Don Zerzan

L J U B AV

Vrtoglavica tehnolokog moderniteta izaziva sve jae oseanje nitavila. To svakako

primeujemo u direktnom oseajnom iskustvu, ne samo na planu misli. Frederik
Dejmson je jo 1984. pisao o iezavanju afektivnog iz ambijenta postmodernog
drutva, o emocionalnom suavanju ili povlaenju. Opte istanjivanje i zaravnjivanje
zahvatao ceo teren ljudskosti.
Nae afektivno stanje ini samo tkivo i grau naih ivota. Nema nieg to bismo
mogli doiveti neposrednije od naih oseanja. To je neto konstitutivno, ono to nam
daje oseaj sveta, to nas istinski povezuje sa stvarnou. Oseanja su kulturne
injenice, u mnogo veoj meri nego ideje.
U tom duhu Lisjen Fevr je predlagao rad na istoriji senzibiliteta (1938, 1941), a Ana
Vinsent-Bifo napisala Istoriju suza (1986). Zar nae strasti ne ine samo jezgro naeg
postojanja?
Svaka kultura je razvijala posebnu emocionalnu klimu; svaka politika borba je u isti
mah i afektivna. To, naravno, vai i za borbu protiv stampeda civilizacije. Stvari prvo
oseamo, pre nego to ih shvatimo ili u njih poverujemo; tako doivljavamo i
hegemoniju i njena zlodela. ak je i Adam Smit, u svojoj prvoj knjizi, Teorija
moralnog oseanja (The Theory of Moral Sentiment, 1759), u oseanjima video nit
od koje se ispreda celokupno drutveno tkivo. Sve to zaista nisu neka izuzetna otkria;
ipak, suvie esto se ponaamo kao da oblast afektivnog nema nikakav stvarni znaaj.
Ono to nazivamo razumom i razmiljanjem samo su neto prefinjeniji izrazi naih
strasti. Antonio Damasio tvrdi da svest poinje kao oseanje; veoma posebno
oseanje, svakako, ali opet pravo oseanje. (1999, str. 312) Njegova knjiga napada
razdvajanje na duh i telo, koje je od sutinskog znaaja za ivot u masovnom drutvu.
Izloeni smo tolikim debilizujuim razdvajanjima: ljudi od prirode, rada od igre, da
navedem samo neka. Sve vie se udaljavamo od fizikih senzacija, od direktnog
iskustva. Oseanja su utelovljena; ali, ta se deava s kontekstom utelovljenja?
Izolacija je sve vea, a drutvene spone sve slabije. Prijatelji se zamenjuju za one
mrene, dok procenat jednolanih domainstava u svim razvijenim zemljama stalno
raste. Gde je uopte dom? Prema Bodrijaru, subjekt iezava, a drutvo vie ne
postoji.
Sve to dobro oseamo, uprkos tome to dominantna kultura, liena svake dubine,
nastoji da nae emocionalno jezgro svede na povrinu i tako ga izoblii po sopstvenoj
slici, kao to upozorava Dejmson. To jezgro je sama naa utelovljenost, moda
najjae uporite otpora. Kada ono ne bi postojalo, gorke li ironije, ne bismo se oseali
toliko bolesno. Ne bismo bili tako ivo svesni prepuklog srca ove moderne praznine.
Ne bismo toliko strepeli i patili.
Zbornik Afektivni preokret (2007) ve u naslovu odrava aktuelnu svest o sredinjem
kulturnom znaaju emocija. Ipak, uvod komuniste Majkla Harta (koautora Imperije),

2
slui vie kao primer dominantne paradigme nego kao korisna korekcija. Njegova
leviarska posveenost industrijskom Progresu kljuni je aspekt masakra koji se
sprovodi nad unutranjom prirodom. To moe biti samo problem, nikako reenje.
Naa tela nose u sebi neprekidnu istoriju ljubavi i patnje; ona su neposredni svedoci
svega to nas pokree. Ljubav, kako je govorio Kjerkegor, daje sav znaaj ivotu koji
poznajemo. Volimo i brinemo pre nego to nauimo da bilo ta izrazimo reima. Kao
to kae Martin Amis, Ljubav se dokazala kao na jedini trajni aspekt, dok se svet
okree naglavake, a ekran zamrauje. (The Times, 06. 11. 2006)
Ali, neuspeh ljubavi, u savremenom drutvu, toliko je oigledan i bolan; o tome, na
primer, govore i romani Miela Ulebeka. Anarhistiki pisac, Tom Robins, insistira:
Postoji samo jedno ozbiljno pitanje; ono glasi: Ko zna kako naterati ljubav da
ostane? Moemo se slobodno sloiti s reima iz starozavetnog Propovednika, da je
pravi prijatelj melem ivota. (6:16) Ali, gde su prijatelji? Opadanje prijateljskih
veza u SAD poslednjih decenija dobro je dokumentovano (na primer, McPherson,
Smith Lovin i Brashers, Drutvena izolacija u Americi, American Sociological
Review, jun 2006).
Upravo tu radikalna teorija doivljavala neuspeh ili se ak i ne oglaava. Zato je u
sreditu panje udnja (ili zavoenje, kako to u jo otuenijem obliku izraava
Bodrijar), a ne ljubav? Bel huks kae: Kada sa svojim vrnjacima priam o ljubavi,
svi kao da se odseku od straha. (Sve o ljubavi, str. xix) Ipak, potreba za ljubavlju i
dalje opstaje u ovoj duhovnoj pustinji, u ovoj kulturi sve zatvorenijoj za ljubav.
Suprotnost ljubavi, naravno, nije mrnja, nego ravnodunost, taj zatitni znak
postmodernog cinizma i pomodarstva. Sve do sada, svi su se klanjali ivotu
podreenom proizvodnji i isuujuim vetrovima tehnokulture. Ali, treba ponovo
zaroniti do najveih dubina naih odnosa, uprkos vladajuem pliaku, u kojem je sve
deluje tako nestalno i na raspolaganju. Ono do ega treba doi je ljubav neostvarenog
potencijala naeg afektivnog, aktuelnog bia, kako u sebi, tako i u drugima.
Naravno, na tom putu ekaju nas mnogi orsokaci i klopke. Na primer, seksistike
predrasude koje tako esto romantinu ljubav sateruju u granice patrijahalne, muki
definisane kulture. Ili suvie izraena sklonost religiozne ljubavi da osporava svet,
njena tenja da se odrekne autentine individualnosti u korist pogubnog
poistoveivanja, koje pre negira nego to prihvata drugost.
Ako je oseanje oblik ponaanja, ljubav je svakako oblik delovanja i temeljni
mentalni proces. Ona je od kljunog znaaja za na emocionalni razvoj; od nje
dobijamo snagu potrebnu za iru komunikaciju sa svetom. Ljubav oslobaa i daje
smisao; ona naglaava velikodunost i darivanje; poklon kao suprotnost neumoljivoj
sadanjici, kao znak pravog ivota.
Lis Irigaraj odlino primeuje: Poklon nema cilj. Nema zato. Nema nameru. Dar je
dat. Pre bilo kakve podele na darodavca i darivanog. Pre pojave odvojenih identiteta
davaoca i primaoca. ak i pre samog poklona. (Elementarne strasti, 1982)
Govoriti o onome to moe biti dato moe biti i podsetnik na ono to nam je oduzeto.
Tokom 1950-ih, Lorens van der Post je bio u kontaktu s ljudima koji su sav svoj posed
nosili u jednoj ruci. Pisao je o predivnom smehu Bumana, koji dolazi pravo iz
stomaka, kakav nikada neete uti meu civilizovanim ljudima. (Izgubljeni svet
Kalaharija, str. 244) Kakav podvig, izbrisati tu jednostavnu, a opet tako duboku
radost ivljenja. Frojdov psihoanalitiki cilj bio je da neurotinu bedu promeni u

3
normalno nezadovoljstvo: Lakanov da analitiare naui kako da budu ojaeni kao i
svi ostali.
Zapanjuje koliko se malo pojmovi kao to su patnja, strepnja i tuga spominju u
psiholokoj literaturi (videti, Ronald Miler, Suoavanje s ljudskom patnjom, 2004). To
se smatra nebitnim s teoretskog stanovita, za niz pukih simptoma, koji se mogu
klasifikovati i pomou manje emocionalnih deskripcija. Simon Veil je ila u fabrike
da bi bolje shvatila patnju. Fabrike su i dalje tu, ali patnja je danas, u ovom
izmetenom, sintetikom drutvu, svakako postala optija. Ilejn Skeri je u muenju
videla minijaturni izraz sveta ili civilizacije. (Telo u mukama, 1985, str. 38)
Posttraumatski stres, koji je prvobitno bio opisivan kao posledica iskustva borbe, sada
se iroko primenjuje kao dijagnoza; samo jo jedan komentar o stanju drutva koje nas
svakodnevno izlae sve jaim udarcima, zapravo muenju. elis Glendining ispravno
primeuje: lina trauma esto odrava traumu same civilizacije. (1994)
Tvrdnja da su metalne i emocionalne bolesti glavni zdravstveni problem nacije,
postale su opte mesto. Kao to primeuje Melinda Dejvis, Strepnja je u isto vreme
crna kuga i obian nazeb naih dana. (Nova kultura elje, 2002, str. 66) Bilo bi
korisno i kada bi se politiko izraavalo u terminima zdravlja; na primer, da li je
drutveni ivot zdrav ili nezdrav? Zar to, na kraju krajeva, nije jedino bitno?
Ukupna slika je, naravno, dobro poznata. Strepnja i stres podrivaju na imuni sistem;
skoro 50% osoba koje pate od strepnje, pate i od teeg oblika depresije. Silovito
irenje strepnje podudara se s porastom sluajeva depresije u svim industrijalizovanim
zemljama (videti Pettit and Joiner, Hronina depresija, 2006). Zanimljivo je da Robert
Solomon u depresiji vidi nain da se izmigoljimo stisku uvreenih vrednosti naeg
sveta. (Strasti, 1993, str, 6263) U slinom duhu, pesnik V. S. Mervin je pisao:
Opet, ta ista tuga je odlian vodi kroz ovaj svet. Moda ak i najpouzdaniji vodi.
Sve dok su nam vodii potrebni. (Disati na svoj nain, 2001, str. 192)
Poetkom maja 2008, objavljeno je nekoliko izvetaja koji govore o visokom stepenu
hronine psihike patnje: pogoeno je skoro 30% populacije SAD. Tu samo treba
dodati i sve ostalo: od sve brojnijih sluajeva nasumine, mahnite pucnjave, do
gojaznosti koja izaziva dijabetis i srane smetnje ak i kod dece; lekove za
modifikaciju ponaanja, kojima se deca kljukaju jo od najranije dobi; naglo irenje
astme, autizma i alergija; roditelje koji ubijaju svoju decu; milione navuene na
vijagru; desetine miliona ovisnih o farmaceutskim preparatima za spavanje, itd. Opte
stanje je izrazito patoloko i zastraujue.
Zato ne treba da nas udi to to se prirunici za samopomo prodaju na tone, kao ni
grozniava preokupacija psiholokom stabilnou i beskrajna revija prikaza
emocionalne patnje na televiziji i Internetu. Pogledajte samo nazive, prilino tupave,
etiri najprodavanija asopisa: Life, People, Us i Self. Stalno suavanje perspektive, u
ionako individualistikom drutvu, vie je nego oigledno.
U knjizi Narcistika kultura (1979), Kristofer Le j govorio o oseanju unutranje
ispraznosti i neizmernog, potisnutog gneva u Americi. U svojoj knjizi iz 2008,
Kratka istorija strepnje, Patria Pirson je zakljuila da smo danas dospeli u stanje
mnogo hladnije od narcisizma.
Uvek prilagodljivi postmodernistiki senzibilitet objavljuje kraj samog jezgra bia, u
korist mnotva stalno promenljivih uloga koje moemo igrati. Kako drutvene veze
sve vie blede, da li je od tog jezgra uopte neto ostalo? Tako rastreseni, u okruenju
u kojem se ljudski dodir, ba kao i onaj s prirodom, tako sistematski proteruje,

4
plaimo da ostanemo sami sa sobom. Taj razreeni i poremeeni nain ivota
potiskuje seanje na patnju i udnju za nenou.
ta je Progres ili Modernitet? To je talog od opasnih i potencijalno smrtonosnih
hemikalija u vaem masnom tkivu. To je kada po lepom danu sedite u kui i
ukljuujete televizor ili kompjuter. To je oping kao terapija za depresiju. To je oseaj
da neto nedostaje. (Kevin Taker, ta je totalitet?, 2003) Moda e nekome zvuati
neobino da je ak i Dekart, pravi zaetnik modernog otuenja, u uenju video prvu
od est prvobitnih strasti (Strasti due, 1649). ta se dogodilo s naom sposobnou za
istinsku oaranost u drutvu lienom ari?
to se mene tie, jo uvek me oarava istrajna pesma zrikavaca, njihovi glasovi koji
pucaju od ivota, dok se leto na pacifikom severozapadu polako gasi. Uivam svaki
put kada vidim divlje guske kako visoko u nebu lete ka jugu, ije me gakanje podsea
na meki lave pasa iz okoline. Nema svesti odvojene od doivljenog objekta. ta se
deava kada doivljavamo samo mase, robe, slike?
Kao to kae Dejmson, s potiskivanjem afektivnog bledi i sve ostalo to jo uvek
odie ivotom. Da li zaista moemo iveti tim besmislenim, tehniciziranim,
posrednim ivotom, tako temeljno ispranjenim od uda? Ono to je ivo i
neposredno ne postoji na ekranu. Ako svaka kultura stvara posebnu emocionalnu i
duhovnu klimu, onda je ova naa sigurno najsiromanija i najbeivotnija. I ta se
pomalja na horizontu, ako ne jo gora perspektiva?
Znamo u kom pravcu treba tragati za ozdravljenjem. Frojd je pisao Vilhelmu Flisu:
Srea je odloeno ostvarenje praistorijske elje. Zato bogatstvo donosi tako malo
zadovoljstva: novac nije infantilna elja. (16. januar 1898) Jednostavnost sadri sve i
u njoj je sve neposredno prisutno. Alber Kami je dobro izrazio to oseanje: Odrastao
sam pored mora i siromatvo mi je delovalo tako raskono; onda sam ostao bez mora i
otkrio da je rasko sumorna, a siromatvo nepodnoljivo. (Lirski i kritiki eseji, str.
172)
Don Zerzan, decembar 2008.
BIBLIOGRAFIJA
Frederic Jameson, Postmodernism or, The Cultural Logic of Late Capitalism, Duke University Press,
1991; The title essay originally appeared in 1984 in New Left Review, no. 146 (July-August): 59-92.;
Fredric Jameson, Postmodernizam ili kulturna logika kasnog kapitalizma, iz Moderna i post-moderna
(temat), Zagreb, Kulturni radnik br. 3, 1985: 34-91; Jameson, F. (1988) Postmodernizam ili kulturna
logika kasnog kapitalizma, u: Linhardt J. (ed.) Postmoderna: nova epoha ili zabluda, Zagreb: Naprijed,
prevod Sran Dvornik.
Lucien Paul Victor Febvre (1878-1956), A New Kind of History: From the Writings of Lucien Febvre
(Routledge and Kegan Paul, 1973)
Anne Vincent-Buffault, Histoire des larmes , XVIIIe-XIXe sicles, (Rivages, 1986); The History of
Tears: Sensibility and Sentimentality in France (Vhps Distribution; Macmillan; St. Martin's Press,
1991)
Antnio Rosa Damsio, The Feeling of What Happens: Body and Emotion in the Making of
Consciousness, Heinemann: London, 1999; Harvest Books, 2000; Descartes' Error: Emotion, Reason,
and the Human Brain, Putnam Publishing, 1994.
The Affective Turn: Theorizing The Social, edited by Patricia Ticineto Clough, with Jean Halley;
foreword by Michael Hardt, Durham: Duke University Press, 2007.
Tom Robbins, Still Life with Woodpecker (Bantam Books,1980); There is only one serious question.
And that question is: 'Who knows how to make love stay?'

5
Social isolation in America: Changes in Core Discussion Networks over Two Decades,
Miller McPherson, Lynn Smith-Lovin, and Matthew E. Brashears, American Sociological Review,
Volume 71, Number 3, June 2006.
Jean Baudrillard, Seduction, 1979; Palgrave Macmillan, 1990.
bell hooks (Gloria Jean Watkins), All About Love, Harper Paperbacks, 2001.
Luce Irigaray, Passions lmentaires, 1982; Elemental Passions, Eng. trans. 1992.
Laurens van der Post, Lost World of Kalahari, 1958
Elaine Scarry, The Body in Pain: The Making and Unmaking of the World, Oxford University Press,
1985.
Chellis Glendinning, My Name Is Chellis and I'm in Recovery from Western Civilization, Shambhala
Publications, Inc., 1994.
Melinda Davis, The New Culture of Desire: The Pleasure Imperative Transforming Your Business and
Your Life, Free Press, 2002; ili The New Culture of Desire: 5 Radical New Strategies That Will Change
Your Business and Your Life, Simon & Schuster Adult Publishing Group, 2002.
Pettit, J.W., & Joiner, T.E., Jr., Chronic Depression: Interpersonal sources, therapeutic solutions,
American Psychological Association, 2006.
Robert C. Solomon, The Passions: Emotions and the Meaning of Life, Hackett Publishing Company,
1993.
W. S. Merwin, in Breathing On Your Own, edited by Richard Kehl, Laughing Elephant, 2001.
Christopher Lash, The Culture of Narcissism: American Life in an Age of Diminishing Expectations,
New York: Norton, 1979; Narcistika kultura, Naprijed, Zagreb, 1998; prevod: Pusi, Vesna.
Patricia Pearson, A Brief History of Anxiety... Yours and Mine, str. 127; Bloomsbury, 2008.
Kevin Tucker, What Is Totality?, Species Traitor #1, 2003.
Albert Camus, Lyrical and Critical Essays, str. 172, Vintage Books, 1970.
John Zerzan, What Love's Got to Do With It, 2008. Ovaj tekst se na engleskom jeziku jo nije pojavio
u tampanom obliku. Ovde je objavljen u novogodinjem dvobroju nedeljnika VREME (prevod je
ustupljen besplatno, na molbu urednika kulturne rubrike Neboje Grujiia), br. 939940, od 28.
decembra 2008: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=786746
Tekst je predstavljen preko liste blok 45, u poruci od 14. decembra 2008: http://goo.gl/Af09O
Prevod: Aleksa Golijanin, 2008.
aleksa.golijanin@gmail.com
http://anarhija-blok45.net1zen.com/