Sistem Za Podršku I Razvoj Malih I Srednjih Preduzeca

PANEVROPSKI UNIVERZITET
"APEIRON"
BANJA LUKA
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
Mirko Okoli
SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU

MALIH I SREDNJIH PREDUZEA
Magistarski rad
MENTOR
Prof. dr eljko Baro
Banja Luka, 2007.
Mirko Okoli
SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP
Mirko Okoli
SADR AJ
UVOD .. 6
1. Stanje u naem drutvu, privredi i ekonomiji .........................7
2. Hipoteze u istraivanju..........................................................................9
3. Ciljevi i zadaci u istraivanju............................................................. 11
4. Metodologija istraivanja .................................................................. 12
I. DEFINICIJE PREDUZETNITVA I MSP .14
1. Ekonomska kola preduzetnitva ..................................................... 15
2. Razliiti koncepti preduzetnitva....................................................... 18
3. Preduzetnitvo u pravnoj nauci......................................................... 20
4. Preduzee privredno drutvo......................................................... 24
5. Definicija malih i srednjih preduzea................................................. 28
II. MSP I NACIONALNE EKONOMIJE ..................................................31
1. Mala privreda u razvijenom dijelu svijeta .......................................... 32
2. Evropska povelja o malom preduzeu .............................................. 35
3. Mala preduzea u zemljama u razvoju.............................................. 40
4. Mala i srednja preduzea u bivoj Jugoslaviji ................................... 40
5. Mala i srednja preduzea u privredama u tranziciji ........................... 41
6. Poslovanje malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini............ 45
7. Mala i srednja preduzea u Republici Srpskoj .................................. 46
III. POSLOVANJE I RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA........51
1. Osobine preduzetnika i uspjenost preduzea.................................. 52
2. Preduzetnik i/ili vlasnik ..................................................................... 56
3. Inovacije u malim i srednjim preduzeima ........................................ 57
4. Razlike izmeu malog i velikog preduzea ....................................... 61
5. Uspjenost malih i srednjih preduzea.............................................. 63
6. Faze u rastu i razvoju malih preduzea ............................................ 67
7. Konkurentnost malih preduzea ....................................................... 69
8. Upravljanje malim i srednjim preduzeima........................................ 72
Mirko Okoli
IV. POTREBE MSP ZA POSLOVNIM USLUGAMA ............................ 76

1. Marketinki pristup u definisanju sistema podrke MSP.................... 77
2. Poslovne funkcije malih i srednjih preduzea.................................... 78
3. Potreba za poslovnim uslugama MSP u Bosni i Hercegovini
(rezultati istraivanja SEED-a) .......................................................... 79
V. NEFINANSIJSKA PODRKA RAZVOJU MSP 90
1. Razvojni nivo i uslovi privreivanja................................................. 91
2. Zakonski i administrativni uslovi razvoja MSP................................. 96
3. Osnovna struktura institucionalne podrke MSP............................. 98
4. Agencije za razvoj malih i srednjih preduzea .............................. 100
5. Zavod za zapoljavanje Republike Srpske ................................... 103
6. Komorski sistem i poslovna udruenja.......................................... 104
7. Meunarodni projekti.................................................................... 105
8. Edukacija ..................................................................................... 106
9. Poslovni inkubatori....................................................................... 108
10. Zadrugarstvo................................................................................ 118
11. Lanci isporuke vrijednosti potroaima i klasteri ........................... 118
12. Franizing sistem ......................................................................... 121
13. Internacionalizacija malih i srednjih preduzea ............................ 122
14. Mogui pravci razvoja nefinansijske podrke MSP........................ 125
VI. FINANSIJSKA PODRKA RAZVOJU MSP .128
1. Finansijski menadment MSP ........................................................ 129
2. Finansiranje malih i srednjih preduzea.......................................... 131
3. Finansiranje MSP u Bosni i Hercegovini ........................................ 138
4. Kreditno garancijski fondovi............................................................ 141
5. Fondovi za razvoj ........................................................................... 145
6. Mikrokrediti..................................................................................... 147
7. Finansiranje porodinog biznisa ..................................................... 148
8. Proces investiranja u mala i srednja preduzea. ............................ 152
VII. STRATEGIJA RAZVOJA MSP U REPUBLICI SRPSKOJ ...........156
VIII. REZIME I ZAKLJUNA RAZMATRANJA ..161
LITERATURA .................................................................................... 171
Mirko Okoli
Mirko Okoli
UVOD
1. Stanje u naem drutvu, privredi i ekonomiji
2. Hipoteze u istraivanju
3. Ciljevi i zadaci u istraivanju
4. Metodologija istraivanja
Mirko Okoli
1. Stanje u naem drutvu, privredi i ekonomiji

Nae drutvo suoeno je sa brojnim problemima, koje je mogue
sistematizovati u sljedee grupe:
- saniranje posljedica ratnih zbivanja na teritoriji Bosne i Hercegovine;
- funkcionisanje drave i njenih entiteta;
- sprovoenje tranzicionih promjena ili prelaska sa
socijalistikog na kapitalistiki sistem funkcionisanja privrede i drutva;
- uspjeno integrisanje u novo, bitno promijenjeno svjetsko okruenje ili novi globalizovani svijet;
- dinamiziranje privrednog razvoja.
Prema visini nacionalnog dohotka po stanovniku nae drutvo
nalazi se na pretposljednjem mjestu u grupi zemalja u tranziciji. Siromatvo i izraena nezaposlenost sami po sebi ine ogroman problem
koji uslonjava rjeavanje i svih ostalih manjkavosti u privredi i drutvu.
U aktivnostima na rjeavanju prisutnih problema u privredi i drutvu dominantna je afirmacija:
- privatnog sektora privreivanja;
- preduzetnitva;
- malih i srednjih preduzea (MSP).
Danas su veoma prisutna miljenja da su preduzetnitvo i mala i
srednja preduzea osnovni i najznaajniji faktor rjeavanja brojnih problema u obezbjeivanju uspjenosti privreivanja i dinamiziranju ukupnog privrednog razvoja. Prosjeno obrazovan i informisan graanin moe stei utisak da ukupan ekonomski razvoj drutva zavisi samo od razvoja preduzetnitva i malih i srednjih preduzea u privatnom sektoru.
Preduzetnitvo i MSP neosporno imaju veliki znaaj za rjeavanje problema nezaposlenosti, uspjenosti poslovanja i privredni razvoj drutva,
ali nisu jedini, niti najznaajniji faktor za rjeavanje ovih problema. Sve
ovo upuuje na potrebu objektiviziranja kljunih faktora i subjekata razvoja nae ekonomije i objektiviziranja mjesta preduzetnitva te malih i
srednjih preduzea u razvoju nacionalne ekonomije.
Pria o razvoju preduzetnitva i MSP i njihovom doprinosu privrednom razvoju zahtijeva i niz dopunskih preduslova i objanjenja.
Kimu privrednog razvoja savremene ekonomije ine velike izvozno orijentisane korporacije. One vrlo esto organizaciono statusno
Mirko Okoli
ine strateka partnerstva mnogih veih preduzea i okupljaju manja

1
preduzea, kooperante.
Kod nas se veoma malo govori o privatizaciji, ulozi i mjestu velikih
preduzea u programskom, tehnoloko-razvojnom i trinom restrukturiranju privrede i njihovoj ulozi i statusu u odnosu na stabilan i dinamian
razvoj malih i srednjih preduzea.
Dugorono opstajanje i jaanje malih i srednjih preduzea pretpostavlja odreeni razvojni nivo sredine u kojoj se umjesto "svatarenja"
svojstvenog drutvima na niim nivoima razvijenosti ide na visoku proizvodnju, podjelu rada u kojoj su nekolicina preduzea subjekti te podjele
rada. Osim toga, kvalitetan razvoj ovih preduzea pretpostavlja vii nivo
ivotnog standarda i takvu strukturu potreba u kojoj malo preduzee sa
svojim proizvodom (za trino ciljnu grupu) ima kvalitetno mjesto.
Da bi sektor male privrede bio znaajan faktor poslovanja i promjena u privredi, neophodno je da ima znatno duu tradiciju od one koju
ima na naim prostorima i treba da je u mnogo veem stepenu rezultat
preduzetnikih ponaanja nego to je to sluaj kod nas. Brojna naa
preduzea rezultat su egzistencijalne prinude. Suvie mnogo imamo
mikropreduzea, a nedovoljno srednjih, koja su bitna za ozbiljniji doprinos privrednom razvoju drutva.
Savremena teorija i praksa poslovanja i razvoja malih i srednjih
preduzea pokazuju da uspjenost poslovanja i razvoj ove grupe preduzea i ovog privrednog segmenta uveliko zavise od sistema njihove
nefinansijske i finansijske podrke. Sistem nefinansijske i finansijske podrke nije znaajan samo u drutvima u kojima se raaju i razvijaju mala
preduzetnika preduzea: on je izuzetno znaajan i u razvijenim ekonomijama. Za razliku od velikih preduzea ili kompanija, mala i srednja preduzea nikada ne mogu da obezbijede one proizvodne i razvojne kapacitete koji su potrebni za samostalno i uspjeno funkcionisanje i jaanje.
Dio tih proizvodnih i razvojnih kapaciteta za dugorono uspjeno poslovanje i jaanje ova preduzea treba da obezbjeuju kroz kvalitetan sistem podrke.
Sistem podrke poslovanju i razvoju malih i srednjih preduzea
ini strukturu planiranih i koordiniranih aktivnosti i mjera koje preduzimaju
razliiti subjekti na razliitim nivoima odluivanja. Jedan od naih problema koji je primjetan na primjeru podrke MSP je u tome to se mnogo
ee opredjeljujemo za nezavisne u odnosu na hijerarhijske meuzavisne aktivnosti. Rezultat ovakvog pristupa je ne samo u tome to ne
ostvarujemo sinergetski efekat sistema mjera i aktivnosti ve to vrlo
1
Lojpur A.: Menadment, Ekonomski fakultet, Podgorica, 1995, str. 46.
Mirko Okoli
esto neke od preduzetih aktivnosti ne mogu da odbace eljeni rezultat i

efekat.
2. Hipoteze u istraivanju
Preduzetnici i mala i srednja preduzea su heterogena struktura
individua, radnji i preduzea i nije ih mogue jedinstveno tretirati. Start up
preduzea nisu i ne mogu se identino tretirati s preduzeima sa duim
background-om. Preduzea koja su oduvijek bila privatna nisu isto to i
preduzea koja su to postala u procesu privatizacije. Radnje nisu isto to
i preduzea, a mikropreduzee nije isto to i srednje, odnosno preduzee
u oblasti trgovine i usluga nije isto to i proizvodno preduzee. U domaim analizama i u sistemima za podrku njihovom poslovanju i razvoju
sva ova preduzea najee se tretiraju kao homogena skupina.
Start up preduzea i radnje imaju znaajno mjesto u rjeavanju
problema nezaposlenosti i socijalnih problema, ali ne i u rjeavanju problema dinamiziranja privrednog razvoja. Kljuno mjesto u dinamiziranju
privrednog razvoja imaju neto vea proizvodna preduzea, koja nisu
fokusirana na lokalno i nacionalno trite, ve razmiljaju i rade na izlasku na strana trita i na ukljuivanju u strukture internacionalizovane
proizvodnje. Panja analitiara i ukupnog sistema podrke razvoju malih
i srednjih preduzea u naem drutvu u mnogo veem stepenu fokusirana su na start up preduzea i mikropreduzea nego na ovu za ekonomski razvoj zemlje izuzetno znaajnu skupinu preduzea.
I pored visoke inventivnosti, fleksibilnosti i mobilnosti mala i srednja preduzea naroito u prvim godinama svog ivotnog vijeka biljee
visoku stopu mortaliteta. Neka se suoavaju s bankrotstvom i bivaju likvidirana zbog pogrenog izbora oblasti angaovanja, a neka zbog nerijeenih pretpostavki uspjenog poslovanja i jaanja. U analizama i razvoju sistema za podrku poslovanju i razvoju ovih preduzea nedovoljno
se ini na razlikovanju preventivnih i kurativnih aktivnosti ili na razlici
izmeu tekueg poslovanja i razvoja preduzea. U svim ovim sluajevima stanje i potreba za medikamentima kod pacijenata je razliita jer
jednim medikamentom nije mogue rijeiti sve zdravstvene probleme.
Prema tome, i u mnogo razvijenijim sredinama mala i srednja preduzea zahtijevaju kvalitetan sistem podrke. Kao to sama rije kae, u
pitanju je sistem struktura meuzavisnih kvalitetno povezanih, koordiniranih institucija i aktivnosti, a ne, kao to je kod nas sluaj, zbir pojedinanih institucija i aktivnosti. Jedan od naih najveih problema je u
sistemu, organizovanosti, u koordinaciji i sinhronizovanim aktivnostima
Mirko Okoli
svih onih koje interesuju pitanja razvoja ovih preduzea. Istina, kod nas
je donesena strategija njihovog razvoja koja bi ubudue trebala da
rjeava problem ne samo praznih hodova, dupliranja aktivnosti, ve i
problem ostvarivanja sinergetskih efekata onoga to se preduzima na
planu pomoi, podsticaja i podrke razvoju malih i srednjih preduzea.
Sistem za podrku uspjenom poslovanju i razvoju malih i srednjih
preduzea zahtijevaju kompetentne institucije ili strunjake koji dobro
poznaju preduzetnitvo, poslovanje i razvoj ovih preduzea. Recepturu
za mijesenje hljeba treba da piu oni koji su nekada imali ruke u tijestu.
Kod nas se, vjerovatno zbog strane tehnike i finansijske pomoi u
razvoju ovog sistema, sistemom podrke bave nevladine organizacije
koje osim poznavanja stranog jezika potrebnog za komunikaciju sa
organizacijama iz svijeta ne raspolau ni jednim drugim kvalitetom koji bi
ih kvalifikovao kompetentnim za ovu grupu pitanja. Neto bolja je
situacija kada su u pitanju vladine agencije. Drugi problem odnosi se na
nekritiko preuzimanje prevoenje prakse, i to prije svega prakse iz
razvijenog dijela svijeta. Bogata praksa u svijetu, koja je konano
pretoena i u teorijska uenja kazuje da se kod uvoenja novog i mijenjanja postojeeg, pored eljenog kod nas poznatog kao misija i vizija
visoko moraju vrednovati kapaciteti, sredina i uslovi u kojima se promjena treba i sprovesti. U domaim aktivnostima na podrci razvoju
MSP nedovoljno se ne samo uvaavaju ve i poznaju prilike i mikrosredine u kojima treba da se uvode novine.
Kvalitetan sistem za podrku uspjenom poslovanju i razvoju
malih i srednjih preduzea zahtijeva kvalitetno rijeen problem organizovanja i samoorganizovanja ove grupe preduzea, to kod nas nije
sluaj. Tu ne mislim samo na industrijske, izvozne klastere, lance isporuke vrijednosti potroaima, poslovanje unutar poslovnih i tehnolokih
centara ve i na osnovne rudimentarne oblike interesnog povezivanja
ovih preduzea, kao to su poslovna udruenja, zadruge, komorski sistem i drugo. Bogata praksa u svijetu pokazuje da je za uspjeno poslovanje i jaanje sektora MSP izuzetno znaajna kooperativnost, na kojoj
se kod nas nedovoljno insistira i za koju preduzetnici ne pokazuju vei
interes.
Danas uspjeno poslovanje i razvoj malih i srednjih preduzea
zahtijeva kvalitetno rjeavanje problema vlastitog tehnoloko-proizvodnog razvoja. Kod nas se o ovome uti, kao da smo svoj naunotehnoloki razvoj u svjetskoj podjeli rada prepustili drugima i pitanje tehnolokog razvoja sveli na kupovinu strane opreme, brendova i uvoenje
informacionih tehnologija u poslovanje.
10
Mirko Okoli
injenica je da ovaj problem ne moe da rjeava pojedinano

preduzee, ali ga mogu rijeiti interesno povezana i preduzea koja
sarauju s naunoistraivakim institucijama.
3. Ciljevi i zadaci u istraivanju
Kod nas je medijski podrana velika, ali prilino konfuzna pria o
stanju i aktivnostima u oblasti razvoja i podrke razvoju malih i srednjih
preduzea u drutvu. Ovakvo stanje me motivisalo da istraim i
sagledam postojeu situaciju u poslovanju ovih preduzea i sistemu za
podrku poslovanju i razvoju preduzea u naem drutvu i u drugim
sredinama. elio sam da objektiviziram svoju predstavu, ali i predstavu
drugih o onome to se zove preduzetnitvo, sektor MSP i sistem za
podrku njegovom razvoju.
U magistarskom radu elim da apostrofiram i sljedea tri, kod nas
dominantna problema.
Prvi se odnosi na usitnjene, nesinhronizovane aktivnosti razliitih
subjekata u zemlji i izvan nje zainteresovanih za dalji doprinos razvoju
preduzetnitva i malih i srednjih preduzea, to njihovog preduzetnika i
vlasnika lako moe dovesti u poloaj dezorijentisanosti. Za mnoge koji se
javljaju u sistemu za podrku razvoju malih i srednjih preduzea ova
aktivnost je biznis i korienje anse da se neto zaradi.
Drugi problem predstavlja injenicu da sistem za podrku razvoju
preduzetnitva i MSP treba da vie uvaava brojna i raznovrsna pitanja
organizovanja i voenja proizvodnje i poslovanja ovih preduzea i probleme promjena koje se mogu sprovesti unutar raspoloivih proizvodnih i
razvojnih kapaciteta. Problem ovog sektora je u menadmentu, u preduzetnikom ponaanju njegovih vlasnika, ali i u tehnolokim znanjima i
vjetinama koje se trae u realizaciji brojnih aktivnosti unutar preduzea.
Trei problem odnosi se na potrebu intenzivnije koordinacije i
sinhronizacije brojnih i raznovrsnih aktivnosti koje razliiti subjekti u drutvu preduzimaju kako bi podrali poslovanje i razvoj malih i srednjih
preduzea. Ovakvo stanje, u kome svako eli da bude jedini ili znaajniji
od onoga drugog, dovodi ne samo do neostvarivanja sinergetskih efekata koje obezbjeuje sistem ve i do velike dezorijentacije onoga kome
su mjere i aktivnosti podrke namijenjene.
11
Mirko Okoli
4. Metodologija istraivanja
Kao to metodologija nalae, u istraivanju sam poao od teorijskih priloga na temu preduzetnitva, poslovanja i razvoja malih i
srednjih preduzea. Moja osnovna impresija je da domai teoretiari
svoju primarnu aktivnost na ovu temu temelje na vie ili manje kvalitetnom prevoenju i preuzimanju onoga to je o ovome napisano u svijetu. Domae nauke i teorija nema, a korisno bi bilo da posjedujemo,
kvalitetnija empirijska istraivanja specifinosti razvoja preduzetnitva i
malih i srednjih preduzea, pogotovo to se nalazimo u procesu tranzicionih promjena. Uvid u literaturu drugih zemalja u tranziciji uvjerava me
da je i kod njih slina situacija. Ovakvo stanje vjerovatno je opredijelilo
da se kod nas u definisanje i sprovoenje sistema podrke razvoju
preduzetnitva i malih i srednjih preduzea u praksi ukljui nedovoljan
broj domaih akademskih strunjaka i da se aktivnost prebaci na uesnike raznih radionica u organizaciji stranih institucija.
I pored upornih traganja u literaturi nisam uspio da pronaem
teorijsku koncepcijsku osnovu za sistem podrke razvoju ovih preduzea, pa sam se u njegovom definisanju i razmatranju oslonio na osnovna i opta znanja iz teorije sistema, te razumijevanje i analizu u njegovoj
praksi.
Tek kada pone sprovoenje Strategije o razvoju malih i srednjih
preduzea, vidjeemo koliko su autori u njenom definisanju ispotovali
potrebu za obezbjeivanjem dobitne strukture aktivnosti na podrci ovog
sektora.
U svojim istraivanjima pored udbenika uveliko sam se oslanjao
na brojne teorijske i strune priloge kojih je, naalost, i kod nas malo, ali
se zato mogu nai u stranoj literaturi. U pitanju su prilozi koji govore o
preduzetnitvu i malim i srednjim preduzeima u razvijenom svijetu,
zemljama u tranziciji i u zemljama u razvoju.
Dragocjenu empirijsku osnovu pronaao sam u studijama koje su
meunarodne institucije sprovodile kako u naoj tako i u drugim zemljama u razvoju. Mislim da su ova terenska istraivanja raena s ciljem
obezbjeivanja kvalitetne empirijske osnove za konkretne mjere i akcije,
ali i s namjerom snimanja stanja kod nas. Naime, jedan od naih najveih problema s kojim sam se suoio u radu je nedostatak kvalitetnih baza
podataka, bez kojih nema studioznih analiza a time ni racionalnih odluka
niti odlunih akcija.
U realizaciji postavljenih zadataka i hipoteza u istraivanju sam se
opredijelio za sljedeu strukturu rada:
12
Mirko Okoli
- definisanje i pojmovna odreenja preduzetnitva i malih i srednjih

preduzea ne samo zbog injenice da se kod nas nerijetko operie s
terminima ve i injenice da definicije daju usmjerenja za dalju akciju, u
ovom sluaju za istraivanja;
- razmatranje uloge i mjesta preduzetnitva, MSP ili male privrede
u pojedinim ekonomijama i drutvima ili u razvijenim ekonomijama, zemljama u razvoju, u privredama u tranziciji i, konano, u naem drutvu;
- polazei od stava da kvalitetan sistem za podrku razvoju malih i
srednjih preduzea uveliko potuje tehnologije i probleme poslovanja,
rasta i njihovog razvoja, u treem poglavlju sam razmotrio neke od najznaajnijih pitanja funkcionisanja poslovanja i razvoja ove grupe preduzea;
- sistem za podrku razvoju MSP treba da odgovori na njihove
zahtjeve i iz tih razloga sam etvrto poglavlje posvetio razmatranju pitanja potrebe ovih preduzea za eksternim uslugama i pomoi iz okruenja;
- potujuji standardnu klasifikaciju podrke malih i srednjih preduzea na nefinansijsku i finansijsku podrku, u petom poglavlju sam analizirao osnovne oblike nefinansijske pomoi preduzetnicima i MSP stavljajui akcenat na one oblike koji u domaoj sredini jo uvijek nisu dovoljno afirmisani;
- u estom poglavlju analiziram osnovna pitanja finansijske podrke
razvoju malih i srednjih preduzea naglaavajui osnovne i najkarakteristinije oblike ove pomoi.
13
Mirko Okoli
I. DEFINICIJE PREDUZETNITVA I
1. Ekonomska kola preduzetnitva
2. Razliiti koncepti preduzetnitva
3. Preduzetnitvo u pravnoj nauci
4. Preduzee privredno drutvo
5. Definicija malih i srednjih preduzea
14
Mirko Okoli
1. Ekonomska kola preduzetnitva

Jedna od razvojnih tekovina je pojava velikog broja novih termina i
nestanak starih, tako da mnogi termini vremenom mijenjaju znaenje.
Tokom vijekova rije preduzetnik je mijenjala svoje pojmovno odreenje.
U ekonomskoj literaturi izraz preduzetnik (enterpreneur) prvi put se javlja
sredinom XVIII vijeka. U tom i narednom vijeku ekonomisti se slabo interesuju za preduzetnika i preduzetnitvo. Meu ovima zapaenije mjesto
2
zauzimaju prilozi:
- J. B. Say-a, koji konstatuje da je funkcija preduzetnika da kombinuje faktore proizvodnje u proizvodnu organizaciju;
- J. S. Mill-a, koji istie da rizik treba da je dio preduzetnike funkcije;
- Marshall uvodi pojam nadnica za upravljanje;
- K. Marx govori o kapitalisti-preduzetniku koji stie dio profita u
vidu preduzetnike dobiti.
Krajem XIX vijeka preduzetnik nestaje iz teorijske literature, to je
u vezi s nastankom neoklasine kole. U ovoj koli akcenat je na perfektnoj informaciji, a ne na stratekim i menaderskim odlukama. ovjek
koji se istinski bavi ekonomijom nema interesa za menaderovu emocionalnu inteligenciju, kompetentnost niti za inovacije. U neoklasinoj koli
preduzetnici se posmatraju kao vlasnici kapitala ili kao kapiteni industrije.
XVII i XVIII vijek
PREDUZETNIK =
MEN ADER
XIX vijek
PREDUZETNIK =
KAPITALISTA
XX i XXI vijek
PREDUZETNIK =
INOVATOR
Promjene pojmovnog odreenja termina preduzetnik
Ocem preduzetnitva smatra se austrijski ekonomista Joseph

Schumpeter. U njegovoj interpretaciji kapitalizma preduzetnik ima centralno mjesto. On je osnovni pokreta ekonomskih promjena i razvoja
(inovacija).
Prema ovom autoru, inovacije su osnovni pokreta ekonomskog
razvoja, preduzetnitvo je naziv za aktivnosti koje se sastoje u izvoenju
inovacija, a nosioci te aktivnosti nazivaju se preduzetnicima.
Drucker P.: Inovacije i preduzetnitvo: Praksa i principi, Grme, Beograd, 1996, str. 112.
15
Mirko Okoli
Schumpeter tvrdi da postoji pet tipova inovacija:3

1. uvoenje novih proizvoda ili unapreivanje kvaliteta starih;
2. uvoenje novog metoda proizvodnje;
3. otvaranje novih trita;
4. osvajanje novih sirovina i njihova primjena;
5. kreiranje novog tipa industrijske organizacije;
Osim toga, ovaj teoretiar istie:
- Preduzetnik mora da je inovator, i ova inovativnost mnogo je znaajnija za preduzetnika u odnosu na njegovu ulogu u alokaciji raspoloivih resursa.
- Nosilac rizika nije preduzetnik ve kapitalista od koga ovaj posuuje sredstva.
- Niko nije uvijek preduzetnik i niti samo preduzetnik.
UVOENJE NOVOG ILI INOVACIJA

POSTOJEEG PROIZVOD A
UVOENJE NOVOG METOD A

PROIZVODNJE
OTVARANJE NOVIH TRITA
OSVAJANJE I PRIMJEN A NOVIH

SIROVINA
KREIRANJE NOVOG TIPA INDUSTRIJSKE ORGANIZACIJE

Osnovni tipovi inovacija prema Schumpeter-u
Schumpeter razlikuje preduzetnika od menadera. "Vrlo je jasno

da ekonomska funkcija donoenja odluke o kupovini vune za jedan proces proizvodnje i funkcija uvoenja novog procesa proizvodnje nisu u
istoj ravni ni u praksi, ni u teoriji." Za preduzetnitvo je bitno liderstvo, a
ne vlasnitvo.
Njegova teorija preduzetnitva inspirisala je mnoge ekonomske
teoretiare. Tako, ameriki ekonimista F. H. Knight istie da donoenje
odluke u proizvodnji i poslovanju uvijek sa sobom donosi neizvjesnost i
rizik. Svaka poslovna situacija je jedinstvena i relativna uestalost prolih
dogaaja ne moe da se koristi u vrednovanju buduih deavanja.
Scarborough N i Zimmerer T.: Efective Small Business Mangement, Prentice Hall, 1997, str. 93.
16
Mirko Okoli
Stoga F. A. von Hayek i I. M. Kirzner nastavljaju Schumpeter-ovu

analizu. Oni smatraju da preduzetnik odgovara na promjenu koja je izraena u informaciji.
Naravno, promjena izazvana od jednog preduzetnika moe da
prouzrokuje lanani efekat koji se iri na okruenje ostalih preduzetnika
kao nova informacija. Istina, ovi autori smatraju da preduzetnike aktivnosti treba da budu sasvim nove i da inovacije vrlo esto mogu da budu
komercijalni promaaj.
Pored toga, H. Leibenstein istie da je preduzetnik neko ko postie uspjeh izbjegavanjem neefikasnosti, prema kojoj drugi ljudi i organizacije nisu imuni. U stvarnom svijetu, prema ovom autoru, uspjeh je
izuzetak, a greka je normalna pojava. Preduzetnitvo je, naalost, rijedak resurs, jer za njega treba imati rijetke talente. Ovaj autor preduzetnika naziva "gep-fillers" i "input completers". Trokovi preduzetnitva
su neka vrsta dobitka na postojee inpute.
INOVACIJE
NEIZVJESNOST
TALEN AT
USPJEH NEUSPJEH
Neke od osnovnih veliina koje autori koriste u definisanju preduzetnitva

i preduzetnika
Svojevremeno je M. Casson pokuao da identifikuje preduzetnika

kao nekoga ko se specijalizuje u preuzimanju odluka o alokaciji rijetkih
resursa. Njegovi zakljuci svode se na sljedee:
- Nema pravila u odluivanju.
- Poto je razliiti odnos pojedinaca prema informacijama, u toj
situaciji pojedinci donose razliite odluke.
- Samouvjereni pojedinci stupaju u konkurenciju tako to trae
sredstva koja su drugi potcijenili i ne koriste ona koja su drugi precijenili;
oni biraju projekte za koje drugi smatraju da su neprofitabilni.
- Centralno mjesto u donoenju odluka zauzimaju informacije. Vrijednost informacija kojima preduzetnik raspolae vrlo esto se ne mogu
na prvi pogled korektno procijeniti.
- Razliita drutva imaju raznovrsne kulture i razliite odnose prema podsticajima onoga to rade preduzetnici. (O znaaju kulture drutva
za razvoj preduzetnitva govore i brojni drugi autori.)
Preduzetnici su vrlo traeni pojedinci od vlasnika kapitala.
U ekonomskim teorijskim razmatranjima preduzetnitva znaajan
prostor posveuje se pitanju odnosa preduzetnitva i menadmenta.
17
Mirko Okoli
Tako poznati teoretiar firme W. J. Baumol smatra da treba praviti razliku

izmeu preduzetnika i menadera.
Menader je pojedinac koji obezbjeuje optu efikasnost tekueg
poslovanja. On se brine da se inputi ne troe uzalud, da se ispunjavaju
ugovori i donose brojne odluke koje se tiu tekueg poslovanja firme.
Menader treba da sagledava procese i tehnike koje ima na raspolaganju i da ih kombinuje u proporcijama koje odgovaraju sadanjem i
buduem, oekivanom dobitku.
Preduzetnik ima i drugu funkciju. Njegov osnovni zadatak je
primjena nove ideje. On ne smije da dozvoli da procesi budu rutinski i
4
nije samo inovator, ve i lider.
PREDUZETNITVO
MEN ADMENT
U ekonomskoj i menaderskoj nauci tokom druge polovine XX

vijeka preduzetnitvo se nije mnogo pominjalo. Kraj XX i ulazak svijeta u
fazu velikih promjena i uopte u fazu funkcionisanja u stalnim promjenama, aktuelizovao je pitanje upravljanja promjenama ili pitanja koja
su pripadala svijetu razmatranja preduzetnitva. Danas se vrlo mnogo
govori i pie o inovacijama razvojnim promjenama kao uslovu opstajanja firmi, o liderstvu, a da se pri tome vrlo malo govori o preduzetnitvu.
XXI VIJEK VIJEK STALNIH, BROJNIH
I RAZNOVRSNIH PROMJEN A I INOVACIJA
Istina, preduzetnitvo se vrlo esto poistoveuje sa ulaskom u poslovanje i s malim biznisom i malim i srednjim preduzeima.
2. Razliiti koncepti preduzetnitva
Brojni prilozi na temu preduzetnitva mogu se prema S. Paunoviu razvrstati u sljedee grupe:
- prilozi s akcentom na ocjenu linosti;
- prilozi s naglaskom na preduzetnikove sposobnosti uoavanja
anse;
4
Stavri, B., Berberovi, .: Teorija ekonomije preduzea, KIZ "Centar", Beograd, 1991, str. 48.
18
Mirko Okoli
- prilozi s akcentom na preduzetnikovo upravljanje;

- prilozi o preduzetnikovoj sposobnosti prilagoavanja poslovanja
novonastalim uslovima.
U nastavku rada prikazau osnovne i najznaajnije stavove u vezi
s ovim konceptima.
KONCEPT "VELIKE LINOSTI"
KOLA "PSIHOLOKIH
KAR AKTERISTIKA"
PREDUZETNITVO - SPOSOBNOST
UOAVANJA ANSI
"MEN ADMENT" KOL A

PREDUZETNITVA
"LIDERSKA" KOLA
PREDUZETNITVA
"KONCEPT" UNUTRANJEG
PREDUZETNITVA
Osnovni koncepti preduzetnitva
Houges L. i drugi u konceptu "velike linosti" naglaavaju uroenu

intuiciju, iskustvo, inteligenciju i sposobnost linosti da brzo i kvalitetno
reaguje. Kako autori istiu, ove linosti imaju veliku samostalnost u radu,
istrajni su, veoma su samopouzdani i uvjereni u svoje kvalitete.
kola psiholokih karaktera smatra dominantnom emocionalnu
inteligenciju pojedinaca. Ono to razlikuje preduzetnika od nepreduzetnika su line karakteristike. U te karakteristike Lachman, kao najreprezentativniji predstavnik ove kole, navodi:
- sistem vrijednosti pojedinca,
- spremnost za preuzimanje rizika,
- potreba i elja za velikim dostignuima.
Znaajna grupa istraivanja fenomena preduzetnitva vezuje preduzetnitvo za sposobnost uoavanja i korienja ansi u okruenju. Svi
su oni jednoglasni u stavu da se potencijalna ansa izvodi iz problema
za ije je rjeavanje neophodno sprovoenje odreenih promjena.
Predstavnici menadment kole preduzetnitva istiu da brojni
fenomeni iz oblasti menadmenta imaju validnost i u preduzetnitvu. Oni
smatraju da je preduzetnik osoba koja upravlja odreenim poslovima,
preuzimajui rizik u cilju ostvarivanja profita. Vrlo esto se ovako definiu
biznismeni. Za razliku od drugih kola, koje se mnogo vie bave linou
preduzetnika, menadment kola daje prednost tehnikim aspektima
upravljanja i potrebu da se preduzetnici obrazuju i osposobljavaju za
poslovanje u malom biznisu. Smatram da veina njih zastupa prilino
diskutabilan stav o tome da preduzetnik mora da posjeduje sva ona
19
Mirko Okoli
znanja kojima raspolau menaderi i u velikim kompanijama, a dokaz za

to je ponuda istovrsnih obrazovnih programa za preduzetnike i menadere.
Manja grupa autora zastupa koncept "unutranjeg preduzetnitva". Ova razmatranja fokusirana su na nedovoljnu inovativnost i
konkurentnost unutar odreene organizacije poslovanja, bez obzira na
njenu veliinu ili na pitanja korporativnog preduzetnitva. U funkciji ovih
razmatranja autori preduzetnitvo definiu kao interaktivni proces u ijoj
se osnovi nalaze:
- kreiranje i definisanje poslovne ideje, bazirane na analizama koje
zahtijevaju line kvalitete pojedinaca;
- ocjena opravdanosti poslovne ideje;
- realizacija poslovne ideje i upravljanje procesima;
- permanentna procjena potencijalno novih ansi i potreba za promjenama.
Konano, u aktuelnom vremenu biheivjoristikog posmatranja
rukovodilaca, liderska kola preduzetnitva afirmie netehniki pristup, tj.
aspekt preduzetnitva, istiui da preduzetnici moraju raspolagati odreenim znanjima i umijeima kvalitetne komunikacije sa okruenjem.
Preduzetnik je lider koji sarauje s ljudima u procesu ostvarivanja ciljeva
firme i efikasan je lider onda kada uspije da motivie i usmjerava saradnike.
3. Preduzetnitvo u pravnoj nauci
U domaim teorijskim i strunim krugovima vrlo esto se stavlja
znak jednakosti izmeu preduzetnitva i malih i srednjih preduzea. Ova
injenica obavezuje me na definisanje termina preduzetnitvo, jer se
izmeu preduzetnitva i MSP u sluaju svih malih i srednjih preduzea
ne moe stavljati znak jednakosti.
U Zakonu o privrednim drutvima pod pojmom preduzetnik
podrazumijeva se svako fiziko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene djelatnosti,
ukljuujui umjetnike i drevne zanate i poslove domae radinosti.
Zakonodavci u kategoriju preduzetnika ne ukljuuju individualne poljoprivrednike.
20
Mirko Okoli
U teoriji i praksi razlikuju se dvije kategorije preduzetnitva:

- individualno,
- kolektivno.
Pod individualnim preduzetnitvom smatraju se poslovi koje obavljaju pojedinci, dok kolektivno podrazumijeva bitno vee ili krupne poslove za iju je realizaciju neophodno angaovanje veeg broja lica s meusobno povezanim aktivnostima.
Preduzetnik za svoje obaveze prema treim licima, nastalim pri
obavljanju djelatnosti, odgovara svojom raspoloivom imovinom. On
svoju djelatnost obavlja u vidu zanimanja radi sticanja zarade. Djelatnost
obavlja pod svojim imenom ili imenom nekog drugog lica ili pod nekim
posebnim poslovnim imenom. Ime, sjedite i sva druga bitna obiljeja
koja karakteriu i identifikuju preduzetnika moraju da se navedu prilikom
registrovanja kako bi ovaj bio prepoznatljiv u odnosu na druge koji se
bave slinom djelatnou.
Osnovni uslov za obavljanje djelatnosti je registracija preduzetnika
i djelatnosti. Zakonodavac predvia uslove pod kojima dolazi do automatskog brisanja iz registra, a oni su:
- odjava voljom preduzetnika,
- smrt preduzetnika ili gubitak poslovne sposobnosti,
- neprekidno neobavljanje djelatnosti u trajanju od jedne godine,
- istek vremena, ako je obavljanje djelatnosti prilikom registracije
bilo vremenski oroeno,
- obavljanje djelatnosti u vrijeme privremenog prekida rada odlukom nadlenog organa,
- kanjavanje vie od tri puta zbog obavljanja djelatnosti za koju ne
ispunjava propisane uslove,
- izricanje mjere zabrane obavljanja djelatnosti zbog neispunjavanja uslova za njeno obavljanje,
- promjena pravne forme,
- steaj i likvidacija.
Iako se kod nas i u susjednim zemljama veoma esto govori o
preduzetnitvu, injenica je da zakonodavac definisanju ovog tipa poslovanja posveuje oigledno skroman prostor.
Zakoni iz prve polovine XX vijeka na naim prostorima su oblast
preduzetnitva mnogo sveobuhvatnije regulisali. Prema ovim rjeenjima
21
Mirko Okoli
preduzetnici su bila fizika lica koja su se bavila trgovinskim prometom.

Vrlo esto individualni preduzetnici nazivani su individualnim trgovcima.
U novije vrijeme, prelaskom na trinu privredu, ponovo se vraa termin
individualni preduzentik ili individualni trgovac, a u bivoj Jugoslaviji priznaje mu se status privrednog subjekta. Preduzetnika iz ovog perioda
karakterie sljedee:
- on je fiziko lice sa poslovnom sposobnou,
- registruje se, a ne osniva se, tako da poslovna svojstva stie
upisom u registar,
- moe obavljati sve djelatnosti za koje ispunjava propisane uslove,
- svoju djelatnost obavlja u vidu zanimanja,
- djelatnost obavlja radi sticanja zarade.
Postoje odreene razlike u zakonskoj definiciji preduzetnika u
zemljama u okruenju. Bugarski zakonodavac odreuje pojam trgovac
kao svako fiziko lice koje u vidu zanimanja obavlja neku od zakonom
predvienih djelatnosti. Tako se i lica koja osnivaju preduzea a koja
obavljaju djelatnost na trgovaki nain smatraju trgovcima. Hrvatski
zakon razlikuje trgovca i trgovca pojedinca. Trgovac je privredni subjekat
individualnog i kolektivnog preduzetnitva, tj. pravno i fiziko lice koje
samostalno obavlja privrednu djelatnost radi ostvarivanja dobiti. U srbijanskim propisima pod preduzetnikom se podrazumijeva i fiziko lice koje
je upisano u poseban registar, koje u vidu zanimanja obavlja svaku
djelatnost u skladu s propisanim zahtjevima, za koju ispunjava potrebne
uslove. Slovenako zakonodavstvo preduzetnika odreuje kao fiziko
lice koje na tritu samostalno obavlja privrednu djelatnost kao svoje
iskljuivo zanimanje. U ovoj zemlji u krug preduzetnika ulaze pojedinci i
zajednice koje obavljaju poljoprivrednu ili umarsku djelatnost, koja je,
normalno, upisana u registar.
Dok se kod odreivanja pravnog pojma privrednog drutva polazi
od njegovog predmeta ili pravno organizacionog oblika, kod odreivanja
pojma preduzetnik-trgovac polazi se od njegove djelatnosti i profesije.
Prema ovim rjeenjima individualni preduzetnik se poistoveuje s individualnim trgovcem.
INDIVIDU ALNI
PREDUZETNIK
INDIVIDUALNI
TRGOVAC
22
Mirko Okoli
Individualni preduzetnik ili individualni trgovac je fiziko lice koje

se u vidu zanimanja bavi trgovinom, u svoje ime i za svoj raun, a u cilju
ostvarivanja zarade.
U funkciji potpunijeg razumijevanja termina preduzetnik naveu
5
neke od najznaajnijih uslova na koje mora da odgovori:
- fiziko lice mora da je punoljetno i da ima poslovnu sposobnost
za obavljanje preduzetnike djelatnosti,
- duno je da podnese prijavu, odnosno zahtjev za obavljanje preduzetnike djelatnosti,
- individualni preduzetnik obavlja djelatnost u svoje ime i za svoj
raun,
- obavlja djelatnost u cilju sticanja zarade,
- ima firmu koja po pravilu sadri i njegovo ime,
- ima svoje sjedite,
- sam realizuje poslove zastupanja, mada te poslove moe da povjeri i drugom,
- posluje sredstvima u privatnoj svojini,
- u realizaciji svoje djelatnosti angauje novac, stvari, imovinska
prava, hartije od vrijednosti i vlastiti ili rad drugih lica (na bazi ugovora o
djelu),
- moe se povezivati sa drugim privrednim subjektima,
- moe se udruivati u poslovna i profesionalna udruenja.
Pojam preduzetnika razliito se odreuje u pravu Evropske unije i
anglosaksonskom pravnom sistemu.
U anglosaksonskom pravnom sistemu trgovac-pojedinac je svako
fiziko lice koje vodi svoj posao bilo koje vrste u svoju korist. Za obavljanje odreenih poslova od tih lica se trai da raspolau odgovarajuom
kvalifikacijom. Ne postoji podjela na velikog i malog trgovca niti podjela
na trgovca pojedinca i malog trgovca, imaoca radnje, kao to je sluaj u
kontinentalnom pravu.
Evropsko pravo razlikuje dvije vrste trgovaca-preduzetnika:
- individualnog trgovca,
- imaoca radnje ili malog trgovca.
5
23
Mirko Okoli
Razlike izmeu ovih trgovaca ogledaju se u:

- nainu njihove registracije,
- pravnom statusu,
- vrsti djelatnosti kojom se bave,
- obimu poslovanja,
- razliitosti voenja poslova,
- razliitosti oporezivanja,
- drugim, manje bitnim razlikama.
4. Preduzee privredno drutvo
Preduzee je opti zajedniki naziv za razuenu strukturu ekonomskih i pravnih subjekata.
Bitno za definiciju preduzea po emu se razlikuje od individualnog preduzetnitva je u sljedeem:
- kod preduzetnitva je akcenat na preduzetniku (trgovcu), dok je
kod preduzea na preduzeu kao pravnom i ekonomskom licu;
- kod preduzetnitva je akcenat na djelatnosti preduzetnika, dok je
kod preduzea na djelatnosti preduzea, pri emu se preduzee definie
kao akcioni centar.
PREDUZETNIK
POJEDINAC I DJELATNOST
PREDUZEE
PREDUZEE KAO EKONOMSKI
I PRAVNI SUBJEKT
I DJELATNOST
Neke od osnovnih razlika preduzetnika i preduzea
U definisanju i kategorizaciji preduzea esto se operie s njegovim pravnim statusom. U razmatranjima razvoja malih i srednjih preduzea kod nas se zapostavlja pitanje njihovog pravnog statusa, iako su to
znaajni podaci koji nude objanjenja za takvo ponaanje.
Preduzee je privredno drutvo ili pravno lice osnovano osnivakim aktom od pravnih ili fizikih lica radi obavljanja djelatnosti u cilju
sticanja dobiti.
Prezentovanje svih relevantnih podataka u vezi sa osnivanjem,
poslovanjem, upravljanjem, povezivanjem i reorganizacijom privrednih
24
Mirko Okoli
drutava udaljilo bi me od osnovne teme te moram da se zadrim na

pitanju osnovnih pravnih formi privrednih drutava.
U pravu se razlikuju tri osnova pravnih formi privrednih drutava:
ortaka, komanditna i akcionarska drutva.
ORTAKA DRUTVA
KOMANDITN A DRUTVA
DRUTVA SA OGRANIENOM
ODGOVORNOU
AKCIONARSKA DRUTVA
Osnovni oblici privrednih drutava u grupi malih i srednjih preduzea
Ortako drutvo se osniva ugovorom dvaju ili vie fizikih ili

pravnih lica u svojstvu ortaka drutva. Osnivai ovog drutva obavezuju
se da e obavljati odreene djelatnosti pod zajednikim poslovnim
imenom.
Osnovne karakteristike ortakog drutva su:
- ulog ortaka u ortakom drutvu je jednake vrijednosti;
- poveavanje uloga u ortakom drutvu je stvar dogovora ortaka,
- ortaci po ugovoru ili dogovoru definiu raspodjelu dobitka iz
poslovanja ortakog drutva;
- gubitak u poslovanju ortakog drutva ortaci solidarno snose
cjelokupnom svojom imovinom;
- ortak ne moe smanjiti svoj ulogu u drutvu bez saglasnosti
drugog ili drugih ortaka;
- ortakim drutvom ortaci upravljaju neposredno ili putem poslovoenja. Prema dogovoru, poslove moe da vodi jedan ili vie ortaka;
- ortako drutvo prestaje s radom istekom ugovora o ortakom
drutvu, zbog steaja drutva, neobavljanjem aktivnosti u periodu od
dvije godine, sudskom odlukom ili sporazumom ortaka.
Komanditno drutvo je privredno drutvo osnovano osnivakim
aktom dvaju ili veeg broja fizikih ili pravnih lica radi obavljanja odreenih djelatnosti.
Za ovaj oblik privrednih drutava je karakteristino:
- Ulozi ortaka u drutvu najee nisu jednaki. Ortak sa veim
ulogom je komplementar, a to znai da neogranieno solidarno odgovara
svojom imovinom za obaveze drutva, dok ostali (komanditori) odgovaraju do visine svojih uloga.
25
Mirko Okoli
- Komplementar upravlja poslovanjem drutva. Komanditno drutvo

kao statusni oblik obavljanja odreene privredne djelatnosti pod zajednikim poslovnim imenom pogodan je oblik za plasiranje kapitala u odreenu djelatnost. To su lica koja se ne bave poslovanjem drutva, ve to
ine s ciljem oplodnje kapitala.
- Komanditno drutvo najee zapoljava kompetentne pojedince
za realizaciju odreenih aktivnosti.
- Sastoji se od elemenata ortakog drutva i drutva s ogranienom odgovornou. U odreenim situacijama ovo drutvo lako moe da
promijeni svoj status u jedan od preostala dva oblika pravnog drutva.
- Komanditno drutvo ne prestaje s radom smru komanditora.
- Ako iz komanditnog drutva istupe svi komanditori, komanditno
drutvo moe da nastavi s radom.
Drutvo sa ogranienom odgovornou osniva jedno ili vei broj
pravnih ili fizikih lica radi obavljanja djelatnosti pod zajednikim poslovnim imenom.
Osnovne karakteristike ortakog drutva svode se na injenicu da:
- osnovni kapital drutva ine ulozi lanova ili osnivaki kapital
drutva,
- drutvo za svoje obaveze odgovara cjelokupnom imovinom,
- lan drutva ne odgovara za obaveze drutva, osim do iznosa
uloga u drutvo,
- ulozi ne moraju biti iste vrijednosti,
- lanovi drutva, srazmjerno svom ulogu, imaju odreena upravljaka prava (pravo raspolaganja ueem; pravo uea u upravljanju
drutva ili u radu organa upravljanja i nadzora; pravo uea u raspodjeli
dobiti; pravo uea u raspodjeli likvidacione mase).
Najvei broj privrednih drutava iz grupe malih i srednjih preduzea, koji su autohtono razvijani u privatnom sektoru pripada kategoriji
drutava sa ogranienom odgovornou i neto manje ortakih i komanditnih drutava. U krugu malih i srednjih preduzea koja su prola proces privatizacije najee se javljaju privredna drutva u formi akcionarskih drutava.
Osnovne karakteristike akcionarskih drutava su:
- Akcionarsko drutvo je vlasnitvo akcionara.
26
Mirko Okoli
- Po osnovu vlasnitva nad akcijama, akcionari imaju pravo uea

u upravljanju akcionarskim drutvom, pravo prisvajanja dividende i pravo
uea u steajnoj masi. U sluaju steaja drutva akcionar moe da
proda svoje akcije i ovom prodajom ne dovodi u pitanje opstajanje i poslovanje akcionarskog drutva.
- Organi upravljanja akcionarskim drutvom su: skuptina, upravni
odbor, izvrni odbor, generalni direktor i nadzorni odbor.
- Akcionarsko drutvo svoj kapital pod zakonom propisanim uslovima uveava emisijom akcija.
- Akcionarsko drutvo moe da prestane pravosnanom odlukom
skuptine akcionara i odlukama suda u sluaju steaja, bankrota i likvidacije preduzea ili u sluaju poslovanja s gubitkom.
U privrednopravnoj praksi najvei broj ortakih drutava i drutava
sa ogranienom odgovornou pripada grupi malih i srednjih preduzea.
Akcionarska drutva se javljaju u grupi ovih, ali i velikih preduzea ili
kompanija.
Najvei broj komapanija ili velikih preduzea je nastao spajanjem
(fuzionisanjem) manjih preduzea ili kroz razliite oblike stratekih
partnerstava malih i srednjih preduzea. Ovo istiem jer su razliiti oblici
stratekih partnerstava jedan od kvalitetnijih naina da sadanja preduzea iz kruga MSP uu u krug velikih subjekata privreivanja.
U savremenoj privrednoj praksi najmarkantniji oblici stratekih
partnerstava i organizovanja MSP, koje vidimo kao jednu kompaniju a
sutinski to nisu, ine: koncerni sa svojom holding organizacijom, karteli i
transnacionalne kompanije.
KONCERNI
KARTELI
TRANSNACIONALNE
KOMPANIJE
Ob lici organizovanja malih i srednjih preduzea u velike mone kompanije
U osnovi koncerna su ugovori o dugoronoj razvojnoj, proizvodnoj

i poslovnoj saradnji - kooperaciji malih i srednjih preduzea. Kao lanovi
koncerna preduzea imaju svoju ekonomsku i pravnu samostalnost i po
osnovu zajednikih dugoronih planova i ugovora realizuju neke zajednike aktivnosti ili ulaze u meusobnu podjelu rada.
Skupina preduzea u okviru koncerna osniva holding organizaciju
u pitanju je veliko investiciono preduzee. Preko holding organizacije
po osnovu ulaganja, kreditiranja i na drugi nain oni proiruju krug
27
Mirko Okoli
preduzea u porodici koncerna ili proiruju krug subjekata okruenja koje

kontroliu.
Kartela su u osnovi sporazumi veeg broja preduzea o podjeli
trita i dogovori o kvotama proizvodnje i prodajnim cijenama. Ovakva
forma udruivanja zakonom je zabranjena.
Transnacionalne kompanije su strukture preduzea. U ovoj strukturi postoji matina kompanija i preduzea filijale. Preduzea filijale, koja
su rasprostranjena irom svijeta, nalaze se u potpunom vlasnitvu matine kompanije ili ona u njima ima kontrolni paket akcija. Ove kompanije
imaju veliki broj akcionara. Za njih je bitno da imaju visokoprofesionalne
menadere i strunjake iji je zadatak uveavanje kapitala matine kompanije.
5. Definicija malih i srednjih preduzea
Postoje razliite definicije malih i srednjih preduzea. U Velikoj
Britaniji mala preduzea se definiu kao subjekti koji imaju do dvjesta
zaposlenih. U Francuskoj mala preduzea zapoljavaju od est do pedeset radnika, odnosno do stotinu ili dvjesta zaposlenih, dok srednja preduzea zapoljavaju od pedeset do petsto radnika. U Njemakoj se kod
ove, pored broja zaposlenih, u obzir uzima i visina godinjeg prihoda
preduzea.
Prema odredbama Evropske unije, mala i srednja preduzea
imaju manje od dvjesto pedeset zaposlenih, godinji promet manji od
etrdeset miliona eura i upravljaki su nezavisna.
Mala i srednja preduzea, prema definiciji OECD-a, imaju manje
od petsto zaposlenih, mada se svakoj zemlji ostavlja prostor da ovaj broj
smanji ili povea, zavisno od specifinosti privredne strukture ali i
razvijenosti sredine. Prema definiciji ove organizacije, mikropreduzea
imaju od jednog do etiri zaposlena, vrlo mala preduzea zapoljavaju
od pet do devetnaest radnika, mala imaju od dvadeset do devedeset
devet zaposlenih, dok srednja preduzea zapoljavaju od devedeset
devet do pet stotina radnika.
MIKROPREDUZEA
MAL A PREDUZEA
SREDNJA PREDUZEA
Najea sistematizacija malih i srednjih preduzea
28
Mirko Okoli
Ameriki komitet za privredni razvoj definisao je etiri uslova za

6
pripadnost MSP sektoru:
- vlasnitvo i kontrola nad preduzeem nalazi se u rukama vlasnika,
- kapital pribavlja pojedinac ili mala grupa ljudi,
- poslovi preduzea su po svom karakteru lokalni i ne dominiraju
postojeom industrijom,
- po obimu prodaje preduzee mora da bude malo u poreenju s
najveim preduzeima u istoj oblasti poslovanja.
Ovdje je korisno ukazati na sistematizaciju malog ili mikroposlovanja koje daje Svjetska banka. Ova banka razlikuje tri tipa malih i srednjih preduzea: MSP iz nieg socijalnog sloja; MSP iz srednjeg socijalnog sloja i MSP iz vieg socijalnog sloja.
MSP IZ NIEG
SOCIJALNOG SLOJA
MSP IZ SREDNJEG
SOCIJALNOG SLOJA
MSP IZ VIEG
SOCIJALNOG SLOJA
Sistematizacija malih i srednjih preduzea prema Svjetskoj b anci
Mala i srednja preduzea iz nieg socijalnog sloja predstavljaju

biznise na granici preivljavanja ili marginalne profitabilne biznise.
Preduzea iz ove grupe ukljuuju pojedince koji se, iako najsiromaniji,
nalaze na rubu egzistencije i pokuavaju da se integriu. Ova kategorija
privlai najvei broj ena i preduzetnika.
Ova preduzea iz srednjeg socijalnog sloja imaju interes za ekspanzijom finansijski odrivog i relativno stabilnog porodinog biznisa.
Iz vieg socijalnog sloja su profitabilna i tehnoloki napredna preduzea s potencijalom da razvijaju ekonomiju obima i ostanu u formalnom sektoru ekonomije.
Profesor Fuada Stankovi, inae doajen u teorijskim razmatranjima problema preduzetnitva na ovim prostorima, opredjeljuje se za
sljedeu sistematizaciju malih i srednjih preduzea:
- Prvi tip ine preduzea male privrede iz tradicionalnih oblasti
proizvodnje i usluga, gdje se nalazi najvei broj ovih preduzea. U ovu
kategoriju preduzea ubrajaju se: tradicionalno zanatstvo, trgovina,
ugostiteljstvo i graevinarstvo. Ova preduzea zapoljavaju od jednog do
dva radnika, a lokalno trite mu je osnovno trite. Aktivnosti u ovim
6
Scheedy E.: Start and Run Home Based Business, Self. Council Ltd., 2001, str. 32.
29
Mirko Okoli
preduzeima karakterie intenzivan rad. U svom ivotnom vijeku biljee

male stope rasta i razvoja. Zbog rjeavanja problema samozapoljavanja
ove kategorije preduzea znaajne su za nacionalne ekonomije.
- Drugu grupu ine preduzea koja su kooperanti velikih preduzea. Ova subkontraktorska preduzea javljaju se u razvijenim ekonomijama gdje postoje veliki sistemi koji asembliraju poluproizvode ovih
malih preduzea. S obzirom na to da su ova mala preduzea specijalizovana za proizvodnju jedne komponente ili podsklopa, ona to
najee realizuju po relativno niskim cijenama. Rast ovih preduzea
uglavnom zavisi od rasta velikih iji su kooperanti. Jedan od goruih
problema je zavisnost od velikih preduzea. Za nacionalnu ekonomiju
ova preduzea su znaajna u dijelu poveanja konkurentnosti zemlje na
svjetskom tritu.
- U treu grupu ubrajaju se savremena visokoinovativna
preduzea. To su preduzea iz oblasti visokih tehnologija (informacione
tehnologije, bioinenjering, komunikacije, elektronika i dr.). Njihova sfera
interesovanja su poetni stadijumi uvoenja tehnolokih inovacija ili
eksperimentisanja u procesu stvaranja novih proizvoda ili usluga. Praksa
pokazuje da je u ovim preduzeima najvei broj bankrotstava. Meu
ovim preduzeima odreeni procenat preduzea biljei za prosjenu
privredu nezamislive profite, a u velikoj mjeri nastaju kao rezultat investiranja rizinog ili pekulativnog kapitala.
30
Mirko Okoli
II. MALA I SREDNJA PREDUZEA

I NACIONALNE EKONOMIJE
1. Mala privreda u razvijenom dijelu svijeta
2. Evropska povelja o malom preduzeu
3. Mala preduzea u zemljama u razvoju
4. Mala i srednja preduzea u bivoj Jugoslaviji
5. Mala i srednja preduzea u privredama u tranziciji
6. Mala i srednja preduzea u poslovanju u Bosni i Hercegovini
7. Mala i srednja preduzea u Republici Srpskoj
31
Mirko Okoli
1. Mala privreda u razvijenom dijelu svijeta

Mala i srednja preduzea i preduzetnitvo su osnovni i najznaajniji dio privredne istorije i aktuelnih privrednih struktura. Vrlo esto umjesto termina mala i srednja preduzea koristi se termin mala privreda. Pod
tim pojom najee se podrazumijevaju organizacije koje zapoljavaju do
stotinu radnika kao i samostalni privredni subjekti koji istupaju na tritu.
U svim zemljama u svijetu oduvijek je bilo malih firmi, koje su
uglavnom imale prateu, marginalnu ulogu unutar privrednog razvoja
zemalja. Tadanja politika u tim zemljama podsticala je razvoj velikih
kompanija za koje se oekivalo da budu konkurenti na svjetskom tritu.
U XX vijeku bilo je raireno miljenje da je za brz ili dinamian tehnoloki
i privredni razvoj potrebna ekonomija velikog obima. Izuzetak su bili
Japan, Juna Koreja i Sjedinjene Amerike Drave. U Japanu su mala
preduzea i prije i poslije Drugog svjetskog rata imala, a i danas zauzimaju centralno mjesto. Slina situacija je i u Junoj Koreji. U Sjedinjenim Dravama su, vjerovatno pod uticajem protestanata, cijenili inicijativu
i preduzetnost pojedinaca i ova injenica uslovljavala je snanu podrku
sredine za njihov ulazak u biznis. Konano, u Americi je tek osamdesetih
godina prologa vijeka dozvoljeno formiranje koncerna, trustova (ne
treba ih zamjenjivati s transnacionalnim kompanijama koje svoj razvoj
temelje na internacionalizaciji poslovanja).
Privredna istorija svijeta pokazuje da velike kompanije daju neosporno veliki doprinos dinaminom privrednom razvoju. U kriznim momentima, kada je neophodno mijenjanje privredne strukture, manje firme
zbog svoje otvorenosti inovacijama i fleksibilnosti mogu vie da pomognu
u prilagoavanjima novim uslovima. One su predstavljale vaan faktor u
objedinjavaju preduzetnitva, institucija snoenja rizika, centara za nezavisno odluivanje o tehnologiji i njihovom irenju unutar zemlje.
Kako brojni autori smatraju, industrijalizacija se putem razvoja
male privrede pokazuje kao dobar put za dostizanje razliitih drutvenoekonomskih ciljeva i u mnogim sluajevima predstavlja kompromis izme7
u rasta i efikasnosti ne dovodei u pitanje mnoge drutvene ciljeve.
Ve krajem sedamdesetih godina u najrazvijenijim zemljama potpuno se promijenilo gledanje na malu privredu. Dokaz za to su podaci po
kojima ovaj sektor privrede zapoljava od 40 do 70 odsto ukupno zaposlenih u privredi, uestvuje u drutvenom bruto proizvodu ukupne privrede oko 50 i u izvozu sa 40 do 60 i vie procenata.
7
Baleti Z.: O teorijama preduzetnitva, Nae teme br. 11, Zagreb, 1989, str.64.
32
Mirko Okoli
Do promjene stava prema maloj privredi dolo je ne samo zbog

toga to je u uslovima niskog ekonomskog rasta bilo nuno prestrukturiranje privrede nego i zbog toga to u sedamdesetim godinama dolazi
do naglog napretka u znanju a time i do intenzivnih privrednih aktivnosti,
to je, nasuprot kapitalno opremljenoj proizvodnji, mogue prevoditi u
posao u okviru manjih firmi. Razvoj informatike u proizvodnji otvara
proces decentralizacije i dekoncentracije proizvodnih i poslovnih kapaciteta. Kreativnost, inovativnost i preduzetnitvo postaju osnovne poluge
promjena i daljeg razvoja. Iskustva pokazuju da se u ovim promjenama
velike firme teko snalaze.
Kraj XX vijeka razvija novi tip savremenog i uspjenog preduzea.
U pitanju su visokoinovativna preduzea, ona iz visokih tehnologija
(informatika industrija, bioinenjering, komunikacije, elektronika, automatizacija).
Osnovna karakteristika ovih savremenih "malih" firmi je:
- visok stepen sofisticiranosti rada,
- savremena kapitalna opremljenost,
- visok stepen rizika u poslovanju. Ovo su kompanije s najveim
stepenom bankrotstva.
Po pravilu, njihova sfera interesovanja su poetni stadijumi uvoenja tehnolokih inovacija ili eksperimentisanje u procesu kreiranja
novih proizvoda i usluga.
Iskustva pokazuju da afirmacija i podrka poslovanja i razvoja
male privrede u visokom stepenu zavisi od preovlaujueg tipa tehnologije. Tako su kod tehnologija za masovnu proizvodnju neophodna vea
preduzea, dok su za visokosofisticiranu i za svjetsko trite visokospecijalizovanu proizvodnju interesantna mala preduzea
FAZA U CIKLINOM R AZVOJU

NACION ALNE EKONOMIJE
PREOVL AUJUI TIP

TEHNOLOGIJE U PRIVREDI
Faktori koji snano utiu na visoku ili niu popularnost male privrede
U periodima velikih tehnolokih promjena (a upravo smo savremenici jedne takve promjene) postoji tendencija ka stvaranju manjih
fleksibilnih firmi, dok privredama sa stabilnim tehnologijama dominiraju
velike firme.
Zbog toga u u nastavku ukratko izloiti situaciju po pojedinim
zemljama.
33
Mirko Okoli
U italijanskoj ekonomiji dominiraju mala preduzea, jer ta zemlja

nema preciznu definiciju za mala i srednja preduzea. Pokretaku snagu
za otvaranje novih preduzea ini zakon iz 1986. godine. Ovaj zakon
tretira lokalnu sredinu kao znaajan faktor podsticaja otvaranja novih
radnih mjesta. Cijeli problem postavljen je tako da vlada svojim mjerama
stvori ambijent koji e podravati preduzetnike poduhvate. U funkciji
ostvarivanja ovih ciljeva nude se razni servisi, kao to su pomo u planiranju, kole za menadment, tehnika pomo za zapoinjanje posla,
finansijska pomo, subvencije i zajmovi, a sve u skladu s propisima
Evropske unije.
Od 1986. godine do danas otvoreno je na desetine hiljada novih
mikropreduzea.
Vie od 99 odsto od ukupnog broja preduzea u Austriji ine mala
i srednja preduzea. Vrlo dugo Austrija razvija i njeguje sistem podrke
ovoj grupi preduzea. Istina, u posljednje vrijeme prisutno je odreeno
suavanje podrke kako bi se ukupan sistem prilagodio opteprihvaenom u Evropskoj uniji.
Strateki pravci razvoja malih i srednjih preduzea u Austriji su:
- proizvodnja novih visokokvalitetnih proizvoda,
- podizanje kvaliteta turistike ponude,
- kreiranje novih i podizanje kvaliteta postojeih usluga,
- tednja energije, poveavanje racionalnosti u korienju sirovina,
reciklaa otpada,
- primjena novih tehnologija,
- industrijska kooperacija,
- unapreivanje transporta i logistike.
Japan je jedna od razvijenih zemalja koja vrlo dugo i paljivo njeguje preduzetnitvo i poslovanje malih i srednjih preduzea.
Jedna od zanimljivosti Japana je da kod njih kategorizacija preduzea u mala i srednja zavisi od oblasti angaovanja individualnog preduzetnika i preduzea. Tako se malim i srednjim preduzeem u poljoprivredi i rudarstvu smatra preduzee sa 300 zaposlenih, dok se u veletrogovini smatra preduzee sa stotinu, a u malotrgovini sa 50 zaposlenih.
Politika podrke razvoju malih i srednjih preduzea obuhvata etiri
grupe mjera:
- mjere koje su u funkciji strukturnih prilagoavanja i restrukturiranja MSP,
34
Mirko Okoli
- eliminacija smetnji za ravnopravno uee MSP na tritima nabavke i prodaje,

- mjere za podizanje efektivnosti i efikasnosti poslovanja MSP,
- finansijska podrka i fiskalne olakice.
Amerika je zemlja s razvijenim pragmatinim, inovativnim i preduzetnikim duhom. Sve do sredine sedamdesetih godina i velike naftne
krize osnovna panja na tom kontinentu bila je fokusirana na rast preduzea i formiranje transnacionalnih korporacija. Tada je u 500 najveih
amerikih kompanija radilo oko 75% ukupne radne snage angaovane u
preraivakoj industriji. Kriza i poveanje nezaposlenosti malih i srednjih
preduzea uslovili su povean interes svih za osnivanje i razvoj.
Za razliku od ostalih razvijenih drava koje su u mnogo veem
stepenu spremne da nekim svojim mjerama podravaju i podstiu razvoj
malih i srednjih preduzea, u Americi je podrka razvoju ovih preduzea
preputena razliitim nevladinim agencijama i konsultantskim kuama.
Ovakav vid pomoi obilato se nudi putem interneta.
U Njemakoj, koja je prola dug put kvalitetne podrke i razvoja
malih i srednjih preduzea, danas je prisutno intenziviranje tehnike pomoi ovim preduzeima.
Posredstvom komorskog sistema i brojnih specijalizovanih agencija, prije svega lociranih na regionalnom i lokalnom nivou, u Njemakoj
se malim i srednjim preduzeima pod povoljnim uslovima prua kvalitetna pomo iz oblasti tehnikog i tehnolokog razvoja, iz oblasti upravljanja poslovanjem, prije svega upravljanja meunarodnim poslovanjem,
te iz oblasti menaderskog raunovodstva, marketinga i slino.
U njemakoj praksi podrke malim i srednjim preduzeima treba
istai institucionalno savjetnitvo. U pitanju su javno priznati centri ili
agencije trgovakih udruenja i Sluba savjetovanja u upravljanju pri
njemakom centru za produktivnost upravljanja (RKW).
2. Evropska povelja o malom preduzeu
U Evropi, kao u Sjedinjenim Amerikim Dravama, do sedamdesetih godina vjerovalo se da su velika preduzea kljuni faktor ekonomskog rasta, jer su, izmeu ostalog, mogla da obezbjeuju potrebnu kritinu masu pretpostavki za kvalitetan istraivaki i razvojni rad. Iskustva,
meutim, pokazuju da nije neophodna visoka korelacija izmeu izdvajanja za istraivaki i razvojni rad i ekonomskog rasta. Ovaj stav, zajedno
35
Mirko Okoli
sa injenicom da treba rjeavati probleme zaposlenosti, uslovio je poveani interes za razvoj malih i srednjih preduzea.
Pitanje razvoja ovih preduzea u Evropskoj uniji locirano je u
oblast upravljanja njenom industrijskom politikom. Problem voenja industrijske politike na nivou Evropske unije nije jednostavan i lak zbog toga
8
to izmeu zemalja lanica postoje znaajne razlike.
U Francuskoj su naglaeni etatistiki koncept i tradicija dravne
intervencije u industriji i u ekonomskom razvoju.
Slino Francuskoj, i u Velikoj Britaniji dominirao je etatistiki koncept, s tim da se u posljednje dvije decenije ide na smanjivanje uea
drave u privredi.
Industrijska politika u Njemakoj usmjerena je na modernizaciju
pojedinih grana koje nisu u stanju da izdre konkurenciju na svjetskom
tritu. U poreenju sa drugim zemljama, Njemaka njeguje liberalni koncept privrede.
Komisija evropske zajednice je jo 1973. osnovala Odjeljenje za
zanatska, mala i preduzea srednje veliine sa zadatkom da prui pomo ovim preduzeima u meusobnoj saradnji. S tim ciljem donijet je poseban zajedniki dokument u okviru koga su definisane mjere ekonomske politike koje treba da poboljaju okruenje u kome funkcioniu
mala i srednja preduzea.
Godina 1983. proglaena je godinom malih i srednjih preduzea i
zanatske proizvodnje, a u toj oblasti objavljen je i prirunik. Ovim aktivnostima pridruila se i Evropska investiciona banka obezbjeujui znaajniji dio svog kreditnog potencijala za finansiranje ovih preduzea.
Dio navedenih aktivnosti je i formiranje BCNET-a (Business Cooperation Network).
U jednoj od dvadeset i etiri generalne direkcije pri Evropskoj
komisiji ili svojevrsnoj vladi Evropske unije formirana je institucija
zaduena za mala i srednja preduzea. Ova institucija prati stanje i
kretanja u poslovanju malih i srednjih preduzea i shodno zakljucima
predlae mjere, a prilikom donoenja novih zakona i propisa na nivou
Evropske unije titi interese ovih preduzea.
Jedna od takvih mjera je i jedinstveno prihvaen koncept evropskog preduzea. Sutina ovog koncepta ogleda se u sljedeem:
- mala i srednja preduzea teko mogu da uestvuju na velikim
tenderima, jer ne mogu da odgovore na njegove kriterijume;
8
Stacey O.: Business Introduction, Subout-Western Publishing Co, 1997, str 93.
36
Mirko Okoli
- udruena preduzea iz grupe MSP mogu da zadovolje uslove koji

se postavljaju na velikim tenderima konkursima;
- upisom kod notara konzorcijuma preduzea iz grupe MSP, ova
preduzea, uz ostale zahtjeve, zadovoljavaju uslove tendera i u mogunosti su da se nose s velikim kompanijama.
Druga panje vrijedna aktivnost koju je pokrenula ova institucija
odnosi se na formiranje Euro info-centra. U okviru odgovarajuih institucija, najee su to komore, o troku drave formirani su snani i svim
malim i srednjim preduzeima dostupni informativni centri i informacije o
stanju i kretanjima na lokalnom, nacionalnom i regionalnom tritu.
Od 1974. godine efovi drava i vlada zemalja Evropske unije
odravaju, po pravilu, u zemlji koja je trenutni predsjedavajui Evropske
unije, najmanje dva puta godinje popularni sastanak na vrhu.
Na ovim sastancima nale su se i teme bliske podrci poslovanju
malih i srednjih preduzea. Tako je 1998. usvojen jedinstveni projekat
"Rast i zaposlenost" iji je osnovni cilj bio poveanje investicionih ulaganja u mala i srednja preduzea.
Tokom 2000. godine u funkciji operacionalizacije Lisabonske
deklaracije, koja se odnosi na dalji privredni razvoj Evropske unije, utvreno je da je preduzee jedan od osnovnih i najznaajnijih subjekata
privrednog razvoja Evropske unije. Na ovakvom stavu donijeta je Evropska povelja malih preduzea.
U Evropskoj povelji malih preduzea se konstatuje da je malo
preduzee kima evropske privrede. Ona je nezamjenljivi izvor zapoljavanja i rasadnik preduzetnikih ideja i inovacija. Evropski napori usmjereni na kanalisanje nove privrede bie uspjeni ukoliko se malo
preduzee stavi u prvi plan.
Povelja istie deset grupa problema koje sistemski treba rjeavati
kako bi se dao pun doprinos kvalitetnom razvoju malih preduzea u
Evropskoj uniji.
OBRAZOVANJE I OBUKA
ZA PREDUZETNITVO
JEFTIN I BRZ POETAK
KVALITETNIJA ZAKONSKA
REGULATIVA
DOSTUPNOST ZN ANJU
UNAPREENJE ON-LINE PRISTUPA
PRISTUP FIN ANSIJSKIM

SREDSTVIMA
37
Mirko Okoli
PORESKE OLAKICE
JA ANJE TEHNOLOKOG
KAPACITETA
MALOG PREDUZEA
SERVISI ZA POSLOVNU PODRKU

MALIM PREDUZEIMA
BOLJA PREZENTACIJA MALIH

PREDUZEA
Deset osnovnih ciljeva Evropske povelje o malim preduzeima9
Ovdje u ukratko prezentovati svaki od prihvaenih ciljeva u okviru Evropske povelje o malim preduzeima.
(1) Lisabonskom deklaracijom promovisana je kljuna kompetencija. Ona osim tradicionalnih znanja i vjetina obuhvata drutvena
znanja, raunarska znanja, inovativnost i preduzetnitvo.
Preduzetnitvo se mora sticati od najranijih dana, a naroito u
okviru dvanaestogodinjeg uenja u uionici. Zemlje moraju da u svoje
obrazovne i vanobrazovne programe uvedu preduzetnitvo, kao, recimo,
Junior Achievement and Business Innovation Programme. Ovdje je veoma bitno pronai modele obuke uenika za preduzetniko ponaanje i
razmiljanje.
(2) Cilj Evropske povelje o malom preduzeu odnosi se na jeftin i
brz poetak. U funkciji ostvarivanja ovog cilja vrlo su bitni:
- kvalitetan sistem registracije preduzea,
- niski administrativni trokovi,
- brzo rjeavanje svih problema na jednome mjestu,
- eliminisanje mita i korupcije administracije,
- prevoenje sive ekonomije u legalno poslovanje.
(3) Evropska povelja o malom preduzeu nastoji poboljati zakonsku regulativu. Tu se panja posveuje pitanjima postojanja i pristupa
slobodnim konkurentskim tritima. U okviru Povelje daje se preporuka
da se dravna administracija to manje uplie u poslovanje privrednika
(svijet ulazi u neoliberalistiku fazu razvoja, kada jaa uticaj drava i
vlada), a da redefinisanjima zakona iznae prostor za davanje odreenih
olakica malim preduzeima.
(4) Ovaj cilj odnosi se na dostupnost znanju. Poetni stav u
njegovom promovisanju je da mala preduzea ne mogu zapoljavati
razliite profile strunjaka i najee se oslanjaju za uposlenike koji vladaju razliitim vjetinama. Povelja kae da obrazovne organizacije i
9
Brnjas Z.: Od male privrede do velikog biznisa, Omega, Beograd, 1999, str 48.
38
Mirko Okoli
konsultantske organizacije moraju preciznije definisati specifine potrebe

malih preduzea. Jedno od rjeenja za ovaj problem je u razvoju trita
lokalnih konsultanata i trenera za obuku zaposlenih u malim preduzeima i njihovom licenciranju.
(5) Evropska povelja o malom preduzeu predvia unapreivanje
on-line pristupa. Ovdje se pokuava definisati set pravne i tehnike
infrastrukture kako bi se omoguilo preduzeima da dio svog poslovanja
obavljaju on-line, ako ne ire, a ono sa svojom vladom. Drugim rijeima,
izjave, registracije preduzea, penzijski formulari i druga pitanja u komunikaciji s nadlenim organom mogu da se rjeavaju uz pomo interneta.
(6) U dijelu Povelje koji se odnosi na poreze i pristup finansijskim
sredstvima kae se da se na poreze ne treba gledati kao na kanjavanje,
ve kao na sistem podsticaja i nagrade - manji porezi su nagrada za
investicije, zapoljavanje, za izvoz proizvoda ili uvoz tehnologije. Porezi
treba da su jednostavni.
(7) Sutina zahtjeva za pospjeivanje pristupa malih preduzea
finansijskim sredstvima odnosi se na spremnost banaka da odobravaju
kredite, i to pod najpovoljnijim uslovima. Jedan od zahtjeva u ovom setu
ciljeva je pruanje mnogo vee pomoi malim preduzeima u izradi
biznis planova. Ovdje se istie i potreba formiranja kreditnih garancijskih
fondova kako bi se banke stimulisale da odobravaju kredite ovim preduzeima.
(8) Evropska povelja o malim preduzeima ukazuje na jaanje
tehnolokih kapaciteta malih preduzea, preko sistema transfera tehnologije izmeu naunoistraivakih organizacija i preduzea u privredi.
(9) Ova povelja o malim preduzeima apostrofira razvoj kvalitetnih
servisa za poslovnu podrku malim preduzeima. U pitanju su razliite
agencije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, koje treba da
pruaju razliite visokostrune usluge malim preduzeima, i to pod najpovoljnijim uslovima (inkubatori, klasteri i drugi oblici pruanja pomoi
malim preduzeima).
(10) Posljednji cilj Evropske povelje o malim preduzeima odnosi
se na poboljanje promocije malih preduzea. Pitanje promocije posmatra se dvojako: kao pitanje zastupljenosti malih preduzea u dijalogu s
vladama i kao pitanje njihove promocije u drutvenom okruenju.
U funkciji ostvarivanja ovog cilja znaajan prostor se posveuje pitanju
udruenja preduzetnika.
39
Mirko Okoli
3. Mala preduzea u zemljama u razvoju

Sedamdesetih godina prologa vijeka razvijeni dio svijeta putem
razliitih organizacija lociranih pri Ujedinjenim nacijama i Svjetskoj banci
poeo je da pokazuje interes za dinaminiji razvoj zemalja u razvoju
dojueranjih kolonija. U sklopu ovih aktivnosti afirmisala su se dva
pravca razvoja ovih zemalja. Prvi se odnosi na intenziviranje stranih
ulaganja, koncesije i dugorona proizvodna partnerstva lokalnih preduzea sa preduzeima iz razvijenog dijela svijeta. Drugi pravac odnosi se
na samozapoljavanje ili otvaranje malih preduzea.
Interes razvijenog svijeta za dinaminiji privredni razvoj manje
razvijenih zemalja vrlo brzo je splasnuo i zadrao se na rjeavanjima
problema siromatva u ovim zemljama. Jedna od mjera na kojoj se i
danas insistira ne samo u krugu ovih zemalja ve i zemalja u tranziciji je
da se kroz samozapoljavanje ili razvoj mikropreduzea rjeava problem
nezaposlenosti.
MIKROPREDUZEA
RJEAVANJE
PROBLEMA
SIROMATVA ZEMLJE
Jedna od visokoafirmisanih funkcija malog preduzea u nerazvijenom svijetu
4. Mala i srednja preduzea u bivoj Jugoslaviji

Poetni administrativno-etatistiki model privreivanja, a kasnije i
model samoupravno-trine ili dogovorne privrede u bivoj Jugoslaviji
nije inio pogodan ambijent za razvoj male privrede. U privrednom
razvoju akcenat se stavljao na razvoj velikih privrednih sistema, to je
stvaralo ogromnu trinu prazninu, koju su po logici stvari trebala da
pokrivaju mala i srednja preduzea.
Komparativna analiza uea male privrede u pojedinim tipovima
privrede u 1985. godini
Uee zaposlenih u malim preduzeima
u ukupno zaposlenima u privredi
Razvijene zapadne zemlje
Socijalistike zemlje
30 - 60
5
SFRJ
8
Izvor: Struno-analitika podloga za pripremu Akcione konferencije SKJ o idejnim
i politikim pitanjima b reg razvoja male privrede, Beograd, 1987.
40
Mirko Okoli
Odreene aktivnosti na planu podrke razvoju male privrede

postoje i u taksativnom nabrajanju svode se na:
- donoenje drutvenog dogovora o podsticaju razvoja male
privrede,
- izgradnju mree za bri razvoj male privrede koja je povezivala
sve republike i pokrajine. Najkvalitetniju mreu po teritorijalnom principu
razvila je Slovenija (YUGEA Ljubljana), a na principu pojedinih
djelatnosti ("Mihajlo Pupin" iz Beograda za visoke tehnologije), ITEO
mrea institucija za pruanje informacija maloj privredi u Ljubljani, te
razvoj mrea za edukaciju menadera i preduzetnika.
Dio ovih aktivnosti ini i velika meunarodna konferencija u
organizaciji Istraivakog centra za kooperaciju sa zemljama u razvoju iz
Ljubljane na temu "Mala i srednja preduzea u zemljama u razvoju"
(1987).
Programima aktivnosti bilo je predvieno iroko i svestrano
ukljuivanje razliitih subjekata, meu kojima i vlada, stalne konferencije
gradova, privrednih komora, a konano i Savez komunista Jugoslavije.
5. Mala i srednja preduzea u privredama u tranziciji
Tranzicione promjene u veini zemalja u znaku su promjena u
politikom sistemu, u privrednosistemskim uslovima poslovanja (liberalizacija trita i harmonizacija propisa s propisima u Evropskoj uniji) i u
znaku privatizacije dravnih i drutvenih preduzea.
Kako Z. Brnjas konstatuje, procesi privatizacije doveli su do razvo10
ja novih tipova privatnih preduzea:
- tradicionalna privatna preduzea nastala u vremenu socijalizma pod
sintagmom male privrede, organizovanih najee u obliku radnji za
zanatsku proizvodnju i usluge;
- fantomska ili papirna preduzea s jednim zaposlenim i najee
praznim ili blokiranim iro-raunima;
- privatna preduzea osnovana kao forma za obavljanje dopunskih
poslova;
- privatna preduzea nastala restrukturiranjima velikih dravnih ili
drutvenih preduzea ili izdvajanjima iz sistema;
10
Brnjas Z.: Od male privrede do velikog biznisa, Omega, Beograd, 1999, str. 48.
41
Mirko Okoli
- privatna preduzea koja su formirana na legalnim ili polulegalnim

poslovima ili izrasla iz sive, a nerijetko i crne ekonomije,
- privatizovana drutvena i dravna preduzea,
- preduzetniki orijentisana privatna preduzea osnovana s namjerom
da dugo traju, rastu i razvijaju se.
Preduzea iz socijalistikog vremena
Fantomska ili papirnata preduzea
Preduzea u funkciji obavljanja

dopunske djelatnosti
Preduzea izrasla iz sive,

pa ak i crne ekonomije
Preduzea izdvojena iz velikih sistema

u procesu restrukturiranja
Privatizo vana dra vna

i drutvena preduzea
Preduzea osnovana
na stratekoj orijentaciji
i preduzetnitvu
Ostali tipovi privatnih preduzea
Struktura MSP iz privatnog sektora u privredama u tranziciji
Ova studija vrlo je indikativna i govori o tome da nije mogue

jedinstveno tretiranje svih malih i srednjih preduzea bilo u okviru njihovih analiza, bilo u oblasti mjera kojima treba da se podri njihov razvoj.
Razliite kategorije preduzea zahtijevaju razliite mjere podsticaja i
podrke.
Razvoj privatnog sektora te malih i srednjih preduzea u privredama u tranziciji prate brojne specifinosti. U taksativnom nabrajanju
naveu neke od njih.
- U sluaju velikog broja dravnih i drutvenih srednjih i manjih
preduzea steaji su bili obavezna faza koja je prethodila njihovoj
privatizaciji.
- Vlasnici privatizovanih malih i srednjih preduzea raspolau kapitalom, ali najee ne raspolau kompetentnim i za voenje firmi potrebnim znanjima i umijeima. Istovremeno, pokazuju odbojan stav prema
angaovanju kompetentnih pojedinaca.
- Veliki broj novoosnovanih radnji i preduzea nastao je kao rezultat mnogo manje preduzetnike erudicije njenih osnivaa, a mnogo
vie iz potrebe da se rjeava osnovni egzistencijalni problem.
- Najvei broj novoosnovanih radnji i preduzea je u sektoru trgovine i usluga, i to prije svega lokalnog znaaja. Izuzetno malo je novo42
Mirko Okoli
osnovanih preduzea u oblasti proizvodnje i izvozno orijentisane proizvodnje.

- Jedna od karakteristika razvoja MSP u tranziconom procesu je
razvoj porodinog biznisa. Naime, jedan lan se usmjerava u privatni
biznis, a drugi se ovim bave u vidu dopunskog zanimanja.
- Najvei broj autohtono razvijanih privatnih preduzea ima samo
jednog vlasnika. To pokazuje da vlasnici jo uvijek nemaju povjerenja u
suvlasnike i partnere.
- Novoosnovana preduzea i najvei broj mikropreduzea karakterie zadravanje na jednom zaposlenom.
- Jedna od karakteristika tranzicionih promjena je da veliki dio
aktivnosti ostaje u sferi sive i crne ekonomije i ne prelazi u tokove legalne trgovine.
- Podatak kojim se vrlo malo operie u privredama u tranziciji i u
razvijenom dijelu svijeta ukazuje da je procenat propadanja MSP vei od
procenta propadanja velikih preduzea i da u strukturi novoosnovanih
radnji i preduzea u prvih pet godina propada od 50 do 60 posto
preduzea.
Veina zemalja u tranziciji prihvatila je MSP kao sutinski dio
ekonomskih reformi. U krugu ovih zemalja, a meu njima smo i mi,
veoma mnogo se govori o Evropskoj povelji o malom preduzeu.
Operacionalizacija i rezultati aktivnosti na podrci razvoju malih i srednjih
preduzea razliiti su po pojedinim zemalja. Kao ilustraciju izloiu
najbitnije karakteristike ovih aktivnosti u nekoliko zemalja.
eka vlada je jo 1992. usvojila akt kojim se drava opredijelila
da podri razvoj malih i srednjih preduzea. Osnovni cilj ovog akta bio je
da se olaka osnivanje ovih preduzea i da se ojaaju njihove ekonomske pozicije. U funkciji implementacije ovog cilja vlada je osnovala
fondove koji se finansiraju iz dravnog budeta i ustanovila je institucije
kojima je povjeren zadatak podrke preduzetnicima.
U osnovnoj strukturi podrke poslovanju i razvoju malih i srednjih
11
preduzea najznaajnija mjesta zauzimaju:
- podrka strunom osposobljavanju,
- podsticaj rada konsultantskih firmi,
- prihvatanje kooperacije izmeu MSP,
11
SEED, Program razvoja preduzetnitva i malih i srednjih preduzea u Srbiji, 2005, str. 72.
43
Mirko Okoli
- podrka prikupljanju, obradi i distribuciji informacija od znaaja za

mala i srednja preduzea,
- privilegija istraivanjima i tehniko-tehnolokom razvoju,
- podrka stvaranju novih radnih mjesta,
- podsticaj regionalnog ekonomskog razvoja,
- prihvatanje prekogranine kooperacije i uee na sajmovima.
Ministarstvo ekonomije izradilo je i koordinira aktivnostima realizacije detaljnog plana podrke malih i srednjih preduzea.
U Poljskoj egzistira dva miliona malih i srednjih preduzea, a
zapoljavaju oko 60 posto radne snage i proizvode gotovo polovinu drutvenog bruto proizvoda.
Savjet ministara Poljske je na bazi sporazuma o pridruivanju
Evropskoj uniji sainio nacionalnu strategiju malih i srednjih preduzea.
U Sloveniji su mala preduzea sektor ekonomije koji se najbre
razvija. Na bazi zakona za promovisanje malog biznisa formiran je fond
za razvoj malih preduzea koji se finansira iz republikog budeta i iz
drugih izvora.
U Rumuniji je Parlament 1994. godine donio Zakon o podrci razvoju malih i srednjih preduzea. Tim aktom vlada je definisala osnovne
kategorije preduzea i glavne pravce njihovog razvoja.
Najznaajniji oblici podrke ovim preduzeima u Rumuniji su:
- pruanje informacija, podrka i usluge konsultantskih firmi,
- podrka regionalnim razvojnim programima,
- obuka preduzetnika, menadera i zaposlenih u MSP,
- istraivanja i tehnoloke inovacije,
- pristup resursima, javne nabavke i predugovori,
- podsticanje izvoza,
- formiranje neophodnih fondova za podrku MSP.
Vladinom rezolucijom iz 1995. godine formirana je Rumunska
agencija za razvoj MSP sa sljedeim osnovnim zadacima:
- analiza, koordinacija i praenje razvojnih programa iz oblasti malih
i srednjih preduzea,
- evidentiranje i dodjeljivanje subvencija,
- svake tree godine priprema prijedloga podnosi se vladi u pogledu strategije i politike razvoja malih i srednjih preduzea.
44
Mirko Okoli
6. Poslovanje malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini

Analize Direkcije za evropske integracije najbolje pokazuju prisustvo i uspjenost sektora malih i srednjih preduzea, tj. privatnog
sektora u ukupnoj privredi.
U vlasnikoj strukturi i u strukturi stvaranja drutvenog bruto
proizvoda kod oba entiteta uee privatnog sektora (oko 50%) nedopustivo je malo u poreenju sa drugim zemljama u tranziciji u regionu
(oko 80% u Maarskoj, ekoj, Slovakoj i drugim zemljama). Drava je
jo uvijek najvei poslodavac.
Evidentan je dinamian rast broja novoosnovanih preduzea kod
oba entiteta.
Poveanje zaposlenosti u entitetima vezuje se za novoosnovana
preduzea. Privatizovana preduzea iz grupe malih i srednjih biljee
smanjivanje broja zaposlenih.
Preko 85 posto malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini
su preduzea iz grupe mikropreduzea ili preduzea koja zapoljavaju
manje od deset radnika.
I pored ovog podatka, Bosna i Hercegovina, u poreenju sa
drugim zemljama u regionu, biljei najniu stopu mikropreduzea per
capita. Ovdje postoji samo sedam malih i srednjih preduzea na hiljadu
stanovnika, dok se taj broj u drugim zemljama kree na nivou od vie
desetina (npr., u Poljskoj ih je 82 na 1000 stanovnika).
Albanija
BiH
Bugarska
Hrvatska
Rumunija
SCG
eka
Maarska
Poljska
Slovaka
A
18,1
7,0
27,6
13,7
27,4
7,8
85,1
58,9
87,0
67,7
B
52,1
45,0
50,8
35,0
63,0
47,5
35,0
26,0
35,8
43,9
C
17,8
12,0
28,9
7,0
16,0
5,3
19,9
50,2
25,6
29,8
D
12,5
27,0
18,0
28,8
14,9
25,8
23,9
19,9
34,2
20,6
E
17,6
16,0
2,3
30,0
6,1
21,4
21,2
3,9
4,4
5,7
Izvor: Studija dravnih vlasti EBRD-a /EBDR survey of national authorities, Evropska
komisija i UN/ECE, 2003.
Legenda: A - b roj MSP na 100 stanovnika; B - uee MSP u trgovini; C - uee
MSP u uslugama; D - uee MSP u proizvodnji i E - uee MSP u drugim
aktivnostima
45
Mirko Okoli
Komparativne analize pokazuju da je u Bosni i Hercegovini u

poreenju sa drugim privredama u tranziciji nedopustivo veliko uee
tzv. neformalnog sektora.
Uee neformalnog sektora u drutvenom bruto proizvodu u
Bosni i Hercegovini procjenjuje se na preko 34 posto, dok se u drugim
privredama u tranziciji kree oko 30 procenata, a u Sjedinjenim Dravama manje od 9 i u zemljama OECD-a oko 17 procenata.
Analize odnosa dobiti i ukupnog prometa (sprovedene 2003)
pokazuju da oni kod novih preduzea iznose oko est posto, kod
privatizovanih oko 20, kod dravnih preduzea oko 18 procenata, to
ukazuje na efikasnost poslovanja privatnog sektora. Istina, sprovedene
analize na temu gubitaa pokazuju da je njihovo uee od 20 procenata
ukupnog broja preduzea gotovo isto u svim sektorima vlasnitva.
Analize drugih pokazatelja kvaliteta poslovanja pokazuju da
najviu stopu rasta prometa biljee novoosnovana preduzea, da ih
slijede privatizovana, a da najmanji rast odnosno stagnaciju biljee preduzea iz dravnog sektora.
Za ovu priliku treba istai i rezultate analize produktivnosti
preduzea po pojedinim kategorijama. Novoosnovana i privatizovana
preduzea ostvaruju dvostruko veu produktivnost kapitala u odnosu na
dravna. Ova razlika u njihovu korist bitno je manja u sluaju produktivnosti rada.
7. Mala i srednja preduzea u Republici Srpskoj
S obzirom na to da u se u svojim daljim razmatranjima doticati
pitanja razvoja preduzetnitva i poslovanja te razvoja malih i srednjih
preduzea, ovom prilikom prezentovau osnovne podatke koji se odnose
na MSP u Republici Srpskoj. U pitanju su podaci koje su koristili tvorci
Strategije razvoja MSP u Republici Srpskoj.
U Republici Srpskoj poveava se broj ovih preduzea sa 29.193 u
2002. na 40.397 u 2005. godini.
MSP
u 2002.
MSP
u 2005.
Reg. prav.
lica 2002.
Reg. prav.
lica 2005.
Struktura
prav. lica
2002.
Mikro
9.486
11.585
26.281
36.898
90,0
91,3
Mala
2.023
2.470
2.088
2.598
7,2
6,4
Struktura
prav. lica
2005.
46
Mirko Okoli
Srednja
824
899
824
901
2,8
2,3
Ukupno
12.333
14.954
29.193
40.397
100,0
100,0
Izvor: Strategija razvoja malih i srednjih preduzea Republike Srpske
U strukturi preduzea u Republici Srpskoj dominantno mjesto

zauzimaju mikropreduzea ili preduzea koja zapoljavaju manje od
deset radnika. Ova kategorija preduzea biljei neto manje dinamian
rast, tako da je za oekivati njihovo smanjivanje u narednom periodu.
Nepovoljna je injenica da se smanjuje broj srednjih preduzea u
strukturi ukupnih preduzea u Republici Srpskoj.
% uea u 2002.
% uea u 2005.
Mikropreduzea
59,6
59,3
Mala preduzea
25,5
26,9
Srednja preduzea
13,2
12,3
1,7
1,4
100,0
100,0
Velika preduzea
Ukupno:
Izvor: Repub liki zavod za statistiku Repub like Srpske
Smanjivanje uea srednjih preduzea u ukupnom broju preduzea objanjava se dosta rairenom praksom likvidacije preduzea u
proces steaja. U pitanju su preduzea sa dravnim kapitalom koja su
u procesu transformacije prolazila i kroz restrukturiranje i smanjivanje
broja zaposlenih. S tim u vezi posljedino se u ovom periodu registruje
vei broj otputanja zaposlenih.
to se tie zaposlenosti, mala i srednja preduzea u Republici
Srpskoj imaju dominantno mjesto, jer zapoljavaju oko 60 procenata od
ukupno zaposlenih.
Najvee poveanje zaposlenosti u prvih pet godina XXI vijeka
biljee mala preduzea, a slijede ih mikropreduzea. Preduzea srednje
veliine u ovom periodu biljee smanjivanje broja zaposlenih.
Ukupan broj zaposlenih

u MSP
2002.
2003.
2004.
141.825
142.757
140.504
47
Mirko Okoli
Ukupan broj zaposlenih

u Republici Srpskoj
233.718
236.438
236.239
Struktura (%)
60,7
60,4
59,5
Izvor: Repub liki zavod za statistiku Repub like Srpske
U granskoj strukturi malih i srednjih preduzea dominantno mjesto

zauzima trgovina, zatim preraivaka industrija i graevinarstvo, te
poljoprivreda i umarstvo.
Njihova struktura u 2004. po djelatnostima:
- poljoprivreda i umarstvo 5,3%,
- ribarstvo 0,2%,
- vaenje rude i kamena 0,8%,
- preraivaka industrija 17,5%,
- proizvodnja i promet elektrine energije, gasa i vode 1,8%,
- graevinarstvo 5,7%,
- trgovina 34,4%,
- ugostiteljstvo - 1,9%,
- saobraaj i veze 6,6%,
- poslovanje s nekretninama i iznajmljivanje prostora 4,7%,
- finansijsko posredovanje 2,6%,
- dravna uprava, odbrana i socijalno osiguranje 6,3%,
- obrazovanje 5,4%,
- zdravstveni i socijalni rad -2,5%,
- ostale drutvene djelatnosti i usluge 4,6%.
Izuavajui literaturu na temu malih i srednjih preduzea, uoio
sam da je vrlo malo analiza stanja i poslovanja u ovoj grupi preduzea.
Polazei od stava da ne postoje znaajnije razlike u stanju i poslovanju
MSP u Republici Srpskoj i u Srbiji, a u nedostatku empirijskih istraivanja
za ova preduzea u Republici Srpskoj, u nastavku u prezentovati rezultate istraivanja koje je 2002. godine sprovela njemaka konsultantska
kua Gopa za potrebe njemake vladine agencije GTZ na teritoriji
Vojvodine.
Uzorkom je obuhvaena sljedea struktura preduzea:
48
Mirko Okoli
- po djelatnosti: 60% iz industrije, 11% iz graevinarstva, 7% iz

poljoprivrede i 22% iz oblasti zanatstva i usluga;
- po vlasnikoj strukturi: preduzea do 10 zaposlenih radnika
37%; od 10 do 49 zaposlenih 41%; od 50 do 249 zaposlenih 18% i od
250 do 500 zaposlenih 4%.
Iz primarnih podataka, onih iz intervjua na terenu, posmatrana
preduzea prema miljenju analitiara i nisu tako mala jer su u 2001.
godini i za zapadne prilike ostvarila relativno visok promet.
Godinji promet do 50.000 evra ostvarilo je 23% anketiranih
preduzea, do 250.000 evra 23%, do 500.000 evra 10% te 2,5 miliona
evra 19% i godinji promet preko 2,5 miliona ostvarilo je 3% anketiranih
preduzea.
Podatke o svom godinjem prometu nije dalo 22% anketiranih
preduzea.
Iz prezentovanih podataka vidi se da je najvei broj anketiranih
okrenut ka realizaciji na domaem tritu. ak 60% anketiranih preduzea realizaciju ostvaruje iskljuivo na domaem tritu. Uee realizacije na stranom tritu kretalo se prema skali: do 10% od ukupne
realizacije 5% anketiranih preduzea, do 30% realizacije 9%, do 50%
tek 10%, a preko 50% ukupne realizacije svega 5% anketiranih preduzea. Odgovor na ovo pitanje nije dalo 11% anketiranih preduzea.
Sprovedena analiza pokazuje da se anketirana preduzea uveliko
oslanjaju na uvoz. Naime:
- 16% anketiranih preduzea svoju cjelokupnu nabavku realizuje
na stranim tritima,
- 34% anketiranih preduzea svoju cjelokpnu nabavku uglavnom
realizuje na domaem tritu,
- 49% anketiranih preduzea nabavku uravnoteeno realizuje na
domaem i stranom tritu,
- 1% anketiranih nije dalo odgovor na ovo pitanje.
U sticanju predstave o razvojnim i apsorpcionim sposobnostima
MSP indikativni su odgovori do kojih se dolo u okviru ovih istraivanja.
- Gotovo svim anketiranim preduzeima rukovodi vlasnik, to jasno
govori o spremnosti vlasnika da posao povjeravaju profesionalnim menaderima.
- Prosjena starosna dob vlasnika, odnosno rukovodilaca anketiranih preduzea kree se izmeu 30 i 49 godina.
49
Mirko Okoli
- Srednji obrazovni nivo je prosjean obrazovni nivo za vlasnike, ali

i za zaposlene u anketiranim preduzeima.
- Minimalan broj anketiranih preduzea ima neku dugoroniju
ugovornu saradnju s naunoistraivakim i drugim proizvodnim organizacijama.
- Veina se u rjeavanju razvojnih usmjerenja opredjeljuje za
povremeno angaovanje kompetentnih strunjaka iz okruenja, i to najee iz kruga poznanika.
- Oko 90% anketiranih vlasnika zadovoljno je tehnolokom osnovom proizvodnje.
- Najvei broj anketiranih na pitanje kontinuiranog inoviranja znanja
odgovorio je da kontinuirano ne prati tehnoloki razvoj u iroj oblasti kojoj
njegova djelatnost pripada i da ne uestvuje na meunarodnim sajmovima niti da pohaa nikakve strune skupove.
- Gotovo sva anketirana preduzea raspolau raunarima koje
koriste u kominikaciji s okruenjem,
- Od ukupnog broja anketiranih preduzea, svega ih 9% proizvodnju i aktivnosti organizuje oslanjajui se na vlastita tehnoloka rjeenja, koja ni u jednom sluaju nisu patentno zatiena.
Iz odgovora na pitanje izvora finansiranja poslovanja i razvoja
malih i srednjih preduzea jasno se uoava njihova zatvorenost i okrenutost samih sebi. To pokazuje i injenica da:
- ak 75% anketiranih preduzea koristi samo vlastite izvore
finansiranja,
- 18% kombinuje vlastita sredstva sa bankarskim kreditima,
- 4% kombinuje vlastita sredstva i neke druge izvore pribavljanja
novanih sredstava (familija, prijatelji),
- 3% anketiranih preduzea, zavisno od situacije, kombinuje sve
izvore pribavljanja novanih sredstava.
50
Mirko Okoli
III. POSLOVANJE I RAZVOJ

1. Osobine preduzetnika i uspjenost preduzea
2. Preduzetnik ili vlasnik
3. Inovacije u malim i srednjim preduzeima
4. Razlike izmeu malog i velikog preduzea
5. Uspjenost malih i srednjih preduzea
6. Faze u rastu i razvoju malih preduzea
7. Konkurentnost malih preduzea
8. Upravljanje malim i srednjim preduzeima
51
Mirko Okoli
1. Osobine preduzetnika i uspjenost preduzea

Kreiranje kvalitetnog sistema podrke malih i srednjih preduzea
zahtijeva kvalitetno poznavanje vlasnika i rukovodilaca kao i razumijevanje poslovanja i razvoja ovih preduzea. Sistem treba kvalitetno da
odgovara na probleme i zahtjeve onog to se deava u ovog grupi
preduzea. Preduzetnik sa svojim znanjima i emocionalnom inteligencijom predstavlja jedan od znaajnih faktora uspjenosti poslovanja i
razvoja preduzea. Da to nije tako, teko bi se objanjavale pojave da
dva po brojnim faktorima slina preduzea u istoj oblasti angaovanja
ostvaruju ne samo razliitu uspjenost ve da jedno propada, a drugo
raste i razvija se.
Brojna istraivanja uspjenosti poslovanja i rasta malih preduzea
pokazuju da jedno od kljunih mjesta za uspjenost poslovanja i rast
malog preduzea imaju osobine preduzetnika. Zakljuci do kojih su doli
uglavnom strani istraivai mogu biti indikativni za izvoenje zakljuaka o
tome koliko su domai preduzetnici zaista sposobni i u mogunosti da
kreiraju i obezbijede preduzea koja e dugo i uspjeno poslovati.
U teoriji i afirmativnoj praksi najee su osobine preduzetnika:
sklonost ka riziku, odlunost, samouvjerenost, kreativnost, inovativnost,
izrazita motivisanost, takmiarski duh, istrajnost, radoznalost i komuni12
kativnost.
Preduzetnik obino kombinuje resurse na nov i drugaiji nain u
odnosu na ostale. Njegov zadatak je da uvodi nove ideje, a ne da dozvoli
da procesi budu rutinski. Za njega dananja praksa ne moe da bude
perspektivna. Preduzetnik obino ima problema da ubijedi svoju okolinu
u vrijednost svojih ideja. Poto je to obino teko, on svoju karijeru
zavrava tako to organizuje vlastiti biznis.
Prvo pitanje koje treba postaviti u kontekstu razmatranja preduzetnitva na naim prostorima je da li su brojni vlastiti biznisi osnovani
iz razloga nerazumijevanja sredine za ideje i inovacije pojedinaca, ili iz
ekonomske prinude i spleta drugih okolnosti.
Izraavam svoju sumnju da je kod nas veliki broj privatnih radnji i
preduzea organizovan ne iz preduzetnike erudicije njenih osnivaa ve
iz ekonomske prinude ili potrebe da se radi i time obezbjeuju prihodi.
12
52
Mirko Okoli
ULAZAK U VL ASTITI BIZNIS

ZBOG IN VENTIVNOSTI
ULAZAK U VL ASTITIBIZNIS
IZ DRUGIH RAZLOGA
Teorija i praksa vrlo esto su u raskoraku
Za ova razmatranja interesantno je ukazati na tipologiju preduzetnika koju sam naao u literaturi. Teoretiar Z. Sajfer govori o etiri
grupe preduzetnika: gojazno-flegmatinim, mravo-impulsivnim, dezorijentisano-nerealnim i nervozno-zabrinutim.
Moje skromno izuavanje preduzetnika iz domaeg okruenja
pokazuje da domai preduzetnici pripadaju mravo-impulsivnom tipu
preduzetnika ili tipu homeopata - tip nux vomica (latinski naziv biljke za
opte jaanje).
Na preduzetnik ima jaku, miiavu osnovu, ambiciozan je,
inteligentan, brzo shvata situaciju i brzo djeluje. On radi dan i no.
Spreman je da se takmii i veoma mu je stalo do stava da bude bolji od
konkurenta. Vjeruje da je uvijek u pravu. Vatrenog je temperamenta,
ispoljava emocije, reaguje i na potpuno nevinu izjavu, isto tako razdraljiv je kada ispoljava ljutnju i bijes. Ne voli suprotstavljanje. Na poslu i
u dunostima ispoljava prisilnu preciznost i efikasnost. Mnogi domai
preduzetnici su fleksibilni, a manji broj njih raspolae i liderskim sposobnostima.
U kontekstu razmatranja osobina domaeg preduzetnika bitnim se
namee pitanje da li su domai preduzetnici dovoljno strateki orijentisani ili svoje poslovanje zasnivaju na samo situacionim orijentacijama.
Plaim se da je mnogo vie situaciono orijentisanih preduzetnika
u odnosu na strateko orijentisane.
SITUACIONA ORIJENTACIJA
U POSLOVANJU
STRATEKA I SITU ACION A

ORIJENTACIJA
U POSLOVANJU
Orijentacija u poslovanju malog preduzea
Na pitanje strateke i situacione orijentacije u radu vratiu se u

okviru razmatranja pitanja razvoja preduzea.
U velikoj dnevnoj zauzetosti domai preduzetnik razvija iskustvo
(know-how). Ono to mu manjka je sticanje stalno inoviranih i novih
znanja, jer danas ivimo u ekonomiji znanja i sa osjeajem da se brojne i
raznovrsne informacije moraju temeljito obraivati kako bi se dolazilo do
kvalitenih odluka. Smatram da je zapostavljanje potrebe da se cio ivot
53
Mirko Okoli
ui i potrebe da se kvalitetnim obradama informacija posveti mnogo vea

panja jedan od nedostataka domaih preduzetnika.
ISKUSTVO
ZNANJE
ISKUSTVO I ZNANJE
Pretpostavke kvalitetnog upravljanja preduzeem
Ne samo kod nas nego i u drugim, razvijenim sredinama preduzetnici pokazuju ozbiljan problem u vezi s kvalitetom analiza i donoenja
odluka. Domai preduzetnici, uostalom i menaderi u drugim organizacionim jedinicama, ne vole da se oslanjaju na pomo ljudi iz kolektiva
ili iz sopstvene sredine. Jednostavno, oni preferiraju autoritativni model
upravljanja biznisom i uvjereni su da sve znaju.
U strukturi domaih malih i srednjih preduzea dominiraju privredna drutva sa ogranienom odgovornou. Vrlo malo je ortakih privrednih drutava, a akcionarskih gotovo da i nema. U samostalnom
preduzetnitvu vlasnik odgovara za sve svoje dugove. Ako preduzee
propadne, lina imovina vlasnika se prodaje da bi se podmirili dugovi. Iz
13
navedenih razloga domaeg preduzetnika karakterie:
- visoka motivisanost za uspjenost poslovanja,
- angaovanje porodice i najpouzdanijih prijatelja u provjeri poslovnih odluka,
- privatnost i elja da se o poslovanju i njegovim rezultatima to
manje zna.
Ovakve karakteristike preduzetnika otvaraju niz pitanja, meu
kojima bih apostrofirao:
- spremnost vlasnika da upravljanje preduzeem povjeri profesionalnom menaderu,
- odlunost preduzetnika da u funkciji rasta i razvoja svoje preduzee transformie u akcionarsko preduzee i uvede druge suvlasnike,
- spremnost preduzetnika da njegova firma ulazi u strateka
partnerstva sa drugim malim i srednjim preduzeima i da mu vlast bude
relativno ograniena potrebom da se o nekim pitanjima dogovara s vlasnikom drugog preduzea.
Istraujui ovu grupu pitanja, u literaturi sam pronaao da preduzetnik voli svoju samostalnost i da je neophodno mnogo povjerenja da bi
13
OHR/CARE, Od ideje do realizacije: Bosna i Hercegovina, 2000, str. 12.
54
Mirko Okoli
uao u kooperaciju sa drugim.

SAMOSTALNOST PREDUZETNIKA
KOOPERATIVNOST PREDUZETNIKA
Bitna pitanja uspjenosti poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea
Istraivanja preduzetnika, kao stoera uspjenosti poslovanja i

razvoja malih i srednjih preduzea, pokazuju da su vrlo bitni ivotni ciljevi
preduzetnika. U ovjeku postoje razliite osobe, a upravo smo skloni da
ovaj fenomen zanemarujemo.
Kod ljudi na rukovodeim poloajima javljaju se razliiti ivotni
ciljevi: vostvo, kreativnost, presti, solidarnost, bogatstvo, nezavisnost,
sigurnost, osjeanje dunosti i zadovoljstvo.
Istraivanja sprovedena na ovu temu pokazuju:
- vostvo kao ivotni cilj izraeno je kod uspjenih preduzetnika,
- strunost i kreativnost nisu u hijerarhiji ciljeva preduzetnika,
- presti kao ivotni cilj izraen je kod uspjenih preduzetnika,
- solidarnost nije u prioritetu ivotnih ciljeva preduzetnika,
- bogatstvo kao ivotni cilj visoko je rangirano kod uspjenih
preduzetnika,
- zadovoljstvo kao ivotni cilj veoma je bitno za uspjene preduzetnike.
Uspjean preduzetnik, a takvom teimo u naem drutvu, za cilj
ima bogatstvo, presti, vostvo i samostalnost.
BOGATSTVO
PRESTI
VOSTVO
SAMOSTALNOST
Najei ivotni ciljevi preduzetnika koji u biznis nije uao iz pukog rjeavanja svojih
egzistencijalnih problema
Ovakva struktura ivotnih ciljeva preduzetnika opredjeljuje oblast

angaovanja, stukturu i tehnike poslovanja i upravljanja.
Cilj sistema za podrku i pomo malim i srednjim preduzeima je
razvoj uspjenih preduzetnika a time i obezbjeivanje uspjenih tih
preduzea. Ova injenica upuuje na potrebu definisanja uspjenog
preduzetnika. Teoretiar I. Timmons je na bazi obimnih empirijskih istraivanja definisao listu karakeristika koje mora da posjeduje uspjean
preduzentik:
55
Mirko Okoli
- totalna posveenost poslu,

- potreba za velikim dostignuima,
- orijentacija na ciljeve i anse,
- inicijativnost,
- istrajnost u rjeavanju problema,
- svijest o svojim dobrim i loim stranama,
- uvjerenost da se sudbina dri u rukama,
- spremnost za uspjeno noenje sa stresovima i rizicima,
- prihvatanje "kalkulisanog" rizika,
- neiskazivanje svoje snage i moi,
- pouzdanost,
- odlunost
- bavljenje budunou,
- sposobnost organizovanja timova,
- lina odgovornost.
Pored ovoga, Timmonson identifikuje i neka ponaanja koja lako
ne mogu da se naue: velika energija za rad, emotivna stabilnost, kreativnost-inovativnost, vizionarske sposobnosti i visok stepen inteligencije.
2. Preduzetnik ili vlasnik
Dok jedni preduzetnitvo tretiraju kao umjetnost, koja u velikoj
mjeri zavisi od osobina preduzetnika, drugi ga tretiraju kao aktivnosti koje
se mogu nauiti ili na organizovan nain izvriti u okviru redovnih poslovnih zadataka, potencirajui pri tome praktinu dimenziju i rutinsko
obavljanje preduzetnikih aktivnosti. Meutim, svaka praksa poiva na
teoriji, ak i onda kada praktiari toga nisu ni svjesni.
Praksa preduzetnitva ukazuje na postojanje nekoliko kljunih
pitanja koja zahtijevaju razjanjenja.
Znaajno pitanje u preduzetnitvu ini njegova vlasnika dimenzija. Prisutni su pokuaji razlikovanja preduzetnika i vlasnika poslovanja.
56
Mirko Okoli
PREDUZETNIK
VL ASNIK KAPITALA
Da li postoje razlike?
U razmatranju pitanja da li postoje razlike izmeu preduzetnika i

vlasnika kapitala, ini mi se da meu autorima dominira stav da je
preduzetnik prije svega inovator, a ne i vlasnik firme. Zbog toga se vlasnika komponenta kao faktor preduzetnitva sve vie potiskuje u drugi
plan. Kod nas je upravo obrnuta situacija. Raspolaganje kapitalom jedan
je od kljunih faktora da pojedinci i njihove porodice ulaze u biznis i
osnivaju firme.
U rjeavanju ovog problema meu autorima postoji saglasnost da
treba razlikovati individualno i unutranje preduzetnitvo.
Individualno preduzetnitvo je preduzetnitvo vlasnika firme, dok
je unutranje bazirano na ideji preduzetnika bez vlasnitva ija je sutina
u iznalaenju novih poslovnih mogunosti i promjenama u poslovnim
aktivnostima.
ivot pokazuje da su mnogi preduzetnici istovremeno i vlasnici
kapitala radnje, preduzea. Ovo aktuelizuje pitanje da li brojni pojedinci
u naem i u ostalim drutvima koji su krenuli u vlastiti biznis raspolau
osobinama koje se trae od uspjenog preduzetnika i da li probleme
uspjenosti sektora malih i srednjih preduzea i probleme njihovog daljeg
rasta i razvoja ne treba traiti u faktoru o kome se, naalost, kod nas vrlo
malo govori.
Dugotrajna preduzetnika i menaderska praksa pokazuje da
samo dva do tri procenta od ukupnog broja za to edukovanih ili needukovanih pojedinaca moe da ponese epitet uspjenih. Jedan od znaajnih problema nije samo u edukaciji i osposobljavanju za preduzetnitvo i menadment ve i u njihovoj selekciji. Dok je u izboru profesionalnih menadera mogua selekcija, kada je u pitanju osnivanje i
poslovanje privatnog preduzea, ova mogunost otpada, tako da u biznis
ulaze i uspjeno opstaju pojedinci razliitih znanja, sposobnosti i mogunosti.
3. Inovacije u malim i srednjim preduzeima
Mnoga razmatranja preduzetnitva i uopte malih i srednjih preduzea u razvijenom dijelu svijeta realizuje se u kontekstu razmatranja
kreativnosti - inovativnosti rukovodilaca i kolektiva. Sa aljenjem primjeujem da, iako u svemu zduno slijedimo aktivnosti Evropske unije, ne
57
Mirko Okoli
apostrofiramo injenicu da je Lisabonskom deklaracijom iz 2000. godine

Unija proklamovala eru inovacija u razvoju preduzea. Na toj osnovi
nastala je Povelja o malom preduzeu. Razvijeni dio svijeta mala i srednja preduzea danas posmatra u kontekstu inovacija i doprinosa prestrukturiranju i razvoju privrede.
Kod nas se o ovoj dimenziji malih i srednjih preduzea gotovo
uopte i ne govori.
Ova injenica obavezuje me da apostrofiram najznaajnija pitanja
u vezi sa inovacijama.
Inovacija oznaava proces prevoenja ideje u korisno, komercijalno rjeenje ili u ekonomski rezultat. Kod nas se apostrofira ulazak u
biznis kao prevoenje ideje u korisno, praktino rjeenje, a da se pri
tome vrlo malo govori o inovacijama koje se kontinuirano sprovode u
radu postojeih malih i srednjih preduzea, kako bi se u uslovima stalnih,
brojnih i raznovrsnih promjena kroz promjene u poslovanju i u poslovnom
kapacitetu preduzea odgovaralo na promjene u okruenju.
ULAZAK U BIZNIS INOVACIJA
STALNE, BROJNE PROMJENE

U POSLOVANJU INOVACIJE
Gdje locirati inovacije?
Inovacije (neko ih naziva i razvojnim promjenama) ine osnov

tehnolokog razvoja u koje ulaze razliiti tipovi promjene, od unapreivanja do bitno novih rjeenja i znaajan su faktor u uspjenom poslovanju i jaanju malih i srednjih preduzea. Na ovo pitanje vratiu se u
kasnijim razmatranjima; za sada u funkciji osnovnih razmatranja zadrau se samo na osnovnim pojmovnim odrednicama.
Tehnoloki razvoj je vremenska serija pozitivnih razvojnih promjena koje idu od inovacija do kreiranja bitno novih tehnolokih rjeenja.
U pitanju su inovacije koje se realizuju na:
- proizvodu (usluzi),
- u procesu proizvodnje,
- u strukturi, metodama i tehnikama realizacije najrazliitijih poslovnih aktivnosti u preduzeu,
- promjenama u vremenu i mjestu realizacije poslovnih aktivnosti.
Tehnoloko rjeenje je misaona konstrukcija za najrazliitije probleme u praktinom radu, odnosno model, konstrukcija, receptura, plan,
58
Mirko Okoli
procedura ili formula.14

Za ukupan sistem podrke i pomoi malim i srednjim preduzeima
vrlo znaajna pitanja su na kakvim tehnolokim rjeenjima poivaju
njihove upravljake, proizvodne i poslovne aktivnosti, zatim ko, ta, kada
i kako ini da se na ovim rjeenjima sprovode potrebne promjene.
U prilino oskudnoj domaoj strunoj literaturi nisam naao da se
neko ozbiljnije bavi pitanjima tehnoloke osnove rada malih i srednjih
preduzea i pitanjima tehnolokog razvoja. Ono to sam naao upuuje
na zakljuak da se tehnoloka osnova rada poistoveuje s tehnikom
osnovom, to nikako ne moe da se prihvati, jer brojna tehnoloka
rjeenja u poslovanju i upravljanju poslovanjem nemaju niti treba da
imaju tehniku osnovu.
Tehnoloki razvoj podrazumijeva istraivaki i razvojni rad (kabinetska, laboratorijska i terenska istraivanja) te inovativni rad u okviru
masovnog stvaralatva preduzetnika i zaposlenih.
Poto je svijet uao u eru ekonomije znanja, kada je pitanje
uspjenosti poslovanja i jaanje preduzea i nacionalne ekonomije pitanje njegovog tehnolokog razvoja, za preduzee i ukupan sistem koji ga
podrava vrlo bitna su pitanja podravanja vlastitog istraivakog, razvojnog i inovativnog rada, kao i kvalitetnog transfera inoviranih i novih
tehnolokih rjeenja iz okruenja.
VL ASTITI I INOVATIVNI R AD
SPOLJNI IZVORI PRIBAVLJANJA

TEHNOLOGIJA
Izvori prib avljanja inoviranih i novih rjeenja
U strunoj literaturi koja se bavi problemima razvoja malih i

srednjih preduzea u razvijenom dijelu svijeta i u nedovoljno razvijenim
zemaljama naiao sam na apostrofiranje ove grupe pitanja koja su kod
nas gotovo u potpunosti zapostavljena
Brojna istraivanja inovativnosti i inovacija afirmiu ova preduzea. Rezultati istraivanja (istraivanja US Small Business Administration) do kojih sam doao u svom istraivakom radu pokazuju da:
- sektor malog biznisa daje znaajan doprinos tehnolokom, a time i
ekonomskom razvoju;
- u osnovi rasta i jaanja brenda velikih kompanija sprovedene su inovacije u fazi kada su kompanije bile mala preduzea;
14
Stankovi F.: Preduzetnika ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1989, str. 112.
59
Mirko Okoli
- svaka danas velika kompanija nekada je bila mala i to zanimljivim ini

izuavanje njihovog istorijskog puta razvoja;
- male firme nemaju kapaciteta za sprovoenje baznih instraivanja, ali
vrlo su pogodne za primijenjena istraivanja;
- male firme nemaju svoje istraivako-razvojne jedinice, laboratorije i
pilot-pogone, a ne raspolau ni laboratorijama za ispitivanje kvaliteta
materijala i proizvoda;
- u malim firmama postoji visoka motivisanost zaposlenih da kroz
inovacije rjeavaju brojne probleme u tekuem poslovanju i obezbjeuju
trine uspjenosti.
Neki od uporednih podataka inovativnog rada u velikim i malim preduzeima
u Sjedinjenim Amerikim Dravama
Pokazatelji
Firme do 1000
zaposlenih
Firme preko 1000

zaposlenih
Sve firme
362
38
2. Izdvajanja
za inovati vni
rad (000 dolara)
199
42.494
4.264
3. Neto prodaja
(mil. dolara)
11
1.219
127
4. Izdvajanja za IR po
istraivau (dolara)
59
117
113
5. Broj istraivaa
i inenjera na 000 zaposl.
33
32
32
1. Broj istraivaa
i inenjera
Izvor: US Small Business Administation Innovation in Small Firms, July 1996.
U funkciji apostrofiranja ovih zakljuaka u nastavku u prezentovati tabelu preuzetu iz neposredno citiranog materijala.
60
Mirko Okoli
Ino vacije u malim i velikim firmama

Stopa
industrijske
koncentracije
Inovacije
Velika
Inovacije na milion zaposlenih

Mala
Velika
Mala
0-20
356
453
188
175
21-40
913
827
295
604
41-60
826
598
251
978
61-100
343
55
186
319
Podzbir
2,438
1.883
241
422
Neregistrovano
1.193
2,560
Ukupno:
3.641
4,443
313
745
4. Razlike izmeu malog i velikog preduzea

Razlike izmeu malih i velikih preduzea esta su tema razmatranja brojnih autora, pri emu se najee javljaju sljedei zakljuci:
- Veliko preduzee ima prednost nad malim jer moe da obezbjeuje ekonomiju obima u proizvodnji i u svim drugim poslovnim funkcijama u preduzeu. Ekonomija obima i potreba za razbijanjem fiksnih i
relativno fiksnih trokova preduzea u funkciji smanjivanja trokova
proizvodnje, poslovanja i razvoja i danas je jedan od temeljnih zahtjeva u
obezbjeivanju uspjenog poslovanja.
- Pored toga, veliko preduzee moe da obezbijedi kvalitetnu potrebnu kritinu strukturu kadrova. Zbog velike kritine mase pretpostavki
(kadrovi, oprema, materijalna sredstva) velika preduzea mogu da ulaze
u obimne inovativne ili razvojne projekte i da istovremeno rade na
realizaciji veeg broja drugih razvojnih projekata. Malo preduzee ne
raspolae ovim pretpostavkama.
- Veliko preduzee moe da obezbijedi potrebnu kritinu masu
pretpostavki za brojne istraivake i razvojne projekte, to malo preduzee to nije u stanju.
- U mnogim situacijama veliko preduzee moe da podnese rizik
neuspjeha razvojnog projekta, dok malo sa ovakvim promaajem ide u
bankrot.
- Za razliku od ostalih, veliko preduzee ima kvalitetne strateke i
pregovarake pozicije, a to znai moe da kontrolie i utie na razliite
61
Mirko Okoli
subjekte iz okruenja i diktira uslove koji mu odgovaraju.

- Jedan od znaajnih problema malih preduzea je u malim i
skromnim sutinskim pregovarakim pozicijama i malom ili nikakvom
uticaju na ostale subjekte u okruenju kako bi se stvorili uslovi koji
obezbjeuju njegovu poslovnu uspjenost.
- Malo preduzee je fleksibilnije, manje birokratizovano i zato bre
moe da sprovodi promjene u poslovanju.
- Velika preduzea su troma i radnici se gube u masi zaposlenih
to uveliko utie na njihovu demotivisanost za inovacije.
- U malom preduzeu, za razliku od velikog, svi su motivisaniji za
inovacije, i to iz dva razloga: svi se znaju i sve se zna; drugo, znaju da
zbog nesprovedene inovacije moe da se dovede u pitanje rezultat
poslovanja preduzea i time njegov opstanak.
- Za osnivanje male organizacije neophodan je manji kapitalni ulog
i manje pripreme u odnosu na velike organizacije.
- Male organizacije se lake ukidaju i njihovo pojedinano ukidanje
nema traumatskih posljedica po sredinu u kojoj su poslovali.
- Vrlo malo se govori i pie o traumatskim posljedicama koje se
javljaju kod vlasnika malog preduzea i u njegovoj porodici.
- U manjim preduzeima, u odnosu na vea, mnogo su manji
trokovi administracije i reije. U ovoj grupi preduzea vlasnik i mali broj
zaposlenih obavlja sve administrativne poslove.
- U manjoj organizaciji uvijek je jaa korporativna kultura ili solidarnost zaposlenih.
- Velika preduzea raspolau kvalitetnim slubama koje prate
razliite poslovne funkcije preduzea i opsluuju rukovodioca u realizaciji
upravljakih aktivnosti, dok sve to ne postoji u malom ili manjem
preduzeu.
62
Mirko Okoli
ta nedostaje malim i srednjim preduzeima?

Marketing
znanja
(100%)
Potrebna
Raspoloiva
Nedostaje
Inenjerska
znanja
(100%)
Znanja iz
finansijskog
menadmenta
(100%)
Znanja iz oblasti
analize i planiranja
(100%)
40
80
30
30
70
10
35
10
20
29
Izvor: N. Tas "Management Consultancy Servise for SME" , Zb ornik sa konferencije

SMEDC, Istamb ul, 1999.
5. Uspjenost malih i srednjih preduzea

Ekonomski analitiari, kao uostalom i svi ostali u osnovnoj sistematizaciji preduzea, najradije se opredjeljuju za uspjena i neuspjena
preduzea.
Uspjenost preduzea vezuje se za15 njegov ivotni vijek i kvalitet
koji ostvaruje u svom radnom vijeku.
Jedan od kljunih pokazatelja uspjenosti preduzea je duina
njegovog ivotnog vijeka. I dok u svijetu preduzetnici, vlasnici i menaderi tee da u dugom periodu sauvaju firmu, kod nas su este pojave
da se jedna firma gasi da bi se druga osnovala. Kod nas se ne cijeni
dugo, stabilno i uspjeno trajanje preduzea.
U trinim ekonomijama prosjeno 12 posto preduzea propada.
Daleko vei je broj onih koji se suoavaju s problemom propadanja.
Procenat preduzea koja propadaju daleko je vei kod novoosnovanih i
manjih preduzea u odnosu na velika. Analize pokazuju da oko 50 posto
novoosnovanih preduzea propada u prvih etiri do est godina svoga
postojanja.
Analize propadanja novoosnovanih preduzea pokazuju da ona
propadaju zbog toga to su se uhvatila u kolo u kome ne znaju da igraju.
Dva su osnovna uzroka ovog propadanja:
- ulazi se u posao bez prethodnih kvalitetnih analiza i planiranja;
- moda se i kvalitetno definisano i planirano poslovanje u fazi
donoenja odluke zbog improvizacija u fazi osnivanja suoava s problemom neuspjenosti.
15
63
Mirko Okoli
Ulazak u biznis je velika promjena (stres). Onog momenta kada

se ulo u biznis, preduzetnik mora da razmilja o inovacijama i promjenama koje treba da sprovodi u tek osnovanoj firmi.
Kada preduzetnici uu u biznis, obino tee da standardizuju i
stabilizuju uvedeno i u tome gube vrijeme, jer je dosta toga u poslovanju
trebalo da se redefinie i mijenja.
Meunarodna organizacija rada razlikuje sedam moguih kriza
koje mogu dovesti do neuspjeha malih i srednjih preduzea:
- poetna kriza,
- gotovinska kriza,
- kriza delegiranja,
- kriza vostva,
- finansijska kriza,
- kriza napretka i rasta,
- kriza sukcesije i zamjene menadmenta.
O poetnoj krizi ve je bilo govora u dosadanjem dijelu rada.
Gotovinska kriza se javlja u prvoj godini poslovanja zbog toga to
je sav novani kapital uloen u osnivanje firme i ulaganje u potrebni
materijal.
Kriza delegiranja se javlja u drugoj godini poslovanja. Ako u
poetku poslovanja firma ima vie zaposlenih, svi rade sve, i to s puno
entuzijazma. Meutim, kada proe faza ulaska u posao, korisno je sprovesti organizaciona rjeenja, a to podrazumijeva da se mjere i brojne
odluke s rukovodilaca prebace na saradnike. Vrlo esto vlasnici preduzetnici nisu spremni na delegiranje ovlaenja i odgovornosti na svoje
saradnike te dolazi do prebukiranosti poslovima koja rezultira improvizacije i greke.
Na viim stepenima razvijenosti, kada se firma uveala u odnosu
na svoj poetak, bilo bi dobro da vlasnik svoju menadersku fotelju
ustupi profesionalnom menaderu i prihvati se uloge pasivnog menadera. To se u praksi vrlo esto ne deava pa zadaci i izazovi u firmi
poinju da prevazilaze njenog vlasnika - menadera. Konano, praksa
pokazuje da potreba zamjene vlasnika - menadera odgovarajuim
profesionalnim menaderom u vezi je i s pojavama menaderskih problema. Naime, rukovodioci koji su uspjeno vodili firmu u jednim uslovima (npr. kod nas u toku rata), vrlo esto to ne mogu da obezbijede
u nekim drugim okolnostima (uslovima integrisanja domae privrede u
64
Mirko Okoli
ekonomiju znanja) ili rukovodioci koji su bili uspjeni u fazi ulaska

u biznis, to ne moraju da budu u fazi dinaminog rasta i razvoja.
Najee se govori o finansijskoj krizi ili finansijskom neuspjehu
malih i srednjih preduzea. Finansijska kriza nije kriza likvidnosti firme,
ve nedovoljnog investiranja, ulaganja dobiti i sredstava iz drugih izvora
u dalji rast i razvoj preduzea. Zato je za dugorono i uspjeno opstajanje i jaanje malog preduzea vrlo bitno reinvestiranje.
ANGAOVANI KAPITAL
PREDUZETNIKA
PRVO INVESTIR ANJE
OSNIVANJE
I POETAK R AD A
MSP
POVR A AJ ULOENOG
I REINVESTIR ANJE
POVR A AJ ULOENOG
I REINVESTIR ANJE
RAST MSP
(II fa za)
STABILIZACIJA
U RASTU
I RAZVOJU (III faza)
Znaaj kontinuiranog investiranja za opstajanje i rast preduzea
65
Mirko Okoli
Preduzetnici treba da izbjegavaju tzv. zaarani krug gdje niska

inicijalna investicija generie razoaravajui povraaj novca i interni tok
gotovine. To vodi u nisko reinvestiranje, novi krug problema u poslovanju
i nestaice novca, to se u teoriji naziva La maladie Anglaise. I obrnuto,
to se vie reinvestira u biznis, ivotni ciklus firme je dui i odlae se
eventualni dezangaman firme sa trita, to se u teoriji naziva japanski
sindrom korporacije.
Dugorono opstajanje firme zavisi i od sposobnosti preduzetnika
da realizuje ukupan upravljaki proces planiranje, organizovanje,
voenje i kontrolu. Kod domaih preduzetnika jo uvijek nije dovoljno
jasna razlika izmeu upravljanja i rukovoenja i nedovoljno afirmisan
stav po kome svakoj odluci prethode brojne i raznovrsne analize
prognoze i projektovanja, planiranja i programiranja. Iz samouvjerenosti,
neznanja ili nekog treeg razloga domai preduzetnici sve dre u glavi,
donose odluke i ulaze u akciju. Ovakvim ponaanjem dolazi se do toga
da imamo preduzetnike autoritativnog diktatorskog tipa.
KVALITETNE
AN ALIZE
I PROGNOZE
PLANIRANJE
(BISNIZ PL AN)
AK C I J A
Praksa koju domai preduzetnici nedovoljno upranjavaju
Biznis plan se ne sainjava samo za potrebe pribavljanja novanih

sredstava iz spoljnih izvora, to se kod nas uvrijeilo kao pravilo, ve za
vlastite potrebe. U razvijenom svijetu biznis plan je obavezan dokumenat
ve tridesetak godina i sainjava se za vlastite potrebe.
Male firme niz godina mogu biti uspjene. Mjera njihovog uspjeha
je stopa profita koju iskazuju. Stopa profita (masa profita po jedinici
vlastitog angaovanog kapitala) u manjim preduzeima esto moe biti
vea nego u velikim.
Za ilustraciju ovog stava prezentujem insert sa liste najuspjenijih
koja se tradicionalno sainjava u Republici Srbiji ve petnaestak godina.
U pitanju je lista koja obuhvata sva registrovana preduzea u Srbiji.
Osnov sainjavanja liste su profitne stope na bazi zvaninih podataka o
poslovanju u 2005. godini.
66
Mirko Okoli
Na posmatranoj rang-listi, koja obuhvata sva preduzea u

prezentovanih prvih 60 najuspjenijih firmi, samo jedna firma ima tek
neto vie od 1000 radnika (Delta Maxi - 3.274 radnika) i pet firmi sa
vie od 500 zaposlenih. Sve ostale zapoljavaju po nekoliko desetina
radnika.
Firma
Akti va
Kapital
Dobit
Prihod
Broj
zaposl.
Prof. st.
1. Planika
41.634
829
109.404
102.147
68 13.197,1
2. Vosloh
85.314
49.114.
110.108
205.369
102
224.2
3. Entrix
94.248
70.089
103.673
498.133
29
147,9
4. Trebiese
Interbrew
76.256
181.857
258.095
130.039
20
141,9
5.Generalekonomik
97.777
125.440
148.866
508.732
70
118.8
6.
Belesdorf
7.554
260.222
227,628
1.141.840
11
110,4
Prvi est najuspjenijih firmi u Repub lici Srb iji u 2005. godini
Izvor: Biznis i finansije Biznis top, 2005.
6. Faze u rastu i razvoju malih preduzea

Ulaskom svijeta u fazu ekonomije znanja otvara se pitanje validnosti brojnih teorija i kocepata uspjenog poslovanja i razvoja preduzea.
Za sada strunjaci ne stavljaju ozbiljnije primjedbe na postojee teorije i
koncepte rasta malih preduzea.
Prema ovoj teoriji, osnovano preduzee prvo ide na poveanje
kapaciteta-proizvodnje i prodaje proizvoda (usluge). U ovoj fazi evident16
ne su aktivnosti na poveavanju prodaje i standardizovanju proizvoda
ili usluge.
U narednoj fazi preduzee ide na proirivanje programske ili
asortimanske strukture. U inoviranoj programskoj strukturi ponovo se ide
u fazu rasta kapaciteta - proizvodnje i prodaje.
Preduzea koja uspiju da opstanu u ovim fazama ili fazama tzv.
monokulturalnog rasta ulaze u novu fazu koja se javlja kao koncentrini
ili konglomeratorni rast.
16
Stavri, B., Kokeza, G.: Upravljanje poslovnim sistemom, Tehnoloko-metalurki fakultet,

Beograd, 2000, str. 64.
67
Mirko Okoli
Koncentrini rast moe da ide pravcem zatvaranja reprodukcionih

lanaca irenja preduzea i njegovog povezivanja s fazama koje mu prethode (od sirovina do potroaa).
Ovaj rast moe da ide pravcem horizontalnog rasta, a to znai
otkupljivanja i povezivanja s konkurentskim preduzeima.
Konglomeratorni rast javlja se u situacijama kada preduzee raspolae kapitalom, ali se nije kvalitetno pozicioniralo u sferi tehnolokoproizvodnog razvoja i ne raspolae kapacitetima i tehnoloko-razvojnim
prednostima. Kod konglomeratornog rasta preduzee ulae u oblasti
proizvodnje koje nemaju dodirnih taaka s postojeom oblau poslovanja preduzea. Vrlo esto je u pitanju plasman kapitala kako bi se
sauvala i uveala njegova vrijednost
Iskustva u poslovnom razvoju i rastu preduzea pokazuju da
prednost treba dati tzv. koncentrinom rastu i razvoju ili rastu u pravcu
zatvaranja reprodukcionih cjelina i proirivanja kapaciteta kroz kupovine
ili povezivanje s konkurentskim preduzeima.
1. faza: MONOKULTURALNI R AST I R AZVOJ
2. faza: KONCENTRINI RAST I R AZVOJ (Zatvaranje reprodukcionih cjelina
i kupovina i povezivanje s konkurentskim preduzeima) ili KONGLOMERATORNI
RAZVOJ
3. faza: INTERNACIONALIZACIJA PROIZVODNJE I POSLOVANJA
Osnovne faze u rastu i razvoju malih preduzea
Ulazak svijeta u fazu ekonomije znanja i razvoja velikih, nadnacionalnih regionalnih trita i jaanje konkurentsko razvojnih prednosti
u koncepte rasta i razvoja savremenih malih preduzea uvodi tehnoloko-razvojnu i proizvodnu specijalizaciju kao vrlo bitnu meunarodnu
komponentu. Brojna manja preduzea u razvijenom dijelu svijeta uspjenost svog poslovanja, svoje opstajanje i rast (do nivoa novih tehnolokoekonomskih optimuma) rjeavaju kroz suavanje programskih struktura i
ulazak u visoku predmetnu, vrlo esto meunarodnu tehnoloko razvojnu
i proizvodnu specijalizaciju.
Ova specijalizacija moe da se usmjeri u pravcu razvoja proizvoda ili usluga za segmentirane ciljne grupe na domaem i stranim
tritima, ili u pravcu razvoja i proizvodnje komponenti ili podsklopa za
internacionalizovani proizvod i po tom osnovu u pravcu stratekog povezivanja s partnerima iz zemlje i inostranstva.
68
Mirko Okoli
UEE U PROIZVODNJI
INTERNACION ALIZOVANOG
PROIZVOD A
PROIZVODNJA ZA CILJNE GRUPE

NA DOMAEM I STR ANIM
TRITIMA
Osnovni pravci razvoja i rasta savremenih malih preduzea
Sa aljenjem u sluaju domaih malih i srednjih preduzea moram

da primijetim da veina njih njeguje razuenu strukturu poslovanja i
sklona je "svatarenju". U takvim uslovima preduzea nisu u mogunosti
da obezbijede kontinuirane inovacije i danas vrlo znaajan kvalitet proizvoda i usluge. U ovoj injenici vidim jednu od znaajnih prepreka ukljuivanja domaih malih preduzea u svjetsku podjelu rada.
7. Konkurentnost malih preduzea
U razmatranju konkurentnosti malih i srednjih preduzea neophodno je apostrofirati dvije nove i za ova preduzea bitne injenice. Prva
se odnosi na to da su ova preduzea subjekti svjetskog trita. Liberalizacija spoljnotrgovinske razmjene dovela je do toga da su domaa
trita dio svjetskog trita jer na njima posluju i prodaju inostrana
preduzea. Mala preduzea ne treba da izlaze na inostrana trita da bi
se suoila s problemom meunarodne konkurencije; oni se s tim problemom suoavaju i na domaem prostoru. Kod nas u krugu ovih preduzea postoje velika negodovanja zbog otvaranja granica za stranu robu.
Ovo otvaranje granica djeluje naizgled surovo, ali je djelotvorno jer
prisiljava domae proizvoae da budu efektivniji i efikasniji u svom
poslovanju.
Druga injenica odnosi se na ekonomiju obima. Savremena,
globalizovana-nadnacionalna regionalna trita (po brojnim kriterijumima
definiu se na tritu sa 40 do 60 miliona stanovnika) afirmiu ekonomiju
obima. Savremeno uspjeno preduzee mora da ima veliku produkciju,
prodaju i brz obrt da bi uee fiksnih trokova u jedinici proizvoda bilo
to manje i da bi se brzo vratila uloena sredstva za razvoj preduzea i
na taj nain omoguio ulazak u novi razvojni ciklus.
Kod nas se jo uvijek nedovoljno apostrofira stav prema kome je
pitanje konkurentnosti preovlaujuih malih i srednjih preduzea pitanje
konkurentnosti ukupne nacionalne ekonomije.
69
Mirko Okoli
Nedovoljno razvijene zemlje, a toj grupi pripadamo i mi, pogreno

svoju komparativnu prednost zasnivaju na prirodnim resursima: umskom, vodnom, rudnom fondu, plodnom zemljitu i jeftinoj radnoj snazi.
Savremene teorije uspjenosti poslovanja na svjetskom tritu pokazuju
da komparativna prednost u cijelosti i na nain kako se to ranije tumailo
ne moe da bude osnov konkurentske prednosti. Ono to se kod nas
zapostavlja jeste da je nauno-tehnoloki razvoj relativizirao pitanje
komparativnih prednosti obezbjeujui za svaku od prirodnih sirovina, uz
izuzetak ponekih, sintetiko rjeenje i da je omoguilo da se gotovo
svaka proizvodnja vrlo uspjeno organizuje nabilo kome mjestu.
Konkurentska prednost savremenog preduzea poiva na razvojnoj prednosti, a to znai na koliini, vrsti i strukturi materijalizovanih znanja odnosno tehnolokih rjeenja u proizvodu i usluzi.
Ova tehnoloka rjeenja treba da budu rezultat vlastitog istraivakog, razvojnog ili inovativnog rada i da obezbjeuju razlikovanje
proizvoda od slinih na tritu te da su atraktivna za potroae.
Koliina, vrsta i struktura materijalizovanih znanja u procesima
proizvodnje ne obezbjeuju samo inoviran ili nov proizvod ve i to jeftiniju proizvodnju.
I na kraju, osigurava mogunosti preduzea da bre i kvalitetnije
od konkurenata uoi ansu, iznae rjeenje za njeno korienje te brzo i
kvalitetno sprovede promjenu u svom poslovanju i poslovnom kapacitetu.
ATR AKTIVAN
PROIZVOD
JEFTIN A
PROIZVODNJA
INOVATIVNI
KAPACITET
PREDUZEA
Osnovni faktori konkurentnosti savremenog preduzea
Ovu injenicu ne treba mnogo elaborirati, jer je poznato da su

domaa preduzea nekonkurentna u odnosu na strana, a to se odnosi i
na proizvode koji se plasiraju kod nas.
Analize konkurentnosti malih i srednjih preduzea u zemljama u
okruenju pokazuju da su osnovni problemi njihove konkurentnosti u:
- nekvalitetnom razumijevanju potroaa,
- pretjeranom oslanjanju na osnovne faktore prednosti,
- nedovoljnu saradnju izmeu malih i srednjih preduzea.
Veina domaih preduzetnika i menadera u potpunosti nije
prihvatilo poslovnu filozofiju prema kojoj je zadovoljstvo potroaa osnovni i vrhunski cilj u poslovanju svakog preduzea.
70
Mirko Okoli
Savremena poslovanja doprinijela su da se sve vie pria o novim

vidovima poslovanja kao to je, recimo, virtuelno poslovanje. Analizirajmo koliko domaih preduzetnika u svom poslovanju koristi informacione tehnologije.
U domaoj privredi stvorena je lana predstava o jeftinoj radnoj
snazi i s tom injenicom se uljuljkujemo, gubei iz vida i neke druge
fakte:
- naa produktivnost je desetak puta manja od produktivnosti u
preduzeima u razvijenom dijelu svijeta,
- u razvijenom dijelu svijeta brojne aktivnosti su automatizovane i
ovjek je izbaen iz mnotva procesa.
U svijetu se izuzetno mnogo govori o standardima kvaliteta i
sistemima njegovog osiguranja. Kod nas je tek na samom poetku pria
o uvoenju sistema osiguranja kvaliteta ISO 9000, o HACCP sertifikatima i o tehnikim standardima proizvoda. Bez ovih uslova domae
preduzee ne moe da izae na svjetsko trite, a zasigurno gubi bitku i
na domaem.
Iskustva u jaanju konkurentnosti malih i srednjih preduzea u
razvijenom svijetu pokazuju da uz brojne promjene unutar preduzea,
koje se odvijaju od menadmenta, preko inovacija i sertifikacija do
ukupnog poslovanja, vrlo znaajnu polugu jaanja konkurentosti ine
razliita strateka partnerstva ovih preduzea i njihov izlazak na strana
trita.
Analize prakse razvoja konkuretnosti malih i srednjih preduzea
17
uz pomo inovacija pokazuju da su:
- inovativne aktivnosti vie usmjerene na inovirane i nove proizvode ili promjene u osobinama proizvoda nego na inovacije procesa, bez
ega, uz ekonomiju obima, nema mogunosti smanjivanja trokova
proizvodnje a time ni smanjivanje prodajne cijene;
- inovativne aktivnosti na proizvodu nemaju uvijek jasnu orijentaciju
da li im je cilj konkurencija sa onima koji pokrivaju veliku, preovlaujuu
strukturu potronje ili pokrivanje trinociljnih grupa ili nia;
- inovativne aktivnosti zastupljenije su kod preduzea koja proizvode robu finalne potronje u odnosu na artikle proizvodne potronje.
U razvoju konkurentskih prednosti malih i srednjih preduzea vrlo
esto zapostavljaju pitanje tzv. "stratekog prozora". To je vrijeme u
17
71
Mirko Okoli
kome preduzee ima konkurentske prednosti i pokriva fazu eksploatacije

aktraktivnosti inoviranog ili novog proizvoda i traje dok konkurenti ne
uzvrate udarac i preuzmu konkurentsku prednost.
Domaa mala i srednja preduzea vrlo esto zapostavljaju pomenuti strateki prozor, a to znai opredjeljuju se za relativno dug vremenski period uvoenja inoviranog i novog proizvoda u proizvodnju i na
trite i raunaju da e dugo moi na atraktivnom proizvodu da ubiraju
lovorike.
Da bi bilo konkurentno, domae preduzee mora da ima brze,
efektivne i efikasne cikluse inovacije i eksploatacije inovacije sprovedenih promjena na proizvodu.
Jedno od znaajnih pitanja konkurentnosti domaih i svih drugih
malih i srednjih preduzea je pitanje njihove fleksibilnosti.
Fleksibilnost malih preduzea posljedica je njihove univerzalnosti i
visoke motivisanosti da se mijenjaju i prilagoavaju, jer u suprotnom propadaju.
Fleksibilnost je traena osobina u obezbjeivanju konkurentnosti.
Univerzalnost tehnike osnove rada i zaposlenih onemoguava visoke
domete u inovativnom radu i razvoju proizvoda, jer se vrlo brzo istroi
repertoar moguih promjena. Oni koji se profesionalno bave problemima
razvoja taj problem pomjeranja granica inovacija i razvoja konstantno i
uspjeno pomjeraju.
8. Upravljanje malim i srednjim preduzeima
Menadment je nauna i struna disciplina koja se bavi pitanjima
upravljanja, donoenja ili stvaranja uslova za sprovoenje, rukovoenje i
kontrolu sprovoenja donijetih odluka.
Za menadera su bitni modeli i tehnike upravljanja ili alati koji se
koriste u svakoj od faza donoenja i sprovoenja brojnih i raznovrsnih
poslovnih i razvojnih odluka u organizaciji i poslu kojim se upravlja.
Danas se u osnovne upravljae alate ubrajaju: brojne i raznovrsne kvalitativne i kvantitativne analize i prognoze; mnogobrojna i raznovrsna
planska dokumenta (strategije, planovi, projektni zadaci, programi i drugo); organizaciona rjeenja i mjere (sistematizacija poslova, tokovi
materijala, informacija i naloga, sistem motivisanja zaposlenih) i organizaciona kultura ili nenapisani standardi ponaanja u organizaciji.
72
Mirko Okoli
AN ALIZE I PROGNOZE
PLANSKA DOKUMENTA
ORGANIZACION A RJEENJA
I MJERE
ORGANIZACION A KULTURA
Osnovni upravljaki alati
Polazei od ove definicije i imajui u vidu ranije prezentovanu

definiciju preduzetnitva vidimo da preduzetnik ne mora da je i dobar
menader isto kao to dobar menader ne mora i da je preduzetnik.
Istina, danas se zbog potrebe stalnih promjena od menadera oekuje
da bude i preduzetnik i lider - osoba koja svoje saradnike i kolektiv uspjeno vodi u promjene.
Malo preduzee je, isto kao i veliko, ekonomski, pravni subjekt i
funkcionalna cjelina i struktura ijim funkcionisanjem treba kvalitetno da
se upravlja.
Mogunosti kvalitetnog upravljanja u malom preduzeu bitno su
drugaije od mogunosti upravljanja u velikom. Ova razlika temelji se na
18
sljedeem:
- Malim preduzeem upravlja preduzetnik, a velikim profesionalni
menader.
- Dok menader u velikom preduzeu raspolae veim ili manjim
slubama (strune slube i administracija) koje ga opsluuju u realizovanju osnovnih upravljakih aktivnosti, rukovodilac malog preduzea sve
to nema.
- U velikom preduzeu menader ima strune slube i veliki broj
strunjaka koji se kao menaderska inteligencija ukljuuju u definisanje i
rjeavanje brojnih i raznovrsnih problema poslovanja i razvoja preduzea. U malom preduzeu rukovodilac je upuen sam na sebe ili na uski
krug strunjaka iz svoje sredine;
- U velikom preduzeu razdvajaju se funkcije upravljanja tekuim
poslovanjem i funkcije upravljanja razvojem preduzea. U malom preduzeu rukovodilac uz voenje tekueg poslovanja, na ta je najee i
fokusiran, treba da rjeava probleme razvoja preduzea.
- U velikom preduzeu postoji bord direktora koji ne samo da su
ukljueni u rukovodni tim po osnovu svoje strunosti i kompetentnosti
ve i po osnovu svoje emocionalne inteligencije. Naime, najee se ide
za tim da lanovi rukovodnog tima imaju komplementarnu emocionalnu
18
Baro, .: Organizacija i upravljanje preduzeem, Banja Luka, 2004, str. 63.
73
Mirko Okoli
inteligenciju jedan juri, drugi ga usporava da u urbi ne bi nainio

greke.
- U malom preduzeu sve zavisi od znanja, vjetine i emocionalne
inteligencije vlasnika-preduzentika-rukovodioca.
- Dok velika preduzea funkcioniu na jasno definisanim organizacionim rjeenjima i mjerama i jasno definisanim standardima rada i
ponaanja, u malim preduzeima svega toga nema, i vrlo esto zbog
loe organizacije rada ine se uestale i nepopravljive greke, naroito u
vrijeme kada malo preduzee krene putem rasta i razvoja i pone da iri
strukturu svojih aktivnosti.
Preduzea bilo koje vrste propadaju zbog odsustva kvaliteta u
menadmentu. Tako autori u razloge propadanja preduzea najee
navode:
- nedostatak iskustva,
- nedovoljna tehnika znanja,
- slabo sprovedeno istraivanje trita i potcjenjivanje konkurenata,
- nesposobnost voenja administrativnih poslova,
- neujednaeni tok poslovanja,
- loe predvianje i voenje finansijskih tokova,
- potcjenjivanje aktivnosti i trokova neophodnih da preduzee
stane na noge,
- preoptimistiko gledanje na tranju na tritu,
- nemogunost dobijanja kratkoronih kredita od banaka i drugih
izvora finansiranja zbog loe sainjenog biznis plana ili nesreenih
dokaza o bonitetu,
- zapostavljanje injenice da odgaanje plaanja moe znaiti i
nemogunost ubiranja tih sredstava.
74
Mirko Okoli
Da uspjenost poslovanja i opstajanje umnogome zavise od

kvaliteta menadmenta, govore rezultati analiza koje sam naao u
strunoj literaturi. Prema ovim rezultatima, propast preduzea manje je
vjerovatna tamo gdje su vlasnici:
- samouvjereni i inicijatori su aktivnosti, spremni da preuzmu rizik i
da prihvate neuspjeh;
- stratezi, preduzetnici i socijalni inenjeri;
- komunikativni i kvalitetno se kreu u okruenju;
- oprezni, sa prebrzom ekspanzijom i jednaki znaaj daju dinamici i
stabilnosti rasta.
75
Mirko Okoli
IV. POTREBE MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

ZA POSLOVNIM USLUGAMA
1. Marketinki pristup u definisanju sistema podrke malih i srednjih
preduzea
2. Poslovne funkcije malih i srednjih preduzea
3. Potreba za poslovnim uslugama malih i srednjih preduzea u Bosni i
Hercegovini (rezultati istraivanja SEED-a)
76
Mirko Okoli
1. Marketinki pristup u definisanju sistema podrke malih i

srednjih preduzea
U naem drutvu vrlo esto se govori o marketinkoj orijentaciji u
kreiranju proizvoda i usluga. Ovaj pristup nije interesantan samo za
proizvodna i usluna preduzea ve i sve druge subjekte koji neto treba
da ine za drugog. Konkretno, brojni i raznovrsni subjekti okupljeni oko
ideje da se podrava uspjeno poslovanje i razvoj malih i srednjih preduzea trebali bi u mnogo veem obimu da poznaju problematiku organizovanja i poslovanja privrednog preduzea i da kroz razna istraivanja,
ankete i na druge naine dolaze do stavova i zahtjeva onih za koje neto
ine.
Istraivanja koja sprovodim u funkciji ovog rada nedvojbeno me
upuuju na zakljuak da razliite agencije, nevladine organizacije i drugi
okupljeni oko ideje podrke razvoju malih i srednjih preduzea vrlo malo
poznaju problematiku njihovog osnivanja i poslovanja. Jednostavno, na
projektu rade pojedinci koji nikada nisu radili u privredi i zaradili platu kao
preduzetnici ili zaposleni u privatnom preduzeu. Ovaj nedostatak za
kompetentno bavljenje problemima podrke poslovanju i razvoju ovih
preduzea oni ne nadomjetaju sprovoenjem terenskih analiza ili veim
ukljuivanjem preduzetnika u rjeavanje problema, ve nekritikim preuzimanjem - prevoenjem tekstova koji se na ovu temu dobijaju od onih
koji se danas javljaju kao eksterna tehnika i finansijska pomo zemlji u
rjeavanju njene poslijeratne obnove i tranzicije. Tua iskustva nisu loa,
tavie, dobro su dola. Meutim, kvalitetan pristup u definisanju sistema
podrke poslovanju i razvoju malih i srednjih preduzea zahtijeva mnogo
vie uvaavanje autentinosti sredine i subjekata kojima je ovaj sistem
namijenjen.
CILJEVI KOJI SE ELE
OSTVARITI
KAR AKTERISTIKE
SREDINE I SUBJEKATA
TUA ISKUSTVA
Osnovne grupe faktora definisanja kvalitetnog sistema za podrku razvoju MSP
Autentini odgovori, pitanja, stavovi preduzetnika i zaposlenih u

sektoru MSP treba da ine okosnicu definisanja sistema za podrku
njihovom razvoju. Ovaj svoj stav detaljno u elaborirati u narednim poglavljima.
Uvjeren da okosnicu razvoja sistema za podrku razvoju ovih
preduzea treba da ine njihove potrebe, u ovom poglavlju prezentovau
rezultate istraivanja koje je SEED 2001. godine sproveo na teritoriji
77
Mirko Okoli
Bosne i Hercegovine s ciljem definisanja potreba malih i srednjih

preduzea za eksternim poslovnim uslugama.
2. Poslovne funkcije malih i srednjih preduzea
Malo preduzee je, kao i velika kompanija, ekonomski, pravni subjekt i funkcionalna poslovna cjelina u kojoj se pored baznog procesa ili
osnovne djelatnosti (proizvodnja ili usluge) javlja i mnotvo razliitih
prateih poslovnih funkcija (finansije, odravanje, komercijala, marketing,
pravna organizacija rada i drugo).
BAZNI PROCES
- Proizvodna funkcija
PRATEE POSLOVNE FUNKCIJE
Malo preduzee kao i velika kompanija ima istu strukturu funkcija
Mala preduzea imaju potrebu za najveim brojem poslovnih

aktivnosti koje se javljaju i u velikim preduzeima. Kada su u pitanju
proizvodne i poslovne funkcije, razlike izmeu malog preduzea i velike
19
kompanije ogledaju se u sljedeem:
- Mala preduzea proizvodnu funkciju temelje na organizovanju i
obezbjeivanju tekue proizvodnje. Ovu proizvodnju, za razliku od velike
kompanije, rijetko prati kvalitetan laboratorijski, unapreivaki i razvojni
rad.
- Velike kompanije za realizovanje pojedinih poslovnih funkcija
formiraju slube u kojima se zapoljavaju kompetentni pojedinci.
- U malim preduzeima realizacija ne malog broja funkcija povjerava se pojedincima, ali najee ne kao specijalizovani i jedini zadatak,
ve kao jedan od mnotva razliitih zadataka, to dovodi u pitanje
mogunost njegovog kvalitetnog sprovoenja.
Zbog ovih razlika u malim preduzeima pojedine poslovne funkcije
se manje kvalitetno realizuju, gotovo u cijelosti su zapostavljene ili se
njihova realizacija povjerava po osnovu ugovora o stalnom ili povremenom angaovanju strunim pojedincima ili organizacijama iz okruenja.
19
78
Mirko Okoli
3. Potreba za poslovnim uslugama MSP u Bosni i Hercegovini

(rezultati istraivanja SEED-a)
Cilj istraivanja bio je utvrivanje potrebe za konsultantskim i
obrazovnim uslugama malih i srednjih preduzea u oblasti:
- upravljanja poslovanjem i razvojem ovih preduzea,
- marketinga,
- raunovodstva, revizije i finansija,
- informacionih tehnologija,
- proizvodnih tehnologija i aktivnosti,
- sigurnosti i okruenja,
- upravljanja ljudskim resursom,
- prava i normativa.
Istraivanje je obuhvatilo intervjue 130 vlasnika, rukovodilaca ovih
preduzea, i to u sljedeim oblastima:
- poljoprivreda, 19% anketiranih preduzea,
- preraivaka industrija, 43% anketiranih preduzea,
- informatika industrija (usluge), 19% anketiranih preduzea,
- drumski transport, 19% anketiranih preduzea.
U strukturi anketiranih preduzea 22,3% njih je startovalo prije
1991, dok je njih oko 40% osnovano i poelo s radom nakon 1995.
godine.
Prosjena starosna dob anketiranih preduzea
Godina
Osnovano
Poelo s radom
1991.
23,1
22,3
1991-1995.
37,7
35,4
Poslije 1995.
39,2
42,3
79
Mirko Okoli
Analiza obrazovne strukture anketiranih vlasnika - menadera

pokazuje da ih je ak dvije treine s fakultetskom diplomom.
Stepen obrazovanja vlasnika anketiranih preduzea
Obrazovni nivo
Struktura anketiranih preduzea
Manje od visoke kole
nema
Visoka kola
9,2
Vie od visoke kole, a manje od

fakulteta
6,9
Fakultet
75,4
Vie od fakultetskog obrazovanja
8,5
Istraivana preduzea prema teritorijalnom entitetu imala su

sljedeu strukturu: Federacija BiH 54% i Republika Srpska 46%.
Prosjeno istraivano preduzee karakterie:
- 39 zaposlenih s punim radnim vremenom i deset djelimino zaposlenih;
- prosjean godinji prihod od 2,8 mil. KM u 2000. godini;
- 80% anketiranih oekuje dinamian rast u narednim godinama.
Struktura oekivanja rasta poslovanja
Oekivani rast prodaje
2002.
Naredne tri godine
Rast iznad 10%
30,0
28,9
Rast izmeu 5 i 10%
41,5
50,8
Manje od 5%
15,4
18,8
Pad
13,1
1,6
Prosjene planirane godinje investicije na nivou anketiranih

preduzea su 791.000 KM u obrtna sredstva i 538.000 KM u fiksni
kapital. Najvei broj anketiranih oekuje da e se u naredne tri godine
realizovati razvojne promjene na proizvodu, u proizvodnom procesu,
sistemu upravljanja i sistemima kontrole kvaliteta proizvoda
80
Mirko Okoli
Struktura promjena koja se oekuje u naredne tri godine

Inovacije
Struktura (%)
Novi proizvodi
79,6
Novi proizvodni procesi
66,3
Nove upravljake tehnike
52,0
Nove metode kvalitativne kontrole
66,5
U nastavku u prezentovati odgovore na pojedina pitanja iz ove

analize.
Rezultati sprovedene ankete pokazuju da preduzetnici imaju
visoku svijest o korisnosti ekspertskih znanja i strune - konsultantske
pomoi. O tome najupeatljivije svjedoi naredna tabela.
Tip
konsultantskih
usluga
Svijest
o usluzi
Da li je ovakva
usluga
koriena
Uvijek
kupljena
Da li je usluga
koriena vie
od jedanput
Marketing,
promocija,
prodaja
99,2
66,2
61,5
63,1
Raunovodstvo,
revizija, finansije
i porezi
98,4
65,4
56,9
59,2
Informacione
tehnologije
98,4
63,1
60,8
57,5
Bezbjednost
na radu
Propisi
i regulativa
Proizvodne
tehnologije
95,3
65,4
60,8
57,7
92,2
64,6
61,5
64,6
88,3
44,5
39,8
40,6
Zatita okruenja
Strategija
i poslovni razvoj
87,5
39,8
31,3
32,8
77,5
30,0
17,7
26,9
81
Mirko Okoli
Na pitanje stava u vezi s obrazovanjem i osposobljavanjem za razliite

strune probleme u poslovanju anketirani su ponudili sljedee odgovore.
Svijest
o usluzi
Korienje
obrazovnih
usluga
Uvijek je bila
plaena
usluga
Korienje
usluge vie od
jedanput
Informacione
tehnologije
95,3
63,1
60,8
61,5
Bezbjednost na
radu
95,3
66,2
60,8
56.9
Menadment
91,5
56,9
49,2
50,8
Proizvodne
tehnologije
86,8
47,4
39,2
40,0
Okruenje
84,5
26.2
20,8
21,5
Istraivae je interesovala struktura faktora koja je uticala da se

preduzetnik opredijeli za kupovinu poslovnih usluga u okruenju.
Bez znaaja
Znaajno
Vrlo zna.
Znaaj usluge
10,8
52,3
36,9
Potreba za datom uslugom
4,6
58,5
36.9
Korienje prije potrebe
15,4
53.1
31.5
Nedostatak vlastitog iskustva
12,3
63.1
24,6
Preporuke kolega oko usluge
21,5
56.2
22,3
Troak usluge manji od tete
47,7
37.7
14,6
Konkurenti koriste
60,0
32.3
7,7
82
Mirko Okoli
Na pitanje ta ih je opredijelilo da koriste usluge konkretne

organizacije ili pojedinca, ispitani preduzetnici-menaderi dali su sljedee
odgovore.
Bez znaaja (%)
Znaajno (%)
Vrlo znaajno(%)
Dobra trina
reputacija
0,7
40,8
58,8
Ponuda koja
odgovara zahtjevu
1,5
46,2
52,3
Ranije angaovan
3,8
54,6
41,5
Cijena usluge
15,4
53,1
31,5
Preporuka
poznanika
17,7
67,7
14.6
Nia cijena
Koriste ih
i konkurenti
64,6
24,6
10,8
56,2
35.4
8,5
Na pitanje izdataka koje su imali u vezi s korienjem strunih

znanja i poslovnih usluga iz okruenja, anketirani preduzetnici ponudili
su sljedee odgovore.
Trokovi konsultantskih i obrazovnih usluga

2000.g. (KM)
0 izdaci
2001. g. (KM)
0 izdaci
Konsalting
10.718
23,5
10.702
25,8
Obuka
8.393
22,7
9.166
25,8
83
Mirko Okoli
Na pitanje koja znanja i vjetine smatraju bitnim i kod kojih imaju

potrebe da ih stiu kroz obrazovanje, ispitanici su odgovorili:
% od mnogih potreba
Uenje rukovoenju
33,8
Rukovoenje zaposlenima
27,7
Informacione tehnologije
21,7
Poslovni razvoj
19,2
Pravo i regulativa
17,7
Proizvodne tehnologije
17,7
Raunovodstvo, finansije
16.2
Sigurnost i okruenje
14,6
Marketing, promocija
13,8
Ispitanici u okviru odgovora nude neto drugaije vienje vlastitih

potreba za korienjem konsultantskih odgovora. Tako se marketing,
promocija i prodaja vrednuju sa 25,5%; proizvodne tehnologije sa 24,7%;
informacione tehnologije sa 19,6%; pravo i regulativa sa 18,1%;
bezbjednost i okruenje sa 17,9%; umijee sluanja zaposlenih sa
17,8%; razvoj poslovnih strategija sa 16,9% i raunovodstvo i finansije
sa 15,4%.
Poslije nekoliko pitanja o potrebama za obrazovanjem i angaovanjem
konsultanata preduzetnici-menaderi su trebali da saine listu deset
potreba kod kojih je najneophodnija pomo iz okruenja.
Rezultat odgovora na ovo pitanje prezentujem u sljedeoj tabeli.
% onih koji su rekli
da je veoma
neophodno
% onih koji su spremni

da plate usluge
1. Sistem kvaliteta
39,5
68,2
2. Reklama i promocija
34,6
84,6
3. Uenje rukovoenju
33,8
70,8
4. Kon. i unapre. kval.
27,7
70,8
5. Socijalni inenjering
26,4
69.2
6. Trina istraivanja
26,2
73,1
84
Mirko Okoli
7. Finansijski izvjetaji
25,2
54.6
8. Unapr. proizvodnje
24,6
71.5
9. Proizvodne tehnolog.
24,6
58,5
10. Zatita na radu
24,2
73,1
Istraivaa je interesovalo ime se preduzetnici-menaderi rukovode kod donoenja odluka da ne koriste konsultantske usluge, da koriste obrazovne usluge i da ne prihvataju edukaciju. Rezultate ovih odgovora prezentujem u sljedeim tabelama.
Faktori koji utiu da preduzetnik-menader ne uje konsultanta
Nema
faktora
Manje bitan
faktor
Bitan faktor
Nemogunost nalaenja konsultanta

za specifina pitanja
37,5
26,4
36,1
Konsultant je suvie skup
38,9
27,8
33,3
Ne elim konsultanta
60,3
9,6
30,1
Nema potrebe za konsultantskim

uslugama
53,4
20,6
26,0
Nepoznate koristi od konsultanta
56,2
17,8
26,0
U okviru ove anlize traen je odgovor preduzetnika-menadera u

vezi s pitanjem dostupnosti i kvalitata usluga koje se nude i koriste u
okruenju. Rezultati odgovora anketiranih prezentujem u sljedeoj tabeli.
Dostupnost
Lo kval.
Pros. kval.
Dob. kval.
Raunovodstvo
obuka
konsalting
92,2
93,0
9,3
10,3
58,5
53,0
32,2
36.8
Informacione tehnologije
obuka
85,9
10,0
53,6
36,4
85
Mirko Okoli
konsalting
85,2
9,2
53,2
37.6
Marketing i prodaja
obuka
konsalting
73,6
78,3
20,8
19,6
55,2
56,9
24,0
23,5
Pravo i regulativa
obuka
konsalting
68,2
74,4
22,2
20,2
48,9
48,5
28,9
31,3
Upravljanje ljudskim resur.

obuka
konsalting
68,2
60,2
21,2
19,5
52,9
58.5
25,9
22,0
Bezbjednost- ekologija
obuka
konsalting
62,5
60,2
22,9
24,0
52.9
53.3
24,2
22,7
Proizvodne tehnologije
obuka
konsalting
50,0
53,1
24,2
29,5
52.9
53.3
21,0
21,3
Poslovni razvoj
obuka
konsalting
40,6
43.0
31,0
27,4
48.3
50,0
20,7
22,6
Faktori kojima se preduzetnik-menader rukovodi kod opredjeljenja za

edukaciju i trening
Bez znaaja
Znaajni
Vrlo znaajni
Evidentne koristi od treninga
7,9
45,7
46,4
Troak i korist od treninga
26,0
40,2
33,8
Inertnost
18,9
49,6
31,5
Raspoloivost slob. treninga
29,2
48,8
22,0
Istraivae je interesovala grupa pitanja spremnosti i saradnje

malih i srednjih preduzea sa drugima iz okruenja. Odgovori na ova
pitanja pokazuju sljedee:
- Najea forma tekue kooperacije ili dugoronije saradnje je u
oblasti nabavnih poslova. Ona se javlja ak kod dvije treine anketiranih
preduzea. Ove kooperacije pokazuju se kao atraktivni osnov za
investicije (40,6% sluajeva).
86
Mirko Okoli
- U strukturi dugoronije saradnje najzastupljenija je saradnja u

zajednikom radu (65,3%), pravnim uslugama (57,7%) i u obrazovanju
(55,1%).
- Ugovorima o dugoronijoj saradnji najee se pokriva trening i
konsalting vezan za upravljanje (16,1%), bezbjednost (19,4%) i obradu
podataka (25,6%).
- U meusobnoj ugovornoj saradnji malih i srednjih preduzea
dominiraju sljedee aktivnosti: odravanje (62,5%), proizvodnja poluproizvoda (51,9%). Ostale aktivnosti su iz oblasti upravljanja (4,8%);
pravna pomo (6,7%), odnos s javnou (6,7%), usluge vezane za edukaciju zaposlenih (7,7%), raunovodstvene i finansijske usluge (9,6%).
Istaivae su zanimala i pitanja vezana za poslovne asocijacije i
ocjena preduzetnika-menadera o radu i pomoi od 105 privrednih komora koje postoje u Bosni i Hercegovini (47 u RS i 58 u FBiH).
Anektirana preduzea ovim poslovnim asocijacijama u prosjeku
godinje plaaju 300 KM.
Prema miljenju anketiranih, privedne komore su znaajne kao
izvor informacija, te kao organizator sajamskih priredbi i poslovnih susreta. ak 54,5% anketiranih je izrazilo svoje veliko nezadovoljstvo sa
strukturom i kvalitetom usluga komorskog sistema, a svega dva procenta
je izrazilo potpuno zadovoljstvo s radom privrednih komora.
Prema analizi istraivaa, na istraivanoj teritoriji postoji 35
razliitih poslovnih udruenja koja su izvan komorskog sistema (12 u RS
i 23 u FBiH). Za ove asocijacije lanovi u prosjeku godinje plaaju 240
KM.
Osnovna struktura usluga poslovnih udruenja
% dobijanja
Informacije
60,0
Poslovne veze
48,6
Trgovinski sajmovi
42,9
Ad vokatske usluge
34,3
Obrazovanje i obuka
28,6
Na pitanje zadovoljstva onim to pruaju ova poslovna udruenja,

anketirani su ponudili sljedee odgovore:
- 14,7% je vrlo zadovoljno,
- 41,2% je nezadovoljno,
87
Mirko Okoli
- ostali su na nivou polovinog zadovoljstva

Istraivaa su interesovali stavovi anketiranih u vezi s razliitim
izvorima informacija neophodnih za uspjeno voenje biznisa. Prema
rezultatima ovih istraivanja, u strukturi izvora najmanje informacija dobija se iz:
- akademskih krugova (65,1%),
- vladinih agencija (63,6%),
- interneta (50,4%).
Akademske krugove i vladine agencije preduzetnici-menaderi
smatraju uskim grlima informacija. Brojni ispitanici internetu kao izvoru
informacija i nisu dali neki veliki znaaj. Svega 20% ispitanika je internet
oznailo kao znaajan izvor informacija.
Ispitanici pokazuju najvei interes za sljedee grupe informacija:
- proizvodne tehnologije (ak 45,7%),
- dobavljae (36,2%),
- izlobe, sajmove (30,7%).
Istraivae je interesovao stav anketiranih u vezi s informacijama
neophodnim za poslovanje i izvorima informacija. Rezultati ankete pokazuju da su za preduzetnike menadere potroai, dobavljai, izlobe i
sajmovi znaajan izvor informacija, dok su akademski krugovi, vladine
agencije i internet manje znaajni. Istina, anketirani smatraju da su vladine agencije bitne zbog informacija o zakonima i regulativi.
Znaaj izvora informacija o tritu
Bez znaaja
Srednji znaaj
Vrlo znaajne
Potroai
2,3
32,6
65.1
Izlo be - sajmovi
19,5
46.9
33,6
Dobavljai
15,5
54.3
30,2
Konkurenti
23,3
54.3
22.5
Internet
50,4
30,2
19.4
Razne asocijacije
26,6
60,2
13.3
Publikacije
21,7
51.2
11.6
Vladine agencije
43,4
31,0
5,4
Akademske inst.
65,1
33,3
1,6
88
Mirko Okoli
Znaaj izvora informacija o proizvodnim i poslovnim tehnologijama

Bez znaaja
Srednji znaaj
Vrlo znaajno
Potroai
19,7
34,6
45,7
Dobavljai
16,5
47,2
36,2
Izlo be
20,5
48,8
30,7
Internet
42,5
37,0
20,5
Konkurenti
32,3
48,8
18,9
Publikacije
19,7
63,0
17,3
Vladine agencije
64,4
28,3
5,5
Privatni konsult.
34,6
59,8
5,5
Akademske inst.
66,9
30,7
2,4
Na pitanje znaaja sistema za podrku poslovanju, za uspjenost

poslovanja preduzea, anketirani preduzetnici-menaderi su odgovorili:
- najkritiniji faktor je nedostatak spoljnih izvora za dugoroan
kapital (71,5% anketiranih);
- vladina regulativa i oporezivanje (47,7% anketiranih);
- nepostojanje tehnike pomoi za biznis ispitanici su ocijenili sa
9,2%, to znai da ga i ne vrednuju s aspekta doprinosa poslovnoj
uspjenosti.
U razmatranju faktora uspjenosti poslovanja
preduzetnici-menaderi kao znaajnim faktorima naveli su:
anketirani
- probleme informacija o tritima prodaje i potroaima;

- problem likvidnosti, ak 87,1%;
- problem visokih trokova angaovane radne snage (81,4%).
Zanimljivo je da je svega 10% anketiranih preduzea istaklo da je
kvalitet proizvoda veliki problem u uspjenosti poslovanja.
89
Mirko Okoli
V. NEFINANSIJSKA PODRKA RAZVOJU

1. Razvojni nivo i uslovi privreivanja
2. Zakonski i administrativni uslovi razvoja malih i srednjih preduzea
3. Osnovna struktura institucionalne podrke malih i srednjih preduzea
4. Agencije za razvoj malih i srednjih preduzea
5. Zavod za zapoljavanje Republike Srpske
6. Komorski sistem i poslovna udruenja
7. Meunarodni projekti
8. Edukacija
9. Poslovni inkubatori
10. Zadrugarstvo
11. Lanci isporuke vrijednosti potroaima i klasteri
12. Franizing sistem
13. Internacionalizacija malih i srednjih preduzea
14. Mogui pravci razvoja nefinansijske podrke malih i srednjih
preduzea
90
Mirko Okoli
1. Razvojni nivo i uslovi privreivanja

Poslovanje, rast i razvoj malih i srednjih preduzea uveliko zavise
od opteg razvojnog nivoa drutva. Vii razvojni nivo drutva uvijek
kvalitetnije moe da povue razvoj ovih preduzea u odnosu na nii
razvojni nivo. Razvojni nivo Republike Srpske i Bosne i Hercegovine jo
uvijek je nizak. Naime, prema dostupnim podacima:
- u krugu privreda u tranziciji, po nacionalnom dohotku per capita
iza nas je jedino Moldavija;
- biljeimo jednu od najviih stopa nezaposlenosti u regionu (neto
manje od 40%);
- drutveni bruto proizvod po stanovniku u XXI vijeku je ispod nivoa
ostvarenog u 1990, to upuuje na zakljuak da nije obnovljena ratom i
tranzicionim promjenama devastirana privreda.
Podaci iz statistikih evidencija, ali i analize koja je sprovedena uz
stranu tehniku pomo od Saveza poslodavaca Republike Srpske u
2005, rjeito govore o strukturi i privrednom ambijentu koji tee moe da
obezbijedi kvalitetniji doprinos razvoju malih i srednjih preduzea.
U privrednoj strukturi Republike Srpske dominiraju trgovina i
usluge, dok proizvodnja zauzima veoma mali prostor. Teorija i praksa u
svijetu pokazuju da mora da postoji snana i dinamina proizvodnja koju
bi pratio tercijalni sektor. Ovaj sektor moe da bude vei od proizvodnje i
da ini zamajac privrednog razvoja u trenutku kada je okrenut ka
svjetskom tritu, to u naem sluaju nije kakrakteristino, jer je tercijalni sektor okrenut ka opsluivanju domaeg trita.
38% PROIZVODNJA
35% USLUGE
27% TRGOVIN A
Osnovna struktura privrede u Republici Srpskoj 2005. godine
Polazei od broja zaposlenih u ovoj strukturi dominiraju manja

preduzea. Okosnicu kvalitetnog i dinaminog privrednog razvoja sredine ine velika preduzea, kojih imamo, ali se zbog predstojeih privatizacija ve dugo vremena nalaze na stend baju i kao takva ne ine
zamajac privrednog razvoja koji bi pratila manja i srednja preduzea.
91
Mirko Okoli
Broj zaposlenih
% u ukupnoj strukturi
zaposlenih
do 10 radnika
43%
od 10 do 50 radnika
35%
od 50 do 250 radnika
10%
preko 250 radnika
12%
Ono to manjka domaoj privredi a to bi inilo zamajac dinaminijem razvoju malih preduzea jesu velika preduzea. U razvijenim
drutvima velika preduzea stvaraju oko polovinu drutvenog bruto
proizvoda. U savremenim uslovima, uslovima globalizacije, obim velikih
preduzea se pomjera nagore, pa se govori o kompanijama koje zapoljavaju nekoliko desetina hiljada radnika u razliitim dijelovima svijeta.
Vrijednost ostavrenog ukupnog prihoda u 2004. godini
Ukupan prihod (u mil. KM)
% uea
preduzea
do 0,5
48%
od 0,5 do 1,0
23%
1,0 - 5,0
13%
preko 5,0
16%
Dinamian razvoj manjih preduzea iz tercijalnog sektora zahtijeva visoku plateno sposobnu proizvodnu i finalnu tranju, to kod nas
20
nije sluaj, ili izlazak sa uslugama na strana trita.
Podaci iz sprovedenih istraivanja za potrebe Saveza poslodavaca pokazuju da je najvei dio domaih preduzea okrenut ka domaem tritu.
20
SEED i Savez poslodavaca Republike Srpske, Uslovi poslovanja i razvoja MSP u Republici
Srpskoj, 2005, str. 24.
92
Mirko Okoli
Trita prodaje
% ukupne realizacije
Republika Srpska
59%
Bosna i Hercegovina
28%
Balkan
6%
Evropa
6%
Svijet
1%
O uslovima poslovanja i o poslovanju najrjeitije govore menaderi i preduzetnici. Sprovedena analiza pokazuje da postoje ujednaena
miljenja o tome da se u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini poboljavaju, odnosno pogoravaju uslovi poslovanja, tako da je nosilac istraivanja zakljuio da se uslovi poslovanja bitnije ne mijenjaju u prvim
godinama XXI vijeka.
U funkciji ovakvog zakljuka najuvjerljivije govore podaci do kojih
se dolo u ovim istraivanjima:
- Poveavanje zaposlenosti prati i njegovo smanjivanje, i to u viem stepenu, tako da ukupan broj uz manje pozitivne pomake predstavlja stagnaciju.
- U 2002. i 2003. godini preduzea su biljeila neznatnu investiciju.
Gotovo dvije treine preduzea biljeilo je neka investiciona ulaganja. Sa
2004. i 2005. godinom investiciona ulaganja se apsolutno i relativno
smanjuju.
Struktura investicija u domaim preduzeima
u periodu 2002-2005. godine
26,7% obrtna sredstva
52,1% oprema
29,1% objekti
U strukturi investicija dominiraju investicije u visini od stotinu

hiljada, dok u manje od 5% sluajeva investicije prelaze iznos od milion
konvertibilnih maraka.
Interesantno se u ovim istraivanjima zadrati na rezultatima
analize i ocjene uslova privreivanja u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini koje su dali anketirani menaderi i preduzetnici.
Na pitanje da li su vlade uinile dovoljno na poboljanju uslova
privreivanja, anketirani su dali odgovore prema priloenoj tabeli.
93
Mirko Okoli
Vlada RS
Savjet ministara BiH
Uradili koliko su mogli
2,9
1,7
Nije dovoljno uraeno
42,7
37,2
Uradili dovoljno
1,2
0,6
Nisu nita uradili
52,3
58,1
1,2
2,3
Ne znam
Za mene su vrlo znaajni stavovi anketiranih o faktorima koji doprinose ili odmau uspjenosti poslovanja preduzea. Odgovor anketiranih prezentuje se u sljedeoj tabeli.
Najee prepreke u poslovanju firmi
% anketiranih
Nedostatak kvalifikovanog osoblja
9,3
Nemogunost pristupa novim tritima
15,7
Konkurencija inostrane robe i usluga
27,3
Skupi proizvodni inputi
31,4
Nedostatak podsticajnih mjera od vlade
24,9
Oteani uslovi korienja kredita
25,0
Nedostatak povoljnih uslova finansiranja
50,6
Birokratija i administracija
29,7
Poreska politika
55,8
Na pitanje procjena kod pojedinih faktora poslovanja anketirani

menaderi i preduzetnici dali su ne ba optimistike odgovore.
+
Bez promjena
Tranja za proizvodima
36,6
36,0
27,4
Konkurencija
59,9
8,7
31,4
Trokovi repromaterijala
36,0
18,0
45,9
Trokovi energije, komunal.
61,6
16,9
21,5
Trokovi transporta
50,6
14,5
34,9
Trokovi radne snage
20,3
18,0
61,6
Cijene vlastitih proizvoda
47,7
21,5
30,8
94
Mirko Okoli
Za potrebe mojih osnovnih razmatranja u magistraskom radu

interesantno je prezentovati odgovore anketiranih menadera i preduzetnika na temu oekivanja promjena u pojedinim aktivnostima i trokovima iz okruenja.
- Istina, ne u velikom procentu, anketirani zadravaju svoje vjerovanje da e se u narednim godinama poboljati uslovi pribavljanja kredita
ili e doi do smanjivanja kamatnih stopa (57% od ukupnog broja
anketiranih).
- Vie od tri etvrtine anketiranih izraava svoje uvjerenje da e u
narednom periodu doi do poveavanja poreskog optereenja privrede.
- Anketirani nemaju pozitivno miljenje o kvalitetu rada razliitih
inspekcijskih slubi. Njih gotovo polovina izraava svoje ubjeenje da e
se kvalitet rada inspekcije ak i pogoravati.
- Neto vie od 70% ispitanika izraava svoje uvjerenje da e se u
narednom periodu poveati optereenja po osnovu taksi i drugih nameta.
- Oigledno da anketirani mnogo ne vjeruju u reforme administrativno-birokratskog aparata. Svega 14% anketiranih je ubijeeno da
e doi do pozitivnih pomaka.
- Sljedstveno tome, anketirani ne vjeruju da se moe poveati
efektivnost i efikasnost pravnog sistema i pravne regulative. Svega 11%
anketiranih iznosi optimistika oekivanja.
Anketirani menaderi i preduzetnici mnogo ne vjeruju u pozitivne
promjene i uinke rada Vlade Republike Srpske i Savjeta ministara
Bosne i Hercegovine. Svega 9% njih pretpostavlja da bi se dravna
administracija unekoliko mogla okrenuti zahtjevima i potrebama poslovanja.
Procjene mjera Vlade Republike Srpske i Savjeta ministara BiH
u narednom periodu
Bez promjene
+
Zatita
domae
proizvodnje
12,8%
46,5%
40,7%
Podsticaj razvoja
domae proizvod.
8,7%
52,3%
39,0%
Stimulacija izvo za
14,0%
37,2%
48,8%
Trgov. barijere za
izvoz
16,3%
43,6%
40,1%
95
Mirko Okoli
Anketirani menaderi i privrednici istiu da bi osnovne aktivnosti

Vlade Republike Srpske trebalo da su usmjerene u pravcu:
- smanjivanja poreskih stopa,
- zatiti domae proizvodnje,
- stimulaciji izvoza,
- stimulaciji domae proizvodnje.
Anektirani menaderi i preduzetnici dali su interesantan odgovor
na pitanje ta e biti prioriteti Vlade Republike Srpske u narednim
godinama.
Prioriteti Vlade Republike Srpske
% anketiranih preduzea
Prilagoavanje obrazovnog sistema

potrebama privrede
10,0%
Investiranje u razvoj infrastrukture
3,8%
Ubrzanje procesa privatizacije
11,9%
Podrka finansiranju razvoja preduzea
35,0%
Stimulacija uvoenja novih tehnologija
12,5%
Stimulacija novog zapoljavanja
10,6%
Zatita domae proizvodnje
50,0%
Stimulacija domae proizvodnje
38,8%
Stimulacija izvo za
40,6%
Pojednostavljivanje administracije
i procedura
30,0%
Smanjivanje poreskih stopa
62,2%
Ovi odgovori su u kontradiktornosti s onima datim neto ranije u

drugom kontekstu, to govori o odsustvu jasnog stava menadera i
preduzetnika o pitanju dravnog menadmenta i administracije.
2. Zakonski i administrativni uslovi razvoja malih i srednjih
preduzea
Analize koje su 2005. godine raene u Srbiji s ciljem utvrivanja
procedura, potrebnog vremena i trokova za otvaranje preduzea i njihovo poslovanje pruaju mnotvo kvalitetnih informacija.
96
Mirko Okoli
Prosjeno vrijeme potrebno za registrovanje preduzea i poslovanja iznosi 105 dana, dok su prosjeni trokovi registracije 680 eura.
Prosjeno vrijeme za registrovanje poslovanja po 10% min. i max.
vrijednosti iznosi 50 dana, a prosjeni trokovi po iskljuenju 10% min. i
max. vrijednosti iznose 460 eura.
Da bi doli do nekretnina, preduzetnici imaju tri vrste trokova:
zvanine nadoknade, trokove mita i trokove obaveznog osiguranja.
Dodatni trokovi triju pomenutih grupa trokova u prosjeku nakon
iskljuenja 10% min. i max. vrijednosti iznose 1.780 eura. Od ukupnog
broja anketiranih preduzea 10,3% imalo je ove trokove.
Vrijeme potrebno za dobijanje svih potrebnih dozvola za gradnju
iznosi 326 dana. ak 31% preduzea koja su gradila objekte nije
pribavilo potrebne dozvole. Svega polovina preduzea koja su vrila
renoviranje objekata pribavilo je potrebne saglasnosti. Vrijeme za
dobijanje ovih dozvola je 118, a za dobijanje saglasnosti za korienje
objekata 38 dana.
Dozvole za rad regulisane su posebnim zakonima za pojedine
djelatnosti.
Prosjeni trokovi dobijanja jedne saglasnosti su 328 eura, a
potrebno vrijeme za njeno dobijanje je 22,4 dana. Razliite su nadoknade za dobijanje saglasnosti za rad; npr. za maloprodaju 237 eura, za
oglaavanje firme 90, za transport 359, a za ostale dozvole 156 eura.
Prosjeno vrijeme sertifikacije opreme iznosi 47 dana, jer se ne
priznaju inostrani tehniki sertifikati i trae se dopune njihovih atesta, a
troak sertifikacije strane opreme iznosi 885 eura.
ak 62,5% preduzea koja su pribavila opremu u funkciji
osnivanja i poslovanja raspolagala su potrebnim sertifikatima o kvalitetu
opreme, a 63% onih preduzea koja su prijavila da im je potrebna
dokumentacija o usaglaenosti proizvoda koji se uvozi sa domaim standardima zaista je podnosilo zahtjeve za dobijanje sertifikata
Prosjeno vrijeme za usaglaavanje sa domaim standardima je
oko osam dana. Trokovi uzrokovani slubenim nadoknadama za dobijanje dokumenata o usaglaenosti uvoznih proizvoda sa domaim standardima u prosjeku su iznosili 508 eura.
U strukturi trokova preovlauju trokovi carinjenja i ne tako
beznaajni trokovi kazni i mita naplaeni od saobraajne policije.
Vrijeme trajanja izvoza neto je krae od vremena potrebnog za
njegovu pripremu. Izvoznici se najvie ale na trokove korienja carinskih skladita i na izuzetno visoke trokove osiguranja.
97
Mirko Okoli
Najvei broj anketiranih preduzea nema zakonsku obavezu certifikacije proizvoda. Prosjeni ukupni trokovi kod 20% anketiranih preduzea koji su imali trokove certifikacije iznose 582, dok su slubene
nadonade 318 eura.
U strukturi inspekcijskih kontrola dominira kontrola finansijskih,
poreskih i trinih inspektora. Vrijeme koje inspektor provede u preduzeu u prosjeku je izuzetno dugo i bez stvarnih efekata. ak 12,4%
anketiranih preduzea priznalo je da je na neki nain "astilo" inspektore
finansijske policije.
Poreski sistem karakterie apsolutna centralizovanost i redistribucija sa jednog mjesta. Poreski sistem je primarno u funkciji pokrivanja
velikih javnih trokova to generie njihovu stalnu potrebu za uveavanjem. Koncept poreskih olakica je restriktivan i ne podrava razvoj
malih i srednjih preduzea.
Sve je prisutnija praksa da se podzakonskim aktima, tumaenjima
i miljenjima nadlenog ministarstva mijenja institucija zakona i drastinije pogoravaju uslovi privreivanja.
3. Osnovna struktura institucionalne podrke malih i srednjih
preduzea
Mnogi od instituta podrke razvoju malih i srednjih preduzea bie
predmet kasnijih detaljnijih razmatranja, a ovom prilikom zadravam se
na osnovnoj strukturi institucionalne podrke u Republici Srpskoj.
Izrazita nerazvijenost institucionalne podrke razvoju ovih preduzea je jedna od bitnih karakteristika zbilje u naoj republici. Istina, u posljednje tri godine evidentni su odreeni napori.
Prema izvjetajima, koje najee sainjavaju strani strunjaci
(nai jo uvijek nemaju interesa, navike, a moda ni znanja), na republikom nivou evidentne su sljedee aktivnosti:
- Osnovana je i poela s radom Republika agencija za razvoj
malih i srednjih preduzea.
- Poveane su aktivnosti Ministarstva za privredu, energetiku i
razvoj na razmatranju pitanja podsticaja razvoju malih i srednjih preduzea.
- Narodna skuptina Republike Srpske formirala je Odbor za
privredu i finansije u aktivnostima podsticanja politike razvoja malih i
srednjih preduzea.
98
Mirko Okoli
- Znaajna panja posveuje se projektu zapoljavanja, u emu

se istie organizovanje sajmova zapoljavanja.
Na lokalnom nivou ostvarene su sljedee aktivnosti institucionalne
podrke:
- Organizovan je niz lokalnih (optinskih) razvojnih agencija koje su
znaajnim dijelom angaovane na poslovima razvoja malih i srednjih
preduzea i preduzetnitva.
- Uspostavljeno je nekoliko lokalnih (optinskih) podsticajnih kreditnih programa i grantova baziranih na sredstvima optinskog budeta iz
posebnih izvora kao to su sredstva ostvarena po osnovu Zakona o
naknadama za korienje prirodnih resursa za kreditiranje razvoja malih i
srednjih preduzea u optinama: Trebinje, Bilea, Gacko, Viegrad,
Rudo, ajnie, Mrkonji Grad, ipovo, Ugljevik, Doboj i Foa.
Organizaciona struktura institucija za podrku malih i srednjih preduzea
i preduzetnitvu u Republici Srpskoj
NARODNA SKUPTINA REPUBILE SRPSKE

Odbor za finansije i razvoj
VL ADA REPUBLIKE SRPSKE

Ministarstvo za pri vredu (Odeljenje za MSP i preduzetnitvo)
Ministarstvo finansija
Ministarstvo za nauku i tehnologiju
Ministarstvo za ekonomske odnose i koordinaciju
REPUBLIKA AGENCIJA
ZA RAZVOJ MSP
KOMORSKI SISTEM
FOND ZA R AZVOJ
I ZAPOLJAVANJE
UDRUENJE
POSLODAVAC A
Meunarodne projektne
jedinice (USAID,CARDS;
GTZ, GIER, SEED
i drugi)
99
Mirko Okoli
4. Agencije za razvoj malih i srednjih preduzea

Republika i lokalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzea
su neprofitne strune organizacije sa svojstvom pravnog lica. Njihov
osnovni zadatak je da prate, koordiniraju i sa drugim subjektima iz
okruenja iniciraju aktivnosti koje bi bile od koristi za razvoj preduzetnitva, osnivanje novih preduzea i radnji te jaanje malih i srednjih
preduzea. Osnovne aktivnost su im:
- izrada godinjih izvjetaja i planova aktivnosti za podsticanje
malih i srednjih preduzea;
- izrada strategija i politika razvoja ovih preduzea;
- izrada nacrta i priprema prijedloga zakona koji se tiu malih i
srednjih preduzea;
- izrada i odravanje baze podataka ovih preduzea, baze podataka institucija podrke malih i srednjih preduzea i njihovih projekata, te
baza podataka neiskorienih prostornih i privrednih kapaciteta;
- monitoring provoenja Povelje Evropske unije o malim preduzeima;
- saradnja sa drugim agencijama i odjeljenjima u vezi s podsticajem i razvojem malih i srednjih preduzea i s tim u vezi:
- analiza mogunosti formiranja poslovnih inkubatora, tehnolokih
centara i industrijskih zona;
- izrada elaborata o mogunostima novih oblika angaovanja
sredstava ostvarenih po osnovu Zakona o naknadama za korienje
prirodnih resursa za kreditiranje razvoja ovih preduzea u optinama;
- pruanje pomoi na pojednostavljenju procedura registrovanja
malih preduzea po principu "One Stop-Shop" ili dobijanja dozvole na
jednome mjestu;
- saradnja s Ministarstvom za nauku i tehnologiju, Ministarstvom za
privredu, energetiku i razvoj Republike Srpske i drugima;
- saradnja sa savezom inovatora;
- saradnja sa zavodima za zapoljavanje u cilju pomoi nezaposlenima u obuci za samozapoljavanje, pribavljanje potrebnih sredstava za
novo zapoljavanje, stimulisanje zapoljavanja u deficitarne djelatnosti;
- saradnja s meunarodnim organizacijama u sprovoenju zajednikih projekata;
100
Mirko Okoli
- saradnja s univerzitetima, centrima za preduzetnitvo i centrima

za permanentno obrazovanje preduzetnika;
- organizovanje seminara i drugih obrazovnih i savjetodavnih aktivnosti;
- utvrivanje politike usmjeravanja sredstava za razvoj malih i
srednjih preduzea u skladu s razvijenou pojedinih sredina i potrebama pojedinih sektora.
Za podrku i razvoj preduzetnitva i malih i srednjih preduzea
bitan je razvoj regionalnih agencija i djelovanje na lokalnom nivou. S tim
ciljem bitno je:
- jaanje optinskih odjeljenja za ekonomski razvoj koji e preuzeti
obavezu stvaranja novih radnih mjesta u privatnom sektoru;
- organizovanje nezavisnih, funkcionalnih reprezentativnih udruenja koja bi predstavljala poslovne zajednice malih i srednjih preduzea i
preduzetnika;
- uspostavljanje partnerstva izmeu javnog i privatnog sektora. Ovo
je kljuni korak i preduslov za formiranje regionalnih agencija koje se u
veini sluajeva formiraju u okviru partnerstava.
U svim ovim aktivnostima bitna je izrada kvalitetne studije izvodljivosti (feasibility studije), potpisivanje pisma o namjerama izmeu optine i ostalih zainteresovanih subjekata za formiranje kvalitetne regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzea.
Usvajanje inicijative za formiranje regionalne agencije na sjednici
optinskog vijea i na organima upravljanja ostalih potencijalnih osnivaa
je centralni uslov za dalje aktivnosti na formiranju regionalnih agencija. U
daljim aktivnostima sainjava se studija izvodljivosti.
Nakon izrade studije izvodljivosti potrebno je nainiti sljedeih pet
koraka:
Potpisivanje ugovora o osnivanju, registraciji regionalne agencije
kao pravnog lica sa otvaranjem iro-rauna. Prije sainjavanja dokumenata neophodnih za registrovanje agencije osnivai bi trebalo da daju
podatke, odnosno da obezbijede sljedea dokumenta:
- ovjerena fotokopija line karte ako je osniva fiziko lice. Ovjereno rjeenje o registraciji pravnog lica, sa svim prilozima iz koga se vidi
sjedite, kapital, odgovorna lica;
- podaci o punom i skraenom nazivu preduzea. Pun naziv mora
da sadri najmanje jednu od djelatnosti kojima e se preduzee baviti;
101
Mirko Okoli
- dokazi vezani za korienje prostora u kome e se nalaziti sjedite agencije;

- dokaz o vlasnitvu (izvod iz zemljinih knjiga);
- ugovor o zakupu sa dokazom o vlasnitvu za zakupodavca;
- dokazi o uplati osnivakog uloga izvjetaji poslovnih banaka o
deponovanju novanih uloga na privremene raune, sa naznakom za
koje preduzee je uplaeno i koliko predmetni ulog iznosi u dolarskoj
protuvrijednosti;
- u osnivakim aktima moraju biti opredijeljene ifre djelatnosti
kojima e se novo preduzee baviti, po jedinstvenoj zakonom propisanoj
nomenklaturi;
- osnivai moraju imenovati lica koja e biti ovlaena za zastupanje agencije, direktora i eventualnog zamjenika direktora;
- nakon kompletiranja potrebne dokumentacije slijedi ovjera akata
u sudu;
- slijedi registracija ovlaenja za zastupanje firme;
- poslije toga uslijedie uobiajene aktivnosti izrade peata, upis
predu-zea u registar i statistiku te otvaranje iro-rauna.
Naredni korak je zakljuivanje ugovora o deponovanju sredstava s
poslovnom bankom iji e deponent agencija biti:
- direktor agencije upravlja agencijom, predstavlja agenciju i
odgovara za njenu zakonitost poslovanja i obavlja ostale zakonom propisane aktivnosti;
- agencija ima svoj status u okviru koga se definiu sljedee grupe
pitanja: organizacija rada i operativne metode agencije, vladanje i upravljanje tijelima agencije, zaposleni sa posebnim ovlaenjima.
Iz svega navednenog evidentno je da je agencija privredno
drutvo osnovano neijim kapitalom, koje moe da ini paravan za realizaciju opterazvojnih interesa interesa vezanih za razvoj preduzetnitva i malih i srednjih preduzea.
Osnovni i najei zadaci regionalnih agencija za razvoj ovih
preduzea svode se na:
- uspostavljanje kreditnih linija;
- ohrabrivanje banaka da otvore predstavnitva u optinama;
- poboljanje pristupa finansijama;
- zagovaranje i poboljavanje zakonodavnog mikroekonomskog
102
Mirko Okoli
okruenja;
- uspostavljanje sopstvene slube za podrku razvoju manjih preduzea;
- formiranje kompanija za privlaenje investicija;
- podrka ienju i pripremi zemljita za gradnju;
- rukovoenje poslovnim prostorima;
- lobiranje za bolju infrastrukturu;
- pruanje obuke za zapoinjanje posla i specijalistike obuke;
- izrada strategija lokalnog razvoja.
5. Zavod za zapoljavanje Republike Srpske
Zavod za zapoljavanje Republike Srpske je teite svojih
aktivnosti usmjerio na sprovoenje mjera aktivne politike zapoljavanja,
prvenstveno kroz sufinansiranje ekonomski i trino opravdanih programa. Cilj navedenih mjera je unapreivanje efikasnosti zapoljavanja,
odnosno efikasnijeg korienja raspoloive radne snage i breg zapoljavanja novih radnika.
U sprovoenju aktivnih mjera kroz praenje kretanja na tritu
rada, a vodei rauna o strukturi nezaposlenih, utvreni su posebni
kriterijumi dodjele sredstava, zavisno od ciljne grupe koja se zapoljava,
tako da se poslodavcima odobravaju razliiti iznosi sredstava za
zapoljavanje lica sa evidencije. U skladu sa odlukom zavoda u ciljne
grupe ulaze:
- lica sa zavrenom VSS koja se zapoljavaju u struci;
- lica do navrenih 27 godina ivota koja se prvi put zapoljavaju;
- lica koja su na evidenciji nezaposlenih due od pet godina i lica
sa zavrenom VS koja se zapoljavaju u svojoj struci;
- lica kojima je do sticanja uslova za penzionisanje potrebno do
dvije godine staa osiguranja;
- lica sa invaliditetom;
- lica koja u zajednikom domainstvu nemaju zaposlenog lana;
- pripadnici VRS i MUP-a Republike Srpske koji su transformacijom
sistema ostali bez posla;
- sva ostala lica sa evidencije nezaposlenih.
Kada je u pitanju zapoljavanje pripravnika, Zavod uestvuje u
sufinansiranju pripreme i osposobljavanja nezaposlenih lica - pripravnika
103
Mirko Okoli
sa VSS. Zavod takoe uestvuje u sufinansiranju programa pripreme za

zapoljavanje nezaposlenih lica obdarenih za naunoistraivaki rad (sa
prosjenom ocjenom 8 i vie).
Zbirni podaci o broju odobrenih programa u 2004. godini
Broj odobr.
programa
Broj
radnika
2004.
Odobr. sred.
2004.
(000 KM)
Real.
progr.
br. radnika
Real. progr.
iznos sred.
(000 KM)
149
632
640
343
459
47
228
234
120
164
112
457
534
402
452
91
429
458
315
333
127
435
475
343
431
Trebinje
93
218
215
140
182
Ukupno
619
2.399
2.556
1.663
2.021
Filijala
Banja Luka
Bijeljina
Doboj
Prijedor
I. Sarajevo
Izvor: Zavod za zapoljavanje Republike Srpske
6. Komorski sistem i poslovna udruenja

U bivoj Jugoslaviji komorski sistem je predstavljao mjesto okupljanja, razmjene miljenja i prezentovanja interesa privrede pred dravnim organima i u spoljnom svijetu. Tranzicione promjene u drutvu nisu
mnogo dotakle komorski sistem, osim ako se izuzme promjena po kojoj
preduzea i radnje vie nemaju obavezu ulanjivanja u komorski sistem i
plaanja doprinosa. Posljedica toga je bitno smanjivanje broja lanova
komora i formiranje alternativnih poslovnih udruenja.
I dalje postoji generalni stav o mjestu i znaaju komorskog sistema na jaanju informativne, marketinke funkcije i edukacije preduzetnika i menadera. Ovaj stav obavezuje kadrove u komorama da mijenjaju programe i nain rada, jer strani subjekti u okviru tehnike pomoi
pokazuju interes za saradnju s komorskim sistemom.
Nezadovoljni radom komora, preduzetnici i menaderi formiraju
svoja poslovna udruenja. Tako su u Republici Srpskoj formirana sljedea udruenja:
- Udruenje privatnih poslodavaca Republike Srpske (registrovano
1993),
104
Mirko Okoli
- Savez poslodavaca Republike Srpske (registrovano 2000),

- Unija udruenja poslodavaca Republike Srpske (registrovano u
proljee 2004).
Iskustva sa osnivanjem i radom poslovnih udruenja preduzetnika
i privatnika pokazuju da ima mnogo rivaliteta i neznanja. Konano, jedan
od problema je to udruenja okupljaju preduzetnike iz razliitih djelatnosti i one s firmama koje su u razliitim fazama ivotne dobi i razliitih
su obima.
7. Meunarodni projekti
Meunarodni projekti imaju znaajnu ulogu u edukaciji i savjetodavnim aktivnostima kako u jaanju infrastrukture za podrku razvoju
tako i neposredno kroz osposobljavanje malih i srednjih preduzea i
preduzetnika.
Veliki znaaj dali su GTZ i USAID u edukaciji i konsaltingu o
preduzetnikoj infrastrukturi, dok je italijanski projekt GIER vie bio
okrenut ka poslovnim udruenjima preduzetnika i pitanjima prevazilaenja slabosti u njihovom funkcionisanju.
U ovoj dosta netransparentnoj strukturi tehnike pomoi biljei se i
visoko uee stranih i relativno skromno uee domaih konsultantskih
organizacija i domaeg visokoobrazovnog sistema.
U realizaciji meunarodnih projekata unapreivanja preduzetnitva kod nas se vrlo esto biljei organizovanje aktivnosti u suorganizaciji s nevladinim organizacijama.
Veoma znaajna je saradnja sa stranim organizacijama zbog
transfera know-how-a i finansijske podrke za realizaciju programa i
projekata koji se tiu razvoja preduzetnitva i sektora malih i srednjih
preduzea. U ovim aktivnostima uoavaju se i odreeni problemi meu
kojima bih istakao najkarakteristinije:
- krajnji korisnici ne utiu u dovoljnoj mjeri na finansiranje programa
i na njihovu realizaciju;
- predloeni programi nisu prilagoeni potrebama konkretne sredine;
- sukoordinatori na domaem terenu vrlo esto nemaju nikakvih
privrednikih znanja i vjetina, iako su uspjeli da sebi pronau dobar i
unosan posao;
105
Mirko Okoli
- predloena rjeenja prevazilaze finansijske mogunosti, strune i

druge kapacitete sredine u kojoj treba da se implementiraju;
- nerijetko se programi razliitih donatora meusobno podudaraju.
Da bi donatorska pomo bila bolje iskoriena i dala optimalne
rezultate, vano je da se, prije svega, lokalne samouprave aktivno
ukljue u sve faze donatorskog programa - od koncipiranja do njihove
realizacije i da to ne bude ekskluzivno pravo neke domae nevladine
organizacije. Naroito je vano da se donatorska pomo koristi za
realizaciju onih aktivnosti koje e imati iri drutveni znaaj. Poeljno je u
duem vremenskom periodu realizovati ove projekte jer kod nas mnogo
toga treba da se transformie i obezbijedi, poevi od institucionalnih
promjena, ne samo donoenja novih propisa ve i njihove primjene, do
pilot-projekata.
Iskustva pokazuju da pomo donatora daje najvee efekte ukoliko
idu u pravcu realizacije nacionalnih ciljeva i strategije. Ovo zahtijeva
postojanje jasno definisanog stava oko ovih ciljeva i strategije i kvalitetnih planova njihove implementacije. U cilju unapreivanja donatorske i
razvojne pomoi neophodno je:
- postii konsenzus i definisati dugorone razvojne prioritete u pojedinim oblastima kao osnovu za planiranje donatorske pomoi;
- jaati kapacitete u institucijama koje treba da podravaju razvoj
sektora malih i srednjih preduzea;
- izgraditi vrste i stabilne partnerske odnose sa glavnim donatorima i aktivno se ukljuiti u pripremu i realizaciju razvojnih pomoi;
- unaprijediti meusobne informisanosti i koordinacije izmeu razliitih dravnih organa i donatorskih organizacija;
- unaprijediti sistem praenja realizacije i efekata razvojne pomoi
u cilju stvaranja jedinstvene baze podataka na nacionalnom nivou.
Danas ovako neto ne postoji u naem drutvu.
8. Edukacija
Prema rezultatima analiza koje je sproveo ranije pominjani turski
strunjak N. Tasu, preduzetnici u malim i srednjim preduzeima raspolau sa svega treinom potrebnih znanja za upravljanje, prije svega za
upravljanje trokovima i finansijama uopte.
106
Mirko Okoli
Osposobljenost preduzetnika za voenje finansija

Oblasti znanja i vjetina
Broj MSP
Poslovna analiza
31,0%
Poslovno i finansijsko planiranje
47,0%
Raunovodstvo
12,0%
Mikrofinansijske aplikacije
23,0%
Izvor: Projektna dokumentacija Care Internationala, Novi Sad, 2002.
U svom izlaganju na meunarodnom skupu na temu "Obrazovanje, menadment i finansije", D. Moor je istakao sljedee praznine i
posljedice komunistikog sistema u preduzeima bive Jugoslavije:
- gep tehnologije, menadmenta, ljudskih resursa, produktivnosti i
kvaliteta;
- nepoznavanje trita i odsustvo komercijalnih vjetina;
- nedovoljna profitabilnost i prinosna snaga investicija;
- slaba informatika pismenost.
Uspjenost usvajanja raunarskih vjetina u privredama u tranziciji
Raunarske vjetine
% anketiranih preduzea
MS Word
6,0
MS Excel
3,0
OS Windows basic
4,0
e-mail
3,0
Koristi IT za biznis
27,0
Izvor: Care International, Novi Sad, 2002.
Edukacija iz oblasti preduzetnitva realizuje se na formalan i

neformalan nain.
Kod nas na nivou osnovnog obrazovanja ne postoje posebni
programi ili nastavni sadraji specifino usmjereni na upoznavanje sa
preduzetnitvom. Kada je rije o srednjokolskom obrazovanju obrazovanje za preduzetnitvo realizuje se ponegdje u okviru vannastavnih
programa (Business Inovation Programs i Junior Achievement Young
Enterprise). Cilj ovih projekata je osmiljavanje, pokretanje i voenje
sopstvenog biznisa, kao i takmienje uenika na sajmovima uenikih
107
Mirko Okoli
preduzea ili internet takmienja virtuelnih kompanija uenika.

Na nivou viih i visokih kola kao peurke poslije kie javile su se
brojne kole i fakulteti za preduzetnitvo, biznis i menadment. Iskustva
sa ovim obrazovnim ustanovama pokazuju da se studentima nude iz
strane literature preuzeta znanja i da se vrlo malo radi na razvoju
preduzetnikih i menaderskih vjetina. Konano, mnotvo tih profesora
nikada nije radilo u praksi.
Prisutna je i ponuda obrazovnih programa u okviru vaninstitucionalnog rada (razni kursevi, seminari, workshopovi) u organizaciji neke
od domaih institucija ili nevladinih organizacija i uz stranu finansijsku
pomo.
9. Poslovni inkubatori
Poslovni inkubatori su institut podrke razvoju malih i srednjih
preduzea o kome se kod nas za sada jo uvijek malo govori. Iz tih
razloga ovom institutu posvetiu neto vei prostor.
U razvijenom svijetu gotovo tri decenije poslovni inkubatori ine
znaajno sredstvo za podrku razvoju ovih preduzea. Inkubiranje
biznisa kroz uzgajanje malih preduzea je u neprekidnoj vezi s lokalnim i
regionalnim razvojem. Jedna od osnovnih ciljnih grupa ekonomskog
razvoja na ovim nivoima je promocija zapoinjanja novog posla i
preduzetnitva. Ovim procesima smanjuje se broj propadanja preduzea
u prvim fazama njihovog postojanja. Poetne faze ivotnog ciklusa
preduzea su najtee i tada su preduzea najranjivija. Razlozi tome su
21
u:
- poslovnom neiskustvu;
- nedostatku znanja;
- neadekvatnoj tehnologiji;
- nedostatku sredstava za investiranje;
- nemogunosti pristupa kreditnim sredstvima.
Procenat preduzea u ovim okolnostima kree se oko 80%, dok je
ovaj procenat propadanja u poslovnim inkubatorima sveden na oko 20%.
Ulaskom u poslovne inkubatore omoguava se i bri rast i razvoj preduzea.
U posljednje tri decenije biljei se rast preduzetnikih inkubatora u
mnogim zemljama.
21
Stojanovi S.V.: Insititucionalna podrka MSP, Poslovna politika br. 6, Beograd, 2001.
108
Mirko Okoli
Poslovni inkubatori u svijetu

Lokacija
Svijet (1990. godina)
Svijet (2003. godina)
Sjeverna Amerika
Daleki istok
Rusija
Kina
Zapadna Evropa
- Finska
- Njemaka
- Francuska
- Velika Britanija
Broj inkubatora
200
3.000
1.000
600
65
70
1.200
30
300
200
140
Izvor: Internet
Osnivanje poslovnih inkubatora vrlo je dinamino i u privredama u

tranziciji.
Broj poslovnih inkubatora u nekim od zemalja u tranziciji u 2003. godini
Zemlja
Broj
eka
24
Estonija
Maarska
34
Poljska
56
Slovaka
11
Slovenija
13
Izvor: Internet
Da bi razvojni inkubatori mogli da funkcioniu, neophodna je

podrka i razvijanje regionalnih agencija za razvoj. Inkubatore treba
osnivati na bazi partnerstva privatnog i javnog sektora i ukljuivanja svih
zainteresovanih aktera za razvoj privrede od nacionalnog do lokalnog i
pojedinanog nivoa. To znai da zemlje u razvoju treba da shvate znaaj
109
Mirko Okoli
podrke razvoju malih preduzea i u tom pravcu usmjere svoje aktivnosti, a posebno u dijelu formiranja institucija za razvoj i podrku razvoju
malih novoosnovanih preduzea. I ove organizacije po pravilu nemaju
dovoljno iskustava, jer se nalaze u poetnoj fazi svog rada, tako da svoja
znanja treba da stiu transferom znanja iz razvijenih zemalja.
Veina inkubator-centara djeluje na bazi podrke drave te regionalnih i lokalnih zajednica. Postoje i vrste inkubator-centara koje su osnovale institucije, ili pak pojedinci.
Preduzetniko-inkubatorski sastav ini veliki broj ustanova koje
podravaju i pospjeuju osnivanje i razvoj malih preduzea.
Svrha inkubator-centara je da udrue sve potrebne pomoi razvoju preduzea i preduzetnitva. Pomo inkubiranim preduzeima najee se ogleda u:
- obezbjeenju poslovnog prostora;
- savjetodavnim uslugama;
- pravnim i knjigovodstvenim uslugama;
- finansijskim uslugama (povezivanje s finansijerima, bankama,
obezbjeivanje garancija).
Osnovna funkcija njihovog osnivanja je u zdruivanju svega
onoga to je neophodno savremenom preduzeu da bi poslovalo i
razvijalo se. Inkubator-centri ne pruaju usluge samo na materijalnom
podruju ve i na drugim poljima (tehnolokom, informatikom).
Najee korieni instrumenti podrke maloj privredi
Instrumenti
Broj korisnika
% korisnika instr.
% zemalja
korisnika
Regionalne agencije
21
61
80
Lokalne agencije
18
52
69
Fondovi razvoja
19
55
73
Mikrokrediti
14
41
53
Neposredna ulaganja
14
41
53
Inkubatori
18
53
69
Inovacijski centri
16
47
61
Poreski podstic.
17
50
65
Administr. olakice
11
32
42
110
Mirko Okoli
Info-centri
16
47
61
Nacionalne strategije
12
35
43
Pomo granama
13
38
50
Joint venture
16
47
61
Poslovno planiranje
17
50
65
Savjetodavna mr.
12
35
43
Pomo R. D.
14
41
53
Dobrovoljno udruivanje
13
38
50
Marketing
17
50
65
Kvalitet
11
32
42
Pomo u izvo zu
22
64
84
Izvor: P. Pohleven: Preduzetnika tehnoloka infrastruktura, preduzetniki inkubatori i

tehnoloki parkovi, PCMG - Stab ility Pact forsourth eastern Europe, GEA College,
Ljubljana, 2002.
Svrha osnivanja inkubator-centara razvoja je u neposrednoj

zavisnosti od cilja i oekivanja osnivaa. Preduzetniki inkubatori prema
tipu mogu da budu:
- korporacijski,
- tehnoloki,
- univerzitetski,
- lokalni,
- privatni,
- javni.
Ciljevi takoe mogu da budu razliiti, zavisno od toga ko je
osniva i ta se eli postii osnivanjem inkubatora. Najei osnovni
ciljevi njihovog formiranja su:
- pokretanje privrednog razvoja;
- otvaranje novih radnih mjesta;
- diversifikacija poslovanja;
- ostvarivanje dobiti;
- jaanje kredibiliteta;
- drugi ciljevi.
111
Mirko Okoli
Promovisanje povoljnog poslovnog ambijenta je od vitalnog

znaaja za razvoj preduzea. U mnogim privredama zemalja u razvoju
pojavili su se poslovni inkubatori s ciljem da podstaknu privredni razvoj
lokalnog okruenja. Analize poslovanja inkubatora pokazuju da se preduzea mnogo bre razvijaju u inkubatoru nego izvan njega. Pomo je po
pravilu potrebna onim preduzeima koja su usmjerena ka svjetskim
tritima, najnovijim tehnologijama i inovacijama. Amerika istraivanja
su dokazala da dravni inkubatori mogu poboljati regionalnu ekonomiju
za oko 68 procenata, komercijalizovati nove tehnologije za 25 i inicirati
ekonomski razvoj za 22 procenta.
U razvijenim zemaljama inkubatori se koriste za diversifikovanje
velikih preduzea. U zemljama u tranziciji oni se koriste kao jedan od
oblika podsticaja razvoja preduzetnitva, poveavanja zapoljavanja, te
za transfer znanja i tehnologija. Znaaj inkubatora razvoja je u oslanjanju
na sopstvene snage, a ne na oekivanoj pomoi od dravnih institucija,
to je bila redovna pojava u socijalistikim sistemima.
Ako se na pravi nain organizuju i obezbijedi se finansijska pomo, inkubator-centri sa mreom inkubiranih preduzea mogu biti veliki
doprinos privrednom razvoju lokalne sredine i ire.
Zavisno od toga ko je osniva, inkubator-centri se dijele na:
- neprofitne (dravne) inkubatore,
- inkubatore preduzea,
- privatne inkubatore,
- naune (univerzitetske) inkubatore.
Zbog sve vee sloenosti sredine nije mogue jasno izdiferencirati
inkubatore po karakteristikama. U velikom broju sluajeva javljaju se tzv.
hibridni inkubatori, koji su kombinacija pomenutih vrsta inkubatora.
Na ekspertskom sastanku o "Najboljim praksama u inkubaciji
biznisa", odranom 1999. godine u enevi (CUOA-UNECE, eneva),
donijeti su zakljuci i preporuke o stvaranju prirunika o razvoju inkubatora biznisa, iji bi tvorac bile Ujedinjene nacije. Prirunik bi se odnosio
i na industrijske zone i naunotehnoloke parkove. Godine 2002. sainjen je ovakav prirunik. U godinama koje su slijedile on je popravljan na
zahtjeve strunjaka koji se bave implementacijom ovih novih instituta
podsticaja poslovanja i razvoja.
U nastavku bih prezentovao aktivnosti na osnivanju preduzetnikih inkubatora u pojedinim zemljama u tranziciji.
- Godine1992. u Poljskoj je osnovano Udruenje poljskih biznis i
112
Mirko Okoli
inovacionih centara. Udruenje funkcionie u okviru Sistema nacionalnih

slubi poljske agencije za preduzetniki razvoj i akreditovani je centar za
usluge obuke i informacioni konsalting. Pored ovog udruenja postoji i
centar za prenos tehnologije na varavskom tehnikom univerzitetu, koji
primarno implementira evropske direktive u oblasti novih tehnologija i
kontrolu standarda kvaliteta.
- Prvi preduzetniki inkubatori formirani su u Maarskoj 1991.
godine. Sredstva su obezbijeena iz nacionalnih fondova i programa
PHARE za osnivanje i poboljanje rada 16 biznis-inkubatora kojima
upravlja mrea Agencija lokalnih preduzea. Udruenje inkubatora biznisa ima 34 lana, raunajui preduzetniko-razvojne centre, tehnoloke
parkove i preduzetnike fondacije.
Neke od vanijih organizacija u inkubaciji biznisa u Maarskoj su:
- udruenje preduzetnikih inkubatora,
- maarsko udruenje za inovacije,
- fondacija "Teodor Puka",
- sistem difuzije naprednih tehnologija,
- sistem komercijalizacije maarskih tehnologija i inostranstvo,
- sistem elektronskih i informatikih servisa,
- TDT inovacioni relejni centri za Evropsku uniju.
- Istraivako-razvojna strategija za Estoniju zasniva se na razvoju
znanja. Vlada Estonije definisala je strategiju razvoja za period 20012006. godina. Dugoroni cilj estonske vlade bio je da prui svu potrebnu
pomo za razvoj preduzea, a posebno za jaanje konkurentnosti domaih preduzea na stranim tritima, intenziviranje direktnih investicija,
elaboracija tehnolokih i inovacionih proizvoda, razvoj preduzetnikog
okruenja i jaanje opte preduzetnike svijesti. U skladu s tim Estonija
je formirala preduzee "Estonija", kao instituciju od najveeg znaaja za
podrku razvoju domae privrede. Pored ovog preduzea, kao potporne
strukture razvoju, osnovane su i neke druge organizacije s ciljem jaanja
veze izmeu nauke i preduzea i podrke razvoju preduzea (Estonska
tehnoloka agencija, Tartu nauni park, TSP tehnoloki inkubator, Inovativni centar na talinskom univerzitetu, Ida-Vruma inovativni centar i
druge organizacije).
- Na inicijativu Ministarstva za privredu i trgovinu u 1997. godini u
ekoj su donesena pravna rjeenja kojima se rjeava problem barijera
u inovacijama. Stvoreni su programi Technos i Park u cilju podrke osnivanju tehnolokih parkova i razvoju novog materijala, proizvoda, tehno-
113
Mirko Okoli
logije i informacionih tehnologija.

- U Republici Srbiji institut biznis-inkubatora definisan je u Odluci o
utvrivanju socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni
odnos u procesu restrukturiranja preduzea i pripreme za privatizaciju,
steaj i likvidaciju. U poreenju sa drugim privredama u tranziciji Srbija je
u zaostatku jer postoji preduzetniki inkubator pri Tehnolokom parku u
Novom Sadu, formirana je biznis zona u Zrenjaninu, postoji biznis-inkubator pri beoinskoj Fabrici cementa, osnovan je inkubator-centar za
informacione tehnologije Tauer u Beogradu, te BIC biznis-inkubator
centar u Niu.
Za razvoj novih i postojeih malih i srednjih preduzea od izuzetnog znaaja je lokalni ambijent. U obezbjeivanju afirmativnog lokalnog ambijenta bitne su dvije grupe faktora.
Prvu grupu faktora ine: postojanje lokacije, infrastrukture,
mogunost kupovine posjeda, snabdijevanje energijom, ekoloko okruenje, jasne poreske takse i inicijative.
Drugoj grupi faktora pripadaju nevidljivi faktori koji se odnose na
servise koji su neophodni za podrku razvoju malih i srednjih preduzea.
U servise se ubrajaju lokalna samouprava s kompetentnom administracijom, komore, knjigovodstvene agencije, konsalting i marketing
agencije, agencije za mala i srednja preduzea, tehnoloki parkovi, poslovni inkubatori, poslovna udruenja, banke, fondovi i kole s programima za prekvalifikaciju.
Prva grupa faktora
Urbanistiko-tehniki i pravno
ureen problem zemljita;
infrastrukturna opremljenost zemljita;
poreske takse i drugo
Druga grupa faktora

Lokalna samouprava
s administracijom; komorski sistem;
agencije za MSP; bankarski sistem;
poslovna udruenja; fondovi; tehnoloki
parkovi i biznis inkubatori i drugo
Osnovne grupe faktora podsticaja razvoju MSP na lokalnom nivou
Osnivanju biznis-inkubatora prethodi izrada feasibility studije. U

okviru ove multidisciplinarne studije analiziraju se sljedee grupe pitanja:
lokalna ekonomija; jasni ciljevi poslovnog inkubatora; lokacija i kapacitet
inkubatora; partneri u poduhvatu; obim i struktura zainteresovanih za
poslovanje u okviru inkubatora; struktura usluga koje bi koristili korisnici
inkubatora; potreban kadar i sredstva za otpoinjanje rada inkubatora;
mogui izvori finansiranja inkubatora i njegova odrivost u duem vremenskom periodu.
114
Mirko Okoli
Drugi bitan momenat za osnivanje inkubatora je kvalitetan i dobro

opremljen poslovni prostor i mogunost njegovog korienja u okviru
modula za pojedine korisnike inkubatora.
U funkciji osnivanja i funkcionisanja biznis inkubatora bitno je:
- regulisanje radne i zakonskopravne dokumentacije inkubatora;
- definisanje konkursnih procedura;
- definisanje kriterijuma za ulazak u inkubator;
- priprema softverske tehnologije za potrebe nesmetanog funkcionisanja inkubatora;
- priprema i edukacija konsalting tima;
- sprovoenje konkursne procedure i selekcija najboljih preduzetnikih ideja radi njihovog podravanja;
- registracija stanara;
- useljavanje novoosnovanih preduzea.
Prilikom projekcije funkcionisanja preduzetnikog inkubatora potrebno je predvidjeti brojne aktivnosti koje zahtijevaju angaovanje velikog broja razliitih aktera.
Finansiranje preduzetnikih inkubatora podrazumijeva finansiranje
trokova procesa pripreme, izgradnje, adaptacije i funkcionisanja. Trokovi mogu varirati zavisno da li postoji odgovarajui poslovni prostor za
stacioniranje preduzea ili ga treba graditi. Najee se koriste postojei
prostori, tako da se trokovi svode na prihvatljivu mjeru. U poetnoj fazi
poslovanja inkubatora neophodno je pronai sredstva za finansiranje
najamnina i ostalih trokova rada zaposlenih u inkubatoru i za plaanje
naknada angaovanim konsultantima.
Potencijalni finansijeri za podrku poetka rada poslovnih inkubatora mogu da budu:
- lokalne zajednice iz svojih fondova za razvoj;
- strani razvojni partneri;
- lokalni razvojni investitori i partneri (banke, udruenja preduzetnika);
- regionalne privredne komore;
- nacionalna sluba za zapoljavanje;
- resorna ministarstva;
- samofinansiranje od naplate usluga u poslovnom inkubatoru.
Procedura koju preduzee treba da proe da bi bilo stanovnik
115
Mirko Okoli
poslovnog centra uglavnom se svodi na:

- prijavu na konkurs;
- potpisivanje izjave o prihvatanju misije i vizije inkubatora;
- kratak i jasan poslovni plan;
- selekciju ideja potencijalnih korisnika centra;
- savladavanje obaveznih edukativnih programa;
- odabir kvalitetnih projekata po definisanim kriterijumima biznisinkubatora;
- potpisivanje ugovora sa preduzetnicima koji e biti stanari biznisinkubatora;
- monitoring inkubiranog preduzea i davanje usluga po subvencioniranim cijenama.
Za osnivanje i funkcionisanje poslovnih ili preduzetnikih inkubatora izuzetno je znaajna podrka stratekih partnera. Na ovom pravcu
bitno je:
- postii dogovor s regionalnim i lokalnim vlastima o podravanju i
oblicima saradnje,
- dogovoriti saradnju s privrednom komorom, udruenjima preduzetnika i udruenjima inovatora,
- u ukupnu aktivnost ukljuiti regionalne i lokalne agencije za razvoj
malih i srednjih preduzea,
- obezbijediti podrku nacionalne slube za zapoljavanje,
- obezbijediti razliite oblike saradnje s nauno-obrazovnim organizacijama u okruenju,
- ukljuiti nevladin sektor te lokalne i regionalne medije.
Za rad preduzetnikog inkubatora od velikog znaaja je definisanje kriterijuma inkubiranja biznisa. Kriterijumi se uglavnom dijele
zavisno od djelatnosti i privrednih prioriteta sredine. Opti kriterijumi se
svode na osovne i dopunske.
Podjela se prema djelatnostima moe svesti na: proizvodne,
zanatske, umjetnike, turistiko-ugostiteljske, tehnoloki usmjerene,
uslune i druge.
Osnovni i dopunski kriterijumi su od veeg znaaja jer su presudni
za ulazak novog preduzea u sistem.
U osnovne kriterijume ukljuuju se:
116
Mirko Okoli
- profesionalna i druga iskustva (diplome, sertifikati, preporuke i

drugo),
- kvalitet programa i dobar poslovni plan,
- odrivi program sa potencijalom za razvoj,
- finansijsko uee i dobijeni krediti,
- perspektiva preduzea u meunarodnom poslovanju,
- programi izvoza,
- inovativni projekti okrenuti ka tehnolokom razvoju,
- ekoloki projekti.
U dopunske kriterijume najee se ubrajaju:
- preduzetniki duh (preduzimljivost, upornost, praktinost),
- elja za uenjem i usavravanjem (pohaanje predavanja i
radionica),
- planirana veliina prihoda,
- socijalni elementi,
- planirani broj zaposlenih.
Kriterijumi izbora prema vrsti djelatnosti dobija na znaaju ukoliko
podruje koje se razvija raspolae izrazitim uslovima za razvoj neke
djelatnosti koju je potrebno pokrenuti. Na primjer, postojanje prirodnih
potencijala za razvoj turizma, eksploatacije i prerade odreenih sirovina.
Obavljanje strunih poslova za potrebe preduzetnikih inkubatora
realizuju konsultantski timovi, odnosno servisi provajderi. Konsultanti
su struna lica koja treba da imaju odgovarajuu kvalifikaciju i posebna
svojstva savjetnika. Kao neophodna svojstva ovakvih savjetnika najee se navode:
- znanja iz oblasti preduzetnitva;
- dinaminost;
- komunikativnost;
- menaderska svojstva;
- mogunosti definisanja i prepoznavanja paroblema.
Servisi-provajderi su u obavezi da savladaju odreene praktine i edukativne treninge da bi dostigli potreban nivo znanja, koje dalje treba da
prenose na druge uesnike u razvojnom procesu.
117
Mirko Okoli
10. Zadrugarstvo
Oduvijek je u ivotu i radu manjih vladala sintagma "udrueni smo
jai". Zadrugarstvo je jedan od najstarijih oblika dugoronijeg interesnog
povezivanja manjih preduzea i proizvoaa kako bi se rijeili odreeni
zajedniki problemi a da se pri tome ne zadire u samostalnost preduzea
i proizvoaa.
U razvijenim ekonomijama, u prvom redu u Italiji i skandinavskim
zemljama, i danas su veoma prisutna razliita zadruna udruivanja manjih proizvoaa i preduzea kako bi se rjeavali problemi nabavke i
prodaje, tednje i kreditiranja i zajednikog rjeavanja nekih od razvojnih
pitanja u zadruzi okupljenih proizvoaa.
Sa aljenjem primjeujem da se kod nas malo i neadekvatno govori o ovom vrlo korisnom obliku rjeavanja brojnih problema manjih
preduzea i proizvoaa.
11. Lanci isporuke vrijednosti potroaima i klasteri
Danas u svijetu lanci isporuke vrijednosti potroaima i klasteri
afirmiu se kao znaajniji oblici rjeavanja problema uspjenosti
poslovanja opstajanja i razvoja manjih preduzea. Kod nas se vrlo
malo govori o ovim oblicima dugoronog, ugovornog, stratekog partnerstva manjih preduzea.
Lanci isporuke vrijednosti potroaima ine meusobno povezana
22
manja preduzea s ciljem:
- zajednikog rjeavanja problema efektivnosti, efikasnosti u proizvodnji i isporuci vrijednosti potroaima;
- poveanja konkurentnosti u odnosu na velika preduzea ili druge
interesno povezane grupe manjih preduzea.
Osnov formiranja lanaca isporuke vrijednosti, ali i klastera su:
- zajedniki dugoroniji poslovni i razvojni planovi preduzea,
- ugovori o dugoronoj poslovnoj i razvojnoj saradnji.
ZAJEDNIKI POSLOVNI I RAZVOJNI
PLANOVI OKUPLJENIH PREDUZEA
UGOVORI O DUGORONOJ
PROIZVODNOJ, POSLOVNOJ
I RAZVOJNOJ SAR ADNJI
PREDUZEA
Osnov ob razovanja lanaca isporuke vrijednosti i klastera

22
Risti Z.: Mikrokrediti i nezaposlenost, Poslovna politika br. 2, Beograd, 2006, str. 56.
118
Mirko Okoli
Za razliku od lanca isporuke vrijednosti potroaima, kod klastera

se u interesni savez pored preduzea ukljuuje i lokalna samouprava,
nauka, obrazovanje i drugi subjekti iz okruenja, i to lokalnog okruenja,
koji bi mogli da daju kvalitetan doprinos funkcionisanju i jaanju klastera.
LANCI ISPORUKE VRIJEDNOSTI
POTROAIMA
(Preduzea u reprodukcionom lancu
proizvodnje i distribucije proizvoda)
KLASTERI
(Horizontalno ili vertikalno interesno
povezana preduzea i ostali subjekti
okruenja zainteresovani za uspjenost
funkcionisanja i jaanja klastera)
Razlika izmeu lanaca isporuke vrijednosti i klastera
Klasteri su dugoronijim poslovnim i razvojnim planovima i ugovorima o dugoronoj poslovnoj i razvojnoj saradnji interesno povezana
preduzea sa odreene teritorije (bitna je geografska pripadnost preduzea odreenoj regiji) uz dinamino ukljuivanje i ostalih subjekata koji
treba da podre funkcionisanje i razvoj klastera.
23
U savremenoj praksi javljaju se:
- Industrijski klasteri. Kod ovih klastera postoji veliko preduzee
koje asemblira komponente i dijelove manjeg preduzea - preduzea
suliferanata. Znaaj ovakvog klastera dovodi do toga da se u ukupan
projekat ukljuuje i regionalna nauka, obrazovni sistem, banke i drugi.
- Izvozni klasteri. Ovdje se povezuju sva preduzea unutar reprodukcionog lanca s jasnim ciljem da obezbijede konkurentnost na
stranom, ali i na domaem tritu.
- Izvozni klasteri. Kod njih se povezuju preduzea - konkurenti da
bi zajedniki ili u obradu i osvajanje stranih trita. Oni organizuju
zajedniki marketing, komercijalu.
- Inovativni klasteri. Kod ovih klastera obezbjeivanje kontinuiranog i dinaminog istraivakog i razvojnog rada i po tom osnovu
obezbjeivanje stalno inoviranih i novih tehnoloko-proizvodnih rjeenja
koja koriste sva preduzea u okviru klastera ini osnov formiranja i funkcionisanja inovativnih klastera.
U funkciji afirmacije ovog oblika interesnog povezivanja malih i
srednjih preduzea prezentovau neka od iskustava u klasterskom povezivanju u svijetu.
23
Sabo A.: Najbolja praksa u inkubaciji biznisa u novim zemljama EU i tranzicionim zemljama,
MTC, Beograd, 2004, str. 49.
119
Mirko Okoli
U dravi Minesota, u Sjedinjenim Dravama, u okviru Department

of Trade and Economic Development nalazi se pet specijalizovanih
granskih odjeljenja sa zadatkom unapreivanja saradnje i razvoja pet
specijalizovanih industrijskih klastera:
1. klastera raunara i elektronike,
2. zdravstva i proizvodnje za medicinu,
3. turizma,
4. proizvoda od drveta i plastike,
5. izdavatva i tampe.
Strategija upravljanja u toj dravi zavisi od klastera do klastera, te
od nivoa funkcionisanja (nivo grada ili regiona) i njihovog obima i veliine. Najvei znaaj imaju regionalni klasteri i za njih se razvija strategija
na najviem nivou. Ovi klasteri imaju zadatak da obezbjeuju koordinaciju u racionalnom iskoriavanju resursa na nivou drave i da omogue da njena privreda obezbijedi maksimum u ukupnoj amerikoj privredi.
Strategija menadmenta klastera u Minesoti bazira se na sljedeem:
- klastere mora da vodi privreda,
- potrebno je istovremeno liderstvo i koordinacija privrede i drave,
- strategija mora da odgovara viim i niim nivoima upravljanja
drave.
Zadatak poslovnih ljudi je da definiu prirodu svog klastera i
utvrde prioritete. Dravni organi treba da obezbijede brzo reagovanje
dravnih slubi i agencija na zahtjeve privrede i da primarno tretiraju klastere s prioritetima.
Primjer za uspjean razvoj klastera je i u Indiji. Interesantni su
klasteri regiona Tamil Nadu i Sivakasi. Mali grad Tirpur u regionu Tamil
Nadu posjeduje oko 2500 malih tkanica, oko 600 radionica za bojenje
tkanina i oko 400 jedinica za tampu na tekstilu.
Ovaj industrijski tekstilni klaser u razmjerama indijske privrede
ostvaruje znaajan izvozni efekat.
Drugi izvozni klaster nalazi se u gradu Sivakasi i okolini i proizvodi
vatromete, ibice i druge sline proizvode. Klaster posjeduje sopstvenu
hemijsku fabriku za proizvodnju potrebnih sastojaka, kao to su crveni
fosfor, fabriku za proizvodnju ambalae i drugo.
120
Mirko Okoli
Gotovo u svim evropskim zemljama javljaju se klasteri kao vrlo

uspjeni oblici povezivanja malih i sednjih preduzea unutar odreenih
regiona s ciljem rjeavanja nekih od poslovnih i razvojnih problema.
Zbog interesantnosti istakao bih klastersko povezivanje u Norvekoj. Strategija industrijskih klastera u toj zemlji zasniva se na regionalnom upravljanju znanjem i inovacijama. Istraivanja klastera su pokazala da se najvei broj inovacija stvara kroz interaktivni inovacioni proces
ili kroz razmjenu ideja i koncepata uesnika u klasterima.
12. Franizing sistem
Kod franizing sistema veliko proizvodno ili trgovinsko preduzee
sa poznatom i registrovanom robnom markom, proizvoakim ili trgovakim igom, na bazi ugovora o franizingu, prenosi pravo korienja
konkretne robne marke na manje preduzee ili radnju pod odreenim
uslovima.
Osnovni i najei uslovi dobijanja prava korienja robne marke
(proizvoakog ili uslunog iga) su:
- dokazivanje da su uz pomo davaoca fraize stvoreni proizvodni i
prodajni uslovi koje davalac franize trai;
- plaanje naknade za korienje franize u ugovorenom periodu
(od 3 do 5 godina);
- doputanje davaocu franize da kontorlie kvalitet usluga u objektu za koji je dobijena franiza i raunovodstvu kako bi se konstatovao
promet korisnika franize;
- u prodajnom prostoru ne smiju da se jave ili da se jave u veem
obimu proizvodi konkurentskih preduzea.
Malo preduzee ili radnja opredjeljuje se za pribavljanje franize ili
prava isticanja i korienja robne marke (uslunog iga) kako bi povealo
atraktivnost svog prodajnog prostora.
Najee ugovore o franizingu prate i trgovaki ugovori ili nabavka robe od davaoca fraize i ugovori o transferu tehnologije ili pribavljanju prava korienja odreenih tehnolokih rjeenja uz jasno definisane uslove.
121
Mirko Okoli
13. Internacionalizacija malih i srednjih preduzea

Internacionalizacija za preduzee znai irenje njegove aktivnosti
s nacionalnog na meunarodni nivo. U aktuelnim uslovima globalizacije
pitanje internacionalizacije postaje aktuelno ne samo za velike kompanije
ve i za manja preduzea.
etiri forme internacionalizacije preduzea obino ine sukcesivne faze kroz koje ono u razvoju svojih meunarodnih aktivnosti prolaze. To su:
1. izvoz,
2. saradnja sa stranim partnerima,
3. licenciranje od stranih partnera,
4. investiranje u inostranstvo i prodaja tehnologija u svijet.
Procjena doprinosa izvo zu MSP u 1991. i 1992. godini
Danska
MSP
u ukupnom
izvozu
46%
Azija
Finska
23%
Kina
40-60%
Francuska
26%
Indonezija
10,6%
Grka
19%
Republika Koreja
40%
Italija
53%
Malezija
15%
Japan
13,5%
Singapur
16%
Razvijene zemlje
Razvijene zemlje
MSP
u ukupnom
izvozu
Holandija
26%
Tajvan
56%
vedska
30%
Tajland
10%
Vijetnam
20%
Izvori: UNCTAD, 1998.
Prema rezultatima istraivanja devedesete godine prolog vijeka

bile su u znaku dinaminog poveavanja uea malih i srednjih preduzea u izvozu pojedinih nacionalnih ekonomija. Ovaj proces naroito je
prisutan u Evropskoj uniji, pa se govori o evropeizaciji malih i srednjih
preduzea. Naime, u pitanju je poveavanje izvoza i dinamiziranje
stratekih partnerstava sa ovim preduzeima iz susjednih zemalja.
Druga faza internacionalizacije odnosi se na strateka partnerstva
(kooperacije, joint venture i druge oblike dugorone ugovorne saradnje
122
Mirko Okoli
sa MSP iz drugih zemlja). Ovaj pravac razvoja danas je naroito vidljiv

kod takvih preduzea iz Evropske unije, koji idu prema privredama u
tranziciji i izvan prostora Unije.
Analize stratekih partnerstava u krugu malih i srednjih preduzea
pokazuju da njihovi vlasnici esto vie preferiraju samostalnost i
"nezavisnost" u odnosu na prednosti koje donosi strateko partnerstvo
sa drugim isto tako manjim preduzeima.
Veoma malo je podataka o tome koliko ova preduzea pribavljaju
licence od stranih partnera i koliko ih ustupaju drugima. Prema anketi
sprovedenoj u Evropi, meu 240 industrijskih MSP samo je 6% obezbjeivalo licence u inostranstvu.
Iako se dugo smatralo da je neposredno investiranje u inostranstvu ekskluzivno pravo velikih firmi, direktne investicije malih i srednjih
preduzea sve vie dovode u pitanje ovaj stav. Kada se govori o stranim
direktnim investicijama ovih preduzea, mora se imati u vidu da:
- ne postoje evidencije direktnih investicija. U Aziji ove evidencije
vode samo Japan i Republika Koreja. Uglavnom se operie s procjenama;
- strane direktne investicije u mala i srednja preduzea predstavljaju znaajan, ali jo uvijek nedovoljno uhvaen i podran izvor rasta
nacionalne ekonomije. Pojava problema nedostajue sredine na svoj
nain je ukazala na vanost dinaminog sektora ovih preduzea koji e
izvozno i investiciono biti aktivni. Ovdje treba pomenuti znaajnu ulogu
drave ne samo s aspekta podrke razvoju ovih preduzea ve i s
aspekta uvoenja politika koje e olakati njihovo ukljuivanje u izlazne i
ulazne investicione tokove.
Osim to u svom investicionom paketu donose kapital, tehnologije, menaderska iskustva, strane direktne investicije, mala i srednja
preduzea obino imaju i sljedee vane karakteristike:
- ona su od investicija velikih kompanija mnogo usklaenija s
razvojnim ciljevima zemlje domaina;
- ova preduzea se u okviru stranih direktnih investicija ee
kooperiraju sa lokalnom sredinom;
Prema rezultatima ankete, koja je provedena u malim i srednjim
preduzeima, strane direktne investicije imaju sljedee karakteristike:
- trostruko vie uvaavaju trening i obuku lokalne radne snage
kao vaan faktor za svoju strateku uspjenost;
- dvostruko im je znaajnije pitanje unapreivanja proizvodnje i
123
Mirko Okoli
usluga;
- za 50 procenata im je znaajnija obuka lokalnih menadera i
uveavanje prihoda na stranim tritima.
U kontekstu ovih razmatranja korisno je ukazati na japansko
iskustvo stranih direktnih investicija od malih i srednjih preduzea.
Broj izlaznih investicija japanskih MSP tokom 80-ih godina
prologa vijeka iznosio je 300. Izmeu 1986. i 1988. ovaj broj se udvostruavao svake godine i svi podaci pokazuju da se sa neto manjom
dinamikom ova kretanja nastavljaju i u XXI vijeku.
Osnovne karakteristike izlaznih investicija japanskih malih i
24
srednjih preduzea su sljedee:
- u strukturi izlaznih investicija dominiraju proizvodne organizacije
na oko 40%;
- po regionalnoj usmjerenosti, investicije su uglavnom usmjerene
na Aziju - oko 65%, zatim na Sjevernu Ameriku i manje od 10% na
Evropu;
- broj investicija u okviru zajednikih ulaganja dvostruko je vei od
broja investicija iz kojih rezultira osnivanje vlastitih filijala u inostranstvu.
Prema rezultatima ankete sprovedene meu malim i srednjim
preduzeima u Japanu, njihov osnovni motiv za investiranje u inostranstvo je:
- dolaenje do trita prodaje,
- korienje jeftine radne snage ili sirovina.
Svakako vrijedi istai italijanska i belgijska iskustva sa stranim
investicijama njihovih malih i srednjih preduzea. U Italiji i Belgiji brojna
ovakva preduzea imaju svoja predstavnitva u inostranstvu - uglavnom
su to manje razvijene zemlje i privrede u tranziciji.
Najbolja rjeenja koja se mogu ugraditi u politike na nacionalnom
i meunarodnom nivou s ciljem podrke stranih direktnih investicija MSP
Iza zo vi
Kako ohrabriti MSP za SDI
Kako obezbijediti aktuelne
informacije
24
Najbolja rjeenja
Programi podrke na nacionalnom
i meunarodnom nivou
Razvoj kvalitetnih i svima dostupnih informacionih
sistema
Stacey O.: Business Introduction, Subout-Western Publishing Co, 1997, str. 16.
124
Mirko Okoli
Kako podrati povezivanje

MSP
Programi upoznavanja i koomunikacije MSP

iz ra zliitih zemalja
Kako obezbijediti potrebne

inicijative
Kako razviti infrastrukturu
u zemlji domainu
Programi meusobnog upoznavanja partnera

iz MSP
Kako olakati SDI SMP
Mjerama podsticati saradnju MSP

iz ra zliitih zemalja
Natjerati velike kompanije da ulau u fiziku

infrastrukturu zemalja domaina
Izvor: UNCTAD, 1998.
14. Mogui pravci razvoja nefinansijske podrke malih

i srednjih preduzea
Mada su uinjeni znaajni koraci na poboljanju institucionalne
nefinansijske podrke sektoru malih i srednjih preduzea kod nas, sa
ovim aktivnostima trebalo bi nastaviti intenzivnije i kvalitetnije i u narednom periodu. To podrazumijeva:
- pripremu operativnih programa za razvoj MSP u razliitim
oblastima poslovanja (prerada poljoprivrednih proizvoda, turizam,
elektronsko poslovanje);
- koordiniranje i pruanje podrke aktivnostima regionalnih agencija
i centara za razvoj ovih preduzea;
- intenzivnu promociju mogunosti i ostvarenih rezultata sektora
malih i srednjih preduzea;
- planiranje i uvoenje informacionih sistema i drugih usluga koje bi
mogle da budu od koristi ovom sektoru.
Razvoj nefinansijskih usluga koje se realizuju preko razliitih institucija i organizacija treba da obuhvati sljedee aktivnosti:
- dalje unapreivanje razliitih edukativnih i konsalting programa,
odnosno podrke sektoru MSP;
- razvoj inovativnosti koja treba da je u funkciji poveavanja konkurentnosti ovog sektora;
- nastavak saradnje s meunarodnim organizacijama i institucijama, ukljuujui i one koje pruaju donatorsku podrku.
U okviru nefinansijske podrke razvoju malih i srednjih preduzea
125
Mirko Okoli
interesantno je razmotriti i sljedee mogunosti:

- redefinisanje nekih od standarda koji se tiu poslovanja i preduzetnitva na naim prostorima;
- prilagoavanje savjetovanja i edukativnih programa razvojnom
nivou i realnim potrebama domaih preduzetnika;
- popunjavanje nekih praznina intenzivnijim pruanjem usluga u
oblasti monitoringa, podrke osnivanju i razvoju biznis-inkubatora i klastera;
- formiranje dijela za akreditaciju konsultanata (Local Service
Providers general advisor i expert advisor) i sertifikaciju edukativnih i
drugih programa za podrku sektoru ovih preduzea.
Akreditacijom, odnosno davanjem licenci na odreeno vrijeme
uveliko e se doprinijeti uspostavljanju i odravanju standarda kvaliteta
nefinansijskih usluga koje pruaju razliiti subjekti iz okruenja. Znaajno
mjesto u svemu ovome treba da ima ministarstvo za privredu i razvojne
agencije.
- Uvoenje vauerskog sistema u pruanju konsultantskih usluga,
kao naina pomaganja start up i drugih malih i srednjih preduzea
doprinijee poveanju broja novih i podizanju konkurentnosti takvih
preduzea. Preduslovi za efektivnu implementaciju vauerskog sisema
su: funkcionalna mrea Local Service Providers, on-line informacionih
sistema, treninzi za LSP, paljiv odabir LSP i rijeeno pitanje finansiranja
pruanja nefinansijskih usluga.
- Postepeno prerastanje regionalnih agencija i razvojnih centara u
nove regionalno razvojne agencije podrazumijeva i redefinisanje njihovih
usluga i programa rada, postavljanje standarda kvaliteta nefinanijskih
usluga, koje pruaju strunu pomo za podizanje kapaciteta zaposlenih u
ovim agencijama.
- Treba obezbijediti jasnu podjelu rada kako bi se izbjegla sadanja
preklapanja aktivnosti brojnih i prema miljenju ireg auditorija malo efikasnih subjekata podrke.
Veoma je vaan savremeni pristup nefinansijskoj podrci u pravcu uvoenja vauerskog sisema, odnosno grantova, kada je rije o pruanju
konsultantskih usluga sektoru malih i srednjih preduzea;
- Nuno je povezivanje nefinansijske i finansijske podrke na jednome mjestu.
- Imajui u vidu sloenost aktivnosti nefinansijske podrke i inje126
Mirko Okoli
nicu da su u njih ukljuene institucije razliitih nivoa i institucije iz inostranstva (donatori i konsultanti), neophodo je uiniti dodatne napore na
koordinaciji mjera nefinansijske podrke razvoju ovih preduzea.
- Trite konsultantskih usluga za MSP u ovom trenutku nije dovoljno razvijeno, naroito izvan velikih univerzitetskih i privrednih centara.
Stoga je jedan od glavnih zadataka razvojnih centara i agencija da budu
katalizatori njihovog razvoja. Jedan od naina je i kroz razvoj partnerskih
odnosa privatnog, javnog sektora i sektora nevladinih organizacija.
- Neophodno je redefinisati veze privrede, naroito sektora malih
srednjih preduzea sa obrazovnim sistemom kako bi se obezbijedili
adekvatni programi obuka prilagoeni potrebama ovog sektora.
- Pred nama tek predstoje ozbiljne i sloene aktivnosti na razvoju i
kvalitetnom funkcionisanju sistema za podrku razvoju malih i srednjih
preduzea.
127
Mirko Okoli
VI. FINANSIJSKA PODRKA RAZVOJU

1. Finansijski menadment malih i srednjih preduzea

2. Finansiranje malih i srednjih preduzea
3. Finansiranje malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini
4. Kreditno garancijski fondovi
5. Fondovi za razvoj
6. Mikrokrediti
7. Finansiranje porodinog biznisa
8. Proces investiranja u mala i srednja preduzea
128
Mirko Okoli
1. Finansijski menadment malih i srednjih preduzea

Vlasnici-preduzetnici, menaderi malih i srednjih preduzea, najee imaju skromna znanja iz oblasti upravljanja finansijama preduzea
i to je jedan od razloga estih problema u finansiranju tekueg poslovanja i razvoja manjih preduzea.
U biznis-planovima menaderi bi trebali da rjeavaju probleme
kratkoronog i dugoronog finansiranja preduzea. No, najee iz brojnih razloga, meu kojima dominira neznanje, menaderi to ne ine.
TAKTIKI BIZNIS PL AN
- Prodaja
- Kontrola trokova /profitabilnost
- Naplata potraivanja
- Nabavke
STRATEKI BIZNIS PL AN
- Kapitalna ulaganja
- Razvojni poduhvati
- Prihodi od efektuiranja razvojnih
projekata
Zb og ega je b itna izrada taktikih i stratekih poslovnih planova?
Za vlasnike malih i srednjih preduzea bitno je da shvate da

finansijski menadment nije isto to i raunovodstvo. Mada su ove dvije
oblasti tijesno povezane, izmeu njih postoji jasna demarkaciona linija,
koju vlasnici malih i srednjih preduzea esto ne shvataju. Prvi posao tih
vlasnika u svojstvu menadera je da objasni svaki aspekt svog biznisplana do kraja. Znai, sve to je planirano treba i novano potkrijepiti.
U rjeavanju problema finansiranja i likvidnosti ovih preduzea
znaajno mjesto ima:
- ronost i naplata potraivanja,
- zarobljenost novanih sredstava u ulaznim i izlaznim zalihama,
- avansno plaanje i kupovina inputa na kredite od dobavljaa,
- ostala pitanja blokiranja preko potrebnih novanih sredstava.
Upravo bih se zadrao na ovim ostalim pitanjima. Menaderi
umjesto da raspoloiva novana sredstva ulau u obrt i biznis, ulau ih u
izgradnju objekata i u maine, ne uvaavajui injenicu da ove probleme,
iako bitne za organizovanje biznisa, mogu da rjeavaju zakupima, kupovinama polovnih maina, kooperacijom sa drugim preduzeima i slino.
Jedan od znaajnih uzroka finansijskih problema malih i srednjih
preduzea je u usklaivanju uparivanju aktive sredstava i pasive
izvora sredstava i potovanju uhodanog pravila po kome potrebe za
129
Mirko Okoli
kratkoronim fondovima treba finansirati iz kratkoronih pozajmica, a za

dugoronim fondovima iz dugoronih pozajmljivanja.
Kratkoroni zajmovi
za finansiranje
dugoronih investicija
Dugoroni zajmovi
za finansiranje
tekueg poslovanja
1. Investicije nee doprinijeti zadovoljavajuoj gotovini u

toku prve godine i za plaanje glavnice. 2.Tekue
operacije bie pod pritiskom da generiu dovoljno
gotovine potrebne za plaanje kamate. 3. Kratkoroan
nedostatak gotovine moe da ugrozi dugoronu korist od
investicije.
1. Operacije najee nisu u stanju da generiu
zadovoljavajue fondove do trenutka kada dospijevaju
zajmovi. 2. Potrebe za kratkoronim fondovima ne vode
ka poveanju buduih prihoda. 3. Nepotrebno visok
iznos gotovine na raspolaganju moe da vodi i ka
pogrenoj upotrebi. 4. Nizak povraaj u sluaju
finansiranja prodaje.
Greke i posljedice neusklaenosti finansiranja MSP
Ovo usklaivanje uvijek treba da je u okviru potreba zajmoprimca.

Pod ovim se misli na vremenske planove otplate koji se moraju pro25
gramirati na sljedei nain:
- Rok trajanja kratkoronog zajma mora pokriti period u kome e se
pojaviti projektovani nedostaci gotovine iz operacija i vremena kada e
operacija generisati zadovoljavajui viak fondova za otplatu zajma.
- Preveliko uzajmljivanje uz nepromiljeno dug period otplate ne
nudi nikakve prednosti.
- Trajanje dugoronog zajma nije fiksno u odnosu na oekivani
ivotni vijek sredstava koja e biti kupljena, ve u odnosu na oekivani
tok prihoda koji e proistei iz efektuiranja tih sredstava.
Vlasnik malih i srednjih preduzea suoava se i s problemima
finansiranja fiksnih sredstava. U rjeavanju ovih problema najee se
oslanja na srednjorone zajmove.
Ovakvi zajmovi, obino uzeti od banke, zahtijevaju kolateralno
hipotekarno obezbjeenje, to je najee zaloga na kuu.
Nabavke kroz uslovnu prodaju su nabavke opreme na poek od
dobavljaa kada se kao zaloga za plaanje stavlja mjenica.
25
130
Mirko Okoli
Lizing aranmani podrazumijevaju da preduzee uzima na lizing u

zakup pod strogo i jasno definisanim uslovima opremu od lizing organizacije.
Ovo je zasigurno najskuplji nain pribavljanja trajnih dobara.
Ovdje se mora istai da veina domaih preduzetnika potreban kapital
nee da pribavlja uvoenjem novog suvlasnika ili transformisanjem svoje
organizacije u akcionarsku organizaciju i emisijom akcija.
FONDOVI ILI BANKARSKI KREDITI
ROBNI KREDITI
LIZING AR ANMANI
UVOENJE NOVOG SUVL ASNIKA

PREDUZEA
Osnovni i najei izvori finansiranja trajnog kapitala MSP
2. Finansiranje malih i srednjih preduzea

Iako se kod nas vrlo esto istie da je finansijska podrka
poslovanju i razvoju malih i srednjih preduzea jedan od kljunih problema njihovog poslovanja i jaanja, injenica je da na ovu temu kod nas
nisam naiao na sveobuhvatniju studiju u kojoj bi se ovaj problem
elaborirao. Iz tih razloga u utvrivanju ovog problema posluiu se rezultatima istraivanja sprovedenih u ekoj privredi u tranziciji.
U ekoj se poslije 2000. godine mala i srednja preduzea sve
vie finansiraju iz bankarskih zajmova namijenjenih za finansiranje rizikokapitala.
Zbog rasta rizika bankarskih zajmova poveava se troak uzimanja zajma, a samim tim i broj onih koji ulaze u kategoriju rizinih zajmoprimaca. Podaci pokazuju da dunici nisu u stanju da otplauju
glavnicu, tako da sniavanje kamate ne rjeava problem. U bilansima
banaka stopa rasta rizinih plasmana vea je od stope rasta depozita,
tako da se pogorava i finansijska situacija banaka. Zbog toga su banke
sve restriktivnije u ocjeni kreditne sposobnosti zajmotrailaca.
131
Mirko Okoli
Izvori finansiranja uzorka od 105 anketiranih MSP

1-10
zap.
11-50
zap.
51-250
zap.
Ukupno
Vlastiti kapital
29
32
68
Pozajmice u porodinom krugu
11
Profit + amortizacija
28
49
85
Lizing
18
38
60
Ulazak ortaka
Zajam banke
24
42
66
Tihi partner
Rizikokapital
Donacije, podrka MSP
11
14
Drugo
Izvor: Pasekova M. i Hyb lova M (2002) The Financial Management of MSE, Internet
Prema rezultatima analize, u ekoj je osnovni problem otplate

zajmova u maloj konkurentnosti, tehnolokoj neefikasnosti, produktivnosti i neekonominosti malih i srednjih preduzea. Dunici vrlo esto
ne posjeduju jasnu vlasniku strukturu, teko sprovode promjene u
poslovanju, te ne mogu osiguravati relativno stabilan period poetka
proizvodnje i njenog lansiranja.
U ovakvim uslovima logina je naklonjenost banaka velikim
kompanijama jer je manji rizik. Poslovne banke u ekoj, kao to je
sluaj i kod nas, nepovjerljive su prema klijentima iz kruga malih i
srednjih preduzea. Zbog toga im veoma rijetko odobravaju gotovinske
zajmove. Kreditna sposobnost zajmotrailaca MSP mjeri se finansijskim
pokazateljima efikasnosti korienja zajma. Jo tea je situacija za
preduzetnike poetnike, koji nemaju dovoljno kapitala i ne posjeduju
adekvatnu garantnu masu. Za njih zajmova skoro da i nema. Iz ovih
razloga predlae se formiranje garantnih i razvojnih banaka za ova
preduzea, uz finansijsku pomo meunarodnih donatorskih organizacija. U ovakvim situacijama za vei broj malih preduzea lizing je
najpovoljnije rjeenje za nabavku opreme. Dobro je poznato da lizing
moe da bude gotovo dvostruko skuplji od korienja odgovarajueg
bankarskog zajma.
132
Mirko Okoli
Broj zaposlenih
Kratkoro. zajmovi
(1999. i 2000)
Srednjor. zajmovi
(1999. i 2000)
Dugoroni zajmovi
(1999. i 2000)
1-10
11-50
12,9-10,3%
12,7-14,1%
19,5-19%
51-250
10,7-9,2%
11,5-9,8%
10,7-11%
Prosjene kamate
na nivo zajmova
8,37-6,69%
9,15-8,119%
10,19-7,713%
Izvor: M. Pasekova i M. Hymb olova (2002) The Finncial Mangement of SME, Internet
Prema rezultatima sprovedene analize, glavna prepreka

ekspanziji preduzetnikog kapitala je u slabom poznavanju finansijskog
menadmenta malih i srednjih preduzea, u nefleksiblinoj javnoj administraciji birokratizovanoj dravi, kao i u nefunkcionisanju trita kapitala.
Iz svih ovih razloga, kako i rezultati analize pokazuju, vlasnici-menaderi
iz kruga MSP preferiraju interne izvore finansiranja. Glavni izvori
finansiranja ovih firmi su profiti i amortizacija. Treina profita se nakon
oporezivanja reinvestira. Znaajan izvor finansiranja aktivnosti malih i
srednjih preduzea ine pozajmice unutar porodice i prijatelja.
U grupi od 105 ovih preduzea samo je jedno koristilo rizikokapital, dok se jo njih nekoliko spremalo za to. Prema ocjeni vlasnika
ovih firmi, glavni uzrok nedovoljnog korienja navedenog finansijskog
alata je nepostojanje gotovih projekata razvoja malih i srednjih preduzea (biznis strategija i biznis planova). Za treinu vlasnika ovaj oblik
finansiranja nije prihvatljiv, dok ostali ne raspolau informacijama ili
znanjima korienja ovog izvora finansiranja. Dvije treine ovih firmi je
koristilo bankarske zajmove. Mala i srednja preduzea relativno rijetko
koriste kratkorone a neto vie srednjorone zajmove. Isto tako, malo
koriste dugorone kredite jer im se i ne nude. Preduzea su se u upitniku
izjasnila da bi im po strukturi trebalo 30% kratkoronih, 42% srednjoronih i 28% dugoronih kredita.
U praksi su kamatne stope za mala i srednja preduzea znatno
vie od onih koje banke zaraunavaju svojim regularnim klijentima, to
se objanjava veim rizikom. Takoe se vrlo esto deava da banke
odbace kreditni zahtjev a da nisu ni razmatrale odnos rizika i kamate za
konkretan zajam.
Istraivanja eke trgovinske komore ukazuju da je glavni uzrok
ogranienih razvojnih aktivnostim MSP u oteanom pristupu bankarskim
zajmovima. Banke naglaavaju aspekt solventnosti i visine kreditne sposobnosti ovih preduzea. Preduzetnici koji dobro poznaju menadment u
133
Mirko Okoli
mogunosti su da lake obezbijede zajmove kod banaka.

Miljenje 105 malih i srednjih preduzea o raspoloivosti bankarskih zajmova
Frekvencija odgovora (%)
Nezainteresovanost banaka za pozajmice MSP
41,6
Visoke kamatne stope
26,6
Nepoznavanje procedure traenja pozajmice
2,6
Problemi obezbjeivanja garancija
11,7
Ne vide razloge nedobijanja pozajmica
17,5
Ukupno
100,0
Prezentaciji rezultata navedenih istraivanja pridruio bih i rezultate istraivanja koje je u Republici ekoj sprovela privredna komora.
eka u okviru programa prikljuenja Evropskoj uniji kreira nove
sheme finansiranja razvoja malih i srednjih preduzea u cilju njihovog
ubrzanog razvoja. Djelimian izvor finansiranja ovih aktivnosti su i
fondovi za strukturno prilagoavanje Evropskoj uniji. U praksi su se
relativno velika oekivanja vlasnika MSP brzo rasplinula jer je njihova
finansijska podrka oscilirala s tendencijom pada ve u prvim godinama
XXI vijeka. Glavni primaoci finansijske podrke bila su srednja
preduzea. Uslovi da preduzea koriste ova sredstva bila je solventnost
tih preduzea, redovno plaanje poreza, te poslovni i pravni ugled.
U razmatranju problema finansiranja malih i srednjih preduzea
osvrnuo bih se na akcente s meunarodne konferencije o finansiranju
MSP koja je odrana 2005. u organizaciji Fondacije "Konrad Adenauer" u
Beogradu.
- Za odobravanje veih kredita neophodno je podnoenje godinjih
izvjetaja o poslovanju preduzea u proteklom periodu. Izrada tih
izvjetaja je ne samo zahtjevna ve i skupa.
- Mala preduzea najee zavise od jednog dobavljaa ili kupca,
to se u bankarskim krugovima negativno vrednuje u ocjeni odobravanja
zajmova malim i srednjim preduzeima.
- Odobravanje bankarskih zajmova zahtijeva davanje hipoteke, to
preduzetnici ne samo nerado ine ve i nemaju esto ta vrednije da
daju kao hipotekarni polog.
- Start up preduzea i mala preduzea trebala bi da uivaju
posebne kreditne linije i da imaju podrku razliitih garancijskih fondova.
134
Mirko Okoli
- Banke jo uvijek zbog male tednje ne raspolau velikim kreditnim potencijalom koji bi se plasirao u privredu, prije svega mala i
srednja preduzea ili riziniji dio privrede.
- Od stotinjak podnijetih zahtjeva preduzetnika za kreditiranje
komercijalne banke u prosjeku odbijaju svojih oko 70%, dijelom zbog
nepotpune dokumentacije ili zbog kreditne sposobnosti zajmotraioca.
- Kreditne linije koje odobravaju meunarodne finansijske institucije
su takve da najvee iznose utroe mala i srednja preduzea za nabavku
robe i usluga iz inostranstva.
Za ilustraciju strukture i uslove ponude koje komercijalne banke
nude domaim malim i srednjim preduzeima prezentovau podatke
preuzete sa internetovog sajta HVB BANK.
Kratkoroni krediti
Izvori sredstava: sopstvena sredstva
Namjena: finansiranje obrtnih sredstava
Iznos: od 3.000 do 100.000 eura
Rok vraanja: 12 mjeseci
Kamatna stopa: 11% godinje
Efektivna kamatna stopa: 15,4-15,8% godinje
Naknada: za kredit do 6 mjeseci 1%; do 12 mjeseci 2%
Obezbjeenje: do 30.000 eura mjenice; do 50.000 eura jemstvo pravnog lica,
preko 50.000 eura hipoteka I reda.
Napomena: Krediti se odobravaju srednjim preduzeima sa prometom od preko
2,5 miliona eura ili zaduenih u banci preko 100.000 eura
Dugoroni krediti
Namjena: za maine i opremu, za poslovni prostor
Iznos: preduzetnici: 5.000-30.000 eura za opremu; 10.000 do 100.000 eura za
poslovni prostor; MSP: 10.000 -100.000 eura za opremu i 20.000 100.000
eura za poslovni prostor
Rok vraanja: preduzetnici do 5 godina za opremu i do 10 godina za poslovni
prostor; MSP do 6 godina za opremu i 10 godina za poslovni prostor
Kamatna stopa: 12% godinje za opremu; 11% godinje za poslovni prostor
Efektivna kamatna stopa: 13,5-17,5% godinje za opremu i 12,5-15,97% za
poslovni prostor
Naknada: 2% jednokratno (minimalno 200 eura)
135
Mirko Okoli
Obezbjeenje: Hipoteka I reda, polisa osiguranja imovine i ivota, mjenice

Napomena: Krediti odobreni uz depozit 100% daju se
na rok 10 godina uz kamatu od 6% godinje
KREDITI ZA MSP IZ SREDSTAVA KREDITNIH LINIJA

Krediti linije Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR)
Namjena: za finansiranje proizvodnje postojeih i novoosnovanih malih i srednjih

preduzea, poveanje kapaciteta i zaposlenosti, uvoenje savremenih
tehnologija, postizanje veeg stepena finalizacije i specijalizacije u proizvodnji,
poveavanje izvo za, supstitucija uvoza i nabavka opreme
Iznos: 20.000 do 200.000 eura
Rok otplate: do 5 godina
Grace period: do 1 godine
Otplata: tromjeseni anuiteti
Kamatna stopa: tromjeseni eurolibor uvean za 6,1% (oko 8% godinje)
Efektivna kamatna stopa: od 8,62% do 8,85% u zavisnosti od perioda otplate
kredita.
Kreditna linija Evropske investicione banke (EIB)
Namjena: za finansiranje razvoja MSP, i zvozno orijentisanih preduzea,
preduzea iji proizvodi omoguavaju supstituiranje uvoza i imaju vii stepen
finalizacije i veu akumulativnost, za finansiranje infrastrukturnih projekata na
optinskom i gradskom nivou (prednost imaju projekti koji omoguavaju utedu
energije)
Iznos: do 3.000.000 eura
Rok otplate: do 12 godina za nabavku opreme, do 15 godina za infrastrukturne
projekte.
Grace period: 2-3 godine
Otplata: estomjeseni anuiteti
Kamatna stopa: estomjeseni EURIBOR uvean za 3,9 p.p. (oko 7% godinje)
Efektivna kamatna stopa: od cca 6,21 do 6,32% u zavisnosti od perioda otplate
kredita.
Kreditna linija Kreditanstalt fur wiedraubau (KFw)
Namjena: za finansiranje trajnih obrtnih sredstava MSP i samostalnih radnji, bez
obzira na djelatnost, za kupovinu opreme, poslovnog prostora, nabavku robe i
repromaterijala, adaptaciju poslovnog prostora
Iznos: od 10.000 do 50.000 eura
Rok otplate: do 5 godina
Grace period: do 6 mjeseci za obrtna sredstva, do 12 mjeseci za osnovna
136
Mirko Okoli
sredstva
Kamatna stopa: tromjeseni EURIBOR uvean za 9,5 p.p. (10-12% godinje),
ukoliko se korisnik kredita opredijeli za linu tednju u visini od 20% kredita,
kamatna stopa je EURIBOR uvean za 8,5 p.p.
Efektivna kamatna stopa: od cca 12,05% do 12,29% u zavisnosti od perioda
otplate kredita.
Kreditna linija EBRD i DEG

Korisnici: MSP sa maximalno 250 zaposlenih, koja su u potpunom privatnom
vlasnitvu
Namjena: za kupovinu opreme, poslovnog prostora, sirovina i robe namijenjene
prodaji
Iznos: do 150.000 eura
Rok vraanja: do 4 godine
Grace period: do godinu dana
Kamatna stopa: 10-11% godinje na ostatak duga
Kreditna linija Vlade Republike Italije
Korisnici: MSP sa veim privatnim kapitalom (min. 65%) najmanjim dvogodinjim
poslovanjem u sektoru za koji trae sredstva
Namjena: za nabavku opreme, tehnologije i odgovarajue tehnike pomoi, usluge,
rezervne dijelove, industrijske licence
Iznos kredita: od 50.000 do milion eura
Rok vraanja: najvie do 8 godina, ukljuujui grace period od najvie dvije godine
Kamatna stopa: 4,9% (3,4% + naknada banci 1,5%)
Otplata kredita: polugodinje rate ukljuujui kamate
Posebni uslovi: va e isti posebni uslovi i napomene date u okviru kreditne ponude
Banca Intesa
Obezbjeenje za sve kreditne linije: hipoteka I reda, zaloge na opremu ili robu,
mjenice, garancije banke ili drugi instrumenti obezbjeivanja prema odluci banke
Napomena: Krediti iz kreditnih linija se odobravaju srednjim preduzeima sa
prometom od preko 2,5 miliona eura ili zaduenim u banci preko 100.000 eura.
137
Mirko Okoli
3. Finansiranje malih i srednjih preduzea u Bosni

i Hercegovini
Prema postojeim podacima, ukupni kapital komercijalnih banka
na kraju 2004. godine iznosio je 1,1 milijardu KM. Osnovne karakteristike
u kretanju bankarskog kapitala ogledaju se u sljedeem:
- bankarski kapital iz godine u godinu biljei rast;
- u strukturi bankarskog kapitala znaajno uee ima drava to je
posljedica usmjeravanja depozita Federacije BiH u Investicionu banku;
- strani kapital u ukupnom kapitalu banaka uestvuje sa oko 65%,
a samo u privatnom kapitalu sa oko 77%;
- u strukturi aktive novana sredstva uestvuju sa oko jednom
treinom, a krediti oko dvije treine;
- smanjuje se uee sredstava koje domae banke dre u
inostranstvu;
- u strukturi pasive oko 13% ini kapital, a oko 87% obveznice;
- u strukturi depozita banaka javljaju se depoziti graana sa 38%,
depoziti banaka sa 17%, depoziti javnih preduzea sa 13%, depoziti
privatnih i drutvenih preduzea sa 14% i depoziti dravnih institucija sa
12%;
- u ukupnim depozitima kratkoroni depoziti uestvuju sa 68%, a
depoziti sa 32%.
Prema ocjenama stranih finansijskih institucija, relativno dobro
stanje u bankarskom sektoru ne prati kvalitetan pristup kapitalu malih i
srednjih preduzea. Naime, od ukupno odobrenih kredita 48% ine
krediti stanovnitvu, 44% privatnim i 5% javnim preduzeima.
Malim i srednjim preduzeima odobren je relativno skroman iznos
kredita imajui u vidu njihove potrebe. Ovome treba dodati i podatak koji
se odnosi na strukturu izvora investicija. Prema statistikom godinjaku
iz 2003. godine, struktura investicija u grupi malih i srednjih preduzea
bila je takva da su bankarksa sredstva, tj. krediti uestvovali sa svega 20
odsto.
138
Mirko Okoli
Struktura finansiranja investicija MSP u Bosni i Hercegovini u 2002. godini

Vlastita sredstva
Finansijski
krediti
Trgovina
72
23
Transport, skladita i komunikacije
75
Graevinarstvo
78
16
Proizvodnja
59
29
Saobraaj
75
25
Nepokretnosti i poslovne usluge
78
16
Rudarstvo
53
25
Poljoprivreda
64
14
Ukupno
69
20
Izvor: Statistiki godinjak 2003.
Mala i srednja preduzea dobijaju kredite pod krajnje nepovoljnim

uslovima. Srednja razlika izmeu kamatnih stopa na depozite i kamatnih
stopa na kratkorone zajmove i kredite odobrene malom biznisu u toku
nekoliko posljednjih godina iznosi skoro deset indeksnih poena i ne
pokazuju tendenciju smanjivanja. Velika razlika u primjenjivanim kamatnim stopama je posljedica greke u tritu, koja se sastoji u nemogunosti racionalne procjene rizika.
Uslovi kreditiranja MSP u Bosni i Hercegovini u 2004. godini
Imovina
Ma x. i znos
kredita
Godinja
kamatna stopa
Period
korienja
(mjeseci)
Bankarske
naknade (%)
Tekua
500.000
12-14%
12-30
1-1,5
Realna
8.000.000
EURIBOR + 7,7
60
Visoke kamatne stope objanjavaju se visinom i prirodom

kolaterale koju su banke spremne da prihvate. Visina kolaterale kod nas
viestruko je vea od one u razvijenim ekonomijama. Procenat odobrenog kredita u odnosu na kolateral je stalno izmeu trideset i pedeset
posto. Metode procjene vrijednosti imovine koja se stavlja kao kolateral
razlikuju se od banke do banke i u principu nisu dovoljno razraene.
Banke ovakvo stanje objanjavaju ne samo eljom za pokrivanjem
odobrenih kredita ve i problemima koji se javljaju u sluaju da iz hipo139
Mirko Okoli
teke treba naplatiti potraivanje. U ovakvim sluajevima zbog siromanog trita imovina pod hipotekom teko se prodaje i po pravilu
znatno ispod cijene.
Svjetska banka je 1996. godine inicirala mikrokreditni program u
Bosnu i Hercegovinu. Slubeno se procjenjuje da je do danas ukupan
iznos donatorskih sredstava plasiran kroz mikrokreditne organizacije vie
od sto miliona KM. Stope otplate ovih kredita su visoke i povoljne i
iznose oko 98 procenata.
Uslovi koje mali i srednji biznis moe da dobije kod mikrokreditnih
organizacija uglavnom su ujednaeni u cijeloj Bosni i Hercegovini.
Uslovi kreditiranja od mikrokreditnih organizacija u BiH u 2004. godini
Ma x. i znos
Kamatna stopa
mjeseno (%)
Period otplate
Tekua
30.000
0,72-1,12
18
Stvarna
30.000
0,72- 1,12
36
Nepovoljna okolnost je to to vaei propisi limitiraju iznos kredita

koji se moe odobriti jednom klijentu na 30.000 KM. Komercijalne banke
su zainteresovane za kredite u minimalnom iznosu od 50.000 KM. U toku
su aktivnosti na reformi zakonske regulative kako bi se unaprijedio rad
mikrokreditnih organizacija.
U okviru ovih razmatranja neophodno se osvrnuti na tekuu
podrku Evropske komisije za pronalaanje podrke regionalnom
ekonomskom razvoju u Bosni i Hercegovini. Projekt EU RED zavren je
u oktobru 2005. godine, ali je Evropska komisija nastavila s pruanjem
podrke regionalnom ekonomskom razvoju u naoj zemlji. Dalja podrka
iznosi tri miliona eura od ega bi se najvei dio odvajao za razvoj malih
preduzea i regionalni razvoj, a tek manji za finansiranje rada regionalnih
agencija. Pored toga, Evropska unija prihvatila je i finansiranje projekta
razvoja malih i srednjih preduzea kroz obuku menadera i preduzetnika.
Za ovu namjenu usmjereno je milion i po eura koja su obezbijeena iz
CARDS 2005 programa evropske zajednice.
140
Mirko Okoli
4. Kreditnogarancijski fondovi
Kreditnogarancijski fondovi su finansijske institucije koje imaju za
cilj da vlasnicima poslovnih aktivnosti olakaju pristup neophodnim
finansijskim sredstvima. Ovi fondovi ostvaruju cilj tako to:
- osiguravaju dio kreditnih obaveza preduzetnika. Osigurani dio
uglavnom se kree od 50 do 80 posto u odnosu na iznos obaveze
dunika,
- dogovaraju s bankom obraun manjih kamatnih stopa za kredite
za koje kreditno garancijski fond izdaje kreditne garancije.
Pored ovoga, kreditnogarancijski fondovi realizuju i sljedee ak26
tivnosti:
- omoguavaju jaanje privatnog preduzetnitva,
- obuavaju preduzetnike savremenim normama poslovanja,
- omoguavaju jaanje privrednog razvoja,
- pospjeuju jaanje finansijskog sektora,
- jaaju legalne finansijske i privredne tokove,
- omoguavaju poveano i sigurnije investiranje,
- doprinose razvoju trine ekonomije.
Vlasnici malih i srednjih preduzea, bilo da je rije o poetnim ili
postojeim aktivnostima, esto postiu slabije rezulte od onih koje bi
realno mogli da postignu. Jedan od osnovnih razloga neadekvatnog
postignua je u tome to se takva preduzea susreu sa specifinim
barijerama, koje se ogledaju u oteanom pristupu kapitalu za finansiranje
potreba razvoja njihovog biznisa. Meu najeim barijerama su:
- nepostojanje kvalitetnog kolaterala,
- nepostojanje adekvatne evidencije neophodne za finansiranje,
- nedovoljna sposobnost za pripremu kvalitetne kreditne aplikacije,
- relativno visoki trokovi procjene kreditnih aplikacija,
- nepostojanje odgovarajuih knjigovodstvenih i raunovodstvenih
izvjetaja.
Najei izvori dodatnih finansijskih sredstava su banke, koje pri
donoenju odluke o odobravanju kreditnih zahtjeva koriste dva osnovna
26
141
Mirko Okoli
kriterijuma: finansijsku opravdanost ulaganja i sposobnost traioca kredita da obzbijedi odgovarajue kolaterale.
Sama finansijska opravdanost esto nije dovoljna, te trailac
kredita mora obezbijediti kvalitetne kolaterale odgovarajue vrijednosti.
Preduzetnici uglavnom nisu u mogunosti da ponude odgovarajue kolaterale koje se zahtijevaju od finansijskih institucija, te zbog toga ne mogu
da dobiju potrebna finansijska sredstva. Kreditnogarancijski fondovi javljaju se kao institucije za premoavanje ovih problema u procesu pristupanja finansijskim sredstvima kod banke. U praksi su razvijena dva
mogua modela za rad kreditnogarancijskog fonda.
U prvom modelu kreditnogarancijski fond inicira proces, dok ga
finansijske institucije zavravaju. Klijent ovom fondu podnosi zahtjev za
odobravanje garancije. Fond analizira i procjenjuje prijedlog poslovne
aktivnosti i donosi odluku da li e odobriti kreditnu garanciju. Ako se
garancija odobri, klijenti se obraaju nekoj od partnerskih finansijskih
organizacija sa zahtjevom za dobijanje kredita.
Osnovne karakteristike ovog modela su:
- teite procesa je na kreditnogarancijskom fondu,
- kreditnogarancijski fond ima vee trokove poslovanja,
- kreditnogarancijski fond je orijentisan prema klijentu,
- finansijske institucije moraju imati veliko povjerenje u kreditnogarancijski fond.
Prema drugom modelu, finansijska institucija inicira procedure, a
kreditnogarancijski fond ih zavrava. Klijent finansijskoj organizaciji
podnosi zahtjev za dobijanje kredita. Nakon procjene zahtjeva, partnerska finansijska institucija u ime klijenta podnosi zahtjev kreditnogarancijskom fondu za odobravanje garancije. Ovaj fond provodi svoju
proceduru i donosi odluku o izdavanju kreditne garancije, nakon ega
finansijska institucija vri plasman kredita.
Karakteristike ovog modela su:
- teite procesa je na finansijskoj instituciji,
- kreditnogarancijski fondovi imaju manje trokove poslovanja,
- manje su orijentisani prema klijentu, a vie prema finansijskim
institucijama,
- kreditnogarancijski fondovi moraju imati veliko povjerenje u
finansijske institucije.
142
Mirko Okoli
Uz pomo interneta obezbijedio sam osnovne podatke koji se

odnose na neke kreditnogarancijske fondove u Bosni i Hercegovini. U
nastavku rada prezentovau osnovne podatke za svakog od njih.
Kreditnogarancijski fond Udruenja preduzetnika LiNK
Zakonski okvir: Upravni odbor Udruenja preduzenika LiNK je u martu
2004. donio odluku o pokretanju aktivnosti KGF-a u okviru udruenja i
formiranju odjeljenja za garancije i usvojio pravilnik o radu KGF-a. Ove
aktivnosti pratile su promjene u statutu udruenja, tj. definisanje
aktivnosti koje se odnose na garancije u okviru statuta.
Sredstva za osnivanje fonda: Italijanska NVO COSPE uloila je poetni
kapital u iznosu od 300.000 KM. U 2006. godini stigla je nova trana
novca NVO COSPE u iznosu od 300.000 KM, ime se garancijski fond
poveao na svotu od 600.000 KM.
Sredstva na raspolaganju za garancije: Nakon posljednjih pregovora u
proljee 2006. multiplikator banke povean je sa dva na tri, tako da su
sada na raspolaganju za kreditiranje ukupna sredstva u visini od 1,8
miliona KM.
Definisanje ugovornih odnosa osnivaa: Ne postoji ugovorni odnos
osnivaa, osim ugovora sa donatorom o namjenskoj upotrebi doniranih
sredstava.
Definisanje odnosa fond banka - klijent: Nepovoljnije uslove prilikom
pokretanja fonda ponudila je Univerzal banka, sadanja UniCredit
Zagrebaka. Odnosi s bankom jasno su definisani ugovorom o saradnji,
koji je potpisan u proljee 2004. s mogunou ponovnog pregovaranja
svake godine. Odnos fonda i klijenta definisan je pravilnikom o radu
KGF-a, odnosno banke i klijenta - ugovorom o kreditu.
Odluku o izdavanju garancije donosi garancijski odbor, a konanu odluku
o kreditiranju kreditni odbor banke.
Korisnici garancija su lanovi Udruenja LiNK, koji su registrovani kao
pravni subjekti, a bave se proizvodnjom ili kvalifikovanom uslunom
djelatnou. Poeljno je otvaranje novih radnih mjesta.
Karakteristike garancija: Procenat pokria garancije je 50%. Maksimalna
vrijednost ciljnih kredita je 30.000 KM. Vrsta kredita: investicioni i krediti
za obrtna sredstva (za obrtna sredstva, max. 30% od ukupne visine
kredita), max. rok otplate je pet godina, smanjenje kamatne stope 2-3%
u odnosu na trinu kamatnu stopu, a provizija fonda je 1-1,5% od
vrijednosti garancije.
143
Mirko Okoli
Kreditnogarancijski fond Brko Distrikta

Zakonski okvir: GFBD je registrovan u skladu sa zakonom o pravnim
subjektima Brko Distrikta i odlukom gradonaelnika o osnivanju GF za
ruralne kredite. Ovaj fond je neprofitna i politiki nezavisna organizacija u
javnom vlasnitvu, a finansiran je od Vlade Brko Distrikta.
Sredstva za osnivanje fonda: GFDB je osnovan u proljee 2003. godine
sa poetnim kapitalom od 300.000 KM. U 2004. god. Vlada Brko
Distrikta je uloila milion konvertibilnih maraka u portfolio GFDB kako bi
se mogle davati garancije za mala i srednja preduzea.
Sredstva na raspolaganju za garancije: dogovoren je multiplikator u visini
od dva i po, tako da su ukupna sredstva na raspolaganju za garancije
3.250.000 KM
Definisanje ugovornih odnosa osnivaa: Osniva je Vlada Brko
Distrikta.
Definisanje odnosa fond-banka-klijent: Ovi odnosi definiu se ugovorima.
Korisnici garancija: Fond podrava poljoprivredni sektor i malu privredu,
tako to omoguava poljoprivrednicima i privrednicima da dobiju kredit
od banke.
Karakteristike garancija: procenat pokria kreditne obaveze je 50%.
Vrijednost pojedinane garancije je do 50.000 KM. Vrijednost ciljnih
kredita je do 100.000 KM. Vrste kredita: investicioni krediti i krediti za
obrtna sredstva. Rok otplate je od tri do pet godina. Provizija fonda je
1%, a kamatna stopa je 1-2% manja od prosjene trine kamatne stope
Garancijski fond SERDA-e
Zakonski okvir: KGF djeluje u okviru SERDA-e i osnovan je 2006. godine
kao odjeljenje Agencije sa odlukom Nadzornog odbora i Skuptine
SERDA-a.
Sredstva za osnivanje fonda: Kanton Sarajevo, budet SERDA 1 milion
KM.
Sredstva na raspolaganju za garancije: uz multiplikator banke 3, sada je
na raspolaganju tri miliona KM
Definisanje odnosa fond banka - klijent: definisan je ugovorni odnos sa
Uni-Credit Zagrebaka banka sa mogunou poravnavanja svake
godine. Odnos fonda i klijenta definisan je pravilnikom o radu KGF-a, a
odnos banke i klijenta definie se ugovorom.
Odluku o kreditiranju donosi kreditni odbor banke, a odluku o izdavanju
garancije nadzorni odbor SERDA-e.
144
Mirko Okoli
Korisnici garancije: registrovani pravni subjekt sa podruja sarajevske

makroregije, sve djelatnosti dozvoljene zakonom, osim igara na sreu.
Karakteristike garancije: pokrie garancije je 50%. Maksimalna vrijednost
ciljnih kredita je do 50.000 KM. Vrste kredita: investicioni i krediti za
obrtna sredstva (za obrtna sredstva max. 30% ukupne visine kredita),
maksimalni rok otplate pet godina, smanjenje kamane stope od dva do tri
posto u odnosu na trinu kamatnu stopu i provizija fonda 1-1,5% od
vrijednosti garancije.
5. Fondovi za razvoj
U nekim zamljama u tranziciji iz sredstava od privatizacije formirani su fondovi iz kojih se odobravaju krediti za ulazak u biznis i za
finansiranje poslovnog razvoja postojeih malih i srednjih preduzea iz
privatnog sektora. Uz pomo interneta doao sam do uslova koje jedan
takav fond daje kod odobravanja kredita. U pitanju je Fond za razvoj AP
Vojvodine.
Uslovi za dobijanje kredita Fonda za razvoj AP Vojvodine
Dugoroni krediti
(Finansiranje razvojnih programa)
Konkurs jednom u toku godine.
Na konkursu mogu uestvovati:
- fizika lica privatni preduzetnici,
- nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva,
- pravna lica mala, srednja, velika preduzea i zadruge.
Period otplate:
- 3 godine uz grace period od 12 mjeseci,
- 5 godina uz grace period od 24 mjeseca za dugogodinje zasade,
osnovno stado i matino jato.
Kamatna stopa:
- 2,8% uz bankarsku garanciju ili mjenicu avaliranu od poslovne banke
kao i obezbjeenje vraanja kredita,
- 4,2% uz zalono pravo prvog reda na nepokretnu imovinu, kao oblik
obezbjeenja vraanja,
- biznis plan uraen po metodologiji Fonda za razvoj AP Vojvodine.
145
Mirko Okoli
Dugoroni krediti
(Finansiranje start up programa)
Konkurs jednom u toku godine.
Na konkursu mogu da uestvuju:
- fizika lica,
- privatni preduzetnici koji obavljaju djelatnost do 3 godine,
- radno neaktivna lica koja se nalaze na evidenciji nacionalne slube za
zapoljavanje,
Sopstveno uee je u visini od 50%,
Kod neaktivnih lica sa evidencije nacionalne slube za zapoljavanje ne
trai se sopstveno uee.
Period otplate:
- 3 godine uz grace period od 12 mjeseci.
Kamatna stopa:
- 2,8% uz bankarsku garanciju ili mjenicu avaliranu od poslovne banke
kao obezbjeenje vraanja kredita,
- 4,2% uz zalono pravo prvog reda na nepokretnost kao oblik
obezbjeenja vraanja,
- za kredite lica sa evidencije nacionalnog zavoda za zapoljavanje, 3%
bankarsku garanciju ili mjenicu avaliranu od poslovne banke.
Biznis plan uraen po metodologiji Fonda za razvoj AP Vojvodine.
Kratkoroni krediti pravnim licima
(Podrka izvozu)
Konkurs dva puta godinje.
Pravo uea na konkursu imaju pravna lica koja se bave proizvodnjom
za izvoz.
Rok vraanja: 180 dana.
Kamatna stopa: 3%.
Obezbjeenje vraanja kredita: bankarska garancija
146
Mirko Okoli
6. Mikrokrediti
Tranzicione promjene dovele su do poveanja broja nezaposlenih
dijelom kroz priliv mladih na trite radne snage i kroz velika otputanja i
gubitka radnih mjesta u preduzeima koja su se nala u procesu
svojinske transformacije.
Jedno od ponuenih rjeenja za ovaj problem u veini zemalja u
tranziciji su mikrokrediti koji se realizuju u saradnji nacionalnih fondova
za razvoj i slubi za zapoljavanje.
U pitanju su krediti koji se dodjeljuju pod izuzetno povoljnim
uslovima. U veini zemalja na iznose od 10.000 do 30.000 eura kamatna
stopa je jedan posto uz grejs period od jedne godine.
Praksa pokazuje da je najvei broj ovako odobrenih kredita znatno ispod maksimalnog iznosa.
Prema podacima u Republici Srbiji, do jeseni 2006. godine
odobren je 721 mikrokredit za zapoljavanje 3.547 nezaposlenih. Najvei
broj ugovora zakljuen je u Beogradu (127 ugovora sa 634 nezaposlena), zatim u Niu (62 ugovora sa 310 nezaposlenih) i Novom Sadu (56
ugovora sa 270 nezaposlenih), to rjeito govori o tome da se najvei dio
ovih sredstava zadrava u urbalnim centrima i vrlo malo se izdvaja za
ruralna podruja. Istina, najvei broj nezaposlenih biljei se u urbanim
centrima. Razlog tome je i veliki mehaniki priliv stanovnitva u ove
sredine.
Analize dodijeljenih mikrokredita pokazuju da je njihov najvei broj
korisnika mukog pola blie 70%, to pokazuje da su mukarci
spremniji za otpoinjanje biznisa, za ulazak u rizik i stavljanje svoje
imovine kao garancije za povraaj uzajmljenih sredstava.
Raznovrsna je struktura nezaposlenih lica koja samostalno ulaze
u poslovanje. Rezultati pomenute analize pokazuju da u toj strukturi
dominiraju lica srednje starosne dobi, odnosno lica od 41 do 49 godina, a
zatim slijede lica u starosnoj dobi od 31 do 40 godina, da bi ih najmanje
bilo iz grupe sa starosnom dobi od preko 50 godina. Relativno malo
uee lica starije starosne dobi objanjava se njihovim prijevremenim
penzionisanjem ili dobijenim otpremninama za odlazak iz preduzea.
Pred toga ova lica su u svojoj struci stekla dovoljno iskustva da mogu
samostalno organizovati svoj posao.
Djelatnost u koju su uloena ova sredstva pokazuju opredjeljenje
nezaposlenih lica na otvaranje malih porodinih radnji u grani agroindustrije, iako su se javnim pozivom izuzela ulaganja u primarnu poljo-
147
Mirko Okoli
privrednu proizvodnju. Naime, 869 lica, korisnika mikrokredita, zaposlilo

se na poslovima prerade poljoprivrednih proizvoda, u proizvodnji hljeba i
peciva, preradi mesa i mesnih preraevina, preradi peuraka i slinim
poslovima. Za ovu oblast rada preko mikrokredita usmjeren je najvei dio
sredstava fonda za razvoj.
Za otvaranje raznih agencija, radnji i salona koji bi pruali razliite
usluge opredijelilo se 151 lice, s tim da je u tim radnjama omoguilo
zapoljavanje 730 nezaposlenih. Pored ovih aktivnosti, mikrokrediti se
koriste za otpoinjanje biznisa i u turizmu, ugostiteljstvu te u drvnoj i tekstilnoj industriji.
U pogledu teritorijalnog rasporeda razvoj grane agroindustrije
ravnomjerno je rasporeen na sve regione. S druge strane, gumarska
djelatnost i elektronska industrija zastupljene su u onim sredinama gdje
postoje vea drutvena preduzea koja se bave ovom djelatnou.
Sagledavajui broj lica koja se zapoljavaju u privrednom subjektu, uoava se preteno zapoljavanje etiri do pet lica. Najvei broj
zaposlenih lica registrovan je u agenciji grafike industrije, tj. izdavakoj
djelatnosti, u radnji koja se bavi proizvodnjom konditorskih proizvoda i u
proizvodnji finalnih proizvoda od betona.
U poetnom periodu raspisanog javnog poziva za mikrokredite
primijeen je mali odziv, da bi se prije isteka roka konkursa ovaj broj
dinamino poveao. Ukupno je podnijeto 7.300 zahtjeva. Od svekolikog
broja zahtjeva samo je 9,8% potpisalo ugovor o mikrokreditu sa fondom
za razvoj. Razlog odbijanja velikog broja interesenata nije samo u
nedostacima podnijetih dokumenata ili u kvalitetu ideja ve i u nedostatku sredstava fonda za ove namjene.
7. Finansiranje porodinog biznisa
Kriterijumi za kategorizaciju preduzea u porodino preduzee su
struktura zaposlenih i procenat vlasnitva i kontrole nad preduzeem.
Zaposleni u porodinom preduzeu su:
- samo lanovi ue porodice,
- lanovi ue i ire porodice,
- veina zaposlenih nisu lanovi ue ili ire porodice, ali su dva ili
vei broj lanova ue ili ire porodice ukljueni u funkcionisanje i upravljanje porodinim preduzeem.
Broj lanova porodice moe se smanjivati i poveavati, ali je bitno
148
Mirko Okoli
da su dva ili vie njenih lanova ukljueni u funkcionisanje i upravljanje

ovakvog preduzea. Deava se da u porodici nema lanova zainteresovanih za biznis, tako da se upravljanje prenosi na profesionalne menadere. Zbog vlasnitva nad preduzeem ovakvo preduzee se smatra
porodinim.
Najvei broj vlasnika porodinih preduzea eli da nasljednici
budu njihova djeca. U paniji to eli 74% vlasnika, u Italiji 62%, a u
Njemakoj 57%. Prema rezultatima analiza, uprkos eljama realno stanje
je drugaije:
- porodina preduzea uglavnom preive tri generacije vlasnika,
- u etiri od pet preduzea (80%) upravlja prva generacija
vlasnika,
- samo treina osnivaa uspjeno prenese porodini biznis na
drugu generaciju,
- samo 10% druge generacije uspjeno prenese porodini biznis
na treu generaciju,
- manje od 5% prenosi se na etvrtu generaciju.
Da bi se preduzee nazvalo porodinim, kljuni faktor je da postoji
veinsko vlasnitvo lanova porodice u vlasntvu preduzea. Kada je
rije o korporacijama, smatra se da je korporacija porodina ako jedna
porodica posjeduje najmanje 25% obinih akcija tj. s pravom glasa.
U praksi nema dokaza da je porodino preduzee uspjenije od
neporodinih, mada se uvijek istie da su porodini duh i kohezija bitan
faktor uspjenosti u preduzetnitvu i u biznisu. Meutim, prema rezultatima sprovedenih istraivanja evidentno je da porodini biznis predstavlja veliki biznis.
Danas u Sjedinjenim Amerikim Dravama 90% preduzea su
porodina, u Evropskoj uniji ona ine 85% ukupnog broja preduzea, a u
Velikoj Britaniji oko 70% preduzea su porodina, koja zapoljavaju oko
50% ukupno zaposlenih u privredi.
Analize porodinog biznisa pokazuju odreene prednosti i nedo27
statke porodinih preduzea. U strukturi prednosti su:
- posveenost poslu,
- specifino znanje koje se uva u porodinom krugu,
- fleksibilnost u vremenu,
27
149
Mirko Okoli
- srednjorono, tj. dugoronije planiranje aktivnosti,

- brzina odluivanja,
- pouzdanost i ponos.
U najvee nedostatke porodinog biznisa navodi se konflikt
izmeu porodine i poslovne kulture. Porodina kultura se temelji na jednom, a organizaciona na drugom principu.
U praksi se govori o potkapitalizovanom biznisu ili biznisu iji je
osnovni problem u nedostatku kapitala i prekapitalizovanom biznisu ili
biznisu iji nosilac raspolae veim kapitalom od potrebnog za finansiranje tekueg poslovanja i razvoja konkretnog biznisa.
POTKAPITALIZOVANI BIZNIS
PREKAPITALIZOVANI BIZNIS
Klasifikacija biznisa zavisno od veliine kapitala kojim vlasnik preduzea raspolae
Veliki problemi se javljaju kod prekapitalizovanog biznisa, jer

vlasnik nema racionalan odnos prema kapitalu, ali isto tako i svi oko
njega. Praksa pokazuje da su prednosti u razvoju biznisa na strani
potkapitalizovanog biznisa.
Ona upuuje na to da je paradoksalna struktura izvora finansiranja najbolja struktura za preduzetnika, a to znai maksimalna fleksibilnost i maksimalna sigurnost, ali uz najniu cijenu kapitala. Iz tih razloga vrlo je bitna struktura sredstava, tj. njihovo posmatranje s aspekta:
- vremenskog horizonta (kratkorona, srednjorona i dugorona
sredstva),
- namjene izvora svojine,
- faze ivotnog ciklusa u kome se nalazi preduzetniki poduhvat.
Analize finansiranja razvoja pokazuju da treba initi razliku izmeu
faze rasta, zrelosti i faze restrukturiranja preduzea.
U fazi poetnog rasta koristi se drugi stepen finansiranja preko
poetnog obrtnog kapitala koji podrava prvu komercijalnu prodaju, ali
poslovanje ne ostvaruje pozitivan ke-flou.
Tokom kasnije faze rasta koristi se trei stepen finansiranja kada
se prelazi u zonu dobitka i ostvaruje pozitivan ke-flou. Tek nakon prelaska u zonu dobitka i ostvarivanja pozitivnog gotovinskog toka biznis
poinje sebe da samofinansira i ne oslanja se na imovinu preduzetnika.
U fazi maksimalnog rasta i dostizanja zrelosti biznisa koristi se
150
Mirko Okoli
etvrti stepen finansiranja. Da ne bi uao u fazu opadanja, preduzetnik

pristupa fazi restrukturiranja biznisa, to zahtijeva uvoenje tzv. meufinansiranja. U fazi meufinansiranja porodino preduzee mijenja organizaciju i status i prelazi u korporaciju, kada je osnovni izvor finansiranja
akcijski kapital. Praksa pokazuje da se na ovaj nain trina vrijednost
biznisa poveava i do 30 procenata.
Kupci akcija i investitori uopte mogu biti fizika i pravna lica.
Porodina preduzea se finansiraju iz privatne imovine lanova
ue ili ire porodice, iz imovine prijatelja i poznanika, a interesantna je i
kategorija individualnih investitora ili tzv. poslovnih anela.
Poslovni aneli su bogati pojedinci zainteresovani da svoj novac
investiraju tamo gdje postoje povoljne prilike za visok prinos. Zato za
investiranje biraju: atraktivne sektore biznisa, odreene faze u ivotnom
ciklusu preduzetnika i odreena geografska podruja.
Iako poslovni aneli djeluju emotivno, u sutini ih interesuju samo
prinosi i zato su veoma probirljivi i oprezni:
- ine jednu do dvije investicije godinje u jednu vrstu biznisa ime
smanjuju rizik ulaganja;
- pojedinane investicije su uglavnom mali iznosi (u SAD-u se
kreu od deset hiljada do pola miliona dolara), pa su zato pogodni
investitori za poetnu fazu ivotnog ciklusa preduzetnikog poduhvata;
- potiu iz razliitih profesija, pa pored investiranja novca u tui
preduzetniki poduhvat mogu da ponude i strune usluge;
- kada investiraju novac u preduzetniki poduhvat, vrlo su zahtjevni
u odnosu na preduzetnike.
Pored vlastitih i sredstava poslovnih anela u finansiranju
poslovnog biznisa javljaju se i institucionalni investitori (banke, osiguravajue kompanije, penzioni fondovi). Svi ovi investitori u razvijenom
svijetu vrlo esto se nazivaju investicionim pulovima ili rizikokapitalistima
(rizini kapital kapital uloen u rizine poduhvate ili venture capital).
U Velikoj Britaniji rizikokapitalisti oekuju prinos od 30 do 60
procenata, zavisno od oekivanog rizika. U ovim institucijama od prijavljenih zahtjeva za sufinansiranje odbacuje se ak 95% zahtjeva. Radi diversifikacije rizika ulau u razliite grane i zato ih esto nazivaju hibridnim investitorima.
Ukoliko ulau u obliku akcija, njihov akcijski paket je manji od
50%, i to u obliku kumulativnih prioritetnih akcija. Omiljenije akcije rizikokapitalista su konvertibilne prioritetne akcije, jer se mogu konvertovati u
151
Mirko Okoli
obine akcije. Ovo konvertovanje realizuje se kada je na prioritetne

akcije ugovorena fiksna dividenda, a po obinim akcijama se realno
ostvaruje vea dividenda i uz to pravo u upravljanju preduzeem.
I drava se moe javiti kao institucionalni investitor, preko svojih
fondova, agencija, biroa i drugih institucija za podsticanje razvoja malih i
srednjih preduzea.
8. Proces investiranja u mala i srednja preduzea
Ulazak u biznis i finansiranje malih i srednjih preduzea najee
se posmatra kao vie ili manje sloena struktura aktivnosti koja zahtijeva
odreena ulaganja. Mnogo rjee posmatra se investicioni proces u
ovakve aktivnosti. Burns P. u svojim istraivanjima preduzetnitva i malog biznisa naglaava proces investiranja u mali biznis. On smatra da
ovaj proces ima sedam faza.
Sedam faza procesa investiranja u MSP 28
1. FAZA TRAGANJA I N AL AENJA IN VESTITOR A
I KORISNIKA IN VESTICIJA
2. FAZA PROVJER AVANJA
3. FAZA EVALU ACIJE
4. FAZA ODLUIVANJA
5. FAZA PREGOVARANJA
6. STRUKTURIRANJE POSL A
7. FAZA " ETVE"
Prvu fazu ini faza traganja (istraivanja) u kojoj investitor-vlasnik

kapitala traga za idealnim korisnikom investicija, a korisnik investicija
traga za idealnim investitorom.
Idealni investitor ima:
- dovoljan i likvidan kapital za investiranje,
- znanje o biznisu u koji investira,
- reputaciju etinog investitora,
- iskustvo u investiranju,
- uspjenu komunikaciju sa zainteresovanim investitorom.
28
152
Mirko Okoli
Idealni investitor traga za idealnim korisnikom investicija. Idealan

korisnik investicija je onaj preduzetnik i preduzee iji biznis donosi visok
prinos uz nizak rizik. Dakle, brzina, sigurnost i visok prinos su odlike
idealnog korisnika investicija. Procjena idealnosti korisnika, kako Burns
istie, posmatra se kroz:
- atraktivnost trita (veliina trita i stopa rasta trinog udjela),
- konkurentne prednosti proizvoda (unikatnost i nemogunost
kopiranja),
- sposobnosti menadmenta korisnika investicija (kompetentnost i
poslovna etika),
- povoljna prilika i opasnost u okruenju,
- gotovina koju biznis moe da proizvede.
Preduzetniki poduhvat idealnog korisnika investicija za investitora mora biti:
- pravi, bezgrean, jer je biznis dovoljno atraktivan i diferenciran
ak i za nepovoljne prilike u okruenju,
- ekonomski opravdan, jer korisnik investicija ima kompetentan
menadment koji i opasnosti u okruenju moe da pretvori u povoljne
prilike,
- izdrljiv, jer generie dovoljno konkurentske prednosti na dui rok.
Za izbor idealnog korisnika investicija investitor koristi dvije os29
novne metode: metoda 5C i CAMPARI metoda.
Metoda C temelji se na pet kriterijuma koji u engleskom jeziku
poinju sa slovom C, a to su:
- Character (linost, karakter) - izraava reputaciju korisnika
investicija kao zajmoprimca. Loa reputacija korisnika investicija je loa
preporuka za njega kao potencijalnog korisnika i svih drugih investicija.
Na primjer, est minusni saldo na tekuem raunu, neuredno vraanje
kredita za namjetaj ili automobile dovoljan je podatak za svakog investitora i zajmodavca u njegov biznis.
- Capacity (sposobnost) odnosi se na skup finansijskih pokazatelja koje investitor koristi za ocjenu ekonomske sposobnosti korisnika investicija da investiranu sumu vrati s odgovarajuim prinosom (npr. procjena toka ke-floua, mare sigurnosti, zaduenost, stepen likvidnosti i dr.).
29
Sabo A.: Najbolja praksa u inkubaciji biznisa u novim zemljama EU i tranzicionim zemljama,
MTC, Beograd, 2004, str. 68.
153
Mirko Okoli
- Capital (kapital, sopstvena imovina) izraava racio dugova i

sopstvenog kapitala potencijalnog korisnika investicija. Investitor nikada
nee ulagati u biznis koji se u cijelosti finansira iz tueg kapitala, jer
uee sopstvenog kapitala u biznisu govori kako korisnik investicija
vjeruje u uspjeh biznisa. Prihvatljiv je onaj rizik koji je uobiajen na nivou
uporedivog biznisa (ako je, recimo, niska stopa rizika u funkcionisanje
biznisa ili ako je biznis u fazi ekspanzije, prihvatljiv je vei racio duga i
sopstvenog kapitala). Ako je biznis u poetnoj fazi i ako je njegovo
relativno okruenje turbulentno, investitori prihvataju nizak rizik, ako
uopte donesu odluku da investiraju.
- Conditions (uslovi okruenja) daju sadanju i buduu sliku
okruenja. Veliki broj biznisa startuje solidno, ali zbog naglo izmijenjenih
uslova u okruenju performanse se pogoravaju. Investitor dijeli sudbinu
korisnika investicija.
- Collateral (hipoteka) predstavlja situaciju kada korisnik investicija
zaloi neku svoju imovinu kao obezbjeenje da e zajam vratiti. Na taj
nain dobija zajam po nioj kamatnoj stopi, i esto ima prvenstvo u
odnosu na one koji ne mogu da daju hipoteku. Pri ovome je veoma bitan
kvalitet zaloene imovine, da li se ona moe lako prodati ili koristiti u
druge svrhe.
CAMPARI metod je akronim sastavljen od prvih slova sedam rijei
u engleskom govornom podruju, koje izraavaju sedam kriterijuma koje
banke najee koriste za odobravanje kredita svojim klijentima, ali ga
mogu koristiti i ostali investitori. Rije je o sljedeim kriterijumima:
- Character - karakter, potenje i integritet korisnika kredita,
- Ability - sposobnost, vjetina korisnika investicija da pravi uspjean
biznis,
- Management kadrovski menadment i struktura izraava znanje i
iskustvo menadera,
- Puprose - svrha, namjera pokazuje da li je zajam najbolji izvor
investicija i da li mu je obezbijeena prava namjena,
- Amount - iznos zajma predstavlja sumu zajma koji se trai i ukupan
iznos koji korisnik treba da vrati. Investitor procjenjuje da li je traeni
iznos korektan kako u pogledu visine zajma tako i sposobnosti
korisnika da ga vrati,
- Repayment - isplativost izraava stopu efikasnosti finansiranja s
aspekta korisnika i da li je prinos koji se oekuje vei od kamate,
- Insurance - osiguranje zajma oznaava da li je rije o zajmu sa ili bez
hipoteke. Stvar je investitora da procijeni ta je za njega sigurnije.
154
Mirko Okoli
Nije sluajno da se prvoj fazi posveuje izuzetno mnogo vremena

i aktivnosti, jer podaci pokazuju da se u ovoj fazi odbija od 60 do 80
posto preporuka o idealnom investitoru i korisniku investicija.
Faza provjeravanja je druga faza u procesu investiranja. U ovoj
fazi preostalih 20 do 50 posto preporuka o idealnom investitoru i
idealnom korisniku investicija ide na dalju provjeru. Provjere realizuju
investitori i korisnici investicija sami ili to za njih rade angaovani
strunjaci.
Faza evaluacije traje od est do osam nedjelja kada investitori
sainjavaju due diligence studiju. U toj fazi sainjava se detaljna studija
opte podobnosti investitora, odnosno korisnika investicija, i to s razliitih
aspekata. Tako od 20 do 40 procenata uesnika poslije ove faze ostaje
oko etiri procenta idealnih investitora i idelanih korisnika.
Faza odluivanja je prekretnica i od nje zavisi da li e uesnici
nastaviti proces ili e biti prekinuti kontakti. Posebno je vano da ova
faza bude korektno izvedena sa obje strane, ak ako dolazi do odustajanja od posla. Jer lo glas se daleko uje, a svakome je stalo do
reputacije. Korektnost u ovoj fazi sastoji se u jasnom i glasnom saoptavanju pregovarau o stavovima po njegovim prijedlozima i iznoenje
vlastitih prijedloga. Nije nebitno navoenje razloga odbijanja.
Faza pregovaranja moe da bude faza u kojoj se realizuje samo
tehniki dio posla ukoliko su se investitor i korisnik investicije opredijelili
samo za jednog partnera ili faza u kojoj se pregovara s vie partnera.
Ovo nikada nije samo faza tehnikih aktivnosti, jer partneri nastoje da
"izboksuju" to bolje uslove, tj. poboljanja u odnosu na postojee stanje.
Strukturiranje posla je esta faza u procesu investiranja, a zavisi
od faze pregovaranja. Ako je u fazi pregovaranja sklopljen ugovor o
investiranju, onda faza strukturiranja posla poinje implementacijom
nekih uslova iz ugovora.
Faza etve je faza koja traje najdue, odnosno ona predstavlja
vrijeme u kome se realizuju uslovi iz ugovora o investiranju. Ima simbolian naziv jer uesnici u ovoj fazi anju rezultate aktivnosti iz prethodnih faza. Meutim, sa ovom fazom se ne zavrava proces investiranja ni za investitora ni za korisnika investicije. Investiranje postaje
redovna aktivnost za obje strane jer biznis zahtijeva stalne promjene i
razvoj i samim tim stalno nova ulaganja.
155
Mirko Okoli
VII. STRATEGIJA RAZVOJA

U REPUBLICI SRPSKOJ
156
Mirko Okoli
U 2006. godini usvojena je Strategija razvoja malih i srednjih

preduzea u Republici Srpskoj. Osnov definisanja ovog planskorazvojnog dokumenta ini SWOT analiza, prema kojoj se snaga
30
Republike Srpske i njenih malih i srednjih preduzea ogleda u:
- povoljnom geografskom poloaju,
- raspoloivosti relativno jeftinom i kvalifikovanom radnom snagom,
- jaanju finansijskog trita,
- uspostavljanju zakonskih okvira i podsticaja za razvoj malih i
srednjih preduzea i nefinansijskih institucija za njihovu podrku,
- dugogodinjoj tradiciji u nizu privrednih sektora,
- sinhronizaciji sa Evropskom unijom,
- postignutom iskustvu u trinom ponaanju malih i srednjih
preduzea,
- stabilnoj domaoj valuti,
- preostalom velikom prostoru za male preduzetnike u proizvodnji i
uslugama,
- ukljuivanju preduzetnitva u programe obrazovanja,
- prepoznavanju sutinskog znaaja malih i srednjih preduzea za
razvoj Republike Srpske na svim institucionalnim nivoima,
- mrei agencija za razvoj MSP (RARS i lokalne agencije),
- dolasku nove, mlade preduzetnike generacije.
Sprovedena SWOT analiza ukazuje na to da se slabost Republike
Srpske i njenih malih i srednjih preduzea ogleda u sljedeem:
- mala zastupljenost proizvodnog sektora u malim i srednjim
preduzeima,
- dominacija mikropreduzea u malim i srednjim preduzeima,
- niska konkurentska sposobnost MSP u izvozu,
- interne slabosti malih firmi, posebno u dijelu menaderskih sposobnosti,
- nedostatak finansijske podrke za start up biznise,
- neravnomjeran teritorijalni razvoj malih i srednjih preduzea i nje30
SEED i Savez poslodavaca Republike Srpske, Uslovi poslovanja i razvoja MSP u Republici
Srpskoj, 2005, str. 48.
157
Mirko Okoli
gove institucionalne podrke,

- nizak nivo dostupnosti novih tehnologija,
- nizak procenat izdvajanja za istraivaki i razvojni rad,
- jo uvijek komplikovane procedure osnivanja preduzea i
rjeavanja imovinskopravnih odnosa,
- slabosti u primjeni savremenih modela meusobnog povezivanja
malih i srednjih preduzea i kooperacija s velikim preduzeima,
- nezavren proces privatizacije i sporost ekonomskih reformi,
- prevlast uvoznikog lobija i nelojalna konkurencija,
- nedovoljna ukljuenost preduzetnika i menadera u koncipiranju
zakonodavstva koje se odnosi na ovaj sektor.
Pomenuta SWOT analiza pokazuje da se prilike Republike Srpske
i njenih malih i srednjih preduzea ogledaju u sljedeem:
- potreba za dislokacijom proizvodnih kapaciteta iz zemalja u okruenju,
- koje su ule i koje ulaze u Evropsku uniju,
- postepena ekonomska integracija Republike Srpske u privredu
Evrope,
- podrka Evropske unije razvoju Bosne i Hercegovine,
- liberalizacija spoljne trgovine u zemljama Evropske unije,
- direktne strane investicije kao devizne rezerve,
- spremnost drave i lokalnih zajednica da se definiu i sprovode
strategije razvoja malih i srednjih preduzea,
- osnivanje fondova za podsticanje razvoja ovih preduzea,
- razvoj konkurencije u finansijskom sektoru,
- reforme obrazovanja i uvoenje predmeta iz oblasti preduzetnitva,
- prepoznavanje potreba za stratekim razvojem sela, optina i
regija,
- stvaranje povoljnije klime za prekograninu saradnju u regionu,
- stvaranje klime za direktna inostrana ulaganja.
Prema sprovedenoj SWOT analizi, prijetnje Republici Srpskoj i
njenim malim i srednjim preduzeima svode se na:
158
Mirko Okoli
- rast konkurencije proizvoaa iz Azije i odreenih zemalja u

tranziciji,
- nedostatak motiva za strane investitore,
- interes stranih investitora za kupovinu trita, a ne proizvodnih
kapaciteta,
- izraenu centralizaciju na nivou Bosne i Hercegovine,
- nedovoljnu ukljuenost u velike infrastrukturne investicije u
Evropi,
- nedovoljno razvijenu spoznaju preduzetnika i poslodavaca o vanosti struno-tehnike pomoi,
- korupciju, birokratiju i nedovoljnu politiku stabilnost,
- sivu ekonomiju,
- sporo stvaranje novog preduzetnikog drutva,
- nedovoljno investicija u preduzetniku infrastrukturu,
- visoka drutvena i socijalna davanja koja optereuju razvoj,
- pasivan odnos veine lokalnih zajednica u omasovljavanju razvoja malog biznisa na lokalnom nivou,
- zanemarenost sela kao razvojnog prostora.
U posmatranom razvojnom dokumentu kao strateki ciljevi definiu se:
- poveavanje broja malih i srednjih preduzea,
- poveavanje ukupnog broja zaposlenih u ovim preduzeima,
- poveavanje konkurentnosti malih i srednjih preduzea u cilju
jaanja izvoznog potencijala i stepena internacionalizacije,
- poveavanje uea malih i srednjih preduzea u bruto dodatnoj
vrijednosti.
Osnovne grupe operativnih ciljeva definisanih u Strategiji razvoja
malih i srednjih preduzea u Republici Srpskoj u periodu od 2006. do
2010. su:
- jaanje finansijske podrke malih i srednjih preduzea i
preduzetnitva (formiranje republikog fonda za razvoj MSP, donoenje
zakona o formiranju garancijskog fonda za kreditiranje MSP i formiranje
Garancijskog fonda; unapreivanje saradnje izmeu Fonda za razvoj i
zapoljavanje i Republike agencije za razvoj MSP; finansijska podrka
159
Mirko Okoli
za start-up programe kroz bespovratna sredstva agencije; forimiranje

lokalnih kreditnih programa za MSP i preduzetnitvo),
- ubrzavanje postupka i smanjenje trokova registracije poslovnih
subjekata,
- smanjivanje fiskalnog optereenja i poreska politika u malim i
srednjim preduzeima,
- jaanje institucionalne podrke razvoju ovih preduzea,
- stvaranje i razvoj preduzetnike infrastrukture,
- partnerstvo i klasterizacija malih i srednjih preduzea,
- obrazovanje preduzetnika,
- jaanje inovacijske i preduzetnike konkurentnosti ovih preduzea,
- jaanje uloge informaciono-komunikacionih tehnologija u razvoju
malih i srednjih preduzea,
- internacionalizacija ovih preduzea.
U posmatranoj strategiji definiu se operativni projekti sa jasno
definisanim nosiocima, vremenom realizacije, nainom monitoringa i
potrebnim sredstvima za njihovu realizaciju.
Podsticajna sredstva koja je potrebno obezbijediti za sprovoenje strategije
razvoja malih i srednjih preduzea u Republici Srpskoj u periodu od 2006. do 2010.
Ukupno
Republiki fond za razvoj MSP
20 mil. KM
Garancijski fond za kreditiranje MSP
6,5 mil KM
Razliiti vidovi podrke razvoju MSP
9,2 mil KM
Programi tehnolokog razvoja i inovacija u MSP
3,6 mil KM
Ukupno
39,3 mil KM
160
Mirko Okoli
VIII. REZIME I ZAKLJUNA RAZMATRANJA
161
Mirko Okoli
U istoriji termin preduzetnitvo mijenjao je znaenje, jer se u XVII i

XVIII vijeku preduzetnik vezivao za inventivca, da bi se u XIX vijeku
izgubio bilo kakav interes za preduzetnike. U XX vijeku umpeter
ponovo aktuelizuje priu o preduzetniku kao inovatoru.
Teorijski empirijski prilozi u XX vijeku u prvom redu bave se
pitanjima linosti i psiholokih karakteristika preduzetnika (koncept velike
linosti, menaderska kola, liderska kola, kocept unutranjih karakteristika preduzetnika).
Veina njih smatra da ne moe da se stavi znak jednakosti izmeu preduzetnika i menadera.
Definicija preduzetnika javlja se i u pravnoj nauci i propisima.
Ovdje se govori o preduzetniku kao individualnom i kolektivnom
trgovcu. Iako postoji veza izmeu ovako definisanih trgovaca i preduzea, pravnici ne stavljaju znak jednakosti izmeu preduzetnika i
preduzea. Preduzetnik se odnosi na linost i djelatnost koju obavlja, a
preduzee se odnosi na svoj ekonomski i pravni subjektivitet.
Preduzetnici organizuju radnje, ortaka, komanditna drutva i
drutva sa ogranienom odgovornou spremni da cjelokupnom svojom
imovinom ili samo imovinom unesenom u drutvo snose rizik svoje
djelatnosti.
Preduzetnici su nedovoljno spremni da ulaze u formiranje ili u
prerastanje svojih preduzea u akcionarska drutva, to je jedan od
ozbiljnih problema daljeg rasta malih i srednjih preduzea. Koncerni,
trustovi, transnacionalne kompanije u svijetu u svojoj istoriji upravo
biljee prelaz u akcionarska drutva i razliita interesna - strateka povezivanja manjih preduzea.
U razliitim sredinama razliito se definiu mala i srednja preduzea. U Velikoj Britaniji malo preduzee je preduzee do 200 zaposlenih,
u Francuskoj od 6 do 50 radnika, dok u kategoriju srednjih preduzea
ulaze preduzea sa 51 do 500 zaposlenih. U Evropskoj uniji u kategoriju
ovih preduzea ulaze preduzea do 350 zaposlenih sa godinjim prometom od 40 miliona eura.
Prema definiciji OECD-a, mikropreduzea su preduzea sa 1 do 4
zaposlena, vrlo mala su sa 5 do 19 zaposlenih, mala zapoljavaju od 20
do 99 radnika, dok srednja preduzea zapoljavaju od 100 do 500
radnika.
Svjetska banka mala i srednja preduzea sistematizuje u sljedee
grupe: MSP nieg socijalnog sloja, MSP srednjeg socijalnog sloja i MSP
vieg socijalnog sloja.
162
Mirko Okoli
U razvijenom dijelu svijeta mala i srednja preduzea zapoljavaju,

zavisno od zemlje, od 40 do 70% lica uestvujui u stvaranju drutvenog
bruto proizvoda oko 50%. Ovaj u razvijenom svijetu sektor, esto
nazivan i kao mala privreda, daje veliki doprinos rjeavanju socijalnoekonomskih problema i znaajni su u uslovima kada privreda biljei vee
promjene i restrukturiranja. Istorija razvoja i poslovanje ovih preduzea u
razvijenom svijetu pokazuju da veliina preduzea uveliko zavisi od
preovlaujueg tipa tehnologije. U XX vijeku dominirala je masovna
serijska proizvodnja koja je zahtijevala velike kapacitete i velika preduzea. U XXI vijeku nove tehnologije prate kombinacije velikih, malih i
srednjih preduzea.
Evropska unija je jo kao Evropska zajednica (1973) osnovala
Odjeljenje za zanatstvo i mala i srednja preduzea. U 1983. u okviru
Evropske unije vodila se intenzivna aktivnost na afirmaciji malih i srednjih
preduzea i zanatstva. U ovom periodu razvija se koncept tzv. evropskog
preduzea ili meusobno u okviru konzorcijuma povezanih MSP za
potrebe konkurisanja na velikim tenderima. U 1998. godini donosi se
dokument pod nazivom Rast i zaposlenost koji se odnosi na mala i
srednja preduzea. U 2000. godini donosi se Povelja o malom preduzeu, kojom se definie irok front aktivnosti kojima treba podrati
poslovanje i razvoj malih i srednjih preduzea: obrazovanje, osposobljavanje, poboljanje zakonske regulative, obezbjeivanje on-line
pristupa MSP, razvoj servisa za njihovu podrku, obezbjeivanje jeftinih
start up programa, obezbjeivanje dostupnosti novih, aktuelnih znanja,
laki pristup finansijskim sredstvima, jaanje tehnoloko-razvojnih kapaciteta i bolje prezentovanje malih i srednjih preduzea.
U zemljama u razvoju ovakva preduzea imaju veliki znaaj za
rjeavanje problema siromatva i nezaposlenosti i sljedstveno tome
evidentiraju se brojne akcije meunarodnih organizacija kojima se podrava razvoj ovog sektora u nedovoljno razvijenim zemljama.
U bivoj Jugoslaviji mala i srednja preduzea uglavnom su
vezivana za privatni sektor, za zanatstvo i usluge. Sredinom 80-ih godina
prologa vijeka na nivou zemlje pokrenuta je iroka akcija podrke razvoju ovih preduzea, u kojoj su se Slovenci pokazali najuspjenijim.
Profesor Brnjak, kada su u pitanju privrede u tranziciji, govori o
vie razliitih tipova malih i srednjih preduzea: tradicionalna privatna
preduzea; papirnata privatna preduzea; preduzea za dopunsku djelatnost; preduzea nastala u procesu restrukturiranja velikih preduzea;
polulegalna privatna preduzea; privatna preduzea kao kooperanti
velikih preduzea i preduzetniko orijentisana privatna preduzea.
163
Mirko Okoli
Razvoj malih i srednjih preduzea u privredama u tranziciji (neto

vei akcenat u razmatranju je na ekoj, Poljskoj, Sloveniji i Rumuniji)
karakterie sljedee: akcenat je na jaanju privatnog vlasnitva kroz
autohtoni razvoj ili kroz proces svojinske transformacije; najvei broj njih
lociran je u trgovini u sektoru usluga; mnoga pripadaju kategoriji porodinih preduzea; u pravilu imaju malo zaposlenih, a vrlo esto samo po
jednog; veliki broj ovih preduzea se osniva, ali i propada; ozbiljni pandan ovim preduzeima ine aktivnosti u sferi sive ekonomije.
Mala i srednja preduzea u Bosni i Hercegovini stvaraju oko 50%
drutvenog bruto proizvoda, to je nie nego u drugim privredama u
tranziciji. Istraivanja pokazuju da ona biljee smanjivanje zaposlenosti,
da najvei broj njih pripada kategoriji mikropreduzea, da je u poreenju
sa drugima izuzetno malo srednjih preduzea, da im je efikasnost rada
dvostruko vea u odnosu na dravna preduzea, da bolji kvalitet u poslovanju i razvoju ostvaruju autohtono razvijena u odnosu na privatizovana
preduzea.
Analize koje u pravilu sprovode meunarodne i nevladine organizacije u privredama u trazniciji pokazuju da je najvei broj ovih preduzea okrenut ka domaem tritu (oko 60% ukupne realizacije), ka proizvodnji i poslovanju na uvezenim komponentama i robi (negdje oko dvije
treine ukupnog broja preduzea), da u relativno malom opsegu aktivnost organizuju na vlastitim tehnolokim rjeenjima (manje od 10%).
Najvei broj ovih preduzea svoje poslovanje i razvoj finansira iz vlastitih
sredstava (vlastita sredstva i sredstva pribavljena u krugu porodice i
prijatelja), tako da tek svaki peti kombinuje vlastita sredstva i kredite
banaka.
Uspjenost poslovanja i razvoj malih i srednjih preduzea uveliko
zavisi od karakteristika preduzetnika. Polazei od poznate tipologije, Z.
Sajfer preduzetnike na domaem terenu svrstava u grupu mravih i
impulsivnih, istiui da imaju prednost u situacionom prilagoavanju, ali i
da su slabi u prijeko potrebnom, strategijskom prilagoavanju, da su
autoritarni i da se u donoenju odluka ne oslanjaju na savjete i veu
analitiko-dokumentacionu osnovu.
Jedan od velikih problema uspjenosti poslovanja ovih preduzea
i njihovog daljeg razvoja je problem da preduzetnik upravljanje preduzeem povjeri profesionalnim menaderima i da se povue u grupu tzv.
pasivnih menadera.
Uspjenost malih i srednjih preduzea uveliko zavisi od inovacija
koje se sprovode u toku poslovanja. U savremenim uslovima u pitanju su
inovacije u okviru tehnoloko-proizvodne osnove rada i inovacije u trinom razvoju.
164
Mirko Okoli
Brojne analize inovativnosti pokazuju da su mala i srednja preduzea uveliko inovativnija od velikih i da je troak njihove inovacije uvijek
znatno manji od onog u velikom preduzeu. Objanjenje za to je u motivaciji zaposlenih za inovaciju kao put rjeavanja problema opstajanja
preduzea. U velikim preduzeima ove motivisanosti nema. Meutim,
veliko preduzee moe da istovremeno realizuje vei broj razvojnih
projekata, te da ulazi u sloenije i rizinije razvojne projekte.
U razvijenom svijetu prosjeno godinje propada od 12 do 15
posto preduzea. Postotak propadanja mnogo je vei kod novoosnovanih i iznosi od 40 do 60 posto u prvih nekoliko godina nakon njihovog
osnivanja.
U analizama Svjetske organizacije rada govori se o krizama koje
prolaze mala i srednja preduzea uveliko ili o poetnoj krizi, krizi gotovine, krizi delegiranja, krizi voenja, finansijskoj krizi, krizi napretka i
razvoja, krizi zamjene menadera.
U uslovima savremenog poslovanja i razvoja ovih preduzea
mnogo tee je odgovoriti na nove faktore konkurentnosti na svjetskom
tritu (aktuelnost proizvoda, cjenovna prednost, inovativnost preduzea).
Jedan od estih problema uspjenih malih i srednjih preduzea je
problem tzv. stratekog prozora. Naime, ova preduzea kada su
uspjena, umjesto da intenzivno rade i pripremaju se za promjene, vrlo
esto poinju da se relaksiraju na svom uspjehu i sutra izmijenjene uslove doekuju nepripremljeni.
Mala preduzea karakterie vea univerzalnost tehnoloke osnove, to obezbjeuje veu fleksibilnost. Meutim, univerzalnost ili "svatarenje" teko mogu da obezbijede prijeko potrebnu tehnoloko-proizvodnu prednost na svjetskim tritima.
U duhu iroko zagovaranog marketinkog pristupa u razvoju sistema za podrku razvoju malih i srednjih preduzea bitno je dobro poznavati tehnologiju funkcionisanja, modele i tehnike njihovog razvoja.
Nadalje, neophodno je initi razliku izmeu pojedinih grupa preduzea
unutar skupine malih i srednjih preduzea i, konano, bitno je poznavati
u uvaavati uslove njihovog poslovanja i razvoja.
Kod nas u definisanju sistema za podrku razvoju ovih preduzea
nedovoljno se uvaavaju navedeni faktori, pa se sistem koncipira na
preuzimanju tuih rjeenja, to po sebi nije loe ukoliko se uvaavaju i
drugi faktori definisanja ovakvog sistema.
Rezultati istraivanja SEED-a sprovedeni meu 130 preduzea u
165
Mirko Okoli
Bosni i Hercegovini pokazuju da prosjeno preduzee u Bosni i

Hercegovini zapoljava 39 radnika u stalnom radnom odnosu i deset
radnika po ugovoru, ostvaruje godinji prihod od 2,8 mililona KM i
prosjeno godinje investira 791.000 KM. Vlasnici i rukovodioci ovih
preduzea pokazuju interes za pribavljanjem strunih aktuelnih znanja iz
oblasti marketinga, finansija, raunovodstva i informacionih tehnologija.
U prosjeku za konsalting usluge malih i srednjih preduzea u Bosni i
Hercegovini izdvajaju 10.702 KM, a za obrazovanje 9.166 KM. Osnovni
razlozi neto manjeg angaovanja razliitih subjekata u okruenju u
rjeavanju tehnikih i tehnolokih problema objanjavaju cijenama usluga i nezadovoljstvom kvalitetom onoga to pruaju obrazovne organizacije i razne poslovne i vladine agencije. Ovi subjekti su prema miljenju preduzetnika izuzetno nisko ocijenjeni. Najvei dio informacija potrebnih za poslovanje i razvoj malih i srednjih preduzea pribavljaju na
tritu prodaje i nabavke direktno i uz pomo interneta.
Rezultati SEED-a koji su sa Udruenjem poslodavaca Republike
Srpske dobijeni u 2004. godini ukazuju na zanimljive stavke.
Relativno skromne uslove privreivanja anketirana mala i srednja
preduzea objanjavaju visokim trokovima proizvodnih (poslovnih) inputa, otrom stranom konkurencijom na domaem tritu i nedovoljnim
podsticajima o olakicama od drave. Sljedstveno tome, anketirani kao
prioritetima u aktivnostima drave navode: promjene u obrazovnom
sistemu; jaanje informisanosti MSP; ubrzavanje privatizacije; znaajnija
finansijska podrka; jaanje zatite domae proizvodnje; stimulacija izvoza; pojednostavljivanje administrativnih procedura i smanjivanje poreza.
U Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, na nivou drave, republike i lokalnom nivou formirane su agencije za podsticaj razvoju malih
i srednjih preduzea. Ovo su tek formirane institucije koje se vie bave
sobom i svojim marketingom nego kompetentnom istinskom pomoi
MSP, i to prije svega onima koja ve posluju. Agencije su mnogo vie
okrenute ka start up programima i mikropreduzeima nego onima koja
ve posluju i koja svojim daljim razvojem treba da obezbijede znaajniji
doprinos ukupnom privrednom razvoju.
U nekim privredama u tranziciji (prezentovao sam primjer Republike Srbije) nacionalni zavodi za zapoljavanje s ciljem smanjivanja
nezaposlenosti po osnovu priliva onih iz kola i otputenih - odobravaju
mikrokredite kako bi pojedinci uli u biznis i usput jo nekog zaposlili.
Kao i u sluaju partija, i kod strukovnih udruenja, u osnovi nezadovoljnih postojeim komorskim sistemom, dolazi od formiranja veeg
broja paralelnih i nerijetko rivalski nastrojenih poslovnih udruenja, kroz
166
Mirko Okoli
koja treba da se artikuliu potrebe ovog sektora i rjeavaju pojedini poslovni i razvojni problemi.
U sistemu za podrku razvoju malih i srednjih preduzea znaajno
mjesto kod nas zauzimaju razliite strane agencije i organizacije (GTZ,
USAID, SEED i dr.). U pruanju tehnike pomoi razvoju preduzetnitva
i malih i srednjih preduzea kod nas moe se konstatovati da su okrenuti
ka edukaciji i osposobljavanju stanovnitva i preduzetnika i nekako radije
sarauju s razliitim nevladinim organizacijama nego s vladinim agencijama. U korienju ovih usluga vrlo je bitno, a kod nas zapostavljeno,
pitanje jasnog definisanja nacionalnih ciljeva i korienja ove pomoi u
funkciji njihovog ostvarivanja.
Preduzetnitvo i menadment je moda i po tom osnovu kod nas je
formiran veliki broj mogunosti institucionalnog ili vaninsitucionalnog
obrazovanja i osposobljavanja. Diskutabilno je koliko je nastavno osoblje
edukovano i osposobljeno za transfer znanja i vjetina koje se trae.
Ovdje treba istai Business Inovation Programs i Junior Achievement
Young Enterprise, tj. program edukacije mlaih za preduzetnitvo.
U razvijenom svijetu i u privredama u tranziciji vrlo popularni su
razliiti tipovi poslovnih inkubatora u kojima se inkubira preduzee u
svojoj prvoj i najosjetljivijoj fazi. Inkubator sa strukturom svoje ponude, u
pitanju nije samo prostor, prua prijeko potrebne usluge novoroenom
preduzeu sve dok ono ne ojaa i osposobi se da krene putem poslovanja i razvoja izvan inkubatora. Znaaj poetne faze za opstajanje i
jaanje preduzea najbolje se vidi u injenici da je 1999. u enevi definisan i usvojen prirunik "Najbolje prakse u inkubiranju biznisa".
U sistemu podrke razvoju malih i srednjih preduzea znaajno
mjesto zauzimaju razliite zadruge. To su instituti koji su razvijeni i znaajni u poslovanju i razvoju brojnih ovih preduzea u razvijenom svijetu.
Naalost, kod nas se zadruge tretiraju kao dio starog folklora.
U savremenoj praksi sve vei broj je vrlo uspjenih industrijskih i
izvoznih klastera ili dugoronog, ugovornog poslovnog i razvojnog povezivanja velikog preduzea i skupine malih preduzea ili malih i srednjih
preduzea. Kod nas tek kreu prva upoznavanja sa institutom klastera.
U svjetskoj praksi malih i srednjih preduzea u rjeavanju
problema svoje konkurentnosti, opstajanja i jaanja vrlo esto se opredjeljuju za pribavljanje prava korienja trgovakih igova velikih i
poznatih kua. Praksa franizinga kod nas nije ire zaivjela i za
oekivati je njen procvat sa podizanjem kupovne moi ovdanjeg stanovnitva.
Brojne analize (neto vie zadrao sam se na prilozima pod
167
Mirko Okoli
firmom UNCTAD-a) pokazuju da u nefinansijskoj podrci razvoju malih i

srednjih preduzea posebnu panju treba posvetiti:
- operacionalizaciji misija, vizija i razliitih koncepata, strategija i
politika;
- koordinaciji brojnih subjekata koji se javljaju kao dio sistema za
podrku razvoju malih i srednjih preduzea;
- definisanju zajednikog, nacionalnog interesa u razvoju malih i
srednjih preduzea i njihovog mjesta u ukupnom privrednom razvoju;
- kvalitetnim kombinacijama nefinansijske i finansijske podrke
razvoju malih i srednjih preduzea;
- licenciranju i akreditaciji strunjaka koji pruaju pomo malim i
srednjim preduzeima;
- mnogo veem okretanju razliitih agencija onima zbog kojih su
osnovane nego samim sebi i linim interesima zaposlenih;
- veoj saradnji lokalnih, nacionalnih i meunarodnih organizacija
koje se bave pitanjima podrke razvoju preduzetnitva i malih i srednjih
preduzea;
- preduzetnicima koji su najee relativno skromnih znanja iz
oblasti upravljanja finansijama. Start up preduzea i preduzea koja su u
poetnoj fazi rasta i razvoja upravo karakteriu problemi obezbjeivanja
kratkorone i dugorone likvidnosti.
Panju treba posvetiti i na druge momente i specifinosti koji su ovdje
prisutni.
- Samofinansiranje je osnovni i najznaajniji izvor finansiranja poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea. Od 85 anektiranih preduzea njih 66 koristilo je kredite, ali kao manje znaajan izvor finansiranja
poslovanja i razvoja. Njih 14 koristilo je sredstva donacija. ak njih 60 u
nabavkama trajnih dobara opredjeljivalo se za lizing aranmane ili
najlake ali i najskuplje izvore finansiranja nabavki osnovnih sredstava.
- Jedan od kljunih problema finansiranja malih i srednjih preduzea je u pribavljanju kredita. Problem je u hipotekama, tj. garancijama
za dobijene kredite i u visokim kamatama koje se plaaju na uzeta
sredstva.
Komercijalne banke nemaju veliko povjerenje i interes za finansiranje poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea. Istina, sve vei
broj banaka u razmatranju zahtjeva za odobravanje kredita vrednuje vei
broj faktora iz grupe koja opredjeljuje solidnost preduzea koje trai
168
Mirko Okoli
kredit. U ove faktore, pored kreditne sposobnosti, ulazi plaanje poreza,

te poslovni i pravni ugled preduzea.
- Vie od 70% podnijetih zahtjeva od malih i srednjih preduzea
biva odbijeno. Iz ovih razloga banke u Bosni i Hercegovini najvei dio
plasmana usmjeravaju ne prema privredi ve prema stanovnitvu
(stanovnitvo 48%, javna preduzea 5% i privatna preduzea 44%).
- Problemi kreditiranja poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea aktuelizovali su pitanje formiranja i funkcionisanja fondova. Garancijski fondovi treba da poveaju prohodnost ovih preduzea kod banaka i
smanjenje kamate i ostalih trokova kreditnog aranmana.
- Kod nas funkcione vei broj garancijskih fondova: Fond udruenja preduzetnika LINK, Kreditno garncijski fond Brko Distrikta i
Garancijski fond SERDA.
- Privrede u tranziciji biljee i fondove za razvoj, prije svega za
razvoj malih i srednjih preduzea. Dobar primjer za ovakvo finansiranje
daje Fond za razvoj Vojvodine, koji je formiran iz dijela sredstava dobijenih od prodaje preduzea u Vojvodini.
- U strukturi finansijske podrke ovih preduzea javljaju se i
mikrokrediti. Oni se kreu u rasponu od 10.000 do 30.000 KM. Namijenjeni su za otpoinjanje biznisa od nezaposlenih. Odobravaju se sa
grejs periodom od jedne godine i uz kamatnu stopu od 1% godinje.
- Iskustva pokazuju da su porodina preduzea okosnica razvoja
malih i srednjih preduzea. Ova grupa preduzea ini od 80 do 90 posto
ukupnog broja ovih preduzea u razvijenim ekonomijama. U ivotnom
vijeku ovih preduzea biljei se: treina preduzea prenosi se na drugu
generaciju, 10% prenosi se na treu, da bi svega 5% preduzea bilo
prenijeto na etvrtu generaciju. Taj skromni postotak prenosa preduzea
sa jedne na drugu generaciju objanjava se odsustvom interesa mladih
za biznis roditelja, propadanjem preduzea ili njihovom transformacijom
u akcionarsko drutvo, kada porodica postaje samo akcionar drutva.
- Analize porodinog preduzea pokazuju da se mnogo vei
kvalitet i bolji rezultati postiu kada je preduzee potkapitalizovano nego
prekapitalizovano. Objanjenje je u interesu preduzetnika da u kapitalnoj
nematini uspije.
- U finansiranju malih i srednjih preduzea javljaju se tzv. poslovni
aneli. Radi se o vlasnicima kapitala koji ele dobro i sigurno da plasiraju
kapital, ali nemaju ambicija da ulaze u poslovne poduhvate. Oni nalaze
preduzetnike koji organizuju biznis.
169
Mirko Okoli
- Praksa finansiranja ovih preduzea pokazuje da je investiranje

proces u kome investitor trai dobrog korisnika kredita, a ovaj trai
dobrog investitora. Na ovom konceptu razvijene su dvije metode izbora
idealnog korisnika kredita, metoda 5C i CAMPARI metoda.
- Osnovni kriterijumi kod ovih metoda tiu se kreditne poslovne i
kreditne sposobnosti preduzea, svrhe investiranja, steene i raspoloive
imovine i osiguranja povraaja.
U Republici Srskoj donijeta je Strategija razvoja malih i srednjih
preduzea. Njenoj izradi prethodila je SWOT analiza. Osnovni strateki
ciljevi su: poveanje broja ovih preduzea, poveanje zaposlenosti u
sektoru malih i srednjih preduzea, poveavanje njihove konkurentnosti i
integrisanosti u svjetsku podjelu rada i poveanje uea u stvaranju
drutvenog bruto proizvoda.
Osnovni operativni ciljevi u ovoj strategiji su: jaanje finansijske podrke
malih i srednjih preduzea, pojednostavljivanje administracije, smanjivanje fiskalnih optereenja, jaanje institucionalne podrke, stvaranje
preduzetnikog informacionog sistema, jaanje stratekih partnerstava
ovih preduzea i jaanje obrazovanja preduzetnika. Za ove namjene
Vlada Republike Srpske u periodu 2006. do 2010. planira da angauje
39,3 miliona KM. U ovom iznosu fond za razvoj uestvuje sa 20 miliona
KM i garancijski fond sa est i po miliona konvertibilnih maraka.
170
Mirko Okoli
LI TER ATU R A
1. Adishes I.: Corporate Life Cycles, Prentice Hall, 1998.

2. Anderson H. P. i drugi: New Business Venture Stimulation,
Prentice Hall, 2003.
3. Arnold E. i Thuriaux B: Supporting Comapanies, OECD, 1998.
4. Babi, M., Stavri, B.: Menadment - struktura i funkcije,
"Centar", Beograd, 1999.
5. Babi, M., Stavri, B.: Organizacija preduzea, KIZ "Centar",
Beograd, 1996.
6. Baro, .: Organizacija i upravljanje preduzeem, Banja Luka,
2004.
7. Baro, .: Osnove menadmenta, Vizija, Banja Luka, 2005.
8. Baro, .: Preduzetnitvo i preduzetniki menadment, Vizija,
Banja Luka, 2006.
9. Baleti Z.: O teorijama preduzetnitva, Nae teme br. 11, Zagreb,
1989.
10. Brnjas Z.: Od male privrede do velikog biznisa, Omega,
Beograd, 1999.
11. Bryon J. i ostali: Compariosion of SME in Europe and the
USA, Routledge, London, 2002.
12. Bursfiner I.: The Small Business Handbook, Prentice Hall
Press, 1994.
13. Final Report, Serbia Regional Economics Structure and the
Profile of SMRs, GOPA, Hamburg, 2003.
14. Burms P.: Enterpreneuership and Small Business, Palgrave,
New York, 2001.
15. Grupa autora: Preduzetniki menadment, Institut za MSP iz
Beograda i Centar za investicije iz Zagreba, 2004.
16. Gipson A.: The BDS Market Development Approach:
Rationale and Key Issues, april 2001.
17. Collins E.: The Portabl MBA, John Willey Soons, 2000.
18. Denis J. i ostali: Evoluation of UNCTAD EMPRETEC Programme, UNTAD, july 2000.
19. Dario G.: Local Economic Development, EURADA, ed. 2000.
171
Mirko Okoli
20. Direkcija za evropske integracije: Strategija integrisanja BiH u

EU, 2003.
21. Committee of Donor Agencies of Small Enterprise Development
Business Development Services for Small Enterprises: Guilding
Principles fo Donor Investment, february 2001.
22. Drucker P.: Praksa rukovoenja, Privreda, Zagreb, 1961.
23. Drucker P.: Inovacije i preduzetnitvo: Praksa i principi, Grme,
Beograd, 1996.
24. Evropska agencija za rekonstrukciju, Banke i mala i srednja
preduzea, 2003.
25. Lojpur A.: Menadment, Ekonomski fakultet, Podgorica, 1995.
26. Lukaka R. i Bishop M.: Business Incubators in Economic
Development, UNDP, New York, 1996.
27. Mvan Paag H.: Determinant of Willignees and Opportunity to
Start an Enterpreneuer, Kyklos no. 4, 1995.
28. OECD Diffusing Technology to Industry: Goverment Policies
and Programmes Practice, 1999.
29. OECD Report on Technology, Prodactivity and Job Creating,
Paris, 1998.
30. OHR/CARE, Od ideje do realizacije: Bosna i Hercegovina,
2000.
31. Pasekova M.: The Financial Management of Small and
Medium Sized Enterprises, T. Bata University, Praha, 2003.
32. Rachman D.: Business Today, McGraw Hill, 2000.
33. Riddle D. i Haai V. H.: Business Services in Asia, Mekong
Project Development Facility, 1998.
34. Research Centar for Development, Small and Medium Size
Enterprises in Developing Countries, Ljubljana, 1989.
35. Risti Z.: Mikrokrediti i nezaposlenost, Poslovna politika br. 2,
Beograd, 2006.
36. Rogres P. i Holland T.: Family Business, Harvard Business
Reviev no 6, 2002.
37. Sabo A.: Najbolja praksa u inkubaciji biznisa u novim
zemljama EU i tranzicionim zemljama, MTC, Beograd, 2004.
38. SEED, SME Demand for Business Development Services in
Bosnia and Herzegovina, 2001.
39. SEED i Savez poslodavaca Republike Srpske, Uslovi poslovanja i razvoja MSP u Republici Srpskoj, 2005.
172
Mirko Okoli
40. Scarborough N. i Zimmerer T.: Efestive Small Business Mangement, Prentice Hall, 1997.
41. Scheedy E.: Start and Run Home Based Business, Self.
Council Ltd., 2001.
42. SEED, Program razvoja preduzetnitva i malih i srednjih
preduzea u Srbiji, 2005.
43. SEED, SME Demand for Business Development Services in
Bosnia and Herzegovina, 2001.
44. Strategija razvoja MSP u Republici Srpskoj, 2006.
45. Stacey O.: Business Introduction, Subout-Western Publishing
Co, 1997.
46. Stankovi F.: Preduzetnika ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1989.
47. Stavri, B. i dr.: Ekonomika preduzea, Ekonomski fakultet,
Pritina, 1992.
48. Stavri, B., Anelkovi, R., Berberovi, .: Ekonomika preduzea, KIZ "Centar", Beograd, 1994.
49. Stavri, B., Anelkovi, R., Milai, S., Kokeza, G.: Ekonomika
preduzea, KIZ "Centar", Beograd, 2002.
50. Stavri, B., Berberovi, .: Teorija ekonomije preduzea, KIZ
"Centar", Beograd, 1991.
51. Stavri, B., Kokeza, G.: Upravljanje poslovnim sistemom,
Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd, 2000.
52. Stojanovi S. V.: Insititucionalna podrka MSP, Poslovna
politika br. 6, 2001.
53. Hisrich D. P.: Enterpreneurship, McGraw Hill, 2001.
54. Flamhotz G.E.: Transforming from Entepreneurship to a
Profesionally Management Firm, Jossey-Bass, San Francisco,
2000.
55. Hopiskon L.: Inovacioni klasteri, EU-funded project managed
by European Agency for Recostruction, 2003.
56. UNCTAD, International Conference of SMEs- FDI Development: Attracting SMEs and Promoting Development ind
Developing Asia, 1998.
57. UN Conference, Product Profile: Business and Profesional
Sevices, may 2001.
58. Zbornik Preduzetniki menadment, ISMP, Beograd i Centar
za investicije, Zagreb, 2002.
173
Mirko Okoli
59. Vemi M.: Magistarski rad Finansijski menadment MSP u

uslovima tranzicije, FAMS, 2003.
60. World Bank, A Market Oriented Strategy for Small and
Medium Scale Enterprises, Discussion Paper no.40,
Washington, 2002.
61. www.jasp.com
62. www.econes.com
63. www.ukspa.com
64. www.atp.com.au
65. www.zspsrsk
66. www.zchfl.sk.-vusapl.
67. www.viram.de
68. www.edep-serbia.net
69. www.enece.org
70. www.eured.-bih.org
71. www.western-balkans.info
174

Sistem Za Podršku I Razvoj Malih I Srednjih Preduzeca

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sistem Za Podršku I Razvoj Malih I Srednjih Preduzeca

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PANEVROPSKI UNIVERZITET

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU

Banja Luka, 2007.

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

IV. POTREBE MSP ZA POSLOVNIM USLUGAMA ............................ 76

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

1. Stanje u naem drutvu, privredi i ekonomiji

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

ine strateka partnerstva mnogih veih preduzea i okupljaju manja

Lojpur A.: Menadment, Ekonomski fakultet, Podgorica, 1995, str. 46.

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

esto neke od preduzetih aktivnosti ne mogu da odbace eljeni rezultat i

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

injenica je da ovaj problem ne moe da rjeava pojedinano

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

- definisanje i pojmovna odreenja preduzetnitva i malih i srednjih

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

1. Ekonomska kola preduzetnitva

Promjene pojmovnog odreenja termina preduzetnik

Ocem preduzetnitva smatra se austrijski ekonomista Joseph

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Schumpeter tvrdi da postoji pet tipova inovacija:3

UVOENJE NOVOG ILI INOVACIJA

UVOENJE NOVOG METOD A

OTVARANJE NOVIH TRITA

OSVAJANJE I PRIMJEN A NOVIH

KREIRANJE NOVOG TIPA INDUSTRIJSKE ORGANIZACIJE

Schumpeter razlikuje preduzetnika od menadera. "Vrlo je jasno

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Stoga F. A. von Hayek i I. M. Kirzner nastavljaju Schumpeter-ovu

Neke od osnovnih veliina koje autori koriste u definisanju preduzetnitva

Svojevremeno je M. Casson pokuao da identifikuje preduzetnika

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Tako poznati teoretiar firme W. J. Baumol smatra da treba praviti razliku

U ekonomskoj i menaderskoj nauci tokom druge polovine XX

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

- prilozi s akcentom na preduzetnikovo upravljanje;

"MEN ADMENT" KOL A

Osnovni koncepti preduzetnitva

Houges L. i drugi u konceptu "velike linosti" naglaavaju uroenu

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

znanja kojima raspolau menaderi i u velikim kompanijama, a dokaz za

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

U teoriji i praksi razlikuju se dvije kategorije preduzetnitva:

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

preduzetnici su bila fizika lica koja su se bavila trgovinskim prometom.

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Individualni preduzetnik ili individualni trgovac je fiziko lice koje

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Razlike izmeu ovih trgovaca ogledaju se u:

Neke od osnovnih razlika preduzetnika i preduzea

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

drutava udaljilo bi me od osnovne teme te moram da se zadrim na

Osnovni oblici privrednih drutava u grupi malih i srednjih preduzea

Ortako drutvo se osniva ugovorom dvaju ili vie fizikih ili

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP