-

(1744-1945)

1683, . .
,
.
, 1690. ,
. :
. 1690. -
.
. , 1690,
III 60 000 .
.

.
.

'''' '''' .
, , ,
, ,
. ,

,
,
.
, ,
, ,
.

: 1744. ,
1745. .
, ,
, , ,
, .
.
,

, :

. , ,
; ,
,
...

 :
*
*
2 :
* ,
* -
: ( )
2 :
* -
* -
, ,

, , , . "
"
* ",
"
,
. ,
, .

* " "

* ,


* , ,

=

:
( ) ( )
( ) ( )
() = ( ,
)
( )
:
* ( )
* -
*
* , . ,
, ,
.
,
* , .
,

, ,
,
. , ,
,

, ,
. ,

. ,
, ,
, , ,
, , , .
. ,
.
, , .
.

: ;
, , . ,
, ,
,
. ,
, , .
, .
. , .
,

* : , ,
. ,
, ,
, ,
. ,
, ,
. , ,
, .
: :
, .
, .
, , , ,
,
, ,

, ; ,

, ; , , ,
, ,

, , ,
, ,
, , , ,
, ,
. ,
,
*
. , ,
.
.
.
,
,
,
-

* (, "..
..")
* , , , ,
( ..) ( ,
.. )
*
, , , .
".. .."
* , , , ,

*
* =
* ( )

*, , ,
. .
, , , ,
, ,
. ,
, . , ,

, , , ,
. ,
.
, .
=

Tek uzeta zajedno, dva toma Seoba, predstavljaju celinu.

Kod Crnjanskog je uvek bila jasna tenja da se ovek stopi sa prirodom i kosmosom, da tako prevlada sopstveno Ja, a ona se ogleda i na
kraju druge knjige Seoba. Tu se pojavljuje apsolutno jedinstvo sveg ivog u prirodi i kosmosa: sve je jedna jedina golema zajednica u
kojoj pojedinac mora da je potinjen kolektivu kao zrno peska moru peska

Celokupna struktura drugog dela romana usredsreuje se oko lika glavnog junaka, Vukovog
posinka Pavela Isakovia.
Dinamiku okosnicu metafizikih linija druge knjige predstavlja Pavelov put u Rusiju. Njegovu
filozofsku dinamiku u prvom redu ini izvesna razlika, odnosno izvesna nepodudarnost izmeu elja i
namera Pavela Isakovia i njihove realizacije. To se moe rei kako za onaj deo radnje koji setie
Pavelovih nastojanja da do Rusije doe, tako i za onaj deo koji se odnosi na Pavelov boravak u Rusiji i
njegov napor da tamo nae ono za ime je udeo
to se tie prvog dela Pavlove odiseje, u njemu se mogu razlikovati dva znaajna dramska vora:
boravak u Beu i Tokaju i susret sa porodicom Boi.
Meutim, kao to znamo, Pavle je postavio sebi za cilj da stigne u Rusiju i s take gledita tog
njegovog cilja, boravak u Beu i Tokaju predstavlja neto sporedno. Ova dva mesta su za
glavnog junaka -- ili bi bar trebalo to da budu -- samo prihvatne stanice na jednom dugom i
napornom putu. U stvari, Pavel Isakovi je zamiljao da neposredno i bez ikakvih skretanja
dospe tamo kuda ga srce vue. S obzirom na to, Pavlov boravak u pomenutim gradovima
predstavlja veliko odstupanje od njegovih planova i elja. Glavni junak tek posle itavog niza
peripetija stie u Be, s namerom da preko ruskog poslanstva ostvari svoju davnanju elju. Ali
suprotno svemu to je oekivao on se, upravo zahvaljuju i tom istom poslanstvu koje je trebalo
da ga prebaci u rusku zemlju, uplie u planove carske obavetajne slube. Sticajem okolnosti,
Pavel Isakovi tako dolazi u poloaj da se bavi neim o emu nije ni u snu mogao sanjati. Za
raun ve pomenute obavetajne slube, Pavle sada ispituje namere jedne grupe Crnogoraca,
koja pod rukovodstvom vladike Vasilija, takoe kree tamo kuda je krenuo i on sam.
Vrhunac nesklada izmeu Pavlovih predvianja i njihove realizacije predstavlja njegovo
vraanje u onaj grad iz koga je i poeo svoj daleki put. Pavel Isakovi u svojstvu ruskog
obavetajca ponovo dolazi u onaj isti Temivar u kome je ranije bio zatvoren zbog pobune protiv
austrijskih vojnih vlasti.
S take gledita Pavlovih planova, boravak u Tokaju je, takoe, na svoj nain svedoanstvo o
nesrazmeri i nepodudarnosti izmeu ovekovih elja i njihovog ostvarenja. Prvi predstavnik
ruskih vlasti sa kojim se Isakovi tamo sree, ruski oficir srpskog porekla, inie to moe da
glavnog junaka zadri tako rei na domaku cilja kome ovaj tei. Pavel Isakovi je oekivao da
Tokaj bude sigurno pribeite na njegovom putu, pribeite iz koga e se, najzad, posle toliko
muka, prebaciti u veliku pravoslavnu imperiju. Meutim, upravo onaj od koga je Pavel Isakovi
oekivao da e mu najvie pomoi pri prelasku u Rusiju, onaj kome je, uostalom, bila ak i
dunost da mu u tome pomogne, pokazuje se kao ljuti i uporni neprijatelj Pavlovih zavetnih
elja. Tako je i u Tokaju glavni junak doiveo neto sasvim suprotno od onoga za ime je teio i
emu se nadao; sasvim u duhu one ideje po kojoj se ovekove elje i nade nikad ne mogu
ostvariti u svetu onakvom kakav on jeste.
Susret sa porodicom Boi takoe otvara problem odnosa izmeu Pavlovih tenji i njihovog
ostvarenja. tavie, ovaj susret moda najreljefnije istie metafiziku dramu Isakovievog putovanja.
Susret sa porodicom Boi doprinosi da se u Pavlu Isakoviu ve pri polasku u Rusiju uvrsti uverenje
da je ovekovo stremljenje ka nekom viem cilju jedno, a stvarnost u kojoj taj cilj treba realizovati

neto sasvim drugo. Zahvaljujui majoru Boicu, a naroito njegovoj eni i erki, glavni junak, bez
svoje namere i elje, dolazi u takva mesta u kojima nije ni slutio da ikada moe biti. Tako, na primer,
putujui u Rusiju jego blagorodije, estnjeji Pavel Isakovi ritmajstor novouspostavljenog polka
sirmijskih husara stigao je ak i u Gran, varo u koju nije bio poao. U kojoj nikada nije bio. U koju
se nikad vratiti nee.
Na jo karakteristinije, a svakako i pomalo tragikomino, odstupanje od svojih planova i elja
Pavel Isakovi bio je prinuen pod uticajem, ili bolje reeno pod pritiskom, gospoe Evdokije
Boi i njene erke Tekle. Glavni junak, po zamisli pievoj, prilikom svog putovanja u Be,
mora sve vreme da se bori sa otvorenim ljubavnim ponudama enskog dela porodice majora
Boica. Ve na samom poetku puta u Be gospoica Tekla pokuava da od Pavela Isakovia,
koji je krenuo u jedan veliki nacionalni poduhvat, naini svog ljubavnika. To je, razume se,
moglo samo znaiti da bi se Pavlovo putovanje -- da je samo popustio draima owe gospoice
moralo zavriti jo i pre nego to je zapoelo. Gospoica Tekla zahtevala je, naime, da se Pavel
Isakovi odrekne svih svojih planova i elja i ostane u Beu sa njom, u ulozi srenog i
neoekivanog supruga. Sa Pavlove take gledita teko se moglo zamisliti vee i tee odstupanje
od njegovih namera nego to je ovo koje mu je sudbina nagovestila u liku gospoice Tekle Boi.
Na jo vee muke stavila je Pavela Isakovia majka gospoice Tekle, gospoa Evdokija. Njoj je
ak polo za rukom ono to njenoj erki nije. Suprotno svim svojim namerama i planovima,
Pavel Isakovi postao je ljubavnik supruge majara Joana Boica. tavie, pod uticajem gospoe
Evdokije, Pavle Isakovi naao se neko vreme u poloaju velikosvetskog ljubavnika koji, kao to
je to ve red, odlazi u kuu prevarenog mua, aska sa njim, pa ak i obeduje u njegovom
drutvu.
Druga jedna metafizika dimenzija koju implicitno sadri Pavlov put u Rusiju je dimenzija sluajnosti.
Skoro sve ono to se dogaa junaku Miloa Crnjanskog moglo je i da se ne dogodi, ili bar nije u sebi
imalo dovoljno nunosti.
Tako, na primer, gospoa Evdokija Boi saoptava glavnom junaku da su se njih dvoje sreli samo
pukim sticajem okolnosti. Major Boi je, u stvari, trebalo da otputuje dva dana ranije no to e Pavel
Isakovi doi, i tek je na silno Trandafilovo navaljivanje odustao od te svoje namere. A da je gospoa
Evdokija krenula onda kada je bilo predvieno, itav niz dogaaja, toliko znaajnih i neprijatnih za
glavnog junaka, jednostavno se ne bi ni odigrao. Saznanje da je njegova sudbina umnogome zavisila
od toga to jedna ena sluajno nije otputovala onda kada je trebalo da otputuje, poraava Pavela
Isakovia i utvruje u njemu zakljuak da u svetu sve zavisi od nekakvog udesa, u kome nema nikakve
duboke, vrste i logine veze.
Objektivne dimenzije Pavlovog puta imaju i svoj subjektivni ekvivalent. Ako se sve deava protiv
naih namera, onda ovek ne moe znati ta ga eka. Ne postoji nain da se dokui ono to u sebi krije
budunost. Nemogunost predvianja trei je zakljuak koji se namee iz onog to se zbiva sa
glavnim junakom, prilikom njegovog putovanja u Rusiju.
U jednom od svojih filozofskih trenutaka Pavel Isakovi ima utisak da je muva u mrei nekog
pauka. Taj utisak predstavlja prirodnu posledicu svih onih peripetija kroz koje na svome putu prolazi
glavni junak. Pavlovo iskustvo je zapravo jedan oblik saznanja o ovekovoj nemoi, ovekovoj
preputenosti nekim silama, koje u sebi nemaju nikakvu unutranju, logiku nunost.
Da bi imaginarna istorija glavnog junaka imala potrebnu obuhvatnost, valjalo je pokazati da ono to se
Pavelu Isakoviu deava nije neto usamljeno, pojedinano i specifino. Stoga je pisac smatrao za
potrebno da u strukturu romana ukljui i povest o sudbini gospodina Georgija Trandafilovia.
Gospodin Georgije Trandafil pojavljuje se pred Pavelom Isakoviem kao olienje jednog
optimistikog i prakticistikog pogleda na svet. Optimizam Trandafilov toliko je radikalan da se
svojom radikalnou moe uporediti samo sa uvenim lajbnicovskim optimizmom. Po miljenju
gospodina Georgija Trandafilovia nita na svetu nije teko i sve se na svetu moe udesiti kao u
svatovima.
Meutim, Trandafilov optimizam je optimizam naroite vrste. Trandafil, u stvari, na jednostavan i
priprost nain formulie svoje iskustvo praktinog i preduzimljivog oveka, koji se dobro snalazi u

svetu u kome ivi. Deviza gospodina Georgija Trandafilovia bila je: Sve se moe kad se hoe. I kad
se ima para.
U poetku, Trandafilova realistika ideologija izgleda itaocu kao savrena garancija uspenog i
srenog ivljenja. Trandafil deluje kao veito nasmejani ovek koji sve moe i sve zna. Pa ipak,
kada se Pavel Isakovi vratio Trandafilovoj kui u Budim, zatekao je tamo, umesto veselja, kuknjavu
kao na parastosu. Trandafilovu enu, gospou Femku futokinju, odveo je Brki, kalfa iz komiluka,
a da on, Trandafil, nije znao kud odoe, ni gde su, niti kad su poeli da se lolaju.
Posle izvesnog vremena, gospoa Femka se, dodue, vraa svome muu i pisac ostavlja Pavela
Isakovia da dugo ivi u uverenju kako je gospodin Georgije Trandafil na kraju najzad
ipak naao sreu i smisao ivota. Tek mnogo kasnije, u Rusiji, Pavle sasvim sluajno saznaje da je
srea Georgija Trandafilovia bila kratkog veka. Gospoa Femka je opet napustila svog optimistikog
supruga, i to ovoga puta sa mladim, lepim barbirom Mijom Paiem, koji je dolazio subotom
Trandafilu da ga mije i frizira.
Pieva ironino intonirana stvaralaka mata htela je da njegov junak, upravo trenutak pre nego to e
saznati za novu porodinu tragediju gospodina Georgija, pripoveda o tome kako je u Budimu, proveo
leto, u kui jednog sretnog oveka, potenorodnog Trandafila, koji ima vrlo ljupku futoanku za enu.
Nikad nije bio u veselijoj kui, nego toj, a nikad nije video ni veseliju suprugu, nego to je gospoa
Femka Trandafil
Meutim, metafiziki znaaj epizode sa Georgijem Trandafiloviem je pre svega u tome to ona
pokazuje da srea, strogo uzev, ne zavisi mnogo od subjektivnih mogunosti ovekovih. Nevolje
Pavela Isakovia jo se mogu objanjavati njegovom nesposobnou da se u ivotu efikasno bori za
svoje ciljeve. Nesklad izmeu Pavlovih elja i njihovog ostvarenja moe biti protumaen i kao
posledica neke Pavlove subjektivne nemoi. Upravo zato trebalo je pokazati da i jedan tako sposoban i
vest ovek kao to je Georgije Trandafilovi nije u stanju da taj nesklad izbegne. ak i sam gospodin
Georgije, sa svom svojom snalazijivou i vetinom, ipak je samo muva u mrei nekog pauka.
Misao o apsolutnom neskladu izmeu ljudskih tenji i sveta u kome te tenje treba da se ostvare, dalje
se potvruje kroz Pavlovo iskustvo u zemlji za kojom je toliko eznuo. Tiho svodei bilans svog
bavljenja u Rusiji, jednoga dana avgusta meseca u Kijevu, Pavel Isakovi -- sada ve Volkovi, kako
primeuje pisac -- sa gorinom je pomislio da se i to sve zbiva drugae nego to je oekivao. Jer
ono to je sebi Pavel Isakovi nazidao, za to vreme, u vetar, eto, sve se rui. Evo, na primer, kako
Pavel Isakovi vidi tragediju svoje porodice: Petar od ljubomore, sramotne, eto, kao ludi, gubi sve to
mu je ena imala, a Varvara je dola da neko polumrtvo dete muu rodi. ure se promenio sav, za vii
in oficirski, valjda bi i decu i enu ostavio. Ana e do smrti za ljubavlju aliti i za svojom Agripinom
plakati. A Trifun, strele ga, matorog, ubile, onako dobar otac, onako prosed, potovan, sav se poajgirio
na putu u Rusiju.
Jesu li se obukli u svetio oruje, i vratili se, u oklopu, srebrnom, na ratita svoje zemlje, pobedonosni
kao arhangeli? Vraga! Dooe ovamo u gomilici, odrpani kao prosjaci. Vitkovi, eto, brigadir, a eka
na platu, osam meseci. Niko ih, meutim, ovde, u Kijevu, za Serviju ne pita. (...) ak se i to apue, da
e knjaz, veliki, Petar, prajski da ih komandira i da e ih prajskom kralju odvesti