D®. TIHOMIR R. GJORGIEVIC KOSA U JUZNIH SLOVENA U ZAGREBU 1926. POSEBNI OTISAK IZ .NARODNE STARINE”1 Stari Indoevropljani nosili su dugu kosu. Stari Indi su je nosili u obliku peréina, Medani i Persijanci su na spomenicima predstavljeni sa uvijenim pramenovima kose, Traéani se u Ilijadi nazivaju peréin: Sima. Iz nekih mesta u Omira daje se izvesti da su stari Gri vestacki namestali svoju dugu kosu, a iz nekih da im je slobodno visela u dugim viticama. U VII. i VIII. stoleéu pre Hrista oni su nosili spustene vitice. Neugodnost od ovakyog noSenja kose dovela je u VI. stoleéu do obiéaja da kosu pri dnu vezuju i podizu, a ponekad i da je sigaju. U polovini V. stoleéa potinju svuda da nose kratku kosu. Rimljani su u poéetku isto tako nosili dugu kosu. Sve do sredine V. stoleca u njih su ljudske statue sa dugom kosom. Tek od tada izgleda da su kosu poéeli potkresavati. Od IL. stoleéa podeli su je si8ati. I severni su Indoevropliani nosili dugu kosu. Cela Transalpijska Galija nazivana je Kosmata Galija (Gallia Comata). Uopste svi severni Indoevropljani nosili su dugu kosu, koja im je ili slobodno niz leda padala, ili je vezivana u klupée.* Kako su Sloveni nosili kosu u najstarija vremena nema podataka. Moie se pretpostaviti da nisu ¢inili izuzetak od drugih Indoevropljana. Za kraj paganskih vremena ima podataka da su se moravski i pomorjanski Sloveni kratko igali, no taj obiéaj, kako misli L. Niderle, treba pripisati tudem uticaju, ugarskom i rimskom, Medutim, u stara vremena, strizenje kose bilo je znak ropstva. Cesi su éak u XI. stoleéu strigli kosu slugama, au Sudnoj Gramoti ruskog kneza Jaroslava (10151054, bila je odredena kazna za onog ko bi drugome ostrigao kosu. Na starim minijaturama i freskama iz XI. stoleéa knezovi i narod predstavljeni su sa dugackom kosom? Od Slovena nisu pravili izuzetak ni Juzni Sloveni. I oni su u starini nosili dugu kosu, tim pre Sto su dodli u sredinu u kojoj se tako nosilo.’ Na freskama u nasim starim manastirima ljudi su predstavijeni sa dugom kosom (Vidi slike 1., 2., 3). Kad je 1443, godine Bertrandon de la Bro- _kijer bio u dvoru despota Gjurgja Brankoviéa, video je mnogo »despotovih iidl lepe A lep je bio moj 1M, D. Milifevié, KneZevina Srbija, 136,dugu plavu kosu pleli su mi katkad od troje, i kad i kad cepaéki od petoro; na kraju se spletala galosem sa dva niza ra, sto mi je’sve-divno zveckalo po kr a, kad se igram s decom... Dode j taj stragan dan za moju majku. Bila je, uo sam da govore, nedelja kad mesec raste, Ujak mi do8ao i ruéa s ocem pod rakljastim orahom, Majka donosi jelo, a nista neée da okusi... vidim bese plaéna i nevesela, ito ono reku, kao ubijena. I ona je u mene gledala svaki cas i éini mi se da joj je donja usnica uvek drhtala, sto se moglo kod nje opaziti samo kad se veoma naljuti ili kad veoma nesto Zali... Ujak me izvede i posadi na deljanicu, pa kad pisnuse makaze i kad mi se kika za navek razdvoji od glave, dobra majka moja grunu se obema rukama u grudi: ‘Ajao, meni nesretnici Sto mi dete nagrdise! Moj peréin uze ona i ostavi u preklopié od svojega sanduka da se moze sita naplakati, kad ga god vidic.? G, Jov. Maksimovié, profesor u penziji imao je ljubaznost saopstiti mi kako je njegovom dedu po materi, Gavri Markoviéu iz Sida u Sremu dok je isao u Skolu u obliznje selo Aga8evac njegov uéitelj odsekao peréin ikako ga je mati, ljuta zbog toga, tim istim peréinom istukla, Duga kosa u naSih Ijudi dotrajala je éak do nagih dana. M. D. Mili- éevié kazuje da je u Smederevskom Okrugu »do skora mogao éovek videti po koga starca s dugom pletenicom kose, kao u staro vreme, ali je to veé, kako koji dan, sve veéa retkoste." Za nekog ci¢a Stanoja iz Lugavéine veli da bi voleo Bog zna koliko stetovati nego dopustiti da mu se seda glava o§i8a." S. Matavulj priga kako u Dalmaciji_»crkva, skola, sud i vojska odavno vojuju protiv klasiénog zagorskog peréina, a on se jednako odrzavac. On je poznavao jednog seljaka iz Krupe, koji je bio u vojsci deset godina i postao podoficirom, pa, bivsi ranjen na Keni- Srecu, vrati se kuci sa neSto penzije. »Poslije godinu dana vidio sam toga podoficira u Zadru 1 nijesam ga mogao poznati, dokle mi se nije kazao. Imao je pleten peréin, rasjecenu koSulju, benevreke sa promajama, éak i tandrljike na drvenoj lulis.” G, D. Ruvarac, prota, zha da su 4 ae eo selima, u Sremu, nogeni peréini sve do sedam- Prosloga stoleéa, U Juznoj Srbiji se i sad moze naéi po koji Govek sa peréinom. Napred ideli ven imac tieaa lita een pred smo videli da u Bukovici ima i sad [judi peréin, nastavlja Mili¢evié M.D. Miligevié, Putnigka Pi SMD. Millers, Knetevina Seotie toe Coby St 257258 “M.D. Milicevié, Putnigka Pi 256, * Letopis Matice Srpske, isma, 256, kn), 197, str. 89,. »TIPOGRAFIJA” D. D., ZAGREB ,