Univerzitet u Beogradu

Elektrotehniki fakultet
Seminarski rad iz kursa:

Tranzicija u Srbiji

mentor:

student:

Beograd, maj 2014.

Sadraj:

1. Uvod.................................................................................................................................3
2. Definisanje tranzicije.......................................................................................................3
3. Tranzicija u Srbiji............................................................................................................4
3.1 Tranzicione promene u Srbiji u periodu pre demokrattskih promena 2000....5
3.1.1 Ekonomske reforme pre raspada SFRJ.........................................................5
3.1.2 Privatizacija u Srbiji devedesettih godina.....................................................5
3.1.3 Tajkuni ..........................................................................................................6

3. 2 Ekonomska tranzicija posle 2000......................................................................7

4. Dometi tranzicije.............................................................................................................8
5. Kako graani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam..................................10
6. Zakljuak........................................................................................................................12
7. Literatura........................................................................................................................13

1. Uvod
2

Ono ime emo se baviti u narednim redovima odnosi se na fenomen tranzicije, koji
emo ograniiti na teritoriju Srbije, prouavajui ga u njegovom najirem smislu. Kada kaemo u
najirem smislu podrazumevamo tranziciju ne samo u uskom ekonomskom znaenju prelaska sa
centralno-planske na slobodno-trinu privredu, ve i tranziciju kao proces koji nedvosmisleno
obuhvata irok spektar drutvenih pojava i nunih promena u okviru kategorija kao to su
kultura, moral, pravo, demokratija.
Najpre emo pokuati da na to sveobuhvatniji i operacionalniji nain definiemo
problem tranzicije, a onda emo se osvrnuti na njene posledice i domene kod nas, ne
izostavljajui nain na koji graani Srbiji gledaju na ovaj stihijski proces koji ih je zadesio u
periodu od raspada Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije pa sve do dananjih dana.

2. Definisanje tranzicije
U poslednjim decenijama, pojam tranzicije je jedan od najee upotrebljavanih pojmova,
kako u medijima, tako i u literaturi drutvenih nauka, te se kao takav esto smatra
samorazumljivim. Ipak, smatramo neophodnim da blie odredimo znaenja ovog procesa kako
bismo mogli da, na odgovarjui nain, analiziramo njegov tok u Srbiji.
Ve smo, u uvodu, zapoeli ovu temu. Dakle, najoptije znaenje tranzicije se odnosi na
specifian oblika prelaska iz jednog drutvenog tipa u drugi, pri emu se najee misli na
prelazak iz socijalizma u kapitalizam.1 Tranzicija (lat. transito od transere prelaziti) je proces
promena iz jednog stanja u drugo (Klajn i ipka, 2008: 1263). Osnovu ove transformacije
drutvenog poretka iz socijalizma ka kapitalizmu, najpre, ini uvoenje slobodnog trita na
mesto nekadanjeg komandnog tipa ekonomije, koje podrazumeva organiavanje uticaja drave
na kretanja i transakciije koje se obavljaju na tritu, a sa ciljem poveanja konkurentnosti i
efikasnosti kroz stvaranje slobodne trine utakmice. Tranzicija u ovakvom shvatanju moe se
shvatiti i kao pojam koji oznaava, ne nuno i konani, trijumf liberalnog, kapitalistikog tipa
1 Iako je mogue poimati tranziciju kao pojam koji oznaava najrazliitije prelaske iz jednog tipa drutva
u drugi, kao npr. prelazak iz industriijskog u postindustrijsko drutvo ili prelazak iz modernog u
postmoderni oblik drutva, mi emo je koristiti za oznaavanje prelaska iz socijalistikog tipa u
kapitilastiki tip drutva.
3

organizovanja drutva u odnosu na komunistike i socijalistike pokuaje organizovanja

drutvene proizvodnje.
Meutim, ve smo napomenuli da je tranzicija znatno iri proces, koji nije samo ekonomski
determinisan ve sa sobom povlai i procese i pojave koji se odvijaju u sferi kulture i prava.
Pojave i procesi koji se odvijaju u ovim sferema se mogu (plastino) oznaiti kao promene u
vrednosnom sistemu, a tranzicija koja se odvija na ovom polju kao vrednosna. Vrednosna
tranzicija, kao takva, je mnogo sloeniji proces jer zahteva znatno dui period primene i vie
zavisi od celokupnog graanstva i njihove spremnosti da menjaju dotadanje navike, stereotipe i
predrasude. Zbog navedenih osobina, vrednosna tranzicija moe da se javi kao prepreka tranziciji
u uem smislu, to se, po naem miljenju, i dogodilo u primeru Srbije.

3. Tranzicija u Srbiji
Veina autora koji su se bavili postsocijalistikim tranzicijama je miljenja da je na
primer atipian i specifian, iz nekoliko razloga. Pre svega, moramo naglasiti da se proces
tranzicije u Srbiji moe podeliti na dva perioda: period devedestih godina i period dvehiljaditih
godina, od kojih svaki nosi odreene specifinosti. Na odvijanje tranzicije u Srbiji uticao je
veliki opseg faktora, od kojih je, ne tako mali broj, onemoguavao nesmetan i normalan nain
sprovoenja iste.
Za razliku od zemalja SSSR-a koji su spoljnog neprijatelja videle u Rusiji i na tome
zasnivale zahtev za autonomijom, Srbija nije imala spoljnog neprijatelja koji joj je nametnuo
socijalizam. Moglo bi se, ne tako pouzdano, tvrditi da je Srbija vienja, od strane ostalih
republika bive Jugoslavije, kao taj spoljni neprijatelj. Zatim, proces tranzicije je bivao koen
zbog ratnih sukoba izazvanih pogrenom spoljnom politikom, a koji su nastali na ovim
prostorima desili u dva navrata, od 1992. do 1995. i 1999. godine. Ovi ratovi su iscrpeli preko
potrebnu energiju graanstva za sprovoenje sloenog procesa tranzicije. Konstantni problemi
oko Kosova se ne dovode u pitanju kao inilac koji je neosporno ugrozio brzo i efikasno
sprovoenje tranzicionih mera. Ovim tvrdnjama ide u prilog i injenica da autori poput Mladena
Lazia govore o pojavi blokiranja procesa postsocijalistike transformacije tokom devedestih

godina. Mi smo, uglavnom, ukratko istakli spoljne inioce koji su uticali na blokadu tranzicije,
dok su unutranji inioci ono ime emo se dalje baviti.

3.1 Tranzicione promene u Srbiji u periodu pre demokrattskih promena 2000.

3.1.1 Ekonomske reforme pre raspada SFRJ
Ekonomska tranzicija je formalno u Srbiji zapoeta s reformama koje je inicirao poslednji
premijer SFRJ Ante Markovi krajem 1989. godine kada je donet Zakon o drutvenom kapitalu.
Reforme koje su bile stalni pratilac razvoja druge Jugoslavije nisu do donoenja ovog zakona
ulazile u pitanja svojine, jer su drutvena svojina, uz koncept samoupravljanja smatrani
nepromenljivim. Kako je krajem osamdesetih godina XX veka postajalo jasno da socijalizam
kaska u trci sa kapitalizmom, vlada Ante Markovia je uinila poslednji pokuaj ne samo da se
reformie privredni sistem prevoenjem drutvnog vlasnitva u privatno i

ukidanjem

samoupravljanja, ve i da ouva celovitost SFRJ. Primena Zakona o drutvenom kapitalu u

Srbiji, u poreenju sa brojem preduzea u drugim republikama, bila je najintenzivnija jer je
najvei broj preduzea uao u svojinsku transformaciju.
Privatizacija je u svim bivim socijalistikim zemljama istone Evrope prepoznata kao
neizbean lek za vraanje ekonomske efikasnosti i privrednog rasta. Privatizacijom dobrog dela
dravne svojine mnoge od ovih zemalja su uspele ne samo da poveaju efikasnost preduzea ve
i da, prihodima od prodaje dravnih preduzea, saniraju budetske deficite nastale upravo
neefikasnou istih tih preduzea. Tako je krajem osamdessetih i poetkom devedesetih
privatizacija postala svetski trend kako bi se neefiksane socijalistike ekonomije vratile u
globalnu utakmicu.
3.1.2 Privatizacija u Srbiji devedesetih godina
Po raspadu SFRJ, Srbija je 1991. godine donela Zakon o pretvaranju drutvene u privatnu
svojinu kojim se pokualo regulisati model insajderske privatizacije. Preduzea u Srbiji su
nastavila sa podelom svojih akcija zaposlenima do 70%, a 30% je odlazilo u dravne fondove.
Nakon prvog talasa privatizacija koji je pokrenuo Ante Markovi i ovaj drugi talas zaustavili su

politiki problemi, rat i hiperinflacija, koja je trea najvea inflacija u istoriji 2, (dnevna inflacija
je u periodu od aprila 1992. do januara 1994. iznosila 65%, to je donelo udvostruavanje cena
na svaka 34 sata) koja je zaustavljena 1994. programom Dragoslava Avramovia. esta su
miljenja da reim iz devedesetih godina prolog veka ni po koju cenu nije imao u planu
privatizaciju jer su drutvena i dravna preduzea bila materijalna osnova njegovog opstanka.
Najvanije reperkusije ovakog kriznog stanja stvari su bogaenje malog broja tajkuna na raun
graana, kao i cvetanja organizovanog kriminala neraskidivo povezanog sa ratnim profiterstvom.
3. 1. 3 Tajkuni
Prema Ehrekeu socijalna grupa koja odgovara ruskim oligarsima i srednjeevropskim
kompradorima u Srbiji su tajkuni. To su osobe koje su u odnosu na ekonomsku veliinu svoje
zemlje nagomilale ogromnu imovinu pod vlau Slobodana Miloevia. Tajkuni su stekli
bogatstvo u okruenju obeleeno privatizacijom, ratom, sankcijama, inflacijom i privatizacijom.
Kao partneri reimskog vrha uivali su ekonomske priviligije (npr. dobijanje monopolske
pozicije na tritu odreene robe ili usluga) i neoteeno proli kroz promene privatizacione
politike stiui enormnu imovinu.
Ratovi i sankcije su stvorili specifinu ekonomski klimu koja je nudila nove anse za
bogaenje ne samo tajkunima nego i drugim grupacijama koje su osvojile relevantu politiku i
ekonomsku mo. Jasno je da se ovde misli na organizovani kriminal i ratne profitere.
Kao to smo rekli, dok su bili povezani za vlau i pomagali je, tajkuni su sticali
reimsku zatitu pri transkacijama. Meutim, od izvesnog momenta kada je njihovo bogatstvo
postalo toliko veliko da im podrka reima nije bila vie potrebnna, oni su se okrenuli
opozicionim partijama. Finansiranjem opozicije dvostruko su profitirali. S jedne strane,
njihovom parama je sruen reim koji im je omoguio nezakonito bogaenje ime su stekli
legitimitet kod opozicione strane, a s druge, ovo im je donelo mogunost pranja novca u
novonastalom reimu, bez ikakvih posledica, kupovinom dravnih preduzea i najrazliitijim
finansijskim mahinacijama.

2 Ispred su samo hiperinflacija u Maarskoj 1946. i u Zimbabveu 2008. godine.

6

Tajkuni i dalje zauzimaju najuticjnija mesta u srpskoj ekonomiji, to koi ekonomsku

tranziciju zbog prirode njihovog poloaja na nivou meunarodne ekonomije. Odlike takovog
poloaja se sastoje u tome da oni ne raspolau relevatnim meunarodnim vezama i ne uestvuju
u meunarodnoj utakmici, pri emu su njihove aktivnosti skoncentrisane ka ekonomskim
sektorima koji nisu izloeni meunarodnoj konkurenciji, odnosno u veletrgovini, nekretninama,
telekomunikacijama i neeksponiranim segmentima srpske ekonomije. Sve ovo pojaava sklonost
nae privrede ka uvozu, jer je posao tajkuna u prvoj liniji uvoz (oni poseduju kvazimonopolske
uvozne licence, stranim proizvoaima potronih dobara stavljaju svoja prodajna mesta na
raspolaganje i dominiraju lokalnim tritem trgovine).

3. 2 Ekonomska tranzicija posle 2000.

Euforija nakon demokrastkih promena 2000. donela je opte optimistino oekivanje u
pogledu ekonomskih reformi koje bi obezbedile ne samo privatnu svojinu i slobodno trite, kao
dve osnovne poluge ekonomskog sistema, nego i brz ekonomski oporavak kao produkt
celokupnih tranzicionih promena. Ovaj optimizam bio je opravdan iz nekoliko razloga. Nakon
pada Miloevievog reima, meunarodno okruenje je bilo maksimalno naklonjeno novoj vlasti
da uspeno sprovede neophodne korake ka reformama koje bi dravu pribliile Evropskoj uniji
(prognoze su bile da e Srbija postati lanica do 2007.). Drava je ekspresno vraena u sve
meunarodne institucije poev od Ujedinjenih nacija do Svetske banke, MMFa i dr. Takoe, dve
treine spoljnog duga Srbije prema lanicama Pariskog i Londonskog kluba su otpisane. Dake
sve je ukazivalo da e se brze reforme sa lakoom izvriti. Pitanje koj se ovde namee je: ta je
polo naopako?
Ekonomsku reformu u tranzicionom periodu ine etiri faze: ekonomska liberalizacija i
stabilizacija, privatizacija, prestrukturiranje i izgradnja institucija. Ove faze se ne odvijaju
sukcesivno, ve uglavnom uporedo. Kada su u pitaju ekonomska liberalizacija i stabilizacija
Srbija nije imala veih problema. Privatizacija je shvaena kao kljuna ekonomska promena, pri
emu su prestrukturirane i izgradnja institucija trpele. Iskustva drugih zemalja u tranziciji govore
kako je za uspeh ekonomske tranzicije od kljunog znaaja izgradnja instituccija, to nam
dovoljno govori o osnovnom razlogu neuspeha naih reformi.
7

Privatizacija u Srbiji se, pogotovo na vom poetku odvijala u svojevrsnom

institucionanom vakumu. Nedostatak nekoliko kljunih zakona na potku procesa privatizacije
(primer zakona o restituciji) kao i neefikasna primena postojeih doporineli su stvaranju
poslovnog ambijenta koji ne uliva poverenje investitorima. Posebno nedopustiv propust u
privatizaciji je izostanak bilo kakve kontrole porekla novca kojim su plaana preduzea. Ovo
naravno povezujemo sa povezanou demokratskih vlasti sa tajkunima i organizovanim
kriminalom. Dalje, Agencija za privatizaciju, kao institucija koja istovremeno kontrolie i
sprovodi proces privatizacije, nije bila u stanju da sprei korupciju prilikom aukcija i tendera
javnih prerduzea. Dakle, nema insitucija, nema kontrole porekla novca, nema transparentnosti
aukcja i tendera - nema kontrole privatizacije.
Sve ovo dovelo je do zabrinjavajue situacije u kojoj se nalazimo. Privatizovana
preduzea nisu dobila vlasnike koji su imali istu nameru da kupljeno preduzee prestrukturiraju
i ekkonomski oporave. Preduzea su esto kupovana iz isto pekulativnih razloga, da bi se
oprao prljavi novac, da bi se po bedno niskoj ceni dolo do poslovnog prostora na atraktivnoj
lokaciji ili da bi se bez nadoknade steklo pravo korienja dravnog zemljita sa neskrivenom
namerom da ono kasnije bude prisvojenu uz minimaln naknadu ili ak bez nje.
Zbog ovoga je izostao ekonomski oporavak srpske privrede. Privatizacija je kao osnovni
cilj morala da ima izbor pravih vlasnika privatizovanih preduzea, koji bi obezbedili ne samo
nove investicije ve i novu tehnologiju, moderan menadment i savremenu organizaciju rada.

4. Dometi tranzicije
Da bismo uobliili sliku na koji naiin se odvijao proces tranzicije kod nas ali i injenino
stanje koje govori o tome dokle smo stigli s ovim procesom izneemo miljenje Dragoljuba
Miunovia o dometima tranzicije u Srbiji. Pri ovom razmatranju razlikovaemo institucionalnu
od vrednosne tranzicije.
Miunovi razlikuje pet zadataka institucionalne tranzicije. Prvi zadatak vidi u
preobraaju sa jednopatijskog politikog sistema na viestranaki sistem. Do ovog preokreta je
dolo ve na poetku tranzicije, pri emu je primetno stalno poboljanje. Drugi zadatak se, prema
8

njegovom miljenju, sastoji u osamostaljivanju i postizanju ravnotee izmeu tri elementa vlasti:
institucije parlamenta, vlade i sudstva. Ovaj cilj je delimino ostvaren jer je i dalje primetna
dominacija izvrne vlasti nad zakonodavnom i sudskom. Trei zadatak obuhvata omoguavanje
slobode medija svih vrsta. I ovaj cilj je ostvaren. etvtim zadatkom Miunovi smatra izgradnju
civilnog drutva, koja je takoe delimino ostvarena kroz veliki broj nevladinih organizacija,
udruenja graana i fondacija. Osnovnim nedostatkom navedenih organizacija civilnog drutva
Miunovi smatra neodreenost njihovih drutvenih uticaja. Peti zadatak insitucionalne tranzicije
podrazumeva stvaranje trine privrede privatizacijom dravne imovine. Ovaj aspekt tranzicije je
protekao sa mnogo propusta i pekulacija koji su doveli do mnogih malverzacija u privatizovanju
velikih dravnih preduzea koje nisu ni danas razreene, mada se ovih dana aktivnom borbom
protiv korupcije pokuavaju ispraviti greke, ili se bar takvim eliotnesovskim pristupom eli
stei popularnost u narodu.
Ve pomenutu vrednosnu tranziciju Miunovi smatra znatno neuspenijom jer, kako smo
razjasnili, ona je znatno sloenija i ne moe se uspostaviti dravnim naredbama i dekretima.
Drutvene vrednosti je sutinski teko izmeniti jer se one stvaraju kroz istoriju, menjanjem
navike, ukidanjem stereotipa i odbacivanjem predrasuda, te irokom primenom etikih naela
individualizma ali i odgovarajueg kolektivnog ponaanja. Iz svakodnevnice u kojoj se nalazimo
moemo da zakljuimo da, iako neki autori kod nas poput Slobodana Antonia smatraju da je
tranzicija u Srbiji zavren proces, imamo poremeen sistem vrednosti, sistem vrednosti koji je
posledica neadekvatne, nepotpune i nesvrene vrednosne tranzicije. Praktian primer ovoga
moe se videti u shvatanjima u narodu gde se upadljivo materijalno bogatsvo izuzetno visoko
kotira, ak toliko da se ono kod ljudi koji su do njega doli, u najmanju ruku sumnjivim
putevima, okarakterie kao njihova sposobnost snalaenja 3. Naalost, ovo snalaenje je
postalo vladajui princip u naem drutvu i dok se to ne iskoreni, sigurni smo, nee doi ni do
obrta i poboljanja trenutne situacija, koja je alarmantna.
Vrednosna tranzicija obuhvata i politike reforme koje su usvajane u zakonskoj formi. Srbija je
ratifikovala niz meunarodnih dokumenata4, ali samo potpisivanje dokumenata nije dovoljno,
neophodna je njihova praktina primena. Savet Evrope se fokusirao na tri osnovne vrednosti:
ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava. Kada govorimo o potovanju ljudskih prava i
3 Snalaenje u ovom kontekstu upotebljavamo kao lopovluk.
9

demokratiji, oni ni u jednoj dravi sveta nisu poptuno primenjeni jer su, jednostavno, nedostini
ideal kome se tei. Slina je situacija i sa naom dravom, koja nije savrena ali koja ne zaostaje
mnogo za vodeim demokratskim zemljama. U Srbiji, najvei problem je nizak stepen vladavine
prava, koji se u praksi manifestuje u masovnom ignorisanju zakona kao vrednosti tesno povezane
sa pravdom. Tu se, upravo, javlja problem neophodno dugake vrednosne tranzicije koja
izizuskuje temeljne promene u kulturnoj tradiciji, a do koje kod nas nije dolo.
Zahvaljujui odsustvu vladavine prava mi smo danas suoeni sa ogromnim problemom
sveprisutne korupcije. Korupcija, koja se sastoji u pribavljanju line koristi na osnovu javnih
ovlaenja, je kod nas prisutna na svim administrativnim nivoima. Moe se smatrati da se kod
nas javljaju tri vida korupcije: 1) plaanje javnom slubeniku za bre dobijanje odreenog prava,
2) podmiivanje radi sticanja prava koja ne pripadaju koruptoru i 3) podmiivanje u toku procesa
donoenja ili izmena zakona. Srbija je, po svim pokazateljima i istraivanjima smetena u grupu
zemalja koje su ozbiljno ugroene korupcijom. S obzirom na ovakvu situaciju, strani investitori
izbegavaju da ulau svoj kapital u Srbiju. Da bi se ovakvo stanje promenilo neophodno je izvriti
osveivanje graana, koje nije izvrila vrednosna tranzicija, u pogledu osuivanja i izbegavanja
davanja korupcije. Obzirom na trenutno stanje, mislimo da je to teak i mukotrpan posao koji
lako moe da se pretvori u sizifovsku kategoriju radnji.

5. Kako graani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam

Na kraju emo izneti neke zanimljive podatke iz istraivanja javnog mnjenja o tranziciji
Kako graani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam iz 2010. godine, koje je
sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1813 ispitanika, na teritoriji cele Srbije, bez Kosova i
Metohije, a u organizaciji Fondacije Friedrich Ebert (FES), Centra za slobodne izbore i
demokratiju (CESID) i Centra za studije socijalne demokratije.
Izneemo podatke o tome ta Srbi misle o pitanjima nosilaca vlasti, svojine, Kosova,
demokratije, etnike distance, poverenja u institucije.
4 Pakt o ljudskim pravima i slobodama, Povelju o ludskim manjinama i pravima, o rodnoj ravnopravosti,
o zabrani diskriminacije, o zabrani smrtne kazne, o zabrani torture, o pravima deteta itd.
10

to se tie nosilaca vlasti, 23% graana misli da Srbijom vladaju kriminalci, 18% misli
da vladaju predsednik Srbije, vlada, skuptina i predsednik vlade, takoe 18% misli da su na
vlasti vlasnici velikih preduzea, vlast politikih stranaka vidi 14% ispitanika, meunarodne
zajednice 12%, dok 15 % kae da ne zna ko vlada Srbijom.
O privatizaciji najvei broj graana (44%) mili kao o istoj pljaki, 27 % smatra da je
privatizacija nuna, ali da se sprovodi na pogrean nain, 26% ne zna da je oceni, dok svega
3% graan a podrava privatizaciju onakvu kakva je.
Danas svaki drugi graanin Srbije eli da se Kosovo vrati u granice Srbije, iako skoro
polovina smatra da je nezavisnost Kosova relanost koju treba prihvatiti, ali treba naglasiti i
podatak da svaki deseti graanin Srbije smatra da za Kosovo i Metohiju treba ratovati.
Dodoaemo ovome i nalaz u odmeravanju odgovornosti za ratove u devedestim godinama, gde
7% misli da su Srbi vie odgovorni od drugih naroda, 36% misli da su Srbi odgovorni isto koliko
i svi drugi, a 16% smatra da Srbi nisu uopte odgovorni.
Prema demokratiji graani Srbije imaju preteno rezervisan stav ili blago pozitivan stav,
ali je znaajan broj i nedemokratski orijentisanih.
U ispitivanju etnike distance dolo se do nalaza da Srbi imaju veoma izraenu etniku
distancu prema Bonjacima i Hrvatima, a naroito prema Albancima, dok prema Maarima i
Romima ispoljavaju manju distancu, a gotovo da je nemaju prema Crnogorcima.
Posmatrajui poverenje u 10 socijalnih institucija, vidi se da samo poverenje u obrazovni
sistem dosee srednju ocenu 3, sve ostali je ispod toga. Ono to je potrebno ovde naglasiti jeste
da je vee poverenje u institucije poretka (vojska, policija, sudstvo) nego u politike ustanove
(predsednika republike, vladu, parlament i politike stranke). Graani ocenjuju da su imali
najvie poverenja u politike institucije u Titovo vreme, zatim u vreme Zorana inia, pa u
vreme Borisa Tadia, dok je malo onih koji ocenjuju da su imali najvee poverenje u institucije
Slobodana Miloevia i Vojislava Kotunice.

11

6. Zakljuak
U ovom radu smo nastojali da to vie pribliimo fenomen tranzicije praktinom
shavatanju toga ta je ona donela Srbiji i njenim graanima, kako je tekla i koje domete je
dostigla. Videli smo da je tranzicija nuan, znantno sloeniji i iri proces od onog kakvog nam ga
serviraju mediji i turi politiari, te potekoe na koje je Srbija nailazila tokom ovom procesa.
Miljenja smo da su se i kako ekonomska, tako i vrednosna tranzicija nepotpuno, neefikasno i
suvie sporo odvijale, ime su generacije koje su je sprovodile znatno oteale situaciju sadanjim
i buduim generacijama na ijim leima stoji veliki teret ispravljanja greaka iz prolosti.

12

7. Literatura:
-

urednik Mihajlovi, Sreko. 2011. Dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu.

Beograd: Friedrich Eber Stiftung

urednik Mihajlovi, Sreko. 2010. Kako graani Srbije vide tranziciju: istraivanje
javnog mnjenja tranzicije. Beograd: Friedrich Eber Stiftung

13