Zvoncica

~1~
Foxy

Zvoncica

Dona Greenman

Brodovi u noi

~2~
Foxy

Zvoncica

I
April je bio na izmaku. Jo nije bila sezona, ali se inilo da to niko ne
primeuje. Bilo je kasno uvee i niko nije mario. Bar je vrveo od ljudi.
urka je bila u toku.
Muzika je odzvanjala. Masa gostiju se ljuljala na podijumu za igranje,
sa spektakularnim prizorom Atlanskog okeana u pozadini.
Sa balkona koji je okruivao prizemlje, jedna koktel salveta se
kovitlala nadole preko glava razdragane mase. Leprala je, lagano se
kreui nadesno i plovei vazdunom strujom, dok nije kliznula preko
stola Vande Rodejl i prizemljila se na pod, kraj nje.
Vanda je posmatrala sputanje salvete i automatski podigla pogled,
oekujui i pie koje leti za njom. Tamo se jedna aa lagano klatila meu
dugim, tankim prstima oveka koji je, nagnuvi se leerno preko ograde,
posmatrao... nju!
Njegov pogled srete njen, kao da je ba to celo vee ekao. Sada, kada
se to dogodilo, bilo joj je teko da odvoji pogled.
Njegovo lice joj se inilo poznato, iako je znala da ga nikad nije srela.
Imao je tamnu kosu i kou potamnelu od sunca. Imao je i brkove, to mu
je davalo dozu nestaluka.
Svialo joj se njegovo telo. Delovalo je jako i zdravo, to je ona, kao
neko ko se bavi istraivanjem oblika i forme, mogla zapaziti. Ali, bilo je u
njegovom dranju i neega to je ukazivalo da se njegova snaga nalazi vie
u intelektu nego u miiima.
Vanda je, budui primorana na to, veliki deo svog ivota provela
razvijajui svoju intuiciju u vezi sa ljudima. Imala je oko da prodre kroz
sve odbrambene mehanizme do sutine osobe koja se krije unutra. Ali,
kod ovog oveka je to bilo nepotrebno. On nita nije krio.
Sudei po veselom drutvu u kome se nalazio, izgledalo je da nema
problema sa sklapanjem prijateljstava. Neto su slavili. Bio je okruen
ljudima i, oigledno, u centru njihove panje. Tu i tamo, domahnuo bi
nekome u znak pozdrava, dok je njegov pogled i dalje ostajao prikovan za
Vandu.
- Ti ne slavi - mucao je Harli Bokner na uvo svog brata dok se, rame
uz rame, naginjao preko ograde pored njega.
- Naravno da slavim - ree Korbit. Upravo su bili potpisali ugovor sa
novim sponzorom za trke koje su trebale da se odre sledee godine. Bio
~3~
Foxy

Zvoncica

je to, zaista, veliki povod za slavlje, ali, Korbitov pogled se nije odvajao od
ene koja je sedela dole.
- Ja slavim u tiini. Oseam se pijan, a jedva da sam i pipnuo ovo rekao je, pokazujui au u svojoj ruci.
Prebacivi lenjo ruku preko Korbitovog ramena, njegov brat je pratio
njegov pogled.
- Koja je? Ona smea?
Korbit potvrdno klimnu. Posmatrao ju je ve neko vreme. Otkad je
stigla, njenom pogledu nije promaklo nita to se u baru deavalo,
ukljuujui i njegov trik sa salvetom. inilo se da je svesna svega to se
oko nje deava, ali da ne uiva. Nije bila deo svega ovoga. Zato? Boe,
kako je samo lepa!
- Hmmm, lepo! - komentarisao je. - Ali, njena prijateljica izgleda poput
prave napasti. Morau te ostaviti da se sam snae u ovom sluaju, ao mi
je.
Korbit klimnu potvrdno, prosto da bi uutkao Harlija. Po krvi, bili su
braa. Profesionalno, bili su partneri. Zavisili su jedan od drugog u
mnogim stvarima, ali, osvajanje ena nije bila jedna od njih.
eleo je da bude sam, da svi odu... osim ene koja je sedela dole, u
parteru. I sve to je eleo od nje, bilo je da mu dopusti da je gleda. Nikada
nije video nekog kao to je ona.
Ona ni nije imala drugog izbora, no da se pokori njegovoj odluci. Ve
to je bilo udno, jer obino nije podnosila niija nareenja. Ali, njegov
pogled je vie liio na neno, uporno dozivanje sa molim na kraju, koje
se nije moglo odbiti.
Kada joj se, najzad, nasmeio, itav restoran je zasijao novom
svetlou i radou. Smeio se iroko, dok su mu se na obrazima stvarale
duboke jamice. Oi su mu sijale uzbuenjem, koje joj je oduzimalo dah.
Sala poe da se okree oko nje, odnosei sa sobom svu njenu trezvenost i
ozbiljnost.
On mahnu rukom u njenom pravcu, kao da pokuava neto da joj
kae.
Vanda pogleda oko sebe. Niko nije primeivao oveka na balkonu. Da
bi bila sigurna da se obrae ba njoj, ona stavi ruku na grudi i pogleda ga
upitno.
On klimnu glavom, ponavljajui preanju kretnju. Ona se namrti, ne
razumevajui poruku. Kada on dodirnu dno svoje ae, ona se seti salvete
koja joj je privukla panju ranije te veeri. Njegov pogled je imitirao
putanju salvete, da bi se na kraju zaustavio kraj njene stolice. Pratei
~4~
Foxy

Zvoncica

njegov pogled, ona ugleda salvetu, podie je i ponovo pogleda u njega.

arm je izbijao iz njegovog osmeha, kao da ga je njen postupak zadovoljio.
Vanda se i dalje mrtila. Nije, valjda, oekivao da mu vrati salvetu?
Ona je prevrnu, ne bi li otkrila bilo ta to bi na njoj bilo neobino. Na
pozadini je, razgovetnim, energinim rukopisom, bilo napisano: Veoma
ste lepi.
Ona pogleda gore zaueno. Smeio se dobronamerno. Njoj se
ponovo uini da ga poznaje, ali je u isto vreme znala da se vara.
Dok joj se vraalo samopouzdanje, ona ga ponovo pogleda. Iako pun
razumevanja za njenu nelagodnost, njegov pogled nije odavao saoseanje.
Tek kada su je uzbuena oseanja naterala da pocrveni, Vandi se cela
situacija uini smenom. Kakva sam samo budala, pomislila je. On je,
verovatno, najvei zavodnik severne hemisfere. Pretpostavljala je da alje
letee poruke na sve strane, udvarajui se posle svakoj eni koja se
pokae dovoljno glupa da je podigne. Okrenula je glavu i usredsredila
panju na svoje drutvo za to vee.
Ameli ba i nije bila neko drutvo. Bila je izgubljena u svom svetu i,
to je jo gore, zaljubljena!
Ove veeri Ameli, u stanju krajnjeg ushienja, potpuno hipnotisana,
posmatrala svaki pokret oveka koji je u orkestru svirao bubnjeve. Kad bi
samo on znao, pomisli Vanda, skreui pogled sa Amelinog pegavog lica
na oveka za bubnjevima.
Vanda je postajala pomalo nervozna. Dva dana je ve negovala
drugaricu bolesnu od ljubavi. Nije na to bila spremna. Bio joj je potreban
odmor, poteno ga je zasluila. Kako sam se uplela u sve ovo, upitala se. A
opet, kako je mogla odbiti Ameli i ne krenuti sa njom na ovo putovanje?
Devet godina ranije Vanda se uselila u stan, vrata do vrata sa stanom
u kome su stanovale Ameli i njena majka. Nije prolo mnogo a Ameli je
ve utabala stazu kroz dvorite do Vandinih vrata, oseajui se u njenom
stanu kao u svom. Vanda je posmatrala kako ona izrasta u lepu, otvorenu
mladu enu kojoj je san bio da se uda za bogatog i uzbudljivog oveka.
Ali, u Vandinim mislima Ameli e zauvek ostati devojica koja ju je
iskreno, ne predomiljajui se, primila u svoje srce sa neobinom
ljubaznou i potovanjem. Bez mnogo pitanja, prihvatila ju je onakvu
kakva jeste. To je razlog zbog kojeg Vanda nijednu njenu molbu nije
smatrala suvie zahtevnom.
Ameli je bila suvie nezavisna da bi u trenutnoj situaciji traila
podrku. Nije joj to bilo potrebno. Ona je jednostavno, pustila Vandu da
poe sa njom jer je znala da ona voli da igra a sama je, negde na
marginama svesti, ovu zagluujuu muziku povezivala sa igranjem.
~5~
Foxy

Zvoncica

Sa Vandine take gledita, sve je bilo malo komplikovanije. Jedno je

bilo igrati sa mukarcem na javnom mestu a sasvim drugo igrati sam u
sobi, pojaavajui muziku sa stereo ureaja do maksimuma. Nikada ne bi
igrala sama pred ljudima.
Vanda se nije oseala spremnom, ni emocionalno, ni ikako drugaije,
za kontakte sa strancima. Nije bila u svom elementu u drutvu nepoznatih
ljudi i zato je izbegavala line kontakte sa njima kad god je to bilo mogue.
Ipak, volela je ljude na svoj nain.
Ispruila je ruke i poloila dlanove na metalnu ipku koja je odvajala
stolove od podijuma za igru. Oseala je vibracije muzike kako se
pojaavaju kroz metal. Brzi ritam probudio je u njoj elju za igrom. Da ne
bi pogledala ka oveku na balkonu ona skrenu svoj pogled u suprotnom
pravcu.
Preko skakutave gomile igraa ugledala je mir okeana. Svetlost punog
meseca odbijala se od vode, igrajui neku sporu, senzualnu igru. Nijedan
izum ovekove najsmelije mate nije mogao da se meri s tim prizorom.
Odjednom, jedna ruka spustila se na njeno rame. Bio je to miran,
nean dodir ali se ona, ipak, trgnula. Okrenula se polako, premetajui
pogled sa ruke na lice.
Mukarac sa balkona, visok, izgledao jo bolje izbliza, stajao je kraj
nje. Njoj zastade dah. Srce joj se stisnulo u grudima, tonuvi sve dublje.
Sretala je mnoge ljude tokom svoje karijere i esto su ta poznanstva
prerastala u prijateljstva. Bilo je nekoliko novih poznanika sa kojima je
elela da ostvari prisniji kontakt ali je to predstavljalo preveliki rizik,
suvie bola, i radije je odustajala. Jedan od njih bio je i mukarac koji je
stajao pred njom. irok osmeh, dobroduan pogled u njegovim oima,
miiavo telo, sve je to bilo veliko iskuenje ali...
- Dobro vee - ree on glasno u pokuaju da nadglasa muziku.
Vanda podie ruku u znak dobrodolice. Smeei se nesigurno,
pogledala je Ameli koja nije primetila njegov dolazak.
- Jeste li za jednu igru? - upitao je. Brkovi su oteavali itanje sa usana
ali pokazivao je prema podijumu za igru sa upitnim izrazom lica to je
pomoglo Vandi da shvati njegovo pitanje. Da li zbog naina na koji ju je
gledao ili uznemirenosti njenog tela, tek, nije odmah prihvatila ponudu.
Znala je da rizikuje. Mogla je zamisliti izraz neverice kad otkrije istinu
o njoj. ok. Oprez. Viala je to i ranije. Ispod oseanja koja su se vrtoglavo
kovitlala na povrini krila se stidljivost i potisnuta ljutnja zbog
nerazumevanja, dovuena u njene misli iz najranijeg detinjstva.
- Igrate li? - ponavljao je, mislei da se zbunila.
~6~
Foxy

Zvoncica

Nasmeila se. Dodirnula je Ameli po ruci i pokazala joj rukom da

odlazi da igra sa strancem. Pogledom preko ramena Ameli je odmerila
mukarca kroz stisnute kapke pre nego to je klimnula u znak
odobravanja.
Mukarac se obradovao kao da je upravo izvukao neku veliku
nagradu. Njegovi prsti se sklopie oko Vandinog zglavka pre nego to se
okrenuo i poeo probijati kroz masu ljudi na podijumu.
Vanda se oseala udno, kao da polazi na dugo putovanje. Spakovana,
spremna za polazak, jo uvek nesigurna da li je ostavila iza sebe sve u
redu, pitajui se da li e sve ispasti prema njenim oekivanjima. A tada, jo
uvek puna pitanja i sumnji, vezuje pojas i eka da avion uzleti.
Upravo kada su stupili na podijum muzika je prestala da svira. Ostali
igrai su se polako zaustavili i krenuli da se razilaze. U momentu, Vandu
poe da obuzima panika. Hoe li mukarac iskoristiti priliku da joj se
obrati? Gledala je u njegov potiljak iekujui da se okrene i kae neto.
Napredovali su uz bujicu ljudi koji su se razilazili, proputajui puni
potovanja mukarca ispred nje. Po njihovim osmesima punim uzbuenja
Vanda je zakljuila da on nije obian gost ovog restorana, ali nije imala
vremena za dalje razmiljanje poto se on, doavi do centra podijuma,
okrenuo ka njoj. Nasmeio se toplo. Jo uvek drei je za ruku obuhvatio
je pogledom celu njenu figuru. Srce joj je ubrzano tuklo u grudima.
Oigledno je bio zadovoljan onim to vidi. Pogledi su im se ponovo sreli.
- Ne mogu da verujem da nisam morao da se borim sa nekim za ovu
igru - rekao je posmatrajui je pomno.
Nije razumela ali se svejedno nasmeila. Teko je podnosila njegov
pogled. I pre su ljudi zurili u nju ali nikad na nain na koji je on to inio.
Kao da sakuplja informacije. Nije smatrala sebe za neto izuzetno lepo za
gledanje. Upravo u trenutku kad je htela neto da kae, muzika je ponovo
zasvirala.
Pod nogama je osetila kako je pod poeo da vibrira u ritmu. Bacila je
pogled na ostale igrae. Pesma je bila u sporijem ritmu...
Mukarac je obgrlio Vandu. Ona je poloila ruke na njegove grudi i
tako zagrljeni oni zaplovie laganim ritmom. Vandina oseanja su bila u
previranju. Nekoliko puta je pogledala nagore pitajui se da li su se ikada
pre sreli. Nemogue. Sigurno bi zapamtila oveka koji joj ovako oduzima
dah!
Korbit Bokner nije bio oputen kao to je izgledao. Stotine ena
sputale su svoje glave pune mekih kovrda na njegove grudi i
priljubljivale svoja tela uz njegovo u toku igre ali zbog nijedne se nije
oseao ovako nespretno, kao da ima dve leve noge. One nisu imale velike,
svetle oi, gusto oiviene tamnim trepavicama i pogled koji je izgledao
~7~
Foxy

Zvoncica

kao da kroz neke daleke prostore i vreme putuje da bi se sreo sa

njegovim. Nijedna nije imala pune, sone usne, uvek spremne na poljupce,
ni kou glatku i miriljavu poput bebe. inilo mu se da po prvi put plee
sa ovako lepom enom.
Vanda je volela da igra. Oseala je muziku celim biem, svim njegovim
elijama. Ona ju je ispunjavala i Vanda joj se potpuno preputala.
Uinilo joj se da je on neto rekao. Zakljuila je to po izrazu
iekivanja na njegovom licu. Upitno ga je pogledala. Muzika je tretala i
zato on ponovi svoje rei razgovetnije. Ponovo se namrtila. Nije ga mogla
uti, a sa usana mu nije mogla itati zbog brkova koji su bacali senku na
njih. Nagnuo se prema njoj i jo jednom ponovio svoje rei. Bezuspeno.
Mora da je imao neto vano da joj kae poto ju je uhvatio za ruku i
privukao sasvim blizu.
Njegov dah i strujanja vazduha dok je ponavljao svoje rei zagolicali
su njen vrat i ona se nasmeja, mahinalno se odmiui od njega. Korbit se
nasmejao, odmahnuo glavom i odustao od ideje da joj bilo ta kae dok
muzika svira.
Pogledao je i nasmeio se. Svetlost je zraila iz njegovih oiju.
Dopadala joj se izraajnost njegovog lica, inila je govor skoro
nepotrebnim. Osetila je toplotu kako se razhva po njenom telu shvativi
ponovo da je on smatra lepom.
- Jeste li odavde? Ili ste samo na odmoru? - pitao je.
Namrtila se. On pokaza na pod.
- ivite li ovde?
Khmnula je glavom potvrdno i ponovo proklela njegove brkove. Nije
razumela pitanje ali inilo se da ga je njen potvrdan odgovor zadovoljio.
Igrali su, komunicirajui osmesima i oima. Bilo je neke prisnosti
meu njima, kao da su se ve dugo poznavali. Tela su im skladno prianjala
jedno uz drugo, kao da su bila samo polovine jedne iste celine.
Vanda nije znala veruje li u ljubav na prvi pogled ali je oseala da e
ovaj ovek izmeniti deo nje zauvek. On je izneo na povrinu jedan deo nje
koji je bio duboko sakriven. Uzdahnula je razoarano kad je muzika
prestala.
Mukarac je nije odmah pustio. Neno, ali ipak odluno, vratio je
njenu glavu na svoje rame i nastavio da igra.
Kada je uspostavio kontrolu nad njenim telom i bio siguran da ona
nee pobei, Korbit ju je odvojio od sebe i pogledao. Uivao je.
Vanda se unervozila. Stalno je traio neto duboko u njenim oima.
Nije izgledao razoaran, jedino radoznao.
- Ko si ti? - upitao je.
~8~
Foxy

Zvoncica

Vanda je mogla jedino da se nasmeje, suvie opinjena da bi

razmiljala.
- Misteriozna ena, hm?
Sama od sebe, njena ruka se polako podigla i njeni prsti dodirnue
njegov obraz sputajui se prema bradi. Videla je kako on teko guta i
shvatila da se osea isto kao ona.
- Ja sam Korbit - rekao je.
U tom trenutku muzika je ponovo zapulsirala kroz dvoranu.
- Korbit Bokner - vikao je u blizini njenog uveta.
Vanda je dodirnula svoje uvo, pokazujui da ne uje. Korbit je
zatvorio oi bespomono i naslonio svoje elo na njeno kao da pokuava
da komunicira sa njom samo mislima. Kada je podigao glavu i poeo da
gleda po sali spazio je stakleni zid koji je gledao na okean. Uhvatio je za
ruku i poveo do njega.
Usled toplote prostorije i hladnoe kasnog aprila napolju, staklo je bio
zamagljeno. Ispruio je ruku i napisao svoje ime. Nasmeila se. Svialo joj
se. Pristajalo mu je. Jednim prstom ona napisa svoje ime ispod njegovog.
Pogledala ga je i spazila kako se ono oblikuje na njegovim usnama.
Klimnuo je, zadovoljan. Zatim ga je jo jednom izgovorio, kruei
pogledom po njenom licu.
Vandu je hipnotisao njegov pogled. Bila je paralisana na momenat, ne
oseajui, ne razmiljajui. Da su se nalazili bilo gde u svemira ne bi se
bojala. Imala je poverenja u njega.
Nije znala kada su se njegove ruke sklopile oko nje, niti kada je poela
da se nada da e je poljubili. Odjednom, bila je u njegovom zagrljaju sa
eljom da se to dogodi. U njegovim oima videla je bujicu strasti dok joj se
polako pribliavao. Ona oseti blagu nesvesticu.
Njegove usne bile su meke i nene ispoetka, istraujui
eksperimentiui. Priljubila se uz njega, elei vie. On je vrsto zagrli i
produbi svoj poljubac.
Vandi se inilo da vreme stoji i da oko nje nema nieg osim Korbita i
ogromne udnje celog njenog bia. Razdvojih su se, ostajui spojeni
vezom dubljom od rei. Oboje su izgledali zadovoljni. Znali su da su
doiveli neto suvie snano da bi ga mogli objasniti reima. Zato nisu ni
pokuavali.
Korbit nije mogao da se naudi svojoj srei. Bih su sami. Muzika je
prestala. Gosti su se razili.
Ispruio je ruku i dotaknuo duge kovrde na svom ramenu. Palcem je
pomilovao po obrazu. Ona je pratila svaki njegov pokret. Panja joj je bila
usmerena samo na njega i on je eleo da tako i ostane.
~9~
Foxy

Zvoncica

Vanda je disala teko i brzo. Kroz kou su joj prolazili marci. Bila je
uzbuena i tiha. Trgnula se na iznenadni dodir koji nije bio njegov.
- ao mi je to moram da vas prekinem - izvinjavala se Ameli,
gledajui ih naizmenino, tuna to ih ometa - ali, restoran se zatvara.
Oni preletee oima po sali pre nego to su im se pogledi ponovo
sreli. Nasmeili su se tuno, puni nespokojstva. Nisu eleli da se rastanu a
opet, sve drago bilo je nemogue.
- Hvala za igra - progovorila je Vanda najzad, - bilo je predivno.
- Saekaj - uhvatio je za ruku. - Mora li odmah da ide? Mislim... ja
sam vlasnik ovog restorana, moemo jo ostati. Ili, moemo otii negde i
jo malo razgovarati.
- Razgovarati? - upita ona dubokim glasom. - O emu?
Korbit se trgnuo. Zar ona nije osetila to i on?
- Pa, samo... razgovarati - objanjavao je. - Ne znam ak ni tvoje
prezime.
Evo, sada e, pomislila je Vanda. Taj momenat koji ju je uvek plaio.
Momenat u kome se odluuje da li e biti prihvaena ili, ipak,
odbaena. Gledala ga je kolebajui se izmeu poverenja koje je prema
njemu osetila i bola doivljenog ve mnogo puta. Ko je on, ustalom,
pomisli.
Verovatno se vie nikada neemo sresli. Mogu li bar jednom bili
poteena tog pogleda?
Instinktivno, odluila je da zatiti sebe. Okrenula se polako i krenula
da se udaljava.
- Hej, stani! - povikao je Korbit. - ta nije u redu?
- Sve je u redu - ree Ameli, spremna da zatiti Vandu. - Rekla vam je
da je igra bila predivna.
Korbit je napola primeivao Ameli ali je ton njenog glasa upozori da
ne navaljuje vie. Posmatrao je Vandu kako odlunim koracima grabi
napred.
- elim ponovo da te vidim - rekao je kad se ona zaustavila kraj svog
stola da uzme tanu, ni ne pogledavi ga.
- Preziva se Rodejl. Vanda Rodejl - objanjavala je Ameli osetivi na
trenutak saaljenje prema njemu.
- Vanda! Da li me uje? elim da te vidim ponovo!
Sa tanom u rukama Vanda je grabila prema izlazu. U emu je
pogreio? Njegov glas odzvanjao je kroz prazan lokal. Zovnuo je jo
jednom, ali nje vie nije bilo. Ljut, u strahu da je vie nee videti, pourio
je za njom prema izlazu.
~ 10 ~
Foxy

Zvoncica

- ta je to s njom? Zar je gluva?

Kada je stigao do ivice podijuma, stravina realnost poe da prodire u
njegovu svest. Polako, drhtei, okrenuo se prema Ameli. Ona se smeila,
puna razumevanja.
- Da, upravo tako, ona i jeste gluva - ree.

~ 11 ~
Foxy

Zvoncica

II
- Zar si zaboravila da obavesti sve ove ljude da danas ja idem u grad?
- upitala je Vanda Ameli u ali, pokuavajui da odri koncentraciju u
izuzetno gustom saobraaju.
- Dokle e razmiljali o onom oveku? Prolo je ve dve nedelje! pokazivala je Ameli znakove prstima. - Bih ste dva broda koja su se
sudarila u mraku. Dogodilo se i sad je gotovo! Osvesti se i zaboravi ga ve
jednom.
- Uopte ne razmiljam o njemu - odgovorila je Vanda zlovoljno - jer
nema o emu da se razmilja. Zakasniu na sastanak!
Odmahnula je rukama ljutito kad su kola ispred njenih skliznula na
prvi slobodni parking koji vidi ovog jutra.
- Poto si ve loe raspoloena, mogu li rei da je Liland zvao dodala je Ameli, kao usput.
- ta je hteo?
- Isto to i uvek. Hteo je da zna kada e mu pokazati ostatak radova
koje si spremila za Kejtlin Larsen.
- Rekla sam mu da u ih doneti kad budem spremna. Jo uvek nisam.
Zato me ne ostavi na miru?
- Zato to je tvoj agent i plaa ga upravo zato da te ne ostavi na miru.
Uostalom, izloba u galeriji Larsen... nije makar ta, zna!
Iznervirana, Vanda je zaustavila kola u krajnjoj desnoj traci, ispred
kancelarije Gila Grejsija i okrenula se prema Ameli.
- Parkiraj ti ova glupa kola. Ako u ovom momentu ne krenem,
sastanak e se zavriti pre nego to budem stigla.
Otvorila je vrata i zgrabila svoju tanu i fasciklu.
- Ponekad poelim da me svi ostave na miru! - zastade. - I
ako sam loe raspoloena, to je zato to mi stalno spominje tog oveka,
brodove, sudare i... Da nisi tako uporna ve bih ga odavno zaboravila!
Zalupila je vrata od kola, pourila uz stepenice i kroz debela staklena
vrata ula u zgradu. Mrzela je kanjenje! Naroito kada su u pitanju novi
klijenti. Pritisnula je dugme lifta i poela nestrpljivo da kucka po njemu.
Nije mogla da podnese podseanje na to vee. Pobei kao kukavica!
alila je to nikada nee imati prilike da se iskupi. Ameli joj je rekla da je
Korbit bio uznemiren i tuan kad je otila. Uzdahnula je. ta je, tu je!
~ 12 ~
Foxy

Zvoncica

Ameli je bila u pravu. Misli o njemu muile su je ve dve nedelje. Ljutito

lupnu po dugmetu.
Slavnim fotografima nije se uzimalo za zlo ako kasne. Kanjenje se
smatralo eksentrinou pre nego nepristojnou. Ali, jo uvek nepoznati
fotografi morali su da nau dobar razlog za svoja, i najmanja zakanjenja.
A nepoznati, i uz to jo i gluvi fotografi morali su da izbegavaju svaki
nesporazum, ak i tada kada bi im bila ponuena izloba u slavnoj galeriji
Larsen.
Vanda se uvek trudila da se pred novim klijentom prikae u
najboljem svetlu. Kao ovek imala je telesnu manu - bila je gluva. Ali, kao
fotograf bila je bez mane. Nekim klijentima je njen ljudski hendikep bio
vaniji od profesionalnih kvalileta. Ali, to je bio njihov, a ne njen problem.
Nauila je da ivi s tim.
Nosila je svoju omiljenu plavu svilenu bluzu i crnu suknju dobrog
kroja. Znala je da joj to odlino stoji i ukoliko bude smirila nervozu i
podrhtavanje ruku, dobie posao. Mora ga dobiti. Kakav je to, uostalom,
posao? Fotografisati nekog vozaa auto trka! Nita lake, mislila je,
posmatrajui osvetljene brojeve iznad liftova. Nijedan se jo nije sputao.
Panju joj privue kretanje kod glavnog ulaza. Mislila je da je to Ameli
i okrenula se da joj se poali na sporost hftova. Rei su joj zapele u grlu.
ovek iz restorana... sa balkona... Korbit, upravo je ulazio u predvorje.
Zastao je kad je ugledao. U misli mu se odjednom, sasvim jasno, vratio
svaki detalj. No, muzika, igra, oseanja, dodir, poljubac... Jedva je ekao
da je vidi ali nije bio spreman da se to dogodi ve u samom predvorju.
Proveo je jadne dve nedelje u nastojanju da je pronae. Znao je samo
njeno ime i profesiju. Pretraio je sve imenike pre nego to mu je palo na
pamet da obie sve fotografske ateljee raspitujui se za nju. Bezuspeno.
Obeshrabren, vratio se kui, svome poslu. Nadao se da e uspomene
vremenom izbledeti. Ali, dan za danom, nije mogao misliti na druge stvari,
sve dok se nije desilo udo i dok tokom poslovnog razgovora sa svojim
starim prijateljem Gilom Grejsijem nije uinio poslednji, oajniki pokuaj
i upitao ga da li je ikada uo za nju. Bilo je lako nagovoriti Gila da mu
ugovori sastanak.
Oklevajui za trenutak, krenuo je polako prema njoj. Nisu odvajali
pogled jedno od drugog. Sanjali su isti san te noi. Ali, to je bio samo san.
Bih su to neki drugi ljudi. Samo fantazija... Bilo ih je sramota. inilo se da
je jedino to mogu da urade da krenu ispoetka, pretvarajui se da su
samo stranci koji su se jednom nakratko sreli.
Vanda se blago nasmeila u znak raspoznavanja. On joj je uzvratio
jednim mekim zdravo koje je proitala sa njegovih usana.
- Zdravo - uzvratila je izmiui se njegovom pogledu.
~ 13 ~
Foxy

Zvoncica

Odakle se samo stvorio? Da li je to zaista on?

- Zdravo - ponovio je Korbit oseajui se glupo.
Zbunjeni, oni se okrenue liftovima koji su se polako sputali. Korbit
nije mogao a da je ne pogleda jo jednom. Posle njihovog prvog susreta
odmah je otiao u biblioteku i potraio neke knjige o gluvoi. Oseao se
kao idiot. Kako nije primetio da ne uje? Posle nekoliko proitanih knjiga
pripisao je to muzici i injenici da niko ne izgleda gluv. Bilo je lako
pogreiti. Kasnije je shvatio i zato je onako reagovala. Bio je to preveliki
rizik za nju. Bilo je teko premostiti ponor izmeu tiine i zvuka.
Pogledao je Vandu ponovo sa nekom teinom u grudima. Gluva ili ne,
ona je jo uvek bila najlepa ena koju je u svom ivotu video. Nikada pre
u svom ivotu nije vie eleo da zna neki strani jezik kao to je sada
eznuo da zna njen jezik znakova.
Zvono iznad jednog od liftova upozorilo ih je da se jedan spustio na
prizemlje. Korbit se okrenuo i uao ali Vanda je i dalje stajala i posmatrala
brojeve iznad drugog lifta.
Korbit je skupio obrve. Zar ona ne eli gore? Ili ne eli sa njim u lift?
Moda je ljuta? eleo jo neto da joj kae ali...
Iznenada je shvatio da ona nije ula dolazak lifta. Procenjivao je
situaciju. Da li e se uvrediti ako joj nekako privue panju? Ili je to neto
najprirodnije to bi trebalo uiniti kada znamo da osoba kraj nas ne uje?
Zbunio se.
Odluivi naglo, pritisnuo je dugme za deseti sprat, iunjao se iz lifta i
saekao da se vrata ponovo zatvore. Tada je ponovo pritisnuo dugme za
poziv. U tom momentu, bilo je to jedino prihvatljivo reenje. Kada se
Vanda okrenula ka njemu, lift je ve bio otiao.
- Spori liftovi - rekao je kao da se izvinjava. Bezazleno je klimnula
glavom i nasmeila u znak odobravanja. Korbit je preturao po glavi
pokuavajui da nastavi razgovor.
- Lepo vreme, hm? - oseao se najgluplje na svetu.
- Molim?
Znao je da bi trebalo da joj govori direktno u lice, to je mogue
normalnije. Sporije, moda, da bi mogla da mu ita sa usana. Ponovio je
svoje rei pokazujui na ulazna vrata kroz koja se probijala suneva
svetlost.
- Pravo majsko vreme - sloila se ona. Tri cele rei. Fantastine su,
pomisli Korbit. Govorila je dubokim, grlenim glasom. Bilo ju je lako
razumeti. Samo je trebalo paljivo sluati. Glas joj je veoma seksi, pomisli
on.
~ 14 ~
Foxy

Zvoncica

Kada su, najzad, uli u lift koji su oboje mogli videti pokuao je da
nastavi razgovor. eleo je da je slua.
- Doli ste poslom? - rekao je predstavljajui ovaj susret kao puku
sluajnost.
Za Vandu, brkovi su sakrili sve sem poslom. Pokuala je da pogodi
pitanje.
- Ja sam fotograf - odgovorila je.
- ivite ovde, znai? - zakljuio je.
ta u vezi ovde, pitala se. Pretpostavljala je da bi trebalo da
odgovori sa da. Tako je i uinila.
- Odlino! I ja sam odavde... - preznojavao se ne znajui kako da
nastavi. - Moda... moda bismo mogli ponekad izai na veeru.
Uh! Koliko je samo rei izgovorio. I najvetiji ila sa usana ne bi
mogao uhvatiti svaku. I jo ti brkovi! Odlino... odavde... ponekad... Nije
mogla uhvatiti smisao ali nije htela da razgovor prestane.
- Ne moete biti sigurni - ree s osmehom - svet je zaista mali, ljudi se
sreu u najudnijim okolnostima.
Okrenula se ka vratima, uznemirena. Zurila je u njih ukoeno.
Pogreno je odgovorila. Znala je to po izrazu na njegovom licu. Pokvarila
je ansu da se iskupi za ono vee. Zato ljudi jednostavno ne izmenjuju
misli a ne rei? Zato je sve tako komplikovano?
Iznenadilo je kada se on okrenuo ka njoj i stavio ruku na svoje grudi.
Progovorio je naglaavajui svaku re.
- Veerajte sa mnom!
Zurila je u njega dok su se vrata od lifta ve polako otvarala. Sav bes
ju je napustio. Pokuavala je da smiri brze otkucaje svoga srca. A mislila je
da ga vie nikada nee videti!
Blagi naklon bio je sve to je uspela da pokae. Njegov osmeh, rupice
na obrazima, sjaj u oima uinili su da oseti slabost u nogama dok je brzo
izlazila iz lifta.
- ao mi je to... to sam otila onako ono vee. Bilo je to zaista
nepristojno. Ja sam samo...
- U redu je - odmahnuo je glavom. - Razumem. Zaista.
Zbunjena, ne znajui ta da izabere izmeu posla i ovog neoekivanog
susreta, pokazala je u pravcu Gilove kancelarije.
- Kakva sluajnost - izgledao je prijatno iznenaen. - Radite sa Gilom?
- Da, dosta poslova obavljam za njega.
~ 15 ~
Foxy

Zvoncica

Gilova sekretarica nasmeila se blagonaklono na Vandu pre nego to

se sa profesionalnim osmehom okrenula prema Korbitu.
- Dobro jutro, gospodine Bokner. Drago mi je da vas vidim ponovo.
- Hvala. Da li je Gil dobar prema vama? Posmatrao je kako crveni.
Nekoliko puta se naalio da e je ukrasti od Gila.
- Da, naravno. Moete odmah ui. Gospodin Grejsi vas oekuje. I ti
moe ui - prijateljski se nasmeila Vandi.
Gil se ponaao izvanredno. ini se da ima jo bolji plan, primetio je
Korbit iznenaeno. Propustio je Vandu posmatrajui je.
- Zdravo, Gile - pozdravila ga je.
- Vanda! Tu si... ah, vidim da si se ve srela sa Korbitom - ree Gil
ljubei je u obraz. - Korbite, drago mi je to te vidim.
Izmenili su nekoliko rei pre nego Gil sede za svoj sto. Poeo je da
govori koristei se pritom i jezikom gluvonemih. Korbit je primetio da mu
to ne predstavlja potekou i oseti zavist to Gil tako lako komunicira sa
njom. Njih dvojica bili su prijatelji ve godinama. Kako to da nikada nisu u
razgovoru spomenuli ovu njegovu vetinu?
- Da li ste se zvanino upoznali? Ne? Vanda Rodejl, dozvoli da ti
predstavim Korbita Boknera.
Oni se stidljivo nasmeie jedno na drugo. Klimnula su utivo
glavama preputajui Gilu dalje vostvo.
- Vanda, veoma mi je drago to si mogla doi na ovaj sastanak. Pala mi
je na pamet ova ideja... mislim da e ispasti odhno...
Promekoljio se uzbueno u svojoj stolici.
- Korbit eli da napravi detaljnu promotivnu brouru o svom timu i
kolima koja e se takmiiti ove i sledee godine. To je fantastina prilika
za tebe... ta nije u redu?
Vanda je bila zbunjena.
- Mislila sam da ti... da vi posedujete onaj restoran na plai izgovorila je polako, shvatajui postepeno da je on osoba koju treba da
fotografie.
- Da, ali posedujem i jedan trkaki auto - odgovorio je ne znajui
kakve veze ima njegova broura sa njenim prisustvom ovde, ali ako Gil
misli isto to i on...
- Korbitov tim pobedie na kupu Brendon sledee godine - hvalio se
Gil. - Velika trka, velika imena i ogroman publicitet. I Vanda, mislim da si
upravo ti osoba koja nam je potrebna da napravi glavne snimke za ovu
kampanju!
~ 16 ~
Foxy

Zvoncica

- Gile!? - progovorio je Korbit, ne verujui svojim uima. - Planira da

Vanda napravi snimke za brouru?
- Naravno. Nije to je moja ideja, ali mislim da je genijalna, ali... pogledao ih oboje. - Zato? Ima li problema?
Do avola, ima, pomisli Korbit. Nijednom za vreme razgovora o njoj
Gil nije spomenuo ideju da je profesionalno angauje.
- Nisam tako planirao i ako on misli...
- Pa... mislio sam da porazgovaramo o snimcima na terenu pokuavao je da bude to taktiniji. - eleli bismo da snimamo i u
Darmutu. Moj brat, Harli, postigao je zaista dobre razultate na prolim
trkama i mislim da je ovo dobra prilika da pokaemo dostignua svog
tima.
- Snimci na terenu nisu problem, zar ne, Vanda? - prekinuo ga je Gil. Snimci staza, boksova i slino?
- Da, nema problema.
Videla je da Korbit ima problema sa prihvatanjem ideje da ena uzme
uea u fotografisanju preteno mukog sporta.
Nema problema!? Korbit ju je gledao kao da je poludela. Oseao je
ludu zaljubljenost ali je, ipak, bio poslovan ovek.
eleo je upeatljive slike, napravljene na samoj stazi a ne umetnike
doivljaje i ako ona misli... Bila je gluva, a trkaka staza bila je dovoljno
opasna ak i za ljude sa normalnim sluhom. Ona jednostavno nije svesna
opasnosti.
- Ne znam, Gile... - rekao je izbegavajui njen pogled. - Misli li da je to
mudro? Mislim, zbog Vande?
Vanda nije razumela njegove rei jer je okretao svoje lice od nje dok
je govorio. Videla je da jo uvek sumnja, ali je poela da osea da to to je
ensko ne predstavlja osnovni problem. Okrenula se Gilu.
- Korbit se pita da li je najmudrije izabrati te za ovaj posao protumaio joj je.
- Zato? - okrenula se prema Korbitu u borbenom stavu. - Zato to
sam ensko?
Molim te, reci da je zato, preklinjala je u sebi.
- Da, to je jedan od razloga. Pogledala je u Gila. elela je da joj
bude sasvim jasno sve to Korbit govori. Teko mu je itala sa usana a za
nagaanje vie nije bilo vremena.
- Koji je drugi razlog? - pitala je uporno iako je znala pravi odgovor.
Bila je sve vie ljuta.
~ 17 ~
Foxy

Zvoncica

Korbit je napeto razmiljao. Ako joj kae istinu, vie nikakve anse
nee imali za bliskiji konlakt. Ali, eleo je da bude sasvim iskren prema
njoj, bez obzira na njihov odnos.
- Trkake staze su opasne i pod idealnim uslovima, Vanda - rekao je. To je grub sport. Mislim da bi to to ne uje bio problem. Veliki problem.
- Zato je potrebno da ujem da bih fotografisala trkake automobile?
- Vanda, zaista. Ne elim da te uvrediin, ali opasno je. Bilo bi to kao
kad bi zavezanih oiju stajala na ivici provalije.
Gil je prestao da tumai i prasnuo u neobuzdani smeh.
- ta? - zbunio se Korbit.
Oseao se neprijatno. Gil se, najzad, smirio.
- Sea li se onih folografija Brejdija Ratgera koje su ti se toliko
dopale? Vanda ih je snimila!
Korbit je oseao kako mu krv nestaje sa lica. Seao se fotografija
svetski poznatog planinara koje su ga prikazivale kako visi na strmoj
steni, visoko iznad dubokog klanca. Sudei po njegovom izrazu lica i
grakama znoja na elu, fotografija nije mogla biti snimljena drugaije
nego iz najvee blizine. Poeleo je da vrisne zamiljajui Vandu iznad
klanca, zatienu samo tankim uetom. Zato joj je Gil to dozvolio?
- Ti si napravila te fotografije? - pitao je pokuavajui da kontrolie
svoj glas. - Popela si se uz tu planinu i napravila ih?
- Da - odgovorila je Vanda uivajui u izrazu neverice i uasa na
njegovom licu.
- I ti si joj to dozvolio? - pogledao je na Gila dok mu je brada
podrhtavala. Gil bespomono slegnu ramenima.
- Nisam je tada poznavao. Zbog njih sam je i upoznao... preko moje
sestre. Ile su zajedno u kolu.
- Gospodin Ratger je bio veoma zadovoljan mojim radom, gospodine
Bokner! - rekla je Vanda ne obraajui panju na Gila.
Korbit je poeleo da skoi i da je protrese da bi je urazumio.
- Nikad nisam sumnjao u tvoj talenat, Vanda! - rekao je. - On nikad
nije dolazio u pitanje.
U tom trenutku, vrata kancelarije polako su se otvorila i Ameli ue
unutra, sklanjajui sa lica nestane uvojke kose.
- Izvinite to kasnim - ree zatvarajui vrata. - Morala sam da se
parkiram daleko odavde.
Ameli nije marila za uobiajene kodekse lepog ponaanja, ali bila je
uvek spremna da pomogne Vandi kao prijatelj i kao asistent na poslu.
Korbit je klimnuo glavom i kiselo se nasmeio.
~ 18 ~
Foxy

Zvoncica

- Seas se gospodina Boknera, Ameli? - prva se snala Vanda. - Sluaj

je hteo da on bude nas novi klijent. Ali, ini mi se da on misli da ja nisam u
stanju da se izborim sa tim poslom?
Ameli zavrte glavom, puna razumevanja dok se okretala da uzme
stolicu mrmljajui sebi u bradu.
- Dakle - nastavila je Vanda - poto ni moj talenat, ni moj pol nisu u
pitanju, tada je injenica da sam gluva vaa najvea primedba, zar ne,
gospodine Bokner?
Pokuavala je da zvui mirno.
- Da li bi vam pomogla injenica da je Ameli ne samo moja prijateljica
ve i veoma dobar tuma?
- To nije vano. Ja...
- U redu, gospodine Bokner! - ponovo ga je prekinula. Bila je
povreena, ljuta. Oajno je elela taj posao.
- Rei u vam ta emo da uradimo. Napraviu nekoliko snimaka gde
god zaelite, besplatno! Ako vam se slike ne dopadnu moete...
ta, mislila je brzo. ta je bilo najgore to joj moe uiniti osim da je
potpuno odbaci?
- Moete uzeti moj najomiljeniji fotoaparat!
Iako su Korbitove misli bile u haosu do tog momenta, ne bi ni za ta
na svetu propustio ovaj temperamentni izliv oseanja. Da nisam ve
zaljubljen, sad bih se sigurno zaljubio, pomislio je. Shvatio je da su njegovi
strahovi neopravdani i da e Vanda odbiti svaku pomo koju joj ponudi.
Bila je neodoljiva. Nije mogao da je odbije.
Vanda je posmatrala njegovo ozbiljno lice i oseala odbijanje kako joj
poput noa para utrobu. Kada je najzad progovorio, sa strahom se
priljubila uz naslon stolice. Posmatrala je njegove brkove kako se
pomeraju.
Pogledala je u Gila i Ameli oekujui pomo.
- to se tie tvog predloga, prihvatam ga i budi uverena da u ti uzeti
fotoaparat ako mi se slike na budu svidele. Zato se potrudi da budu dobre!
- rekao je Korbit.
- Ali, pod jednim uslovom.
- Kojim? - gledala ga je sumnjiavo.
- Da me zove Korbit!
- Pristajem na vas uslov, gospodine Bokner - rekla je posle nekoliko
trenutaka.
~ 19 ~
Foxy

Zvoncica

- Kada napravim slike, zvau vas Korbit. Dok se lagano udaljavao od

nje Korbit se oseao poraeno. alio je to je svojom glupou upropastio
priliku da izgradi bliskiji odnos sa njom. Gledao je kako privlanost koju
je prema njemu oseala bledi i vene pred njegovim oima. Da sam bar
drao jezik za zubima, pomisli.
Ostatak vremena je proveo prekorevajui sebe dok su Gil i Vanda
razgovarali o Gilovoj sestri koja je, takoe, bila gluva to je nateralo Gila
da naui jezik gluvo-nemih. Oseao se zapostavljen.
A Vanda? Razmiljala je, razoarana, kako on nije vitez na belom
konju kako je to mislila one veeri. Provela je dve nedelje sanjarei o
njemu, o nainu na koji je uao u njen ivot, ruei sve pred sobom, nosei
je u svet lepote i mira. Bolelo je saznanje da je on samo jedan od mnogih
staromodnih
budala
koje
hendikepiranost
poistoveuju
sa
nefunkcionalnou. Skoro da je osetila olakanje kada je ustao i polako
izaao.

~ 20 ~
Foxy

Zvoncica

III
Tekog srca je Korbit tog dana izaao iz Gilove kancelarije. Tek kad je
doao do glavnog ulaza poeo je ponovo da razmilja racionalno. Imao je
jednu ansu sa Vandom, upropastio je, ali to ne znai da je sve gotovo, zar
ne?
Korbit je znao ta je poraz. Upoznao ga je nekoliko godina ranije i jo
uvek mu su deavalo da se u pola noi probudi sav u znoju. Pre toga,
mislio je da ima sve. Novac, mo, presti, sve to je eleo, ali...
Osetio je miris poraza sa Vandom. Ali, bio je u njoj neto to mu je bilo
odavno potrebno. Ako sada samo lako ode, ne izborivi se za nju, postae
to jo jedan poraz koji e ga muiti do kraja njegovog ivota. Brzo se
vratio do liftova. Nee joj to dopustiti! Pourio je nazad u Gilovu
kancelariju.
- Da li je Vanda ve otila? - upitao je sekretaricu odmah sa vrata.
- Mora da ste se negde mimoili, gospodine Boknere. Ona je...
Nije saekao da zavri. Okrenuo se i potrao nazad. Liftovi su previe
spori, zakljuio je, i utrao u prostor sa stepenicama. trao je dole i
izleteo iz zgrade. Vande nije bilo na vidiku.
Tada ugleda preko puta Amelinu upavu glavu, punu plavih,
nestanih kovrda. Srce mu je zaigralo kad je video Vandu kraj nje.
Potrao je preko ulice, ni sam jo ne znajui ta e rei.
- Vanda! - viknuo je na par koraka od njih. - Vanda!
Naravno, ona ga nije ula ali se zato Ameli polako okrenula, stala i
zatim upozorila Vandu na njegovo prisustvo. Na njenom licu pojavio se
izraz bola kad ga je ugledala. Povredio ju je. Naljutio. Ipak je duboko u
sebi osetila neku toplinu. Nije htela to da mu pokae. Posegla je za
ponosom i instinktom odranja i jednostavno nastavila da hoda.
Korbit proe kraj Ameli. Najzad je mogao da dohvati Vandu rukom i
zaustavi je.
- Vanda, molim te. - Jedva je dolazio do vazduha. - Moram da govorim
s tobom. Potrebno mi je... do avola!
Zatvorio je oi pokuavajui da se smiri. Ne sme pogreiti sada, ovo je
suvie vano. Pogledao je u njene oi i znao da je vredna borbe. Okrenuo
se ka Ameli, progutavi sve to je jo ostalo od njegovog ega.
- Potrebna mi je tvoja pomo. Moram biti siguran da e me razumeti.
Ameli se nasmeila. Bila je za ljubav i bila spremna da pomogne.
~ 21 ~
Foxy

Zvoncica

- Izvoli. Stojim ti na usluzi - rekla je oduevljeno.

Korbit je neno poloio svoje ruke na Vandina ramena. Osetila je kako
drhti. Njegov pogled bio je pun straha ali i nade.
- Vanda, ao mi je! - progovorio je naglo. - Sve sam upropastio.
Napravio sam pravi haos a to je bilo poslednje to sam eleo.
Napravio je pauzu da bi dao vremena Ameli da prevede.
- Ona stvar sa Brejdijem Ratgerom? Do avola, ne bih mario da moj
najgori neprijatelj visi nad onim ponorom, iako bih mislio da je poludeo. I
dalje mislim da je Brejdi otkaen. Ali pomisao na tebe... tebe, tamo gore,
prestraila me je! Pomislio sam ta bi bilo da ti se tada desilo neto.
Nikada ne bih imao ansu da te upoznam! Brinem za tebe! Ne zato to si
gluva, ve zato to si smrtna. Jesi, zar ne?
Vanda blago klimnu glavom.
- Dobro. - Smeio se. - Pokuaj da shvati onda da je moja jedina briga
u vezi mog posla, kada si ti u pitanju, tvoj ivot. Suvie je opasno. ak i
svojoj majci doputam da gleda trke samo na televiziji!
Vanda odmahnu glavom.
- ta? - upitao je?
- Da li ene koje uju idu na trke? - Da.
- Da li neke od njih silaze do boksova i fotografiu ih?
Znao je na ta cilja i poele da je slae..
- Reci mi istinu. - Pomno ga je posmatrala.
- Da.
- Onda u i ja uiniti tako.
- Ali, sa tobom je drugaije! Nee moi da uje kola i...
Vanda se okrenula i nastavila da hoda. Dopadao joj se ali je bilo
oigledno da je ne slua.
- Vanda, ekaj! Budi razumna. Oseam se odgovornim za tebe. Ako ti
se bilo ta desi, ja... - zastao je, shvatajui da govori sam sa sobom. Ona je
veoma spretno prekinula svaki razgovor.
Dotrao je do nje, uhvatio je za ruku i okrenuo.
- Bori se poteno! - rekao je.
- Ako ene koje uju mogu da idu na trke, i ja to mogu. - Bila je mirna.
Gledao je u nju kao da je vidi po prvi put. eleo je da se zatiti ali bilo
je oigledno da mu ona to nee dopuslili.
- Vanda, ja sam u potpunom mraku. Znam da je neznanje bedan
izgovor ali je jedini koji imam. Ne znam kako da razgovaram sa tobom,
~ 22 ~
Foxy

Zvoncica

niti ta da kaem. Ali, elim da nauim. elim da te upoznam. - Njegove oi

su je preklinjale. - Naui me. Naui me kako da kaem: ao mi je.
Vanda je jasno osetila da on nije navikao na izvinjavanje. Izbegavao je
situacije koje bi se tako zavravale. Znala je da nije imao nameru da je
povredi ni uvredi. Reagovao bi onako da zatiti svaku enu, gluvu ili ne.
Nije bilo teko doneli odluku. Bie njegov uitelj. Nadala se da e
vremenom postati i neto vie. Za sada, prvo to mora da naui je to da
nema dovoljno pamuka na svetu koji bi zatitio gluvu osobu, jer im
zatvori oi ona gubi vezu sa okolinom. Ali, i gluva osoba se mora boriti u
ivotu. Sve ostalo je ravno smrti.
Ona polako podie mali prst desne ruke. Poloila ga je na grudi, zatim
stisnula aku u pesnicu i napravila kruni pokret u predelu srca.
- Ovako se kae: ao mi je. A ovo - nastavljala je da pokazuje,
stavljajui kaiprst i srednji prst na slepoonicu a zatim na dlan leve ruke
- je moje ime.
Na licu mu se pojavio irok, armantan osmeh. Izgledao je kao one
veeri. Moda ipak nije kao drugi, pomisli Vanda.
- Vanda, ao mi je. - Ponavljao je njene pokrete a zatim dodao jo
jedan, kao da jede. - Izai e sa mnom na veeru?
- Ovo su znaci za obroke - pokazivala je strpljivo. - A ovo - ona otro
skupi palac i dva sledea prsta - znak za ne.
- Ne? Zato ne?
- Imam druge planove - slagala je. Korbit je sagnuo glavu i
promrmljao neto. Vanda ga uhvati za ruku, zaustavivi ga i pogleda u
Ameli. On odmahnu glavom.
- Nita nisi propustila. Razmiljam kada bismo se mogli ponovo
videti. - Smeio se. - Takmiimo se u Dindamu ovog vikenda... - Zastao je.
Gledao je paljivo pre nego to je nastavio.
- Ali, izmeu dve sledee trke imamo dve slobodne nedelje, i mogli
bismo...
- ta? - Vanda se namrtila.
- Pa, mogao bih doi jedan dan posle ovog vikenda i povesti te do
naih radionica. Pravimo kola kakva ne moe ni da zamisli! objanjavao je. - A mogli bismo da obiemo i jednu manju trkaku stazu
da bi stekla utisak o onome to te oekuje u toku posla. Kako ti ovo zvui?
- Zvui dobro. Samo, ne mora dolaziti po mene. Mogu i sama doi!
- Dobro, dobro - podigao je ruke kao da se brani. - Mislio sam samo,
poto ve idem... verovatno u prespavali tamo. Mogli smo poi zajedno...
utedeti benzin...To je sve.
~ 23 ~
Foxy

Zvoncica

- Prespavati tamo?
- Pa - paljivo je birao rei - treba dva dana voziti. A moram i puno
toga obii. Moja porodica poseduje veliku kuu u blizini radionica. Ima
dovoljno mesta. A povee i... - pogledao je u Ameli, pokuavajui da se
seti njenog imena - Ameli!
- Da. udno je kako smo se zbliili a nismo se jo ni upoznali. - Pruila
mu je ruku. - Ja sam Ameli Amerson.
- Tako se zove? - Izgledao je iznenaeno.
- Da, ali ako hoe da mi bude prijatelj i ako eli da nastavim da ti
tumaim i prevodim, zovi me samo Ameli!
- Poteno - sloio se brzo, videvi da joj to mnogo znai, pre nego to
se ponovo okrenuo prema Vandi. - Dakle, ta si odluila? Mogu doi po
vas u utorak i vratiti vas u sredu, ili etvrtak ako eli da ostane due.
- Dobro - rekla je Vanda. inilo joj se da se gui od sree. - Da li to
znai da mi poklanja svoje poverenje u vezi sa poslom?
- Da.
- Da li je to zato to osea saaljenje?
- Ne. Znam da u poludeti od brige gledajui te na stazi, ali znam isto
tako da e napraviti odline snimke, a to je... jedna od stvari koje elim da
dobijem od tebe. - Gledao je.
Njegov odgovor je zadovoljio i zaintrigirao.
- Znam ta jo eli od mene - rekla je, gledajui ga provokativno kroz
svoje guste trepavice.
Korbit poele da su sami. Iskuavala ga je. On radoznalo podie svoje
obrve.
- Kladim se da zna. Dakle, poto nam je to oboma jasno, bilo bi bolje
da mi kae ta je to to elim od tebe.
Vanda je saekala da mata uzavri u njemu. Prolo je nekoliko
trenutaka pre nego to je ponovo progovorila.
- eli moj omiljeni fotoaparat.
Zurio je u nju za momenat ne shvatajui. Zatim primeti u njenim
oima smeh.
Korbit je posmatrao u novom svetlu. Koliko je samo linosti bilo u
njoj sakriveno! Ova prelepa, zgodna ena, usana slatkih kao med, sanjivog
pogleda koja ga je opinila one noi krila je u sebi hiljade tajni o kojima
nije znao nita. Imala je svoje snove, svoje ideje. Svoje misli i vetine koje
mu jo nije otkrila. Vanda je bila ena koju je ekao celog ivota.
- Ako ste se vas dvoje dogovorili - prekinula je Ameli tiinu - volela
bih da mi neto vie kae o svom bratu, Korbite.
~ 24 ~
Foxy

Zvoncica

On se isto takmii? Da li je oenjen? Reci mi da li...

~ 25 ~
Foxy

Zvoncica

IV
- Ti si lud - rekao je Harli, urei za Korbitom. Pratio ga je kroz guvu
na aerodromu. Glava ga je strahovito bolela. eznuo je za jednim piem i
toplim telom kraj svog. Bio bi to njegov jedini lek.
- Potpuno si poludeo, zna li?
- Da - odgovorio je Korbit, ne usporavajui korak.
- Nadam se da je ta devojka vredna sveg ovog truda.
Harli nije stigao ni da se istuira posle trke. Ostavio je na proslavi
mnotvo lepih devojaka i udio da je to pre vrati.
- Jeste, vredna je - odgovorio je Korbit.
- Jo uvek ne shvatam zato je jedan dan toliko vaan!
Korbit je kupovao kartu, potpuno ga ignoriui. Harli se zabavljao
gledajui ga kako nestrpljivo lupka po pultu. Za poslednja dva dana morao
je dobro da se potrudi svaki put kad je eleo Korbitovu panju. Bio je
prisutan samo fiziki dok su mu misli lutale ko zna gde.
Korbit uze svoju kartu od slubenika i krenu prema terminalima.
Razmiljao je da li uopte da raspravlja s bratom o Vandi.
- Ova je drugaija, Harli. Jedino na ta mislim je da budem sa njom.
Harli odmahnu glavom. Korbit nije bio raspoloen za alu. Nije
trebalo biti veliki strunjak pa da se vidi da je do uiju zaljubljen.
- Ona nije kao ostale. Drugaija je - ponavljao je Korbit.
- Naravno! I ne zna da pravi kola za trke vredna milion dolara, ni da
poseduje polovinu novca investiranog u trgovinu automobilima u ovom
kraju, ni da sedi u upravnim odborima tri banke i jedne privatne kole,
zar ne?
- Ne, verovatno ne zna.
- Hm... i misli da joj to nee predstavljati problem?
- Do avola! Otkud ja znam? Nisam o tome razmiljao.
- Trebalo je. I... uspori malo. Ovo je nova staza za tebe.
- Proao sam je milion puta u svojim mislima - odmahnuo je Korbit
glavom - i siguran sam da u pobediti.
- Bio si i tada siguran, u Klermontu. Korbitovo lice se ukoi, u bolu.
Uspomene su jo uvek bile suvie ive.
~ 26 ~
Foxy

Zvoncica

*
- Ti si luda - rekla je Ameli, gurkajui nogom Vandu koja je leala
ispod kola. - Zna to, zar ne?
- Samo momenat - odgovorila je Vanda, iznervirana njenim
nestrpljenjem. - Ima ovde jedan deo koji nije u knjizi. Moda je povezan
sa... ovim ovde. ta ti misli?
- Otkud ja znam!
- Morau da saekam tatu da se vrati. Pitau njega - smejala se Vanda.
- Dopae mu se ovo. Najzad e dobiti sina koga je uvek eleo.
Izala je ispod kola, sva umrljana. Sklonila je kosu sa lica, ostavivi na
njemu crni trag od ulja.
- Kad bih bar imala vie vremena. Neu stii da nauim sve pre
utorka. Korbit e mislili da sam glupa.
- Mislie da si ena, to je sve - usprotivila se Ameli. - Mukarce nervira
kad ene znaju previe o kolima. Ona bi trebalo da budu njihove
misteriozne maine o kojima priaju u iframa i zagonetkama kad su
zajedno, zbunjujui ene koje se zateknu u blizini. Ali, promeni ifre, i ta
knjiga koju dri u ruci pretvorie se u - kuvar!
Pogledala je niz ulicu, namrtena.
- Kad smo ve kod kuvanja, ta li je sa mojom majkom? Trebalo je ve
da se vrati.
U odnosu sa svojom majkom Ameli je oduvek zadravala ulogu
roditelja, brinui o njoj kao o detetu.
- ta tvoja majka spaava danas - upitala je Vanda.
- Groblje za kune ljubimce. - ta?
- Vlasti ele da izgrade put preko starog groblja za kune ljubimce.
Zato e se moja majka sa jo nekolicinom ljudi okupiti pred spomenikom
psu pod imenom Rik i ekati da... - pogledala je preko Vandinog ramena
kola koja su se zaustavljala pred kuom. - Oho! Vidi ko dolazi kao odgovor
na moje pitanje!
Beli sportski automobil zaustavio se blizu Vande i Korbit polako izae
iz njih, smeei se iroko. Kad je ugledao Vandu on se namrti. Izgledala je
pomalo kao neko od njegovih mehaniara.
- ta je ovo? Problemi sa kolima? Dok je posmatrala kako joj se
polako pribliava Vanda je imala utisak da neto sa njegovim izgledom
~ 27 ~
Foxy

Zvoncica

nije u redu. Stajala je skoncentrisana na njegov izgled, dok se on

pozdravljao sa Ameli.
- Iznenaena si to me vidi? - upitao je.
- Brkovi! Obrijao si ih! - uzviknula je Vanda odjednom.
- Pa, ta misli? - Iekivao je njenu ocenu.
- Svia mi se. - Zaista, izgledao je mnogo lepe nego pre. Ali, jo vie
joj se dopadao to je to uinio zbog nje.
- Pogledaj ovo - rekao je poevi da obrazuje znake rukama. - Kako...
si... - pokazao je a zatim se ponosno nasmeio.
- Vrlo dobro - odgovorila je, duboko dirnuta njegovim trudom.
- Znam i ovaj - ree Korbit pokazujui znak za hranu - ali jo uvek ne
znam kako se kae: sva si uprljana!
Ona se kratko nasmeja, prelazei rukom preko obraza i ostavljajui
jo vie prljavtine na njemu.
- ta si to radila? - Uzeo je njene ruke u svoje i okrenuo dlanove tako
da je mogla videti na ta aludira.
- Pokuavala sam da nauim poneto o kolima - odgovorila je.
- Zato?
- Zato da ne bi mislio da sam glupa. Klimnuo je glavom dok je
pokuavao da sakrije osmeh. Sve to ga je veoma zabavljalo.
- Moram da upoznam materiju koju treba da fotografiem. A ini mi
se da ne znam mnogo o automobilskim motorima ni auto trkama.
- Nema veze - umirio je. - Naui me tvom jeziku i ja u ti pokazati sve
to treba da zna.
- Vai - odgovori Vanda, uzimajui ga za ruku i drmajui je kao da se
rukuje. Zatim se nasmejae i stiskom ruke dogovorie da udu unutra.
- Izvinite - zaustavila ih je Ameli. Oseala se kao peti toak ali je, ipak,
htela da pomogne. - Moete li sami? Ili elite da vam pomognem?
Gledajui se u tiini, bez rei su odluili da bi, bez obzira ta e se
dogodili meu njima, trebalo da budu sami.
- Hvala ti, Ameli. Pravi si prijatelj, ali nije potrebno - odgovorila je
Vanda. Znala je da je Ameli srena zbog nje.
- Vanda, umalo da zaboravim da ti kaem... Liland je zvao ponovo.
Opet u vezi radova za galeriju Larsen...
Zato me ne ostavi na miru, pomisli Vanda. Znala je da, ako sad
propusti ovakvu priliku, nikad je vie nee shvatiti ozbiljno, ali...
- Reci mu da jo nisam odluila - odgovorila je.
~ 28 ~
Foxy

Zvoncica

*
Vandina kua nalazila se u blizini jedne od najprometnijih ulica u
mestu. Korbitu nije bilo teko da je pronae, s obzirom na reklamu koja je
ispred nje stajala a na kojoj je pisalo: fotografski atelje Rodejl. Ali, i
pored toga, nije se mnogo razlikovala od ostalih kua u ulici.
Nije razmiljao o svim ureajima koji su omoguavali gluvoj osobi da
ivi sama u kui. Dok je Vanda prala ruke, jo jednom je poeleo da zna
mnogo vie o njoj i svetu u kome ivi.
- Jesi li za kafu? - Stajala je na vratima kuhinje i posmatrala ga kako
prouava kolekciju fotografija koje su visile na zidu njenog ateljea.
- Da. Hvala - pokazao je. Bili su to znaci koje je znao najbolje.
- Uskoro e biti pravi profesionalac - pohvalila ga je. U svojim
matanjima najvie je eznuo da to bre naui kako da kae: eli li da
me poljubi? Da, hvala, glasio bi odgovor. Ih: misli li da je pravo vreme da
otkrije moje telo? Da, hvala, podrazumevao se odgovor.
- Ko je Liland? - izletelo je iz njega. Umirao je da to sazna.
- Moj agent.
- A, tako. - eleo je da pita i da li je njihov odnos samo poslovan ali
nije hteo da pouruje situaciju.
Vanda se nasmeila i krenula nazad u kuhinju. Pratio je.
- Pokazuj mi dok govori - rekao je, posmatrajui je kako sipa vodu za
kafu. - U knjizi pie da moram to vie vebati ili u ubrzo sve zaboraviti.
- To je tano - sloila se, shvatajui da su lekcije poele i da e on
imati mnogo pitanja. - I ja ponekad zakaem kad razgovaram sa svojim
prijateljima koji ne uju zato to ne vebam.
Korbit je posmatrao kako priprema kafu. Nikad je se neu nagledati,
pomislio je. Imala je pokrete graciozne i meke poput balerine. Sad
razumem ljude koji uivaju gledajui balet.
- Zato si doao? - Otkad je stigao, bila je nestrpljiva da to sazna. - Zar
si se predomislio u vezi sa utorkom?
- Ne. Samo sam eleo da te vidim - pokazao je.
Ona oseti kako se toplina razliva njenim telom dok je njegov pogled
prelazio preko njenog lica da bi se zaustavio na njenim usnama.
- Ovo je znak za: elim - pokazala je da bi prikrila zbunjenost - i... ne
elim, takoe, ako usput odmahne glavom.
Jo uvek gledajui je, kao izgladneli ovek pred stolom na kome stoji
carska trpeza, polako je podigao ruku.
~ 29 ~
Foxy

Zvoncica

- elim te - pokazao je tiho.

Zaista brzo ui, pomislila je Vanda dok ga je posmatrala kako joj se
pribliava za jedan korak. inilo joj se da e joj srce iskoiti iz grudi koliko
je brzo udaralo.
Stajala je, prikovana za pod, nesposobna da misli ili se pokrene,
preputena njegovoj milosti. Osetila je kako duboko u njoj neka nova
ivotna energija poinje da tee njenim venama, menjajui nju i njen ivot
zauvek.
Pomilovao je po obrazu i ona utonu u njegov zagrljaj pun topline i
strasti. Njegove usne dotaknue njene, neno, sveinom jutarnje rose. Pila
je sa njih udno. Obasuo je njeno lice poljupcima, pre nego to se vratio na
usne da bi se nahranio strau i udnjom koje je krila u sebi.
Duboko je uzdahnula kada se odvojio od nje. Otkopao je koulju i
polako je izvukao iz pantalona. Ispod nje, Vanda ugleda preplanulu, glatku
kou, prekrivenu maljama. Njegove snane grudi ukazivale su na snagu
koja se u njemu krila ali je to nije ni najmanje uplailo.
Korbit isprui ruke prema njoj. Zatim zastade na trenulak, pre nego
to je uhvatio ivicu njene bluze. Ona ga je gledala traei u njegovim
oima potvrdu da se on osea kao i ona. Ali jedino ega je bila svesna bilo
je njeno ubrzano disanje.
Privukavi je blie sebi, polako joj je skinuo bluzu. Bleda koa blesnu
pred njegovim oima. Upijala je svaki njegov dodir. Zaueno je
posmatrao kako joj se enice ire i koa postaje rumena od uzbuenja.
Njegovo telo udelo je da upozna njeno ali u mislima... ne, vie u srcu,
borio se da se obuzda. eleo je da je zaista upozna. Njeno telo, misli, duu.
Znao je da je za to potrebno vreme. eleo je da naui da je poljubi ili
dodirne da bi joj priutio najvie zadovoljstva. eleo je da je uje kako
uzdie u ekstazi. Najvie od svega, eleo je da uje svoje ime kako klizi sa
njenih usana, dok ga privlai blie k sebi elei jo. On spusti svoje usne
na njene, oduzimajui joj dah.
Vanda sklopi oi, predajui mu se sasvim. Drhtala je. Bila je vrua i
oseala se veoma slabom. Zagrlila ga je oko vrata, privlaei ga blie.
elela je da postane deo njega.
Odjednom, Korbit se sagnuo i sakrio svoje lice u toplo udubljenje
njenog vrata. Vanda oseti kako se smeje. Odmaknuvi se, ugledala je na
njegovom licu pobedonosni osmeh. Ona uzdrhta uzbueno.
Zagrljeni, krenuli su prema stepenicama koje su vodile do sprata na
kome se nalazila njena spavaa soba. Kad su stigli do prve stepenice on se
nasloni na zid. Skliznu niz njega, povlaei i nju sa sobom. Nasmejali su se,
leei na stepenicama. Korbit je bio sreniji nego ikad u svom ivotu.
eleo ju je vie od vazduha koji udie.
~ 30 ~
Foxy

Zvoncica

Vanda je posmatrala izraz enje na njegovom licu. Znala je da osea

isto to i ona. Nije razmiljala da li je ovo to rade dobro ili loe, mudro ili
ne. Oseala je samo svoje telo koje je udelo za njegovim. Polako ustajui,
ona ga uhvati za ruku i ne okreui se da ga pogleda, povede ga u svoju
sobu.
Putajui ga da je gleda, stala je kraj svog kreveta i drhtavim,
nespretnim prstima otkopala pantalone i pustila ih da skliznu na pod.
Njegov pogled bio je pun ljubavi. Neno ju je obuhvatio u svoj zagrljaj i
spustio svoje usne na njene, odnosei je svojim poljupcem u magini svet
dodira i strasti.
Leali su jedno pored drugog, odmarajui se. Korbit je bio suvie
srean, suvie zadovoljan da bi razmiljao. Napolju se uo cvrkut ptica.
Sputalo se toplo, lenjo majsko vee. Lampa je bacala blagu, toplu svetlost
po sobi. Bio je to svet koji je pripadao samo njima. ivot je predivan,
pomislio je Korbit i zadovoljno uzdannuo.
- Rekao si neto? - upitala je Vanda.
Leala je na njegovim grudima i osetila vibracije koje je proizveo
njegov uzdah. Izvukao je ruku ispod njene glave i rukama joj obuhvatio
lice.
- Rekao sam da si prelepa - proaputao je neno.
Zbunjeno je spustila pogled i slegla ramenima.
- Moda ne izgledam loe ali nisam lepa. U svakom sluaju... nikom ne
bi zastao dah pri pogledu na mene - ponovila je frazu koju je proitala u
nekom asopisu.
- Ti, ipak, ne moe uti sve one glave koje se okreu za tobom na ulici
- odgovorio je.
Po njegovim oima videla je da je zadirkuje. Nasmeena, naslonila se
ponovo na njegove grudi, oseajui otkucaje njegovog srca na svom
obrazu.
Korbit je zatvorio oi, razmiljajui o njenom ivotu. Bilo je nekoliko
stvari u kojima nisu mogh zajedno uivati. On oseti saaljenje i blago
stisnu njena ramena.
- Kako je to biti gluv? - upitao je.
- Veoma tiho - rekla je. Bio je to uobiajeni odgovor koji je zavravao
svaki razgovor ali videla je da on eli da sazna vie. - Nije to nita strano.
I ne nervira me vie od mnogih drugih stvari u ivotu, zaista.
- Da li si se rodila gluva?
- Ne - rekla je kao da se prisea. - Preleala sam boginje kad sam
imala est godina. Imala sam veoma visoku temperaturu.
~ 31 ~
Foxy

Zvoncica

- To znai da si ila u kolu za gluvu decu, zar ne? - rekao je

pokuavajui da zamisli kakvo je bilo njeno detinjstvo.
- Ne. Moja majka se trudila da prikae kako je sve u najboljem redu,
kao i pre - seala se.
Nikada nije rekla svojoj majci kako je bilo teko ii u tu kolu. Dugo o
tome nije mogla sa njom razgovarati. Bila je odvojena od ostale dece. A
deca su esto okrutna. Zato je, a i da bi udovoljila svojim roditeljima, to
bre nauila da ita sa usana. Ali, svakako, nije mogla da ita sa vie njih u
isto vreme. Prava nona mora bilo je sedeti okruena mladima koji
razgovaraju i truditi se da bude u toku. Bilo je jako teko pratiti grupnu
konverzaciju. Tada je otkrila da i adolescenti mogu biti isto tako okrutni.
Raslaje usamljena, uvek se oseajui pomalo udno. Ipak, doivela je
mnoge lepe trenutke, uglavnom zahvaljujui svom ocu. On nije oseao
krivicu zbog Vandinog hendikepa, kao njena majka. Kada su bih sami
pisao bi joj svoja razmiljanja. Nije je kritikovao, niti ispravljao. I uvek bi
joj veselo namignuo iza majinih leda dok bi je ova grdila za neto to
jeste ili nije uradila.
Njena baka je, takoe, bila puna razumevanja. I ona je, najzad, bila ta
koja je otvorila nova vrata u Vandinom tihom svetu.
- Znai, baka ti je kupila prvi fotoaparat - traio je Korbit smisao
izmeu redova. - Ba sam to hteo da te pitam.
- Bio je to specijalan dan za mene - odgovorila je. - Moji roditelji su
otih u grad poslom. Tata je bio otputen sa posla i traio je novi. Morali
smo da se selimo. Bilo je teko.
Vanda se seala straha koji je oseala pri pomisli da mora da upozna
nove ljude, pohaa novu kolu, izgradi novi svet.
- Uglavnom - nastavila je - baka i ja smo bile same. Bio je moj
roendan. Napravile smo malo slavlje i ona mi je tada dala taj fotoaparat.
Jako sam je volela.
- A jezik gluvonemih? Kada si to nauila?
- Kada sam imala petnaest godina. Bilo je to nedugo poto smo se
preselili ovamo i tada je, zapravo, poelo moje obrazovanje. Pronala sam
biblioteku i proitala mnotvo knjiga o gluvima. Shvatila sam da nas ima
na milione i da postoji i fakultet za gluve. Ali, tada su poeli problemi sa
mojom majkom...
- Kakvi problemi?
- Pa, ona je uvek pokuavala da me zatiti od svega. Uila me je kako
da se ponaam kako niko ne bi primetio da sam gluva, da me ne bi
povredilo. Kada sam otkrila da nisam jedina gluva osoba, krenula sam u
~ 32 ~
Foxy

Zvoncica

srednju kolu za gluve i od tada smo moj otac, baka i ja bih u stalnom
sukobu sa njom. Jesi li gladan?
Klimnuo je glavom. Vanda prebaci preko sebe kratki kuni ogrta i
krenu u kuhinju. Korbit je polako krenuo za njom. Posmatrala je kako
otvara friider i zaviruje u njega. Nagnula se da bi izvadila sve to je bilo
potrebno za sendvie. Korbit kroz rastvoreni ogrta ugleda bledu kou
njenih grudi i uzbueno uzdahnu.
- Posle srednje kole odluila sam da studiram fotografiju - nastavila
je. - Ali, ni na fakultetu me nije ostavljala na miru. Stalno me je
proveravala. Smatrala je da ak i posle studija ne mogu uiniti nita drugo
nego se vratiti kui. Ali, ni to nije bilo tako lako kako sam se nadala.
- Zato? - Pokazivao joj je da stavi majoneza na njegov sendvi.
- Zato to sam pokuavala da uspem u svetu ljudi koji uju. Bilo bi
mnogo lake da sam ostala u svetu gluvih. Oni razumeju jedni druge. Bilo
je teko nositi se sa ljudima koji uju jer oni ne mogu ili ne ele da odvoje
vreme da bi te razumeli.
Trgnuvi se, Korbit pokua da se seti da li je ikada bio u takvoj
situaciji. Ali, ako sam se i ponaao tako, bilo je to iz istog neznanja, teio
se.
- Pogledaj - pokazala je kroz prozor prema kolima koja su stajala pred
kuom. - Podseaju me da bi mi pametnije bilo da se malo pozabavim
njima nego to se ovde igram sa tobom!
- Ima vremena za to. Uostalom, ta bi vie volela: da lei prljava pod
tim kolima ili da se igra sa mnom? - Polako je zavlaio svoju ruku ispod
njenog ogrtaa.
Zaista, bila je to topla, lenja majska no. Kroz razgovor upoznavali su
se sve bolje. On joj je priao o svom ocu i odrastanju u jednom selu u
Virdiniji. Njegov otac je, takoe, bio zaljubljenik u automobilske motore i
trke i Korbit se seao kako je uvek bio zagnjuren ispod haube motora, do
kolena zatrpan rezervnim delovima. Ali, dok se njegov otac takmiio iz
uivanja, Korbit se takmiio da bi pobedio. Do svoje osamnaeste godine
postigao je ve znaajne rezultate ali uvek vozei sporska kola.
Korbitov veliki uspon poeo je kad je upoznao Dvejna Lotrana, koji je
posedovao tri automobila modifikovana za auto trke. U narednih est
godina Dvejn, Korbit i Harli su bili redovni na svim trkama. Korbit je uvek
bio meu pobednicima. Imena Lotran i Bokner postala su nerazdvojiva
kako na stazi, tako i van nje. Razdvajali su se jedino kada su bile u pitanju
ene. Tada je svako iao sam...
- Da li su te trke ikada plaile? - pitala je Vanda.
- Ne takmiim se vie - rekao je sputajui noge sa kreveta.
~ 33 ~
Foxy

Zvoncica

- Zato? - Posmatrala je kako odlazi do prozora. Gledao je u mrak

napolju. Vanda oseti kako je postao napet.
- Neko je morao da preuzme posao - odgovorio je. - Harli nije bio
zainteresovan. Radije je vozio kola i jurio devojke.
- Da li ti nedostaju trke? Odmahnuo je glavom ali nije
delovao iskreno.
- Praviti pobedniki tim isto je tako uzbudljivo.
- Priaj mi o tvom poslu.
- Pa... - nije znao odakle da pone. - Posedujem nekoliko radnji sa
automobilima, lanac restorana brze ishrane... onaj restoran na plai i jo
neke ojekte. Posao mi je, uglavnom, da jurim okolo i brinem da sve bude u
najboljem redu.
- Znai... bogat si?
- Uvek imam ta da jedem, ako to misli - rekao je pruajui ruku ka
suprotnoj strani kreveta na kojoj je Vanda sedela. - Ali, sa desertima sam
uvek paljiv. Brinem se o svom zdravlju. Mada, u poslednje vreme,
organizam mi stalno trai... - gledao je neto slatko.
- Mo volje, to ti je potrebno - rekla je milujui ga po grudima. On
duboko uzdahnu i nasmei se s puno arma. Razvezao je pojas koji je
drao njen ogrta i blago ga rastvorio. Spustio je dlanove na njene grudi i
neno je gurnuo na jastuk.
- Pokazau ti ja mo volje... - proaputao je dok su se njegove usne
sputale na njene.

~ 34 ~
Foxy

Zvoncica

V
- Zar ne mora danas na posao?
Bio je ponedeljak. Jutro. Oboje su se udih kako je vreme brzo prolo.
Proveli su poslednja dva dana potpuno odvojeni od sveta.
- Ne moe se to ba nazvati poslom - odgovorio je Korbit - Uostalom,
ja sam gazda i nemam odreeno radno vreme.
- Ja imam - odgovorila je Vanda. - I, ako uskoro ne ustanemo, Ameli e
nas zatei u krevetu.
- Videe moja kola pred kuom i saekati da odem!
- Misli? - Znala je Ameli bolje od njega i uvek bila spremna na
iznenaenje.
- Naravno - odgovorio je sigurno. - Jeste da joj je frizura potpuno
aava ali ipak zna kad nije poeljna.
Priljubio je svoje telo uz njeno. Podigao joj je ruke iznad glave i drei
ih, poeo da klizi usnama po njenom vratu...
- Hej! Nadam se da ste pristojno obueni tamo gore, jer se ve
penjem!
Vanda poele da se nasmeje brzini kojom se Korbit odvojio od nje,
prebacio na drugi kraj kreveta i umotao u pokriva pre nego to se Ameli
pojavila.
- Nisam bila sigurna da li da doem - gledala ih je naizmenino a
zatim se obratila Vandi. - Ali... pola osam je. U deset poinje snimanje u
parku.
- Znam, znam. Ve urim - odgovorila je Vanda ustajui.
- ta se deava u parku u deset? - pitao je Korbit.
- Snimamo neku decu za deju robnu kuu.
- A decu ne moe ostaviti da ekaju - dodala je Ameli - jer tada
postaju zaista nemogua!
Saekala je nekoliko trenutaka a zatim joj se lice razvue u vragolast
osmeh.
- Taj tvoj brat... - gledala je u Korbita - da li i on dri asove iz
popularne mehanike na isti nain?

~ 35 ~
Foxy

Zvoncica

Poto se nisu nita dogovorili u vezi sa sledeim susretom, Korbit se

jo istog popodneva vratio do Vandinog stana. Zatekao ju je kako, zajedno
sa Ameli, aranira deju odeu na dva velika stola u ateljeu.
- Mislio sam - objanjavao je, oseajui se pomalo neprijatno - da bih
mogao da te povedem negde na veeru kada odlui da napravi pauzu.
Bilo bi dobro da ti objasnim poneto o trkama pre utorka. Da li ti, uopte,
pravi pauzu? - spetljao se.
- Drago mi je to te vidim - rekla je Vanda. Popela se na merdevine sa
fotoaparatom u rukama. - Nadala sam se da e se vratiti i spasiti me od
ovog.
To je bilo sve to je eleo da uje. On se umiri.
- Mrzim ovaj deo posla - rekla je silazei i ostavljajui aparat na sto. Stalno isto! Zanimljivo je samo prvih par puta.
- Znai, tako se rade slike za katalog - razgledao je Korbit po
stolovima.
- Zato ne radi neto drugo ako ti se ovo ne svia? Portrete, na
primer?
- Zato to volim da jedem a neko mora da plaa i stanarinu - pogledala
je u Ameli. - Trebalo bi da radim i vie jer svog asistenta ne plaam koliko
zaista vredi.
- Dovoljno je - promrmlja Ameli, sputajui pogled. Po prvi put, Korbit
je paljivo pogleda.
- Da li ti je rekla da ja plaam dovoljno?
- pitala je Vanda uhvativi njen pogled. Korbit klimnu. - Mora stalno
misliti na nju, jer neprestano neto izmilja.
- Uh, nervira me vie od moje majke - ree Ameli. - Zna da volim da
radim s tobom. Ne elim na tamo neki fakultet gde e me smlaviti pre
nego napunim tridesetu. I uostalom, mrzim da popunjavam one
formulare za upis. - Naglo se okrenuvi prema njima ona uzviknu. - Zato
ve jednom ne odete na tu veeru i prestanete da me zadirkujete!
Korbit je posmatrao Ameli sa novim interesovanjem i polako je
poinjala da mu se svia. Shvatio je da je ona rasla u zaista neobinoj
atmosferi i zbog toga mu se jo vie dopadala.
- Zato ne poe s nama? - Predlog je doao iznenada. Ona odmahnu
rukom. - Molim te, ne znam dovoljno znakova da bih mogao Vandi da
objasnim sve detalje. A mora i jesti, zar ne?
Vanda se, takoe, nasmeja ohrabrujue, iako je na svoje iznenaenje
shvatila da bi radije da bude nasamo sa Korbitom. Ceo dan je mislila samo
~ 36 ~
Foxy

Zvoncica

na njega. One noi kada ga je prvi put ugledala, njeno srce je prepoznalo
oveka koga je ekala celog ivota. Ljubaznog, tolerantnog, hrabrog,
punog dobrote i strasti. I nasuprot njemu, koji nije bio sebian i pohlepan,
ona ga je elela samo za sebe. elela je njegovu nepodeljenu panju. Iskra
ljubomore probudi se u njoj ali joj je razum govorio da Ameli nije nikakva
pretnja.
Oni krenue u tihi restoran koji se nalazio u blizini. Bilo je to
jednostavno mesto, sa jednostavnom hranom, prijateljskom atmosferom.
Tu se mogla voditi sasvim jednostavna konverzacija.
Jednostavna? Moda za Korbita. Ali za Vandu i Ameli, njegova
objanjenja u vezi sa trkama, limom i automobilima bila su vie nego
komplikovana. No, neke stvari su im, ipak, postale jasne. Cilj trke je
zaobii sve rivale na stazi. To, uglavnom, uspeva vozau koji ima najbolja
kola. Meutim, nita se unapred ne moe predvideti jer se u toku trke
mogu desiti mnoge nezgode. Govorio im je o delovima automobila, naima
kako se ona pripremaju za trke, o tipovima trkakih staza, njihovim
duinama, broju krugova i mnogim drugim detaljima. Nekoliko puta njih
dve su se sapatniki pogledale. Sve je to bilo suvie zamreno.
Vanda se zaista trudila da shvati ta joj govori, ali to je vie gledala u
njega i u Ameline uurbane pokrete rukama sve je manje razumela.
- Molim te - ajeala je Ameli najzad. - Ne mogu vie. Ruke me ve
bole - rekla je trljajui ih.
- Izvini, ini mi se da sam hteo malo previe.
- Nije vano - odgovorila je - znam da ima puno toga ali, da li bismo
mogli da zavrimo neki drugi put? - Bez obzira na njegov odgovor znala je
da mu vie nee dopustiti da je ovako zaposli.
Neko vreme su jo razgovarali o svakodnevnim temama. Tada Korbit
plati raun i isprati devojke do kola. Pred Vandinom kuom njih dvoje
poelee Ameli laku no, i utkajui kamenie sa staze koja je vodila
prema kui, dooe do zadnjeg trema. Bio je osvetljen. alili su se i
smejali. Uivali su u prohladnoj prolenoj noi. Najzad, sedoe na
stepenice.
- Zna, sve ono to sam ispriao za veerom ima malo veze sa samim
trkama - rekao je Korbit iznenada.
- Saekaj - govorila je dovlaei batensku stolicu i postavljajui je
nasuprot njemu. - Sedi na svetio da mogu da te vidim.
- Oprosti. Nisam razmiljao.
Ona se nasmeila. - Nije lako lako biti u drutvu gluve osobe, zar ne?
- Naviknuu se na to. - Gledao je sa oiglednim uivanjem i Vanda
oseti kako joj disanje ubrzava od uzbuenja.
~ 37 ~
Foxy

Zvoncica

- ta si hteo da kae?
- Rekao sam da je, u stvari, sama trka ono to sve uzbuuje. - U
njegovim oima zasja entuzijazam. - Sve ostalo je manje vano. I pre su se
ljudi takmiili samo da bi pobedili, da bi bili najbolji. Novac je bio manje
vaan.
- Nita se, u sutini, nije promenilo do danas - nostalgino je nastavio.
- Ulae se vei novac. Vozila su bolja, sigurnija. Ali jo uvek je najvanije
znati ta misli voza u kolima ispred tebe. ispitivati svoje mogunosti.
Prevazii ak i svoju matu...
- Dati srcu krila - ree Vanda, vie za sebe. Korbit je upitno pogledao. Tako se to zove. To osea Brejdi Ratger dok se penje do najvieg vrha, to
oseam ja kad u ruci drim fotoaparat, neku duboku elju koja izvire
ravno iz srca bez obzira na uspeh. To mi je rekla moja baka. Volela bih
kada bi je upoznao jednog dana, sigurno bi ti se dopala.
- Mora da mnogo lii na nju.
- Trudim se. Seam se kako bi me uhvatila za ramena i prodrmala
govorei: Vanda, ti si samo gluva. Moe leteti ako to stvarno eli ali
mora dati svom srcu krila. Mora izboriti svoje bitke jer ih niko nee
izboriti umesto tebe. Nikad nemoj kriti ta ti je u srcu, bez obzira ta kau
drugi. Ako ne da svom srcu krila - nikad nee poleteli!
Njene rei odzvanjale su u njegovim mislima, zabadajui se u njegovo
srce poput miliona sitnih maeva. U njegovo bolno srce puno krivice, tajni
i strahova. U njegovo srce sa poseenim krilima. On je obgrli, sakrivajui
lice u njenu kosu. Ostao je tako dugo, ne elei da ona vidi bol na
njegovom licu. ta ako joj poveri svoju tajnu a ona oseti saaljenje prema
njemu? ta ako se razoara u njega? Imao je potrebu da to podeli sa
nekim ko zna za poraz, ko je kukavica kao on. Ali, ona je bila borac, bila je
hrabra. eleo je da ima njenu snagu. Odluio je da uti. Nije eleo da je
izgubi.
- ta je bilo posle borbe koju ste vodili sa tvojom majkom?
- Majka je odustala od borbe. Ali, znala sam da joj je to slomilo srce.
To, to moj otac vie nije bio na njenoj strani. Nisu vie bili jedno - rekla je
tuno.
- To bi se svakako dogodilo, Vanda. Ti si roena da leti!
Bilo joj je drago to tako misli o njoj. Moda e jednog dana otkriti da
ju je precenio. Moda sasvim uskoro... Za sada je bila zadovoljna to je
ovako.
- A ima li tvoje srce krila, Korbite Boknere? - Neno mu je rukom
obuhvatila vrat.
- Sa tobom u mom zagrljaju, ini mi se da zaista lebdim.
~ 38 ~
Foxy

Zvoncica

- Ma, ozbiljno - bila je uporna - ima li neto to eli vie od svega na

svetu a to jo nema?
- Ima - rekao je veoma ozbiljno. - ta je to?
- Ti.

~ 39 ~
Foxy

Zvoncica

VI
Od svega to je ivot mogao da mu ponudi Harli Bokner je najvie
voleo trke i ene. I jedne i druge bile su rizine i opasne - i nezamenljive.
- Dobro, hoe li se ti drati programa - vikao je na svog brata. Ostavio si me da se sam snalazim sa svim tim sponzorima! Zaboravio si na
sve svoje obaveze zbog te ene! A meni govori da ene i biznis ne treba
meati!?
Korbit je znao da je njegov brat u pravu, ali nije eleo da se svaa jer
su bili potpuno razliiti. Nasuprot svom ozbiljnom, poslovnom bratu Harli
je iveo svaki dan kao da mu je poslednji.
Kada je Korbit prestao da vozi trke, svi zalitevi sponzora o buduem
imidu tima pali su na njega. Meutim, njegova priroda slabo se slagala sa
idejama postarijih ljudi koji su ulagali novac i eleli da im se on dobro
isplati. Posle mnogih diskusija, Korbit i Harli su se dogovorili da prvi bude
onaj koji e preuzeti na sebe sav posao dok e drugi paziti i razvijati samo
svoje trkake kvalitete.
I zaista, preko noi Harli se pretvorio u san svih sponzora. Bio je
mlad, dobro je izgledao, u javnosti nije pio, uvek je pazio na svoje rei, a
na stazi je bio sve bolji iz trke u trku. Malo je bilo takvih kao on.
- I sad nas izvuci u utorak - rekao je brzo. - Ja ne idem bez tebe na taj
sastanak!
- Utorak!? - Korbit je panino prevrtao svoj stoni kalendar. - Mora da
ide, Harli. Imam druge planove za utorak!
- E, pa da zna, imam i ja! Idem na farmu.
- Zato? - upitao je Korbit ve pomalo nemiran.
- Zato to elim da je sretnem.
- Koga nju?
- Kako koga? Tu enu zbog koje ve danima lebdi u oblacima.
- Zar ba mora?
- Korbite, ja sam tvoj brat.
- Znam, znam. - Korbit je pokuavao da nae rei kojima bi Harliju
rekao istinu o Vandi. Mora da postoji neki put da mu to bezbolno
saoptim, mislio je, ali koji?
- Ona je gluva - rekao je naglo, bez suvinih rei.
- Dobro - sloio se Ameli mirno. - I veoma je neobina.
~ 40 ~
Foxy

Zvoncica

- Dobro.
- I... ja je volim, i ne elim da mi to upropasti!
- Dobro.

Utorak je osvanuo sunan, tako da je dvoasovna vonja do farme bila

veoma prijatna. Predeli kroz koje su prolazili bili su bujni zelenilom, a
visoka dnevna temperatura podseala je pre na rani avgust nego na
prolee.
Dan je poeo dosta dobro. Korbit i Harli su doli veoma rano jer je
Vanda elela jako dnevno svetio za svoje fotografije a i njih dvojica su
imali dosta stvari o kojima je trebalo da se pobrinu. Bilo je oigledno da
su svi pomalo nervozni. Vanda se plaila susreta sa Korbitovim bratom i
majkom. Smatrala je to krupnim korakom u njihovom odnosu, naroito
zato to Vanda nee biti u stanju da je uje. Korbita su muili isti strahovi.
Ameli, kao ena koja tano zna ta eli u ivotu, bila je nervozna to dva
dana mora da provede sa pustolovom kakav je bio Harli koji je, opet, sve
prihvatao zdravo za gotovo.
- Zdravo. Kako si? - pozdravio je Harli Vandu jezikom gluvonemih.
Nasmeio se armantno.
Korbit je bio zapanjen trenutnom simpatijom koja se stvorila meu
njima. Harli nije mnogo komplikovao kada su ljudi bili u pitanju.
Prihvatao ih je onakvim kakvi jesu smatrajui za gubljenje vremena svaki
pokuaj da ih menja.
- Zdravo - odgovorila mu je Vanda. - Drago mi je to mogu da te
upoznam. Korbit mi je mnogo priao o tebi.
- Onda ve zna da sam super tip - nasmejao se. Kad je Vanda
potvrdila, on nastavi. - Iznenaen sam. Obino pria lai o meni i svim
enama koje upozna savetuje da me se klone.
- Rekao je i meni - nasmeila se Korbitu, koga je oigledno pogaalo
Harlijevo spontano flertovanje - ali ja volim da sama formiram svoje
miljenje o ljudima.
- A ovo je Ameli - upao je Korbit da bi skrenuo bratovu panju sa
Vande. Harli pogleda u Ameli i namrti se iznenaeno.
- Sad se seam... - pogledao je ponovo Vandu, zatim Korbita. - Ono
vee... ona je sedela dole. - Pogledao je u Ameli. - Seam se tvoje kose.
~ 41 ~
Foxy

Zvoncica

- Zato sada ne pokae devojkama kakav si dentlmen i ne natovari

lepo sve stvari u auto? - Korbit je pokazivao na dva kofera i opremu za
fotografisanje.
Harli je nemarno slegnuo ramenima. - Dobro.
- Saekajte sa formiranjem miljenja o naoj porodici - okrenuo se
Korbit prema devojkama. - Harlija smatramo samo nesrenim sluajem.
Crnom ovcom, ako tako vie volite.
- Kladim se da je tako - odvratila je Ameli, posmatrajui Harlija kako
otvara prtljanik.
- Runo je to to si rekao - uzvratila je Vanda. - Meni se on ba
dopada.
- I ti njemu - odvratio je Korbit, srean to se upoznavanje zavrilo
bez incidenta. - Samo mu nemoj dopustiti da ti se previe priblii. - Zagrlio
ju je s ljubavlju.
Ameli je posmatrala Harlija kako pokuava da ih impresionira svojom
snagom nosei to vie tereta u isto vreme. Delom ju je to zabavljalo, ali je
jednim okom motrila na Vandine aparate. Oni su joj, ipak, plaali
stanarinu! Nije znala zato je njegovo izigravanje mao-tipa toliko iritira.
Odluno je odmarirala do njega i strgla mu Vandin aparat sa ramena
a zatim pruila ruku prema koferu.
- ekaj malo! - uzviknuo je iznenaeno. Instinkt mu je govorio da njen
postupak nije bio usmeren toliko na stvari koliko na njega i nije shvatao
ime joj se zamerio. - Ako si ba toliko nestrpljiva da pomogne, uzmi ovaj
hladnjak.
okirana njegovom grubom ponudom, ona zgrabi hladnjak i urno se
udalji prema Korbitovim kolima. Harli krenu za njom.
- Kakvi su sve ovo aparati? - upitao je Korbita.
- Vandina oprema za fotografisanje i razvijanje filmova.
- Vanda je fotograf?
- Ona je gluva, nije slepa! - odvratila je Ameli besno osetivi blagi
sarkazam u njegovom tonu. - I odlian je fotograf!
Harli je zurio u nju krajnje zauen. Nije mogao da pronae razlog to
se ovako ponaa prema njemu. Imala je najplavlje oi koje je ikada video,
ija je boja postajala jo intenzivnija kad se ljutila. A i voleo je ene sa
pegicama na licu.
- Ko je ona? - upitao je Korbita pribliivi mu se.
- Ameli Amerson. Vandina prijateljica, uvar i asistent. Budi dobar
prema njoj! - Pomno je posmatrao bratovo lice.
~ 42 ~
Foxy

Zvoncica

Harli je bio zbunjen. U toku vonje vie puta se setio bratovog saveta
iako mu je Ameli upuivala ljute poglede svaki put kad bi otvorio usta. U
njenim oima bilo je pretnje i opasnosti kojima nije mogao da odoli. Bilo
bi to kao odustati od najuzbudljivije trke svog ivota.
Posle dva sata vonje oni ugledae belu ogradu koja je okruivala
farmu. Na potaniskom sanduetu pored kapije pisalo je: Bokner. Vanda
je odmah shvatila da se predstava koju je ona imala u glavi ne slae sa
stvarnou. Velika, bela kua okruena tremom sa sve etiri strane nije
ba liila na obinu farmu. Bilo je oigledno da odavno nije videla teka
vremena.
- Koliko radnji sa kolima ti u stvari, ima? - Vanda je bila ne malo
iznenaena.
Korbit se smejao. Bio je ponosan na lepotu i mir kojim je odisao dom
u kome je odrastao. Objasnio joj je da ovde dolaze kada ele da se sakriju i
odmore od svega. I kada ele da se najedu jabuka. Iza kue bio je veliki
vonjak.
- Da - potvrdio je Harli. - Kad smo bili mali jabuke su bile sve to smo
jeli. Jabuke na hiljadu naina!
Nastavljao je da se ali dok se izvlaio iz kola.
- Ah, a evo i jabuke mog ivota! Korbitova majka stajala je na tremu.
Obojica je buno zagrlie i obasue poljupcima.
- Potrebno ti je ianje - ree ona Harliju.
- Ali, mama, devojke vole moju kosu. Vole da provlae prste kroz nju smejao se on.
Gospoa Bokner se takoe smejala a zatim se okrenula Vandi. Korbit
ju je prethodno obavestio telefonom o njenom hendikepu i vetini itanja
sa usana.
- Ti si Vanda - rekla je pre nego to ju je srdano zagrlila. - Znala sam
da e mi Korbit dovesti ovako lepu devojku.
Tim reima potpuno je zbunila Vandu i pomalo se postidela. Ali, iako
se oseala udno bila je i zadovoljna. Ona se okrete prema Ameli i
predstavi je.
- Korbit mi je priao i o tebi, duo - ree gospoa Bokner. - Da li ti je to
pravo ime?
- Da...jeste, gospoo - brzo je odgovorila Ameli.
- Mama ti je dala to ime? - ubaci se Harli sumnjiavo.
Ameli ga je samo prostrelila pogledom, ne odgovorivi mu.
Posle ovako toplog pozdravljanja gospoa Bokner se okrenula prema
svojim sinovima. Objasnila im je gde e smestiti prtljag dok joj devojke
~ 43 ~
Foxy

Zvoncica

budu pomagale oko spremanja veere. Zatim im je naredila da donesu iz

podruma jabuke za kolae.
Vanda se zabavljala dok je gledala kako gunaju zbog majinih
zahteva ali ipak, namigivajui joj i smejui se, odlaze. Sviala joj se
atmosfera ljubavi koju je osetila u Korbitovom domu. U njoj su Korbit i
Harli nauili da pravilno vrednuju ljude i da ih vole bez rezerve. Oseala
se prihvaenom i voljenom u potpunosti upravo takvom kakva jeste.
elela je da im tu ljubav nekako uzvrati i da se uklopi u njihovo drutvo.
Poto je uvidela da su joj sinovi postali veoma nestrpljivi, gospoa
Bokner je, najzad, dozvolila da povedu Vandu i Ameli do radionice koje su
se nalazile iza kue.
Ali, kao i kua pre toga, i radionice su bile sasvim neobine i u
neskladu sa onim to je Vanda zamiljala. Videlo se na prvi pogled da je u
njih bilo uloeno mnogo novca. Bile su daleko od prljave, prirune garae
izgraene u zadnjem dvoritu.
Prvo to je Vanda osetila kad je ula unutra bila je velika buka.
Zakljuila je to po vibracijama kojima su podrhtavala vrata kada ih je
otvorila.
Prostor je bio ogroman. Devedeset automobila koje je ugledala bilo je
u raznim fazama popravke. Radnici su urno poslovali oko njih. Bilo je tu i
mnotvo kompjuterizovanih maina. Alat je leao svuda okolo. Radionice
su delovale veoma moderno.
U prvih mah, zbog velike buke, niko nije primetio da je Vanda gluva.
Shvatili su to tek kada je Ameli poela da koristi znake rukama da bi joj
objasnila kako se ko od radnika zove. Reagovali su na razliite naine ali
je Vanda na sve to ve bila navikla. I sada je, kao mnogo puta u ivotu,
poelela da se uklopi meu te ljude i postane deo njih.
Ameli, naprotiv, nije imala nikakvih problema. Priala je sa
mehaniarima i postavljala mnoga pitanja. Njen pravi problem bio je
Harli. Pratio ju je u stopu, motrei na svaki njen korak. Svaki put kad bi
pruila ruku da dodirne neto to ju je interesovalo osetila bi njegove
prste kako joj sklanjaju kosu sa uha i zatim bi zaula njegov apat: ti ne
eli to da dodirne, zar ne? Ne eli da stvara nered.
Vanda je posmatrala Korbita kako, uz Amelinu pomo, pokuava da
joj objasni neke komplikovane operacije. Bilo bi mnogo lake da nisam
gluva, pomislila je. Tada svi ovi ljudi ne bi zurili u njega i pitali se zato je
unajmio gluvog fotografa pored tolikih drugih. To ju je malo rastuilo.
Posle nekog vremena Korbit joj predstavi jednog krupnog, starijeg
oveka. Bio je to Dejvid Brigel, glavni ef. Korbit ga veoma voleo, primetila
je Vanda dok joj je Ameli objanjavala njegovo ime.
~ 44 ~
Foxy

Zvoncica

- Ah, ti si gluva! - uzviknuo je. - Saekaj samo sekund! Da razmislim...

aha! Drago... mi... je to te vidim - pokazao je, dok je njegov osmeh
postajao jo iri.
- Drago mi je to sam vas upoznala - odgovorila je Vanda na ivici da
zaplae. Poelela je da ga zagrli.
- A, ti i govori. Dobro. To jo vie olakava stvari. Imam neaku koja
je gluva, ali ona ne govori. Ti bar moe da vriti kada ti je svega dosta a i
ne mora da prestane da razgovara kada ti se ruke umore.
Vanda se nasmejala njegovom zakljuku. Bio je potpuno u pravu.
Ostatak vremena provela je slikajui tu i tamo stvari koje su joj se
inile zanimljivima. Bilo je stvari koje nisu bile za slikanje, osetila je to po
pogledima mehaniara, ali ih je Korbit umirio da on ima krajnju re kada
je u pitanju izbor foto-granja koje e ui u brouru.
Dejvid im se, zajedno sa konstruktorom automobila Vilijamom
Oldenom, pridruio za rukom. Korbit je bio jako srean zbog toga to se
Vanda oseala prijatno medu svim tim ljudima. Dovoljno prijatno i
oputeno da bi ih zamolila da ne priaju svi u isto vreme ako ele da ih
ona razume. Zamolila je Ameli da joj tumai sve to joj kau da ne bi bilo
nesporazuma.
Niko nije imao nita proliv.
- Idem u Klermont danas posle podne - iznenada je rekao Harli.
Delovao je nemarno ali je paljivo posmatrao Korbita.
- Nee sa mnom?
Vanda je bila svesna napetosti koja se stvorila izmeu njih dvojice.
Nije mogla odgonetnuti izraz na Korbitovom licu.
- Ne. Imam jo posla ovde - odmahnuo je glavom a zatim pogledao
Vandu. - Harli ide da isproba nova kola na stazi u Klermontu. eli li da
poe s njim?
- Da, volela bih. Mogu li sutra da snimim jo nekoliko fotografija u
radionicama? Mislim, ako bude nekoga u njima?
- Mehaniari rade sedam dana u nedelji - nasmejao se Dejvid. I to
dvadeset etiri asa u danu. Inae ne rade ovde!
- A ti, srce? - upitao je Harli Ameli iskoristivi situaciju. - Da li bi volela
da me vidi u akciji?
- Ne. - odbrusila je Ameli i okrenula se prema Vandi. - Nee ti trebati
moja pomo?
- Ne. Ali da li si sigurna da ne eli s nama? Bie zabavno.
- Radije bih kod zubara da mi izvadi zub - mrmljala je Ameli.
~ 45 ~
Foxy

Zvoncica

- Jao! Prestani - jauknuo je Harli stavljajui ruku na svoje srce. - Moj

ego ovo ne moe da izdri. Mama, Ameli je zlobna prema meni - alio se.
- Sigurna sam da ona ima svoje razloge - rekla je gospoda Bokner
tapui Ameli po ramenu i terajui je da pocrveni.

~ 46 ~
Foxy

Zvoncica

VII
Kasnije tog popodneva Vanda se sa Harlijem i jo nekoliko
mehaniara odvezla do Klermonta, gde su Boknerovi zakupili trkaku
stazu za to popodne. Vandu je impresionirala veliina staze. Bila je mnogo
vea nego to je to mogla ocenili gledajui trke na televiziji. Moda je to
bilo zato to se njeno gledanje svodilo na nekoliko sekundi pre nego to bi
promenila program.
Harli je vozio modifikovani najnoviji model pontijaka ostavljajui za
sobom rep crnih izduvnih gasova. Njegova brzina poveavala se drastino
sa svakim novim krugom, ostavljajui Vandu skoro bez daha. Tlo je
drhtalo pod njenim nogama.
Posmatrajui Harlija kako poput munje promie kraj nje shvatila je
da se on igra sa svojim ivotom, izazivajui smrt sa svakim novim
krugom, ali nikada ne prelazei granicu. Vanda mu pozavidi na ivcima
koji su za to bili potrebni.
- Pa, kako ti se ini? - upitao je kada se, najzad, zaustavio.
- Fantastino je. Zastraujue ali predivno. A ti si naisto lud - dodala
je, znajui da e on to shvatiti kao komphment.
- Ipak ne - rekao je ozbiljno. - Veoma sam paljiv. Trke pri ovim
brzinama jo uvek su bezopasnije nego tvoja vonja na autoputu. Mi se
ovde ne ubijamo, Vanda. Samo se trkamo.
- Moe li startovati auto ponovo? elela bih da ih osetim.
Bez ijednog pitanja on startova monu mainu. Vanda oprezno spusti
dlanove na haubu. Vibracije su potresale njena ramena. Ona se nasmei
Harliju. Pitala se kako to izgleda kontrolisati ovako snaan motor, osetiti
njegovu mo u rukama, upravljati njime... ugrizla se za usnu kad se misao
poela formirati u njenoj glavi.
Harli kao da joj je itao misli. Stajali su zurei jedno u drugo nekoliko
beskonanih sekundi pre nego to joj je on uputio svoj oaravajui osmeh
i klimnuo glavom. Odmakao se od vozila i izdao nareenja koja ona nije
mogla.
- Nema licencu za ovo ali progledau ti kroz prste - smeio se. - Bie
sama na stazi, koncentrii se samo na nju. Ne poveavaj brzinu pre nego
se oseti udobno pri prethodnoj. Ne pritiskaj konicu ako to nije
potrebno. Koi motorom - govorio joj je razgovetno da bi bio siguran da
ga je razumela. - Na krivinama usporavaj. Da li je ovo jasno?
~ 47 ~
Foxy

Zvoncica

Klimnula je dok je oblaila kombinezon. Harli joj stavi kacigu sa radio

prijemnikom unutra. Zatim je potapa po ramenu da bi ponovo privukao
njenu panju.
- Ukljuiu ovaj radio u sluaju da eli neto da nam kae u toku
vonje, dobro?
Osetila je slabost u kolenima. Polako se uvukla u kabinu vozila. Motor
je jo uvek radio kao da je ekao na nju.
Nagnuvi se kroz prozor auta, Harli joj je u nekoliko rei objasnio
funkciju instrumenata koji su se nalazili na kontrolnoj tabli. Vezao joj je
sigurnosni pojas a zatim joj dao par konih rukavica. Zatim se povukao
kucnuvi joj dva puta po kacigi. Vanda ga pogleda a on joj pokaza palac
okrenut nagore kao znak da je sve u redu. Isto uini i Dejvid.

Bilo je ve vee kada je Korbit stajao na tremu oekujui da ugleda

kombi kojim je Vanda sa ostalima otila u Klermont. Ali, prvo je uo trube
a zatim i kombi koji se urno pribliavao.
- Hej, Korbite - Harli je izleteo napolje istog sekunda kako se kombi
zaustavio - trebalo je da je vidi! Bila je kao vetar, kao munja. Fantastino!
Odjednom su svi govorili u glas. - Trebalo je da je vidi!
- I ti si trebala poi, srce - okrenuo se Harli ka Ameli koja je izlazila iz
kue. - Pruio bih ti vrhunsko uzbuenje!
Ona iskrivi svoje lice u grimasu.
Korbit je posmatrao Vandu kako izlazi iz kombija. Lice joj je bilo
crveno od uzbuenja, oi su joj svetlucale. Bila je nestvarno lepa. Sve ono
to su momci govorili tek je kroz maglu dopiralo do njega.
- Znai, sve njene slabe take su otklonjene? - Kratko ih je pogledao
pre nego to mu se pogled vratio na nju.
- Slabe take? - Harli je izvirivao iza Vandinih lea sav ozaren. - Ova
devojka ovde nema nijedne slabe take, brale!
- Korbite! - Vanda je trala prema njemu. - Bilo je fantastino. U prvi
mah sam mislila da u umreti od straha a onda je postalo tako uzbudljivo
da sam klizila po stazi kao po puteru...
Nije stigla da zavri. Kad je stigla do Korbita, vie nije mogla da
prepozna njegovo lice. Na njemu se ocrtavala beskrajnu agonija. Gledao je
u Harlija.
~ 48 ~
Foxy

Zvoncica

U nekoliko koraka naao se kraj njega i prikovao ga svojim rukama za

stranicu kombija. Grubo ga je tresao. Strah koji se ocrtavao na Harlijevom
licu upiai Vandu.
- Korbite, nemoj - uzviknula je ali je on u svom besu nije uo. Nekoliko
dugih trenutaka drao je lako Harlija a zatim se, kao da je odjednom
doao k sebi, brzo udaljio u pravcu radionica ostavljajui sve oko sebe
zanemele i zauene.
Veera je prolekla napeto. Harli je bio utljiv. Nije znao kako da prie
Korbitu. ak je i Ameli prestala da postavlja pitanja.
Vanda se oseala najjadnije. Bilo joj je ao Harlija. Bila je to, uostalom,
njena a ne njegova ideja. Bila je ljuta na Korbita. Nije imao pravo da joj
govori ta sme a ta ne sme da radi. Mislila je da su se to jasno
sporazumeli pre nego to je prihvatio da ona obavi ceo projekat. Morae
da ga podseti na pravila njihovog odnosa pre nego to krenu dalje. Ali,
prvo mora da ga pomiri sa bratom. Oseala se krivom za njihov sukob.
Ali, Korbit joj nije davao priliku da razgovara sa njim i da mu sve
objasni. Posle dvadeset minuta od svae vratio se u kuu i zatvorio u
svoju sobu. Nije se pojavio ni na veeri. Videvi to, Vanda je otila do
njegove sobe i tiho pokucala. Zatim je probala da otvori vrata ali je otkrila
da su zakljuana. Vratila se dole. Korbit se pojavio posle nekoliko
trenutaka. Naizgled je bio miran ali se videlo da s mnogo napora odrava
tu sliku o sebi.
Korbit bi se u sebi stresao svaki put kad bi pomislio na popodnevnu
scenu. Znao je da Harli ne bi bio u stanju da odbije Vandin zahtev kao to
ni on sam nije bio. Nije Harli kriv to mu je brat kukavica, pomislio je
gorko, ali neu da jo jednom bude svedok moje slabosti.
A Vanda? Ona je bila hrabra. Nije ba mudro bilo esti u taj auto ali
ona je bar imala hrabrosti, mislio je. Kako mogu od nje traiti da voli
oveka koji ne moe da se suoi sa sopstvenim strahovima? im je zavrio
veeru, tiho se povukao.
- ao mi je, gospoo Bokner - progovorila je Vanda kad je on izaao.
- Nisam elela da se ovo dogodi.
- Nije stvar u tebi - rekao je Harli. - Nisi ti uinila nita loe. - Oklevao
je malo, pogledao u svoju majku a zatim, kao da je neto odluio ustao. Doi, Vanda. Trebalo bi da sazna neto o ovome.
Poveo ju je u jednu od stranjih soba. Gospoa Bokner i Ameli su
krenule za njima. Soba u koju je doveo bila je pretrpana trofejima,
nagradama i fotografijama koje su visile po zidovima.
- Korbit ovu sobu zove kancelarija, ali meni vie lii na sobu za
muenje - rekao je Harli.
~ 49 ~
Foxy

Zvoncica

Vandu su njegove rei zbunile. Nije u njima nalazila nikakav smisao.

Poela je da istrauje po sobi i razgleda slike ne bi li otkrila razlog
Korbitovog bola. Bilo je tu slika koje su prikazivala Korbita, Harlija,
obojicu sa ocem. Vanda primeti da su obojica nasledila dosta od njega u
izgledu, dranju tela i izrazu lica. Idui dalje niz zid dola je do fotografija
na kojima su njih dvojica bih u drutvu jednog mladog oveka. Bio je
neto stariji od njih, nii, imao je ozbiljne oi i irok osmeh.
- Ko je ovaj ovek? - upitala je Harlija.
- To je Dvejn Lotran.
- Ah, da, va partner. Volela bih i njega da upoznam.
- Vanda - odgovorio joj je Harli posle nekoliko sekundi tiine - nee
moi da ga upozna. On je mrtav.
- Oh, oprosti. Nisam znala. Mislila sam... - Osetila je bol u njegovom
glasu.
- Znam. Korbit ga esto spominje. Time odrava svoj bol ivim.
- Kakav bol? Ne razumem.
- Korbit je ubio Dvejna pre pet godina.
- ta? - Vanda je automatski potraila Amelinu pomo, ne verujui
svojim oima.
- Bio je to incident za vreme trke. Korbit je naleteo na njega kolima.
Moglo se to svakom desiti. I meni. Ali... Korbit kae da je video Dvejnovo
lice pre nego to ga je udario.
Vanda nije znala ta da kae. Htela je da saosea sa Korbitom ali nije
mogla. Sve joj se inilo suvie nerealno. elela je da zamisli agoniju koja je
usledila u Korbitovom ivotu ali bilo je to suvie uasno da bi razumela.
- I Dvejnova i Korbitova kola bila su potpuno unitena. Ja sam bio uz
Korbita dok su sekli kola da bi ga izvadili napolje.
Dvejn je umro odmah, na stazi. Ali Korbit... on je umirao svaki dan
otada. - Nasmeio se. - Sve dok se ti nisi pojavila, Vanda. Ti si ono to mu
treba. Moda e uz tebe preboleti prolost.
- Ne znam - odgovorila je. - Ne mogu sve to ni da zamislim.
- Mesecima posle toga - nastavio je Harli - budio se usred noi
vritei, u hladnom znoju. - Zamislio se, pogleda uperenog negde u
daljinu. - Nedostaje mi Dvejn, ali Korbit mi nedostaje mnogo vie. Bio je
vraki dobar trka. Morao bih dobro da se oznojim da bih ga stigao na
stazi a on se ak ne bi ni mnogo trudio. Imao je trke u krvi i uvek
pobeivao.
Dok je Harli ovo govorio Ameli ga je gledala sa novim zanimanjem.
Prvi put ga je gledala u sasvim drugaijem svetlu. Ne kao pustolova i
~ 50 ~
Foxy

Zvoncica

armera, ne kao zavodnika ve kao ozbiljnog oveka na koga se devojka

moe osloniti, u koga moe biti sigurna. Tog momenta odluila je da ga ne
isputa iz ruku.
- Znai, zato je Korbit prestao da vozi, a ne zbog obima posla?
- Posao mu je dobro doao da zaokupi misli neim drugim. Ali, i
kompanija se zaista veoma proirila od tada. Iako se vie ne takmii na
stazi Korbit ipak ima jak, takmiarski duh, i kao takav, nezamenjiv je na
elu kompanije. Sponzori ga prosto opsedaju nudei mu novac.
- Da li obaveza da pobedi ini veliki psihiki pritisak na vozaa? upitala je Ameli, iznenada zainteresovana za trke.
- To zavisi od samog vozaa. Ali, glavni problem sa sponzorima je to
to stalno mora da ih ini srenim. Fotografisanje, drutveni dogaaji,
pojavljivanje na televiziji, reklame. Sve u cilju da se njihovo ime to ee
pojavljuje. Naravno, nemam nita protiv ako sve to radim u drutvu lepih
devojaka - dodao je.
- Da, naravno da nema - odgovorila je Ameli.
Vanda je bila odsutna. Misli su joj lutale. elela je da bude sa
Korbitom, da mu prui ljubav kao ovek oveku, da mu pomogne. Za ovu
drugu ljubav, ljubav ene prema mukarcu jo uvek nije bila sigurna.
Volela ga je, to je oseala, ali jo mnoge stvari moraju da se usklade
izmeu njih ako ele da ostanu zajedno. Mora da bude potpuno sigurna u
njega pre nego to mu pokloni svoje srce. Bili su dva sveta. Umorna od
ovakvih misli, ona se izvinila i tiho krenula prema svojoj sobi.
- Vanda - zaustavio je Harli. - to se tie onog popodne, to nije bila
tvoja greka. To je zbog staze. Korbit se nije vratio tamo od Dvejnove
smrti, i zato ga je pomisao na tebe, kako vozi tom stazom, potpuno
izludela.
- Da, razumem - odgovorila je. - Ali mi je ao to smo ga povredili, to
je sve.
Popela se u svoju sobu ali nije mogla da zaspi. Nije mogla da ne misli
na Korbita, samog i ranjenog. Poelela je da je zagrli kao no pre toga.
Posle nekog vremena odluila je da ode do njegove sobe, makar je i
oterao.
Obukla je kratki ogrta preko piame i izala u hodnik. Bio je u
polumraku. Nije elela da je iko vidi pa joj je to sasvim odgovaralo.
Tiho je pokucala na Korbitova vrata ali nita se nije dogodilo. Oh,
otvori, molim te, toliko te trebam, mislila je.
- Korbite! Vanda je - trudila se da bude to tia. - Ako eli da me
otera, mora otvoriti vrata da mi to kae u lice, zna!
Odgovora nije bilo.
~ 51 ~
Foxy

Zvoncica

- Korbit, molim te. Ja zaista volim tvoju majku ali ipak ne bih volela da
me uhvati kako se unjam po kui. - Brzo je pogledala dole, u strahu da ne
govori previe glasno.
- Do avola, Korbite, otvori! Neu otii dok me sam ne otera!
Stajala je, ela naslonjenog na vrata, kada se jedna ruka spusti na
njeno rame. Ona se uplaeno okrete.
- Oh - uzviknula je tiho - nasmrt si me preplaio!
- Izvini - rekao je Korbit.
- Mislila sam da si u sobi.
- Da, uo sam. - Uivao je. - Samo da ti kaem, i ti se dopada mojoj
majci i ona ne misli da se unja po kui.
Smejui se njenom strahu sa kojim je brzo pogledala naokolo, on
isprui ruku i otvori vrata iza njenih lea. Blago ju je gurnuo unutra. Soba
je bila osvetljena. Vanda je odmah primetila da to nije soba malog deaka
koju majka sa panjom uva dok on nije tu. Bila je to soba mukarca u iji
ivot niko nije imao pravo da se mea. Oseala se udobno u njoj.
- Da li si dobro? - upitala ga je. Korbit se oseao postieno. Ako
ne mogu da imam njeno potovanje i ljubav, mislio je, mogu bar da je
zamolim za oprotaj.
- ao mi je... - zaustavio je, ali mu je ona stavila svoje prste na usta.
- Ne. Meni je ao. Ne zbog auta, svakako bih ih vozila. Ali, nisam znala
da te seanje na tu stazu tako boli. Oprosti.
- Znam da nisi htela - rekao je, shvatajui da ona zna celu istinu. Preterao sam. Napravio sam budalu od sebe... ponovo.
- Ne to se mene tie - uteila ga je.
- Ti ne misli da sam kukavica?
- Ne. Mislim da si nean, paljiv ovek koji je proao kroz uas koji ne
mogu ak ni da zamislim.
Sedeli su jedno pored drugog na krevetu. Korbit je pomislio ta bi
Vanda uradila da je bila na njegovom mestu. Ona je mnogo hrabrija, bolje
bi sve podnela, zakljuio je.
- Kakav je bio Dvejn Lotran? - upitala gaje.
- Bio je... dobar ovek - poeo je polako.
Nikada do tada nije pokuao Dvejna da opie reima. Ali, posle
nekoliko minuta rei su kao bujica pokuljale iz njega. Satima joj je priao
anegdote o Dvejnu koje su na njegovom licu ostavljale trag sree. Seanja
su izvirala iz njega sve do prvih jutarnjih asova. Oseajui hladan
povetarac koji je ulazio kroz otvoren prozor, Vanda se zavukla pod
pokriva ne prekidajui Korbitovu priu. Pria o Dvejnovom ivotu
~ 52 ~
Foxy

Zvoncica

odmotavala se sve do noi pre trke u Klermontu. Onda je pogledao Vandu.

Bila je napola zaspala.
- Tako si lepa - rekao je sklanjajui joj kosu sa lica.
- ta? - upitala je pospano.
- Volim te - ponovio je.
- Ah, jedva me i poznaje.
- Znam sve to je potrebno da znam.
- Ne. Samo ti se ini da me poznaje. Zaveden si mojom ljubaznou i
dobrim izgledom. Ali, imam ja i runu stranu, zna!
Zavukla je ruku ispod njegove majice i pomilovala ga po grudima.
Korbit je zagrlio, drei je vrsto uz sebe.
- Ima, je li? A smatra li tvrdoglavost dobrom ili loom stranom?
Ali, Vanda ga vie nije sluala. Prepustila se njegovim poljupcima i
pustila da njegovi neni dodiri sklope tamu oko nje.
Kasnije, dok su leali umorni i zadovoljni jedno pored drugog, Korbit
je razmiljao da li je ijedna ena uinila da se osea ovako srean i miran.
Vanda je vratila sunce i nadu u njegov ivot. Dala je smisao svemu to ini.
Seanja na druge ene potpuno su izbledela i nestala.
ak se i pomisao na Dvejna Lotrana inila nestvarna. Nije mu vie
donosila bol i tugu. inilo mu se da je preboleo prolost. Oseao je da su
njegove rane zaceljene njenim prisustvom u njegovom ivotu. Pred oima
mu se pojavila slika staze u Klermontu, tople i sunane, kako ju je
doivljavao pre nego to se dogodila tragedija. I Vanda je bila tamo.
Izgledala je nestvarno lepa. Buka automobilskih motora zvuala mu je kao
najlepa simfonija. Osetio je snagu u svojim rukama. Ramena su mu se
grila od uzbuenja. Srce mu je nemirno bubnjalo u grudima. Ponovo je
vozio.

~ 53 ~
Foxy

Zvoncica

VIII
Sledea nedelja Vandine posete Boknerovima bila je veoma uurbana
ali i predivna. ekalo ju je jo mnogo posla a uz to je i Liland ponovo
insistirao na radovima za galeriju Larsen. Lako je izdravala dane jer su
noi koje je provodila sa Korbitom bile pravi motiv i inspiracija.
Korbit je napredovao u uenju jezika gluvonemih, sve bolje
uspevajui da izrazi svoje misli. udio se to se sa veoma malo pokreta
moe mnogo rei. Posle nekog vremena shvatio je da ona nikada nee
moi da deli sa njim njegovu strast prema muzici i filmovima. Da bi
osetila vibracije muzike, ona je morala biti veoma glasna, dok su filmovi
bez titla bih potpuno neupotrebljivi za nju. Sedela bi, priljubljena uz njega,
sklopljenih oiju i putala mislima da lutaju, dok je on bio zagledan u
ekran. Korbit se oseao udno i Vanda je to znala ali je u isto vreme znala i
da je dobro to je tako. Morao je da sazna da ima mnogo stvari koje e
moi da dele, misli, oseanja, stavove, vizuelnu lepotu i dodire ali isto tako
i mnogo stvari koje nikada nee zajedno doiveti.
Stalno joj je govorio da je voli i eleo to da uje i od nje, ali Vanda je
htela da bude sigurna da je shvatio da je ljubav iako je neto izuzetno, ne
moe zatititi od svih opasnosti. Bila je srena to je poeo da je prihvata i
kao enu i kao gluvu osobu i, najzad, kao veoma ambicioznog fotografa.
Do polovine jula Vanda je bila na osam trka. Tempo je bio ubitaan.
Od srede do nedelje tim je bio na trkama, zatim bi usledila dvodnevna
pauza pa zatim odmah nova trka.
U zavisnosti od rasporeda Korbit, Vanda i Ameli bi stigli avionom u
neko mesto najblie stazi, a zatim iznajmljivali automobil za ostatak puta.
Bilo je jo zabavnije kada bi im se Harli pridruio.
Njih dvoje nisu imali lepe rei jedno za drugo. Jednom prilikom je
Harli, u skladu sa svojim temperamentom, podigao Ameli i sono je
poljubio u usta. Za to je dobio jedan, isto tako soan, amar. To je bilo u
skladu sa Amelinim temperamentom.
Pravilo je bilo da ene za vreme trke budu van boksova, u guvi na
tribinama. Zbog toga su Korbit i Vanda zapadali u estoke diskusije.
Napokon, Korbit je popustio ali samo toliko da joj dopusti da stoji iza
ograde boksa, bez obzira da li su kola unutra ili ne, i da fotografie sa te
distance. Ali, jo uvek je brinuo. Vandi se to dopadalo. Bilo je lepo oseali
da mu je vano da ona bude bezbedna. Sve dok ne pone da je gui. Ipak,
morala je da prizna da su njegovi strahovi opravdani. Staza je bila zaista
~ 54 ~
Foxy

Zvoncica

opasno mesto za gluvu osobu. Stoga je bila jo opreznija, kao i uvek u

masi ljudi. A tada je bila u svom elementu. Bili su to trenuci u kojima je
najvie uivala. Posmatrala je ljude, izraze na njihovim licima. Volela je da
ih fotografie kada nisu toga svesni i tako beleila prizore nesakrivenog
besa, zavisti, zadovoljstva, mrnje, ljubavi, tuge, svega onoga to je obino
sakriveno u ljudima a to ini ivot tako udesnim.
elela je da slika Harlija u toku trke, onda kada mu je samo pobeda u
mislima. Kao i Brejdija Ratgera pre njega. elela je pravu stvar. Prava
oseanja. Napetost. Strah. I smislila je kako to da ostvari a da ne ugrozi
svoj ivot. Kao to se u poslu sa Brejdijem nikada nije penjala uz planinu,
ve su je u metalnoj korpi spustili sa litice iznad njega. To nije objasnila
Korbitu onog dana u Gilovoj kancelariji.
Sedeti sa Harlijem u kolima, naravno, nije dolazilo u obzir. Zato je,
kada je bila sigurna da je niko ne vidi, montirala aparat odmah ispod
kontrolne table u njegovim kolima. Podesila je najbolji ugao i
programirala ga da okida svakih est sekundi. Sledei problem bio je
nagovoriti Dejvida da zameni film kada Harli bude u toku trke svratio u
boks. Sloio se da to uini ako bude imao vremena, jer se vreme koje kola
provode u boksu za vreme trke mere sekundama. ta je vie mogla
oekivati?
Ostale su jo slike tima u akciji koje nije mogla snimiti sa zadnjeg zida
boksa.
Htela je slike kakve jo niko nije snimio. elela je slike koje je mogla
snimili samo Vanda Rodejl. Pogledala je oko sebe traei reenje. Tada je
ugledala pres centar koji se nalazio sa leve strane boksa, uzdignut nekih
etiri do pet metara drvenom konstrukcijom i sinula joj je ideja.
Korbit je mogao samo da posmatra, skamenjen, kako se ena koju voli
penje uz trulu drvenu konstrukciju. Oekivao je da padne svaki as. Preko
radio prijemnika u slualicama je uo Harlijevo saoptenje da skree u
boks. Kada su kola stigla, nije mogao da se obuzda a da jednim okom ne
motri na Vandu koja se, iznad uzavrele gomile gledalaca, jednom rukom
drala za drvenu konstrukciju dok je u drugoj ruci drala fotoaparat i
uurbano slikala mehaniare oko Harlijevih kola. Spustila se tek kada su
kola ponovo nestala na stazi.
- Boe, zar se ova devojka nieg ne boji? - Korbit je glasno uzviknuo,
strgavi slualice za uiju.
- Svako se neega boji - stigao je odgovor iza lea. Korbit se okrenuo i
pored gomile automobilskih guma ugledao Ameli. Radoznalo ju je
pogledao ali se ona brzo udaljila izbegavajui dalji razgovor.
~ 55 ~
Foxy

Zvoncica

ega se Vanda plaila, upitao se. Fizikih povreda sigurno nije. Znao
je da je emotivno bila povreivana ali to, oigledno, nije uticalo na njenu
otvorenu prirodu. Iako mu nije rekla da ga voli, on je oseao njenu ljubav.
ega se, onda, plaila?
To vee, kada je veina ekipe otila svojim kuama, Harli i Korbit su
tumarali po radionici proveravajui popravke na Harlijevim kolima.
Vanda je dola posle veere da bi se pozabavila aparatom koji je
instalirala ispod kontrolne table u kolima. Zatim je zaelela da slika
Harlija u njima. Svi su se guili od smeha dok ga je nekoliko puta vraala
za volan nezadovoljna uinkom.
- Sve to treba da uini je da ne mrda vozilo. Ne smeju suvie da
vibriraju! - Vanda se smejala, znajui da trai nemogue. Nije htela da mu
kae da je ve zadovoljna fotografijama.
- A, samo to? Nema problema! - Harli je pogledao u ostale iskrivivi
lice u smenu grimasu dok se po esti put uvlaio u kabinu.
Posle nekog vremena krenuli su prema kui ostavljajui Dejvida da
zakljua. Na pola puta Vanda se setila da je zaboravila da ponese neto to
joj je potrebno za razvijanje filmova i, doviknuvi im da nastave bez nje,
vratila se u radionicu.
Iako put od radionica do kue nije bio dug a i bio je dobro osvetljen,
dugo se nije vratila. Shvativi to, Korbit se vratio da pogleda ta ju je
toliko zadralo.
Zatekao ju je kako u polumraku sedi na podu kraj kola. Rukama je
obgrlila kolena. Sedela je leima okrenuta vratima i nije ga videla kad je
uao.
- Vanda - rekao je vie za sebe. Ona se okrenula iako ga nije ula.
- Ah, tu si - rekla je ustajui. - Dugo ti je trebalo. inilo mi se da nikada
neu poeti da ti nedostajem.
- ta se dogodilo? Da li si pala? - izgledao je uplaeniji od nje.
Smejala se. - Nisam ula kad je Dejvid zakljuao vrata. Vikala sam ali
me oigledno nije uo.
- Ali, zato si sedela na podu? Da li si dobro?
- Da, dobro sam. Radila sam tu neto oko auta i odjednom nisam nita
videla. Svetla su se pogasila. - Nastavila je da mu objanjava kao malom
detetu. - To je udan oseaj jer kada ne vidi i ne uje ne moe odrediti
da li hoda po podu ili po plafonu. Za trenutak sam osetila nesvesticu pa
sam odluila da sednem i saekam da neko doe po mene. Ali, sada sam
dobro. - Korbit nije odvajao pogled od nje. Pokuavao je da shvati. Zaista! - ponovila je.
~ 56 ~
Foxy

Zvoncica

Oseao se obeshrabren a ipak, Vanda je pokuavala da ceo dogaaj

predstavi kao puki sluaj. ta bi moglo biti gore od borbe za uspeh
hendikepirane osobe u svetu normalnih ljudi, pitao se. Ih od borbe za
svoju slobodu sa ljudima koje volimo? Ili, ta bi moglo bih gore...
Setio se Ameli i shvatio da je imala mnogo da mu kae onim svojim
komentarom na stazi. Vanda je imala sumnje i brige koje jo uvek nije
podelila sa njim. Sa kojima se ni sama jo nije suoila. Ali strahove?
Stvarne strahove? Razarajue strahove? Nije mogao to da zamisli.

~ 57 ~
Foxy

Zvoncica

IX
- Mogu da ga se otarasim zauvek, zna!
Ameli je vikala ispred zatvorenih vrata Vandine mrane komore za
razvijanje fotografija. Vanda je bila unutra. Crvena lampica iznad vrata je
bila upaljena. Nestajala bi u toj maloj prosloriji i satima ostajala unutra.
Znala je da niko - ak ni Ameli - nee ui i rizikovati da joj upropasti njene
fotografije. Ako ih je, uopte, i izraivala.
- Ovo ti je ivotna ansa, i ne razumem zato je ne prihvati oberuke.
Ako i ne eli, moe bar rei tipu da nisi zainteresovana i skinuti mi ga s
vrata!
Vanda je znala je Ameli pred vratima i iako je nije ula znala je da joj
govori isto ono to joj je ponavljala ve tri nedelje. Liland je postajao
krajnje nestrpljiv da dobije njen odgovor u vezi sa izlobom u galeriji
Larsen.
Ameli je poelela da vrisne od muke. Da je ona na Vandinom mestu
odnela bi te fotografije u galeriju takvom brzinom da bi se Lilandu
zavrtelo u glavi. Prianje, pa makar i sa samom sobom, inilo je da se malo
umirila.
- Ima tako mnogo talenta. Ne razumem zato ne eli da ga pokae nastavila je.
Gledala je u crvenu lampicu. U momentu je pomislila da je Vanda
izala kroz druga vrata i ostavila lampicu upaljenu da bi zavarala Ameli.
- Jednom e morati da izae, Vanda! A kada izae...
Zautala je kada je videla da se crveno svetio ugasilo. Vrata su se
otvorila i Vanda je izala. Iznenaeno je gledala u nju.
- Nemoj mi tu izigravali nevinace - rekla je Ameli. Drala je ruke na
kukovima i nervozno lupkala nogom o pod.
- ta? - Vanda je zadrala nevin izgled, bez obzira na Amelinu
naredbu.
- Liland je zvao. Govorio je sa Gilom Grejsijem koji mu je rekao da su
fotografije za Korbitovu brouru fantastine, i da je obavezan da te
nagovori da ih negde izloi. Rekao mu je i to da on nee dopustiti da
krije svoj talenat. - Ona se namrti na Vandin osmeh.
- Prestani! Znala si da e se Gilu dopasti slike. Stvar je u tome to
Liland sada zna da si zavrila posao i svestan je da ga izbegava da ne bi
morala da mu da odgovor!
~ 58 ~
Foxy

Zvoncica

Pogledale su se i odjednom nasmejale. To ih je opustilo. Vanda je

duboko uzdahnula.
- Tako bih elela da me ostavi na miru - rekla je. - elela bih... No,
elim da mu kaem ne, ali isto tako ne mogu sebe da nateram da
pristanem.
- Zato? To je bar jednostavno. Otvori usta i kae da!
- Ne znam. elim tu izlobu. Radila sam za to. Sanjala sam o tome...
Ali, im pomislim na to, spopadne me muka.
- To su ivci - zakljuila je Ameli u maniru nekog ko sve zna. - To je
normalno. Ali, jednog dana, kada bude slavna sve e to proi. Ljudi e se
utrkivali da bi radili sa tobom. Bies slavna... bogata. Bie mnogo knjiga sa
tvojim fotografijama. Uostalom, ta ima da izgubi?
Vanda je bila zamiljena.
- Kada dolaze Korbit i Harli po nas? - upitala je Ameli kada je postalo
oigledno da Vanda nije raspoloena da kae ta joj je na dui. Znala je da,
kada bude spremna, Ameli e i tada biti tu.
- U sedam.
- E, onda idem kui da se obuem. - Pogled na Vandu pomalo je
oalostio. - I ti bi trebalo da pouri. Proslavimo veeras Harlijevu pobedu
a ti usput smisli i ta e rei Lilandu ujutru.
Vanda je i dalje bila potpuno odsutna. Mehaniki je otpozdravlla
Ameli. Poelela je da iz svoje glave izbrie sve misli koje su je muile od
ponude za tu izlobu.
Zaista, ta je mogla da izgubi? Nita, odgovorila je sama sebi. Ako
uprska stvar uprskala je. Njeni najbliskiji prijatelji nee prestati da je vole
zbog toga. Nije to smak sveta! Ali, njeno srce joj je govorilo da e se ceo
njen svet uniiti.
Otila je u atelje i podigla jednu veliku fasciklu koja je stajala pored
stola. Stavila ju je na sto i otkopala patentni otvara. Prsti su joj drhtali.
Unutra su bile poznate fotografije koje su bile ceo njen ivot.
Svaki prizor bio je jedan otkucaj srca, jedan udah. Znala je mesto gde
je svaka od njih snimljena. Znala je tano znaenje svake od nje. Svaka je
imala svoju istoriju, svaka svoj sopstveni ivot odvojen od tog kratkog
momenta kada je preneta na nju. Svaka je govorila istinu ali ne reima ili
delima. Bila su to remek dela, blago koje je bilo deo nje same.
Rairila je fotografije po stolu i pokuala da ih objektivno pogleda.
Bile su dobre. Njeno srce napuni se ponosom i... jo neim. Neim to je
potamnilo njihovu lepotu. Neim zbog ega je poelela da ih skupi, vrati u
fasciklu i na taj nain sakrije.
~ 59 ~
Foxy

Zvoncica

Iznenada, kao da se plai nekog demona koji bi mogao da ih pocepa

ona ih skupi. Nije se smirila dok ih nije vratila u sigurnost fascikle.
Ne postoji nain na koji bih mogla da prihvatim poziv za tu izlobu,
odluila je, lupkajui neno po fascikli obema rukama. Otii e sutra do
Lilanda i rei mu da sve otkae. Moram da smislim neki dobar izgovor,
mislila je, jer e biti veoma besan. Alija sam odluila. inilo joj se kao da
deo nje plae zbog te odluke. Ostali deo oseao je kako je skinula neki
veliki teret sa srca. Jo jednom je lupila po fascikli a zatim krenula uz
stepenice da se preobue pre nego to momci dou.
- Ako vas dvoje imate nameru da se svaate i sikete jedno na drugo,
ostanite napolju - rekao je Korbit preko ramena dok su se nekoliko asova
kasnije vraali Vandinoj kui.
- Imaj srca, brale - cmizdrio je Harli. - Ameli nema blagu predstavu o
tome ta se radi uz pun mesec. Moda kad biste joj ti i Vanda pokazali...
- Do punog meseca fali jo etvrtina! - upala je Ameli gledajui u nebo.
- Eto, vidi, uopte nema romantinu crtu! Mogla je bar da uti i da me
ostavi u ubeenju da sam je prevario.
- O, na takve ene si navikao? - Ameli je izgledala zgraena. - Nije ni
udo to si izopaen!
- Izopaen!? Sluaj, srce, da ti ja neto kaem...
Korbit nije saekao da uje ostatak razgovora. Znao je da e samo
dobacivati uvrede jedno drugom. Iako ga je to ponekad zabavljalo, nije
mogao da shvati zato su njih dvoje bili stalno zajedno kada se tako nisu
podnosili.
Vanda se nasmeja kad joj je postavio to pitanje. Digla se ne prste i
poljubila ga.
- Ba ste vi mukarci aavi - rekla je. Korbit se namrtio. Gledao je u
nju zbunjeno.
- Niko ne vue Ameli za rukav da ide sa nama, zna. Ti se ve veoma
dobro slui znacima i sve ti bolje ide, tako da nam ona ne treba kao
tuma. I ija je ideja bila da se slavi posle svake trke bez obzira da li je
postignuta pobeda ili ne?
- Harlijeva - odgovorio je, polako poinjui da shvata.
- A zato vas dvojica ne slavite sa ostalima iz ekipe nego uvek sa
nama?
- I zato je on uvek tako siguran da e se ti prijatnije oseati ako
Ameli bude u blizini da bi mogla da ti prevodi, kada ona nita drugo ne
radi osim to se svaa s njim - nastavio je on njenu misao. Razvukao je
usta u osmeh.
~ 60 ~
Foxy

Zvoncica

- Da ih pospemo hladnim ajem da se malo ohlade?

- Crevo za prskanje bate bi bilo mnogo efikasnije - smejala se Vanda.
- Da li si imala vremena da izradi one slike sa farme?
Bile su to porodine fotografije, slikane iz zabave, a ne da bi ule u
sastav broure.
Zakikolala se. - Oh, da. U ateljeu su, u velikoj koverti na stolu. Molim
te, donesi ih da ih pokaemo Harliju. Ima jedna medu njima koja ga
prikazuje kako ljubi Ameli. Ona je strano mrzi.
Korbit se nestano namrtio. - Sram te bilo! Planira da sipa ulje na
vatru i da se pri tom jo i dobro zabavi.
- Pa, ako to ne pomogne, jo uvek nam ostaje hladan aj kao lek!
- Jako smeno - odgovorio je pre nego to se okrenuo i poao prema
ateljeu.
Ve je bio na polovini dnevne sobe kada se vratio i stao na vrata
kuhinje.
- Ovo nije fer, zna - rekao je. - Moe vikati na mene iz kojeg god eli
dela kue a ja uvek moram da dotrim nazad da bih ti odgovorio u lice!
- Znam - rekla je zagrlivi ga. - Fantastino, zar ne? Mnoge ene bi
dale sve da imaju legitiman razlog za tako neto.
On je iznenaeno pogledao.
- Ovde imamo tebe i mene i mueve i ene u istom razgovoru. Da li
pokuava neto da mi kae?
- Na primer, ta?
- Na primer da me voli.
- Moda - izvukla se iz njegovog zagrljaja i vratila spremanju aja.
- Molim te, ponaaj se lepo! Moje kockice leda se ve polako tope.
- Dobro, ali vratiemo se na ovo kasnije - obeao je.
Upalio je svetio u ateljeu. Na stolu nije video koverat. Bila je tu samo
jedna fascikla.
Radoznalost se probudi u njemu. Otvorio je fasciklu i izvadio
fotografije jednu po jednu.
U prvi mah nije primetio nita naroito u vezi sa njima, osim to...
delovale su mu previe otro, previe fokusirane. Neki portreti su bili tako
ivi, tako stvarni da mu se inilo da e odjednom udahnuti i progovoriti.
Bilo je tu prizora mrtve prirode. Bilo je i fotografija ivotinja...
- O, Boe - zamucao je naglas kada je postao svestan na ta je naleteo.
Bio je to Vandin svet.
~ 61 ~
Foxy

Zvoncica

Bilo je to sve to je videla a nije mogla da uje. Lave psa i njitanje

konja. Vatra i urlanje avionskih motora. Pla oveka. Vrisak bola. Smeh
ene. Deca koja zvide jedno drugom na uvo. Pla novoroeneta. amor
gomile. Sve je to bilo ispred njega. Svaka fotografija mu je neto govorila
stvarajui odreeni zvuk u njegovom umu.
A tada, odjednom, cela soba je utonula u tiinu. Potpunu,
nepomuenu tiinu. Fotografije su postale ispunjene zvucima, natovarene
tonovima i emocijama. Bilo je to kao posmatrati svet iz mehura koji ne
proputa zvuk. Zvuci su bili tu. Znao je da su bili tu, morali su biti. Ali sve
ega je bio svestan bila je gusta, mirna tiina, nitavilo. Oseao se
usamljen i izolovan. Usamljeniji nego to se ikada oseao u svom ivotu, i
to ga je uplailo. Toliko ga je uplailo da je skoro odskoio kad je iza sebe
zauo Vandin glas.
- ta radi?
Prila mu je. Videla je svoje fotografije rairene po stolu. Gledala je u
njega bez rei, krijui svoje misli.
- To je to, zar ne? - Zaudio se kada je zauo zvuk svog glasa. - Tvoj
svet. Ono to vidi a ne moe da uje.
Pogledala je svoje slike. Svaka od njih bila je dragocena i veoma vana
za nju. Oseala ih je kao deo sebe. Bile su deo njenog ivota i nije mogla da
negira njihovu namenu. Polako je klimnula glavom.
- Neverovatne su! - rekao je. Podigao je njeno lice jednim prstom. Ja... - Odmahnuo je glavom ne znajui da opie ta osea. Pogledao je
fotografije ponovo kao da e u njima pronai inspiraciju.
- Tako su stvarne. Ja... ja mogu da ih ujem, Vanda. Znam da moda
zvui suludo ali...
- Ne, nimalo - rekla je oslobaajui ga krivice.
Ameli i Liland su bili jedini ljudi sa normalnim sluhom koji su videli
ove fotografije. Korbit je mogao da ih uje i da ih razume i ona zbog toga
oseti duboku zahvalnost.
Pogledao je u njene oi. U tim oima, ponovo je pronaao ono to je
video prve veeri. One su odisale njenom duom punom razumevanja,
prihvatanja i mudrosti.
Odjednom je osetio da je nadvladan njenom snagom, njenom
hrabrou. Njegovo srce ispuni se ljubavlju i potovanjem. Ponovo je
bacio pogled na fotografije, gledajui ih u novom svetlu. Odjednom se
nasmejao.
- A kakva je ovo slika?
Podigao je fotografiju koja je prikazivala pticu u letu. To nije bila
jedina fotografija ptica. Ali, bila je na neki nain drugaija.
~ 62 ~
Foxy

Zvoncica

Vanda mu se nasmeila, nadajui se da e razumeti ono to je imala

nameru da mu kae.
- Znam da ne moe uti pticu dok leti po nebu, ali mogu zamisliti
zvuk dok rastresa svoje perje. Mora da sam ga ula dok sam jo bila
sasvim mala, dok sam jo ula. Zato svaki put kada podignem pogled i
ugledam pticu kako para vazduhom uini mi se da, za sekund ili dva,
mogu uti kako rastresa svoja krila i svoje perje. - Nasmeila se. - To mi se
uvek ini tako realnim. Kao da zaista mogu da ujem.
On je obgrli oko ramena. Privukao ju je blie sebi. Naslonila je glavu
na njegovo rame. Bila je srena to moe sa njim da podeli neto tako
intimno.
- Penju se - ree Korbit.
uo je kako Harli razdragano apue na stepenicama.
Korbit se okrenuo i poveo Vandu do vrata.
- ini mi se da sam vam rekao da me ne uznemiravate - rekao je ali ne
ljuto.
- ovek se osea usamljeno tamo u mraku kada nema s kim da se igra
- alio se Harli pogledavajui u Ameli. Ona je zurila u njega.
- Kad si ve ovde, doi da pogleda neto - rekao je Korbit ignoriui
Harlijevu alu. Poveo ga je do stola i do Vandinih dragocenih fotografija
koje su na njemu poivale.
Ali, iako je Harli uzdisao pri pogledu na svaku od njih, bilo je
oigledno da ih nije mogao uti poput Korbita pre nega. A Ameli, koja je i
pre ovoga videla slike, stajala je zauena to ih je Vanda izloila tuem
pogledu.
Rekla si mu? - upitala je. Bila je zadovoljna ali ipak u nedoumici.
Vanda je odmahnula glavom.
- Rekla mi - ta? - upitao je Korbit. Pogledao je u Ameli ali je ona samo
slegla ramenima. Zatim se okrenuo Vandi.
- ta? - ponovio je.
Vanda je slegla bezbrino. - Liland i Kejtlin Larsen ele da im
pokaem svoje slike.
- Ne samo da ih pokae - upala je Ameli, nezadovoljna Vandinim
objanjenjem. - ele da joj organizuju i izlobu u galeriji Larsen. To je
velika ast i ima veliku vanost. To je ono to je oduvek elela a sad kad
ima ansu... pa, eto, jo uvek nije pristala.
- Pa, to je divno! - Korbit je bio srean zbog nje. - Kada e...
- Odluila sam da ne prihvatim - prekinula ga je Vanda.
~ 63 ~
Foxy

Zvoncica

Ameli je ljutito uzdahnula. Harli je izgledao zbunjen. Ali, Korbit je

eleo da sazna razlog.
- Zato?
- Jednostavno ne elim.
- Ali, zato? Zar nije to san svakog fotografa? Da dobije ansu da
prikae svoje radove?
- Pretpostavljam da jeste - odgovorila je. Zatim se okrenula i krenula
u dnevnu sobu. Nije elela nita dalje da objanjava.
Korbit ju je zaustavio. - Ne razumem. Zato ne eli da pokae svoje
slike? One su nestvarno lepe!
Nije mogao da nae drugu re da opie ono to misli o njima. - Mora
to uraditi, Vanda!
- Ne, ne moram to uraditi. Ne elim i neu to uraditi! - povikala je
unosei mu se u lice. Oseala je kako joj se poznati bol penje u grudima.
Svi miii su joj se napeli.
- Da li se boji? - postavio je ovo pitanje neno, znajui kakav rizik
preuzima. - O tome se radi, zar ne? Boji se da ih niko nee razumeti?
- Nije me briga da li e ih ljudi razumeti ili ne. To su samo obine
fotogranje - lagala je.
Pokuavala je da podigne oko sebe odbrambeni zid koji e da je
zatiti od bola koji se pojaavao u njoj i zbog kojeg je poelela da vriti.
- Vanda. - Korbit je uhvatio za ramena da bi je spreio da ode. Pogledaj me.
- Ne elim o tome vie da razgovaram. Podigao joj je lice i primorao je
da ga pogleda.
- ega se boji? Toga da nee razumeti tvoje fotografije? Ih, ba
obrnuto, da e ih razumeti? Poraz ili uspeh, Vanda. ta te od to dvoje vie
plai?
Oajna, Vanda je strgnula njegove ruke sa svog lica i oslobodila se
njegovog zagrljaja.
- O, misli da si mnogo pametan! - Vikala je obuzeta bolom i strahom.
Mrzela je ta oseanja i elela da se i on osea isto. - ta ti zna o strahu?
Doiveo si ga samo jednom i dopustio da ti upropasti ceo ivot. Ja ivim sa
njim ceo svoj ivot. Svaki dan. To je moj ivotni saputnik. Uvek je sa
mnom i ne naputa me kada izaem iz ove kue. Prisutan je kad prelazim
ulicu. Svaki put kad sretnem nepoznatog oveka. Svaki put kad nou
zatvorim oi. Svaki put. Sve vreme! Ja znam ta je strah. I znam ta je
poraz. Ceo moj ivot je ispunjen porazima. Ali, ja se suoavam sa svojim
strahovima i ustajem posle mojih poraza da bih nastavila dalje. I ako ne
~ 64 ~
Foxy

Zvoncica

elim da pokaem svoje slike, ako se bojim da uinim to, iveu s tim - kao
to ivim sa svim ostalim strahovima!
Korbitu se inilo da bi neki sitniji mukarac ve leao na podu i
krvario od rana koje je zadavala svojim otrim jezikom. Oseao ih je i
bolele su ga. Ali, vie od toga, bolelo ga je saznanje da ga ona namerno
povreuje.
- Ne mislim da je poraz ono ega se plai - rekao je tiho.
Harli i Ameli su stajali skamenjeni i zaueni.
- Moda i nisam ba najpametniji ali su me ove fotografije estoko
uzdrmale. Ne. Ne boji se ti poraza. Boji se uspeha i mogunosti da ti se
ceo svet okrene naglavake. Boji se da e u tom sluaju ljudi traiti od
tebe vie nego to moe da da. Boji se da si postigla svoj maksimum i
da e tvoj uspeh, upravo stoga, biti kratkog veka.
- Nije istina. - Vandin glas je podrhtavao. Oi su joj bile pune suza.
- Naravno da je istina. - Koristio je sve znake koje je znao da bi joj
objasnio ta misli. - Sve dok dri te fotografije sakrivene od sveta sigurna
si, zar ne? ak ni to to si gluva nije pravo opravdanje. Radi se o tome da
je Vanda samo jedno obino, ranjivo ljudsko bie koje se boji nepoznate
budunosti. Pita se da li zaista ima talenta ili si samo imala sree sa
ovim fotografijama. Panino se boji ideje da nema stvarnog talenta.
Govorio je brzo i ljutito tako da nije uspela da uhvati ba svaku
njegovu re ali i to je bilo dovoljno da shvati ta misli. Da oseti istinu u
njegovim reima. Da oseti sumnje, inferiornost i nesavrenstvo duboko u
svom srcu. Bilo je to dovoljno da oseti sramotu zbog svoje slabosti.
- Gubite se iz moje kue! - rekla je nemona da vie zadri suze. Odlazite svi i ostavite me na miru!
Okrenula im je lea. Pokrila je rukama lice i zaplakala zbog snova koji
su se ruili.
Harliju i Ameli je bilo neprijatno. Saoseali su sa njom i bili iziritirani
Korbitovim ponaanjem. Ostavili su ljubavnike i bez rei izali iz
prostorije.
Ali, Korbit je jo uvek stajao u mestu. Nije jo bio spreman da je
napusti.
Izvadio je istu, belu maramicu iz svog depa i krenuo prema eni
koja je jecala za slolom. eni koja mu je znaila vie od samog ivota.
eleo je da je utei, da joj kae neto neno ali samo ju je oprezno zagrlio.
eleo je da podeli sa njom njenu agoniju.
- Mrzim te - mucala je oseajui se jadno. - Odlazi.
~ 65 ~
Foxy

Zvoncica

Dok joj je brisao suze uneo je u taj dodir svu svoju odanost i
oboavanje. Strpljenje sa kojim je to radio odavalo je njegovo duboko
razumevanje.
Kada joj se pogled razbistrio dovoljno da ga moe videti ponovo je
progovorio.
- Odlazim - rekao je briui suzu koja mu je izmakla. Stavio joj je
maramicu u ruku.
- elim da budem siguran da me dobro vidi pre nego to odem. elim
da se seti svega to se dogodilo od kako smo se upoznali.
Zatvorila je oi dok je sputao poljubac na njeno elo. Otvorila ih je
tek kad je bila sasvim sigurna da je otiao. Stajala je nasred dnevne sobe.
Pogled joj je bludeo od jednog komada nametaja do drugog. Razmiljala
je o svojoj baki. Oseala se isceeno, iscrpljeno, odjednom suvie slabom
da bi stajala. Skliznula je na pod i dugo ostala tako, ne razmiljajui i ne
oseajui nita.
A zatim, polako i bez njene volje, uspomene poee da oivljavaju u
njenim mislima. Dan kada se uselila u ovu kuu, uz gunanje njene majke
koje ju je inilo uplaenom i obeshrabrenom. Dvanaestogodinja Ameli je
stajala kod dvorinih vrata i posmatrala Vandu i njenog oca kako vade
stvari iz kola, sve dok nisu i poslednju kutiju uneli u kuu bez ijedne rei
ili pitanja. Seala se prvog kreenja i dana kada je njen otac preuredio
atelje i instalirao svetlosne alarme kod ulaznih vrata i telefona.
Seala se rada na zatitnom znaku za svoj atelje i pravljenja reklamne
table ispred kue. Uskoro je ova kua postala pravi dom. Kada je potroila
svu uteevinu i zajam koji je dobila od banke, uradila je svoj prvi katalog
i poto joj je bio isplaen honorar, pozvala roditelje na veeru. Poslednja
uspomena iz tog perioda bila je njen i oev zagrljaj u kuhinji nakon
povratka sa majine sahrane.
Iznenada, njene misli poprimie drugi tok, unazad, u njeno detinjstvo.
Roendan proveden sa bakom. kola za gluve. Unazad, sve do usamljene,
zbunjene male devojice pre polaska u kolu.
Duboko je uzdahnula i vratila se u sadanjost. U njenom ivotu bilo je
mnogo dogaaja. Neki su bih lepi, neki runi. Uglavnom su bih obini. Bilo
je tu i uzbudljivih pobeda. Razdiruih tuga. Bilo je stvari koje bi promenila
kada bi mogla ali sve u svemu, bila je zadovoljna sobom. I bila je srena
sve dok nije dolo do ponude za tu izlobu.
elela je to ali... bojala se uspeha. Borba za njega bilo je neto na ta je
navikla. Ali, znala je da bi on, ako bi doao, sve promenio. Pokuala je da
zamisli sve mogunosti koje bi se pred njom otvorile u sluaju da izloba
uspe. Ali, ve je bila suvie umorna da bi dalje razmiljala. Suvie
obeshrabrena da bi mogla precizno da definie svoje emocije.
~ 66 ~
Foxy

Zvoncica

Polako je ustala, otila do dvorinih vrata i zakjuala ih. Da sam ostala

u svetu gluvih, ne bih se bojala budunosti, pomislila je. Ne bih ak ni
mislila na nju. Krenula je uz stepenice govorei sebi da ima sve to joj je u
ivotu potrebno. Srena sam to ivim ba ovako, teila se.
Da li bi je ta izloba uinila srenijom? Moda... malo. Dobro, mnogo.
Ali, da li je vredelo rizikovati sve to sada ima? Pa, dobro, ako budunost i
donese neke promene, ne znai da e sve one izmai njenoj kontroli. Nije
znala odgovor. Bila joj je potrebna topla kupka te sparne letnje noi da bi
pronala odgovor.

~ 67 ~
Foxy

Zvoncica

X
- Draga moja, fantastina si! - Kejthn Larsen je glasno uzdahnula.
inila je to sa uroenom lakoom. Bila je visoka, mrava ena. Imala je
crvenu, razbaruenu kosu i nije bila Vandi nimalo simpatina. Ali,
uostalom, gde pie da poslodavci moraju da nam budu simpatini?
Najvanije je bilo da su joj se dopale Vandine fotogranje. Podizala ih je,
jednu po jednu, uzvikujui oduevljeno, uvek sa jednom rukom
naslonjenom na grudi.
- Pune su zvukova i gneva. Skoro da mogu osetiti strast u svakoj od
njih. Nepomueni zvuci i gnev. - Zamislila se. - Nazvaemo izlobu Zvuci i
gnev tiine. Mislim da e to biti odhno. Osim ako ti nisi imala neki drugi
naslov u glavi?
- Ne, ne. - Vanda se oseala suvie neiskusna da sudi o predlogu. Nadam se da e to neto znaiti. - Oseala se udno.
- Ne brini se za to, draga moja. Moji najbolji prijatelji mogu ti potvrdili
da sam kao ena potpuno neosetljiva. Nisam ba meka srca ali ove
fotografije su me zaista dirnule. Duboko.
Vanda nije znala koliko je to duboko kada je u pitanju ova ena. Sve
to je mogla bilo je da prihvati njen izbor i da veruje da tano zna ta radi.
Isto tako je mogla samo da veruje da Korbitovo nejavljanje ne znai
da je potraio utehu na nekoj drugoj strani. Bio je ponedeljak uvee a ona
ga nije videla od etvrtka. Teila se milju da se ljubavnici uvek svaaju i
da jedna svaa ne mora odmah da znai konani rastanak. Ali, ovih
nekoliko dana inilo joj se kao prava venost.
Neke svae mogu ak vezu uiniti jo vrom, teila se. Zato se onda
oseala kao da se neto unutar nje cepa? Zato se sa toliko napora trudila
da ostane mirna i nastavi da veruje da e se on ponovo pojaviti?
Uputila mu je nekoliko telefonskih poruka ali su oni ostali bez
odgovora. Duboko je alila zbog svega to mu je rekla. Napala ga je
namerno, nepoteno, nanosei mu bol da bi olakala svoj. Moda me vie
ne voli, pomislila je, moda se pokajao to me je i upoznao. Ne bi me
udilo. A moda...
- Hoe li da ga pozovem umesto tebe? - upitala je Ameli kada se
vratila kui.
- Da pozove - koga?
~ 68 ~
Foxy

Zvoncica

- Pa, koga misli? Ve tri dana se nije pojavio. Moda misli da se jo

uvek ljuti na njega. Moda eka da se ti prva javi.
Vanda prestade da se pretvara da ne zna o emu Ameli govori.
Odmahnula je glavom. - Ve sam mu se javila. Nije odgovorio.
- Moda nije u gradu.
- Nema trka do sledee nedelje - uzvratila je Vanda. Bila je depresivno
raspoloena. - Proverila sam.
- Aha! - dosetila se Ameli. - Pozvau farmu! Gospoa Bokner e
sigurno znati gde je. - Nasmejala se. - Momci moda i mogu zaboraviti da
pozovu telefonom devojku koju vole ali svoju majku sigurno ne mogu!
Vanda je odbila da uzme uea u tome. - Ne elim da izgleda kao da
navaljujem. Ako on ne eli da razgovara sa mnom ja...
Ameli samo prevrnu oima. Pola je prema telefonu.
Vanda je posmatrala kako bira brojeve. Srce joj je teko udaralo u
grudima. Bila je uplaena. Posmatrala je kako Ameli zapisuje neto na
paretu papira, zatim sputa slualicu pa ponovo bira brojeve. Kad su
njene usne poele da se miu, Vanda se napeto koncentrisala da bi uspela
da proita svaku re sa njih.
Izmenjale su pozdrave i uobiajena konvencionalna pitanja. Zatim je
Ameli upitala gospou Bokner da li je videla Korbita u poslednje vreme.
Nasmeila se Vandi i klimnula glavom u stilu ta-sam-ti rekla. Kada je
upitala da li moe sa njim da razgovara, Vanda je ustala i prila joj. Htela
je da joj da do znanja da ne razgovara sa njim. Bilo je dovoljno to je
saznala gde je i da je dobro. Ponos joj nije dozvoljavao da pita bilo ta
drugo. On e se ve javiti kada bude spreman. Ali, tada je ugledala kako se
Ameri namrtila i kako je njena bleda koa odjednom pocrvenela od
uzbuenja. Ona oseti trenutnu muninu.
- Da li se neto desilo Harliju? - upitala je Ameli. Vanda je videla kako
je odahnula sa olakanjem ali je u izrazu njenog lica jo uvek bilo mnogo
briga i razumevanja. Klimnula je glavom nekoliko puta i zavrila razgovor.
- ta je bilo? - upitala je Vanda i pre nego to je Ameli spustila
slualicu. - ta se dogodilo? Da li se neto desilo Korbitu? Da li je dobro?
- Da, jeste, ali sada moramo da krenemo - odgovorila je Ameli, vidno
uznemirena. To ba nije liilo na nju. - Gde su ti kljuevi od kola?
- Zato? ta se dogodilo?
- Gde ti je tana? - upitala je. Bila je okrenuta leima prema Vandi.
- Ameli! ta se dogaa?
Ameli se okrenula prema njoj i duboke udahnula. - Gospoa Bokner je
upravo krenula prema Klermontu. Harli i cela ekipa su danas tamo.
~ 69 ~
Foxy

Zvoncica

Zastala je traei najbolje rei kako bi joj saoptila vest ali je nala
samo dve. - Korbit vozi.
inilo se da vonja do Klermonta traje itavu venost, ak i sa Ameli
za volanom. Dok je Ameli Vandinu vonju uporeivala sa vonjom neke
bake, dotle je Vanda smatrala da Ameli vozi avolski brzo. Ali, i pored
toga svaki minut se inio kao vernost.
utale su. Ameli je brinula zbog Vande... i Korbita... i Harlija. Razlozi
su bih razliiti ali to nije umanjilo intenzitet njene brige. ta ako se neto
desilo Korbitu? ta ako je seo u kola sa najboljim namerama, ista uma a
zatim se pri brzini od dvesto kilometara na sat potpuno izgubio? ta ako
ga je bes i strah kojem je bila svedok na farmi paralizovao? Ako nije
mogao da kontrolie monu mainu? ta ako... ta bi Harli uradio? ta bi
bilo sa Vandom? Nagazila je jo odlunije na pedalu za gas.
Vanda nije odvajala oi od puta kao da je time mogla da pouri
njihovu vonju. Za sve je ona kriva. Okrivila ga je za strah i on sada osea
kako mora da se dokaze. Kakva je samo budala bila. Kako je mogla da
uniti neto najlepe to joj se u ivotu dogodilo? Kako je mogla biti tako
okrutna? Zar on ne zna kako je divan? ta ako mu se neto dogodi? Kakva
sam budala, mislila je. Uvek povreujem ljude koji me vole. Zar on nije
znao kako joj je mnogo znaio? Zato mu to nije rekla? Zato mu nije rekla
da ga voli?
Ve pri kraju puta Vanda se nagnula napred kao da e time uiniti da
to pre stignu. Upravo kada su stigle do ograene kapije spazile su
poznati plavi kombi. Vukao je za sobom na uetu uti automobil. Jo
nekoliko vozila i ambulantna kola ili su za njim. Naputali su stazu.
Zakasnile su.
Veina vozila zaustavila se sa druge strane kapije kada su primetili
Vandu i Ameli kako im se pribliava u kolima. One nisu mogle prepoznati
vozaa kombija ali je on, oigledno, prepoznao njih.
Vandinu panju privukoe uta kola koja je vukao kombi. Bila su
neoteena. Po stanju u kojem su se nalazila zakljuila je da je i Korbit
dobro ali to nije smirilo uzburkana oseanja koja su vrvila u njoj. Zapravo,
bilo joj je jo gore.
Ameli je zaustavila kola nedaleko od karavana vozila. Vanda je videla
kako Korbit izlazi iz kombija. Znala je da bi trebalo da osea olakanje i
zahvalnost ali nije bilo tako.
Njegov trijumfalni osmeh uinio je da je poelela neto da razbije od
besa. Nagon koji je bio u potpunoj suprotnosti sa onim to bi, po svoj
logici, trebalo da osea.
Bes je kljuao u njoj. Sve se u njenom telu bunilo. Bila je luda od
ljutnje. Naglo je otvorila vrata od kola i izala napolje.
~ 70 ~
Foxy

Zvoncica

Korbit je izgledao uzbuen to je vidi. Pribliavao joj se ruku

rairenih u toplu dobrodolicu.
- Zdravo - rekao je a zatim se nasmejao. - Ti si pravo udo. Tako sam
eleo da bude ovde i evo te. Ja...
Ali, Vanda gaje udarila po ruci to je jae mogla... i osetila se mnogo
bolje.
- Jao! Zato sad ovo? - jauknuo je i izmakao se korak unazad da bi
izbegao eventualni drugi udarac.
- Da li si vozio ovu stvar? - upitala je pokazujui na kola, glasom
nabijenim od emocija koje su ak i njoj samoj bile strane. - Jesi li?
- Jesam - potvrdio je.
Koraknula je prema njemu. - Tako si glup! - Nije bila svesna suza koje
su se kotrljale niz njene obraze. - Ti si najgluplji ovek koga sam u ivotu
upoznala! elela bih da te nikada nisam ni upoznala! Kako si mogao?
- ta? - upitao je jo vie zbunjen. Uhvatio je za ruke da bi bio siguran
da ga nee udariti i oprezno joj se pribliio. - ta?
- Ne dodiruj me! - Borila se da se oslobodi iz njegovih ruku, ali je i
pored toga bila svesna njihove topline na svojim zglavcima i sree to mu
se nita nije desilo. Bila je srena ali i dalje ljuta.
- Ne elim da me dodiruje. Ti si glup, glup ovek i ne elim vie ikada
da me dodirne! Ne mogu da verujem da si to uinio?
- Ali, o emu se radi? - Protresao je, drei je za ramena. Bio je svestan
da ih Ameli, njegova majka i brat, kao i ostali iz ekipe posmatraju
zaueno. Nije znao ta bi drugo mogao da uradi.
Ona se polako smiri. Pogledala je u njega. - Znam zato si to uinio,
Korbite. Ja sam kriva i ao mi je zbog toga, ali, to je bilo neto najgluplje
to si mogao da uradi.
- A ta sam to uradio, Vanda? Hoe mi rei?
- Vozio si ta glupa kola zbog onog to sam rekla pre neko vee. Znam
da nije trebalo i nisam, u stvari, to mislila. Ja... samo sam elela da te
povredim. elela sam da ode i da me ostavi na miru. Sada mi je ao zbog
toga. elim da nikada vie ne ode.
Njen glas postajao je sve neniji kako je bes koji se nagomilao u njoj
polako iezavao.
- Sve ovo je zato to sam vozio kola? - upitao je da bi bio siguran na
ta se, u stvari, alila.
- Da, ljuta sam zbog toga to osea da mora da se dokae vozei to
vozilo.
~ 71 ~
Foxy

Zvoncica

Poto ju je jo uvek drao za ruke, morala je da se sagne da bi obrisala

suze koje su joj se slivale niz obraze o rukav svoje jakne.
- To je bilo tako glupo. Ne mora da se dokazuje, Korbit. Ponajmanje
ne meni. Ja te i bez toga volim.
Korbit ispusti vazduh iz grudi. Njegovo telo se opusti. Poeleo je da
skoi od radosti. Ona ga voli! Brinula se za njega. Znaio joj je neto.
Kada je Vanda ponovo sagnula glavu da bi obrisala suze o rukav, on
srete Harlijev pogled. Pokretom glave mu je pokazao da povede ostale
prema farmi i da ih ostave nasamo. Izvadio je iz depa maramicu i ugurao
je u njenu ruku. Jo uvek drei je za drugu ruku posmatrao je kako brie
svoje lice. je pre toga jo nekih stvari koje su morali raistiti.
- Bilo je vreme za to, Vanda. - Bilo mu je teko da nade prave rei. - Ne
znam... inilo se kao pravi momenat da definitivno pokopam svoju
prolost i oslobodim se krivice i bola. - Igrao se sa kovrdama njene kose.
- Onoga dana kada si vozila kola na ovoj stazi... I dalje mislim sve ono
to sam ti tada rekao ali to nije sve. Ovo je bilo jedino mesto gde te nisam
mogao pratiti, gde nisam mogao biti sa tobom ako ti zatrebam. Sve vreme
dok si bila tamo ta misao me je prosio izjedala. A kada sam jo saznao da
si se izloila opasnosti... i da ti je Harli to dopustio... ne znam. To me je
totalno izludelo.
- Ali, bila sam oprezna i nisam vozila brzo - rekla je pokuavajui da
mu objasni. - Sve je to bilo suvie za mene. Refleksi su mi bili suvie
napeti. Odvozala sam samo tri-etiri kruga pre nego to sam morala da se
zaustavim. - Osmehnula se. - A kada sam zaustavila kola nasred staze,
uhvatila me je neka nesvestica, tako da je Harli morao da dotera kola u
boks. Bilo je aavo od njega to je sve to tako preuveliao.
- Znam - odgovorio je Korbit - Posle mi je sve ispriao. Ali, ni to nije
sve. Znao sam da ne mogu da te odgovorim kada neto odlui ali mi je
veoma vano da mogu da budem pored tebe u sluaju da li zatreba moja
pomo. Nisam mogao da te odgovorim od vonje tih kola ali da sam ti bio
potreban ja ne bih mogao da budem pored tebe. Moe li da razume to?
- Da. Mislim da mogu. - Njegove rei su grejale njeno srce.
- A ima jo neto. - Jo uvek se muio da nade prave rei kojima bi joj
sve obStartovanje automobila i njihov odlazak privukao je njenu panju i
ona pogleda Korbita.
- Gde idu? - Primetila je da je i Ameli otila sa njima.
- Vraaju se na farmu. Mi emo malo kasnije.
- Kasnije? Zato?
~ 72 ~
Foxy

Zvoncica

- Zato to elim da malo popriam sa tobom - odgovorio je. Poveo je

do kola i naslonio se na njih.
- O emu? - upitala je Vanda. Strah je polako poeo da se uvlai u nju.
- O tebi i meni i ovom to sam danas uradio.
Vanda je znala ta dolazi. Nije mogao da joj oprosti. Suvie ga je jako
povredila. Prevaziao je svoje strahove i ima nameru da se vrati na trke.
Za nju vie nee biti mesta u njegovom ivotu.
- Prvo i prvo - poeo je kada ga je najzad pogledala - ovo to se
dogodilo danas nema nikakve veze sa onim to se dogodilo pre neko vee.
Harli i ja smo planirali ovo u kolima dok smo to vee dolazili po vas. Imao
sam nameru da te pozovem da me gleda, ali... Jednostavno se nije ukazala
prilika.
- Ne razumem. - Osetila je da je njegov stisak postao labaviji. Nije je
vie spreavao da ode. - Zato? Zato si odjednom poeleo da ponovo
vozi?
Osetila je iznenadnu slabost pri pomisli da je neto moglo da mu se
dogodi. Ispruila je ruku i dodirnula ga po obrazu izgovarajui njegovo
ime. - Da ti se neto dogodilo... - bila je nemona da zavri reenicu. Brzo
je odagnala tu misao iz glave.
Nasmeio se. Bio je nestrpljiv da to pre ponovo uje njenu izjavu
ljubavi ali bilo jasnio. Odgurnuo se od kola i stao pred nju. Zatim je
zakljuio da joj je suvie blizu da bi mogao da misli jasno pa se udaljio
nekoliko koraka, pa se ponovo vratio pre nego to je nastavio.
- Te noi kada smo razgovarali o Dvejnu i svemu to se dogodilo...
jednostavno, sve to je poelo da mi izgleda nevano. Znam da je bilo
vano, a, opet, ja vie nisam tako oseao. Zvui besmisleno.
- Ni najmanje. - Prila mu je sasvim blizu. Nije elela da se ikad vie
suvie udalji od njega. - Ljudi tuguju na mnogo razliitih naina. Kad je
moja majka umrla ja sam tugovala na taj nain to sam radila stvari koje
su me uvek najvie plaile, samo da bih pokazala da mi nije nita. Ti si
tugovao na taj nain to si napustio ono to ste obojica najvie voleli a to
on nije mogao da radi. I, ne elim da zvuim banalno, ali vreme zaista lei
rane. Ti si jednostavno otkrio da si se dovoljno kanjavao i da je vreme da
dopusti vremenu da uradi svoj posao.
Ponovo, kao to je to inio mnogo puta, Korbit se zagleda u njene oi.
U oima kojima su se krile stvari koje jo nije otkrio. Poeleo je da joj kae
kako ponekad u njenim oima vidi naznaku iskonske mudrosti i
sveznajue energije. To ju je u njegovim oima inilo tako posebnom.
- Ima neto magino u tebi to ne mogu da objasnim - rekao je. - To
me stalno dri u iekivanju. Nikad ne znam na emu sam.
~ 73 ~
Foxy

Zvoncica

- Vrlo dobro - nasmejala se. - Ameli mi kae da je dobro biti pomalo

tajanstven.
- Nemoj mi rei da uzima lekcije kod nje! - zaudio se. - Ove rei me
podseaju na Harlija.
- Imam ja svoj nain - odgovorila je.
- Da, to je istina - nasmejao se. Protrljao je ruku koju je pre nekog
vremena udarila. - Zaista ima jedinstven nain kako da privue muku
panju...
- Bila sam ljuta.
- Da, primetio sam. A zna li da si mi rekla da me voli?
- Pa, bila sam ljuta a ne luda. Naravno da se seam.
Uporno ju je gledao. Kada nije dobio ono to je eleo zaueno je
podigao obrve. - Pa? Zar mi nee ponovo rei? Sada, kada vie nisi ljuta?
- Moda. - Pokuala je da se odmakne od njega ali su je njegove ruke
vrsto drale.
- ta si rekao? - sumnjiavo je upitala upirui prstom u njegove grudi i
ne skidajui oi sa njega. - ta si to upravo rekao?
- Rekao sam da nije lako voleti nijednu enu... osim tebe.
- Nisi to rekao - smejala se nemilosrdno ga bockajui prstom. - Reci
mi istinu.
Odmakao se od nje i poeo da se smeje, smiljajui novi nain kako da
dobije ono to eli. Zgrabio ju je za ruke i stavio ih iza njenih lea. Drei
je tako, spustio je svoje usne na njene.
Dugo ju je ljubio dok se ona privijala uz njegove grudi. Uzdahnuo je
od zadovoljstva. Pustio joj je ruke i ona ih je obavila oko njegovog vrata.
Prepustila je da je povede na mesto gde vetrovi ne duvaju i gde teku
srebrne reke. U veno odredite svih zaljubljenih. Tamo je nala njihovu
ljubav.
- Dovoljno sam dugo ekao - rekao je kada je otvorila oi da bi ga
pogledala. - Reci mi, Vanda.
- Volim te.

~ 74 ~
Foxy

Zvoncica

XI
Te veeri je organizovana intimna proslava u krugu porodice. Na
stolu je bilo hrane koja je mogla da nahrani itavu malu armiju. Gospoa
Bokner, Korbit i Vanda, Harli i Ameli smejali su se i alili, sve dok i
poslednji tanjir sa stola nije odnesen i opran. Svi su bih sjajno
raspoloeni.
Korbit je uz veliku pompu otvorio flau crnog vina da bi nazdravili
Vandinoj izlobi koja je trebalo da se otvori za nekoliko dana.
- Nazdravljam za Zvuke i bes tiine - rekao je kad su svi digli svoje
ae. Protrljao je malu modricu na svojoj ruci i nasmeio se. - Nadam se da
e svi doiveti Vandine slike tako snano kao to sam i ja kada sam ih prvi
put video. Diem ovu au za njene prelepe oi, njenu kameru i za sav
uspeh koji bude mogla da podnese!
Harli je srknuo malo iz svoje ae a zatim je ustao da i on nazdravi.
- Za sve ene sveta! - rekao je.
Ameli je samo neto nerazumljivo promrmljala gledajui u njega.
- Ba si pokvaren - rekla je glasno.
- uje li, mama? - Pravio se da je uvreen. - Zar je pokvareno voleti
ene?
- Na tvoj nain? - Gospoa Bokner je bila zamiljena. - Da, duo,
mislim da jeste.
- Nema pojma! - Ameli je sva zadovoljna gledala u njega. - Sedi. Sad
sam ja na redu.
Ustala je i podigla svoju asu. - Za Vandu. Za njenu posveenost poslu,
za teke napore i za ljubav koju tako velikoduno poklanja. Hvala ti to si
mi prijatelj, Vanda.
Vanda je sedela na kauu pored Korbita. Oseala se nekako
zbunjenom i jadnom. Ovi ljudi su je zaduili mnogo vie nego to e ikada
moi da im uzvrati. Nazdravljaju joj kao da je ona neto posebno. Oseala
je obavezu da i ona neto kae ali ju je gospoa Bokner preduhitrila.
Ostala je da sedi u svojoj stolici na ljuljanje i podigla svoju au.
- Za Vandu i njenu izlobu! Da postigne veliki uspeh. I za Ameli,
pametnu mladu enu, ija je pomo od neprocenjive vrednosti za Vandin
rad, sigurna sam.
- Zaista je neprocenjiva - sloila se Vanda sa njom.
~ 75 ~
Foxy

Zvoncica

- I koja ima pravi talenat da stvari nazove njihovim pravim imenom dodala je gospoa Bokner.
- Pa ta je sad to? - Harli se trgnuo kao da ga je neko ubo iglom. Mama, molim te. ivot sa njom e zbog ovoga biti nemogu!
Ameli mu se slatko nasmeila kad je videla da ga majka ignorie.
- I za moje sinove, kakve bi svaka majka poelela da ima! Koji su mi
pruih mnogo zadovoljstva u ivotu. Nadam se da e se setiti da je
jabukovom drvetu u vonjaku potrebno prskanje pre nego to sutra
krenu, tako da ga muice ne bi napadale!
Svi su se smejali i nastavili veselo da avrljaju tako da Vanda nije ni
dobila priliku da nazdravi.
Ionako nije bila sigurna ta bi rekla. Bez sumnje neto sasvim
banalno. Neto to ni izbliza ne bi opisalo njena prava oseanja. Kako bi
se, uostalom, i moglo opisati oseanje duboke zahvalnosti za bezuslovnu
ljubav i prihvatanje koje su joj podarili? Uzdahnula je i zakljuila da je
dobro to nije imala priliku za zdravicu.
Vee se nastavilo u slinom, razdraganom maniru. Doneli su
monopol, Korbit i Vanda su pristali da uestvuju u igri ako se Harli i Ameli
ne budu svaali. Gospoa Bokner je ostala samo nepristrasni posmatra.
Bilo je ve blizu ponoi kad je odluila da se povue na poinak.
- Nadam se da vas dve nemate nameru da noas vozite kui - rekla je
ustajui iz stolice za ljuljanje. - Pripremila sam vam dve sobe koje ste
koristile i poslednji put pa, ako elite, moete i ovaj put.
- Hvala vam, gospoo Bokner - rekla je Vanda.
- Molim te, zovi me Fransin. Kada me oslovljava tako zvanino
podsea me na moju svekrvu a uspomene na nju mi ba nisu prijatne.
Ameli se zakikotala. Fransin Bokner je bila ena ba po njenoj meri.
Saekala je da se udalji i, kad je bila sigurna da je ne moe uti, okrenula
ostalima.
- Ba mi je ao. Toliko se trudila a ne zna da su poslednji put
koriena samo tri kreveta. - Ponovo se zakikotala kad je videla kako
Korbit i Vanda crvene. - Vanda se ujutru uvaljala u krevet u odei samo da
bi izgledalo da je u njemu provela celu no!
Vanda se nije stidela to je provela no sa Korbitom ali nije ba bila
ponosna to je prevarila gospou Bokner. Nije znala kakvi su njeni
stavovi o moralu. Iz iskustva je znala da vredi uloiti malo truda i stvoriti
pozitivnu sliku o sebi. Verovatno su te noi bili toliko buni da bi i mrtve
probudili. Ceo incident je bio suvie neprijatan da bi poelela da diskutuje
o njemu uz partiju monopola.
~ 76 ~
Foxy

Zvoncica

- Budi dobra, Ameli - pripretila joj je. Nestano je podigla jednu obrvu
dajui svom licu lukav izraz. - Inae u rei Harliju tvoje pravo ime.
U tom trenutku Harli je prosto odskoio od sree.
- Ona ima pravo ime. Znao sam! Pa niko ne bi nazvao svoje dete Ameli
Amerson namerno. Znao sam da mora imati svoje pravo ime. Pa, koje je?
Kako je Ameli odbila da mu odgovori a Vanda je samo odmahnula
glavom kao da uva neku veliku tajnu, odluio je da sam pogaa. Redao je
sva imena koja su poinjala na isto slovo kao i njeno kojih je mogao da se
seri.
- Da li vidi ta si uradila? - Ameli se okrenula prema Vandi ali nije
bila zaista ljuta. - Sad vie neu imati mira pored njega!
Harli je i dalje neumorno reao imena, svaki put pogledajui u nju da
vidi da U je pogodio.
- Hoe li ve jednom prestati? Ne bih ti rekla svoje ime ni da me
secka na komade! Uostalom, ko je na redu? - dodala je i okrenula se
prema tabli sa monopolom.
Bilo je ve pola dva ujutru kada je Korbit poeo naveliko da zeva.
inio je to preuvelianim pokretom dajui na znanje da je vreme za
krevet. Da je bilo po njegovom on bi preskoio i veeru i zdravicu i svu
ovu igru i razgovor posle veere i poveo Vandu pravo u krevet im su se
vratili sa staze. Pristao je da provedu vee sa ostalima ali to je mnogo,
mnogo je.
Svaki put kad bi se nagnula da baci kockicu osetio bi njen miris. Svaki
put kad bi se pomerila da bi udobnije sela svi njeni miii bi se napeli.
Gledao je njeno lice dok se smejala ili bila skoncenlrisana na igru i oseao
snanu elju da je dodirne. Da, zaista. to je mnogo, mnogo je.
- Ne znam kako vi, ali za mene je sutra radni dan - rekao je proteui
se i zevajui. - Ja idem u krevet.
Harli se nagnuo prema Ameli. - Da li te interesuje u iji krevet? upitao je ne stiavajui glas.
- Odavanje tajni nije dozvoljeno u mom prisustvu, zna! - Vanda je
glumila nevinace.
- Ne obraaj panju na mene, Vanda - odgovorio je. - Ljubomoran
sam. Pokuavam ve tri nedelje da dovuem Ameli u krevet ali ona jo
uvek odbija da ima bilo ta sa mnom.
Ameli je spustila glavu i pustila da kosa zakloni njeno lice. Ali, samo
na kratko. Vandi se uinilo da je videla osmeh na njemu.
- Pametna je - primetio je Korbit.
~ 77 ~
Foxy

Zvoncica

- I ja sam - rekla je Vanda hvatajui Korbita za ruku. - I mislim da u ti

se pridruiti to se tie odlaska u krevet.
- Korbite! Ja sam tvoj mlai brat, sea se? Pomozi mi. - Harli je
jauknuo. - Reci mi svoju tajnu.
- ta radi Harli? - upitala je Vanda poto su joj izmakle njegove rei.
Nasmejala se kad je Ameli uzdahnula.
Korbit je samo superiorno nasmejao. Okrenuo je lea svom ojaenom
bratu i poveo Vandu uz stepenice epurei se. Podupro je njena leda
rukama gurkajui je a zatim se, na pola stepenica okrenuo prema Harliju.
- Probaj sa medom, brate - rekao je mekim glasom. - Videe da je
mnogo bolje nego sa siretom.
Vanda je ugasila svetio u kupatilu. Oseala se rashlaenom i
oputenom posle kupanja. Korbit je leao ispruen na krevetu. itao je
neto da bi prekratio ekanje. Videti ga tako oputenog bilo je neto novo
za Vandu. Stajala je neko vreme na vratima kupatila posmatrajui ga.
Ponovo je osetila neizmernu sreu to je on uao u njen ivot.
- Kako to da moje majice izgledaju bolje kada ih u obue? - upitao je
kada je spazio da ga ona posmatra.
Ispustio je knjigu na pod i kaiprstom je pozvao da prie krevetu.
- Moda zato to su nam obline drugaije rasporeene - rekla je
prilazei krevetu. Popela se i sela do njega.
- Da, mora da je to. Ima mnogo lepe obline nego ja.
Zavukao je obe ruke ispod njene majice i privukao je sebi.
Instinktivno, Vanda ga je obgrlila i priljubila se uz njega. Milovao ju je po
bedrima oseajui njenu meku, glatku kou pod prstima. Duboko je
udahnuo njen miris.
- ak i moj sapun lepe mirie na tvojoj koi!
- Moramo da razgovaramo - prekinula ga je. Izvukla je njegove ruke
ispod svoje majice i stavila ih na njegove grudi.
- Izgleda lako ozbiljna.
- Stvar je ozbiljna.
- Dobro. O emu se radi?
- elela bih da znam da li ima nameru da se ponovo posveti trkama?
Da li e ponovo voziti?
- Znao sam da e hteti to da zna - rekao je ponovo je grlei. Izgledao
je veoma zamiljen. - Kako bi se ti oseala kada bi bilo tako?
- Ne elim da vozi ponovo. Znam koliko li to znai i znam da te ne
mogu zaustaviti ako je to zaista tvoja namera ali ja ne bih elela da bude
tako.
~ 78 ~
Foxy

Zvoncica

- Zato?
- Zato? - Kakvo glupo pitanje, pomislila je. - Zato to te volim i zato
to je opasno. Ne elim da ti se neto dogodi.
Klimnuo je glavom sputajui pogled. - E pa, ako se budem vratio na
trke saznae kako sam ja brinuo kada si ti bila uporna da radi stvari
koje nisu sigurne. - Pogledao je. - Ali, ne, ne planiram da se vratim na trke.
Nisam vie u kondiciji a i izgubio sam na brzini. I da ti pravo kaem, zaista
uivam u ovom poslu koji sada obavljam. Zanimljivo je organizovati sav
posao i brinuti da li se sve odvija po planu. Zaista je zabavno. - Podigao je
kaiprst kao da joj preti. - Ali, to ne znai da neu tu i tamo provozati koji
krug iz iste zabave. To je pravo zadovoljstvo, Vanda, i nedostajalo mi je
svih ovih godina.
- Ali, bie oprezan, zar ne? Ovo je pre molba nego bilo kakvo
nareenje.
- ali se? Ima toliko stvari za koje vredi iveti! Nemam ni nameru da
budem neoprezan.
Naslonila je lakat na njegove grudi i poduprla bradu pesnicom.
- To sam ja, zar ne? To sve zbog ega vredi iveti?
Njena majica je u tom trenulku poela polako da se die preko njenih
bedara. - Ti si moj svet, Vanda - rekao je Korbit.

- Dobro jutro, mama - rekao je Korbit ljubei je kada su sledeeg jutra

sili na doruak. - Oprosti to kasnim. Morao sam malo da izguvam
arave da ne bi primetila da nisam spavao u svom krevetu. - Smejao se.
- Korbit, sahranie me! Imaj milosti i oeni devojku! Ne mogu vie da
nametam krevete.
- Hou, mama. Ali, sve u svoje vreme - nasmeio se.
Harli ih je veselo pozdravio kada je uao u trpezariju. Blago je
potapao Vandu po leima dok je prolazio pored nje.
- Kada ste zadnji put videli ovako lep dan? - uzviknuo je.
Vanda je primetila kako Korbit i njegova majka izmenjuju znaajne
poglede.
- Dobro jutro svima - uplovila je i Ameli u trpezariju. - Gospoo
Bokner, ovo izgleda fantaslino. Umirem od gladi!
- Drago mi je - odgovorila je gospoa Bokner. - Krajnje je vreme da te
malo ugojimo.
~ 79 ~
Foxy

Zvoncica

Korbit je gurnuo Vandinu ruku pod stolom i glavom pokazao na

Harlija. Ovaj je seo odmah do Ameli i neprestano je gledao. Izmakao joj je
stolicu da sedne. Bio je suta ljubaznost.
- Pai bilo je krajnje vreme - ree gospoa Bokner. - Pretpostavljam da
si i ti jutros guvao arsave? - obratila se Harliju. Na njenom licu sijao je
izraz zadovoljstva.
Vanda je pocrvenela ali je Fransin samo veselo namignula u njenom
pravcu.
- Mislim da e dva kreveta od sada biti sasvim dovoljna, mama - rekao
je Harli gledajui Ameli. Ona nije ak ni pocrvenela. Najzad mu je noas
priznala da ga voli i nije je bilo stid zbog toga. Naprotiv, procvetala je kao
rua.

KRAJ

~ 80 ~
Foxy