Da li znate kako su se nazivala boanstva starih Slovena i kako su

izgledala?
http://www.vestinet.rs/info/da-li-znate-kako-su-se-nazivala-bozanstvastarih-slovena-i-kako-su-izgledala
5. decem br a 2 01 5. 23:27 9 k oment ara

Svi znamo za Zevsa, Odina, Jupitera, Veneru, Afroditu A da li znate kako su se nazivala boanstva starih Slovena i kako su
izgledala?
Ruski umetnik Jaromir Velikorodov ve dugo se bavi rezbarijama kipova staroslovenskih boanstava. On je svoje radove, uz umetniku slobodu koja je
neizbena u ovoj vrsti radova, jer o mitolokim biima starih Slovena ne postoji sauvano mnogo originalnih izvora (pre svega jer su kipovi i raeni
u drvetu), bazirao i na istraivanjima staroslovenske kulture kojom se bavi dugi niz godina.
Kako kae ovaj ruski umetnik, kultura starih Slovena njemu je bliska i po duhu, a i po krvi. Kipovi su uraeni od lipovog drveta i premazani maslom i
pelinjim voskom, onako kao to se to radilo u davna vremena.
Stari Sloveni su kipove nalik ovima koje izrauje Velikorodov drali u svojim domovima, ukraene vezenim pekirima.
Upoznajmo neka od mitolokih bia naih predaka:

Dabog (Dajbog, Dabog, Dadbog, Daba) (stsl. Dabog) je slovenski bog koji daje ivot Zemlji, jer je istovremeno bog Sunca (suneve toplote) i kie
koji su najvaniji uslovi za opstanak ljudi. On je istovremeno i bog podzemnog sveta i rodonaelnik Slovena (ljudi). Dabog je prema usamljenom
tumaenju Veselina ajkanovia bio i vrhovni bog Srba.

Crnobog (Crni bog) je Bog noi i mraka iz slovenske mitologije. Crnobog je moda najtajanstvenije slovensko boanstvo u vezi sa kojim postoje mnoge
pretpostavke, ali malo toga se moe potvrditi sa sigurnou.

Hors (stsl. Hrs) je istonoslovensko boanstvo nejasnih funkcija, verovatno bog Sunca. Njegov drveni idol nalazio se na brdu u Kijevu, pokraj idola
Peruna, Daboga, Striboga, Simargla i Mokoi. Pretpostavlja se da je lik tog boanstva formiran pod uticajima sa juga. Ponekad se pojavljuje i pod
imenom Surija (postoji i hinduistiko boanstvo istog imena) odnosno Zorja. Drevni Sloveni su verovali da Svarogov sin kuje novo sunce i da ga onda
konji Surijini prenose preko neba.

Jarilo je u mitologiji starih Slovena bog prolene vegetacije i plodnosti, a ponekad je bio povezivan i sa ratom. Zamiljan je kao izuzetno lep mladi, koji
jae na belom konju, u beloj odei, bosonog, okien poljskim cveem i sa svenjem klasja u rukama. Zbog toga su u razliitim prolenim obredima,
devojke odevene u belo i ovenane cveem, jahale na belim konjima. U njegovu slavu su pravljene i lutke od slame, koje su nazivane imenom ovog
boanstva.

Lada boginja leta, ljubavi i lepote iz staroslovenske mitologije. Po verovanju starih Slovena ona ivi u drugom svetu zvanom Irij do prolea, kada se
budi nosei sa sobom prolee.
Ime boginje Lada se prvi put spominje u periodu renesanse, kada su slovenski istoriari, pod uticajem njihovih francuskih, italijanskih, nemakih kolega
poeli da pokazuju jak interes za antiku mitologiju. Neki od njih, posebno eki i poljski istoriari pokuali su da izgrade zaboravljeni slovenski panteon
bogova.

Ljelj brine o pobratimstvu, a sin je Triglavov i mu Ladin.

Moko (staroslovenski: Moko; jo i Mokoa, Mokoka) u mitologiji Istonih Slovena boginja plodnosti, zatitnica ena i enskih poslova, posebno
predenja. Njen drevni idol postavio je knez Vladimir na brdu u Kijevu, i to pored idola Peruna i ostalih bogova. Na severu Rusije nazivaju je Mokua i
zamiljaju je kao enu velike glave i dugih ruku koja obilazi kue i nadgleda prelje. Njen kult je, sudei po toponimima, bio rasprostranjen i kod
Zapadnih Slovena.

Morana (ili

Mora,

Morena,

Marana,

Marana)

je

slovenskoj

tradiciji

simbol

smrti

zime.

Pojavljuje se u raznim oblijima. Najee kao lepa devojka, vrlo bleda, sa vujim onjacima i kandama. Njen drugi lik je onaj poput Baba Jage, rune
stare vetice.

Perun (stsl. Perun) je slovenski bog neba i nepogoda (padavina, letnjih oluja) odnosno bog gromovnik, neka vrsta slovenskog Zevsa, kome su se stari
Sloveni esto obraali tokom sue. Njegov dan je bio etvrtak, a posveeni su mu Hrast i perunika (bour ili bogia).

Rod je bie iz slovenske mitologije za koje u nauci jo uvek postoji nedoumica oko toga da li predstavlja boanstvo ili mitoloko bie. Sa Rodom se
obino pominju i Roanice ili Roanjice.

iva je, u slovenskoj mitologiji, boginja ivota. Na glavi je imala ukras, koji je podseao na suneve zrake; bila je ogrnuta lakim ogtaem, golih grudi i
ramena. U levoj ruci drala je klasje ita, u desnoj voku slinu jabuci.

Svarog (stsl. Svarog, Sovarog) je slovenski bog Sunca koje daje ivotnu toplotu kao i kunog ognjita (koje je zamena za Sunce). Pominje samo u
jednom izvoru u Hronika vizantijskog istoriara Jovan Malala.

Triglav je u mitologiji Baltikih Slovena troglavo boanstvo, verovatno bog rata. Meutim kao vrhovni bog on ima i trostruku ulogu boanstva koji
obavlja

tri

funkcije: boanstvo

roenja,

boanstvo

zagrobnog

ivota,

smrti

predaka

boanstvo

odranja

ovekovog

ivota.

Takoe slinost Svetovida i Triglava navodi na pomisao da se moe raditi o istom boanstvu, koji se u razliitim krajevima, razliito nazivao.

Stribog, Striboh (stsl. Stribog) je boanstvo u istonoslovenskoj mitologiji. Svi vetrovi smatrani su njegovim unucima. Njegova kultna drvena statua
pominje se meu kipovima koji su stajali na bregu u Kijevu, gde su pronaene i statue Peruna, Horsa i Mokoa. Zamiljan je kao sedi starac koji dri
rog u rukama, kojim budi vetrove, svoje unuke. ivotinja koja je simbolizovala Striboga je orao.

Veles ili Volos (stsl. Veles, Volos) je slovenski bog polja, panjaka i uma odnosno useva, stoke i ivotinja (divljih). Njegov ivotinjski pandan je
medved, dok je u hrianstvu njegovu ulogu preuzeo sveti Vasilije (ili sveti Vlasije). Ima nekih autora koji u njemu vide i slovenskog boga podzemnog
sveta, a neki mu pripisuju i zatitu poezije.
Po njemu je nazvan jedan od najkontroverznijih spisa iz oblasti stare slovenske vere poznat kao Velesova knjiga.
(Pravda)

PROITAJTE JO:

Danas je Ba dn ji d an : E vo ta bi s ve t reba lo da ura dit e na o va j p raz nik !

Na jno vij i ar gu me n ti u k or ist po s to jan ja Bo ga p oja vi l i s u se n a kra jn je ne o ek i va n om mes tu iz ne la ih je s ama n auk a!
Vernic i dan as s la ve Bo gon osc a: E vo z a t o danas tre ba da po vuete de cu za u i!
No vogod in ja t rp eza : E vo t a vam do n os i s re u, a ta b i tr eb a li da po t pu no iz bega va te te ve er i!
Bit n e s u bo je i ra s pored : E vo ka ko da ok it it e je lk u d a b i va do m is pu nila poz iti vna ener g ija !
235

Tags: Bog bogin ja Pante on sim bol Sl ove ni staroslov en sk i

o
o
o
o
o

o
o

Odgovor

Podeli

Istina pre mesec

Knjiga proroka Isaije - 44

9 Koji grade rezane likove, svi su nita, i mile stvari njihove ne pomau nita, i one su im svjedoci da ne vide i ne razumiju, da bi se
posramili.
10 Ko gradi boga i lije lik, nije ni na kaku korist
11 Gle, svi e se drugovi njegovi posramiti, i umjetnici vie od drugih ljudi; neka se skupe svi i stanu, bie ih strah i posramie se svi.
12 Kova klijetima radi na ivom ugljevlju, i kuje ekiem, i radi snagom svoje ruke, gladuje, te iznemogne, i ne pije vode, te sustane.
13 Drvodjelja rastee vrvcu i biljei crvenilom, tee i zaokruuje, i nainja kao lik ovjeji, kao lijepa ovjeka, da stoji u kui
14 Sijee sebi kedre, i uzima esvinu i hrast ili to je najvre meu drvljem umskim; sadi jasen, i od dada raste.
15 I biva ovjeku za oganj, i uzme ga, te se grije; upali ga, te pee hljeb; i jo gradi od njega boga i klanja mu se; gradi od njega lik
rezan, i pada na koljena pred njim.
16 Polovinu loi na oganj, uz polovinu jede meso ispekavi peenje, i biva sit, i grije se i govori: aha, ogrijah se, vidjeh oganj.
17 A od ostatka gradi boga, rezan lik svoj, pada pred njim na koljena i klanja se, i moli mu se i govori: izbavi me, jer si ti bog moj.
18 Ne znaju, niti razumiju, jer su im oi zaslijepljene da ne vide, i srca, da ne razumiju
19 Niti uzimaju na um, nema znanja ni razuma da bi koji rekao: polovinu ovoga spalih na oganj, i na uglju od njega ispekoh hljeb,
ispekoh meso i jedoh; i od ostatka eda li u nainiti gad, i panju drvenom hou li se klanjati?

o
o
o
o
o

Odgovor

Podeli

o
o

pre mesec
() ( 8. ).
9. . "... ..."
.
. .

o
o
o
o
o

Odgovor

Podeli