Dejan Ajdai

DEMONI U SLOVENSKIM
KNJIEVNOSTIMA
Knjievnoistorijska tipologija na primeru
istonoslovenskih i junoslovenskih knjievnosti
Uvod
Hrianske predstave
Renesansna i barokna demonologija
"Gotski" romantizam
Alegorijski romantizam.
Racionalno-kritiki romantizam i realizam
Simbolizam
Moderna
Modernizovana proza
Postmoderna.
Nauna fantastika
LITERATURA
Demoni u slovenskim knjievnostima najee su hrianskog ili folklornog porekla, a
ree potiu iz mitoloke tradicije orijentalnih naroda, scijentistikih uenja i
hermetinih tradicija. Izbor, uestalost, nain prikazivanja, i funkcije demona u
fikcionalnim predstavama, zavise od opteg pogleda na duhovni svet u vreme
nastanka dela, rasprostranjenosti verovanja ukljuenih u knjievni tekst, otvorenosti,
epohe, anra i autora za prihvatanje motiva iz drugih knjievnosti i mitologija, i
konkretnih sklonosti i poenti koje se iskazuju tekstom.
Pored demona u koje veruju svi Sloveni, postoje i posebnosti u demonolokim
tradicijama istonih, zapadnih i junih Slovena, naroda i etnikih grupa, kao i
unekoliko razliito poimanje odnosa prema demonima u razliitim veroispovestima.
Pisci su u biranju demona kao lika, svoenju, tipizovanju i dograivanju njihovih
odlika u fikcionalnim delima odrazili i deo tih razlika koje proizilaze iz osobenosti
mitolokog predloka - na primer istoni Sloveni veruju u kikimore koje nisu poznate
u narodnim verovanjima junih Slovena, dok se zduhai ne sreu u folklornim
zapisima na slovenskom istoku. Ostale razlike i srodnosti proizilaze iz poimanja
funkcije knjievnosti, poetike teksta i anra, te posebnim odlikama koje individualni
stvaralac pridaje prikazu demona. Dvojstvo dijahronog i sinhronog naela sadrano
je u pojmu knjievnoistorijskih tipova predstavljanja demona, jer tipovi mogu da
"ukorae" u istorijski tok "preskaui" pojedine odseke u neprekidnom
nadovezivanju epoha i dela, ali mogu da imaju i naznake istorijskog, jer predstavljaju
dominantan tip u odreenom periodu knjievne istorije.

U ovoj prilici mogue je uz navoenje najreprezentativnijih dela tek ocrtati obrise

opte knjievnoistorijske tipologije demona u nacionalnim knjievnostima istonih i
junih Slovena.
Hrianske predstave o demonima su ugraivane u religiozno-knjievne tekstove
srednjeg veka, renesanse i baroka iz tekstualnih izvora: Svetog pisma, apokrifa,
beseda, pounih spisa, narativnih vrsta, te usmene tradicije i narodnog hrianstva, i
vizuelnih predstava sa fresaka i ikona, religioznih slika i slikanih crkvenih knjiga.
Razlike izmeu vizantijskog i rimokatolikog veroispovedanja, grke i latinske
pismenosti odraavaju se delimino i u motivsko-tematskim preokupacijama
knjievnih dela koja su ipak nastala na zajednikim osnovama biblijske i
ranohrianske literature. U centru njihove panje je sukob bojih i avolskih sila,
hrianski shvaenog dobra i zla.
U knjizi Demonologija v drevnerusskoj literature (1915) Rjazanovski naslovima glava
Besi-muiteli, Besi-iskusiteli istie dva tipa demonskih bia i njihovih aktivnosti koje
se, naravno, sreu i u knjievnostima drugih naroda. Demoni kao bia koja ulaze u
telo oveka imaju vlast nad njim sve dok ne budu isterani. Sveta lica iz itija, kao
Lavrentije zatvornik peerski, poput Hrista u Jevaneljima, na udesan nain isceljuju
opsednute demonima. Kasnije se te moi proiruju i na udotvorne zemne ostatke,
tako da moti svetaca u srpskim srednjevekovnim itijima Simeona mirotoivog i
svetog Save isteruju besne.
Uzorni obrazac provere privrenosti veri navoenjem oveka od strane demona da
odustane od svog boga i spasenja, predstavljaju kuanje Hrista, zmijino iskuavanje
Eve (Rjazanovskij: 73), kao i vizantijski i latinski tekstovi o demonskim opsedanjima
svetaca. Iskuenja Hrista u pustinji od strane demona opisana u Jevaneljima, i ivot
Svetog Antonija, delo Afanasija Aleksandrijskog predstavljaju i u slovenskom svetu
osnovu srednjevekovnih pria o besovima koja iskuavaju pustinjake. U itijima
svetaca i patericima - zbornicima pounih pria o ivotu podvinika i monaha, demoni
najee u iskuenja dovode ljude od najvie vere i vrline. Epizode o itijima
isposnika, pustinjaka razvijene su u brojnim motivima podleganja demonu i
konanom prevladavanju i pobedi nad njegovim lanim likovima ili ponudama. U prii
o Nikiti Zatvorniku iz Kijevsko-peerskog paterika demon anelskim glasom i
udesnim blagim mirisom opseni vernog, a avoli prevare prepodobnog pojavom u
Hristovom obliju u itiju Isakija Peerskog (Rjazanovskij: 53). U staroruskoj
knjievnosti poznata su i iskuavanja protopopa Avakuma (Gusev), Joana peerskog
zatvornika, Serafima sarovskog. U Teodosijevom itiju Petra Korikog pustinjaka
iskuavaju besovi u vidu zmije, vojske demona i glasa sestre koju je ostavio, ali ih on
odagnava dugim postom, molitvama i pevanjem psalama, a uz pomo Arhanela
Mihaila i istera iz svoje peine. U itiju Ivana Rilskog Evtimija Trnovskog, i itijima
Jovana Osogovskog i Gavrila Lesnovskog takoe su predstavljena besovska
iskuenja. Demoni ne ostavljaju na miru ni brau u manastirima i navode ih na san
tokom boje slube. Mo svetaca potvruje i isterivanje bludnih besova koji u vidu
ena navode na greh. Kasni odjeci ove teme sreu se u prii Otac Varnava Milorada
apanina u kojoj pripoveda unosi sumnju u istinitost Varnavine prie o odupiranju
privlanoj devojci, i u prii Otac Sergije Lava Tolstoja nastale prema itijnom obrascu.
Vampira Borila, junaka romana Legioni svetog Adofonisa, Slavka Janevskog
iskuavaju demonske ene.

Tema odricanja Hrista i prodaje due avolu sa kojim greni junak sklapa ugovor
traei zauzvrat mo, bogatstvo, slavu, ispunjenje ljubavi ili ostvarenje svih elja bila
je veoma popularna i rairena pouna pria, koja se najee zavrava pokajanjem
otpadnika od vere i njegovim spasom. Iz epizode Amfilohijevog vizantijskog itija Sv.
Vasilija Velikog o zavedenom deaku nastale su od itija osamostaljene slovenske
obrade tog siea. U Povesti o E(v)ladiju zaljubljeni sluga se odrie Hrista i sklapa
ugovor s avolom kako bi osvojio gazdinu erku. Posle enidbe on se pokaje, a
molitve Svetog Vasilija i naroda u crkvi donose oprost Boga (Stevanovi: 31-32).
Kratki osmeraki spev Vikentija Rakia s poetka 19.veka predstavlja preradu prie o
Eladiju. U izvesnim elementima slina ovoj prii kod Rusa je Povest o Savi Grudcinu
iz 17-18 veka, koja je nastala pod uticajem Istorije o Josifu Prekrasnom Jefrema
Sirina (uravelj: 153-5, 147). Mladi se preputa bludu sa enom oevog prijatelja, ali
mu sledbenica avola daje zamamljujue trave kada joj jednom ne uslii elje.
Remizov, ruski pripoveda 20. veka u svojoj verziji Save Grudcina unekoliko je
preinaio i psiholoki produbio staru priu (Graeva).
Ugovor s avolom radi bogatstva i moi i spasenje od veitih muka zalaganjem
Bogorodice opisuje se u Prii o vojniku, Povesti o ubogom oveku koga avo naini
carem, Slovu i prii o nekom trgovcu. U Poljskoj je nastala legenda o crnoknjiniku
Panu Tvardovskom koji je avolu prodao duu uz potpis krvlju da bi mu ovaj
ispunjavao elje, ali se u odsutnom trenutku spasao pakla. Tokom 18. veka,
zahvaljujui izmeu ostalog i Levinovoj preradi, pria je ula i u rusku knjievnost
(Begunov), da bi tokom 19. veka doivela obrade i slobodnije prerade u tekstovima
M. Zagoskina, N. Radieva, V. Olina, A. Podolinskog. Bogorodicino udo sa
Teofilom iako napisano na grkom jeziku, bilo je mnogo popularnije na zapadu, pa i
kod zapadnih Slovena u okvirima kulta i pria o udesima Bogorodice. Kod junih
Slovena postoje skraene glagoljske prerade (Mirakuli blaene djevice Marije), dok je
veina irilskih prevoda nainjena prema prii iz udesa Bogorodice, treeg dela
Amartolon sotirije Agapije Krianina iz 17. veka (Stevanovi: 50). Junaci pounih
pria o grehu i svemoi pokajanja predaju se demonskim biima i zbog srebroljublja.
U Prii o Agapiju Karulu kada bogata izgubi bogatstvo, krvlju potpie da se odrie
Hrista, ali se potom u crkvi moli, usni i biva spasen. Vikentija Raki u itiju Vasilija
Velikog obrauje i ovu hriansku legendu.
Novozavetni opisi Antihrista i demona iz Stranog suda (Jevanelje po Mateju 24-25,
i Jovanova Apokalipsa, 19-20), apokrifna vienja apostola i monaha sa proirenim
predstavama pakla, spis Hod Bogorodice po mukama u kome Boja majka silazi sa
Arhanelom Mihajlom u pakao prevedeni su na staroslovenski i docnije redakcije
slovenskih jezika. Pod uticajem vizantijskih beseda Damaskina i Studita, Jefrema
Sirina nastaju i na slovenskim jezicima crkvene propovedi uoi uskrnjeg posta sa
motivom drugog dolaska Hrista i stranog suda kojima se grenici navode na
pokajanje, kao na primer besede Klimenta Ohridskog. Eshatoloke motive sadre
tekstovi Govorenje Sv. Bernarda od due osujene, i Skazanje od nevoljnega dne od
suda ognjenoga koje je sastavio Marko Maruli ili neki akavac iz 15. veka. U
Komediji od Uskrsnutja Isukrstova Mavra Vetranovia - dubrovakog pesnika 16.
veka, Hrist razgovara sa avolima i Luciferom u paklu.
U Prologu na nebu predromantiarskog speva Pla Rahili Konstantin Markovi je
predstavio Satanaila i delimino hristijanizovane furije kako pokuava da sprei boje
namere, ali se na kraju zadovoljava pokoljem dece i Irodovim ispatanjem u paklu.

Damjanov zapaa srodnost izmeu Satane iz Plaa Rahili i Njegoevog Satane iz

Lue mikrokozme, kao i srodnost Rakieve Pesme o Eladiju sa spevom Sveti Sava
Nikanora Grujia (Damjanov: 181).
in bivaemi na razluenije dui iz Cvetnog trioda kao obredni tekst pravoslavne
crkve za olakanje puta due umirueg do onog sveta, i odgovarajui tekst
rimokatolike crkve predao je neke demonske motive i teoloke predstave i
knjievnim tekstovima.
U renesansnoj i baroknoj demonologiji stare hrvatske knjievnosti prevladava
alegorijska pojava demona sa podraavanjima antike mitologije. Dubrovaki
humanista Jakov Buni je krajem 15. veka sastavio na latinskom spev Otmica
Kerbera (De raptu Cerberi), ali su pored antikih elemenata ukljuene hrianske
alegorizacije. U pastoralno-mitolokom delu na narodnom jeziku Planine u duhu
Sanacarove Arkadije i ovidijevskih preobraenja Petar Zorani, u danteovskoj, petoj
glavi govori kako ga vila odvodi u pakao kod "verugami" vezanog Lucifera ije suze
izlivaju ognjene reke, a mahanje krilima pravi hladnou. U se javlja i porod "poglavice
paklenoga kraljevstva" i sedmoglave Himere. Bia iz ada sreu se u komadu Ivana
Dive Gundulia Prozerpina ugrbljena koji je barokni pesnik napisao po
Klaudijanovom latinskom epu. U slikanju pakla, u pevanju Osmana Gunduli se
oslanjao na motive Enejinog silaska u ad i hriansko-danteovske predstave. Prema
liku Tasove zle arobnice Armide iz speva Osloboeni Jerusalim, Dono Palmoti je
ispevao dramsku igru o begu hrianskog viteza Rinalda sa zaaranog ostrva. Sluge
i pratioci zaljubljene arobnice su moni i nakazni demoni.
U alegorijsko-mitolokim dramama, pastoralama predstavljene su vile kao zaljubljene
ili prema ljubavi ravnodune umske ili izvorske lepotice (Naljekovi, Vetranovi,
Dono Palmoti i dr.).
Istoni Slovena, kao ni juni Sloveni iskljuujui one iz Dalmacije tokom renesanse i
baroka nisu imali jaeg dodira sa italijanskom knjievnou. Podstreke ka novom
modelu fantastike Rusi su dobili u 18. veku ugledanjem na tada popularne orijentalne
bajke i prie o udesnim avanturama. Veoma popularna zbirka Levina Ruske prie,
predstavlja uz dosta doterivanja Baba Jagu, Kaeja, pana Tvardovskog i druge
demone iz usmene tradicije. Ove prie su uticale na niz poema s kraja 18. i poetka
19. veka. Levinov savremenik i autor Abevege ruskih sujeverja (Abevega russkih
sueverij), u knjizi Peresmenik ulkov prikazuje zle duhove u slubi arobnjaka koji
junacima nanose zlo. Mihail Popov je u bajkovnom predstavljanju avantura starih
slovenskih knezova i indijskih careva (Starinnye dikovinki) predstavio zlog arobnjaka
Karauna. On je narodne demone predstavio kao uzgredne likove uzdigavi ih u
bogove (Kikimora) ili paraleleno koristivi narodno i antiko ime (rusalka i nimfa).
"Gotski" romantizam predstavlja demonska bia i dogaaje najee u baladama,
poemama i fantastinim priama. Tokom romantizma pored naglog okretanja
sopstvenoj narodnoj tradiciji u kojoj su pesnici i pripovedai mogli da nau grau koja
bi zadovoljila potrebu za onostranim udesnim, zlim stvorenjima knjievnici
preuzimaju i preobraavaju motive, anrovske crte, nain obraivanja tema iz
zapadnoevropskih knjievnosti - Birgerova Lenora, Geteove, Skotove i ilerove
balade, Hofmanove i Tikove prie, i dela trivijalnih austrougarskih pisaca ostavili su
traga u knjievnosti na slovenskom istoku i jugu.

Razmena je, meutim, tekla i u obratnom pravcu. Krajem 18. veka, nakon vesti o
suenjima vampirima u junoj Ugarskoj i putopisnim zapisima Fortisa razvila se i
neobina zainteresovanost u zapadnim knjievnostima za vampire. Balkanskoslovenska verovanja su ula u tekstove italijanskih, francuskih, nemakih, ruskih, ali i
slovenskih autora o opasnim biima iz egzotinih krajeva. Tako je nastalo i nekoliko
vampiristikih mistifikacija ilirskih balada francuskog pesnika Prospera Merimea
(Yovanovitch: 267-309). ira pojava motiva slovenskog folklornog porekla u
slovenskim knjievnostima, dobila je, paradoksalno, podsticaje iz zapadnih
knjievnosti. Tako, na primer, u prii napisanoj na francuskom jeziku Vukodlakova
porodica Alekseja Tolstoja, oficir dolazi u srpsko selo i zaljubljuje se u devojku iji su
ukuani vampiri. U priama Atanasije Nikolia i Janka Veselinovia (Venost)
pokojnik odvlai ivog pobratima u posetu onom svetu.
Posle manje uspelih pokuaja Karamzina, Dmitrieva, Ljvova, Merzljakova, Muravjova
i drugih, da stvore rusku baladu i pojave dva prevoda Birgerove balade Lenora iz
pera ukovskog i Katenjina, razvila se viestruko znaajna polemika Gnedia i
Griboedova o idealu nacionalne balade. ukovski je docnije sastavio Svetlanu,
slobodnu preradu Birgerove pesme ukidajui zagrobne uase nemakog pesnika i
unosei elemente narodnih obiaja - gatanje devojka o svom sueniku (Duekina:
90), dok se Katenjin baladom Lei zaloio za baladu sa jo naglaenijim prisustvom
narodnih elemenata. Balade i lirske pesme sa neistim nadljudskim biima potom
piu Pukin, Ljermontov, Markevi, Podolinski, Levko Borovikovski, evenko, Fet,
Njekrasov, Aleksej Tolstoj, Korinfski, Lohvicka, proirujui okvire narodnih verovanja
novim motivima i znaenjima. Mada su balade sa demonskim likovima bile poznate
kod junih Slovena, one nisu dale zamaha znaajnijem ogledanju u ovom anru.
Laza Kosti je svoje prve stihove napisao na nemakom u duhu Geteovih balada, ali
je posluavi dobronamerne savete preao na pisanje na narodnom jeziku. Odve
moralistika grobljanska balada Nonica srpskog pesnika koji se potpisao
pseudonimom Ile Mile napisana je nevetim podraavanjem duha engleskih i
nemakih pesnika. U baladama slovenakog pesnika s kraja 19. veka, Antona
Akerca prepliu se motivi iz narodnih pesama sa demonskim motivima iz evropske
balade (Nona putnica, Brodar, Mea ).
U romantiarskim spevovima demoni kao epizodni likovi u poemama Andrejeva,
Radieva i ukovskog, ljudoderka u Raznovidju vitetva Sime Milutinovia,
ernomor i vetica Naina u Ruslanu i Ljudmili Pukina, bezuspeno pokuavaju da
spree ostvarivanje elja pozitivnih junaka. Opis Tatjaninog komarnog sna u 5. glavi
Evgenija Onjegina nagovetava patnje koje je oekuju. Kao samostalni likovi
znaajno mesto demoni imaju u zapletu i raspletu poema Pan Burlaj (Pan Burlaj)
Podolinskog, Demon Ljermontova, Upir (Upyr') ubinskog, Ivanjska no Subotia, i
dr. Odbaenog ljubavnog suparnika iz speva Jovana Ilia Pastiri viaju u oblacima sa
veticama, havetima, krilatim zmajem i grabancijaem. Krae pesme, esto i
naslovljene imenom demona, npr. Rusalka, Domai (Domovoj), Crnogorac zarobljen
od vile, stavljaju, naravno, u sam centar panje demonski svet.
Parodije na demonske motive predstavljaju posebnu grupu tekstova, u kojima se
modeli i svojstva demona iz postojeih tekstova podreuju dvostrukom itanju koje
uvaava postojanje predloka i novog teksta. Komiko preobrtanje odnosa demona i
ljudi i parodijsko preobraavanje gotskih motiva sree se u poemama Kneginjica
Milua (Knjana Milua) Katenjina, i Baba Jaga (Baba JAga) Njekrasova. U nekim

parodijama demonski motivi istiu mane protivnika na knjievnom polju. Parodijske

predstave antikog ili hrianskog pakla kao inovniki ureenog hijerarhizovanog
sveta mogu imati i satirino-politiku pozadinu (Veljtman, Pukin, Zmaj, Suboti,
Tolstoj).
Tema ljubavi kao strasnog predavanja ili osvajanja omiljen je predmet
romantiarskog fikcionalizacije i realistike demitologizacije odnosa rusalki (ili vila) i
oveka, ili demona i ene. Bezduni demon zavodnik (zavodnica) namamljuje svojom
lepotom, smehom ili privlanim glasom ljudsko bie. avo u liku Varfolomeja iz prie
Titova (i Pukina) Usamljeni dom na Vasiljevskom rastura ljubav Pavela prema
ednoj devojci, a nju zavodi. Somov u prii Kupalovo vee, i Podolinski u poemi Pan
Burlaj prikazuju rusalke kako mame mladie i odvode ih u smrt. Upir iz prie Dalja i
liku zgodnog neznanca donosi smrt roditeljima devojke koja se zaljubila u njega.
Letea utvara iz prie Turgenjeva Prizraki pije krv. Mrtvi suprunik, ili strasni ljubavnik
kao vampiri ostavljaju tragove svojih zuba na vratu ene ili ljubavnice. Kijevska
vetica Somova ne moe da se odupre zovu Sabata i u propast povlai i kozaka koji
je iz ljubavi kriom prati. Ostavljene devojke postaju rusalke koje se svete svojim
nevernim ljubavnicima (Somov pria Rusalka, Pukinov nezavreni komad Rusalka.
Tamne strane ljudske slabosti i najdublje ponore zla ispituju neke od pria i pesama
gotskog romantizma, kao npr. Gogoljeve prie "tragedije" Vee uoi Ivana Kupale,
Strana osveta.
Intertekstualne veze unutar nacionalne ili meu slovenskim knjievnostima jae su u
prozi no u poetskim i dramskim anrovima. Prie Oresta Somova, Pogoreljskog i
Pogodina Gogolju su pruile podsticaj da na uzoran, ali i i jedinstven nain predstavi
demone uz preplitanje romantiarske sklonosti ka udesnom i realnog prikazivanja
seoskih verovanja. Fantastika folklornog porekla Gogoljevih pria iz dve knjige zbirke
Veeri u seocetu kraj Dikanjke (Veera na hutore bliz Dikan'ki) i prie Vij iz zbirke
Mirgorod uticale su na nastanak slinih zbirki kod istonih Slovena (Bilevi - zbirka
Svjatonie veera, Zagoskin - zbirka Veera na Hopre, prie Luganskog = Dalja,
Kvitke Osnovjanenka, Storoenka, Danilevskog, Iv. Franka) i junih Slovena (Jovan
Gri dugaka pria Gostionica kod Poluzvezde na imendan antavog torbara,
Ognjanovi avolski poslovi, prie Gliia, apanina, Matavulja i dr).
Romantiari su preuzimali narodne predstave o demonima, ali je irok, anrovskim i
linim pristupom uslovljen, raspon od potovanja folklornih odlika do znaajnih
odstupanja od folklora (npr. Kaej besmrtni kao krtica i zelena u nezavrenom
komadu Ostrovskog Ivan carevi, gospodski i armantni Kikimora u dramama
Kjuheljbekera, zaljubljena Baba-Jaga u poemama Katenjina i Njekrasova). Gogolj je
lik vija sastavio iz vie elemenata, a tobonja etnografska potvrda izvornosti se
pokazala neutemeljenom. Elementi mistifikovanja folklora se nalaze i u Vedama
slovena, Zelenogorskom rukopisu Vaclava Hanke, kao i slovenskim prevodima
mistifikacije ilirskih balada.
Alegorijski romantizam. U romantiarskim knjievnostima demoni predstavljeni na
alegorijski nain kao zatitnici naroda ili poezije pojavljuju se u srpskoj knjievnosti.
Alegorijska remitologizacija vila zapoela je zamenjivanjem antikih muza biima iz
nacionalne mitologije, da bi kasnije zatitnice nacionalne poezije prerasle u zatitnice
naroda. Vile gube svoje zle odlike iz folklora i postaju vidovite savetnice i odlune

ratnice koje podstiu narod na ustanak za slobodu. Jednostavnost alegorijske ideje i

esta upotreba dovela je u srpskom romantizmu do trivijalizacije lika vila, ali i do
estetskih uslonjavanja u simbolikim uzletima Laze Kostia. U dramskom pesnitvu
srpskog romantizma vile su se javljale u patetinim alegorijskim drama i tragedijama
iz narodne istorije: San Kraljevia Marka Jovana Sterije Popovia, Prolog u slikama
Jovana Subotia, Spasova no Svetozara Miletia, Gri Nevera Vuk. Pesnik Sima
Milutinovi u Tragediji srpskoga gospodara i voda Karaora (1847) prikazuje
nakazno Cvijetino edo, grotesknu grdobu sa ivotinjskim crtama. Nasuprot
Karaoru koji oliava etike vrline, hriansku veru i istorijsku viziju osloboenja,
udovite alegorijski predstavlja grehove, pakao i drugu veru i istorijsku izdaju voe
prvog ustanka. U spevu U carstvu samodiva Bugarina Vazova pesniki subjekt se
nalazi izmeu zmajice - alegorijskog lika ljubavi, i samodive - predstave poezije.
Potpuno osoben pristup alegorijskom i simbolikom korienju narodnih verovanja
sree se u tek skoro objavljenim, jeziki teko razumljivim i hermetinim spevovima
ora Markovia Kodera. Ukrtanje fragmentarnih predstava o vilama i mitologijom
bilja, zvezda i ptica podreeno je velianju naela neprestanog preobraavanja
oduhovljene prirode.
Pod uticajem poetskog rasplitanja odnosa najvieg dobra i zla u delima evropskih
predromantiara (Miltonov spev Izgubljeni raj romantiara) i romantiara Geteovog
Fausta, Bajronovih demonskih buntovnika i u slovenskom svetu se javljaju poetska i
dramsko poetska dela koja sueljavaju Boga i Satanu. Njegoev spev Lua
mikrokozma predstavlja opis sukoba palog anela i Boga. Misterija Poljaka
Slovackog Sin zemlje, Dzjadi Mickjevia prikazuje oveka izmeu Lucifera i nebeskih
sila, anela i avola. U misterijama Alekseja Timofejeva Poslednji dan, Pesnik, ivot i
smrt javlja se alegorijsko tumaenje sukoba razornih i stvaralakih sila. U drami
Iorski Kjuheljbeker obrauje na ironijski nain motiv ugovora sa avolom u liku
Kikimore, dok u drami Ivan, trgovaki sin (Ivan, kupeckij syn, objavljenoj tek u 20.
veku) on delimino obre tradicionalni odnos ljudskog i demonskog sveta: erka
vetice je portvovano zaljubljena u oveka i saosea sa bolom enom, a trgovaki
sin je bezoseajan i u propast alje svog spasitelja i enu. Satirino i parodijsko
nalije romantizma obuzetog metafizikim raskolima predstavljaju tekstovi
Senkovskog (Veliki prijem kod Satane) i Lava Tolstoja (Propast ada i njegovo
obnavljanje).
Dramska igra No na raskru Luganskog - Vladimira Dalja prikazuje okraj
vodenog, umskog i kunog demona na granici njihovih svetova.
U ruskoj knjievnosti karamzinovski model junake bajke u stihovima poetkom veka
je predstavljao model za Andrejeva, Pukina u poemi Ruslan i Ljudmila, da bi u stilu
Pukinovih bajki nastale i bajka ukovskog o caru Berendeju i drama-bajka
Ostrovskog o Ivanu Careviu. U srpskoj i hrvatskoj knjievnosti bajke su pisali
sredinom i krajem veka Joksim Novi, Ilija Vukievi, Ivana Brli Maurani, a kod
Bugara u prvoj polovini 20. veka Angel Karalijev. U priama Ilije Vukievia prepliu
se elementi bajke i moralistike pouke (avo i devojka, avo probudi elju za blagom
i samoljublje), bajke, alegorije i satirino-komine prie (Pria o selu Vraima i Simi
Stupici) u prii o avolovom upropaavanju sela unoenjem zavade meu glupe
seljake. Vukievievia bajka o car Goranu koji elei besmrtnost ivi samo nou, a
nastrada kada ga opsedajui enu u kolibi spremaju mu prevaru - doeka zora i

razgrnu plast u koji se sakrio. Sniavanjem statusa bajki u anr knjievnosti za decu
umanjilo je i njen ugled kao knjievne vrste.
Racionalno-kritiki romantizam i realizam
Jo prosvetiteljska kritika sujeverja osporava stvarno postojanje demona i
ismevanjem praznoverica s idejom da se one obrazovanjem naroda mogu iskoreniti.
Ova tendencija se, meutim, ne vezuje samo za prosvetiteljstvo i dela u kojima se
udesna zbivanja objanjavaju realnim postupcima, ve i u romantizmu, folklornom
realizmu i realizmu. Tokom 19. veka smenjivali su se razliiti poetiki obrasci
zasnovani na razobliavanju vere u demone. Sa pojaavanjem kritiko-racionalnog
odnosa prema prema narodnom sujeverju menja se i odnos fantastike i realnog
sveta. Te promene izazvane u samim temeljima kulture imaju i knjievno-istorijske
odraze. Menjaju se narativne forme, a u delima folklorno romantiarskog ili folklornorealistikog usmerenja pripoveda se udaljava od narodnog kazivaa ili od junaka
kojima se priviaju demoni. Strani susreti sa neistim biima pokazuju se kao
posledica privienja, straha, pijanstva, sna ili grie savesti.
U realistikoj knjievnosti demonski svet se prevodi u psiholoke sukobe ili osporava
kao sujeverje. U priama Gogolja, Bilevia, Zagoskina, Jovana Gria, Kvitke
Osnovjanenka, Ivana Franka prepliu se romantiarski i realistiki elemenata, dok u
priama Matavulja, Gliia, Dalja, Storoenka prevladava realizam. Pod dejstvom
alkohola junacima Odojevskog (Pria o mrtvom telu), Zagoskina (Nezvani gosti),
Gogolja (Izgubljeno pismo), Bilevia (Ded Denis Grigori), Kvitke (Mrtvaki uskrs),
Gnedia (Pudla) se priviaju demoni. I ehov u priama razobliava uverenje pijanih
junaka da su se suoili sa neistim biem (Razgovor pijanca s treznim avolom, No
na groblju).
Podrivanje fantastine motivacije esto prate komiki elementi. U itavom nizu pria
osnovu zapleta ini smicalica lukavih junaka koji raunajui na sujeverje ele dou
do nagrade (Gogolj Soroinski sajam), osvete (Glii Raspis) da skriju tajnu ljubav
(Avdejev Ognjeni zmaj, Jaki Bela kuica, Pisemski Lei, Vrevi Seoska osuda na
smrt novog vukodlaka Glii Brata Mata). Pripovedai koriste razliite strategije
prikrivanja i otkrivanja konanog raspleta.
Zavisno od psiholokog motivisanja junakovog privienja gradi se i razgrauje
fantastina realnost u predstavama o demonu. U narativnom prikazivanju zla slabe
granice izmeu fizikih, i emotivnih odlika ljudi i demona, pribliavaju se
pripovedaevo motivisanje demonskih i ljudskih postupaka. Ovakvo pounutarnjivanje
zla dozvoljavalo je i podsticalo prikazivanje patolokih junaka koji se mogu
sagledavati u dvostrukom kljuu - udesnom i stvarnom.
Moralno prosuivanje demonske teme naglaeno je u delu Fjodora Dostojevskog,
najpre u romanu Braa Karamazovi, u ismevanju pakla starog Karamazova, Legendi
o velikom inkvizitoru, razgovora oca Feraponta sa monahom i u zapisima Starca
Zosime o paklu kao odsustvu ljubavi.
Simbolizam je mogao da se pojavi i ponovo otkrije fikcionalne mogunosti
demonskih motiva sa slabljenjem prosvetiteljsko-kritikog zadatka fantastike da
dokazuje kako demoni ne postoje. Otkrivanje simbolikih vrednosti demonskih sila,

svakako, nije tekovina simbolizma, ali je na prelomu vekova ta mogunost bila

osnaena sveukupnim estetskim tenjama doba.
Drama-fejerija umska pesma (Lisova pisnja) Lesje Ukrajinke predstavlja sloeni
alegorijsko-simboliki tekst u kome prevarena umska vila, Mavka tui zbog
izgubljene sree. Aleksandar Oles pie drame-bajke Nad Dnjeprom (Nad Dniprom)
No na planini inspirisane narodnim verovanjima i pesmama. Ukrajinskoj knjievnosti
na prelomu vekova pripadaju i dela Mihaila Kocubinskog sa demonskim motivima.
U dramama Petka Todorova Gorski zmaj (Zmej gorjanin) ispituje se odnos line
slobode i kolektivne prisile u prikazivanju ljubavi devojke i zmaja.
Predstave o demonima preobraavaju se u lirskim formama u ciklusima pesama sa
simbolistikim elementima Korinfskog, Feta, Alekseja Tolstoj (Soro'i skazki, 1909;
Za sinimi rekami, 1911). Geo Milev u pesmi Zmaj (Zmej) modernistiki razlomljenim
stihom na ekspresionistiki nain slika erotski zanos, ali pesmu okonava
razbijanjem onirike iluzije i buenjem devojke.
Moderna poezija produbljuje simbolistiki povratak izvornim mitovima, ali sa drugim
razlozima. Ona se obraa magijskim slojevima kulture, basmama i obredima. Piscima
folklorni tekstovi nisu vie prevashodno potrebni radi etnografske verodostojnosti, oni
u zagonetkama, basmama i pesmama otkrivaju poetsku vrednost i sami piu
tekstove sa magijskim strategijama (Hlebnjikov - pesma No' v Galicii i dr., Marina
Cvetajeva, eki nadrealisti, Vasko Popa, Miodrag Pavlovi, Novica Tadi). U
preobraavanju slike sveta u oima jednog kruga modernista povratak nacionalnoj
tradiciji se shvata kao izvor prevrednovanja unutar kulture i njenog stvaralakog
preobraaja koje e omoguiti poetak njene obnove.
Modernizovana proza spaja iskustvo realistike knjievnosti sa elementima
moderne knjievnosti. Proza se ponovo otvara prema fantastici, modernim temama i
preokupacijama, ali ne odustaje ni od sredstava realizma.
Ukrtanje stvarnosti ljudskog i neljudskog sveta u fikcionalnim tekstovima o
demonima, pored uobiajenog odnosa u kojima je ovek rtva nudi i mogunost
ruenja tradicionalnih predstava i preobratanja u kome se ljudskost demona pokazuje
kao klju za razumevanje neljudskog karaktera ovekovog sveta. Tu nema vie
mesta smehu iz Levinovih pria i poema Katenjina i Njekrasova, ve se postavljaju
pitanja o granicama ovekovog nasilja i nasilja koje je simboliki projektovano u
demone. U Dnevniku Satane Leonida Andrejeva ne strada ovek od demona, ve
ljudsko proraunato zlo ubija zaljubljenog Satanu. Ognjeni aneo Valerija Brjusova
prikazuje crnomagijske obrede kojima se prizivaju demoni i avoli, a ispituje mera
ludila i zdravlja. Verovatno najpoznatiji demonski lik slovenskih knjievnosti 20. veka
opisan je u romanu Mihaila Bulgakova Majstor i Margarita - profesor Voland sa
Azazelom i Behemotom se u Moskvi izaziva udesna zbivanja.
U Burleski Gospodina Peruna Boga Groma, Rastko Petrovi prikazuje Mariju, majku
boju, kako (u 14. veku!) odlazi sa Arhanelom Mihajlom i svetim Petrom u pakao; on
pripoveda o crnom zmaju, pripoveda se o ocu Jeronimu koji pie o tajnama
avolovog repa, raskalanom bogu Trojanu, koji beei od kazne moralnog Daboga
skae u jezero Zasavicu, a potom kao crni bik namee namet u devojkama.

Tradicija se u prozi koja je uvaila iskustvo moderne prikazuje bez preanje

pounosti i uvek pouzdanog pripovedaa. Momilo Nastasijevi u pripoveci Zapisi o
darovima moje roake Marije utkiva demonska znaenja povezujui smrt prosca i
devojino vezenje zmija i zmajeva. Prie Svetoslava Minkova Ustrel, Neista sila,
bugarskog pripovedaa, dodaju demonolokim predanjima dodatnu uverljivost,
pojaavajui pri tome i napetost izmeu stvarnog i nadstvarnog. U brojnim priama
Remizova, u ijoj su kui visili izrezani likovi demona, pojavljuju se avolski ljudi,
vetice prema narodnim verovanjima i prema staroruskim tekstovima.
U velikim pripovednim oblicima elementi narodnih verovanja u natprirodna neljudska
bia upleteni su u siejnu maticu. U romanu Mee Selimovia Tvrava glavni junak,
stradalnik Ahmet abo se seti prie o Karanalozu, crnom, smrdljivom i tekom
demonu jae ljude saekujui ih na raskrsnicama. Crnjanski uzgred umee
vampiristiki motivi u Dnevnik o arnojeviima, dok u Seobama prikazuje strah od
povampirene Gospoe Dafine. U romanu Na Drini uprija, u glavi u kojoj se opisuje
neuspeni poetak gradnje mosta, Andri "obnavlja" predanje o vili ruiteljki koja
"trai" rtvu. Ana Radin pokazuje kako Andri u pripoveci Za logorovanja prikazuje
nekrofilnog razvratnika kako napastvuje zarobljenu devojku koristei elemente
vampirizma, iako nigde nije spomenuo ime vampir. (Radin: 151).
Postmoderna. Pisci postmoderne kombinuju razliite demonoloke tradicije,
inoviraju ih, izmiljaju, obru tradicionalne atribute demona postavljajui ih u nove i
neoekivane situacije, meusobno ih prepliui. Uzgredno motivsko ukljuivanje
demonskih motiva. Model magijskog realizma i uticaj latinoamerike fantastike
Borhesa i Markesa.
Meu demonima tradicionalnog porekla posebno mesto u knjievnosti 20. veka imaju
vampir i njegovo ensko otelotvorenje vampirica. Vetice, kao ranije veoma rairena
bia izgubile su na svojoj privlanosti, budui da je kulturni model njihovog vraanja
zastareo i prevazien, a u meuvremenu nije ispunjen novim sadrajem. Slava
vampira u slovenskim knjievnostima nije dominantno vezana za njegovo slovensko
poreklo, ve za uznemirujue fikcionalne mogunosti koje nudi strano bie koje
prelazi granicu ivota i smrti.
Dobrica osi u romanu Bajka sklapa priu o avolu Anami i oveku u koju unosi i
elemente antiutijskih romana. U Pekievom romanu Kako upokojiti vampira, vampir
predstavlja i simbol ideologizovanog nasilja i simbol zle savesti koja oivljavanja sa
seanjima na zloinaku mo. Samopreispitivanje nacistikog oficira koji gubi
duevno zdravlje viestruko mu otkriva vampirsku prirodu totalitarne ideologije iji je
bio deo. Ljudi s etiri prsta Miodraga Bulatovia predstavljaju demonsku grupu
emigrantskog podzemlja okupljenu oko Jozefa Franca Drakule, lika htonskoonostranih svojstava.
Pseudoistorijski roman Milisava Savia up komitskog vojvode predstavlja pojavu
avola i hromog avolskog stareine sa vujom njukom posle pononog bacanja
make na svatovskom groblju u kljuali lonac. Vojvodin pomonik, Troglavi (i epav),
po potrebi u nedrima sakriva glave, ali kada i poslednju izgubi stavlja je pod pazuh.
Vidosav Stevanovi u romanu Nii (179) kroz poetiku mitskog i arhetipskog
uoptavanja uz viestruka prelamanje ironinog i sujevernog predstavlja lokalnu

istoriju u kojoj i onemoale vetice i drugi demoni imaju svoje mesto. U

Stevanovievom romanu Testament proirena mitska vizura utvruje sliku
prokletstva celog naroda, a demoni u mranoj predstavi sveta koji izgleda kao
prebivalite htonskih bia dodatno podupiru atmosferu kolektivnog uasa i bezizlaza.
Onirika fantastika sa vampirskom temom iz svakodnevnog ivota rauna sa
preznaavanjem saznajnih i psiholokih vidokruga junaka, nudei jedan
osavremenjeni model demonskih snova. Vlada Uroevi u prii Vinjev liker spaja
vampiristiki motiv sa zemljotresom u Skoplju.
Postmoderna zainteresovanost za status pisca i stvaranja ima zanimljive aspekte u
nekim proznim delima. U romanu Slavka Janevskog Legioni Svetog Adofonisa (iz
trilogije Mirakuli grozomore) letopisac narator je vampir Borilo, meditativan i
melanholian junak, koji promilja o pisanju, a iskuavaju ga kao pustinjake demonske ene. Jordan Radikov priu Tenec iz zbirke Vodolej zapoinje laganim
uvoenjem udesnog pomonika u dom, da bi u zavrnom obrtu otkrio da je vampir
napisao upravo proitanu priu.
Radikov preplie perspektive prikazujui jednu istu pojavu u dva tumaenja - kao
nauno-fantastino i narodno sujeverje: u prii Kona dinja (Koenijat pupe) - dva
gosta iz kosmosa u Sofiji za seljane predstavljaju talasme i vampire.
Osavremenjivanje ivota demona na zabavan nain otkriva se i u priama Radikova
vampir vozi velosiped, vampiri su zabrinuti to e jezero hidrocentrale da potopi
njihove domove- grobove.
Razvijenu igru preplitanja razliitih tekstova uz fantazijsko fantastina i figurativna
dograivanja tipina su za prozu Milorada Pavia. U Hazarskom reniku Milorada
Pavia pie kako se dubrovanka Efrosinija Lukarevi ("prialo se Mora, vetica")
posle noi provedene na vampirima opsednutom dvoru Drakule "raspukla belom
trskom koja brzo raste". Ljubavni odnos sa elementima vampirizma Pavi predstavlja
i u pripovetci Doruak i u romanu Predeo slikan ajem.
Nauna fantastika kao nov model pripovedanja o buduem oveku u tehnoloki
razvijenom svetu oslanja se na arhetipske modele bajki i fantastinih pria.
Demonsko u ovom svetu budunosti predstavljaju udovina zla bia van Zemlje ili
maine koje su se otele ovekovoj vlasti. Razvijena i raznolika nauna fantastika
Slovena puna je primera demonizacije onostranog-kosmikog (v. Strugacki, Lem,
Asimov i dr.).
Bogata i raznolika verovanja slovenskih naroda u demone sigurno su u vezi sa
oiglednim prisustvom demonskih tema u njihovim knjievnostima. Pored zajednikih
odlika proisteklih iz (relativno slinih) istorija srodnih kultura mogu se uoiti i
karakteristine crte unutar demonolokih tradicija nacionalnih knjievnosti.
Nacionalno osobene crte u obradi demonskih motiva i tema ustanovljava se, odrava
i osnauje vraanjem pisaca temama svojih prethodnika i njihovim viestruko
produenim dijalokim odnosom. Nesporni uticaji zapadnih i drugih slovenskih
knjievnosti u nacionalnim knjievnostima takoe se ukljuuje u nastanak dela sa
demonskim likovima. Obilje pitanja o knjievno-istorijskoj sudbini demonskih tema,
motiva, i anrova, pitanja o intertekstualnim odnosima dela i meusobnim uticajima
pojedinih knjievnosti, o odnosu knjievne i vanknjievne stvarnosti moi e da dobiju

pouzdanije odgovore nakon punog zaokruenja korpusa tekstova iz svih slovenskih

knjievnosti i novih studija posveenih posebno usmerenim problemima.
LITERATURA:
Ajdai, Dejan: Motiv vampira u evropskoj knjievnosti i knjievnosti balkanskih
Slovena, Knjievna re, 10. jun 1993, 418, str. 12.
-Kratak pregled folklornih demona u bugarskoj knjievnosti, Zbornik Matice srpske za
slavistiku, 46-47, 1994, str. 197-205.
Patriotska remitologizacija vila u knjievnosti srpskog romantizma, Mit. Zbornik
radova, Novi Sad, 1996, str. 723-730.
Angelov, D.: Eshatologinite predstavi na srednevekovnija bulgarin, otrazeni v
oficialnata i apokrifnata literatura, Starobulgaristika, 1982, 2, str. 73-97.
Anti-Stojevski, Vera: Motivi to se srekavaat vo apokrifnata i vo narodnata
literatura, Makedonski folklor, 1969, 3-4, str. 195-208.
Begunov, Ju. K. Skazanija o ernokninike Tvardovskom v Pol'e, na Ukraine i v
Rossii i novonajdennaja "Istorija o Pane Tverdovskom", Sovetskoe slavjanovedenie,
1983, 1, 78-90.
Borisjuk, Tamara: Fol'klor i mfologja v "Lsovj psn" Les Ukratnki, Narodna tvorst'
ta etnografja, 1991, 2, 31-40.
Buhtab, B.: Pervye romany Vel'tmana, u: Russkaja proza, Leningrad, 1926, 192231.
Vinogradova, Ljudmila N.: Fol'klornaja demonologija v kul'ture pol'skogo romantizma
(Rusalka v narodnih poverijah i v hudoestvennom tvorestve), u: Prosveenii i
romantizme. Sovetskie i pol'skie issledovanija, Moskva, 1989, 123-140.
Volkova, T. F.: Hudoestvennaja struktura i funkcii obraza besa v Kievo-peerskom
paterike, Trudy otdela drevnerusskoj literaturi, 33, 1979, 228-237.
Gesemann, Wolfgang: Zur Deutung romantischer Daemonie im Erzaehlwerk Michail
Pogodins, Wiener Slavistisches Jahrbuch, 18, 144-150.
Gorelkina, O. D.: Motiv besa v russkih povestjah konca XVII - naala XVII veka, u:
Literatura Drevnej Rusi. Istonikovedenie, Leningrad, 1988, 248-258.
Gofman, V.: Fol'klornyj skaz Dalja, u: Russkaja proza, Leningrad, 1926, 232-261.
Graeva, A. M.: Povest' A. M. Remizova "Sava Grudcin" i ee drevnerusskij prototip,
Trudy otdela drevnerusskoj literaturi, 33, 1979, 388-400.
Gusev, Viktor E.: Besy v "itii" Avvakuma i narodnaja demonologija, ivaja starina,
1994, 2, 14-17.

Damjanov, Sava: Koreni moderne srpske fantastike, Novi Sad, 1988.

Durnovo, N. N.: Legenda o zakljuennomn bese v vizantijskoj i starinnoj russkoj
literature, Drevnosti. Trudy slavjanskoj komissii MAO, Moskva, 1907, t. 4, vyp. 1, 54152.
Duekina, Elena: Russkij svjatonij rasskaz, Spb, 1995.
uravel', Ol'ga D.: Sjuet o dogovore eloveka s d'javolom v drevnerusskoj literature,
Novosibirsk, 1996.
Eremina, Valerija I.: Poezija 1880-1890-h gg., u: Russkaja literatura i fol'klor (konec
XIX v.), Leningrad, 1987, 334-360.
Izmajlov, N. V.: Fantastieskaja povest', u: Russkaja povest' XIX veka. Istorija i
problematika anra, Leningrad, 1973, 134-166.
Iezuitova, R. V.: Ballada v epohu romantizma,u: Russkij romantizm, Leningrad, 1978,
138-163.
Jovanovi, Vojislav: Vampirizam u evropskoj knjievnosti, Srpski knjievni glasnik,
1912, str. 48-54; 128-135.
- Yovanovitch, Voyslav M: "La Guzla" de Prosper Merimee. Le origines du livre - ses
surces - sa fortune, Grenoble, 1910.
Mann, Jurij:Poetika Gogolja, 1988.
-Dinamika russkogo romantizma, Moskva, 1995.
Radin, Ana: Motiv vampira u mitu i knjievnosti, Beograd, 1996.
Rjazanovskij, F. A.: Demonologija v drevnerusskoj literature, Moskva, 1915.
Stevanovi, Pavle: Pripovetka o oveku koji se prodao avolu, Beograd, 1934.
Stojanova, Ljudmila: Preobraenijata na fantastinoto v b'lgarskata hudoestvena
proza, u: Literatura i kultura, Sofija, 1992.
Franievi, Marin: Povijest hrvatske renesansne knjievnosti, Zagreb, 1983.
eleva, Elizabeta: Mitot kako intertekst (vrz primeri od romaneksnata trilogija
"Mirakuli na grozomorata" od Slavko Janevski), Mit, Novi Sad, 1996, 571-578.