Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

1 GREJANJE I KLIMATIZACIJA UVODNI POJMOVI

Grejanje i klimatizacija su grane tehnike i naune discipline koje se bave ostvarivanjem i
odravanjem pogodnih uslova za boravak oveka u zatvorenom prostoru. Strogo uzevi, navedena
definicija odnosi se na komfornu klimatizaciju gde se uslovi ugodnosti prilagoavaju prvenstveno
ljudima koji tu borave. Za razliku od komforne klimatizacije, osnovni zadatak industrijske
klimatizacije je stvaranje pogodnih uslova za optimalno odvijanje tehnolokog procesa. Naravno,
ti uslovi sredine moraju biti prihvatljivi i za oveka. Na primer, u pojedinim pogonima tekstilne
industrije i pojedinim fazama prerade duvana potrebno je odravati visoku relativnu vlanost
vazduha (i do 90%) to ovek moe da podnese, mada je za njega idealna vrednost oko 50%.
Za razliku od sistema grejanja koji ostvaruju funkciju zagrevanja prostora i deliminog
provetravanja, sistemi klimatizacije ostvaruju daleko vei broj funkcija u cilju postizanja uslova
ugodnosti tokom cele godine. Osnovne funkcije klimatizacionih postrojenja su:
- zagrevanje prostora u zimskom periodu;
- hlaenje prostora u letnjem periodu;
- ventilacija;
- odravanje relativne vlanosti vazduha: vlaenje vazduha u zimskom periodu i suenje
(odvlaivanje) u letnjem;
- odravanje potrebnog nivoa istoe vazduha.
1.1 RAZVOJ TEHNIKE GREJANJA I KLIMATIZACIJE
Postrojenja za centralno grejanje imaju niz prednosti u poreenju sa lokalnim ureajima.
Centralno grejanje podrazumeva centralni izvor toplote, u kome se vri sagorevanje goriva na
jednom mestu, odakle se toplota dalje distribuira do prostorija koje se greju. To omoguava bolju
kontrolu procesa sagorevanja i vee iskorienje goriva. Istovremeno je izbegnuto raznoenje
goriva i skupljanje pepela na vie mesta i umanjuje se opasnost od pojave poara. Kod centralnih
sistema je omogueno postavljanje grejnih tela uz spoljne zidove, to obezbeuje povoljnu
raspodelu temperatura i bolje uslove ugodnosti, a grejna tela zauzimaju manje korisnog prostora.
Ekonominost centralnih sistema naroiti dolazi do izraaja kod onih postrojenja kod kojih je
ostvarena dobra regulacija. Meutim, sve dobre strane centralnog grejanja mogu doi u pitanje
ako postrojenje nije projektovano i izvedeno na odgovarajui nain. Postrojenja za centralno
grejanje imaju niz prednosti u poreenju sa lokalnim ureajima. U istoriji oveanstva je bio dug
put dok se dolo do dananjih sistema za grejanje i klimatizaciju. Pri tome su se nagovetaji
modernih sistema javljali u davnim vremenima, ali je bilo potrebno da se stvore tehniki uslovi da
bi grejanje dobilo dananji izgled preciznost i kvalitet. Poetak klimatizacije vezuje se za 20-te
godine prolog veka u Americi. Vremenom su razvijeni razliiti sistemi klimatizacije tako da se
eljeni uslovi ugodnosti praktino mogu postii u svim sluajevima.
Energetska kriza 70-tih godina prolog veka uticala je na celokupan ivot oveka, pa i na
sisteme grejanja i klimatizacije. Meutim, primena sistema u skoro svim sferama ivota nije
zaustavljena, ali je dolo do modifikacije i razvoja novih tehnikih reenja grejnih i
klimatizacionih postrojenja. Osnovni cilj je da se projektuju i izvode energetski efikasni sistemi
grejanja i klimatizacije.
Kako bi se pospeila efikasnost grejnih sistema, razvijani su niskotemperaturski sistemi
panelnog grejanja, primena obnovljivih izvora (biomase, Solarne energije, kao i energije tla,
podzemnih voda i spoljnog vazduha) i usavreni su sistemi automatske regulacije rada sistema. U
cilju tednje energije u klimatizacionim sistemima smanjen je broj izmena sveeg vazduha na sat,
1

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

ali se tada javio problem loeg kvaliteta vazduha u klimatizovanim prostorijama (IAQ Indoor
Air Quality). Sniena je unutranja temperatura u zimskom, a poviena u letnjem periodu.
Poveane su tolerancije dozvoljene vrednosti relativne vlanosti vazduha u klimatizovanim
prostorima. Nia dozvoljena vlanost vazduha u zimskom, a via u letnjem periodu dovode do
znatnih uteda energije u procesu pripreme vazduha. Korienje otpadne toplote iz
klimatizacionih sistema postalo je standardno tehniko reenje. Sve ove mere su uticale da se
smanji jedinina potronja energije u klimatizacionim postrojenjima uz zadovoljavanje termikih
uslova ugodnosti.
Savremeni nain gradnje, sve gua naseljenost u gradovima, sve vee zagaenje okoline i
sve izraeniji zahtevi za komforom i kvalitetom vazduha u zatvorenom prostoru, uslovili su sve
vie zahteva za uvoenjem klimatizacije u objektima razliite namene. Perspektive primene
klimatizacije su sve vee. Sve je vie oblasti gde se ne moe zamisliti boravak bez adekvatne
klimatizacije:
- veliki poslovni objekti i tzv. blokirane prostorije;
- luksuzni objekti (hoteli visoke kategorije, poslovni apartmani,...);
- proizvodni pogoni (farmaceutske, hemijske, prehrambene, elektronske industrije);
- objekti opte i javne namene (kongresni centri, pozorita, bolnice, trgovinsko-poslovni
centri, itd.);
- ivot pod morem, pod zemljom, u svemiru.
1.2 ODAVANJE TOPLOTE OVEKA
U ovekovom telu se neprekidno odvijaju fiziko-hemijski procesi koji se nazivaju
metabolizam. Pri tim procesima razvija se toplota koju ovek neprekidno mora da odaje okolini
da bi ostvario stanje termike ravnotee, odnosno da bi odrao stalnu temperaturu tela. Koliina
proizvedene i odate toplote zavisi od: fizike aktivnosti, odevenosti, temperature okoline, pola,
uzrasta, mase tela, psihiko-zdravstvenog stanja, aklimatizovanosti na podneblje, ishrane,
individualnosti, itd.
Toplotu stvorenu metabolizmom ovek odaje okolini na vie naina to su tzv.
mehanizmi odavanja toplote. Tako se razlikuje:

SUVA (osetljiva, osetna) toplota, koju ovek odaje preko povrine koe
konvekcijom, zraenjem i kondukcijom i

LATENTNA (vlana) toplota, koju ovek odaje oslobaanjem vlage putem disanja i
znojenja.

Srednja temperatura koe utie na odatu suvu toplotu sa tela na okolinu, ali i diktira
koliinu isparavanja sa tela pod odreenim uslovima koji vladaju u okolini (kao to su: parcijalni
pritisak vodene pare u okolnom vazduhu, temperatura okolnog vazduha, brzina strujanja vazduha
oko tela). Temperatura koe na celoj povrini tela nije jednaka, a temperaturske razlike izmeu
telesnog jezgra i povrine koe variraju. Ove varijacije na pojedinim delovima tela najizraenije
su u uslovima hladne sredine, kada mogu da dostignu vrednosti do 10oC. Sa porastom temperature
okoline, razliiti delovi tela i povrine koe se nejednako zagrevaju, tako da je telu na temperaturi
okolnog vazduha od 32oC temperatura koe gotovo ujednaena. Opseg u kome varira temperatura
koe kree se od 15oC do 42oC, to se moe deavati samo u kraem vremenskom periodu, jer
inae dolazi do tetnih posledica po zdravlje oveka.
Unutranja telesna temperatura predstavlja reakciju tela na toplotno optereenje
metabolikog porekla. Telesna temperatura je odreena nivoom toplotne metabolike produkcije i
prenosom toplote sa oveka u okolinu. Normalna telesna temperatura u mirovanju i za ugodne
2

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

uslove okoline je relativno konstantna vrednost, i kree se u uskim granicama od 36,1oC do

37,4oC. Ova temperatura, osim to zavisi od metabolizma i drugih navedenih uticaja, varira i
tokom dana, pri emi je minimalna u ranim jutarnjim, a maksimalna u kasnim veernjim satima.
Znojenje je karakteristina termoregulaciona reakcija organizma za tople uslove okoline
kao i uslove poveane fizike aktivnosti. Tada se znojenje javlja kao mehanizam rashlaivanja
tela putem ispatavanja vlage. Isparavanje vlage se neprekidno odvija i u pluima, tokom disanja.
Gubitak vode sa povrine koe je difuzuoni proces uzrokovan razlikom parcijalnog pritiska
zasienja vodene pare na koi i parcijalnog pritiska vodene pare u okolnom vazduhu. S obzirom
da se proces disanja i znojenja odvija stalno i pri normalnim uslovima, ovakav ukupni pasivni
gubitak toplote u vidu oslobaanja vlage naziva se latentno odavanje toplote. U mirovanju i
ugodnim uslovima okoline ovek ovim procesom izgubi oko 40g/h vode. Aktivno znojenje
poinje tek kada uobiajeno odavanje suve i latentne toplote padne ispod nivoa potrebnog za
odravanje telesne temperature. To se obino javlja kao posledica boravka u toplim sredinama i
vieg stepena fizike aktivnosti. Putem znojenja ovek uspeva da povea odavanje toplote ka
okolini na taj nain to se toplota potrebna za isparavnje znoja (latentna toplota promene faze iz
tene u gasovitu) oduzima od tela. U sluaju kada je intenzitet isparavanje vlage sa koe dovoljno
visok, znoj isparava direktno iz pora u koi, povrina koe ostaje suva, pa se pojaano znojenje
nee ni osetiti i nee se stvoriti neprijatan subjektivan oseaj. Intenzivno isparavanje vlage sa koe
zavisi od parametara vazduha okoline.
Znoj osim vlage sadri i mineralne sastojke, pa prekomerno znojenje moe imati negativan
uticaj na ovekovo zdravlje, s obzirom da se gube i velike koliine soli, to se mora nadoknaditi,
kao i izgubljena voda.
Prijem toplotnih nadraaja se odvija preko koe, koja predstavlja jedinstven omota
ovekove organske unutranjosti. U koi su smeteni termo-receptori, koji primaju toplotni
nadraaj, transformiu ga u seriju nervnih impulsa koji se prenose nervnim sistemom do mozga.
Primljena informacija se prosleuje do hipotalamusa, centra koji predstavlja osnovni regulator
telesne temparature. Nakon obraene informacije, javlja se odgovor na nadraaj okoline u vidu
odgovarajue reakcije. Meutim, pored fizioloke komponente F, reakcija oraganizma odreena je
i psiholokom komponentom P, kao i povratnim dejstvom R.
Psiholoka komponenta formira se na osnovu mentalnog stanja osobe, prethodnog iskustva
sa odreenim nadraajem, vrstom aktivnosti kojom se bavi, itd. Povratna komponenta moe se
javiti kao posledica kratkotrajne ili dugotrajne adaptacije organizma na odreeni nadraaj. Na slici
1.1 je dat ematski prikaz reakcije organizma na toplotne nadraaje.

NADRAAJ

RECEPTORI

F, P

MOZAK

REAKCIJA
ORGANIZMA

Slika 1.1 Reakcija organizma na toplotne nadraaje

Na odavanje toplote oveka utiu dve vrste parametara, a to su:
1. Uticaj sredine TERMIKI PARAMETRI SREDINE

temperatura vazduha (tv),

temperatura okolnih povrina (tpov),
realtivna vlanost vazduha () i
brzina strujanja vazduha (w)
3

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

2. Lini (subjektivni) uticaji

stepen fizike aktivnosti,

odevenost,
zdravstveno stanje,
uzrast (starosna dob),
pol,
telesna teina, itd.

Najznaajniji lini uticaji su stepen fizike aktivnosti i odevenost.

1.3 TERMIKI PARAMETRI SREDINE
Termiki parametri sredine koji utiu na uslove ugodnosti ljudi u zatvorenom prostoru su:
1.3.1 Temperatura vazduha utie na odavanje suve toplote konvekcijom, proporcionalno
razlici temperatura tela i vazduha:
Qkonv = ADu f cl c (t cl t v )
(1.1)
gde su
Qkonv toplota koju ovek odaje konvekcijom,
ADu spoljna povrina telesnog omotaa (prema Dubois-u),
fcl
stepen odevenosti koji predstavlja odnos povrine odevenog tela prema
povrini nagog tela,
cl koeficijent prelaza toplote sa povrine odee na vazduh,
tcl
temperatura povrine odee i
tv
temperatura okolnog vazduha.
Za oveka prosene visine (h = 1,73m) i teine (m = 70 kg) vrednost spoljne povrine
telesnog omotaa iznosi ADu = 1,8 m2. Odea utie na smanjenje odavanja toplote oveka time to
poveava otpor provoenju toplote od tela ka okolini. Temperatura povrine odee je nia od
temperature tela, ali je povrina razmene toplote (konvekcijom i zraenjem) neto vea. Kada je
koa prekrivena odeom, onda se javlja sloeni prenos toplote sa koe na spoljnu povrinu odee,
koji obuhvata unutranje procese zraenja i kovekcije u sloju izeu koe i odee, kao i kondukciju
kroz sloj odee. Zbog lakeg definisanja ovog naina prenosa toplote uvedena je
bezdimenzionalna veliina Rcl, kao odnos ukupnog otpora prolazu toplote sa povrine koe do
spoljne povrine odee prema toplotnom otporu odee od 0,155 m2K/W. Jedinica ovog
bezdimenzionalnog otpora prolazu toplote kroz odeu je 1 clo = 0,155 m2K/W (jedan klo). U
tablici 1.1 prikazane su neke vrednosti otpora prolazu toplote kroz odeu Rcl i stepena odevenosti
fcl za pojedine komplete odee.
Tabela 1.1 Vrednosti toplotnog otpora odee i stepena odevenosti
Vrsta odee
Naga osoba
orts
Veoma laka odea (orts, laka koulja kratak rukav, lake
pamune arape i sandale)
Laka radna odea (laki pamuni donji ve, tanke pantalone,
pamuna koulja, pamune ili vunene arape i lake cipele)
Tipino poslovno odelo (Pamuni donji ve, koulja,
pantalone, sako, kravata, arape i cipele)
Tipino poslovno odelo sa lakim kaputom
Teka vunena odea sa jaknom (polarna)
4

Rcl (clo)

fcl (-)

0,0
0,1

1,00
1,00

0,3-0,4

1,05

0,6

1,10

1,0

1,15

1,5
3,0-4,0

1,15
1,30-1,50

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Na slici 1.2 prikazan je uticaj odevenosti na odavanje toplote oveka i postizanje termike
ravnotee. Oito je da se pri odreenoj fizikoj aktivnosti oveka, stanje termike ravnotee
uspostavlja pri niim temperaturama okoline ukoliko je ovek vie odeven.

Slika 1.2 Odavanje toplote oveka u zavisnosti od odevenosti i temperature vazduha

Jedan deo toplote koji se odaje disanjem, takoe predstavlja suvu toplotu, koja se javlja
kao posledica razlike temperatura izmeu izdahnutog i udahnutog vazduha. Ova koliina toplote
jo zavisi od ventilacionog masenog protoka vazduha tokom disanja, i upravo je proprcionalna
razlici temperatura i masenom protoku vazduha:
Qsd = f (md, tiz, tud)

(1.2)

Latentno odavanje toplote (vlage) oveka odvija se putem disanja i znojenja. Disanjem,
vodena para sa sluzokoe disajnih organa prenosi se na udahnut vazduh, koji se u pluima
dodatno obogauje vodenom parom. Izdisanjem, vazduna masa struji kroz respiratorni trakt, gde
se odreena koliina pare kondenzuje i vraa telu. I pored toga, izdahnut vazduh je topliji i
vlaniji od udahnutog. Prema tome, odata latentna toplota disanjem proporcionalna je razlici
sadraja vlage izdahnutog i udahnutog vazduha, kao i masenom protoku vazduha prilikom
disanja:
Qld = f (md, xiz, xud)

(1.3)

Prilikom znojenja se takoe odaje lantentna toplota. Jedan deo te toplote se odaje usled
difuzije vodene pare kroz kou i proporcionalan je razlici pritiska zasienja vodene pare na
temperaturi koe i parcijalnog pritiska vodene pare u vazduhu:
Qlz, dif = f (ps, pd)

(1.4)

Drugi deo latentne toplote koji se predaje vazduhu sa povrine koe usled znojenja jeste
toplota odata isparavnjem znoja. Ova veliina zavisi od stepena fizike aktivnosti, odnosno
unutranje produkcije toplote, temperature i vlanosti okolnog vazduha.
Kao mera fizike aktivnosti oveka uvedena je jedinica met i ona odgovara odavanju
toplote oveka od 58,2 W/m2 povrine tela. Prosena povrina koe odraslog oveka iznosi 1,8
m2. U tabeli 1.2 prikazane su prosene vrednosti odavanja toplote odraslog oveka pri razliitim
aktivnostima.

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Tabela 1.2 Odavanje toplote oveka

Odavanje toplote
Aktivnost
met
W
spavanje
0,7
75
sedenje
1,0
105
hodanje brzinom 3,2 km/h
2,0
210
hodanje brzinom 6,4 km/h
3,8
400
kancelarijski rad
1,0 1,4
105 150
spremanje kue
2,0 3,4
210 355
plesanje
2,4 4,4
250 460
koarka
5,0 7,6
580 800
maksimalna (kratkotrajna)
11,5
1200
Toplotu stvorenu metabolizmom ovek odaje okolini koristei vie osnovnih mehanizama
prenosa toplote. Suva (osetljiva) toplota predaje se uglavnom preko koe i odee konvekcijom i
zraenjem, a manjim delom kondukcijom i zagrevanjem vazduha u pluima. Latentna (vlana)
toplota predaje se u pluima i preko koe. Pri tome treba razlikovati da li je koa suva ili okvaena
(oznojana).
ema odavanja toplote oveka razliitim mehanizmima prenosa toplote prikazana je na
slici 1.3. Navedene procentualne vrednosti vae samo za odreene uslove (fizika aktivnost,
odevenost, termiki parametri okoline). Za druge uslove, procentualne vrednosti odavanja toplote
pojedinim mehanizmima prenosa toplote mogu biti sasvim razliite.

Slika 1.3 Odavanje toplote oveka

Na slici 1.4 prikazan je dijagram odavanja toplote ljudi u funkciji temperature vazduha za
razliite fizike aktivnosti.
6

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Slika 1.4 Odavanje toplote oveka u zavisnosti od temperature vazduha

Odavanje toplote oveka (i ukupno, a posebno suve toplote) opada sa porastom
temperature vazduha. U jednom intervalu temperatura okoline, ukupno odavanje toplote oveka
se ne menja i ta oblast se naziva zona neutralnosti. Unutar zone neutralnosti, i to pomereno ka
oblasti niih temperatura okoline gde je odavanje suve toplote vee a latentne umereno, nalazi se
zona ugodnosti. To je oblast koju pokuavamo da ostvarimo radom klimatizacionih ureaja.
1.3.2 Temperatura okolnih povrina to
Temperatura okolnih povrina (unutranje povrine zidova, prozora, poda i tavanice) utie
na razmenu toplote zraenjem. Toplota razmenjena zraenjem proporcionalna je razlici etvrtih
stepena apsolutne temperature tela i srednje vrednosti temperature okolnih povrina:

QR = Aef (Ttela ) (To )

4

(1.5)

gde su:
Aef

efektivna povrina zraenja (m2), Aef = f ef f cl ADu

fef

efektivni faktor zraenja povrine koji predstavlja odnos izmeu efektivne

povrine odee i ukupne spoljne povrine odee, zavisi od poloaja tela,
koeficijent emisije zraenja spoljne povrine odee,
tefan-Bolcmanova konstanta, = 5,67 . 10-8 (W/m2K4),
temperatura tela (K),
temperatura okolnih povrina (K).

Ttela
To

S aspekta uslova ugodnosti oveka, najbolje je kada je zraenje to ravnomernije u svim

pravcima, tj. kada temperatura svih okolnih povrina malo odstupa od srednje vrednosti.
Meutim, u praksi je est sluaj da su pojedine povrine u prostoriji razliitih temperatura, pa se
moe dogoditi da ovek jednim delom tela prima toplotu zraenjem, a drugim odaje (tzv.
asimetrino zraenje). Ukoliko se ovek ne kree, asimetrino zraenje je vrlo neugodno. Na
primer, kada ovek sedi jednom stranom okrenut pei na unutranjem zidu, a drugom stranom ka
termiki loe izolovanom prozoru.
7

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Mada temperatura vazduha i temperatura okolnih povrina utiu na razliite mehanizme

odavanja toplote oveka, s obzirom da se radi o istim fizikim veliinama, uvedena je rezultujua
temperatura koja objedinjuje obe ove karakteristine temperature.

trez = A tv + B to

(1.6)

Razliiti autori navode razliite vrednosti konstanti A i B. Najee se smatra da su

slinog uticaja pa se usvaja A=B=1/2. Generalni je stav da to je nia srednja temperatura okolnih
povrina, potrebna je via temperatura vazduha (i obrnuto) za isti oseaj ugodnosti. Najbolje je
kada su obe karakteristine temperature priblino jednake.
1.3.3 Relativna vlanost vazduha
Relativna vlanost vazduha utie, pre svega, na odavanje latentne toplote. Odavanje
latentne toplote oveka proporcionalno je razlici parcijalnog pritiska zasienja za temperaturu
povrine tela i parcijalnog pritiska vodene pare u okolnom vazduhu. Naime, oubiajeno se smatra
da je vazduh u neposrednom dodiru sa povrinom koe, usled znojenja oveka, primio
maksimalno moguu koliinu vodene pare, tj. da je zasien.
Uticaj relativne vlanosti na oseaj ugodnosti oveka treba posmatrati u sadejstvu sa
temperaturom vazduha. Pri visokim temperaturama visoka relativna vlanost nije dobra jer
onemoguava odavanje latentne toplote (znojenjem) to je najvaniji nain hlaenja tela pri
visokom temperaturama okoline (slika 1.5).
Visoka relativna vlanost vazduha nije dobra ni pri niskim temperaturama, jer izaziva
vlaenje odee ime se smanjuje otpor provoenju toplote i poveava odavanje toplote oveka to
nije ugodno pri niskim temperaturama okoline. Zbog toga se ograniava maksimalno dozvoljena
vrednost relativne vlanosti u funkciji temperature okolnog vazduha (slika 1.5). Sa dijagrama se
moe uoiti da mnogo znaajniji uticaj relativne vlanosti pri viim temperaturama okoline, pa su
tada dozvoljene nie vrenosti .

Slika 1.5 Maksimalno dozvoljene vrednosti relativne vlanosti vazduha

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Ni preniska vlanost vazduha nije ugodna za oveka jer moe izazvati preterano suenje
(isuivanje) koe i naroito sluzokoe (oiju i disajnih puteva). Zato se propisuje i minimalna
dozvoljena vlanost vazduha (30%, a u poslednje vreme, zbog tednje energije, i 20%). Smatra se
da je u opsegu oubiajenih temperatura vazduha, optimalna vlanost vazduha za oveka 50%. Za
zadovoljavajue uslove ugodnosti, granice relativne vlanosti vazduha treba da budu:
(30) 35 65 (70) %
1.3.4 Brzina strujanja vazduha w
Brzina strujanja vazduha utie na prenos toplote konvekcijom i odavanje latentne toplote.
Poveanjem brzine kretanja vazduha raste koeficijent prelaza toplote, pa se time poveava i
koliina toplote predata konvekcijom. Takoe, intenzivira se i odavanje latentne toplote jer se pri
veoj brzini vazduha pospeuje isparavanje sa koe time to se zasien vazduh koji je u dodiru s
povrinom koe bre odvodi a na njegovo mesto dolazi okolni suvlji vazduh.
Vee brzine vazduha mogu izazvati neprijatan oseaj naroito kada se radi o struji hladnog
vazduha. Zbog toga se propisuju maksimalne brzine strujanja vazduha u zoni boravka ljudi (slika
1.6). Na dijagramu na slici 1.6 moe se uoiti da su dozvoljene brzine vrlo male, ali treba
napomenuti da se radi o brzinama strujanja vazduha neposredno pored ljudi (u zoni njihovog
boravka). Preporuuje se da u komfornoj klimatizaciji ta brzina ne prelazi 0,25 m/s, dok se u
industrijskoj klimatizaciji i brzina vazduha od 0,35 m/s smatra prihvatljivom. Dalje od zone
boravka ljudi (na primer na mestima ubacivanja vazduha u klimatizovani prostor) brzine strujanja
vazduha mogu imati znatno vee vrednosti.

Slika 1.6 Maksimalne dozvoljene brzine strujanja vazduha u zoni boravka ljudi
1.3.5 Mera termike ugodnosti
Kada se govori o termikoj ugodnosti ljudi ne postoji adekvatan nain da se ona
deterministiki odredi, ve se obino procenjuje na osnovu oseaja veeg broja ljudi. Istraivanja
se odvijaju tako to se grupa ljudi izloi dejstvu nekih termikih uslova, i posle odreenog perioda
9

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

aklimatizacije belei se njihova reakcija i ocena ugodnosti boravka u tim uslovima. Kasnije se vri
statistika obrada tih podataka i zakljuuje pri kojim uslovima sredine najvei broj ljudi se ugodno
osea. Ovaj metod daje dobre rezultate kada se varira jedan uticajni parametar (na primer promena
temperature: 18, 20, 22, 24oC). Meutim, problem je mnogo sloeniji, jer na oseaj ugodnosti
deluje vie parametara pri emu je njihovo dejstvo interaktivno (meuzavisno).
Bilo je mnogo pokuaja da se uvede jedna veliina kao pokazatelj termikih uslova
sredine:
- kata broj;
- efektivna temperatura ET;
- standardna efektivna temperatura SET;
- operativna temperatura po vlanom termometru toh;
- indeks okvaenosti koe, itd.,
meutim bez mnogo uspeha, jer makakva bila relacija izmeu pojedinih relevantnih parametara
(temperature vazduha, srednje temperature okolnih povrina, vlanosti i brzine strujanja vazduha,
fizike aktivnosti i odevenosti): linearna, eksponencijalna, stepena, logaritamska,... uvek se
kombinacijom ekstremnih vrednosti pojedinih parametara moe dobiti idealan (umeren) opti
pokazatelj uslova termike ugodnosti.
S obzirom da je teko odrediti jedan pokazatelj nivoa termike ugodnosti, u cilju boljeg
sagledavanja kombinovanog uticaja vie parametara, sprovedena su mnogobrojna istraivanja
koja prouavaju uslove termikog komfora pri promeni (variranju) vie uticajnih parametara. Iz
tih istraivanja proistekli su mnogobrojni nomogrami, od kojih su dva prikazana na slikama 1.7 i
1.8.

Slika 1.7 Termiki uslovi ugodnosti u zavisnosti od brzine strujanja vazduha

Nomogram na slici 1.7 pokazuje meuzavisnost temperature vazduha, srednje temperature
okolnih povrina i brzine strujanja vazduha na uslove ugodnosti u klimatizovanom prostoru. Ovo
istraivanje se odnosi na lako odevene ljude (0,5 clo) u sedeem poloaju (aktivnost 1 met) pri
relativnoj vlanosti vazduha 50%.
10

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

= 50%

Slika 1.8 Termiki uslovi ugodnosti u zavisnosti od fizike aktivnosti

Na slici 1.7 prikazani su uslovi ugodnosti u zavisnosti od temperature i brzine strujanja
vazduha za razliite stepene fizike aktivnosti. Pri ovim eksperimentima ljudi su bili lako odeveni
(odevenost 0,5 clo), relativna vlanost vazduha je bila 50%, a srednja temperatura okolnih
povrina bila je jednaka trenutnoj temperaturi vazduha.
Generalni je stav da pri odreivanju prihvatljivih termikih uslova sredine treba teiti da
svaki parametar bude u razumnim granicama za datu namenu objekta (odreena aktivnost ljudi i
uobiajena odevenost). Pri tome se treba pridravati nekoliko osnovnih principa:
- to je via temperatura vazduha, relativna vlanost vazduha treba da je nia;
- to je nia temperatura vazduha, brzina strujanja vazduha treba da je manja;
- to je srednja temperatura okolnih povrina via u zimskom periodu, temperatura
vazduha treba (moe) da bude nia.
Osnovni zadatak postrojenja za grejanje i klimatizaciju je da, bez obzira na poremeaje
(spoljanje i unutranje), postigne i odrava u zatvorenom prostoru zadate vrednosti termikih
parametara sredine. To se moe postii razliitim sistemima, a zadatak projektanta je da odabere
ono tehniko reenje koje najbolje odgovara zahtevima i mogunostima investitora.
I ovek ima sopstveni mehanizam termoregulacije kojim reaguje na promene termikih
parametara okoline (irenje/skupljanje perifernih krvnih sudova, intenziviranje metabolizma,
pojaano znojenje, drhtanje i dr.), ali su mogunosti samoregulacije relativno ograniene. Tada u
pomo stupa tehnika (u ovom sluaju klimatizacija) koja u potpunosti ili delimino neutralie te
poremeaje i smanjuje opseg variranja termikih parametara sredine, tako da termoregulacija
oveka moe da ih savlada u skladu sa individualnim potrebama.
1.3.6 Unutranja projektna temperatura
Unutranja projektna temperatura se odreuje prema nameni prostorija. Namena prostorije
govori o tome kojom se aktivnosti bave ljudi u odreenoj prostoriji i kakva je njihova odevenost.
Pod unutranjom projektnom temperaturom se obino podrazumeva temperatura vazduha merena
u sredini prostorije na odreenoj visini od poda, praktino u zoni boravka ljudi (kod nas na
11

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

polovini visine). Termometar kojim se meri temperatura vazduha mora biti zatien od uticaja
zraenja. Meutim, danas postoje tendencije da se unutranja projektna temperatura rauna kao
rezultujua temperatura to vie odgovara uslovima ugodnosti. Untranja projektna temperatura
ima razliite vrednosti za zimski i letnji period za istu prostoriju u zgradi. Tokom zimskog perioda
(trajanja grejne sezone) odevenost ljudi je prilagoena spoljnim uslovima, a tokom boravka u
zatvorenom prostoru uglavnom ima vrednost koja odgovara priblino 1 clo. Za letnji period, kada
je potrebno hlaenje prostora, unutranja projektna temperatura ima viu vrednost, u odnosu na
period grejanja, i takoe je prilagoena spoljnim uslovima i manjom odevenou koja se kree
oko vrednosti od 0,5 clo.
Za stambene i poslovne objekte uobiajena vrednost unutranje projektne temperature za
period grejanja i za nae klimatsko podneblje, kree se od 18 do 22oC. Na primer:
-

sobe, predsoblja, kuhinje, kancelarije tu = 20oC,

kupatila i WC-i tu = 22 24oC,
hodnici i stepenita, ekaonice tu = 15 18oC,
magacini, arhive, ostave tu = 10 12oC.

U literaturi i standardima postoje podaci i preporuke za izbor unutranje projektne

temperature za prostorije raznih namena (bolnice, kole, vrtii, pozorita, bioskopi, hoteli...).
U posebno toplim letnjim danima, kada spoljna temperatura prelazi vrednosti od 30oC i
kada je ovek lako obuen, sobna temperatura u opsegu 18-22 oC e mu biti previe niska. Za
letnji period vrednost unutranje projektne temperature kree se u opsegu od 22-27 oC, to je
uslovljeno namenom prostorije, ali i kretanjem spoljne temperature vazduha. Na slici 1.9
prikazane su vrednosti doputene unutranje temperature u funkciji spoljne temperature vazduha,
a na slici 1.10. je predstavljena zona ugodnosti u h-x dijagramu za vlaan vazduh (prema
ASHRAE) koja vai za laki kancelarijski rad u sedeem poloaju i brzini strujanja vazduha
manjoj od 0,2 m/s.

Slika 1.9 Granice unutranje temperature

vazduha u prostoriji

12

Slika 1.10 Zona ugodnosti za boravak ljudi i efektivna

temperatura

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

1.3.7 Model toplotne ravnotee

Prema standardu SRPS EN ISO 7730 uvode se indeksi kojima se ocenjuje ugodnost
boravka u prostoriji. PMV indeks (engl. Predicted Mean Vote) predvia kako e grupa ljudi
oceniti ugodnost boravka u prostoriji. Kod odreivanja PMV indeksa fizioloki odziv
termoregulacionog sistema osobe povezan je sa statistikim vrednovanjem termike ugodnosti
glasovima prikupljenim od najmanje 1300 ispitanika. Njegovo predvianje je relativno sloen
matematiki postupak, koji se sprovodi prema jednainama datim u pomenutom standardu.
Jednostavniji nain odreivanja PMV indeksa je oitavanjem vrednosti iz tablica za relativnu
vlanost vazduha 50% i razliite temperature vazduha, brzine strujanja, nivoa fizike aktivnosti i
odevenosti. Nivo ugodnosti vrednuje se na skali od 7 taaka. Grupa ispitanika odreuje brojevima
na skali prikazanoj na slici 1.11a svoj subjektivan oseaj termike ugodnosti. Osobe koje su se
izjasnile brojevima 2 ili 3 spadaju u grupu nezadovoljnih stanjem u prostoriji.
Kada je poznat PMV indeks, mogue je odrediti PPD (engl. Predicted Percentage of
Dissatisfied) indeks koji predvia procenat nezadovoljnih osoba u nekoj prostoriji. Odreuje se
pomou jednostavnog matematikog izraza kao funkcija od PMV indeksa:

PPD =100 95-e (0,03353PMV 4 +0,2179PMV 2 ) [%]

(1.7)

S obzirom da su PMV i PPD indeksi meusobno zavisni, mogue je napraviti dijagram

prikazan na slici 1.11b. Pomou takvog dijagrama jednostavno se grafiki odredi PPD indeks ako
je ve poznat PMV indeks.

Slika 1.11a Skala ugodnosti

prema PMV indeksu

Slika 1.11b Meusobna zavisnost PMV i PPD indeksa

U tabeli 1.3 prikazane su razliite kategorije termikog komfora prema kriterijumima

PMV iPPD indeksa, kao i oblast osetne temperature tokom zimskog i letnjeg perioda.

Tabela 1.3 Kriterijum ugodnosti prema PMV i PPD za standardne prostore

Kategorija

A
B
C

Kriterijum ugodnosti

Raspon osetne temperature

PPD

PMV

Zima (1,0 clo i 1,2 met)

Leto (0,5 clo i 1,2 met)

[%]

[-]

[oC]

[oC]

<6
< 10
< 15

-0,2 < PMV< +0,2

-0,5 < PMV< +0,5
-0,7 < PMV< +0,7

22 1,0
22 2,0
22 3,0

24,5 1,0
24,5 1,5
24,5 2,5

13

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

1.4 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE PODNEBLJA

Postrojenja za grejanje i klimatizaciju podeavaju se prvenstveno uslovima ugodnosti ljudi
pa je, prema tome, ovek osnovni faktor od koga zavisi i veliina postrojenja i njegove
karakteristike. Meutim, ako je ovek osnovni inilac, spoljna klima sa svojim meteorolokim
parametrima, uz termike karakteristike objekta, je svakako najuticajniji faktor.
Klima bitno varira od mesta do mesta, utie direktno na investicione i eksploatacione
trokove postrojenja, pa je zato vano da tu oblast projektant poznaje, da bi bio u stanju da uticaj
klime uzme u obzir na odgovarajui nain.

ta remeti termike uslove sredine?

Spoljni meteoroloki parametri "spoljna" klima, koja se definie preko sledeih
osnovnih parametara:
1.
2.
3.
4.

Temperatura spoljnog vazduha ts,

Vlanost vazduha ,
Brzina vetra w,
Sunevo zraenje insolacija.

Osim navedenih, tu su jo: oblanost, visina oblaka, vazduni pritisak i padavine.

Meteoroloki parametri spoljne klime su promenljivi, kako tokom dana tako i u toku godine, i
znaajno zavise od karakteristika posmatrane lokacije, kao to su:
*
*
*

geografska irina,
nadmorska visina i
konfiguracija terena (zaklonjenost, blizina vodenih povrina, itd.)

Prema tome, potrebe za grejanjem zgrada su razliite za razliite krajeve sveta. Ovde e
biti stavljen akcenat na uslove grejanja za nae klimatsko podneblje 45o SG, ali e biti
predstavljeni osnovni principi zagrevanja zgrada koji su primenljivi svuda. Objekti smeteni na
lokacijama sa izrazito razliitim klimatskim karakteristikama mogu imati svoje specifinosti kada
je u pitanju postrojenje za grejanje.
U tehnici grejanja, od svih klimatskih i meteorolokih parametara, uzimaju se u obzir
temperatura spoljnog vazduha i brzina vetra, dok se uticaj sunevog zraenja uoptava i obuhvata
korektornim faktorima. Za razliku od grejanja, kod projektovanja vazdunih postrojenja
(klimatizacija, ventilacija, vazduno grejanje) obuhvata se i uticaj relativne valnosti spoljnog
vazduha, kao i eljena vrednost relativne vlanosti unutranjeg vazduha. Kod sistema
klimatizacije, koji radi i tokom letnjeg perioda, obavezno se uzima u obzir uticaj sunevog
zraenja na toplotno optereenje prostorije.
1.4.1 Temperatura spoljnog vazduha je sa aspekta grejanja najuticajniji parametar.
Spoljni vazduh zagreva energija Sunevog zraenja, indirektno preko povrinskih slojeva zemlje.
S obzirom na promenu uslova zraenja Sunca, usled rotacije i kretanja Zemlje oko Sunca,
vrednosti temperature vazduha se periodino menjaju u toku dana i godine. Ta periodinost
promene moe esto da varira usled promene oblanosti, promene koliine padavina, kao i
meanja vazdunih masa razliitih temperatura.
U meteorolokim osmatranjima posebno se mere i izraunavaju srednje dnevne
temperature, max i min. dnevne temperature, srednje mesene, srednje godinje, kao i maksimalne
odnosno minimalne godinje temperature. Srednja dnevna temperatura se dobija kao aritmetika
stredina vrednosti temperatura izmerenih svakog sata u toku 24 asa. Poto je takav nain skup i
14

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

komplikovan, srednja dnevna vrednost se esto rauna na osnovu temperatura izmerenih u 7, 14 i

21 as, po sledeem obrascu:
tm =

t 7 + t14 + 2 t 21
4

(1.8)

Rezultati srednje dnevne temperature dobijeni na ovaj nain veoma dobro se poklapaju sa
aritmetikom sredinom asovnih vrednosti.
3
2

JANUAR

1
-1

ts ( C)

0
-2
-3
Vedar dan

-4

Oblaan dan

-5
-6
0

10

12

14

16

18

20

22

24

vreme (h)

Slika 1.12 Promena dnevne temperature u Beogradu za vedar i oblaan dan u januaru
Na osnovu srednjih dnevnih temperatura raunaju se srednje mesene temperature:
n

t sr ,mes =

t
i =1

m ,i

, n broj dana u mesecu.

(1.9)

Srednja godinja temperature rauna se na osnovu srednjih mesenih temperatura:

12

i =1

sr , mes ,i

12

(1.10)

26
22
18
t sr,mes (oC)

t sr , god =

14

t sr, god

10
6
2
-2
1

10

11

12

meseci

Slika 1.13 Godinji tok temperature u Beogradu

15

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Dnevni tok spoljne temperature utie na trenutno odavanje toplote sistema za grejanje.
Najnie dnevne temperature se obino javljaju u ranim jutarnjim asovima, kada se i ukljuuje
sistem centralnog grejanja, koji, u tim trenucim, mora da zagreje zgradu koja se u toku noi
ohladila (period uzgrevanja) i dodatno da nadoknadi trenutne gubitke toplote kroz omota zgrade.
Godinja promena temperature odreuje duinu grejnog perioda, odnosno broj radnih dana
sistema za grejanje. Spoljna temperatura vazduha u korelaciji sa duinom grejnog perioda utie na
godinju potrebnu toplotu za grejanje, a time i na potronju goriva (eksploatacione trokove).
Granice perioda grejanja odreene su onom srednjom dnevnom temperaturom pri kojoj treba
poeti, odnosno prekinuti sa grejanjem. Temperatura granice grejanja je u vezi sa uslovima
ugodnosti ljudi i iznosi 12oC. Prema tome, grejni period nekog mesta obuhvata broj dana ije su
srednje dnevne temperature nie od temperature granice grejanja. Grejna sezona u Beogradu
poinje 15. oktobra, a zavrava se 15. aprila, ali i tu moe biti odstupanja u zavisnosti od toka
spoljne temperature vazduha.
1.4.2 Vlanost spoljnog vazduha neprekidno varira u zavisnosti od koliine vodene pare
koja isparava sa povrine zemlje. Pri viim temperaturama vazduha on moe da primi vie vlage,
pa sa poveanjem sadraja vlage raste i parcijalni pririsak vodene pare pd, sve do dostizanja
pritiska zasienja ps na posmatranoj temperaturi. Kada je dostignut ps(t) tada vazduh na
posmatranoj temperaturi sadri maksimalnu koliinu vodene pare, i tada je vrednost relativne
vlanosti 100%. Dakle, relativna vlanost vazduha se definie kao:

pd
.
ps

(1.11)

Tokom zimskog perioda, zbog niskih temperatura, sadraj vlage (apsolutna vlanost) u
vazduhu je manja, a vrednosti relativne vlanosti su vie. Tokom letnjeg perioda se javlja suprotna
situacija nie vrednosti relativne vlanosti i vie vrednosti apsolutne vlanosti vazduha. Na
dijagramu na slici 1.14 prikazan je dnevni tok relativnih vlanosti vazduha u Beogradu za jedan
zimski (decembar) i jedan letnji (juli) mesec.

Relativna vlanosti (%)

100
decembar

90
80

juli

70
60
50
40
0

10

12

14

16

18

20

22

24

doba dana (h)

Slika 1.14 Dnevni tok relativne vlanosti u Beogradu za decembar i juli mesec
1.4.3 Brzina vetra je stohastika veliina. U atmosferi, usled nejednakog zagrevanja
zemljine povrine dolazi do stvaranja temperaturskih razlika i razlika pritisaka u susednim
vazdunim masama, to prouzrokuje njihovo kretanje u svim pravcima. Strujanje vazduha u
preteno horizontalnom pravcu naziva se vetar, koji predstavlja meteoroloki element definisan
pravcem i brzinom strujanja.
16

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Statistikom obradom podataka dolo se do dijagrama koji se naziva RUA VETROVA,

dge se prikazuje pravac i uestanost. Pravac je predstavljen u obliku dui koja je u srazmeri sa
uestanou duvanja i ima odgovarajui pravac prema strani sveta. Uz ruu vetrova daje se i
dijagram sa prosenim brzinama vetra za razliite pravce. U centralnom krugu, u promilima,
upisan je podatak o trajanju tiine, tj. o duini perioda bez vetra.
Dominantni zimski vetrovi za Beograd su Koava (jugoistoni vetar) i Severac, koji je
dominantan po jaini, ali je zapadni vetar uestaliji.

Slika 1.15 Rue vetrova za Beograd za letnji, zimski i celogodinji period

1.4.4 Sunevo zraenje
Sunce zrai energiju kao crno telo ija je temperatura povrine 6000oC, dok je u centru
Sunca, prema teorijskim proraunima, temperatura reda veliine 40.106 oC. Sunevo zraenje na
ulazu u Zemljinu atmosferu nazivamo ekstraterestijalnim zraenjem. Kako se udaljenost Zemlje
od Sunca menja tokom godine i ekstraterestijalno zraenje (iradijansa) se menja od najmanje
vrijednosti 1321 W/m2 do najvee 1412 W/m2.
Ekstraterestijalno zraenje za srednju udaljenost Zemlje od Sunca naziva se Suneva
(Solarna) konstanta. Utvrivanje Suneve konstante i njene mogue promenljivosti poelo je na
prelazu u XX. vek. Nakon nekoliko decenija satelitskih merenja, moe se utvrditi da Suneva
konstanta nije konstanta, ve se menja kako se i Suneva aktivnost menja. Suneva aktivnost ima
u proseku 11-godinji ciklus (tzv. Schwabe-ov ciklus), a na zraenje utiu i drugi fenomeni, kao
to je 27-dnevna diferencijalna rotacija Sunca oko svoje ose, Suneve pege, prominencije i
erupcije. Svetska meteoroloka organizacija je 1981. godine standardizovala Sunevu konstantu
ija vrednost iznosi Io=1367 W/m2.
Na putu kroz zemljinu atmosferu Sunevo zraenje slabi zbog sudaranja zraka sa
esticama praine i zbog apsorpcije od strane troatomnih i vieatomnih molekula gasova.
Sunevo zraenje koje dospeva na zemljinu povrinu sastoji se od direktnog i difuznog:

I uk = I DIR + I dif .

(1.12)

Ako se posmatra ukupno Sunevo zraenje koje dospeva na horizontalnu povrinu, onda
se ono jo naziva globalno zraenje.

I uk , HOR = I GL .

(1.13)

17

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

12
Proseno trajanje dnevnog sijanja Sunca
(h/dan)

Mesene sume globalnog zraenja (kJ/cm2)

80
70

10

60
50
40
30
20
10
0

8
6
4
2
0

9 10 11 12

1 2

meseci

3 4 5 6

7 8 9 10 11 12

meseci

Slika 1.16 Srednje mesene sume globalnog zraenja Sunca u Beogradu (levo) i
proseno trajnje dnevnog sijanja Sunca za Beograd (desno)
Intenzitet Sunevog zraenja na povrini Zemlje zavisi od geografske irine i nadmorske
visine za odreenu lokaciju, a takoe se menja tokom dana i tokom godine.
Zbog deklinacije Zemlje (ugla nagiba ose rotacije Zemlje u odnosu na putanju oko Sunca)
tokom godine se menjaju uglovi poloaja Sunca na nebu, kao i putanja Sunevih zraka do
povrine Zemlje. Samim tim, znaajno se razlikuje intenzitet Sunevog zraenja leti i zimi.
Sunevo zraenje koje dospe na povrinu fasadnog zida zgrade zagreva ga, na taj nain
smanjujui koliinu toplote koju treba zimi dovesti za grejanje. S druge strane, Sunevo zraenje
znaajno doprinosi toplotnom optereenju prostorija u zgradi tokom letnjeg perioda, posebno
komponenta koja potie od prodora Sunevih zraka kroz transparentni deo omotaa.
1.5 SPOLJNA PROJEKTNA TEMPERATURA
Grejanje zgrada poinje kada spoljna temperatura padne ispod neke odreene granice, koju
obino nazivamo temperaturom granice grejanja (tgg). Koja e to temparatura biti zavisi od:

termikih karakteristika objekta i

individualnih zahteva korisnika.
Za spoljnu projektnu temperaturu tsp nekog mesta ne uzima se najnia temperatura koja
se javila u nekom periodu u posmatranom mestu, jer se ona javlja jako retko i kratko vremenski
traje. Postrojenje za grejanje, koje bi bilo projektovano na osnovu takvog apsolutnog minimuma,
bilo bi predimenzionisano investiciono skupo i eksploataciono neekonomino, jer bi jako retko
radilo punim kapacitetom. Zato se za vrednost spoljne projektne temperature usvaja neka via
vrednost, ali dovoljno niska. Spoljna projektna temperatura za Beograd iznosi -15oC.
Kada je ts > tsp sistem mora da zadovolji ostvarivanje eljene unutranje temperature;
Kada je ts < tsp sistem ne mora da odrava eljenu unutranju temperaturu, ali obino
moe forsiranim radom, bez nonog prekida.

18

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

40
Temperatura spoljnog vazduha ( oC)

Temperatura spoljnog vazduha ( oC)

40

30

20

10

0
Model godina za Beograd
-10

30
t u =20 o C
20
t gg
10
0

-10

kraj
grejanja

poetak
grejanja

-20

-20
1

10

11

12

meseci

10

11

12

meseci

Slika 1.17 Godinji tok spoljne temperature i granica grejanja

Postoji vie grupa metoda za odreivanje spoljne projektne temperature. One se uglavnom
zasnivaju na statistikoj obradi spoljnih temperatura u duem vremenskom periodu 20 godina ili
due od toga. Ovde e biti rei o 3 razliite grupe metoda za odreivanje tsp.
I GRUPA Metode na bazi razliitih kombinacija minimalnih godinjih temperatura.
n

1. t sp =

t
i =1

GOD , min,i

, gde je n broj godina (20, 30...)

(1.14)

Po ovoj metodi je definisana spoljna projektna temperatura po ranijem Nemakom

normativu 4701, da bi u danas vaeem normativu uveo novi nain njenog odreivanja.
2. Formula Rusa aplina

t sp = 0,4 t sr ,mes + 0,6 t aps ,min ,

gde su:

(1.15)

tsr,mes srednja temperatura najhladnijeg meseca u godini i

taps, min apsolutni minimum za posmatrani vremenski period.

II GRUPA Metode na bazi asovnih vrednosti spoljne temperature.

Razvojem meteoroloke slube i primene raunara, poelo je redovno praenje i beleenje
asovnih vrednosti temperatura spoljnog vazduha.
Tako je uveden kriterijum: procenat pojavljivanja asovne vrednosti temperature vazduha
iznad neke referentne vrednosti u duem vremenskom periodu. Ta referentna temperatura je
spoljna projektna temperatura.
Ovaj metod je iroko prihvaen u Americi. Prema Amerikim propisima (ASHRAE)
postoje dva razliita kriterijuma: 99% i 97,5% asovnih vrednosti temperatura tokom 3
najhladnija meseca (decembar, januar i februar 2160 h/god) kada je temperatura spoljnog
vazduha jednaka ili via od referentne. To praktino znai da primena kriterijuma 99% dozvoljava
da samo u 1% sluajeva spoljna temperatura vazduha bude nia od spoljne projektne. Kriterijum
19

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

99% je stroiji i njegovom primenom dobija se vrednost spoljne projektne temperature koja je za
1-2oC nia u odnosi na vrednost dobijenu promenom kriterijuma 97,5%. Ovo su stari ASHRAE
kriterijumi, ali se u mnogim publikacijama mogu nai vrednosti tsp za neko mesto izraunate
prema ovoj metodi.
U izdanju ASHRAE Fundamentals iz 1997. navode se novi kriterijumi za odreivanje tsp:
Otriji kriterijum je 99,6%, ali raunato prema asovinim vrednostima za celu
godinu (8760 h), a ne za 3 najhladnija meseca, a to znai da je u 35 h/god spoljna
temperatura nia od tsp, to priblino odgovara ranijem kriterijumu 99%.
Blai kriterijum je 99% raunato prema asovinim vrednostima za celu godinu, a to
znai da je u 88 h/god spoljna temperatura nia od tsp, to priblino odgovara ranijem
kriterijumu 97,5%.
U ASHRAE postoje podaci o tsp za oko 1500 gradova irom sveta. Spoljne projektne
temperature su raunate za periode od 12 ili 25 godina, zavisno od raspoloivih meteorolokih
podataka.
III GRUPA Metode na bazi dinamikog ponaanja zgrada u termikom smislu.
Umesto izdvojenih asovnih temperatura analiziraju se nizovi sa sukcesivnim vrednostima
spoljne temperature onako kako su se stvarno pojavile u prirodi. Sutina je u tome da se
temperatura vazduha u prostoriji odrava kroz odreeni period daleko dui od 1 h, to je posledica
akumulacione sposobnosti zgrade (toplota se akumulie u masi zidova prostorije, tako da je
toplotna inercija izraena).
Po ovoj metodi je definisana spoljna projektna temperatura po novom Nemakom
normativu. Kao projektna se usvaja srednja dvodnevna temperatura, koja je u poslednjih 20
godina bila dostignuta ili podbaena 10 puta.

20