Milka Ivić Pravci U Lingvistici II

BIBLIOTEKA
XX: VEK
73/2*
Urednik
Ivan olovi
Milka Ivi
PRAVCI u
LINGVISTICI
II
Deveto izdanje, dopunjeno poglavljem
"Lingvistika u devedesetim godinama"
Beograd
2001
Trei deo
JEZIKA ISPITIVANJA U
XX VEKU
(NASTAVAK)
GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU
458. Pred 1960. sintaksa ulazi u svoj najznaajniji razvoj

::i period: tada se zasniva
generatiuna gramatika.
Tenninom generatiuna naglaava se injenica da je cilj
gramatike
utvrivanje pravila po kojima se generiraju

= stvaraju) reenice. Generativnu gramatiku koja se za
metodu analize, iji je tvorac Noam Chomsky (ro.
snn-a
1928),
na posebnom
nazivaju mnogi
transfonnacionom amatikom (Chomskv je

transfonnaci }Q da bi identiftkovao onu vrstu pravila
koja stupaju u dej
Sl\U tek poto su uspostavljene "dubinske frazne struktu
na osnovu kojih se
produkuju reenice - v.
naeg vremena
res"
463). Jednim
re
upotrebio
termin
od najveih dogaaja u lingvistici
s.matra se objavljivanje njegove knjige: "Syntactic Structu
(1957. godine) kojom je transfonnacionalizam zasno \40 i razglaen irom
lingvistikog sveta.
459.
Generativna gramatika je ve nagovetena u radovi
eminentnog predstavnika jelske kole, Zelliga Harrisa (ro.
356).
1909;
ma
v.
Razraujui svoju teoriju distribucije, Harris je doao do uverenja da
bi se efikasna analiza mode ma mogla izvriti tek sukcesivnim ukljuivanjem

simbola u metodoloku proceduru (simbol N bi se, na primer, upotre bio za
oznaku imenice, pa bi se zatim njime operisalo kao sa predstavnikom bilo
koje konkretne imenice). Ta bi se pro cedura odlikovala postupnou
poniranja u sutinu struk-
jezika isp itivanja u XX veku
ture iskaza: prvo identiflkovati svaku modemsku jedinicu, pa odnose koji e

dati sliku o neposrednim konstituentima (v. 355), i, najzad, utvrditi
osnovnu shemu strukture ce lokupnog iskaza. Poi, dakle, od manjih jezikih
jedinica ka veim. Svoje prve ideje o tome Harris izlae jo
"From Morpheme to Utterance" (v.
1946.
u studiji
479).
Harris se sluio transformacijom pri svojoj analizi. To je za njega

postupak na osnovu kojeg se uspostavlja od nos izmeu dveju postojeih
reenica (na primer aktivne i odgovarajue pasivne u engleskom jeziku). Za
Chomskog je, meutim, transformacija samo jedno u nizu raznih pravi
la, a
primenjuje se na jednu apstraktnu strukturu da bi se umesto nje dobila druga,

manje apstraktna struktura. Tran sformacionalizam Noama Chomskog nije,
dakle, identian s transformacionalizmom Zelliga Harrisa.
460. I
Chomsky se opredelio za postupnost analize i sim bolino
prikazivanje jezikih fakata. Ali je redosled postup nosti zamiljen u obrnutom

smislu: poi od veih jezikih jedinica ka manjim, tj. prvo utvrditi osnovnu
strukturu iska za (odrediti neposredne konstituente), a opisivanje bazi nih
morfemskih jedinica obaviti tek na kraju. Dok je, dakle, Harrisova analiza
morfoloka po svojoj polaznoj orijentaci ji, dotle Chomsky pristupa analizi sa
pozicija sintaksiara. Ova se dva naunika, uostalom, razlikuju i po rasponu
teo rijskih ambicija. Harris je prvenstveno lingvistiki (tj. kao gramatiar)
zainteresovan za osvetljavanje reenikih struk tura. Chomsky, meutim,
prilazi jezikom ispitivanju sa e ljom da dozna to vie o odnosima
gramatikog i logikog.
461. Nauni horizont Chomskog bio je u osnovi odre en

njegovim izvrsnim poznavanjem i principa klasinog amerikog
distribucionalizma (v. 352) i logistike kon cepcije sintakse (v.
427). Osmatrajui jezik iz perspektive takvih svojih znanja, on je
poeo razmiljati o potrebi iz.
Pravci u lingvistici II
nja jedne univerzalne teorije o gramatikim struktu

koja bi se u dunoj meri koristila uvoenjem simbo
.a u proces analize (budui da bi se samo takvim metodo A::61rim
postupkom naunom pristupu obezbedila eljena ost). Iz te se
zamisli rodila generativna gramatika.
162. Teorija Chomskog zasniva se, pre svega, na uvere
da gramatika koja na pravi nain slui svome cilju treba

nam objasni principe po kojima stvaramo reenice odno 'i-nD
razumemo njihovo znaenje. U iu panje postavljaju
procesi, ovog puta ostvareni na planu sinhronije (o di

ciji sinhronija l dijahronija v. 267), do kojih dolazi :nli.kom
kreiranja reenica, odnosno njihovog poimanja.
G ramatika jednog jezika definie se kao sistem pravila
prirnenom
dolazi
do
korienja
jezikog
sredstva.
?'ooChomskom, ova pravila su sreenog karaktera (engl.
:rdered rules), to znai da se ne mogu prirnenjivati pro ljno,
ve samo po odreenom redosledu. Transfonna
.:XKl.a gramatika Chomskog se odnosi, dakle, na sistem enih
pravila koja se prikazuju pomou simbola.
asu prot distribucionalistima koji su opisivali ono to se :
2bzi u korpusu (v. 352), Chomskog zanimaju pravila po nou
kojih se izvode "gramatike" reenice, tj. one koje je nko
oseanje nosilaca datoga jezika prima kao pravilne.
Reenice se razlikuju izmeu sebe po tome koliko su u
tikom pogledu uspele; neke doseu punu meru atinosti,
neke ne. Procenjivanje reenica s obzirom :u njihovu
gramatinost spada obavezno u nadlenost go
.-umih predstavnika datog jezika. Pod terminom kompe :encija
govornog predstavnika (engl. competence of the rtative
speaker) treba razumeti i sposobnost da se uoe Jevijantne (tj.
gramatiki nedovoljno uspele) reenice, s da se ak i njihovo
znaenje shvati, i sposobnost da se :uumepotpuno nova, tj. ranije
nikada registrovana ree-
lO
nica. Poto Chomsky i njegovi sledbenici postavljaju sebi u

zadatak iznalaenje principa na osnovu kojeg se generi raju
samo one reenice koje govorni predstavnik prihvati kao
gramatiki pravilne, a iskljuuju one koje govorni predstavnik
odbacuje kao "negramatike", jasno je da poj movi lingvistike
intuicije i lingvistike procene ulaze u krug njihovog neposrednog
interesovanja. Chomsky ak naglaava da bi eleo da iznae
takvu teoriju koja bi obja snila i pojavu lingvistike intuicije. On
se, dakle, eksplicit no opredeljuje za ispitivanje fenomena koji su
u vezi s lin
gvistikom kompetencijom, zapostavljajui pri tom svesno sve
ono to se neposredno tie samog ina jezikog ispo ljavanja
(engl. termin: perfonnance). Jedna od funda mentalnih diskusija
koju uvodi teorija Chomskog odnosi se na razlikovanje dvaju
apstraktnih nivoa jezika: povrin ske i dubinske strukture (engl.
surface structure l deep structure). Povrinska struktura jeste
direktna apstrakcija odnosa koji se uoavaju u ostvarenim
reenicama jednog datog jezika: dubinski nivo, budui
apstraktniji (i u tom smislu "dublji") podrazumeva, naprotiv, one
odnose koji se ne uoavaju neposredno posmatranjem
ostvarenog jezi kog fenomena, ve se moraju rekonstruisati na
osnovu izve snih principa koje postavlja teorija (vie o tome u
463). Poto se opredelio u naelu za domen jezike kompeten
cije, Chomsky svoju naunu panju koncentrie na pro blem
dubinske strukture; njegova gramatika, dakle, ima u sutini
"dubinski" karakter
1 Terminima dubinska gramatika i povrinska gramatika sluio se pre

Chomskog ameriki lingvista Charles Hockett. Ove termine su
popularizovali filozofi (poznato je npr. da je L. Wit tgenstein- v. 418n. jo 1953. god. upotrebljavao izraze Tie
fengrammatik i
Oberjliicbengrammatik).
ll
463. Od 1957. do danas Chomsky je znatno evoluirao u

shvatanjima. Definitivna verzija teorije, koja je objavljena 1965. u
reprezentativnom delu "Aspects of the Theory of Syntax", sadri
mnoge korekcije prvobitnih postavki. Sr te novije verzije bi se
mogla u najkraim crtama rezimirati na sledei nain:
Osnovni nivo analize jezika naziva se bazinom kom

ponentom gramatike. Bazina komponenta gramatike se sastoji
iz sintaksikog dela, iji je karakter generativan, i ta kozvanog
leksikona. Sintaksiki deo obuhvata sistem sree nih
sintaksikih pravila. Njihovom primenom generiraju se
sintaksike jedinice. Ukupnost tih jedinica ispoljava se u vi du
"fraznih" struktura (o terminu "fraza" v. 363n.). S obzi rom na
karakteristian nain prikazivanja, "frazna" struktura se najee
naziva "drvetom"; up. npr. "drvo" nastalo u pro cesu generiranja
reenice (S) koja je sainjena od subjekat ske "fraze" (NP),
reprezentovane imenicom (N) u konstruk dji s pridevom (Adj), i
od predikatske "fraze" (VP) iji su konstituenti glagol (V) i
njegova priloka odredba (Adv):
NP
VP
Adj N
AdvV
2 Takve reenice bi mogle biti ilustrovane konkretnim prime rima kao

to su: dobro dete mimo spava, uvred ena ena glasno raegoduje,
jesenje sunce blago sija i sl.
12
Pravila kojima se generiraju "frazne" strukture prime njuju se

bez kontekstualnih ogranienja (engl. termin: context=free
rules) i nazivaju se pravilima prepisivanja (engl. rewriting
rules). Prepisivanje se odnosi na injeni cu da prilikom procesa
generiranja "drveta dolazi do po stu p nog zamenjivanja simbola
(NP se npr. u gore prikaza nom "drvetu" zamenjuje sekvencom
Adj + N). Ovakvo za menjivanje ( = "prepisivanje") ima, u stvari,
za cilj da pre ciznije osvetli prirodu sintaksike jedinice o kojoj se
radi (u pomenutom sluaju uvedena sekvenca Adj + N daje
podatke o konstituentima "fraze" NP).
eu sintaksika pravila koja dejstvuju u bazinoj kom
ponenti svrstavaju se i pravila za uspostavljanje komplek m ih
simbola (uvoenje ovih pravila u fond teorijskih poj
mova dolazi kao jedna od krupnih novina u poreenju s onim
to sadri prvobitna verzija teorije).
Kompleksni simboli jesu oni simboli koji se ukljuuju u
drvo" neposredno pre nego to e se izvriti leksiko
razreenje reenice, s tim da se pomou njih ukae na sve one
momente koji e biti odluujui za njeno znaenje. :\pr.
kompleksni simbol e dati informaciju o tome da li e dati
prelazni glagol u poziciji objekatske dopune zahte \-ati ili
iskljuivati prisustvo imenice koja oznaava ivo bi e:
registrovanje takvog podatka ograniie u odgovaraju em
smislu izbor imenikih leksema koje bi dole u obzir kao
kandidati za leksiko razreavanje objekatskog konsti tuenta
(reprezentovanog u "drvetu" simbolom N).
Jedinice generirane u bazikoj komponenti prime nom
sintaksikih pravila sainjavaju takozvanu dubinsku struk
turujezika.
Leksikon je onaj deo bazine komponente koji je za miljen
kao skup specifinih kompleksa leksikih pojedi
nosti. Te (hijerarhijski inae nesreene) pojedinosti

obu-
Pravci u lingvistici ll
13
hvataju relevantne podatke semantikog, sintaksikog i fo

nolokog karaktera. Ovi se podaci prikljuuju fraznoj strukturi
primenom naroitih pravila. Pod njihovim se dej stvom odabiraju
odgovarajue jedinice (rei odnosno morfeme) iz leksikona i
ubacuju na odreena mesta u "dr vo" (po jedna jedinica ispod
svakog kompleksnog simbo la). Tek prisustvo ovih pojedinosti
konano osmiljava do tle vrlo apstraktnu sintaksiku
konstrukciju.
Poto su sve faze konstrukcionih postupaka i postupa ka
leksikog osmiljavanja u bazinoj komponenti obavlje ne, u
dejstvo stupaju tzv. transfonnaciona pravila. Trans formaciona
pravila slue povezivanju nivoa dubinske s ni voom povrinske
strukture; drugim reima, njihova se pri mena sastoji
prvenstveno u prenoenju podataka s tog po etnog nivoa
jezike apstrakcije na zavrni. Pri tom preno enju moe doi do
razliitih preobraaja "drveta" (bilo ostvarivanjem izvesnih
permutacija, bilo isputanjem od nosno dodavanjem odreenih
pojedinosti), sve u zavisno sti od konkretnog jezika ije se
reenice realizuju. Pravila transformacije su, naime, specifina
za svaki jezik i sainja \CLju deo njegovog individualnog
strukturalnog proftla.
464. Tokom ezdesetih godina generativna gramatika je
postala jedna od centralnih disciplina savremene lingvisti ke.
Mnogi lingvisti, uprkos injenici da ne dele sva teorijska
uverenja njenog tvorca, ipak najee usvajaju njen metod
analize, prvenstveno u sintaksi. Taj se metod inae ve uveli ko
primenjuje u semantici, u ispitivanjima tvorbe rei, pa i u
osvetljavanju jezikog razvoja i dijalekatske diferencijacije3.
3 Samuel Jay Keyser je prvi pristupio svestranijem generativ nom
osvedjavanju dijalekatskih fenomena u svome prikazu rada amerikih
dijalektologa Hansa Kuratha i Ravena McDavida: 'The Pronounciation of
English in the Atlantic States" (prikaz je obja-
14
I u fonologiji su se ve poodavno poela primenjivati me

todoloka iskustva steena u radu na podruju sintakse.
465. Ameriki lingvista Morris Halle je prvi uveo gene rativni
pristup u fonoloki opis jezika. I on operie poj mom sreenih
pravila, primenjujui ih na jedinice "leksi kona" date u svom
morfofonoloki osnovnom vidu, s tim da su glasovni elementi u
njima razloeni na distinktivne
osobine. Tako bi se, na primer, srpskohrvatska re rado u kod
Hallea pojavila ne kao skup fonema /rl, /a/, !dl, /olr I!, Ii. /ul ve
kao kombinacija elemenata radost -iju, ali tako da je svaki glas u
tim elementima, dakle r, a itd., predstavljen ne kao glas, ve kao
"skup distinktivnih obe leja". Prime nom svojih pravila na
obeleja u takvom nizu, Halle bi izveo oblik radou, tanije onaj
skup distinktiv- nib osobina koje odreuju ovaj glasovni niz. Na
taj nain su jedinice koje razmatra Halle vrlo apstraktnog
karaktera u poreenju s onim to je tipino za fonoloki opis
jezika u predgenerativnoj" eposi (kao to su i sintaksike jedini
ce Chomskoga mnogo apstraktnije nego lingvistika real nost
kojom su se bavili distribucionalisti). Pri tom je fone ma potpuno
zaobiena kao relevantna lingvistika stvar nost (ime se
generativna fonologija bitno razlikuje od dotadanje).
Generativna fonologija mnogim detaljima svog metodolokog
postupka navodi na opasku da se ono to je za Praane bilo
morfofonoloki nivo (v. 321) ovde
vljen u Lg 39, N 2, 1963, 303-316). V. i zanimljiv rad Sol Saporte:

"Ordered Rules, Dialect Differences, and Historical Processes", Lg
41. N 2, 1965, 218-224. Od jugoslovenskih lingvista prvi je primenio
generativne kriterije u dijalektologiji Pavle Ivi, u svo joj studiji
"PhonemicDi.fferences and Rewrite Rules", Verhandlun gen des
zweiten
intemationalen
Dialektologenkongresses
Il
(
=
Zeitschrift fiirMundartforschung, neue Folge Nr. 4,

izd. Ludwig Erich Schmitt. Wiesbaden 1968, 407412).
Pravci u lingvis tici ll
15
naziva fonolokim domenom. Fonoloki opis u generativ noj gramatici
ukljuuje i informacije relevantne za grama aku strukturu reenice.
466. Poslednjih godina se meu fonolozima najvie vo je diskusije o

tome kako treba postupati sa "sreenim pravilima" (da li ih primenjivati
cikliki, da li, i u kojim ajevima, posebno odreivati njihov meusobni
pare hl). Iz redova fono loga uju se u poslednje vreme i gla- 5o(:)\; u prilog
svestranijem tretiranju morfolokih tema na erativan nain (M. Halle u tome
prednjai; o njego mm radu posveenom tvorbi rei v. u odeljku
Bibliograf
ike napomene).
467. Najnoviji razvojni period generativne gramatike u

diskusije o mnogim bitnim a kontroverz
rum
S..\Ddoneo je ive
teorijskim pitanjima. Doskoranji
sledbenici Chom-5-kog poeli su predlagati svoja originalna teorijska milje !

lP koja su esto znaila odstupanja od nekih stavova ui &elja. I sam
Chomsky je, uostalom, unosio izvesne novine
svoja prvobitna shvatanja.
Mnoge diskusije je izazvalo, !n primer, sutinsko pitanje o tome ta sve treba

postaviti
bazinu komponentu sintakse. Tu su se suoila dva upravo
suprotna shvatanja: jedno, da treba to vie suziti mYentar jedinica koje se

pojavljuju u bazi, a poveali broj formacionih pravila (ovo rasprostiranje "u
dubinu" predlae na primer
G. Lako ft); drugo, da bi, naprotiv, tre Oalo
smanjiti broj transformacionih procesa, s tim to e
se
poveati inventar
jedinica koje se postavljaju u bazu (za JYo svojevrsno rasprostiranje "u irinu"
opredeljuje se u poslednje vreme sam Chomsky).
468. U drugoj polovini ezdesetih godina prezentirana

.e
lingvistiko j javnosti jedna nova teorija pod nazivom
semantike.
ge 'lerativne
N jeni osnivai su uenici Chomskog u piVom redu
Lakoff, J. Ross i J. McCawley; najdublje
G.
16
je dosada osvetlio McCawley). Zadravajui celokupni for malni

aparat prikazivanja koji je svojstven generativnoj gramatici
Chomskog, pristalice nove teorije zamenili su osnovni sintaksiki
pristup semantikim: umesto da pret postave, kao to ini
Chomsky, da je u obrazovanju ree nice primarna sintaksa, oni
polaze od toga da je za jezik znaenje najvanije. Poto je
najvanije, ono mora pretho diti u procesu generiranja reenice
uspostavljanju sintaksi kog poretka. "Dubinska struktura",
dakle, u onom iskljui vo sintaksikom smislu u kojem je sagleda
Chomsky ovde uopte ne postoji, budui da se svi osnovni
sintaksiki pojmovi zamenjuju semantikim.
469. Semantiko konstituisanje reenice javlja se po etkom
sedamdesetih godina kao velika teorijska tema na kojoj rade
najeminentniji predstavnici generativne grama tike. bez obzira
na to da li dokazuju primat semantike komponente nad
sintaksikom ili obrnuto. No sada posto jea razlika u gledanju
na polazite generativnog procesa uslovljava i neidentinost
reenja koja se predlau za neke od kljunih problema u ovom
teorijskom domenu.
470. Interpretativnom semantikom naziva se pristup ovoj
temi koji je svojstven Chomskom i njemu vemim sled benicima
Gackendoffu, Akmajianu i dr.). Budui da je ovim razmatranjem
semantikog konstituisanja reenice dota danja standardna
teorija u stvari proirila svoje okvire za hvatajui jednu novu
oblast, sadanja faza razvoja teorij skih stavova Chomskog
naziva se proirenom standard nom teorijom (engl. termin:
extended standard theory).

471. Po interpretativnoj semantici, za znaenje reeni ce su
vani i neki podaci koji se javljaju tek na nivou
povr inske strukture (ili bar takve strukture koja
niukoliko nije dubinska, ve se nalazi negde blie
povrinskom nivou). Iskazivanje anaforskih odnosa,

na primer, pretpostavlja i
17
ukljuivanje relevantnih povrinskih podataka (tu je izme du

ostalog, vrlo vaan red rei koji se moe razlikovati od poretka
odgovarajuih elemenata na nivou dubinske struk rure).
Predstavnici interpretativne semantike obino zastu paju i
leksika/izam, tj. shvatanje . da bi leksikon bazine komponente
trebalo da sadri kao posebne jedinice ak i takve meusobno
sline rei kao to su slika, slikati ili na stupiti, nastup.
472. Generativni semantiari se ne slau sa predloe nim
ukljuivanjem nivoa povrinske strukture u rad .s--..:. mantike
komponente. Njihov glavni operacioni pojam za reavanje mnogih
problema koji se tiu semantike inter pretacije reenice jesu
ogranienja na mogue derivacije

(engl. termin: derivational constraints; za uvoenje ovog pojma
u osnove generativne teorije najzasluniji je G. La kofi). Radi se
o unapred datim gene racio nim pravilima postavljenim na
princip: "Ako je A na dubinskom nivou, mora biti (odnosno ne srne
biti) B na drugom nivou" (ov je se "drugi nivo" esto tie
povrinskog nivoa). Na pri mer, jednom utvren odnos izmeu dva
kvantiflkatora na nim u dubinske strukture ne s me se menjati; u
protivnom, :ierivacija reenice ne valja. To ogranienje je, na
primer, na snazi u odnosu na transformacione mogunosti engle
ske reenice one boy kissed every girl (= "jedan momak e
poljubio svaku od devojaka'). Takva reenica, zbog pri sustva
kvantifikatora, ne moe slobodno biti preobraena ;J pasiv. Bez
neophodnih
derivacionih
ogranienja,
prirne
:lDm
transformacionih pravila dobili bismo reenicu every
5VI was kissed by one boy gde je razvijeno distribuciono

znaenje ( = "svaku devojku poljubio je po jedan mo
:nak'). Poto takvog distribucionog znaenja u aktivnoj re

.:enici nema, pasivna reenica o kojoj je re se ne moe
smatrati odgovarajuom transformom aktivne strukture i
18
jezika ispitivanja u XX veku
njeno se generiranje u tom svojstvu mora spreiti prime nom

odredenih derivacionih ogranienja.
Generativni semantiari odbacuju leksikalizam. Po nji ma,
semantiki srodne rei kao to su slika, slikati ili na stupiti,
nastup trebalo bi izvoditi iz istovetnih, ili barem delimino
istovetnih, kombinacija odgovarajuih seman tikih obeleja.
473. Krajem ezdesetih godina je veliku panju izazvala
teorija o "dubinskim padeima" (poznata i pod terminom
padene gramatike - engl. case grammar) koju je razra dio
Charles Fillrnore (rod. 1929). Radi se o osvetljavanju odnosa koji
se uspostavljaju na nivou dubinske strukture izmeu predikata i
njegovih argumenata (v. 533), zavi sno od njihovih leksikih
znaenja. Broj tih odnosa - po Fillmoreu: dubinskih padea - je
ogranien i svodi se na sintaksika znaenja kao to su "vrilac
radnje" ili "objekat \Tenja radnje" ili "posesor" i sl. Poto se
pokazalo dosta komplikovanim utvrditi ta je zaista tu osnovno, i
prema tome, univerzalnog karaktera, Fillrnore je svoje prvobitne
poglede na dubinske padene jedinice morao vrlo brzo
unekoliko revidirati. Teorija ni do danas nije dobila svoj
definitivan vid. Medutim, istraivanja na toj strani donela su neka
zapaanja o odnosu leksikog i sintaksikog nivoa koja su
obogatila jeziku teoriju. Fillrnore je inae i danas mnogo, i vrlo
uspeno, angaovan upravo u ovoj oblasti naunog rada. .
474. Generativna gramatika je poslednjih godina veliku

panju poklanjala razradivanju koncepta presupozicije (engl.
termin: presupposition), uvodei ga sistematski u S\'Oje
teorijsko-metodoloke okvire. Presupozicija se od nosi i na ono
to se ve zna, odnosno podrazumeva (pret postavlja) u
trenutku komunikativnog ina, tako da se !-1 S\-etlu ovog
specifinog predznanja vri semantika inter-
Pravci u lingvistici Il
19
pretacija datog iskaza, ime se on konano i ofonnljuje sa

znaenjske strane. Izbor odredenih leksikih elemenata
pri konstituisanju reenice povlai sa sobom, razumljivo, i
odgovarajui tip presupozicija (na primer glagol vratiti se
namee ideju o tome da je neko mesto A zamenjena me stom B, ali
i to da je pri tom onaj koji se vraa bio u B pre nego to je bio otiao
u A). Sintaksika ispitivanja u celini dobila su znatno u kvalitetu od
kada je pojam presupozi cije ukljuen u proces analize.
475. Celokupan razvoj generativne gramatike osigurao je

najtenju povezanost semantikih sa sintaksikirn studi jama (v.
455) tako da danas, poetkom sedamdesetih godina, ta povezanost
spada u najmarkantnije odlike sa vremene lingvistike. Najbolji kadar
generativista zaintere sovan je za to tenje proimanje semantike
sa sintaksom. Pojedinci nude svoja individualna vienja, esto pod
ne posrednom inspiracijom radova logiara.
476. Krajem ezdesetih godina u SAD za kompleksan
semantiko-sintaksiki pristup pri generativnom opisu je zika
zalagao se i Wallace L. Chafe, ija su shvatanja privu kla dosta
panje u to vreme. Chafe je, u stvari, bio blizak generativnim
semantiarima, od kojih se razlikovao najvi e po tome to dubinske
semantike strukture nije srei vao linearno ve samo hijerarhijski
(pravila linearizacije, po njemu, treba primenjivati tek naknadno, onda
kad stu pe u dejstvo sintaksika pravila). Po nekim drugim poje dincima,
inae, Chafeova teorija podsea na Fillmoreovu padenu gramatiku (v.
473). Danas je uticaj Chafeovih koncepcija manje osetan u krugovima

generativista nego pre pet-est godina.
477. Poetkom sedamdesetih godina mnogi su generati visti

prihvatili shvatanja logiara Richarda Montaguea (ona su postala
pristupana iroj javnosti tek od 1970. godine).
20
ontague je pristupao analizi engleskog jezika prime njujui

metodoloki aparat formalne logike, ali je pri tom, to je novina,
sistematski uzimao u obzir znaenjsku stra nu sintaksikih
konstrukcija. On je, u stvari, imao u vidu izgraivanje neke vrste
kategorijalne gramatike engleskog jezika uz doslednu
semantiku interpretaciju izdvojenih kategorija. Radovi su ostali
nedovreni, poto ga je smrt pretekla. U ovom trenutku (poetak
1974. godine) intere sovanje za "Montagueovu gramatiku
engleskog jezika" sa mo dobija u intenzitetu u krugovima
generativista, poseb no u SAD.
4 78. Generativna gramatika je prihvaena na mnogim
stranama i van SAD. ezdesetih godina imala je jako upo rite u
lingvistikim krugovima DR Nemake (sa Berlinom i Leipzigom
kao centrima). Meu generativno orijentisanim istono
nemakirn germanistima od najuglednijih su Man fred
Bienvisch4 i Wolfgang Motsch5 Njihov doprinos razvi janju
teorije nije od malog znaaja. Sem gennanista u rad na
pnxlubljivanju generativne gramatike ukljueni su tamo i pojedini
slavisti, u prvom redu istaknuti sintaksiar Rudolf RUika, koji
je, pored ostalog, izuzetno zasluan za irenje generativnih
pogleda na jezik u slovenskom lingvistikom
SYetu6 .
..
Gramatika nemakog jezika je prvi put doivela generativnu

obradu u Bierwischovom radu "Grammatik des deutschen Verbs" ( =
Srudia grammatica Il, Berlin 1963).
s jo 1964. godine objavio je Motsch zapaenu studiju "Syntax
des deutschenAdjektivs" (= Studia grammatica III, Berlin 1964).

Rllika je
poslednjih godina objavio niz studija iz oblasti sin
takse slovenskih jezika. prvenstveno ruskog, u kojima je primenio

metod generativne gramatike Chomskog. Jedan od naroito zna
ajnih radova te vrste jeste njegova knjiga "Studien zur Theorie der
russichen Syntax" (= Sitzungsberichte der Deutschen Akade-
21
U ostalim evropskim sredinama, kao to je ve naglae no (v.

141) generativni pristup se esto pririlenjuje na sasvim specifian
nain, bez neposredne veze s uenjem Chomskog.
Bibliografske napomene
479. Prvi uvod u transformacionalistiki metod daju
Harrisovi radovi: "From Morpheme to Utterance", Lg 22, 1946,
161-183; "Discourse Analysis", Lg 28, 1952, 1-30;

"Discourse Analysis: a Sample Text", Lg 28, 1952, 474-494; "Transfer
Grammar", IJAL 20, 1954, 259-270. Medutim, iz razito
transformacionalistika po ideji i izlaganju je tek njegova studija: "Cooccurence and Transformation in Lin guistic Structure", Lg 33, 1957,
283-340. Originalan Harri sav pristup sintaksi dobija najpotpuniji vid u
njegovom delu "String Analysis of Sentence Structure" (= Papers on
Formal Linguistics N l, The Hague 1962).
Transformacioni test u sintaksikoj analizi ruskoga jezi ka
primenio je jo 1958. Dean Stoddard Worth: "Transform Analysis of
Russian Instrumental Constructions", Word Vol. 14, N 2-3, 1958,
247-290. Ovaj Worthov rad ostae datum u istoriji slavistike: tada je
prvi
put
slovenska
jezi
ka
problematika
obraena
transformacionalistiki.
Danas ve klasino delo transformacionalizma jeste knjige
Noama Chomskog "Syntactic Structures" (The Ha gue 1957;
revidirano izdanje 1963; X izdanje 1972 l= ja
nua Linguarum Series Minor, 4/.). Koristan je prikaz ovog dela koji
daje R. B. Lees u Lg 33, 1957, 375-408. Lees na
pristupaan nain izlae smisao transformacionalizma u
mie der Wissenschaften zu Berlin. Klasse fiirSprachen, Literatur und
Kunst, Nr. l, Berlin 1966).

V]a X, 3, 1961, 69-77 (naslov lanka: "to takoe transfor
22
macija"). Inae, dogaaj u razvoju generativne gramatike znailo

je objavljivanje Leesovog rada: "The Grammar of English
Nominalization" (= IJAL, Part II, Vol. 26, N 3, 1960; II izdanje
1963).
Evoluiranje teorijskih shvatanja Chomskog najpotpuni je e
se sagledati upoznavanjem sledeih njegovih radova: "Current
Issues in Linguistic Theory", The Structure of Language.
Readings in the Philosophy of Language, izd. J.
A. Fodor i J. J. Katz, New Jersey 1964, 50-118; "Topics in the
Theory of Generative Grammar", Current Trends in Linguistics
III: Theoretical Foundations, izd. Th. A. Sebeok, The Hague
1966, 1-60 (pretampano u Linguarum Series Minor 56, The
Hague 1966); "Aspects of the Theory of Syntax", Cambridge
Mass. 1965; "Studies on Semantics in Generative Grammar" ( =
Janua Linguarum, Series Minor
107), The Hague 1972.
O Chomskom vrlo obaveteno govori J. Lyons: "Chom sky'',
London 1970. V. i izbor tekstova koji su priredili J. P.
B. Allen i Paul Van Buren, "Chomsky: Selected Readings" ( =
Language and Language Learning 31), Oxford Univer sity Press
1971.
Ideje Chomskog doivele su dalju razradu u radovima
njegovih uenika. V. 11a primer: Paul Postal, "Constituent
Structure. A Study of Contemporary Models of Syntactic
Description", The Hague 1964; J. Katz and P. Postal, Inte grated
Theory of Linguistic Description", Cambridge Mass. 1965; Ray
S. Jackendoff, "Semantic Interpretation in Gene
rative Grammar", The M.I.T. Press, Cambridge, Mass., 1972.
Svakako se upoznati sa knjigom Danca Pietera A. M. Seu rena:
"Operators and Nucleus", Cambridge University Press, 1969. U
njoj je, u duhu shvatanja koje je zastupao Chomsky 1965,
ponuen jedan revidirani generativni pristup jeziku
23
(uz uvoenje kategorije "operatora" radi pravilnog obrazo vanja

"povrinskih struktura"). Seurenov teorijski doprinos naiao je na
vrlo povoljan prijem u krugovima generativista.
Nov svet pojmova uneo je u generativnu gramatiku George
Lakoff svojim radom "On the Nature of Syntactic lrregularity"
(Mathematical Linguistics and Automatic Translation, Report N.
NSF-16, Computation Laboratory of Harvard University, 1965).
V. i druge, za dalje razvijanje teorije takoe znaajne radove
koje objavljuju, pored La katia, i drugi uenici Chomskog u
asopisima Foundati ons of Language i Linguistic Inquiry. Na
stranicama tih a sopisa razvijaju se danas ive diskusije
izmeu pristalica "interpretativne semantike", s jedne strane, i
"generativne semantike", s druge. Njihove polemike belei i
edicija koju izdaje "Chicago Linguistic Society" poev od knjige
izdate 1969, koja nosi naslov "Papers from the Fourth Regional
teeting of the Chicago Linguistic Society" (od. urednici C.-J.
Bailey, B.- J. Darden i A. Davison), pa nadalje.
Za slovenski svet od naroitog interesa mogu biti rado vi
Charlesa Fillmorea u kojima se postavlja problem pade nih
znaenja u okviru generativne teorije. V. njegove stu dije "The
Case for Case", Universals in Linguistic Theory, izd. E. Bach i R.
Harms, New York 1968, 1-90. i "Some Pro blems for Case
Grammar", 22nd Annual Round Table. Lin guistics: Development
of the Sixties - Viewpoints for the Seven ties ( = Monograph
Series on Languages and Lingui stics N 24, Georgetown
University, 1971), izd. Richard J. O'Brien, S. J., 35-56. Ostali
vaniji Fillmoreovi radovi iz oblasti semantike publikovani su u
reprezentativnim zbor nicima posveenim semantikoj
problematici - v. 144 i
-149. O Fillmoreovim shvatanjima vrlo obaveteno govori
D.
Arutjunova u lanku "Problemy sintaksisa i semanti Iti v rabotah
. Fillmora", V]a No 3, 1973, 117-124.
24
Najvaniji radovi istononemakih predstavnika gene rativne

gramatike u kojima se dopunjava i koriguje u poje dinim
detaljima teorija Chomskog nalaze se u publi.kaciji Studia
Grammatica (Berlin). Njihov rad na generativnoj gramatici u
okviru slavistike moe se pratiti prvenstveno na stranicama
asopisa Zeitschrift fiirSlawistik. Inae, na koje sve naine
generativno tretiraju pojedine jezike te me razni evropski
lingvisti najbolje prikazuje zbornik "Ge nerative Grammar in
Europe" ( = Foundations of Language, Supplementary Series,
Vol. 13), eds. F. Kiefer and N. Ruwet, Dordrecht 1973 (tu su
meu autorima Poljkinja Irena Bellert, Francuz Nicolas Ruwet,
Rus l. A. Mel'uk, Estonac H. Ratsep, Nemac E. Lang, Britanac J.
M. Ander son, Rumun Emanuel Vasiliu, Maar Ferenc Kiefer i
mno gi drugi urednici naunici iz raznih zemalja Evrope).
U poslednje vreme na metodoloke koncepcije evrop skih
generativista dosta utie svojim radovima Poljkinja Irena Bellert.
V. njen rad "On the Logico-Semantic Struc ture ofUtterances",
Wroclaw 1972.
Knjiga E. Bacha "Introduction to Transfonnational Grammar"
(New York 1964) lepo uvodi poetnike u metod Chomskog. Ona
je bila veoma cenjena u vreme kad se poja vila; danas je,
meutim, ve zastarela u nekim detaljima, s obzirom na
injenicu da je generativna teorija za poslednjih pet godina
pretrpela znatne izmene. Poetnicima se, sem toga, preporuuje
pristupano pisana knjiga Owena Tho masa, "Transfonnational
Grammar and the Teacher of En glish", New York 1965. V. i
Nicolas Ruwet, "Introduction a la grammaire generative", Paris
1967.
Jugoslovenskom itaocu skree se panja na kompe tentno i
lepo' (pristupano i nestrunjaku) izlaganje Ranka Bugarskog o
generativnoj gramatici: "Pojmovno-termino loki osvrt na
generativnu gramatiku", Delo god. XV, br. 7,
25
1969, 869-876, a posebno na knjigu: Noam omski, "Gra

matika i um" (Beograd 1972), koju je Bugarski priredio za
tampu dajui izvrsne uvodne napomene i propratne ko
mentare. V. sem toga, od istoga autora: "Transfonnaciono
generativni pristup engleskoj sintaksi", Anali Filolokog fa
kulteta u Beogradu, sv. 10, Beograd 1970, 3 73-386, kao i
studiju Midhata Rianovia: "Bit i znaaj generativne teorije
u lingvistici", Filoloki pregled I-IV, Beograd 1971, 85-99. V. i
prikaz transfonnacione teorije Chomskog (u njenoj prvoj verziji iz
1957. god.) koju daje Vladimir Ivir u Suvre menoj lingvistici
(skriptima) III (Zagreb 1964, 72-82); o ovoj publikaciji v. 138n.),
a takoe i studiju: Claire Asselin, Od generativne sintakse do
generativne semantike", Zbor nik za ftlologiju i lingvistiku XIV/2,
Novi Sad 1972, 7-36.
Godine 1965. William Orr Dingwall objavio je biblio grafiju
radova
predstavnika
generativne
gramatike:
"Tran
sfonnational Generative Grammar. A Bibliography (Wa
shington, Center of Applied Linguistics). V. od istog auto :.
lanak "Recent Development in Transfonnational Gene
:-ative Grammar", Lingua 16, 1966, 292-316. V. i H. Krenn
.md K. Mi.illner, "Bibliographie zur Transfonnationsgram tik",
Heidelberg 1968; H. P. Schwake, "Korrekturen, ngen und
Nacht.riigezur Bibliographie zur Trans :Onnationsgrammatik",
Braunschweig 1970. Korisno je
.:poznati se i sa zbornikom koji je izdao D. Wunderlich:

"?robleme und Fortschritte der Transfonnationsgramma ::k"'.
M ii nchen 1970.
Teorija Chomskog, pored vatrenih pristalica, ima i pro ,

ili bar takvih koji su puni sumnji i kritikih primed
V. npr. ta
kae E. M. Uhlenbeck "An Appraisal of Trans ixmation Theory'',
Lingua 12, 1963, 1-18 i u "Some Further kmarks on
Transfonnational Grammar", Lingua 17, 1967, :t)-3-316.
Posebno strogu ocenu teorije dao je Ch. Hackett u
26
"The State of the Art"(= Janua Linguarum, Series Minor 73, The
Hague 1968).
Interpretaciji znaaja generativne gramatike posveene su
dosada razliite studije, mahom kraeg obima, pojedinih
evropskih lingvista koji nisu neposredno deklarisani kao njeni
privrenici. Korisno bi bilo upoznati se, na primer, sa sledeim
radovima: Kurt Wachtler, "Strukturelle Gram malik und
Generative Grammatik: Zwei Entwicklungspha sen der
deskriptiven Lingvistik", Die Neueren Sprachen 15, 1966, 67-76;
B. Grunig, "Les Theories Transformation neUes", La Linguistique
N l, 2, 1965, 1-24 i Na 2, l, 1966, 31-101; Giulio C. Lepschy, "La
grammatica transformazio nale: Studi recenti", Studi e saggi
linguistici VI, 1966, 171-191; B. Pottier, "La grammaire
generative et la linguisti que", Travaux de linguistique et de
litterature publies par le Centre de philologie et de litteratures
romanes de l'Universite de Strasbourg VI, l, 1968, 7-26.
Vrlo obaveten, kritiki prikaz najvanijih dogaaja u
recentnom razvoju generativne gramatike daje Janos S. Petbfi u
svojoj knjizi "Transformationsgrammatiken und eine ko-textuelle
Texttheorie: Grundfragen und Konzeptio nen" (= Linguistische
Forschungen 3), Frankfurt 1971.
Nova generativna teorija, generativna semantika, na
govetena je poetkom 1967. godine u radu G. P. Lakoffa i J.
Rossa, "Is Deep Structure Necessary?" (M. l. T. Internal
emorandum, March 27, 1967) koji nije regularno publi kovan
ve je izdat kao interni memorandum, namenjen uem krugu
predstavnika generativne gramatike okuplje nih na M. l. T., SAD,
Cambridge -Mass. Zatim su usledili za razvijanje nove
teorije znaajni radovi J. D. McCawleya: "The Role

of Semantics in a Grammar" Universals in Lin
guistic Theory, izd. E. Bach iR. T. Harms, New York
1968,
124-169.
"Lexical
Insertion
in
a
Transformational Gram-
27
mar without Deep Structure", Papers from the Fourth Re CiOnal

Meeting, Chicago Linguistic Society, Department of linguistics,
izd. W. J. Darden, C. J. N. Bailey, Miss A. Davi son, University of
Chicago 1969, 71 -80). Nauna aktivnost McCawleyevih
istomiljenika moe se pratiti, kao to je we napomenuto, na
stranicama asopisa Foundations of Language i Linguistic
Inquiry. Vrlo su u ovom pogledu in brmativni i zbornici koji su,
poev od 1969, publikovani sa ciljem da ilustruju aktuelni razvo
jni trenutak lingvistike -v. navedene podatke 144.
Koncept presupozicije razrauju zajedniki logiari i lin gvisti

(Edward L. Keenan, Lauri Karttunen, Charles J. Fil lalOre i dr.).
Njihovi radovi objavljuju se mahom na strani ama ovde ve
pominjanih asopisa. Jedan deo studija pu blikovanih u zborniku
"Studies in Linguistic Semantics" izd. Ch. J. Fillmore i D. T.
Langendoen, New York 1971, posveen je problemu
presupozicije.
Bibliografske podatke o radovima koji se tiu leksike
semantike obraivane generativnim metodom v. u 449.
Kompetentan, a pristupano pisan kritiki prikaz savre menih
semantikih teorija koje zastupaju generativisti (ukljuujui tu i
koncepcije Chafea i Montaguea) nai e se u knjizi Renate
Bartsch- Theo Vennemann, "Semantic Structures. A Study in the
Relation between Semantics and Syntax", Frankfurt am Main
1972.
Chafeova semantika teorija objavljena je u knjizi W. L.
Chafe, "Meaning and the Structure of Language", Chicago,
University of Chicago Press, 1970.
Godine 1970. objavljena su dva rada logiara Richarda
.\fontaguea u publikacijama koje inae nisu dovoljno po znate
irim lingvistikim krugovima: "English as a formal language" u
zborniku (izd. Bruno Visentini i dr. u Milanu) pod naslovom
"Linguaggi nella societa e nella tecnica" (str.
28
189-224); "Universal grammar" u asopisu Theoria 36 (str. 3""3398). Helmut Schnelle je 1972. objavio na nemakom jeziku
Montagueova razmatranja izloena u ovim radovima: Richard
Montague-Helmut Schnelle, "Universale Gramma tik" (=
Schriften zur Linguistik, 5), Braunschweig, prilau i svoje veoma
opirne komentare (knjiga ima, u stvari, dva dela: piVi sadri
Schnelleova objanjenja, str. 1-33, a u dru gom je dat
Montagueov tekst u Schnelleovom prevodu: vniversale
Grammatik", str. 35-65). Zbornik "Papers in \tontague Grammar
(= Occasional Papers in Linguistics, 2. UCLA), Los Angeles
1972 (izd. Rober Rodman), sadri, pored uvodne studije
Barbare Partee ("Some Transformati onal Extensions of
Montague Grammar", 1-24), i niz dru gih lanaka njenih
saradnika - generativista u kojima se razrauju Montagueovi
teorijski stavovi. Jedan od najbo ljih poznavalaca Montagueo-vih
radova, logiar Richmond H_ Thomason, pripremio je zbornik
pod naslovom "For mal Philosophy: Selected Papers of Richard
Montague" (Yale Univ. Press, 1974) u kojem se nalazi, pored
ostalog, i njegova vanredno informativna studija "A Montague's
Semiotic Program" (str. 1-69).
O tome kako se problemi dijahronine lingvistike tretira ju u
teorijskim okvirima generativne gramatike informiu sledee
knjige: Robert D. King, Historical Linguistics and Generative
Grammar", Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey 1969;
"Linguistic Change and Generative Theo ry", eds. Robert P.
Stockwell and Ronald K. S. Macaulay, Bloomington - Indiana,
Indiana University Press 1972.
Tipoloka se problematika osvetljava iz generativnog
aspekta, uz kritiki osvrt na neke novije teorijske postavke
generativista (pre svega na dodeljivanje znaaja povrinskoj
strukturi u procesu semantike interpretacije reenica), u knjizi
slaviste Henrika Birnbauma: "Problems ofTypological
29
and Genetic Linguistics Viewed in a Generative Framework" (=

janua Linguarum, Series Minor, 106), The Hague 1971.
Generativni pristup fonologiji zapoinje radom Morrisa
Hallea, "The Sound Pattern ofRussian", The Hague 1959. V. i
sledee novije radove: Noam A. Chomsky and Morris Halle,
"Some Controversial Questions in Phonological Theory'', journal
of Linguistics I, 1965, 97-214 (ovaj rad se pojavio kao odgovor
na kritiku generativne fonologije ko ju je u istom broju ovog
asopisa, na str. 13-34, objavio ameriki lingvista F.
Householder); Noam Chomsky, "So me General Properties of
PhonologicalRules", Lg 3, 1961, 102-128; Paul Postal, "Aspects
of Phonological Theory'', New York 1968; N. Chomsky and M.
Halle, "The Sound Pattern of English", New York 1968 (u ovoj se
knjizi, koja je dosada najvanije delo posveeno problemima
genera tivne fonologije, nalazi priloena obimna bibliografija ne
samo o najvanijim fonolokim radovima, ve i o takvima koji
imaju znaaja za generativnu teoriju u celini); V. i R. Botha,
"Methodological Aspects of Transformational Ge nerative
Phonology'' (= janua Linguarum, Series Minor 112), The Hague
1971, kao i sledea tri zbornika publiko vana 1973. godine:
"Studies in Generative Phonology'', izg. C. W. Kisseberth,
Edmonton, Alberta; "Contributions to Generative Phonology",
izd. M. K. Brame, University of Texas Press, Austin; "Issues in
Phonological Theory. Proce edings of the Urban Conference on
Phonology" (= janua Linguarum, Series Maior, 74), izd. Michael).
Kenstowicz i Charles W. Kisseberth, Hag.
Generativni prilaz morfolokim temama prikazuje rad Morrisa

Hallea: "Prolegomena to a Theory of Word Forma tion",
Linguistic Inquiry, Vol. 4, N1 1973, 3-16.
Nedavno je objavljen jubilarni zbornik posveen Morri su
Halleu: "A Festschrift for Morris Halle", New York 1973.
30
U njemu su izloene ne samo aktuelne diskusije oko fono lokih

tema ve i drugi radovi koji obavetavaju o najnovi jim teorijskim
preokupacijama lingvista okupljenih oko M. L T. Tu se, pored
ostalog, nalazi i rad dvojice autora - Amerikanca D. M.
Perlmuttera i Slovenca J. Orenika - ko ji se tie slovenakog
jezika i nekih optih principa teorij ske sintakse: "Language particular rules and explanation in syntax" (rad je objavljen i na
slovenakom u publikaciji Instituta "Joef tefan", Ljubljana: IJS
Poroilo P-280, Maj 1973).
Postupak generativne analize koji se tie srpskohrvat skog
jezika prikazan je veoma jasno u radu amerikog ser bokroatiste
Waylesa Brownea: E. Wayles Browne, "Srpsko hrvatske
enklitike i teorija transformacione gramatike", Zbornik za
filologiju i lingvistiku XI, Novi Sad 1968, 25-29.
MATEMATIKA LINGVISTIKA
KVANTITATIVNOG
(= NEALGEBARSKOG) KARAKTERA1
Uvodne napomene
480. Lingvistika druge polovine XX veka odlikuje se pored
ostalog i time to iroko prirnenjuje metodoloke procedure
matematikih nauka.
Poetkom XX veka statistiki metod matematiara pro dire u
sve naune oblasti, pa i u lingvistiku. Korisnost sta tistikog
metoda bila je, uostalom, poznata nekima od za interesovanih
za jezik ve odavno (jo su stari indijski gra matiari - v. 20
minuciozno prebrojavali stihove, rei i slogove Rig-Veda). Ali tek
u dvadesetome veku statistika postaje zaista neophodna pomo
svima onima koji se ozbiljno bave opisom jezikih fakata.
Nije, meutim, samo statistika zasluna za "matemati ki"

karakter moderne lingvistike. Ceo sistem jezikog ispi tivanja je
u izvesnom smislu matematiki orijentisan. Stro go logian
karakter matematike analize provejava iz oba vezne tenje
lingvista da u definicijama budu maksimalno tani, jasni i kratki;
da uvoenjem apstraktnih pojmova u metodoloku proceduru
obezbede tanije saznanje o real noj strukturi jezika; da olakaju
sebi posao analize pribe gavajui preciznosti matematike
formule.
481. Interesovanje lingvistike za matematiku razbukta lo se
upravo u isto vreme kad i interesovanje matematike
1
O suprotstavljanju pojma "algebarski" pojmu "kvantitativni" pristup
v. 530.
32
za lingvistiku. Odavno je, uostalom, primeeno, i s jedne i s

druge strane, da bi se ove dve naune discipline mogle nai na
2
istovetnim podrujima interesovanja.
Prvi ozbiljan korak ka ovakvoj saradnji uinili su poet kom
XX veka matematiari. Godine 1913. objavljena je u vena
studija ruskog naunika A. A. Markova: "Primer stati stieskogo
issledovanija nad tekstom 'Evgenija Onegina" illjustrirujuij
svjaz" ispytanij v cep" (Izvestija Imper. Akademii nauk, serija VI,
t. VII, N 3, 1913). Markov je na tekstu Pukinovog "Evgenija
Onjegina" statistikim meto dom priao izuavanju zakonitosti u
smenjivanju ruskih vokala i konsonanata. N je govi rezultati su
pokazali da je, pod odreenim uslovima, mogue predvideti, sa
dovoljno verovatnoe, konkretne vidove ovakvog smenjivanja.
To je oznailo poetak nove matematike ere izrasle na razradi
vanju "teorije verovatnoe". Lingvistika je u tim rezultati ma
dobila dokaze o korisnosti primene matematikog me toda za
lingvistiku problematiku. Stoga se ovaj Marko vljev rad i smatra
velikim datumom kako u istoriji mate matike, tako i istoriji
lingvistike.
482. Presaivanje metodolokih iskustava sa matema tikog

naunog podruja na lingvistiko dostiglo je velike razmere tek
posle Drugog svetskog rata, upravo onda ka da je velika panja
posveena produbljivanju tzv. "teorije informacije" (v. 498).
Dvadeseti vek je vek sprava pomou kojih se prenose
informacije, odnosno omoguava komuniciranje. Zapoe2 Jo 1847. npr. ruskimatematiarV.Ja. Bunjakovski ukazuje na
mogunost primene matematikog metoda u

lingvistici, a 1904. Baudouin de Courtenay izlae
svoje uverenje da bi se lingvistika mogla ispomoi
ne samo elementarnom nego i viom matemati

kom.
33
lo je telefonom i radiom, a nastavlja se jo komplikovani tim

kibernetikim (v. 500) ureajima kao to su radar ili maina za
prevoenje. Ostvarenje ovih praktinih tekovi na oveanstva ne
bi bilo mogue da nije istovremeno raz raivana teorija
informacije u celini.
Da bi se prenela neka informacija potrebno je pre svega

da postoji, s jedne strane, otpremnik informacije, a s druge
strane - prijemnik. Bilo da su to u pitanju maine ili ljudi,

neophodno je jedno: da postoji utvreni sistem signala, po mat i
prijemni.lru i otpremniku, koji e biti u stanju da pone se i prenese
odreeno znaenje. Osnovni princip po kome se ostvaruje proces
informisanja je, dakle, uvek isti, bez ob zira da li se radi o oveku
ili maini. Ova injenica je postala presudna za razvoj dananje
lingvistike: velike naune sna ge poele su se koncentrisati na
jezikoj problematici. Svi ma se nametalo sasvim opravdano
gledite: detaljno po mavanje procesa komunikacije kod ljudi, u
kojem jezik 1.n1a presudnu ulogu, naoruae nauku novim
iskustvom pri graenju odgovarajuih maina.
483. U Americi i Evropi, pa i u Aziji (uglavnom u Japa nu,
mada danas sve vie i u Kini) matematika lingvistika ,e obian
termin meu savremenim naunicima, oznaa vajui nauno
operisanje matematikim metodom u sfera ma jezikog
problema. Osnivaju se asopisi posveeni te mama
matematike lingvistike, osnivaju se nauna drutva
matematikih lingvista".
Matematika lingvistika je prvih godina posle poslednjeg

uznapredovala naroito u SAD. Danas se ona intenziv no
neguje i na drugim stranama, posebno u SSSR i osta lim
zemljama istone Evrope.
rata
Matematike distinkcije sve radikalnije prodiru u pojmovni fond i
nekih od onih sovjetskih lingvista koji su se ranijih godina
34

484. Odlian pregled matematike lingvistike (pregled

oblasti koje ona obuhvata, uvoenje u metod, upoznava nje sa
problemima, pregled glavnih dosadanjih tekovina) daje
WarrenPlath u studiji "Mathematical Linguistics (Trends, 21-57).
Plath uz to prilae i odlinu bibliografiju iz matematike
lingvistike. Neke od studija amerikih i evropskih autora (van
SSSR), koje su bile naroito znaaj ne za razvoj matematike
lingvistike krajem pedesetih go dina, objavljene su na ruskom
jeziku u zborniku "Matema tieskaja lingvistika" (red. Ju. A.
rejder, I. I. Revzin, D. G. Lahu ti i V. K. Finna;Moskva 1964).
Veoma je informativna i knjiga O. S. Ahmanove, I. A.

Meljuka, E. V. Padueve i R. M. Frumkine: "O tonih me todah
issledovanija jazyka" (Izd. Moskovskog univerziteta 1961) gde
je, u etiri posebna odeljka, pregledno izloe no: l) u kojem je
smislu jeziki fenomen podloan ispiti vanjima pomou
matematikog metoda; 2) kako rad na mainskom prevoenju
obogauje lingvistiku teoriju; 3) u emu je vrednost statistikog
metoda u lingvistici (sa eg zempliftkacijom toga metoda); 4) na
koji se nain razvija lingvistika korienjem tekovina teorije
informacije. O to me u kojem se pravcu u novije vreme razvija
matematika lingvistika u SSSR i drugim zemljama istone
Evrope najisticali kao predstavnici tipino ruske lingvistike tradicije. Ka
rakteristian je u tom pogledu sluaj uglednog slaviste T. P. Lomteva
koji se u drugoj polovini ezdesetih godina poeo zala gati za
usvajanje matematikih kriterija u oblasti sintaksinih is pitivanja (v.
npr. njegov rad "Struktura predloenija v slavjanskih jazykah kak
vyraenie struktury predikata", Slavjanskoe jazyko znanie. VI.
Medunarodnyj s'ezd slavistov (Doklady sovetskoj de legacii),
Moskva 1968, 296-315).
35
bolje informiu knjige: Ferenc Papp, "Mathematical Lingui stics

in the Soviet Union" (= janua Linguarum, Series Mi nor 40, The
Hague 1966) i Ferenc Kiefer, "Mathematical linguistics in
Eastern Europe" (=Mathematical Linguistics md the Automatic
Language Processing 3, Amsterdam 1968). V. i publikacionu
aktivnost u asopisima pamenu tim na kraju 531.
Knjiga Gustava Herdana: "Type-Token Mathematics: A
Textbook of Mathematical Linguistics" Oanua Linguarum: Series
Maior, 4; 's-Gravenhage 1960) je poetkom ezde setih godina
bila popularna meu lingvistima kao pogodan tnor informacija o
najznaajnijim procedurama matema tikog metoda u lingvistici.
Opti pogled na znaaj primene matematikog metoda u
lingvistici daju i studije: A. G. Oettinger, "Linguistics and
\tathematics" (Studies Presented to Joshua Whatmough, 'sGravenhage 1957, 179-186) i J. Whathmough, Mathe matical
Linguistics" (8l Proccedings, 62-73; diskusija po vodom ovog

izlaganja: 7 4-91). Optiju orijentaciju o pro doru matematikog
metoda u nauku XX veka daje rad E. Koschmiedera: "Die
Mathematisierung der Sprachwissen schaft" (Forschungen und
Fortschritte, vol. 30, 1956, 210-216) . V. i literaturu navedenu u
531 .
Zbirka lanaka pod naslovom "Strojno prevoenje i statistika
u jeziku", objavljena 1959. u zagrebakom aso pisu "Nae
teme" (god. III, br. 6, 106. do 298), donosi na pristupaan nain
niz informacija o problemima matema tike lingvistike u celini,
posebno o mainskom prevoe nju. Priloeni su i korisni
bibliografski podaci.
36
Kvantitativna (statistika) lingvistika

485. Statistiki metod se poeo iroko primenjivati u
lingvistici tek posle II svetskog rata, iako se o njegovoj vrednosti
u jezikim studijama ozbiljno govorilo ve po etkom ovog veka.
Stenografi su bili meu prvima koji su ukazali na praktinu
vrednost statistike u jezikim ispitiva njima . Tek su, meutim,

napori matematiara zaista otvo rili put irokoj upotrebi
statistikog metoda u lingvistici. Naroito je u ovom pogledu bio
od odluujueg znaaja doprinos ruskog matematiara
Markova.
486. U "Primer statistieskogo issledovanija nad tekstom
'Evgenija Onegina' ... " (v. 481) Markov je pokazao da se
meusobna zavisnost jezikih jedinica u govornom lancu moe
izmeriti ako se takvom merenju pristupi u duhu onoga to je
danas u nauci poznato pod terminom Mar kovljevog procesa.
Markovljev proces se odnosi na uoa vanje razliitih stadijuma
kroz koje prolazi iskaz od prve izgovorene (odnosno napisane)
jezike jedinice do svog ko nanog oformljenja. Ti stadijumi su
uslovljeni nizanjem je zikih jedinica po pravilima datog jezika:
svaka novododata jedinica oznaava nov stadijum u oformljenju
iskaza. Mar kov je pokazao da se moe matematiki utvrditi na
osnovu statistike verovatnoe kakva je ansa da se posle
konkret ne novododate jedinice pojavi ova ili ona dalja jedinica.
487. to blie naim danima, tim su znaajniji rezultati

predstavnika statistike matematike i to kako za matematiku tako
i za lingvistiku. Imena kao to su, recimo, Zipf, Yule, Ross ili
Mandelbrot poznata su podjednako modernom lin4 Stenograf Estoup je npr. konstatovao da se raspored rei u tekstu
vrii prema odreenoj statistikoj shemi (u studiji "Gam mes su!
nographiques" - N
izdanje u Parizu 1916).
37
g\isti kao i matematiaru. Mandelbrot je ezdesetih godina

postao popularan meu lingvistima (naroito u SAD) zbog 5'og
shvatanja, izloenog 1957. godine, da je ve sazrelo \-re me za
preklasifikaciju lingvistikih studija na dve osnov ne grupe:
makrolingvistike studije = sva jezika ispitivanja koja se vre
egzaktnim, statistikim metodom; mikrolingvi rtike studije =
jezika ispitivanja vrena bez primene stati stike (v. i 367n).
Meutim, najvie odjeka meu predstav nicima lingvistike imali
su radovi Georga Kingsleya Zip fa.
488. Zipf se s posebnom panjom i uspehom bavio is
pitivanjem frekvencije jezikih jedinica On je smatrao da bi

utvrivanje zakonitosti ove frekvencije imalo vrednosti a
razumevanje principa po kojima se razvija uopte ljud ska
govorna aktivnost. N jega je pre svega zanimala teorija
psibobiologije (njegov termin) = otkrivanje onih psiholo kofiZiolokih faktora koji najneposrednije odreuju kon kretan tip
angaovanosti oveka u ostvarenju kakve akcije. Po Zipfovom
miljenju, taj tip angaovanosti izrastao je prvenstveno iz tenje
ka ulaganju najmanjeg napora. Prin
.:ip ekonomije izraajnih sredstava dominira, dakle, govor oom
aktivnou, a to se moe, isticao je Zipf, demonstrira u
primenom statistikog metoda. Inae, Zipf je predlagao, pored
ostalog, da se u posebnu lingvistiku granu bio lingvistiku
izdvoje one jezike studije koje bi u prvom redu obuhvatale
problem jezikog fenomena u vezi sa ko munikativnim
ponaanjem iji je konkretan karakter bio loki uslovljen (to u
stvari znai da se ovim u lingvistiku ukljuuju i odreene
neurofiZioloke studije).
iru popularnost u lingvistikim krugovima zasluio je,
meutim, Zipf u p.rvom redu nizom osnovnih konstatacija
-
Na pravilnost u frekvenciji rei ukazao je jo 1928. fiziar E. l.
Condon u studiji: "Statistics ofvocabulary".
38
o meusobnoj uslovljenosti prirode jezike jedinice i nje ne

frekvencije. Veina ovih konstatacija, danas ve klasi nih u
lingvistici, zaista potie od Zipfa, mada su pojedine njegove
originalne ideje tokom vremena modiftkovane ili ak odbaene.
489. Od takvih ve klasinih "statistikih" konstatacija mogli
bismo npr. navesti sledee.
(A) Sloenost glasova po izgovoru je u obrnutoj propor ciji
sa njihovom frekvencijom u reima (stoga su npr. be zvuni

glasovi, prostiji po izgovoru od zvunih, u svim jezi cima po
pravilu ei od ovih drugih). Za ovu Zipfovu kon stataciju
zainteresovali su se posebno fonolozi i psiholozi.
(B) Ako se u kojem veem tekstu jednoga jezika izrau
na u procentima odnos izmeu glasova dobije se cifra ko ja e
se, sa malim odstupanjima, ponoviti i u veini drugih tekstova
istoga jezika. U odnosima rasporeda glasova ima, znai, neka
stalna mera. Ova konstatacija je od najveeg znaaja kako za
stenografiju tako i za kriptografiju (nauku
o deifrovanju tajnih azbuka)

(C) Duina rei stoji u obmutoj srazmeri sa njenom fre
kvencijom: najee su po pravilu najkrae (ovim se obja
njava pojava skraivanja dugih imena i uopte svako na knadno
skraivanje rei - otuda prelaz, recimo, automobila
6 Izloio Zipf u svojoj "Psychobiology of Language. An Intro ducion to
Dynamic Philology". Boston 1935, na str. 68-81.
7 Zahvaljujui strunjacima za kriptografiju, nae znanje o izu mrlim
jezicima je znatno proireno. Posle deifrovanja hetitskog, to je
ostvario eki lingvista B. Hrozny (1879-1952) jo 1916. godi
ne, najvei dogaaj u toj oblasti tie se otkria

Britanca M. Ventrisa. Godine 1952. Ventris je
utvrdio da su poznate tablice sa ostrva Kri ta
takozvanog "lineara B" (nastale pre nae ere u
periodu od 1450. do 1200) pisane na jednom dotle

nepoznatom arhainom dija lektu grkog.
39
auto). Najee rei su uz to jo po pravilu i najstarije, na aodne,

opte. Sve su ove konstatacije od vanosti za istori ja jezika pruaju nove elemente za objanjenje pojedi ah promena u jeziku.
Od posebne vanosti za naunu razradu leksikolokih IIUdija

bilo je utvrivanje odnosa polisemije (v. 401) sa ftkvencijom
rei. Ovaj odnos utvrdio je Zipf 8 u vidu sle dee formule: broj
kontekstualnih znaenja jedne rei od aovara kvadratnom
korenu njene frekvencije.
490. Prodor statistikog metoda u oblast leksikologije oznaio
je novu epohu u praksi uenja stranih jezika. Sta tistika je reila
problem najeeg u jeziku - tj. pokazala je koje su rei zbilja
neophodne za svakodnevni saobraaj u odreenoj jezikoj sredini.
Tek na osnovu statistike se lekcije poeli su se izraivati takozvani
bazini renici renici u kojima je sakupljen fond najbitnije,
standardne leksike za svakodnevno, elementarno sporazumevanje.
491. Sve do "statistike epohe" u lingvistici stilistika je bila u

nekom smislu maglovita jezika disciplina - prepu tena
subjektivnom kriteriju u definicijama stila i sutine njegove
originalnosti. Egzaktni metod statistike analize doneo je
meutim potrebnu meru naunosti u ocenjiva nju stilistikih
pojava sa lingvistike take gledita. Moder na stilistika npr.
precizno konstatuje da je banalnost jed nog izraza u direktnom
odnosu sa visokim stepenom nje gove frekvencije. Opsena
ispitivanja ovakvog objektivnog tipa treba da sa maksimalnom
naunom preciznou asve tle tajnu originalnog i poetskog u
odnosu na svakodnev no, standardno u jezikom izrazu.
U "Human Behavior and the Principle of Least Effort. An in
troducion to Human Ecology" (Cambridge, Mass., 1949).
40
492. Utvrivanjem principa distribucije rei statistika je

obezbedila sasvim novo, efikasno nauno orue za reava nje
takvih pitanja kao to je, recimo, autorstvo teksta i ak
hronologija teksta (to moe da interesuje ne samo lingvi ste,
nego, i ba posebno, istoriare i prouavaoce istorije
knjievnosti).
493. Dijalektologija dobija u statistici novo sredstvo
pomou kojega e precizno odreivati meru slinosti i razlike
meu dijalektima (v. i 162).
494. U novije vreme kod mnogih se lingvista pojavilo
uverenje da e od prirnene statistike posebno velikih kori sti
imati komparativno-istorijske jezike studije. U vezi s tim je
meu dosad poznate jezike discipline uvrtena i
jedna nova: glotohronologija.
Godine 1950. predloio je ameriki lingvista Morris Swadesh
da se u posebnu oblast izdvoje ona ispitivanja koja se tiu
prirnene statistikog metoda radi utvrivanja srodstva jezika kao
i (priblinog) vremena kada su se ti je
zici izdvojili od zajednike matice. Dok su za ovu novu lin
gvistiku disciplinu pojedinci usvojili poseban termin glo
tohronologija (engl.: glottochronology) dotle je drugi na zivaju

leksikostatistikom (nazivom kojim se odreuje ina e svako
statistiko ispitivanje leksike).
Ovakve statistike studije jezika poivaju na prouavanju

leksikog fonda. Shodno naunim postavkama predstavni ka
antropolokog pravca (v. 367), u svim jezicima postoji jedan
osnovni fond rei vezanih za neke osnovne kategori je,
opteljudske kulture. To su obino svakodnevne rei,
najotpornije prema istorijskim promenama i uticajima sa strane.
Naunici su izdvojili odreen broj ovakvih rei9 i pri-
9 Prvo 200, zatim se broj smanjivao, tako da je do kraja ostalo svega

oko 100 rei.
41
stupili komparaciji jezika. Rezultati do kojih se dolo su

mteresantni (po nekima ak i revolucionarni) ali ne oprav davaju
u potpunosti poetne nade o perspektivi velike po uzdanosti
zakljuaka (to navodi pojedince ak na ospora \4nje
celishodnosti glotohronologije).
495. Jedna od najvanijih naunih teorija naeg vreme :u teorija

informacije (v. 498) - upravo je izrasla na tatistikim studijama. I
praktina tekovina razraivanja Jve teorije - maina za prevoenje ne bi mogla biti iz ena bez primene statistike. Poev od
aproksimativ "'ib metoda u mainskom prevoenju (koji se tiu
predvi :hnja koliine posla koji treba obaviti da bi se prevoenje
:moguilo) preko izrade tezaurusa(= renika) maine ili 21ade
sistema kodiranja ( = pretvaranje konkretnog jezi a u sistem
matematikih formula), pa sve do prorauna omja ekonomije u radu
maine (koliko bi bila najpovolj ja veliina maine, koliko vremena
predvideti za izradu k>nkretnih programa prevoenja i sl.) statistika proce -:m-anja pokazuju se kao neophodna radna orua.
-
496. Sva lingvistika prouavanja koja se naslanjaju na

tistiki metod nazivaju se statistikim ili kvantitativnim, ao to
se, uostalom, i cela lingvistika, ukoliko je zastupa u10
oni koji se slue
statistikom, naziva statistikom ili aantitativnom Statistikog
ispitivanja u lingvistici bilo e i ranije11, ali je ono imalo sporadian,
pojedinaan ka :-Uter. Tek u nae vreme kada je u lingvistike
krugove i-
:J Termin je usvojen na VI internacionalnom kongresu lingvi- o u

Parizu 1948. godine.
:I W. D. Whitney je npr. jo 1874. ispitivao frekvenciju engle tie.!l
glasova; 1905. Arnold objavljuje studiju 'Vedie Metre in Its Hi lil:ncal
Development" u kojoj primenjuje statistiki kriterij fre
cije radi utvrivanja relativne starine raznih delova Rigved.a.
42
roko prodrlo shvatanje o tome da je i jeziku strukturu

mogue prouavati kao logian kallrulus(v. 427), stati stika
postaje neophodna metodoloka pripomo u lingvi stikom
radu isto onako kao to i simbolino prikazivanje jezikih
odnosa u analizi postaje neophodno za nauno preciziranje
konkretnih fakata.
497. Pored pomenute Plathove studije o matematikoj
lingvistici i zbornika "O tonih metodah issledovanija jazy ka"
(v. 484), koji daju vrlo dobar uvod u matematiki me tod
uopte, bliem upoznavanju vrednosti statistike u jezi kim
studijama doprinee naroito knjiga Pierra Guirauda:
"Problemes et methodes de la statistique linguistique"
(Dordrecht 1959). Knjigu je napisao lingvista za lingviste, to
je u ovom sluaju posebno znaajna preporuka. Od istog je
autora i poznata bibliografija statistike lingvistike: P.
Guiraud, "Bibliographie Critique de la Statistique Lin
guistique", Utrecht 1954 (bibliografiju su, pod rukovod
stvom). Whatmougha, revidirali i kompletirali: T. D. Hou chin,
J. Puhvel i C. W. Watkins).
Kratku istoriju postanka i razvoja statistike lingvistike daje
pregledno i koncizno J. Carroll u "The Study of Lan guage"
(Cambridge Mass., 1953.) - odeljak "The Statistical Study of
Language" (61-64).
U zborniku "Voprosy statistiki rei (materialy sovea

nija)" (izd. Lenjingradskoga univ. 1958) nalazi se vei broj
instruktivnih lanaka. V. i studiju D. W. Reeda: "A Statisti cal
Approach to Quantitative Linguistic Analysis" (Word vol. S,
N, 3, 1949, 235-247). V. i zbornik "Linguisik und Statistik" (=
Schriften zur Linguistik, 6), izd. S. Jager i P.

Hartmann, Braunschweig 1972.
43
Kakve su mogunosti primene statistikog metoda na

fonoloku problematiku obavetavaju, na primer, studije: _T.
Lotz, "The Structure of Human Speech" (Transactions of the
New York Academy of Sciences, Ser. II, 16, 1954, 373-); F.
Harary and H. H. Paper, "Toward a General Cal culus of
Phonemic Distribution" (Lg 33, 1957, 143-169). ta se pomou
statistike saznaje o morfolokoj strukturi ika moemo sagledati
u studijama: E. P. Hamp, "The Calculation of Parameters of
Morphological Complexity" 1 gm Proceedings, '134-142) i Joseph
Greenberg, "A Quanti tive Approach to the Morphological
Typology of Langua " (zbornik "Method and Perspective in
Anthropology", :zd. Robert F. Spencer, Minneapolis 1954, str.
192-220).
O korisnosti primene statistike na leksikoloku proble :nati.ku
najbolje informie poznati britanski statistiar G. U. Yule u svom
delu "The Statistical Study of Literary Vocabu-2ry" (Cambridge London 1944). Dovoljne podatke o to ;ne daje i knjiga P.
Guirauda: "Les caracteres statistiques du vocabulaire" (Paris
1954).
U ve spomenutoj knjizi G. Herdana: "Type-Token Mat
matics" ( 484) mogu se, pored ostalog, nai podaci i o tome
kako se statistiki moe prii prouavanju literarnog stila. U
istom je smislu informativna i knjiga E. Fucksa, '.\tathematische
Analyse von Sprachelementen, Sprachstil i.lild Sprachen"
(Arbeitsgemeinschaft fur Forschung des Landes NordrheinWestfalen, Koln 1955) u kojoj je data numerika karakteristika
pojedinih tekstova (veinom ger manskih i latinskih). V. i zbornik
"Statistics and Style", izd. L Doleel i R. W. Bailey, New York
1969.
U knjizi: Henry Kuera and George K. Monroe, "A Com

parative Quantitative Phonology of Russian, Czech and Ger
man" (Mathematical Linguistics and Automatic Language
Processing 4, Amsterdam 1968) prilazi se komparativnom
44
prouavanju sila.bikih struktura u ruskom, ekom i ne

makom uz primenu metoda kvantitativne lingvistike.
Pokuaj primene statistikih kriterija pri genetikoj kla
sifkaciji jezika nalazimo u studijama: Douglas Chretien
and
A..L.
Kroeber, ..Quantitative Classification of Inda
European
Languages.. (Lg 13, 1937, 83-105) i A. L. Kroe ber, "Statistics,

Inda-European, and Taxonomy.. (Lg 36 No l, Part l, 1960, 1-21).
Radi upoznavanja sa principima glotohronologije i oce

nama vrednosti samog metoda preporuuju se sledei rado
vi: R. B. Lees, "The Basis of Glottochronology'' (Lg 29, 1953,
113-127); M. Swadesh, 11Toward Greater Accuracy in Lexico

statistics Dating" (IJAL 21, 1955, 121-137); H. Hoijer, "Lexi
costatistics: A Critique" (Lg 32, 1956, 49-60); J. A. Rea, "Con
cerning the Validity of Lexicostatistics" (IJAL 24, 1958, 145-150);
W. W. Amdt, 11The Performance of Glonochronology in
Gennanic11 (Lg 35, 1959, 180-192); H. A. Gleason, ..Coun ting
and Calculating for Historical Reconstruction" (Anthro pological
Linguistics Vol. I, No 2, 1959, 22-33). Iscrpan pre gled radova iz
oblasti glotohronolokih studija nalazi se u: D. H. Hymes i drugi
11Lexicostatistics so Far" (Current An thropology l, 1960, 3-44) i
D. H. Hymes i dr., "More on Lexi costatistics11 (Current
Anthropology l, 1960, 338-345). U zborniku 11Novoe v
lingvistike .. objavljena su u ruskom pre vodu dva Swadesheva
rada (23-87) i jedan Hoijerov (88-107) o leksikostatistici. V. u
istom zborniku lanak V. A. Zve ginceva: "Lingvistieskoe
datirovanie metodom glottohro nologii (leksikostatistiki)" (9-22), a
takoe i lanak G. A. Kli mava (u zborniku 'Voprosy teoriijazyka v
sovremennoj za rubenoj lingvistike .. , izd. AN SSSR, Moskva
1961); 110 leksi kostatistieskoj teoriji M. Svodea" (239-253). V.
i knjigu: "Lexicostatistics in Genetic Linguistics. Proceedings
ofthe Yale Conference, Yale University, April 3-4, 197111 (=
Janua
45
m, Series Maior 69), Isidore Dyen, ed. The Hague
m.
Saet a informativan pregled osnovnih primena statisti t u
mainskom prevoenju daje A. F. Parker - Rhodes, k Use of
Statistics in Language Research" (Machine -.aslation Vol. 5,
N 2, 1958, 67-73).
V. pomenute Zipfove radove - 489. Za lingviste je in
leresantna i njegova knjiga "Studies of the Princip le of Re lative
Frequency in Language" (Harvard University Press 1932) jer se
u njoj, pored ostalog, na nov nain prilazi problemu utvrivanja
hijerarhije znaenjskih nijansi u se mantikom polju rei.
l
ezdesetih godina objavljene su u SSSR tri znaajne

knjige iz oblasti statistikog prouavanja jezika: zbornik
-statistiko-kombinatomoe modelirovanie jazykov" (red. N. D.
Andreev, Moskva - Lenjingrad 1965), N. D. Andreev, -statistikokombinatomye metody v teoretieskom i pri kladnom
jazykovedenii" (Lenjingrad 1967) i zbornik "Stati- Rika rei", (red.
P. M. Alekseev, V. M. Kalinin, R. G. Pio aovskij; Lenjingrad 1968).
V. takoe i: V. A. Moskovi, -statistika i semantika. Opyt
statistieskogo analiza seman lieskogo polja", Moskva 1969
(statistiki se ispituju rei u engleskom, francuskom, ruskom i
ukrajinskom); B. N. Go lovio, ')azyk i statistika", Moskva 1971.
Teorija informacije
498. Teorija informacije se odnosi na nauna ispitiva nja
koja osvetljavaju procese odailjanja i primanja sa optenja
sa svim onim to oslovljava ovakve procese. Nau ka je
obogaena teorijom informacije relativno . sasvim od skora,
posle II svetskog rata.
46
499. Problemom komunikacije poeli su se ozbiljno baviti

inenjeri zainteresovani za to da u komunikativnim ureajima
obezbede prenosni kanal, tj. nesmetano odai ljanje i
primanje informacija. Temelji novoj naunoj disci plini koja se
sistematski bavi komunikativnim problemima postavljeni su,
meutim, tek radovima amerikog mate matiara Norberta
Wienera.
1
500. Wiener je tvorac kibernetike 2 nauke o funkcioni

sanju automata - o njihovim kontrolisanim reakcijama na
odreen stimulus13 Njegov osnovni tok ideja odgovarao je
optim bihevioristikim shvatanjima karakteristinim za
ameriku intelektualnu atmosferu pred II svetski rat (v.
348): ispaljeno ponaanje u odreenoj situaciji plod je od
ranije nauene, automatske reakcije na odreeni utisak
spolja. Polazei od uverenja da ovakav princip ne vai sa mo
za ponaanje ljudi ve se po njemu mogu vladati i ma ine,
Wiener je otpoeo svoje znaajne radove na aparati ma koji
"
su u stanju da prime odreenu poruku, da je za. pamte" i da

na nju na odgovarajui nain reagiraju.
Wiener je u toku II svetskog rata radio na projektima koji
na daljinu mogu sa preciznou da dostignu cilj. On je sve
servo maine (automate) podelio na dva osnovna, u princi pu
mogua tipa: a) na maine koje treba da dostignu neki
poznati cilj; b) na maine koje treba da nau pravi odgo vor
na postavljeno pitanje. U oba sluaja za rad maine bitno je
isto: maina mora biti osposobljena da primi po ruku spolja i
po njoj da postupi na odgovarajui nain.
12
Termin kibernetika je prema grkoj rei kybemetike: ozna ava
konnilarsku vetinu, tj. vetinu upravljanja.
13
V. njegovo delo "Cybemetics" izdato 1948. u New Yorku;
na srpskohrvatskom jeziku: Norbert Viner,

"Kibernetika i dru tvo", Beograd 1964.
47
Za osnovni model ovakvim mainama posluio je o \""ek.
oveiji mozak i nervni sistem reagiraju na oba nai na: mi

npr. automatski dohvatamo knjigu sa stola. Mozak re izabrao
cilj - knjigu, dao naredbu ruci za pokret, i po kret je izvren
automatski = bez svesnog razmiljanja, pod kontrolom naeg
pogleda upravljenog na cilj. Mi smo u stanju i da dajemo
odgovore na postavljena pitanja, samo ako smo te odgovore
prethodno nauili. Wiener je, dakle, uzimajui sve to u obzir
sagradio (tokom rata) prva oruja koja su dostizala pokazani cilj
pod odreenom kontrolom (radara, toplo tnog perce p tora i sl.)
a kasnije je usredsre dio svoju panju i na maine koje bi bile u
stanju da "za pamte" odreene odgovore na odreena pitanja.
50 l. U centar kibernetikih studija postavljena je, da Ide,

sasvim prirodno teorija informacije. Njene osnovne postavke
izneo je 1948. matematiar Claude Shannon, a matematiar
Warren Weaver je 1949. interpretirao njen opti znaaj za
razvoj nauke. Klasinim delom teorije in formacije i
kibernetikih studija uopte smatra se knjiga koju su u
koautorstvu izdala ova dva naunika: Claude E. Shannon
and Warren Weaver, "The Mathematical Theory of
Communication", Urbana 1949. Knjiga je namenjena
matematiarima i lingvisti se, bez solidne matematike
spreme, ne mogu njome sluiti. Ali zato postoji recenzija
lingviste Hocketta (Lg 29, 1953, 69-92), pristupana i ne
matematiarima, koja je odigrala znaajnu ulogu u popu
larisanju teorije informacije i meu lingvistima.
502. Matematiarima i fiZ iarima je, u poslovanju oko
izgradnje maina, bilo neobino vano utvrditi na koji se
nain najekonominije mogu slati poruke, kako se one
najlake pamte i najtanije razumeju. Za sve ovo su bili za
interesovani i lingvisti, pogotovu strukturalisti, iji se me tod
jezike analize i zasniva na izdvajanju bitnih pojava u
48
procesu sporazumevanja od nebitnih. Tako je ubrzo dolo do

jedne od najplodonosnijih meudisciplinamih sarad nji u istoriji
modeme nauke iji je neposredni rezultat - maina za
prevoenje.
503. Lingvistika teorija slaviste Romana Jakobsona do bila
je u svetlosti teorije informacije dragoceno priznanje. Jakobson
je insistirao na vrednosti izdvajanja distinktivnih obeleja u
fonemama (v. 300) tj. na onom to je invari jantno, ultimno,
elementarno u jezikoj jedinici. Pokazalo se da je za razvijanje
teorije informacije ovakva koncepcija invarijantnih jedinica od
odsudnog znaaja. Jakobson je, sem toga, insistirao na principu
binariteta u jeziku (v. 301) a i cela teorija informacije je upravo
postavljena na primeni toga principa.
504. Lingvisti su, dakle, bili teorijski spremni da s razu
mevanjem prate u ovoj oblasti naunog rada tok ideja ma
tematiara, a imali su i sami dosta da priloe, na osnovu svojih
iskustava sa jezikim pojavama, u opti fond znanja o problemu
komunikacije. Istovremeno je tom prilikom u lingvistiku prodro
nov niz pojmova i termina, dotle svoj stvenih samo matematikofiZikoj nauci.
505. Teorija informacije ima pred sobom sledea dva
osnovna problema: l. utvrditi kojim se sve sredstvima po stie
komunikacija; 2. ta se u sagovornicima - oveku ko ji govori i
onome koji prima saoptenje - dogaa prilikom komunikacije (=
koji su neposredni psiholoki i fiZ ioloki uslovi za realizovanje
procesa komunikacije).
506. Svako saoptenje biva otposlato po nekom odre enom
kodu. Kod je termin nastao u okvirima teorije in
formacije. Odnosi se na celokupnost signala

(ukljuujui sistem njihovih odnosa) pomou kojih
se iznosi konkret na informacija.
Pravci u lingvistici H
49
Signali za sporazumevanje mogu biti vrlo razliiti: ljud ski

jezici, Morzeovi znaci, svedosni signali i sl. Bez obzira na poreklo,
signali za sporazumevanje prenose poruke po nekakvom kodu.
Svako pretvaranje neke ideje u saopte nje jeste proces
enkodiranja ( = preobrnanje ideje u si stem komunikativnih
signala) . Svako primanje poruke, tj. prodiranje njeno u nau svest,
nastaje u procesu dekodi ranja ( = pretvaranje komunikativnih
signala u nae sa znanje o poruci).
507. Proces informacije uvek se dogaa izmedu dve strane

koje vre dva razliita komunikativna procesa: iz meu govornog
lica koje enkodira saoptenje i onoga koji saoptenje prima
dekodirajui ga. Enkodiranje, ukoliko je ljudski jezik u pitanju,
obuhvata komplikovani proces od miljenja ka zvucima (od leksikogramatikog ka fonolo kom nivou), dekodiranje upravo obratno
tome: obuhvata proces od zvukova ka miljenju.
Govorniku je saoptenje koje iznosi poznato, njegov po sao
se sastoji jedino u tome da ga sagovorniku prenese na to
razumljiviji nain. Zato je njegova panja prvenstveno obraena
na nizanje neposrednih konstituenata (v. 356) po odreenom
kodu datoga jezika. Onome koji saoptenje prima posao je
mnogo tei. On mom da prepozna konkret nu vrednost svake
rei, uklanjajui, recimo, nesporazum zbog eventualne
homonimije. Za njega je, uostalom, cela percepcija govom ono
to se, u terminologiji teorije vero \ottnoe, naziva stohastikim
procesom: deifrovanje po ruke vri se u njegovoj svesti deo po
deo, shodno nizanju ,ezikih jedinica u govorni lanac; pri svakoj
novoprimlje noj jezikoj jedinici on raspolae novim elementom
za od gonetanje poruke, ini nov napor, svaki put sa sve veim
IZgledima na uspeh, da pogodi sledei element, i onaj po sle
njega, i tako redom, da sa zavretkom govornog ina
50
14
bude i sagledanje smisla poruke dovedeno do kraja Uoa

vanjem razliitosti uloga govornika i primaoca saoplenja u
procesu komunikacije otvoreni su novi putevi u razliite oblasti
jezikog prouavanja. Posebno su obogaena naa saznanja
koja se tiu osposobljavanja to efikasnijeg ue ja jezika.

Distinkcija pasivne i aktivne gramatike (koja od govara
razlikovanju onoga to znai samo razumeti jedan jezik od
onoga to znai i govoriti ga) postaje sve vie plodna baza za
vrlo korisne jezike studije. U ovakvoj vrsti studija angaovani
su danas najvie, pored predstavnika amerike lingvistike, i
sovjetski lingvisti
15
508. Koliina obavetenja sadrana u jednom komuni kativnom

znaku naziva se entropijom. Entropija je utoliko vea ukoliko je
obavetenje obino i manje predvidljivo. U teoriji informacije je
prediktabilnost ( = predvidljivost) veoma vaan pojam, pa je prema
tome i vaan u onim mo dernim lingvistikim studijama koje vode
rauna o proce sima komunikacije.
Koliina informacije je relativan pojam: koliko e vest

nekome biti nova zavisi od konkretnih uslova pod kojima se
saoptava. Ako je npr. neko bio u Novom Sadu onoga dana kad
je tamo padao grad, vest o nepogodi u novina ma sledeeg
dana nee za njega biti nikakvo posebno oba vetenje. Ali ako
se ne nalazi u Novom Sadu, ve negde na putu, a kao stanovnik
toga grada ima jakog interesovanja za sve to se tamo u
njegovom odsustvu dogodilo, vest o
14 Slian je ovome i proces primanja poruka preko pisanog tek sta:
svako novo slovo, svaka nova re, vodi nas blie punom smi slu
informacije koji biva pogoen u celini sa zavretkom itanja.
15 Posebno je u ovome znaajna aktivnost uenika L. V.

er be, koji
je sam jo ranije, u eposi gramatikog tradicionalizma, umeo da na toj
strani zapazi problem i da mu pristupi.
51
nepogodi imae za njega sasvim drukiju vanost. Teorija info

rmacije, dakle, upoznaje nas i sa pojmom o relativnoj vrednosti
saopenja.
Koliina informacija jednog jezikog znaka moe se iz menti
na taj nain to e se na njegovo mesto staviti drugi jeziki
znaci: to je vei broj mogunosti zamene, to je ve 2 koliina
obavetenja konkretnog znaka ija se info rma tivnost
procenjuje (= prediktabilnost informacije je ma b) . Kad neko sa
uzbuenjem pristupi i otpone: "Zamisli le, Mile se." svi oekuju s
nestrpljenjem da uju poslednju re (oenio? razboleo? ubio?) . U
takvom sluaju, oevid no, entropija je velika. Sasvim obrnut sluaj
predstavlja, recimo, upotreba slova u uz slovo q u italijanskom ili
en gleskom jeziku: q se svaki put, obavezno, kombinuje sa u u
pisanju, po pravilima ortografije ovih jezika; prema to me pojava u
uz q je ovde maksimalno prediktabilna, to istovremeno znai da je
info rmativna mo znaka u u ova kvoj kombinaciji ravna nuli.
509. Princip dihotomije (binariteta) sproveden je do sledno u
prouavanju mere entropije: jedinica ovakvog merenja je bit 6, a

njena vrednost je zasnovana na primeni proste alternative u
prepoznavanju konkretne specifikaci je koju daje komunikativni znak
(= tj. svaka specifikacija dogaaja i uopte pojava o kojima je re u
saoptenjima mai iskljuivanje one druge, po suprotnosti
korelativne specifikacije) . Koliko nam je binarnih odluka potrebno (=
koliko puta vrimo iskljuenje jedne od dveju alternativ nih
mogunosti) pri prihvatanju (poimanju) poruke, toli ko binarnih
jedinica sadri entropija onih jezikih simbola koji su tom prilikom
upotrebljeni.
16
Skraenica od engleskog termina "binary digit".

510. Poznato je da pri prihvatanju saoptenja onaj koji slua
poruku mnogo vie stvarno uje nego to iskoristi u procesu
prihvatanja saoptenja. U takvom procesu panja
.. prijemnika" je koncentrisana na to da iz govornikovog iska
za
izdvoji samo elemente bitne za stimuliranje onih binar nih odluka bez
kojih je nemogue poimanje saoptenja. Go vornik, meutim,
gotovo redovno kae mnogo vie od neo phodnog minimuma. Ovo
stoga to treba obezbedili sigur nu prenosnu mo komunikativnog
kanala (komunikativ ni kanal je sve ono to omoguuje
saoptenje, poev od iz vorita - govornog lica do odredita = onoga
koji saopte nje prima). U tom nastojanju govornik se slui
najrazliiti jim sredstvima u koja je ukljueno, pored posebnih izraza
za skretanje panje "prijemnog" lica, i ponavljanje iste infor macije u
nekoliko varijanata. jednom reju - ljudski jezik je natrunjen
najrazliitijim elementima koji izgledaju za suti nu informacije
nebitni, redundantni. Redundancija (= po java redundantnih
elemenata) ima, meutim, svoju funkci ju u procesu
sporazumevanja. to je vie redundantnih ele menata, to je vea

sigurnost da e poruka biti primljena i to sa maksimalnim
razumevanjem. Metajezik, idealno logiki jezik nauke (v. 413),
lien je redundancije i stoga neupo trebljiv za svakodnevni
komunikativni kontakt meu ljudi ma17 .
511. Osnovni zadatak predstavnika teorije informacije sastoji se

upravo u tome da iznau u saoptenjima bitne, ne tzmenljive
karakteristike kako bi, izgraivan jem solidne teo rije o invarijantnim
strukturama saoptenja, bilo omogue no dalje napredovanje: i
kibernetikih studija, i rada na ma17 Maksimalno su koncizne npr. telegrafske poruke. Zato je esto
dovoljna i najmanja slovna greka u telegramu pa da ra zumljivost teksta
bude dovedena u pitanje.
sinskom prevoenju, i psiholokih ispitivanja saznajnih procesa,

i metajezikog ispitivanja logiara, i strukturalne lingvistike u
njenom traganju za jezikim "ultimnim invari s:antama".
512. Teorija informacije ne bi mogla dobiti znaaj u nauci kakav

danas ima da za n}om nisu sta}a\a dostignua
strukturalne lingvistike. Posebna je ovde zasluga struktu ralne
lingvistike u tome to je na jezik ukazala kao na si stem tano
odredivih, uzajamno povezanih jedinica iji je broj konaan (i to
neveliki) a ije kombinacije tee ka bes konanom. Naslanjajui
se na ovu konstataciju, matemati ari su uspeli da na jezik uspeno
primene svoj metod analize . Posebno je vrednost statistike dola do
izraaja. Za samu lingvistiku rascvetavanje studija komunikacije
znailo je, pored ostalog, i osvetljavanje problema kao to su odnos
govornog prema pisanom jeziku, odnos ekspli citnog ( = jasno
izraeno jezikom) prema implicitnom ( = ono to se podrazumeva,
ali nije izreeno) . Razumevanje procesa dekodiranja oznailo je
novu eru u lingvistikom prouavanju poezije. A ispitivanje procesa
transkodiranja ( = pretvaranja jednog koda u drugi) ponovo je
osveilo interesovanje lingvistike za istoriju jezika, mada se, u sve
tlosti novih iskustava i naunih saznanja, danas opet in tenzivnije
prouava.
513. Radi postupnog a sigurnog uvoenja u probleme teorije
informacije lingvistima se ne preporuuju osnovni izvori - radovi
matematiara, ve prikazi tih radova koji daju lingvisti za svoju
lingvistiku publiku. Ovde istiemo sledee prikaze:
54
uveni Hockettov prikaz Shannonovog i Weaverovog

klasinog dela "The Mathematical Theory of Communica tion" Lg 29, 1953, 69-93;
prikaz Zipfovog "Human Behavior and the Principle of Least
Effort; An Introduction to Human Ecology'' - kom petentno daje Y.
R. Chao u Lg 26, 1950, 394-401.
prikaz Belevitchevog "Language des machines et lan guage
humain" - autor je N. Chomski koji, pored ostalog, objanjava
odnos teorije informacije prema lingvistici sa tenjom da se
lingvistikoj publici priblie izve sni bitni matematiki zakoni
informacije: Lg 34, 1958, 99-105;
Leesov prikaz (u Lg 35, 1959, 271-303) poznatog dela L.
Apostela, B. Mandelbrota i A. Morfa: "Logique, language et
theorie de l'information".
Interesantno, ubedljivo, a duboko lingvistiko osvetlja vanje
znaaja jezikih studija u okvirima teorije informacije daje
Roman Jakobson u "Linguistics and Communication Theory"
(Proccedings of Symposia in Applied Mathema tics, Structure of
Language and its Mathematical Aspects vol. XXI , 1961, 245-
252).
Raznovrsnost problematike koju obuhvata iroko po stavljen
program studija procesa komunikacije najbolje je ilustrovana
radovima objavljenim u zborniku "Psycholin istics - A Survey
of Theory and Research Problems" (Supplement to I)AL Vol. 20,
N 4, 1954, Memoir 10, I-IX - 1-203). Predstavnici raznih
disciplina informiu o napre dovanju nauke u izgraivanju opte
teorije veze, to je po uno: zagledajui malo u nepoznata
(nelingvistika) osve tljavanja poznatih (lingvistikih) tema, lingvista
neminov no proiruje svoje naune horizonte.
Kao
dobar,
elementarni
udbenik
za
razumevanje teo rije informacije, pre svega iz
perspektive psiholokih pro blema koji se nameu

u komunikativnom procesu, poslu-
55
ie svakako u prvom redu knjiga G. A. Millera: "Language and

Communication" (New York - Toronto - London 1951; knjiga
pored ostalog, daje i korisne bibliografske podatke). Od istog je
pisca i poznata studija 'What is in formation measurement"
objavljena 1953. u American Psychologist 8 (str. 3-11).
Interesantan je i Millerov rad The Perception of Speech"
objavljen u For Roman jakob son (353-360).
Matematike naine tretiranja lingvistike problemati ke,
posebno u okvirima fonologije, upoznae lingvista iz knjige
eminentnog predstavnika komunikativne teorije e. Cherryja "On
human communication" (Cambridge, Mass. - New York - London
1957).
Po modernosti metoda i opsegu zahvaene problemati ke
govora i komunikativnog procesa zapaena je knjiga Willarda
Van Orman Quinea: "Word and Object" (Cam bridge, Mass.
1960).
Za lingvistu bi bilo svakako interesantno upoznati se sa
studijom O. H. Straussa: "The Relation of Phonemics and
Linguistics to Communication Theory" Qournal of the American
Acoustic Society 22, 1950, 709-711).
Zainteresovanima se preporuuju i studije objavljene u
Voprosy jazykoznanija: L. R. Zinder, "O lingvistieskoj vero
jatnosti" (god. VII, sv. 2, 1958, 121-125) i V. N. Toporov, "O
vvedenii verojatnosti v jazykoznanie" (god. VIII, sv. 6, 1959,
28-35).
Taan uvid u problematiku opte teorije veze daje rad
sovjetskog naunika A. A. Harkevia: "Oerki obej teorii
svjazi" (Moskva 1955).
Radi blieg upoznavanja sa doprinosom sovjetske nau ke
razvijanju teorije informacije v. i: Ju. S. Bukov, "Sovet skie raboty
po teorii razborivosti rei" (Izvestija Akademii Nauk SSSR,
1949, serija fiZ ieskaja 13, 6, 728-739) "i zbor-
56
nik radova izdat u Moskvi 1956. pod naslovom "Vosprija tie

zvukovyh signalov v razlinyh akustieskih uslovijah".
Meu lingvistima su inae dosta popularni radovi pred
stavnika egzaktnih nauka H. Fletchera i B. Mandelbrota. V.
npr.: H. Fletcher, "Speech and Hearing in Communica tion", New
York 1953. i B. Mandelbrot, "Structure formel le des textes et
communication", Word 10, 1954, 1-27.
V. i radove: J. Singh, "Great Ideas in Information Theory,
Language and Cybernetics", New York 1966; R. G. Piotrov skij,
"Informacionnye izmerenija jazyka", Lenjingrad 1968.
Mainsko prevoenje
514. Poetkom druge polovine XX veka mainsko pre
voenje, kao nova oblast naunog istraivanja; postavlje no je u
iu panje lingvistikog sveta. Ljudi su oekivali velike rezultate
na toj strani. Nadali su se da e rad s mai nama izvriti
revoluciju u prevodilakom poslu: time to bi prevoenje
naunih, tehnikih, politikih i drugih in formacija postalo
neuporedivo bre i lake, doprinelo bi se u bitnoj meri
univerzalizaciji kulture.
515. Rad na mainskom prevoenju ne bi mogao otpo eti
da prethodno jeziki opis nije dostigao potrebnu pre
ciznost, zahvaljujui primeni metodolokih principa struk turalne
lingvistike. Ali jo je znaajniji u ovom pogledu ta danji razvojni
stepen tehnikih nauka koji je omoguio, pored ostalog, i
korienje takvih sprava kao to su elek tronski raunari.
516. Termin mainsko prevoenje odnosi se, u stvari,
na naroiti program prevoenja namenjen elektronskom
raunaru. Pripremanje jezika za ciljeve mainskog prevo enja
spada u poslove koje obavljaju lingvisti. Oni su se
57
:okom ezdesetih godina sa velikim elanom angaovati :-ko

tih poslova, ali se ubrzo pokazalo da postignuti rezul :ni ne
odgovaraju uloenim naporima niti opravdavaju lika
oekivanja, to je mnoge jako razoaralo i odvratilo :d
mainskog prevoenja.
517. Proces prevoenja mainom obuhvata nekoliko :!
5novnih poslova iju je tehniku trebalo paljivo razraditi. 1evoenje poinje primanjem teksta (maina obavlja i da
ailografski posao). Ono to je registrovano automatski se
:-rebacuje u matematiki jezik formula. Dobivene matema :Xke
formule u potpunosti odgovaraju strukturi jezika sa
.njeg se prevodi: red rei, tip konkretne funkcije, broj

:norfema pomou kojih su obeleeni konkretni odnosi
dobija svoje precizno obeleje matematikim jezikom. Ud je i
ovo obavljeno, nastaje trea faza u procesu prevo
.knja: matematiki kod (v. objanjenje termina 506) koji
:dgovara izvornom tekstu preobraa se u matematiki
.:xi jezika na koji se prevodi. Drukije reeno, poinju se
:brazovati nove formule koje misli izraene strukturom iz
JI')mog jezika prebacuje u novu strukturu specifinu za je ::.k
-
o kojem je re. I tek onda, kad i to bude uraeno, na
-uje posao oko pretvaranja matematikih znakova pono
u ljudski jezik, ovog puta u novi jezik, onaj traeni. :Jbavljanjem

ove poslednje, etvrte faze rada maine zavr
ie110je
samo prevoenje.
518. Enkodiranje i dekodiranje (v. 506) tekstova, poja

koje se u procesu rada maine neizbeno nameu, zahte
"1ju posebno istanavanje lingvistikih kriterija i metoda.
' svakom koraku iskrsavaju razliite tekoe koje lingvisti i
n:enjeri savlauju u udruenim naporima. Pa i pored svih
vravanja koja e se u daljoj budunosti nesumnjivo po !tii u
ovakvom poslu, maine nee moi da budu prevo :xx:ilepe
knjievnosti. Samo tekstovi pisani bez pretenzi-
Jezika isp itivanja u XX velnt
58
ja na stilsku originalnost (nauni, struni, politiki i sl.) moi e

se poveriti mainama. Ovo je u vezi sa mnogim faktorima,
izmeu ostalog sa injenicom da maine mora ju sadravati u
sebi itave renike jezika koji dolaze u ob zir za prevoenje, a
tehniki je upravo neizvodljivo opre miti ih apsolutno svim onim
neobinim izrazima i obrtima koji su, recimo, svakodnevni u
poeziji naih dana.
519. U glavne probleme mainskog prevoenja spada re
alizacija principa ekonomije u "pamenju" maine. U princi pu,
maina moe sve da "upamti". Metodom fotoskopije u njenu
"memoriju" se utiskuje onoliko rei i gramatikih pojmova koliko
je potrebno. Tenja je, meutim, da se sa to manjim
materijalnim izdacima i komplikovanjem posla, a sa to veom
moguom eflkasnou, obezbedi pristajao prevod. Stoga se
fond leksike paljivo odabira prema tipu tekstova koji e biti
podvrgnuti prevoenju. Sem renika
koji obuhvata leksiku optijeg karaktera izrauju se i tzv.
mikroglosari renici izraza svojstvenih posebnim struka ma
(npr. renik jezika hemije, medicine, ftz ike i sl.).
520. Ma koliko reci bile paljivo registrovane u maini, nije
uvek sigurno da li e one u odgovarajuem tekstu biti dobro
odabrane s obzirom na injenicu da u svim jezici ma postoje
sinonimi sa svojim specifinim nijansiranjem "lsnovnog
znaenja. Stoga se pri izboru primenjuje teorija '*-e rovatnoe.
Statistikim se metodom kategoriu rei po frekvenciji upotrebe
na obine, manje obine i retke, pa se prednost daje obinoj
rei, poto za nju postoji najvea \-erovatnoa da e svojim
znaenjem obuhvatiti i traenu semantiku nijansu ili e je bar
priblino odredili. Ovakav postupak je zaista opravdana
metodoloka mera u datoj prilici, ali niukoliko ne obezbeuje
potpunu adekvatnost prevoda. Postoji, uglavnom, u ovom
-
sluaju i drugo ree nje koje prevod ini manje elegantnim, ali
koje ima i svo-
59
jih prednosti: naporedo se stave sve mogue prevodne va

rijante (uz odgovarajui znak da je naporednost u pitanju) pa se
itaocu ostavlja da odabere, po sopstvenom nahoe nju,
adekvatan izraz.
521. Posebnih tekoa pri prevoenju priinjavaju idi omi.
Nije lako ni sa sloenicama. Geografska imena, zbog svoje
gotovo neograniene mnogobrojnosti, takoe pred stavljaju
problem. Osim toga, u jezicima ima dosta redun dantnog (v.
510). Utvrditi ta je u kojoj prilici redun dantno i to ispustiti pri
prevoenju - to je takoe ozbiljan posao ija tehnika reenja
nisu jednostavna.
522. Radi uklanjanja eventualne zabune kod polisemijc (v.
40 l) potrebno je obezbediti takve mainske operacije koje e
pravilno vrili identifikaciju znaenja pomou kon teksta.
Uostalom, i van polisemikih kategorija postoji po treba za
uspostavljanjem odreene tehnike koja e omo guavati stalno
voenje rauna o konkretnim kontekstual nim situacijama.
Konstantno odmeravanje odnosa stalnih (invarijantnih)
karakteristika rei prema njihovim aktuel nim (kontekstualnim)
karakteristikama - to je problem od ijeg pravilnog reavanja
zavisi puna smisaonost prevoda.
523. Svaki jezik ima svoju specifinu strukturu. Main skog
prevoenja ne moe biti bez preciznih podataka o je zikim
strukturama. Prema dananjem stanju struktural nog ispitivanja,
izvesni jezici, poto nisu obraeni na od govarajui nain, ostaju
van mogunosti da uu u kombi naciju za mainsko prevoenje.
Jezike strukture se prethodno uporeuju da bi se od redila
njihova mera kongruentnosti (termin usvojen u
tehnici mainskog prevoenja) - tj. njihova tipoloka srodnost ili
razlika. Ovaj posao obavljaju lingvisti. Odme ravaju se leksiki,
morfoloki i sintaksiki faktori koji uslo vljavaju specifinu prirodu
lingvistikih jedinica u datim
60
jezicima. Ovo se vri popisivanjem inventara jezikih jedi nica i uoavanjem

principa njihove distribucije.
524. U najtee probleme mainskog prevoenja u vezi sa tim spada

pitanje organizacije "pamenja": da li e mai na posebno "pamtiti" samo cele
rei
(=
"leksika" organi zacije maine)
posebno nastavke rei
(=
ili e pamtiti posebno osnove, a

U iz boru
"gramatika" organizacija maine).
ovakvog tehnikog prosedea ne postoji saglasnost medu naunicirna 18
Gramatikih osobina u jezicima irna mnogo i, bez. oh zira na koji e

konkretni tehniki postupak pasti izbor, nji hovo prisustvo mora biti
registrovano u maini.
U vezi s o\-akvim registrovanjem postoje mnoge
tekoe koje nisu samo tehnike prirode ve i lingvistike. to se ovog dru

gog tie, tu je najvei problem obino nedovoljna obrade nost pojedinih
gramatikih oblasti datih jezika.
525.
Potrebe mainskog prevoenja nagone, u stvari,
lingvistiku da
se prihvati produbljivanja svojih teorijskih znanja o raznim dosad nedovoljno

ispitanirn podrujima jezike problematike. Praktini cilj osposobljavanja
lingvi stikih rezultata za pravilno iskoritavanje u funkcionisa nju maine
namee lingvistirna naviku da svoje definicije izlau u formulacijama
maksimalno jasnim a konciznim. Stvaranje tradicije u ovakvoj navici osigurava
bolji kvalitet teorijskih studija jezika i efikasniji metod u prezentaciji praktinih
gramatikih pravila.
526.
Mainsko prevoenje je zapoeto u
SAD i prva maina se nalazi
i danas na Hanrardu kao istorijski doku-
Dok se, recimo, ameriki centar mainskog

prevoenja u Seattleu izjanjavao za "leksiku
organizaciju", dotle su sovjetski naunici od
poetka
bili
preteno
zainteresovani
za
"gramatiki" tip "pamenja".
18
61
menat jedne znaajne matematiko-lingvistike epohe. ezdesetih godina u

SAD je bilo vie centara za unapree nje mainskog prevoenja, sa velikim
renomeom u svetu. Nadaleko su, recimo, bili poznati radovi naune grupe sa
Washingtonskog univerziteta u Seattleu posveeni u pr vom redu razradi
algoritama (v.
414) za mainsko prevo enje sa ruskog na engleski. Svojim
radovima se od poet ka isticala harvardska grupa19, zatim grupa sa

Georgetown univerziteta, pa nauni kolektiv sa Kalifornijskog univerzi teta, pa
predstavnici Wayne State University i dr. Snage su posebno koncentrisane u
ovim centrima na prouavanju lingvistike strukture ruskog i engleskog jezika.
Distribuci onalizam, ija je kolevka u SAD (v. 352), sa svojom boga tom
razraenou mehanikog metoda analize iskoria vao se kao baza za dalju
lingvistiku obradu pomenutih je zika u okvirima potreba mainskog
prevoenja. Medutim, upravo ovakav posao otkrio je lingvistima do koje je
mere ovek, obdaren jezikom kreativnou, neto sasvim dru go nego to je
maina. Najvei broj jezikih strunjaka ve je do kraja ezdesetih godina
odustao od iluzije da se o vek moe zameniti mainom kad je u pitanju
prevoenje komplikovanijeg teksta. Umesto da se dalje bave generira njem
reenica pomou automata, Amerikanci su se okre nuli novom polju rada:
prouavanju generativnih procesa koji se tiu ljudskoga jezika. Tako je
mainsko prevoenje potisnuto na margine interesovanja lingvistikih
krugova, a u centar panje postavljena generativna gramatika (v.
196).
19 Predstavnici ove grupe
nisu bile samo naune snage sa
Harvardskog univerziteta ve i naunici okupljeni u Tehnikom
institutu drave Massachusetts (Massachusetts Institute of Tech
nology, skraeno - M. l. T.).
62
527. Kao veliki takmaci Amerikancima u radu na ma

inskom prevoenju pokazali su se sovjetski naunici. Oni su
kasnije poeli da organizuju svoje snage na tome po slu, ali su
zadivljujuom brzinom, za svega etiri - pet go
dina podigli odlian matematiko-lingvistiki kadar iji su
rezultati bili na zavidnoj visini. Godine 1955. zapoeli su
sovjetski naunici pripreme oko mainskog prevoenja koje se
ticalo svega dva jezika para: englesko-ruskog i francuskoruskog. Godine 1959. bilo je ve oko dvadeset pari jezika
osposobljenih za mainsko prevoenje. Smatra se da je
poetkom ezdesetih godina po broju naunog kadra
angaovanog u mainskom prevoenju SSSR bila
prva zemlja na svetu. Veliki centri za mainsko prevoenje
nalazili su se u Moskvi (Institut precizne mehanike, Elek
tronska laboratorija Saveznog instituta za nauna i tehni ka
saoptenja, Matematiki institut im. Steklova) i Lenjin gradu
(Eksperimentalna laboratorija za mainsko prevoe nje). Manje
naune grupe bile su zaposlene takoe oko mainskog
prevoenja na Moskovskom pedagokom insti tutu za strane
jezike, na Moskovskom univerzitetu, na uni verzitetima u
20
Gorkom, Harkovu, Kijevu, Petrozavodsku, Tiflisu i Erevanu

Svojim radom na mainskom prevoe nju stekli su veliki ugled
mnogi sovjetski strunjaci (0. S. Kulagina, T. N. Molonaja, I. A.
Meljuk, L. N. ]ordanskaja, S. Ja. Fitialov, G. S. Cejtlin i dr.).
Tokom ezdesetih godina razvijeni su jaki centri za rad na
mainskom prevoenju u Rumuniji (gde je vodea linost S.
Marcus), u Maarskoj (grupa u kojoj su se nali pored ostalih, F.
Kiefer i F. Papp), u
Tei-
ehoslovakoj (grupa P. Sgalla, P. Pithe, M.
20 Ovi su podaci sakupljeni uglavnom prema objavljenim izve taj

ima s kraja pedesetih godina. Danas je svakako slika u ovom po
gledu neto drugaija.
63
telove i dr.) i Bugarskoj (gde su od najaktivnijih bili A.

Ljudskanov, E. Paskaleva, M. janakiev i A. Orlenko).
Glavni napori sovjetskih snaga bili su od poetka
koncentrisani u dva pravca: na sastavljanju glosara ( = re nika
u maini) i na prouavanjujezika=posrednika u pre voenju (=
jezika formula na koji se prebacuje konkretan ljudski jezik
podvrgnut procesu prevoenja). Radei na ovom drugom poslu,
sovjetski naunici su na polju teorije postigli rezultate kojima je
priznata visoka vrednost u ino stranom naunom svetu.
21
528. I druge evropske i azijske zemlje

poele su se to
kom ezdesetih godina ukljuivati u rad na mainskom
prevoenju (mada je uvek u ovome vodee mesto pripa dalo
naunim centrima SAD i SSSR). No danas je gotovo svako
oduevljenje za taj posao splasnula na svim strana ma sveta,
iako jo ima uglednih centara gde se nastavljaju ispitivanja koja,
ukoliko ne unapreuju neposredno ma insko prevoenje, ipak
doprinose irenju teorijskih hori zonata savremene lingvistike.
529. Prve faze rada na mainskom prevoenju u SAD
najbolje su ilustrovane studijama objavljenim u zborniku
21
Kineski jezik, zbog svoje specifine strukture, uvek je budio
panju lingvistike javnosti. Stoga su vesti o napredovanju main
skog prevoenja u NR Kini izazvale mnogo interesovanja u lingvi
stikim krugovima koji od detaljnog studiranja strukture kineskog
jezika u poreenju sa indoevropskim jezikim strukturama oeku ju
dragocene podatke za produbljivanje optejezike teorije. Prve
informacije za inostranstvo o mainskom prevoenju u NR Kini dao
je LjuJuncjuan u lanku "Issledovatel'skajarabota v oblasti MP v
Kitajskoj Narodnoj Respublike" (VJ a VIII, 5,1959,102-104).
64
"achine Translation of Language" (ed. William N. Locke i A.

Donald Booth, New York 1955). Zbornik je 1957. iza ao u
Moskvi u ruskom prevodu pod naslovom "Mainnyj percvod"
(odgovorni redaktor P. S. Kuznecov).
Obiman zbornik "Linguistic and Engineering Studies in the
Automatic Translation of Scientific Russian into En glish.
Technical
Report"
(Seattle-Washington,
1959)
sadri
reprezentativne radove naune grupe iz centra u Seattleu.
Knjiga A. G. Oettingera - "Automatic Language Transla tion:
Lexical and Technical Problems" (Harvard Mono graphs in
Applied Science No 8, Cambridge, Mass., 1961) ilustruje
rezultate harvardskog centra za mainsko prevo enje.
Saete preglede uraenog tokom pedesetih godina na
ovome polju naune delatnosti daju predstavnici harvard ske
grupe W. N. Locke i V. H. Yngve, predstavnik Seattlea Envin
Reifler i predstavnik centra u Georgetownu - Paul L. Garvin u
zborniku 81 Proceedings pod naslovom: "Mac hine Translation"

(502-518).
Y. Bar-Hillel daje pregled postignutih rezultata tokom
pedesetih godina u mainskom prevoenju ne samo u SAD ve i
u Vel. Britaniji u "Report on the State of Mechanical Translation
in United States and Great Britain" Oerusalem 1959). Treba
svakako videti i Bar-Hillelov lanak "Some Re flections on the
Present Outlook for High-Quality Machine Translation" koji je
objavljen u zborniku "Feasibility Study on Fully Automatic High
Quality Translation", izd. W. P. Lehmann i R. Stachowitz,
University of Texas, 1971, 73-76.
Za uvoenje u komplikovanu problematiku mainskog
prevoenja najbolje e posluiti knjiga Davida G. Haysa
"Introduction to Computational Linguistics" (= Mathemati cal
Linguistics and Automatic Language Processing N 2,
Amsterdam 1967). V. i knjigu sovjetskog strunjaka

V. J. Ro-
65
zencvejga: "Osnovy obego i mainnogo perevoda", Mo skva

1964.
Postoje mnogobrojne studije koje prikazuju dostignu a
razliitih amerikih centara za mainsko prevoenje to kom
pedesetih godina. Oni koji se za ovo posebno intere suju nai e
odgovarajue informacije u asopisu kao to ,e npr. "Mechanical
Translation", poznata publikacija har ,AJ"dskog centra (grupe
koja radi u Massachusetts Institute of Technology). Mi bismo
ovde ipak posebno preporuili ,o nekoliko studija koje su bile u
svoje vreme naroito za paene u inostranstvu, u prvom redu u
SSSR:
V. E. Giuliano (predstavnik harvardske grupe) - "An
Experimental Study of Automatic Language Translation" (
.\i.athematical Linguistics and Automatic Translation, Re port
NSF- l, Cambridge Mass., 1959).
M. E. Scherry (predstavnik harvardske grupe) - "Syntac tic
Analysis in Automatic Translation" (Mathematical Lin
guistics and Automatic Translation, Cambridge, Mass., Re port
NSF-5, 1960);
V. H. Yngve (predstavnik harvardske grupe) - "Senten ce-forSentence Translation" (Mechanical Translation vol. 2, 1955, No
2, 29-37), "A Framework for Syntactic Translation" (.\iechanical.
Translation vol. 4, 1957, N 3, 59-65), "A Pro gramming
Language for Mechanical Translation" (Mecha nical Translation
vol. 5, 1958, N l, 25-41), "A Model and a Hypothesis for
Language Structure" (Proceedings of the
.\merican Philosophical Society vol. 104, 1960, No 5, 444466);
L. R. Micklesen - "Russian-English MT" (American Con
tributions to the Fourth International Congress of Slavists,
.\ioscow, September 1958, s'-Gravenhage 1958, 245-265),
"Form Classes Structural Linguistics and Mechanical Trans
lation" (u zborniku "For Romanjakobson", 344-352).

Od neto novijih radova koji daju pregled rezultata ra da s
mainama u pogledu unapredenja lingvistike teorije i prakse
prevoenja v.: John R. Pierce et al., "Language and Machines.
Computers in Translation and Linguistics", ashington 1966;
Saul Gorn, "The Identification of the Computer and Information
Sciences: Their Fundamental Semiotic Concepts and
Relationships", Foundations of Language vol. 4, N 4, 1968,
339-372).
V. i studiju amerikog lingviste S. M. Lamba: "The Na ture of
the Machine Translation Problem", journal of Ver bal Learning
and Verbal Behavior 4, 1965, 196-210.
Bugarski strunjak za mainsko prevoenje A. Ljudska nov
izneo je svoje poglede na smisao mainskog prevoe nja u
knjizi "Traduction humaine et traduction mecani que", Paris
1969.
Za blie upoznavanje sa prvim rezultatima sovjetskih napora
oko mainskog prevoenja pogodan je, pre svega, zbornik
"Materialy po mainnomu perevodu" (I tom, izdat u Lenjingradu
1958) gde se, pored ostalog, nalaze i takvi poznati radovi kao
to su, recimo: N. D. Andreev, "Meta jazyk mainnogo perevoda
i ego primenenie" (40-60), V. V. Ivanov, "Lingvistieskie voprosy
sozdanija mainnogo jazyka dija informacionnoj mainy" (1039).
l. A. Meljuk daje pregled rada na mainskom prevoe nju u
SSSR krajem pedesetih godina u lanku iji je na slov: "Raboty
po mainnomu perevodu v SSSR" (Vestnik AN SSSR, 1959, No
2, 43-47). V. i: l. l. Revzin i V. Ju. Ro zencvejg, "Oerki po
obemu i mainnomu perevodu", Moskva 1965.
U zborniku "Issledovanija po slavjanskomu jazikozna niju"
(izd. AN SSSR, Moskva 1961, 374-382) objavljena je
studija "Teoretieskije osnovi mainnogo perevoda
na rus skij jazyk" - objavljuje probrani kolektiv

autora: O. S. Ku-
67
Jagina, A. A. Ljapunov, l. A. Mel'uk, T. N. Molonaja. Tu su

izneseni, kondenzovano, jasno neki zanimljivi rezultati ditnih
sovjetskih strunjaka okupljenih oko rada na ma linskom
prevoenju, a posebno zainteresovanih za pro blem jezikaposrednika.
Blii uvid u dostignua sovjetske nauke na polju ma linskog
prevoenja dae zainteresovanima razliite studije objavljene
pre svega u asopisu "Mainnyj perevod i pri kladnaja
lingvistika" a takoe i u 'Voprosy jazykoznanija" (gde su
izlaganja naroito pristupana, specijalno pisana za lingvistiku
publiku koja tek treba da se blie uvede u novu oblast
lingvistikog interesovanja). Teorijske proble me vezane za
posao mainskog prevoenja prikazuje ade Imuno i asopis
maarskih strunjaka koji izlazi u Budim peti pod naslovom
Computational Linguistics.
V. i sledee dve knjige: K. Brockhaus, "Automatische
iJb
ersetzung", Braunschweig 1971; P. L. Garvin, "On Ma chine

Translation. Selected Papers", Den Haag/Paris, 1972.
Svima onima koji bi hteli podrobnije informacije o na unoj
teoriji prevoenja uopte preporuuje se zbornik "On
Translation" (ed. Reuben A. Brower, Harvard Studies in
Comparative Literature, vol. 23, Cambridge, Mass., 1959) u
kojima su, pored radova specijalista za literaturu, zastupljeni i
radovi lingvista. Tako npr. Roman Jakobson u studiji "On
Linguistic Aspects of Translation" (232-239) iz lae teoriju
sutine prevoenja: sve se moe prevesti tako da osnovna
poruka o kojoj se radi ostane neizmenjena, ali kod (v. 506)
pomou kojeg se poruka prenosi bezuslov no podlee promeni u
procesu prevoenja - svaki jezik ima svoj specifian kod; otuda
pri prevoenju nastaju nu na prekrajanja detalja, oduzimanja i
dodavanja u duhu novoga koda na koji se poruka prebacuje;
otuda svako prevoenje poetskog teksta postaje neminovno
kreativna
68
ling\;stika transpozicija. Eugen A. Nida u "Principles of

Translation as Exemplified by Bible Translating" (11-31) zastupa
tezu da adekvatnog prevoda ne moe biti ne samo zbog razlike
u kodu (u strukturi jezikih sistema) ve i zbog toga to svaki
jezik ima svoju individualnu kulturnu pozadinu koja odreuje
specifian tip metaforinih asoci jacija. Williard V. Quine u
"Meaning and Translation" (148-1""2). primenjujui logiku
analizu udruenu sa metod skim postupcima razraenim u teoriji
informacije, poka zuje da se mogu pronai zajedniki koeficijenti
meu jezi cima u vidu adekvatnih reenikih karakteristika,
prisut nih i u jeziku sa kojeg se prevodi i u jeziku na koji se pre
vodi, bez obzira na razlike medu njihovim gramatikim
strukturama. l, najzad, Anthony G. Oettinger u "Automatic
Tra.nsference, Translation, Remittance, Shunting" (240-267)
razlae principe mainskog prevoenja sa posebnim
ukazivanjem na izglede koji postoje u usavravanju tehni ke
automatskog prevoenja ruskih tekstova na engleski.
O problemu prevoenja sa futhijanskih
566) govori J. C. Catford u svojoj knjizi
Theory of Translation", London 1965.
pozicija (v.
"A Linguistic
ALGEBARSKA LINGVISTIKA
NELINEARNOG (ANALITIKOG) TIPA1
Uvodne napomene
530. Termin a/gebarska lingvistika pojavio se prvo u
slovenskom lingvistikom svetu. Godine 1964. poeli su ga
upotrebljavati eki strunjaci za mainsko prevoenje P. Sgall i
L. NebeskY da njime ukau na pravce rada na jeziku koji
ukljuuju dosta iroko korienje matematikih meto da, ali
prvenstveno onih koji nisu statistikog karaktera (dakle,
a/gebarska kao suprotnost kvantitativnoj, odno sno statistikoj
lingvistici). Izraz teorija jezikih modela, koji je dotle dominirao
u Evropi zahvaljujui injenici da su ga odomaili u lingvistikoj
terminologiji sovjetski stru njaci od ugleda, potisnut je
poslednjih godina izrazom al gebarska teorija jezika gotovo
svuda van SSSR, a i u SSSR danas ga pojedinci naputaju u
korist novog termina.
Algebarska lingvistika moe biti i linearnog tipa. To biva onda
kada se ona zasniva na teoriji o sreenom (linearnom)
1 Mada ova oblast jezikih studija spada, po mnogim autorima, u
domen matematike lingvistike budui da se koristi tekovinama
savremene matematike, ja sam je ipak izdvojila u posebno pogla vlje
imajui u vidu njene specifino lingvistike odlike po kojima se ona
suprotstavlja svim danas ve klasinim oblicima rada na je ziku za koje
je, sredinom ovog veka, bio predvien termin "mate
matika lingvistika" (upravo radi to preciznije distinkcije u ovom

smislu, ovde je terminu "matematika lingvistika" dodat kvaliflka tiv:
"kvantitativnog ( = nealgebarskog) kar:1 ktf"r:t", v 480n).
70
poretku sintaksikih konstituenata, kao to je, na primer, sluaj

sa generativnom gramatikom Chomskog (v. 462). Analitiki
karakter ima, pak, algebarska lingvistika onda ka da se ovakav
obavezan uslov linearnosti ne postavlja.
Ima vie moguih pristupa jeziku sa pozicija koje bi
opravdavale primenu termina "algebarsko lingvistiko ispi tivanje
analitikog tipa". Ma koliko se ti mogui pristupi me usobno
razlikovali, jedno im je zajedniko: nastojanje da se, pre svega,
identifikuje i protumai funkcionalna vred nost jedinica sa kojima
se operie pri jezikoj analizi.
Pojedini lingvisti koji su se opredelili za ovakve teorij ske
pozicije naglaavaju da je njihov prilaz jezikom feno menu
takoe generativan, iako generiranje jezikih struk tura
zamiljaju i prikazuju na bitno drukiji nain od onog koji je
svojstven teoriji Chomskog.
531. Nastajanje nove ere "algebarskog" rada na jeziku moe
se lepo pratiti upoznavanjem sledeih radova: G. S. Cejtin, "K
voprosu o postroenii matematieskih modelej jazyka", Doklady
na konferencii po obrabotke informacii, ma. perevodu i avt.
teniju teksta, III, Moskva 1961; R. L. Dobruin, "Matematieskie
metody v lingvistike", Matemati eskoe prosveenie 6, 1961,
37-51; S. Ja. Fitialov, "O postroenii formal'noj morfologii v svjazi
s mainnym pere vodom". Doklady na konferenciji po obrabotke
informacii, ma. perevodu i avt. teniju teksta II, Moskva 1961;
H. Put nam, "Some Issues in the Theory of Grammar", Structure
of Language and Its Mathematical Aspects ( = Proceedings of
Symposia in Applied Mathematics XII, 1961, izd. R. Jakob son,
25-42); H. B. Curry, "Some LogicalAspects of
Gramma tical Structure", Structure of Language

and Its Mathematical
71
Aspects (= Proceedings of Symposia in Applied Mathema tics

XII, 1961, izd. R. Jakobson, 56-68); K. ulik "Some Axiomatic
Systems for Formal Grammars and Languages", Information
Processing 1962 (= Proceedings of the IFIP Congress 1962,
Amsterdam 1963, 313-317); S. Abraham,
..A Formal Study of Generative Grammars", Computational
Linguistics II, 1964, 5-19; P. Novak, "Mathematical Models of
Linguistic Objects", Prague Studies in Mathematical Lin guistics
l, 1965, 155-157; M. Novotny, "On Some Algebraic Concepts of
Mathematical Linguistics", Prague
Studies in Mathematical Linguistics I, 1965, 125-140. Poetna
znanja o matematikoj lingvistici (i uopte o ma
tematikim procedurama, uz vrlo korisne bibliografske in
formacije) prua knjiga Barron Brainerd, "Introduction to the
Mathematics of Language Study'' (Mathematical Lin guistics and
Automatic Language Processing 8), Amsterdam 1971. Vredi i
inae upoznati se s edicijom pod naslovom "Mathematical
Linguistics and Automatic Language Proces sing" (odg. urednik
David G. Hays) u kojoj su objavljene ove i druge korisne knjige
iz oblasti o kojoj je re.
Rad sovjetskih strunjaka u ovoj teorijskoj oblasti iza zvao je
ivu panju lingvistike javnosti zahvaljujui, po red ostalog, i
knjizi l. l. Revzina, "Modeli jazyka" (Moskva 1962) koja je 1966.
objavljena (u Londonu) na engleskom jeziku (pod naslovom
"Models of Language", prevodioci: N. F. C. Owen i A. S. C.
Ross), a 1968 (u Parizu) na francu skom ('Les Modeles
linguistiques", preveo Y. Gentilhom me). Primenu ovog metoda
na jedan optelingvistiki pro blem nai e na italac u
Revzinovom lanku "K verojat nostnoj interpretacii zakona
Ivia", Zbornik za filologiju i lingvistiku XIII/., 1970, 19-25, gde se
matematikom pro cedurom proverava zakon koji je postavio
Pavle Ivi o to me da isto glasovne promene nikada ne mogu
uveati
broj distinktivnih mogunosti u fonolokom sistemu jezi ka.

Principi "modeliranja jezika" postaju jasni i pri itanju \-e
pominjane knjige Jurija Derenikovia Apresjana, "!dei i metody
sovremennoj
strukturnoj
lingvistiki"
(Moskva
1966).
Zainteresovani mogu nai korisne podatke o tome kako su
poetkom ezdesetih godina teoriju modela prirne njivali na
sintaksu istaknuti sovjetski strunjaci (kao npr. S. Ja. Fitialov i K.
I. Babicki) u zborniku Problemy strukturnoj lingvistiki, Moskva
1962. V. takoe: P. N. Denisov, "Principy modelirovanija jazyka",
Moskva 1965; Vja. Vs. Ivanov i V. N. To po rov, ''Slavjanskie
jazykovye modelirujuie semiotie skie sistemy'', Moskva 1965;
R. G. Piotrovski, "Modelirova nie fonologieskih sistem i metody
ih sravne nija", Moskva Leningrad 1966; I. I. Revzin, "Metod
modelirovanija i tipo logija slavjanskih jazykov'', Moskva 1967.
Godine 1963. rumunski naunik S. Marcus je objavio knjigu
koja mu je donela veliki ugled kod strunjaka za matematiku
lingvistiku: "Lingvistidi matematidi. Modele matematice in
lingvistica", Bukuret. Njegovi su teorijski pogledi, meutim,
postali ire poznati tek kad je objavlje na na engleskom jeziku
knjiga "Algebraic Linguistics .
.-\nalytical Models", New York 1967; i knjiga na francu skom:
"Introduction mathematique a la linguistique stru cturale", Paris
1968. V. i njegovu studiju "Categories de Dobruin, fermetures
de Ses tier et voisinages de Sakai", Glossa l, 1967, str. 59-67.
Algebarska lingvistika je u najkraim crtama izloena u
zborniku koji su izdali praki lingvisti: P. S gall a kolektiv,
cesry moderni jazukovedy" (=Mala moderni encyklope die 47,
Praha 1964).
Opti pogled na razvoj algebarske lingvistike u

zemlja ma istone Evrope dobie se upoznavanjem
sa ve pomi-
73
njanim ( 484) knjigama maarskih lingvista: Ferenc Papp,

".\tathematical Linguistics in the Soviet Union" (= Janua
Unguarum, Series Minor 40, The Hague 1966) i Ferenc Kie fer,
"Mathematical Linguistics in Eastern Europe" ( = Mathe
matical Linguistics and Automatic Language Processing 3,
.-\msterdam 1968). V. i izvrsnu studiju P. Sgalla: "O razvitii teorii
porodajuih modelej jazyka", Trudy po russkoj i slavjanskoj
ftlologii XXII, Serija lingvistieskaja, Tartu 1973, 3-31. Tu su
evropska genera tivna shvatanja osvetljena u od nosu na
amerika. Na kraju je priloena selektivna biblio grafija koju su
izradile E. Hajiova i J. Panevova ('Bibliogra fija izbrannyh rabot
po porodajuim modeljam", 32-46).
O prednostima algebarske lingvistike govore A. V, Glad kij i l.
A. Mel'uk u "Elementy matematieskoj lingvistiki", Moskva
1969 (francuski prevod pod naslovom "Elements de linguistique
mathematique" objavljen je u Parizu 1972).
O tome u kom se pravcu danas dalje razvija algebarska
lingvistika u celini vrlo adekvatno info rmiu asopisi koji izlaze
na engleskom jeziku u zemljama istone Evrope: Prague
Studies in Mathematical Linguistics (Prag), Prague Bulletin of
Mathematical Linguistics (Prag) i Computatio nal Linguistics
(Budimpeta). V. i asopise koji se (na ru skom) objavljuju u
SSSR: Problemy kibernetiki (Moskva), Kibernetika (Kijev) i
Algebra i logika (Novosibirsk), Nau notehnieskaja informacija
(Moskva).
Problemima algebarske lingvistike, kako linearnog, tako i
nelinearnog tipa, posveena je knjiga M. C. Barbault, J.-P.
Descles, "Transformations formelles et theories lingui stiques",
Paris 1972.
Kategorijalna gramatika
identifikacionog tipa
532. Termin kategorija/na gramatika preuzeli su lingvi sti od
fllozofa-semantiara. Ispitujui artillcijelne jezike konstruisane po
principima matematike logike, illozofl su prvih decenija ovog
veka poeli postavljati u centar naune panje pojam
semantikih kategorija, o kojem je prvi po
govoriti Husserl
Teoriju znaenjskih kategorija razra ivali su dalje St.
Lesniewsky i K. Ajdukiewicz (v. 415). Te orija je, u stvari,
postala ire poznata tek u onom vidu koji joj ;e dao
eo
Ajdukiewicz . jo produbljeniju interpretaciju do bila je u

radovima H. B. Curryja\ jednog od onih predstav nika modeme
logike koji je tokom poslednje decenije naj odsudnije delovao na
formiranje teorijskih koncepcija po jedinih evropskih lingvista (o
znaaju Curryjevih postavki za oblikovanje aumjanove
lingvistike teorije v. 549).
533. Yehoshua Bar-Hillel je prvi lingvista koji je, pede setih
godina ovog veka, pokuao da teoriju o semantikim
2 Edmund Husserl (1859-1938), inae najvie poznat u lingvi stikom
svetu po radu ''Ideen zur einer reinen Phanomenologie Jnd
phanomenologischen Philosophie" (Husserliana Band Ill, Den Haag
1950).
'
V. njegov rad "Die syntakstische Konnexitiit", Studia Philo

sophical, 1935, 1-27.
On je, pored ostalog, jedan od autora poznate knjige H. B.
Curry andR. Feys. "Combinatory Logic" (Amsterdam 1958). Za raz

'ripnje novih pravaca rada u lingvistici od najveeg je znaaja stu
dija H. B. Curry, "Some Logical Aspects of Grammatical Structu re.
Structure of Language and Its Mathematical Aspects (= Pro
ceedings of Symposia in Applied Mathematics, Vol.
XII), ed. R. Jakobson (Providence, Rhode Island,

1961, 56-68.
75
(znaenjskim) kategorijama primeni na prave (ljudske) je zike.

Pojam semantike kategorije uveden je u fond teorij skih
pojmova modeme logike onda kada se pristupilo si stematski
poslu fonnalizacije postojeih razlika meu se mantikim

pojedinostima ija ukupnost sainjava jedan logiki sistem
sporazumevanja. Te tako koncipovane se mantike pojedinosti nazvane semantikim kategorijama - podeljene su na dve vrste:
na argumente i nafunktore, s tim to e argument biti svaka
ona kategorija koja je izlo ena dejstvu nekog funktora, a funktor
svaka ona katego rija koja dejstvuje na neki od argumenata.
Y. Bar-Hillel je, polazei od ove fundamentalne distink cije
argumenata i funktora, pristupio sintaksikoj analizi koja ide u
prvom redu za tim da se izvri postupna identi ftkacija
sintaksikih konstituenata na osnovu njihovog funkcionalnog
svojstva (otuda i odgovarajui tennin: kate gorija/na gramatika
iden tifikacionog tipa).

534. Po Bar-Hillelu, jezik treba posmatrati kao specifi an
skup elemenata od kojih jedni (A) poseduju svojstvo bazinih
kategorija (to bi u logici odgovaralo pojmu ar gument) dok ga
drugi (B) ne poseduju. Grupu (A) pred stavljaju reenice (S) i
sve rei odreene za nominaciju pojmova (n). Ostali elementi
ukljuuju se u grupu (B) i na njih se primenjuje tennin operator
(odgovarajua katego rija u logici nosi naziv funktora).
Funkcija jezikih kategorija prikazuje se uz primenu po sebne
simbolike. Znak lstavlja se iza kategorije iju funkciju utvrujemo.
Iza toga znaka dolazi podatak o nekom dru gom elementu date
sintaksike konstrukcije koji, u odnosu
5 Tennin je upotrebljen ovde u smislu koji mu daje moderna
ki,\.ka.
76
na kategoriju podvrgnutu analizi, stoji bilo (I) u funkciji

podreenosti, bilo (II) u funkciji nadreenog lana kon strukcije.
U sluaju (I) podreena kategorija se postavlja u obine zagrade
- na primer (n); u sluaju (II) zagrada irna
uglasti karakter - dakle [n]. Ako se, recimo, analiza primeni na
konstitutivne elemente reenice bolesno dete spava, gde
bolesno funkcionie kao detenninator imenice dete, a spa
va kao reenica kojoj je podreena kategorija n ( = subjekat
dete), onda se dati sintaksiki konstituenti prikazuju na sle dei
nain:
bolesno = n l [n]
dete = n
spava = S l(n)
Sintaksika analiza ide za tim da se, postepenirn elimi
nisanjem hijerarhijski niih sintaksikih jedinica, dobije u
krajnjem rezultatu ona jedinica prema kojoj svi isputeni
sintaksiki elementi vre konstitutivnu funkciju.
Simboliki prikaz jednog iskaza naziva se njegovim in
deksom. Indeks se podvrgava redukciji koja se ispoljava u vidu
razliitih etapa svojevrsne derivacije. Tako, npr., in deks n l[n] n
S l(n), koji odgovara reenici bolesno dete spa va, u rezultatu
prve derivacije dobija sledei vid: n S l (n). U drugoj derivaciji
dostiemo krajnji traeni rezultat: S.
Da bi se dobio ovakav krajnji rezultat, potrebno je pravil no
ostvarivati redukcioni proces analize. Prvi uslov za to je tano
utvrditi ta se s im povezuje u sintaksiku konstrukci ju
neposredne zavisnosti. Pretpostavimo da smo prvo pri stupili
redukovanju sintaksikog spoja ilustrovanog iska zom dete
spava, pa tek onda uzeli u razmatranje eliminaciju elementa
bolesno (raunamo, dakle, i ovde da iskaz u celini glasi bolesno
dete spava). Takav redosled derivacije poet-
77
nog indeksa ukazivao bi na to da mi konstrukciju dete spava

posmatramo kao neposredno zavis nu od bolesno, to je sva
kako pogrena pretpostavka. Da je pogrena, govori nedvo
smisleno i injenica da primenjena prva derivacija dovodi do
rezultata n/ [n] S koji je ujedno i krajnji (dalje se deriva cija
pokazuje nemoguom) i neprihvatljiv. Da bi, naime, rezultat bio
prihvatljiv, potrebno je da se indeks ostvari u vidu jednog jedinog
simbola, to ovde nije sluaj.
Po Bar-Hillelu, operatore bi trebalo svrstavati u dve po sebne
grupe prema tome da li svojim dejstvom na neki dati argument
proizvodi (A) istovrsni argument ili (B) argument drukije vrste. U
sluaju (A) radi se o operatoru endotipskog (engl. endotypic)
karaktera, a u sluaju (B) eksotipskog (engl. exotypic).
Operator, na primer, koji se manifestuje u funkciji elementa
bolesno u kontekstu bolesno dete spava svrstava se u grupu
(A) (indeks kategorije je n l [n], dok operator kategorije spava
pripada grupi (B) (indeks je ov de S l(n)). Po ovakvoj podeli, u
engleskom jeziku endotip skog su karaktera pridevi i zamenice u
atributskoj slubi, za tim prilozi, veznici i lan. Eksotipski
karakter imaju glagoli i predlozi, dok imenice po pravilu izmiu
ovakvoj klasifikaciji budui da najee funkcioniu kao bazine
kategorije.
535. Bar-Hillelovu lingvistiku teoriju pojedinci tretiraju kao
svojevrsnu gramatiku zavisnosti (o gramatici s ova kvim
nazivom v. inae u 542). U ovome im za pravo daje i njenica
da se Bar-Hillelov identiftkacioni prosede u sutini svodi na
utvrivanje odnosa zavisnosti meu jezikim kate gorijama.
Njegova je teorija doekana s interesovanjem i in spirisala je kod
mnogih opredeljenje za to rigoroznije me todoloke procedure
koje bi trebalo primeniti radi identifi kacije sintaksikih funkcija.
Pa ipak, ona nije u celini prihva ena. Svima je jasno da je njena
eksplikativna mo ogranie nog karaktera; izvan njenog dometa
ostaju mnogi problemi
78
jezikog fenomena. Njoj su najvie panje poklonili lingvisti

zainteresovani za iznalaenje egzaktnih metoda sintaksike
analize rndi mainskog prevoenja.
536. Kategorijalna grnmatika identifikacionog tipa za snovana
je u mdu Y. Bar-Hillela: "A Quasi-Arithmetical Nota tion for
Syntactic Description", Lg, Vol. 29, N l, 1953, 47-58. V. i sledee
rndove u kojima Bar-Hillel izlae svoje osnovne teorijske poglede:
Y. Bar-Hillel, Ch. Gaifman and E. Shamir, "On Categorial and
Phrase. Structure Grnm mars", Bulletin of the Research Council
of Isrnel, Vol. 9 F, 1960, 1-16; Y. Bar-Hillel and E. Shamir, "FiniteState Langua ges: Formal Representations and Adequacy
Problems", Bul letin of the Research Council of Israel, Vol. 8 F,
1960, 155-166; Y. Bar-Hillel, M. Pedes and E. Shamir, "On
Formal Pro perties of Simple Phrase-Structure Languages",
Applied Lo gic Brnnch, Tech-nical Report N 4, 1960, Jerusalem,
Isrnel, Hcbrew University.
Godine 1964. objavljen je zbornik Bar-Hillelovih rndo va pod
naslovom "Language and Information. Selected Es says on Their
Theory and Application" Qerusalem, Isrnel). Tu se nalaze, pored
ostalog, ovde pomenute studije "A Qua si-Arithmetical
Notation ..." i "On Formal Properties of Sim ple Phrase-Structure
Languages" (v. str. 61-74 i 116-150). V. i njegovu knjigu "Aspects
of Language", Jerusalem 1970.
Sumarnn i vrlo pristupaan prikaz Bar-Hillelove teorije
ukljuen je u md Manfreda BieiWischa: " ber den theore tischen

Status des Morphems", Studia Grnmmatica I, Ber lin 1966, 5189.
Na nain srodan Bar-Hillelovom tretirn sintaksiku pro
blematiku J. Lambek u "The Mathematics of Sentence Struc-
79
ture", American Mathematical Monthly 65, N 3, 1958, 154-170.
Kategorijalna gramatika zasnovana na

principima matematike
teorije skupova
537. Sovjetski strunjak za mainsko prevoenje, O. S.
Kulagina, prva je primenila s uspehom principe matema tike
teorije skupova na prouavanje jezika.
I ona operie pojmom kategorija koje bivaju utvrene
primenom izvesnih fonnalnih definicija. Centralno mesto u

njenoj teoriji zauzima kategorija gramatiki ispravne reenice
(ruski termin otmeennaja fraza, odgovara engl. terminu
wellfonned sentence). Svi testovi koji se prime njuju u postupku
analize podreeni su tenji da se ova ka tegorija zadri u centru
panje.
Kulagina se slui transformacionim testom, ali to je sa mo
jedan od operativnih vidova analize, bez bitnog znaa ja po
teoriju. Njena teorija uopte ne uzima u obzir gene rativnu
komponentu jezika; njeni objekti ispitivanja za miljaju se kao ve
postojei (dati).
Kao i za Bar-Hillela, i za Kulaginu su najvaniji odnosi meu
kategorijama. Ti odnosi se utvruju na poseban na in, pre svega
s voenjem rauna o osnovnim postavkama teorije skupova.
538. Te osnovne postavke nameu, pre svega, potrebu za
razlikovanjem dvaju fundamentalnih skupova: jedan
6 Terminformalni upotrebljen je ovde u smislu koji mu daje modema
logika.
80
skup (interpretiran ovde kao skup izvesnih bazinih jedi nica fonema, leksema i slino) koji se ukljuuje u drugi skup
(interpretiran ovde kao skup reenica koje se ispo ljavaju kao
lanac sastavljen od jedinice prvog skupa).
Odnosi meu elementima jednog datog skupa ispituju se uz
primenu supstitucionog teksta (v. 352). Uzmimo, re cimo, da se
elementi prvoga skupa interpretiraju kao lekse me. Odnosi meu
leksemama ispitivae se: (A) s pogledom na distribuciju u
govornom lancu; (B) s pogledom na para digmu. Ukoliko dve
lekseme ispoljavaju identinost u pona anju prema kriteriju (A),
utvrdiemo da reprezentuju istu kategorijufamilije (Kulaginin
termin: semejstvo). Kategori ja familije oznaava se simbolom S.
Ukoliko se, pak, identi nost ispoljava u odnosu na kriterij (B),
prikljuiemo obe
lekseme istoj kategoriji r (ovaj simbol zamenjuje termin
okretnost).
Analiza se pojednostavljuje primenom odgovarajuih
postupaka simbolikog prikazivanja. Tako, na primer, kon
statacija da ruski oblik stu/'ja ima istovetno rs oblikom stu/, a
istovetno S s oblikom lampy dobie ovakav simboliki pri kaz:
r (stul) n (lampy) = stul'ja

Testiranje, meutim, koje ide za tim da proveli irna li stul'ja
istovetno S sa stu/ a istovetno r sa lampy dae ne gativan
rezultat:
s (stul) n r
(lampy) = o
539. Teorija O. S. Kulagine stekla je mnogo pristalica, pr

venstveno u SSSR i nekim zemljama istone Evrope (najvie u
Rum uniji). Pojedinci su izrazili, na primer, nadu da bi re-
81
zultati ispitivanja odnosa u jeziku s pogledom na kategoriju

S i r mogli otvoriti sasvim nove perspektive za razvoj tipo lokih
studija. Nisu izostale, dodue, ni razliite kritike na
pomene. Tako je, na primer, jedan od inae istaknutih po bornika
analitikih modela algebarske lingvistike, I. I. Rev
zin, s pravom primetio da samo u fragmentarnom posma tranju
jezika pravila o svrstavanju leksema u istu kategoriju
S mogu imati apsolutnu vrednost. Proirivanjem konteksta
uveravamo se u to da je njihova vrednost, u stvari, samo re
lativna. Oblik stoly, recimo, u reenici ja viu stoly moe se
zameniti oblikom korovy; ali ako reenicu proirimo dru gom,
relativnom (ja viu stoly, kotorye ja kupil), zamena postaje
nemogua (budui da imenica korovy, poto ozna ava ivo bie,
zahteva oblik kotoryh mesto kotorye).
540. Kulagina je primenu svoje teorije usredsredila pr
venstveno na domen leksike. Domen fonolokih fenome na dobio
je adekvatnu obradu pre svega u radovima istak nutog
rumunskog strunjaka za algebarsku lingvistiku - Solomona
Marcusa.
Dalja razrada teorije unela je izvesne dopune koje su
uglavnom znaile pribliavanje stavovima karakteristinim za
"gramatiku zavisnosti" (v. 542). Ovakvom pribliava nju najvie
su doprineli radovi R. L. Dobruina, S. Ja. Fitia lova, a i samog
Marcusa.
541. Teorija O. S. Kulagine objavljena je pod naslovom "Ob
ohnom sposobe grammatieskih ponjatij na baze teorii
mnoestva" u Problemy kibernetiki I, Moskva 1958, str. 203-214.
Teoriju je lingvistima prikazao I. I. Revzin u studiji "O nekotorih
ponjatijah tak nazyvaemoj teoretikomnoestven noj koncepcii
jazyka", V]a, IX, 6, 1960, 88-94.
82
V. jo i sledee studije: R. L. Dobruin, "Elementarnaja

grammatieskaja kategorija", Bjulleten' Obedinenija po
problemam mainnogo perevoda 5, Moskva 1957, 19-21; A. A.
Holodovi, "Opyt teorii podklassov slov'', VJa l, 1960, 32-43; T.
N. Molonaja, "O ponjatii grammatieskoj konfigura cii'',
Strukturno-tipologieskie issledovanija, Moskva 1963, 46-59; A.
V. Gladki, "Algoritmieskaja neraspoznavaemost'
suestvennoj neopredelennosti kontekstno-svobodnyh jazykov'',
Algebra i logika 4, Novosibirsk 1965, 53-64.
Posebno se preporuuje knjiga Ferenca Kiefera, "Mathe
matical Linguistics in Eastern Europe" (= Mathematical
Linguistics and Automatic Language Processing 3, Amster dam
1968) u kojoj se, pored ostalog, daje i kritiki osvrt na znaaj
teorije O. S. Kulagine. V. takoe Ferenc Papp, "Mathematical
Linguistics in the Soviet Union" (= Janua Linguarum, Series
Minor 40, The Hague 1966) .
V. i radove Marcusa i Fitialova navedene u 531.
Gramatika zavisnosti i projektivnosti

542. Termin gramatika zavisnosti primenio je ameri ki
lingvista D. G. Hays na svoju teoriju o sintaksikim od nosima,
tako da je ona pod tim imenom danas i poznata.
D. G. Hays je istaknuti strunjak za mainsko prevoe nje.
Njegovo iskustvo na tom poslu ga je inspirisalo da, uz izbor
odgovarajueg metodolokog postupka, u centar svojih
razmatranja postavi funkciju jezikih jedinica. Nje gove ideje
rezimiraju u izvesnom smislu teorijska shvata nja koja su,
poetkom ezdesetih godina, prisutna kod ve eg dela
predstavnika matematike lingvistike.
543. Po Haysu, sve jezike elemente treba, pre svega,
odrediti po tome da li (A) funkcioniu kao tenninalne je-
83
dinice ili (B) ne funkcioniu tako. U (A) sluaju re je o

eksponentima minimalnih sintaksikih konstituenata. Za jedinice
(B) kategorije rezervisan je termin pomonih je dinica (engl.
auxilliary units). Pomone jedinice se pri kazuju pomou
simbola. Svrha njihovog postojanja jeste u tome da ukau na
razliite vidove sintaksikih realizacija jedinica (A) kategorije.
Posebnim pravilima pripisuju se funkcije pomonim
jedinicama. Ta se pravila nazivaju pravilima zavisnosti
(engl. dependency rules).
U naelu posmatrano, funkcija moe biti ili upravna ili
zavisna. Ukoliko je upravna funkcija u pitanju, priroda da tog
upravnog elementa definie se prema broju elemenata koji od
njega zavise.
Determinativna struktura je po prirodi svojoj bitno drukija od
konkatenativne (= ulanane) strukture. Kon katenativnoj strukturi
u formalnom pogledu odgovara kal kulus (v. 427), ali
determinativnoj ne odgovara. Deter minativnoj strukturi, po
Haysonovom uverenju, najbolje odgovara prikazivanje pomou
grafa, tj. prikazivanje u vi du takozvanog drveta zavisnosti
(engl. dependency tree).
Pomou grafa se daje projekcija strukturalnih odnosa na osu
jezike linearnosti. Projektivnost je, u stvari, od bit nog znaaja za
teoriju u celini, koju stoga mnogi i nazivaju gramatikom
zavisnosti i projektivnosti.
Uzmimo radi ilustracije engleski primer They are fly ing
p/anes koji je dvosmislen, mogu mu se pripisati sledee dve
interpretacije:
(l) They areflyingplanes = oni putaju avione da lete.
(2) They areflyingplanes = ovo su avioni koji lete. U
prikazivanju pomou grafa to bi izgledalo ovako:
84
They are flying planes They are
flying planes
Pristalice gramatike zavisnosti i projektivnosti (kojih da nas

irna dosta, posebno u zemljama istone Evrope) sma traju da
ovakvo prikazivanje unapreuje sintaksiku anali zu budui da
daje vee mogunosti za sagledavanje odno sa izmeu nekog
datog reda rei i odgovarajueg sintak sikog poretka. Teite
novijih ispitivanja upravo i lei u naporima da se iznau
adekvatne definicije ovog odnosa.
Treba istai da se osnovne tekovine gramatike zavisnosti i
projektivnosti danas po pravilu iskoriavaju, negde u ve oj,
negde u manjoj meri, pri radu na sintaksikoj analizi ko ju pred
uzimaju predstavnici algebarske lingvistike (ovo sva kako
najmanje vai za aumjana i njegove saradnike, mada i oni

takoe vode u prvom redu rauna o funkcionalnom mo mentu i
insistiraju na prednosti prikazivanja pomou grafa, ali sve to na
sasvim svojevrstan nain - v. 554).
544. Haysova teorija izloena je u radu: David G. Hays,
"Dependency Theory: a Fonnalism and Some Observa tions",
Lg. Vol. 40, N 4, 1964, 511-525.
Prve ideje o potrebi zasnivanja gramatike zavisnosti ja vljaju
se ve 1959. u radu K. E. Harpera i D. G. Haysa, "The Use of
Machines in the Construction of a Grammarand
85
Computer Program for Structural Analysis", Proceedings of the

International Congress on Information Processing, UNESCO,
Paris 1959, V. i sledea dva Haysova rada: "Grou ping and
Dependency Theory", The Rand Corporation, P-1910, Santa
Monica, California 1960 i "Basic Principles and Technical
Variations in Sentence Structure Determi nation", The Rand
Corporation, P-1984, Santa Monica, Ca lifornia 1960.
Za razvijanje naunog interesovanja u ovom pravcu bile su od
znaaja i sledee studije: Ch. Gaifman, "Dependency Systems
and Phrase-Structure Systems", The Rand Corpo ration, P-2315,
Santa Monica, California 1961; P. Ihm et Y. Lecerf, "Elements
pour une grammaire generale des lan gues projectives", Rapport
GRISA, Euratom, N l, 1960.
Vrlo je korisno upoznati se i sa lankom S. Marcusa: "Sur la
notion de projectivite", Zeitschrift fur mathematische Lo gik und
Grundlagen der Mathematik ll, 1965, 181-192 (ta mo se, pored
ostalog, navodi i odgovarajua literatura). V. i S. Ja. Fitialov, "Ob
ekvivalentnosti grammatik NS i gramma tik zavisimostej",
Problemy strukturnoj lingvistiki, Moskva 1967, 71-102, kao i
odgovarajue poglavlje u ve spominja noj knjizi (v. 541)
Ferenca Kiefera, "Mathematical Lingui stics in Eastern Europe".
.
Sgallov generativni pristup jeziku

545. Petr Sgall je predstavnik mlade generacije ekih
lingvista, jedan iz grupe strunjaka za mainsko prevoenje.
Njegov pristup jeziku opredeljenje, pre svega, vrstom posla kojom
se primamo bavi - reavanjem lingvistikih proble ma vezanih za
mainsko prevoenje. Odrastao u sredini gde dominiraju
originalne ideje slavne prake kole, Sgall nije
86
od njih ostao imun, naprotiv. Karakteristino je, na primer, da u

njegovoj teoriji znaajno mesto dobija izdvajanje "se mantikog
nivoa sintakse" (po njegovoj terminologiji: tek togramatiki nivo),
to odgovara gleditima koja zastupaju savremeni praki
sintaksiari, u prvom redu F. Dane Sem toga, na

konsolidovanje njegovih teorijskih pogleda bitno je uticalo
upoznavanje sa postavkama gramatike zavisnosti i projektivnosti
(v. 542) i sa Lambovom statiflkacionom gramatikom (v. 558).
546. Sgallova gramatika obuhvata sobom kompleksan

sistem pravila sastavljen od vie komponenata. Jedna od njih je
generativna, a ostale imaju transduktivni karakter, tj. slue tome
da prevedu jedan dati element s jednog ni voa posmatranja na
drugi, podvrgavajui ga pri tom odgo varajuoj transformaciji.
Pravilno delovanje transduktora (= transduktivnog de la
sistema) uslovljeno je pravilnim identiflkovanjem odno sa meu
datim simbolima gramatike kojima su reprezen tovane
odgovarajue jezike jedinice. Potrebno je, naime, biti naisto s
time koji je simbol u upravnoj funkciji, a koji u zavisnosti, jo pre
nego to e se transduktor pustiti u dejstvo. Ovo zbog toga to je
potrebno transfonnisati prvo upravni elemenat pa tek onda sve
ostale, od njega zavisne jedinice (tek, na primer, poto se
odluimo da li jedan da ti prelazni glagol elimo "prevesti" u
aktivnu ili pasivnu formu, ili ga, pak, podvri nominalizaciji,
moemo znati da li treba ono to je, logiki posmatrano, direktni
objekat radnje, odrediti kao akuzativni oblik objekta, ili kao nomi-
7 V. na primer F. Dand, "Some Thoughts on the Se man tic Struc
ture ofthe Sentence". Lingua21, 1968, 55-69; s

ostalim radovima o slinim temama zainteresovani
e se najbolje upoznati pregleda jui asopis

Travaux linguistiques de Prague.
87
nativni oblik subjekta, ili ga, naprotiv, treba staviti u oblik genitivne
dopune glagolskoj imenici). Ve iz ovoga je ja sno da se i u okviru
Sgallove teorije problem sintaksikih odnosa zavisnosti postavlja
u centar panje.
Odnosi zavisnosti se ne preciziraju blie po znaenju, ali se
precizira sintaksiki poloaj zavisno g elementa (oznaava se,
recimo, da li jedan dati determinator neposredno za samo od
prisutnog glagola ili od predikativne konstrukci je uzete u celini).
Sem zavisnih, razmatraju se i razliiti ko ordinativni i apozicijski
odnosi.
Komponente gramatikog sistema meusobno su naj tenje
povezane. One se mogu interpretirati i s pogledom na razliite
nivoe jezike manifestacije. Ukoliko im se tako pristupi, treba
imati na umu da su nivoi meusobno organi zovani na takav
nain da redovno jedinice dvaju neporedno susednih nivoa stoje
u odnosu funkcija - forma: jedinica vi eg nivoa istupa kao
funkcija odgovarajue jedinice nieg nivoa, dok je ova, opet, fonna
svoje odgovarajue funkcije.
Broj moguih nivoa nije utvren. On moe varirati od jezika do
jezika. Za eki treba izdvojiti bar sledeih pet: tektogramatikt.a,
konstituentski (koji je mogue nazvati i fenogramatikim ili ak
prosto gramatikim), morfolo ki, morfofonoloki i fonetski.
Vii nivoi su tektogramatiki i konstituentski; za razliku od
niih nivoa, oni poseduju sintaksiku strukturu. Svi su nivoi, sem
tektogramatikog, transduktivni; samo tektogra matiki nivo ima
kreativni (generativni) karakter. Odnos ko ji se uspostavlja izmeu
njega i neposredno susednog kon8 Termine tektogramatika (engl. tectogrammatics) i Jen o gramatika
(engl.phenogrammatics) upotrebio je prvi H. B. Cur ry v. u njegovom radu
(navedenom u 532.n.) "Some Logical Aspects ..." na str. 65.
-
88
stituentskog nivoa odgovara donekle odnosu izmeu du binske i

povrinske strukture u generativnoj teoriji Chom skog (v. 462).
Svaki nivo sadri: (A) elementarne jedinice, koje se daju
nabrajanjem; (B) kompleksne jedinice, koje se obrazuju po
jedinstvenom principu od elementarnih jedinica. Ukoliko se radi o
jedinicama sa viih nivoa, one se procenjuju prema tome da li se
u njima ostvaruje (l) neko leksiko znaenje,
(2) neko morfoloko znaenje, ili (3) neki sintaksiki odnos. Tako
je, na primer, elementarna jedinica tektogramatikog nivoa
semantema. Ona se, ve po osnovnoj postavci teorije o
organizaciji odnosa neposredno susednih nivoa, interpre tira kao
funkcija tagmeme, elementarne jedinice na konsti tuentskom
nivou. Imajui, meutim, u vidu injenicu da se semantema (kao,
uostalom, i tagmema) procenjuje i prema tome da li ostvaruje
pomenuto znaenje (l) ili (2) ili (3), Sgall uvodi i sledee termine:
za sluaj (l) -semoglif; zaslu aj (2) - sufiks ; za sluaj (3)
-funktor.
Semoglif interpretira leksiku informaciju ne vodei ra una o
gramatikim karakteristikama sa kojima bi se mogla pojaviti pri
konkretizaciji jezika. Istim semoglifom predsta vile bi se, dakle,
engleske rei: to protect 'zatititi', protec tion 'zatita', protecting
'zatiavanje', zbog toga to im je osnovna leksika informacija
identina.
Terminom sufiks ukazuje se ovde na gramatika znae nja
(komparativ, preterit, uzrok i sl.) koja se dodaju lek sikim
informacijama. Funktori referiu o znaenju kao to su "agens",
"logiki objekat" i sl.
Na tektogramatikom nivou se ne uspostavlja gramatiki red
rei. Poredak u strukturi reenice regulisan je jedino po kriteriju:
tema saoptenja - komentar (o toj distinkciji u du hu uenja
prake kole v. u 324). Na tom nivou, dakle, ukoliko to ne
pokaemo upotrebom posebnih funktora, ne
89
znamo unapred da li e reenica biti gramatiki oformljena kao

aktivna ili pasivna. S druge strane, na ovom nivou nika da ne
moe biti dvosmislenosti kao u srpskohnratskom pri meru
prekorevanje tvoga oca: ovde se redovno oznaava logiki
objekat akcije, odnosno naprotiv - agens.
547. Sgallov pristup jeziku predstavlja, u stvari, kohe rentan
sistem selektivno prihvaenih stavova poznatih od ranije u
teorijskoj sintaksi. Kao takav, taj e sistem svakako doiveti jo
razne dopune i korekcije. jedno je, meutim, van spora: on
nesumnjivo predstavlja pozitivnu tekovinu. U svim centrima gde
se danas neguje algebarska lingvisti ka Sgallovi radovi izazivaju
interesovanje i odgovarajue odjeke.
548. Sgallova je teorija prvi put najpotpunije izloena, uz
egzempliflkaciju na materijalu ekog jezika, u njegovoj knjizi
"Generativni popis jazyka a eski deklinace" (= Stu die a peace
lingisticke 6, Praha 1967). Rezime ovog izlaganja na engleskom
jeziku odtampan je u asopisu The Bulletin of Mathematical
Linguistics 6, 1966, 3-18. V. i njegovu studi ju "Ein mehrstufiges
generatives System", Kybernetika 2. 1966, 181-190, kao i studije
njegovog saradnika P. Pithe: "On the Problem of Co-ordinate
Conjunctions in the Analysis of Czech", Prague Studies in
Mathematical Lingui stics l, 1965, 195-217 i "Zameanija k
obrabotke morfologii obstojatel'stva mesta v generativnom
opisanii eskogo jazyka s neskol'kimi urovnjami, Prague Studies
in Mathema tical Linguistics 3, 1972, 241-257. Potpuniji pogled
na sin taksu izloen je u kolektivnom radu: P. Sgall, L. Nebesky,
A. Gora.likova, E. Hajiova, "A Functional Approach to Syntax in
Generative Description of Language", New York
90
1969. V. i studiju: P. Sgall and E. Hajiova, "A 'Functional'

Generative Description (Background and Framework)", The
Prague Bulletin of Mathematical Linguistics 14, Praha 1970, 338 (pretampano u Revue Roumaine de Linguisti que 15, 1971,
9-37). V. i 328.
Da bi se dobio potpuniju uvid u optu teorijsku klimu
odreene sredine koja je neposredno uticala na formiranje
Sgallovih pogleda, preporuuju se posebno radovi: K. u lik,

"Some Axiomatic Systems for Formal Grammars and
Languages", Proceedings ofthe IFIP Congress 1962, Amster
dam 1963, 313-317 i "On Languages Generated by Some Types
of Algorithmus", Prague Studies in Mathematical Lin guistics l,
1966, 141-146; D. Pospiil, "On a Linearization of
Projective W-Trees", The Prague Bulletin of Mathematical
Linguistics 6, 1966, 44-68; M. Novotny, "On Some Algebraic
Concepts of Mathematical Linguistics", Prague Studies in
Mathematical Linguistics", l, 1966, 125-140; P. Novak,
"Zavislostni koncepce v syntaxi", Praha 1966. V. i odgova rajue
poglavlje u ve citiranoj knjizi ( 531). Ferenc Kie fer,
"Mathematical Linguistics in Eastern Europe".
aumjanov aplikativno-generativni
model
549. Sovjetski lingvista S. K.
aumjan spada meu naj

uglednije teoretiare jezika ezdesetih godina. Mnogi se ne slau
s njegovim pogledima, ali mu niko ne osporava originalnost u
miljenju i umenje da nam znane pojave osvetU iz novog ugla
naune opservacije.
aumjan je bio meu prvima u SSSR koji je s oduevlje njem

prihvatio principe strukturalne lingvistike. Vernost nekadanjem
oduevljenju ispoljava se u izvesnom smislu u
91
injenici da on i svoj dananji pristup jeziku ocenjuje kao je dan

vid strukturalne analize, irei, dakle, upotrebnu vred nost
termina strukturalna lingvistika do granica koje mu inae, na
drugim stranama sveta, po pravilu niko ne daje.
faze klasinog strukturalizma izaao je aumjan vrlo brzo.

Prvo se zainteresovao za generativnu analizu Chom skog.
Meutim, poetkom ezdesetih godina on se upozna je sa ovde
ve pominjanirn radom (v. 531 i 532) H. B. Curryja: "Some
Logical Aspects of Grammatical Structure". Taj rad 9 je presudno
Iz
delovao na formiranje
aumjanovog idejnog sveta. Otprilike u
istom vremenskom periodu au mjan je imao prilike da prati

razvijanje osnovnih postavki gramatike zavisnosti i projektivnosti,
to je takoe u odre enom smislu delovalo na njegova teorijska
opredeljiva nja. No u spletu svih tih kompleksnih uticaja
iskristalisala se ipak sasvim svojevrsna, originalna teorijska
koncepcija koju je
modelom.
aumjan nazvao aplikativno-generativnim
550. Pod terminom model ovde treba razumeti grama tilru

teoriju. Naziv aplikativni dolazi otuda to "model" o kojem je re
sprovodi generiranje simbola-reprezentanata jezikih jedinica
pomou aplikacije.
Aplikacija je postupak koji se sastoji u uspostavljanju odnosa
meu simbolima po sledeem principu: ako X i Y predstavljaju
jedinice tipa ob, onda i njihova kombinacija XY irna takoe
karakter jedinice tipa ob10
9 aumjan se, uostalom, blie upoznao i sa drugim radovima H. B. Currya.

esto, na
primer, naglaava koliko smatra vanim Cu rryjevo delo "Fundations of Mathematical
Logic" (NewYork 1963).
10
Ob je skraenica od engleske rei object. Oznaava u matema
tikoj logici takve formalne objekte, koji stupajui u meusobne
kombinacije, nikad ne ostvaruju linearne nizove, ve strukture ko je se
prikazuju u vidu genealokog stabla. O tome govori H. B. Cu rry u svojim
radovima (v. H. B. Curry andR. Feys, "Combinatory Lo-
92
aumjan u potpunosti prihvata teorijsku postavku mo deme

logike da nauna analiza ne treba da bude ograni ena na
injenice neposredno dostupne posmatranju. Osim nivoa
neposredne opservacije postoji i nivo logikih konstrukata. to

se lingvistike tie, nivo konstrukata treba da obuhvati ona
svojstva i odnose koji imaju univerzalni karakter. Ostale pojave,
koje se zapaaju kao specifinosti pojedinih jezika, treba
prikljuiti onom drugom, hijerar hijski, u stvari, niem nivou.
S pogledom na tu fundamentalnu distinkciju,

aumjan
razlikuje dve u principu mogue gramatike generativnog tipa: pod
jednom podrazumeva teoriju lingvistikih uni verzalija, a pod
drugom generativnu gramatiku postojeih jezika, koja, uostalom,
neposredno proistie iz teorije o lingvistikim univerzalijama.
aumjanov aplikativno-generativni model slui u piVom redu

generiranju lingvistikih objekata vrlo apstraktnog ka raktera ija
ukupnost
sainjava
sistem.
Taj
sistem
nosi
naziv
genotipskogjezika. Terminfenotipskijezik rezervisan je za
sistem sainjen od lingvistikih objekata koji neposredno
registruju sve pojedinosti prisutne u postojeim jezicima.
Genotipski jezik se povezuje s fenotipskim jezicima prime nom
posebnih pravila koja se nazivaju pravilima korespon dencije.
gic". Amster am 1958 i H. B. Curry, "Foundations of Mathematical

Logic", NewYork 1963). Po Curryju, trebalo bi teorijski razlikova ti
dve vrste formalnih sistema: (l) sisteme apstraktnih objekata (engl
termin: oh systems) i (2) konkatenativne sisteme. U slua ju (l) veza
meu datim simbolima liena je prostornog karakte ra; u sluaju (2) ta
veza se, naprotiv, ostvaruje pomou linear nog procesa konkatenacije (=
ulanavanja).
93
Budui da je genotipski jezik zamiljen kao univerzalni

semiotiki sistem prema kojem se odmeravaju strukture fe
notipskih jezika, aumjan i njegovi jednomiljenici gaje na du da

e dublje osvetljavanje tog sistema bitno doprineli stvaranju
prikladne teorijske baze za unapreenje tipolo kih studija.
I u samom aplikativno-generativnom modelu razlikuju se dva
dela, jedan genotipski, drugi fenotipski. Organizova nje
fonemskog i morfemskog nivoa jezika, kao i proces fizi kog
otelotvorenja jezika - to su fenomeni koji, razume se, spadaju
iskljuivo u domen ovog drugog, fenotipskog dela.
Treba naglasiti, prvo, da u sadanjoj fazi razvoja aumja

nove teorije pojedine oblasti fenotipskog dela nisu jo dobi le
odgovarajuu obradu, i drugo, da je dosadanja egzem pliflkacija
teorije podeena iskljuivo prema realnosti ru skoga jezika.
551. Postupak analize ide za tim da se utvrde sistemi
apstraktnog kalkulusa lingvistikih struktura. Polazi se od toga da
se ti sistemi pojavljuju u dva vida: (l) kao pravila obrazovanja
kompleksa svojevrsnih jedinica i (II) kao pra vila transformiranja
tih kompleksa. Analiza ukljuuje pri kazivanje pomou grafa i
matrice.
552. Generativno svojstvo aumjanovog modela ispo ljava

se u injenici da on slui (A) ostvarenju razliitih gra matikih
obrazovanja i (B) uspostavljanju posebnih trans
formacionih kalkulusa. Pravila ija primena dovodi do (A) i (B)
nose naziv generatora.
Imajui u vidu gramatiku situaciju jezika s fleksijom, kakav je
ruski, aumjan s pravom naglaava da generativ na teorija u

principu ne bi trebalo da se ograniava na problem obrazovanja
reenine strukture; i generiranje gramatikih vrsta rei treba da
bude obuhvaeno teori jom. Shodno ovom uverenju,
razlikuje dve vrste
aumjan
94
generatora tipa (A): l. "fazni" generator i 2. generator

vrsta rei.
gra
matikih
553. Jedan od specifinih pojmova kojima operie
au
mjanova teorija jeste pomenuti pojam kompleksa. Kom pleks je
svaki takav niz simbola u kojem meu datim ele mentima niza
postoji aplikativni odnos. Konstituenti kom pleksa su klase;
ukoliko se radi o jeziku, konstituenti kompleksa su elementarne
klase rei. Svaki kompleks koji pripada kakvom jezikom
sistemu sastoji se, dakle, od ele mentarnih klasa rei i njihovih
meusobnih kombinacija.
Elementarne klase rei bivaju predstavljene simbolima: N
(ukazuje na imenicu), V (ukazuje na glagol), A (ukazuje na
pridev) i D (ukazuje na sve druge odredbe i dopune, ukljuujui
adverb i direktan glagolski objekat; preciznije distinkcije se unose
samo u fenotipskim opisima).
Re/atorima se nazivaju simboli funkcija koje elemen tarne
klase dobijaju u datim kompleksima. Opti simbol relatora je R, a
odgovarajue funkcije se numeriki razli kuju: R4 ukazuje na
odnos koji pripada glagolu, R2, se tie odnosa koji ispoljava N, R3
simbolizuje funkciju jedinice A, dok R4 slui oznaavanju funkcije
jedinice predstavljene pomenutim simbolom D.
Pri uspostavljanju nekog datog kompleksa RX, R moe u
principu dobiti bilo koju od moguih numerikih ozna ka, a X
moe biti ili elementarna klasa ili konstrukcija, teo rijski
neograniene duine. Ako je X, recimo, glagol, onda moemo
zamisliti realizaciju sledeih kompleksa: lt1V, R2V, R3V, R4V. Ako je
pak, X = R2V, onda je mogue dobiti: R1R2V, R2R2V, R3R2V, R4R2V.
U istom smislu mogu se zamiJ ljati i dalje kombinacije. Ukoliko se
generiranje tie vrsta rei, i ukoliko ne preciziramo X nego
uvedemo simbol O za svaki mogui formalni objekat u poziciji X
(kao to
bismo,
au mjan u poslednjim radovima najee i ini), onda
95
na primer, formulom R10 prikazali formiranje ruskog ob lika uit',

formulom R2R10 formiranje oblika uen 'e, a for mulom R1R2R10
formiranje oblika uitel'stvuet.
Poredak po kojem se niu klase u kompleksu ne mora

obavezno, odgovarati redu rei u postojeim jezicima. For mula,
recimo, R2NR1 VR4N podjednako odgovara u ruskom i reenici
zaneslo dom snegom, i reenici sneg zanesli v dom, pa ak i
negramatikoj konstrukciji a sneg zanesla domom.
Neke formule koje se lako izvode po postojeim pravi lima
teorije ne mogu se uopte egzempliftkovati gramati ki pravilnim
reenicama (za ovakve sluajeve aumjan uvodi izraz: pustaja
k/etka).
554. Pravila transformacije kompleksa odnose se na simbole
klasa rei koje se sreu u odreenom kompleksu. Pravila pretvaraju
ove simbole u simbole klasa rei "vieg stepena". Ovaj proces je vrlo
komplikovan, naroito za lin gvistu koji nije dovoljno orijentisan u
prirnenjivanju mate matikih procedura. Ptvo se sve klase prepisuju u
kolone sa dodavanjem novih relatora, pa se zatim, u skladu sa
mogunostima koje prua prirnena specijalnog grafa, na zvanog
graJom aplikacije, po odreenom algoritmu gene riraju novi
kompleksi.
Uvoenjem transformacionih procesa u posmatranje
neminovno je dospeo u centar panje i problem sintaksi ke
zavisnosti. Upravo na osnovu toga to aumjanova teo rija
naroito produbljuje ovaj problem, a pri tom pridaje izuzetan
znaaj prikazivanju pomou grafa, pojedinci ovri teoriju smatraju
specifinom vrstom gramatike zavisnosti i projektivnosti.
Kad se govori o sintaksikoj dominaciji, obino se ima na umu
dominacija konstitutivnog tipa: pri konstituisanju sintaksikih
jedinica vieg reda jedan elemenat istupa po pravilu sa
dominantnom ulogom u odnosu na ostale date
96
konstitutivne elemente. aumjan, meutim, uvodi u svoju teoriju i

pojam aplikativne dominacije. Aplikativni odnos medu klasama
se uspostavlja onda kada se, pri realizova nju elementa jedne
klase, neminovno namee potreba i za realizovanjem elementa
druge date klase. Dominantnu ulogu irna pri tom ona klasa koja
je vanija, tj. sadrajnija informacijom. Po kriteriju aplikativnog
odnosa, imenica je glavni dominantni elemenat; njoj se u krajnjoj
liniji sve podreuje. Meutim, ako se odnosi ocenjuju s take gle
dita konstitutivnih procesa, onda, po aumjanovom uve renju,

najznaajnija uloga pripada glagolu. I prvi pomenu ti (A) tip
dominacije, i ovaj drugi (B) mogu se prikazati pomou grafa na
sledei nain:
(A) D A N --+ V --+ D
(B) D A N v --+ D
555. Transformacije u aumjanovoj teoriji slue utvri

vanju invarijantnih svojstava kojima se odlikuju generira ne
strukture. Operandom se naziva ona poetna struktura od koje
se, primenom odreenih transformacionih pravi la, deriviraju sve
ostale. Transfonn je svaka struktura na stala u procesu ovakve
derivacije.
Operand i odgovarajui transformi obrazuju takozvano T-polje
(= transfonnaciono polje). Struktura jednog T-po lja odreuje se
s pogledom na srodnosti i razlike meu transformima koji ga
sainjavaju. Stepen ovih srodnosti odnosno razlika odmerava se
prema broju istovetnih od nosno razliitih relatora. Isti kriterij se
primenjuje i za odreivanje stepena bliskosti odnosno udaljenosti
meu sinoniminirn strukturama.
97
Postoje tri tipa T-polja: (I) tip s konekcijom, (II) tip sa

semikonekcijom i (III) tip bez konekcije. Tip (I) se ostva ruje
transformacijom jedne gramatiki oformljene "fraze", s tim to se
u svakom transformu zadrava ista konstitutiv na veza koju
ispoljava operand. Tip (II) se ostvaruje ukoli ko se transformacija
primenjuje na gramatiki oformljenu "frazu"; drugi se uslovi ne
postavljaju. Tip (III) se odlikuje time to mu je operand gramatiki
neoformljena "fraza".
Uzmimo da luna strela iznad simbola prikazuje pravac
konstitutivne dominacije, s tim da je vrh strele upravljen na lan
pod dominacijom. Uzmimo za operand "frazu" R30 R 2 0 koja
moe biti egzemplificirana ruskim primeri ma (l) vysokyj princip i
(2) irokie plei. Uzmimo da je primer (l) transformisao u vysoko
principal'nyj, a primer
(2) u iroki} v pleab. Ocenjeno s take gledita konstitui sanja
T-polja, pri transformaciji primera (l) ostvaren je tip {1), a pri
transformaciji primera (2) ostvaren je tip (II). U simbolikom
prikazivanju to dobija sledei vid:
Ako, pak, odaberemo gramatiki neoformljenu "frazu" R30,

R10 = abystrij beit, onda transformi kao R4R30 R3R10 = bystro
beguij, R3R30 R2R10 = bystrij beg itd. obrazuju T-polje tipa

(III).
556. aumjan je svoju teoriju izloio prvi put na jed nom

naunom skupu posveenom problemima transfor macionog
metoda krajem 1961. godine (v. bibliografske napomene u
557). U produbljivanju pojedinih delova teorije uestvovala je, uz
aumjana, i P. A. Sobo leva. Ta je
98
teorija jo uvek u fazi doraivanja. Iz te okolnosti proizila zi i

injenica da je u nekim pojedinostima nejasna, otvore na kritikim
primedbama.
557. Kao to je ve spomenuto (v. 556), svoja original na
shvatanja o jeziku izloio je aumjan prvi put 1961. na
savetovanju o problemima transfonnacionog metoda. N je gov
referat, pod naslovom "Teorija klassov slov", tampan je u
zborniku Tezisy dokladov na konferencii po strukturnoj lingvistike
posvjaennoj problemam transfonnacionnogo metoda (Moskva
1964) . V. i sledee radove: S. K. aumjan, Problemy
teoretieskoj fonologii", Moskva 1962; S. K. au mjan,
"Porodajuaja lingvistieskaja model' na baze prin cipa
dvuhstupenatosti", Vja 2, 1963, 57-71; S. K. aumjan i P. A.
Sobo leva, "Applikativnaja porodajuaja model" i isi slenie
transfonnacij v ruskom jazyke", Moskva 1963; S. K. aumjan,
"Strukturnaja lingvistika", Moskva 1965; S. K. au mjan, "Outline
of the Applicational Generative Model for the Description of
Language", Foundations of Language, Vol. l N 3, 1965, 189222; S. K. aumjan and P. A. Soboleva, "Transformation Calculus
as a Tool of Septantic Study of Natural Languages", Foundations
of Language, Vol. l, N 4, 1965, 290-336; S. K. aumjan i P. A.
Soboleva, "Osnovanija porodajuej grammatiki russkogo
jazyka", Moskva 1968; S. K. aumjan, "Problems of Theoretical
Phonology'' (= Ja nua Linguarum, Series Minor, 41), The Hague
1968.
Posebno se preporuuje zbornik Problemy strukturnoj
lingvistiki 1967, Moskva 1968. U njemu se, pored aumja novih
studija "Semiotika i teorija porodajuih gramrnati.k" (str. 5-17) i
"Abstraktnye derivacionnye sistemy i applikativ naja
porodajuaja model' (str. 136-201), nalaze i radovi
99
drugih istaknutih sovjetskih strunjaka, angaovanih oko

produbljivanja algebarske lingvistike. U nekima od njih jezi ku se
takoe pristupa sa pozicija aumjanove teorije.

Obrazloenje svojih lingvistikih stavova s ftlozofske take
gledita dao je
aumjan u knjizi "Filosofskie voprosy
teoretieskoj lingvistiki", Moskva 1971.
STRATIFIKACIONA GRAMATIKA1
558. Poev od 1963. godine panju ire lingvistike jav nosti

poeli su privlaiti radovi amerikog lingviste Sid neyja Lamba na
zasnivanju nove lingvistike teorije koju je on nazvao
stratifikacionom gramatikom. U izboru pristu pa jeziku Lamba je
opredeljivalo, sem poznavanja klasino amerike lingvistike,
njegovo iskustvo u radu na main skom prevoenju. Iz aspekta
tog iskustva postavljani su i reavani pojedini teorijski problemi.
559. Lamb polazi od toga da je jezik sistem veoma kom
pleksnog karaktera, izgraen na bazi jedinstvenog funkcio
nisanja razliitih podsistema kroz koje dolazi podjednako do
izraaja i znaenjska i glasovna strana jezika. Svaki po jedinani
podsistem ima strukturu koja je obrazovana ana logno principu
obrazovanja koji ispoljava struktura jezi kog sistema uzetog u
celini.
1 Stratiftkaciona gramatika, uprkos svojih opredeljenja za "al

gebarsku notaciju" (iji je matematiki smisao, uostalom, spo ran) nije
ovde podvedena pod "algebarsku lingvistiku", ve je po sebno izdvojena.
Ovo stoga to ona predstavlja direktni razvojni ogranak tipino amerike
lingvistike budui da je sutina njene teorije neposredno zasnovana na
klasino amerikim shvatanji ma o znaaju izdvajanja jezikih nivoa (v.
354) .
102
Jeziki fenomeni se ostvaruju na raznim nivoima, hije rarhijski

sreenim po znaaju u procesu komunikacije - najvii je
znaenjski, a najnii fonetski. Ove nivoe Lamb naziva
stratumima (otuda i termin stratifikaciona gra matika). Njihov
broj nije striktno utvren, moe da varira prema konkretnoj
situaciji u nekom datom jeziku. Za po
trebe opisa engleskog jezika Lamb predlae est stratuma:
hipersememiki, sememiki, /eksemiki, morfemiki, fo

nemiki i hipofonemiki. U okviru jedinstvene strukture, koja je
rezultat meusobne najtenje povezanosti ovih est stratuma,
trebalo bi razlikovati tri osnovne kompo nente: semo/ogiju,
gramatiku i fonologiju. Svaka od tih komponenata obuhvata po
dva stratumska sistema (semo logija ukljuuje hipersememiki i
sememiki stratum, gra matika leksemiki i morfemiki, a
fonologija fonemiki i hipofonemiki).
560. Na svakom se stratumu ostvaruju svojevrsne jedi nice,
dakle ukupno est vrsta poto je ukupno toliki broj utvrenih
stratuma. U okviru ovih vrsta ima specifinih ti pova koji se na
svakom stratumu paralelno manifestuju u pogledu principa
oformljenja i osnovne funkcije. Da bi ovu pojavu jasnije istakao,
Lamb je pribegao terminolo kom razgraniavanju pomou
paralelno obrazovanih ter
mina. Tako hijerarhijski najvii stratum ukljuuje kao svo je
jedinice hipersememu, hipersemon i hipersemu, onaj za njim
sememu, semon i semu, trei /eksemu, /ekson i /eks,
etvrti morfemu, morfon i morf, peti fonemu, fonon i fo nu, esti
hipofonemu.
Termini bez karakteristinog sufiksa -erna odnosno on
(dakle: hipersema, sema, leks itd.) odnose se na kon kretnu
realizaciju koju poprima jedinica datog stratuma na stratumu koji
je hijerarhijski neposredno nii i time u izvesnom smislu datome
stratumu podreen. Jedinice bi-
103
lo kojeg datog stratuma kad su posmatrane in abstracto, dakle

bez obzira na konkretan vid realizacije, obuhvataju se terminima
obrazovanim sufiksom -erna (hipersemema, semema, leksema itd.)
. Termin izgraen suftksom -on re ze.rvisan je za svaki
konstitutivni deo neke -emske jedinice (tako npr. morfema vuk-,
koja funkcionie kao korenski deo lekseme vuk, sadri kao
konstitutivni elemenat mor fon -k-; taj se morfon realizuje kao -llkoliko je u pita nju vokativ singulara: vue).
Svaki se straturil odlikuje svojom specifinom takti kom, tj
skupom pravila nazvanih taktikim na osnovu ko jih se vri
strukturiranje onih jedinica kojima je u okviru datog stratuma
reprezentovan jedan konkretan iskaz. Pre ma nazivu stratuma o
kojem se radi odreuju se i nazivi taktikih pravila: morfotaktika
pravila, leksotaktika, semotaktika itd.
Meusobno povezivanje stratuma ostvaruje se pomou
pravila realizacije. Ta pravila, u stvari, pretvaraju jedan dati vid

ostvarenostl iskaza na jednom datom stratumu u drugi, novi vid
ostvarenosti koji odgovara specifinoj pri rodi novoosvojenog
neposrednog susednog stratuma. Pravila realizacije su sreenog
karaktera (engl. ordered ru les), tj. stupaju u dejstvo po odreenom
redosledu. Ona dolaze do izraaja u kontekstu posredstvom
delovanja tak tikih pravila. Realizacija obuhvata sobom principe
uspo stavljanja alternacija jezikih jedinica, principe obrazova nja
jezikog znaka, a takoe i mogunost da jedna jedini ca vieg reda
bude predstavljena dvema jedinicama nieg reda i obrnuto.
561 . Stratiflkacioni opis jezika obavezno ukljuuje "al gebarsku

notaciju", tj. upotrebu kompleksne grafike simbolizacije. Tu se, pre
svega, pojavljuju razliita "drveta" i "vorovi". Nenaviklom itaocu
potrebno je mnogo
104
strpljenja i napora da se navikne na "itanje" bezbrojnih "mrea"

sa linijama koje se komplikovano prepliu i na i
jim pojedinim krajevima niu "vorovi", opet u svojstvu
svojevrsnih informativnih znakova. Mada prosedei prikazi vanja u
prvi mah izgledaju pozajmljeni iz oblasti matema tikih nauka, oni
nisu, kao to je Hackett tano primetio2, iskorieni u smislu
nekih striktno matematikih koncep cija. N j ihovo tumaenje je
sasvim proizvoljno odabrano, za specifine potrebe stratiftkacionog
opisa. Sasvim je spe cifina i terminologija, i pri tom prilino
komplikovana, to nenaviklom itaocu takoe stvara tekoe.
562. Poslednjih godina je stratifikaciona gramatika pretrpela

izvesne modifikacije. Sistem stratuma je reorga nizovan tako da je
svakome stratumu dodeljena mogu nost alternativnog strukturiranja,
zavisno od moguih kontekstualnih ogranienja koja se postavljaju
datome is kazu. Ujedno je i smanjen broj stra.tuma koji bi bili neop
hodni za jeziki opis. Pri tom je i grafiko prikazivanje obogaeno
jednom novom vrstom "vora" uvedenom radi preciznijeg povezivanja
"taktikih" delova "mree" sa "reali zacionim" delovima.
563. Danas privrenici stratifikacione gramatike insisti raju na

tome da stratifikacioni prilaz ima posebnog znaa ja zbog toga to
omoguuje sagledavanje odnosa na bazi kojih se konstituie data
informacija u svesti govornog li ca, da bi zatim bila izraena reima.
Stoga neki od njih (na primer David Lockwood) nazivaju
stratiftkacionu
gramati
ku
kognitivnom
lingvistikom
(suprotstavljajui je deskrip tivnoj i generativnoj lingvistici).
564. Stratifikaciona gramatika je imala dosta odjeka u svetu,
naroito u prvi mah kada su objavljena osnovna
2 U svom prikazu Lambove teorije, objavljenom u Lg -v. 565.
105
Lambova gledita. Meu onima koji su je tada prihvatili bio je i

poznati ameriki lingvista Ch. Hackett. Ve krajem ezdesetih
godina je on, meutim, izrekao krajnje pesimi stiku ocenu
vrednosti stratiftkacionog prilaza jeziku (v. navedene podatke u
565).
Lambovi pogledi su naroito izrazito uticali na formira nje
osnovnih teorijskih koncepcija P. Sgalla (v. 545) .
565. Lambova teorija je objavljena prvi put 1962. godi ne pod
naslovom "Outline of Stratificational Grammar" u Berkeleyju
(Berkeley - California) u ogranienom broju primeraka, za potrebe
studenata. U svom definitivnom vi du postala je u celini dostupna
javnosti tek 1966. godine, u knjizi koja nosi isti naslov (izdanje
Georgetown Univer sity Press, Washington D. C) . U ovoj se knjizi
nalazi, doda ta iza Lambovog izlaganja, studija Leonarda E. Newella:
"Stratificational Analysis of an English Text" (str. 73-106) . Uz
Lambovo izlaganje dat je i bibliografski spisak, u kojem su navedeni,
pored ostalog, i svi vaniji Lambovi radovi. V. i knjige: A. Makkai and
D. G. Lockwood, "Readings in Stra tificational Linguistics", University
of Alabama, 1973 i Geoffrey Sampson, "Stratificational Grammar", a
Defini tion and an Example" (= janua Linguarum, Series Minor 86),
The Hague 1970 (u odbranu stratifikacione teorije, uz
egzemplifikaciju njene efikasnosti na sistemu brojeva engleskog
jezika).
Posebno se skree panja na knjigu David G. Lockwood,

"Introduction to Stratificational Linguistics", New York 1972, gde
je najpotpunije izloen aktuelni vid stratifikacio
nc
gramatike.
106
Stratifikacioni pristup jeziku zastupa Ch. Hackett u svome

radu "Language, Mathematics, and Linguistics", Current Trends
in Linguistics 3: Theoretical Foundations, izd. Th. A. Sebeok, The
Hague 1966, 155-304 (objavljeno 1967. kao posebna knjiga u
ediciji Mouton: janua Lingua rum, Series Minor 60). Meutim, on se
svojih pogleda od
rie u prikazu Lambove knjige objavljenom u IJAL, Vol.
34, N 2, 1968, str. 145-153.
NEOFIRTHIJANSKA LINGVISTIKA
REPREZENTOVANA "GRAMATIKOM
SKAlAI KATEGORIJA "
566.
ezdesetih godina ugled britanske lingvistike veo ma je

porastao zahvaljujui u prvom redu radovima jezi kih strunjaka iz
Edinburgha. Edinburgh je ve due vre me centar neofirthijanaca,
tj. idejnih sledbenika Johna Ruperta Firtha (1890-1960).
Firth je bio lingvista iroke kulture, poznavalac mnogih jezika.

Fonetsko-prozodijski i estetsko-antropoloki vidovi jezikog
fenomena ulazili su u krug osnovnih tema njego vih lingvistikih
razmiljanja. Posveivao je naroitu pa nju i ulozi konteksta u
odreivanju znaenja izraenih je zikim sredstvom (stoga je
njegovo uenje o jeziku pozna to i pod imenom kontekstualne
lingvistike).
Uticaj Firthovih ideja na mlade generacije jezikih stru njaka
u Velikoj Britaniji bio je osetan. Posebno se Edin burgh afirmisao
kao istaknuti centar neoflrthijanizma, i to u prvom redu
zahvaljujui renomeu Firthovog uenika M. A. Hallidaya, tvorca
nove lingvistike teorije, takozvane gra matike skala i kategorija
(engl. scale-and-category gram mar). Posle Hallidaya najpoznatiji
neofirthijanac tokom e zdesetih godina bio je Robert M. W. Dixon,
zapamen od mnogih i po svojim polemikama s predstavnicima
genera tivne gramatike Chomskog. Od mladih britanskih lingvista sc u
pos led nje vreme svojim radovima naroito istiu J.
108
Lyons i J. M. Anderson (takoe - Edinburgh), koji su se uglavnom

priklonili generativnoj gramatici.
567. M. A. K. Halliday je uao u istoriju lingvistike 1961. godine

kada je (u asopisu Word, Vol. 17, N 3, 241-292) ob javljen njegov
lanak "Categories of the Theory of Gram mar". Taj je lanak izazvao
ivo interesovanje na raznim stra nama, posebno u SAD. To je bio
upravo trenutak kada su mlade generacije amerikih lingvista
prihvatale s ogromnim oduevljenjem ideje Noama Chomskog (v.
458-464). Hal liday je izaao sa svojim teorijskim programom koji je,
po red nekih srodnih stavova, sadravao i mnoga neslaganja s
osnovnim postavkama generativne gramatike. Diskusije koje su oko
toga usledile upravo su najvie i doprinele skretanju panje amerike
lingvistike javnosti na britan ska dostignua u oblasti jezike teorije.
Halliday se proklamativno distancirao od generativne

gramatike ve pri odreivanju osnovnog pravca svog lingvi
stikog interesovanja. Za razliku od Chomskog i njegovih
pristalica, koji insistiraju na tome da je najvanije objasniti
lingvistiku kompetenciju govornog predstavnika date je zike
sredine (v. 462), Halliday odreuje sebi kao glavni zadatak da
ukae na principe na kojima se zasniva lingvisti ko ispoljavanje
govornog predstavnika. S druge strane, me utim, i on veruje u
celishodnost uspostavljanja jedne "du binske gramatike" u kojoj
e svaka jedinica biti opisana kao mnotvo apstraktnih
gramatikih osobenosti. Po toj funda mentalnoj postavci, koja
implicira i odgovarajui metodo loki postupak u analizi,
Hallidayeva gramatika je bliska istovremeno i sa generativnom
gramatikom i sa "gramati kom orijentisanom ka sadrini"
(prvenstveno u onom vidu u kojem je reprezentuju radovi P.
Hartmanna - v. 576) .
568. Po miljenju Hallidaya, strukturalni pristup jeziku nije

najsreniji jer se oslanja na sintagmatsku osu (v. 408)
109
jezikog ispoljavanja (struktura je, istie Halliday, po sebi sintagmatska

kategorija iji su elementi funkcionalne vred nosti, kao na primer "subjekat" ili
"determinator") . Mnogo je prihvatljiviji sistemski pristup, tj. orijentisanje ka
lingvisti
kim
fenomenima ispaljenim na paradigmatskoj osi (v. 408) . Sistem je,
naime, za Hallidaya paradigmatska katego rija konstituisana na bazi kontrastivnih

osobenosti (kao to su: singular
l plural, aktiv l pasiv, potvrdnost l negira nje i sl.) .
Za lingvistu sistemnost treba da je mnogo bitnija od strukturnosti upravo zbog toga

to ona ukazuje na to koje su kontrastivne crte relevantne u datome jeziku, dok
strukturnost prosto otkriva mehanizam po kojem se ti re levantni kontrasti
ispoljavaju.
U stvari, za Hallidaya je struktura neka vrsta povrinskog fenomena, dok
je sistem ono bazino, tj. ono to se postavlja kao fundamentalni uslov za

funkcionisanje dubinske gramatike.
Razliite semantike osobenosti bivaju iskoriene u svojstvu kontrastivnih

osobenosti na osnovu kojih se uspo stavlja sistem. Neke od njih su bazine,
to znai meusob no neuslovljene pa, prema tome, i hijerarhijski nesreene.
Druge su, meutim, hijerahijski sreene, to znai da se pr vo ostvaruje jedna
data pojedinost kao glavna, pa tek onda druga, sekund arna po znaenju,
zavisna od prve, tj. implici rana njenim prisustvom. Termini
skala
delikatnosti (engl.
scale of delicacy), stepen bazinosti (engl. degree of ba
sicness) i dubina (engl. depth) odnose se upravo na adme
ravanje
zavisnosti u ovom smislu koja postoji meu datim osobenostima. Dubina jedne date
osobenosti zavisi, u stva ri, od toga koliko irna drugih osobenosti-posrednika izme
u nje i onog bazinog znaenja iz kojeg se data osobenost izvodi po odreenom
hijerarhijskom redosledu.
Sistem je najvanija kategorija koju treba da obuhvati gramatika teorija,
ali ona nije jedina. Postoje, pored siste-
110
ma, jo tri fundamentalne kategorije gramatike: jedinica, klasa i

struktura. Termin jedinica odnosi se na pojave koje se odlikuju
gramatikom strukturiranou. Broj jedi nica varira od jezika do jezika
(za engleski bi, po Halli dayevom shvatanju, trebalo izdvojiti sledeih
pet: auto nomnu reenicu, tj. reenicu koja nije konstituent druge
reenice, reenicu-konstituent, grupu rei, re i morfe mu) . jedinice
impliciraju ostvarenje odgovarajue jezike pojedinosti u
odgovarajuim kombinacijama. Klasa obu hvata jezike pojedinosti
srodne po nainu uestvovanja u strukturiranju jezikih pojedinosti
vieg hijerarhijskog ranga. Struktura se svodi prosto na razmetaj
elemenata koji se sreuju po "pozicijama". Sve se te fundamentalne
kategorije, uzete ponaosob, ocenjuju prema razliitim skalama
apstrakcije (s pogledom na meusobni odnos nji hovih sastavnih
elemenata) . Zatim se paralelno ocenjuje, opet prema razliitim
skalama apstrakcije, (l) meusobni odnos fundamentalnih kategorija
i (2) njihov odnos pre ma onom jezikom korpusu koji je posluio kao
medijum njihovog ispoljavanja. Ove skale apstrakcije o kojima je re
ukljuuju, pored pomenute i skale delikatnosti (ko jom se, u stvari,
identifikuju konstituenti na razliitim ni voima), jo i skalu
eksponencije i skalu ranga.
Dok skala delikatnosti redovno otkriva broj i karakter detalja

ija ukupnost obezbeuje jezikim kategorijama individualnost,
dotle skala eksponencije ukazuje na nain na koji se ispoljava
povezivanje apstraktnih kategorija teo rije sa datom jezikom
realnou. Pri utvrivanju stepena eksponencije ide se, na
primer, za tim da se utvrdi do ko je je mere jednom konkretnom
jezikom formom signali zirano prisustvo odreene gramatike
osobenosti kojom se odlikuje cela konstrukcija (ispituje se,
recimo, do koje mere oblik optuen u reenici on je bio optuen,
odreu-
111
je svojim prisustvom celu datu konstrukciju kao pasivnu). Skala ranga sa svoje
strane informie o postojeoj hijerar hizaciji meu jezikim jedinicama (od pet
pom enutih jedi nica karakteristinih za engleski, reenica je najvieg ran ga,
morfema najnieg) . Teorija ukljuuje i pojam
pomera
nja du skale ranga (engl. termin: shunting) koji se od

nosi na neprekidno meusobno povezivanje jedinica raz liitih rangova.
Voenje rauna o ovoj okolnosti namee se kao imperativni zadatak pri
jezikoj analizi. To prakti no znai da analiza reenice ne moe biti konano
oba vljena sve dok se opis morfeme ne izvri, a ni obratno.
569.
S obzirom na to da se eksplicitno izjasnio za "tek stualnu lingvistiku", tj.
za voenje rauna o jezikom kor pusu, Halliday insistira na tome da svaka

adekvatna lingvi stika deskripcija treba da se sastoji u uspostavljanju od nosa
izmeu teksta i kategorija teorije. Pri tome poslu do
laze do izraaja nivoi fonne, supstance i konteksta.

Supstanca ima dva mogua aspekta: (a) slune efekte i
(b) vizuelne oznake. Pod formom treba razumeti organiza ciju supstance u
osmiljene fenomene, a pod kontekstom - s jedne strane odnos forme prema
nelingvistikim oso benostima onih situacija u kojima se jezik ostvaruje, a s druge njen odnos prema lingvistikim obelejima prisut
pojedinosti koja se razmatra.
izraaja
dve vrste znaenja: fonnalno
znaenje.
nirn
izvan konkretne jezike
U vezi s tim je i injenica da kroz jezik dolaze do
znaenje i kontekstualno
Formalno znaenje jedne jezike pojedinosti svodi se na njenu
funkciju u spletu drugih formalnih rela cija. Kontekstualno se znaenje tie odnosa
prema vantek stualnim obelejima. Taj odnos, meutim, nije direktnog karaktera; on
se ostvaruje na osnovu pozicije date pojedi nosti u okviru lingvistike forme.
Kontekstualno znaenje je stoga logiki zavisno od formalnog znaenja.
1 12
Forma ovde, u stvari, ukljuuje dva meusobno pove zana

nivoa, gramatiki i leksiki. Kontekst se, meutim, manifestuje
kao neka vrsta "meunivoa" ija se sluba sa stoji u
uspostavljanju relacija prema vantekstualnim oso benostima.
Forma je, s druge strane, povezana s glasov nom supstancom
posredstvom jednog drugog "meuni voa" koji se naziva
fonologijom.
Glavna supstanca spada u oblast fonetskih prouava nja.
Budui da ispituje neke sasvim specifine fenomene, fonetika je
posebna nauna grana, neobuhvaena termi nom lingvistika.
Lingvistika, i fonetika zajedno sainjavaju "lingvistike nauke".
570. Najvie zapaene, najoriginalnije pojedinosti u teo riji

Hallidaya svode se na koncepciju kontinuuma.
Po Hallidayu, osnovni odnosi u jeziku nisu opozicio nog ve
kontinuumskog karaktera. Naime, konkretni jezi ki fenomeni ne
moraju uvek manifestovati jasno svojstva neke date kategorije A
nasuprot nekoj datoj kategoriji B, ili obratno. U apstrakciji gledano,
kategoriju A povezuje s kategorijom B neprekinuta nit, tj. kontinuum.
Konkretni jeziki fenomeni (xl, x2 ... xn) ostvaruju se u izvesnom
smislu du te neprekinute niti, poev od A pa sve do B. Dok na
primer, x1 ilustruje u maksimalnom stepenu svoj stva kategorije A, a
x16 u maksimalnom stepenu svojstva kategorije B, dotle e x4
ilustrovati ono isto to i x1 ali u slabijem stepenu, X1 2 ono isto to i
x16, ali takoe u slabi jem stepenu, dok e Xa biti u podjednakoj meri
netipian predstavnik kako kategorije A tako i kategorije B.
Pojam kontinuumske relacije identiftkovan je u Halli

dayevoj teoriji engleskim terminom eline, dok se termi nom
gradijent (engl. gradient) precizira injenica da se
ima u vidu kontinuum tano odreen nekim datim polo vima A i B
(up. na primer opadajuu idiomatinost i rastu-
u gramatinost engleskog predloga
of
113
u sledeim prime rima, koji su
odmereni po datome gradijentu "idiomati nosti" l"grama tinosti" s tim da se

poe u analizu poev od pola "idiomatinost":
hotelu'
in spite of the hotel 'uprkos
at the sight of the hotel 'ugledavi hotel' in the lounge

of the hotel 'u drutvenoj prostoriji hotela') .
-
Dok se u okviru drugih lingvistikih teorija panja po pravilu koncentrie

prvenstveno (ili ak i jedino) na tipi ne predstavnike odreenih kategorija,
dotle je za Halli dayev pristup jeziku karakteristino to da ba netipini
(prelazni) sluajevi dolaze pod reflektor panje. Jeziki fe nomeni, po
Hallidayu, i ne mogu drukije da funkcioniu nego pod onim uslovima koje im
prua kontinuumski ka rakter jezikih odnosa. Stoga svaki put kad poemo u
ispi tivanje konkretnih realizacija neke odreene kategorije A ve unapred
moramo oekivati da e priroda date katego rije biti ostvarena nejednako, u
razliitim stepenima zastu pljenosti. Pri tom e se neminovno nai i takvi
primeri ko ji e manifestovati u jednakoj meri i svojstva date kategori je A i
svojstva neke druge kategorije B. Pristalice Halli dayevih shvatanja
naglaavaju da su upravo takvi prelazni sluajevi od posebnog interesa za
nauku zato to otkrivaju one deonice na kontinuumskoj niti na kojima se vri
uza jamno proimanje dveju uticajnih sfera onih kategorija koje su postavljene
kao meusobno suprotstavljeni polovi u okviru datog gradijenta.
Termin
delikatnost
odnosi se u ovoj oblasti teorije na sumu svih onih
pojedinosti koje sainjavaju jedan dati kon tinuumski odnos. Poto broj
pojedinosti varira od sluaja do sluaja, to se i konkretni gradijenti meusobno
razlikuju po stepenu u kojem je zastupljena kategorija delikatnosti.
svetlu ovako postavljene teorije kontinuumskih od nosa Halliday je
prvenstveno ispitivao povezanost leksi-
1 14
kog sa gramatikim nivoom, istiui da, upravo zbog svega

ovoga to je ve reeno, u jeziku i ne moe doi do nekog
preciznog razgraniavanja gramatikih od leksikih feno mena.
571 . Firthovi pogledi na jezik izloeni su najpotpunije u knjizi ).
R. Firth, "Papers in Linguistics 1934-1951", Lon don 1957
(pretampano 1964, Oxford); tu su sakupljene najvanije Firthove
studije iz vremenskog perioda koji se pominje u naslovu. Iste 1957.
godine (u Oxfordu) obja vljen je (pod Firthovom redakcijom i sa
njegovim predgo vorom) zbornik "Studies in Linguistics" koji sadri
radove pisane u duhu Firthove kole. Godine 1966 (u Londonu)
publikovan je i zbornik "In Memori of J. R. Firth" (izd. C. E. Bazell, J.
C. Catford, M. A. K. Halliday i R. H. Robins) gde su, pored drugih
potovalaca i prijatelja J. R. Firtha, i najistaknutiji neofJrthijanci,
Firthovi uenici, priloili stu dije posveene produbljivanju
"kontekstualne lingvistike". V. i D. T. Langendoen, "The London
School of Linguistics. A Study of the Linguistic Theories of B.
Malinowski and J. R. Firth", M. I. T. Press, Cambridge Mass., 1968.
Od jugoslovenskih lingvista prvi je primenio Hallidayeve
kriterije u jezikom ispitivanju Ranko Bugarski. itaoci se upuuju

na njegov rad "O meuzavisnosti gramatike i lek sike strukture
savremenog engleskog jezika", Anali Filo lokog fakulteta sv. 6,
Beograd 1966, 415-432 (revidirana verzija ovog rada objavljena
je pod naslovom "On the In terrelatedness of Grammar and Lexis
in the Structure of English" u asopisu Lingua, Vol. 19, N 3,
1968, 233-263).
Pored najvanijeg rada M. A. Hallidaya, "Categories of
the Theory of Grammar" (Word, Vol. 17, N 3, 1961, 241-
115
292) preporuuje se i njegova studija "Class in Relation to the

Axes of Chain and Choice in Language" (Linguistics 2, 1963, 515) gde je posebno izloeno tretiranje pojma kla se u svetlu
njegove teorije.
Robert M. W. Dixon zaloio se za Hallidayevu teoriju u svome
lanku "A Logical Statement of Grammatical Theory as Contained
in Halliday's 'Categories of the Theory of Grammar (Lg. Vol. 39, N
4, 1963, 654-668) . Svoje teorijsko stanovite izloio je
najpotpunije u dve knjige: "Linguistic Sciences and Logic" (The
Hague 1963) i ''What is Language? A New Approach to Linguistic
Description" (London 1965) .
U kojem se smislu neofirthijanska teorijska stanovita
povezuju s praktinom nastavom jezika ilustruje knjiga: M. A. K.
Halliday, P. D. Strevens, and Angus Mclntosh, "The Linguistic
Sciences and Language Teaching", London 1964. V. i: A.
Mclntosh and M. A. K. Halliday, "Patterns of Language. Papers in
General, Descriptive and Applied Lin guistics", London 1966.
Britansku lingvistiku lepo prikazuju i pominjani radovi J.
Lyonsa - v. 449.
"GRAMATIKA KOJA SE TIE SADRINE"
572. Tradicije Humboldtovog uenja o jeziku (v. 77) traju

neprekinuto u nemakoj sredini do dananjih dana. Razvijajui ovo
uenje u periodu od tridesetih godina ovog veka do danas, nemaki
naunici (tzv. neohumboldtovci) nisu ipak ostajali izolovani od
svega onoga to sc dogaa lo na drugim stranama u lingvistici. Tako
je, poetkom druge polovine ovog veka, doao do svog punog izraza,
i veeg odjeka na strani, poseban tip lingvistikog miljenja poznat
pod terminom gramatika koja se tie sadrine (nem. die
inhaltbezogene Grammatik)1 iji su koreni po lazili od Humboldta,
ali iji su postupci analize i klasifika cije jezikih jedinica u osetnoj
meri inspirisani tekovinama klasinog strukturalizma (uprkos injenici
da su se pojedi ni predstavnici ovog pravca, u raznim prilikama,
eksplicit no izjanjavali kao antistrukturalisti) . Najvie zasluga u za
snivanju u daljem razvijanju ove lingvistike kole imali su Leo
Weisgerber (kome je ak bio pridodat naziv "Hum boldt redivivus"),
Hans Glinz (rodom vajcarac, ali nasta njen u _SR Nemakoj i po

svom delovanju ukljuen u nema ku lingvistiku sredinu), Walter
Porzig, Hennig Brinkmann i
1 Pojedinci umesto, ili pored, gramatike pominju i lingvisti ku

(Inhaltbezogene Sprachwissenschaft). Termin gramatika je ipak u
ovakvom kontekstu ee u upotrebi.
1 18
Hugo Moser. Poetkom ezdesetih godina, kada je oblast

sintaksikih ispitivanja dola u centar panje manje-vie svuda u
svetu, radovi Petera Hartmanna, koji su bili obja vljeni u
publikacijama poznate holandske izdavake kue Mouton,
odigrali su bitnu ulogu u skretanju panje ino strane lingvistike
javnosti na rad predstavnika "gramatike koja se tie sadrine".
Poetkom sedamdesetih godina mnogi predstavnici ove kole
nali su zajedniki jezik sa sociolingvistima (v. 580) i pristupali
njihovim redovima.
573. Odsudan trenutak u razvoju ove kole nastupio je onda

kada je jedna grupa lingvista 0 Erben, H. Gipper, H. Glinz, P. Grebe,
P. Hartmann, G. Ipsen, K. K. Klein, L. Mackensen, H. Moser, W.
Porzig, J. Trier, L. Weisgerber) osnovala drutvo "Sprache und
Gemeinschaft". Zasluga je Drutva (posebno L. Weisgerbera) to je
(poetkom e zdesetih godina, u Diisseldorfu) pokrenuta intenzivna
pu blikaciona aktivnost (u seriji "Grundlegung", kao tom I, objavljena
je, jo 1962. godine, danas u SR Nemakoj veo ma popularna knjiga
Henniga Brinkmanna "Die deutsche Sprache. Gestalt und Leistung";
u seriji "Studien" izala je 1963. godine, kao tom I, knjiga Helmuta
Gippera
"Baustei
ne
durch
Sprachbetrachtung.
Neuere
Sprachbetrachtung
im
Austausch
mit
Geistes
und
Naturwissenschaft) . Time je takozvani "Arbeitskreis fiirdeutsche
Sprache" , oko ko jeg su se okupljale upravo najvatrenije pristalice

ove ko le, dobio izvrsnu mogunost uticaja na formiranje lingvi
stikog miljenja kod mladih generacija iji je maternji je zik nemaki.
2 Taj su radni kolektiv, po zavretku poslednjeg rata, zasnovali H.

Brinkmann. Th.
Frings, M. G linz, G. Ipsen, W. Porzig,J.
Trier, i L. Weisgerbersa zadatkom da produbljuje

studije nemakog jezika.
119
574. Ideja o sadrinskoj organizaciji jezika zauzima cen

tralno mesto u repertoaru pojmova kojima operiu pred stavnici
"gramatike koja se tie sadrine". Odgovarajui ne maki termin
inbaltlicber Au.fbanu podrazumeva, u stvari, ono to je za
Humboldta innere Spracbfonn 'unutranja je zika forma' (v.
71) . Ne zaboravlja se ni na znaaj unutra nje tvorake sile (po
Humboldtovoj terminologiji energea, a po terminologiji
neohumboldtovaca: Tiitigkeit 'delat nost', Arbeit des Geistes 'rad
duha'; Emanation des Geistes
'emanacija duha') koja, kako se istie, s jedne strane utie na
nae saznanje o svetu, a s druge omoguava ispoljava nje
ovekovog duhovnog bia. Humboldtovim stavovima inspirisana
su i mnogobrojna teorijska raspravljanja o to me kako jezik
doprinosi poimanju sveta (koji se definie u razliitim aspektima).
Proces vrednovanja sveta od strane govornog kolektiva ogleda
se u maternjem jeziku (nem. termin die Mutterspracbe).
Maternji jezik jeste ovde lin gvistiki pojam koji, suprotstavljen
pojmu govor, ima u sutini smisao Saussureove kategorije
langue u suprotno sti prema parole (v. 318). Pristalice
"gramatike koja se ti e sadrine" opredeljuju se za prouavanje
fenomena ma ternjeg jezika s uverenjem da se samim tim u iu
intere sovanja postavlja ono to je upravo najvanije: sadrinska
strana jezika.
Sve to spada u "unutranju" (tj. pojmovnu, kategorijal nu,
duhovnu) formu jezika zastupljeno je, po miljenju ne kih od
najistaknutijih predstavnika ove kole, jednim sku pom vie ili
manje rasprostranjenih strukturalnih karakteri stika. Ovakva, u
sutini strukturalna orijentacija u prilaenju problemu ogleda se,
pored ostalog, i u koncepciji o tome da fundamentalni predmet
lingvistike analize - sadrinska strana jezika, ukljuuje, pored
sadrine datih struktura i sa drine datih rei, i pojave oznaene
terminom kategorije.
120
Pod kategorijom treba razumeti tipove strukturalnih odnosa

reprezentovanih formama, a izraenih opozicija ma. Za defmiciju
pojma kategorije i razvijanje uenja o je ziku na bazi opisivanja
razliitih vidova manifestacije toga fenomena najzasluniji je
Peter Hartmann. Njegove pogle de na jezik okarakterisati su
pojedinci ak terminom kate gorija/ne lingvistike.
575. Na lingvistiku formaciju Petera Hartmanna utica le su
oevidno vrlo razliite struje naunog miljenja.
Osim domae lingvistike atmosfere u koju se od poetka sreno
uklopio,
Hartmannu je odavno blizak svet pojmova danskih
glosematiara (v. 396-406) i amerikih distri bucionalista (v.
352) . Dobro je upoznat i sa pogledima logiara, posebno
Husserla i Wittgensteina. Iz spleta svih tih raznorodnih uticaja
izrasla je Hartmannova originalna lingvistika linost, koja je
privukla panju mnogih, izazi vajui razliite, ponekad oprene
komentare.
576. Hartmann polazi od uverenja da bi nauka o jeziku
trebalo da prevazie isto lingvistike okvire i da u kraj
njoj liniji postane nauka o duhu, tj. o duhovnim tvorevi nama
oveka (nem. Geisteswissenscbaft) . Idui ka tome
cilju, on se u prvom redu trudi da obezbedi fundiranje pojmova
koji bi imali optelingvistiki znaaj da bi zatim dosegao do jedne
"racionalne a ipak u potpunosti prirnen ljive" lingvistike teorije
(on pri tom naroito naglaava da
3 Najdublje su ga se dotakle ideje A. Martyja (v. 89) i E. Otta (18771959), jezikog teoretiara koji je, naroito pnih decenija ovog stolea,
snano delovao na lingvistiko obrazovanje mladih generacija, posebno u
oblasti semaziologije (u inostranstvu je Ernest Otto najvie zapaen po
svojim knjigama "Sprachwissen schaft und Philosophie". Berlin 1949. i
"Stand und Aufgaben der allgemeinen Sprachwissenschaft". Berlin 1954).
121
su u ovome pravcu ve odluujue poteze povukli Sasus sure i Hjelmslev) .

Njegova je ambicija da napravi model jedne opte gramatike koji e, kada
budu konkretni jezici najzad zaista dobro proueni, biti dopunjen i proveren
konkretnim jezikim materijalom. Najkrae i najprostije reeno: njega
prvenstveno
zanima
onaj
komplikovani
me
hanizam
kombinovanja
konstruisanja koji u krajnjem re zultatu dovodi do komunikacije.
Jezik, po njemu, treba poimati kaof onnu tj. kao pokaza telja svojevrsnih
,
struktura. Formu treba u principu tretirati kao postupak iskorien radi

kombinovanja. Poto repre zentuju odnose, forme su redovno i indikatori
kategorija (manifestuju se u vidu opozicija, a podaju se klasifikaciji u razliite
kategorije) . Po svojoj fundamentalnoj funkciji for ma istupa kao medijum
ispoljavanja obeju "supstanci" (o pojmu
supstanca
v. 397): i idejne i
glasovne strane jezi ka. Obavezna odlika forme jeste njena komplikovanost.
I Hartmann prihvata u sutini Saussureovu distinkciju langue lparole

istiui da jezik postoji kao "potencijalni sistem" kome je svojstven "parcijalni
sistem". U tome se "parcijalnom sistemu" ispoljava "potencijalni sistem"; nai me,
upravo tu dolazi do aktualizovanja izvesnih odnosa prisutnih, inae, u
"potencijalnom sistemu".
Jedinice jezikog sistema su raznovrsne i po hijerarhij skom znaaju i po

nainima manifestacije. Njihov se me usobni odnos odreuje na osnovu
njihove upotrebe i njihove pozicije.
Po Hartmannu, osnovni metodoloki postupak analize treba da ide za tim
da se utvrdi koji lingvistiki fenomeni u kojem jeziku imaju rang kategorija.
Ispitivanja treba vr iti uzimajui u obzir nivo reenine konstrukcije i imajui
pri tom u vidu uvek prvenstveno odnose meu jezikim elementima. Samo se
na osnovu poznavanja tih odnosa
122
moe napraviti teorija o formama, to e onda direktno odvesti u

sr problema, u sadrinsku stranu jezika.
577. Interesovanje koje je tokom ezdesetih godina u
Americi i Evropi pobuivala "gramatika koja se tie sadri ne",
prvenstveno u onom vidu u kojem je reprezentuju ra dovi takvih
lingvista kao to je P. Hartmann, uslovljeno je dobrim delom
injenicom da se u nainu razmiljanja o jeziku predstavnika ove
kole pojavljuju pojedinosti koje odgovaraju, u veoj ili manjoj
meri, stavovima izraenim u generativnoj gramatici Chomskog (v.
460-464) . Tu je, pre svega, ideja o relevantnosti nivoa
"dubinske struktu re", pa uverenje o tome da je osnovno u analizi
utvrditi fundamentalnu sintaksiku organizaciju jezika i, najzad,
injenica da se kao krajnji cilj analize postavlja prodiranje u
osnovni princip organizovanja ljudske misli. U ovom trenutku
predstavnici ove kole bivaju naroito zapaeni po angaovanju
oko razmatranja sociolingvistikih tema.
578. "Gramatika koja se tie sadrine", kao lingvistika
ideologija, lokalizovana je na terenu SR Nemake. U DR
Nemakoj preovladava interesovanje za generativni pri stup
jeziku (v. 467) i za tzv. funkcionalnu lingvistiku
(koja je u sutini dosta bliska "gramatici koja se tie sadri ne",
ali je preteno orijentisana ka praktinim ciljevima - pre svega ka
negovanju maternjeg jezika) .
579. Bibliografija Weisgemerovih radova (zakljuno sa
1956. godinom) objavljena je u zborniku "Sprache Schliis sel zur Welt. Festschrift fur L. Weisgemer",
Diisseldorf 1959. U sledeem jubilarnom zborniku,
objavljenom (opet u Diis seldorfu, 1963. godine,
povodom 65. Weisgemerovog ro endana) pod

naslovom "Zur Grundlegung der ganzheitli-
123
chen Sprachauffassung", nalazi se nastavak ove bibliografi je

(obuhvatajui period 1957-1963). V. i bibliografski pri runik koji
su izdali (1962. u Kolnu) H. Gipper i H. Schwarz pod naslovom
"Bibliographisches Handbuch zur Sprachinhaltsforschung".
Osim knjige 'Vom Weltbild der deutschen Sprache", po
menute u 78, od relativno novijih Weisgerberovih radova istiu
se: ''Von den Kriiftender deutschen Sprache. Band I: Grundzi.ige
der inhaltbezogenen Grammatik", Diisseldorf 1962; ''Von den
Kriiften derdeutschen Sprache. Band Il: Die sprachliche Gestaltung
der Welt" Diisseldorf 1962; "Die vier Stufen in der Erforschung der
Sprachen" (= Sprache und Gemeinschaft. Grundlegung, Band II),
Diisseldorf 1963; "Das Menschheitsgesetz der Sprache als
Grundlage des Sprachstudium", II izd. Heidelberg 1965.
Meu danas ve klasine radove predstavnika "gramati ke

koja se tie sadrine" spadaju dve gramatike: H. Hrink mann, "Die
deutsche Sprache, Gestalt und Leistung", Diis seldorf 1962; H .
Glinz, "Die innere Form des Deutschen. Eine neue deutsche
Grammatik" (ll. izd. 1961, Bem Miinchen; I izd. 1952).
Preporuuju se i sledee dve G lin zove knjige: "Ansatze zu einer
Sprachtheorie" (Diisseldorf 1962) i "Grundbegriffe und Methoden
inhaltbezogener Text - und Sprachanalyse" ( = Sprache und
Gemeinschaft. Grundlegung, Band III, Diisseldorf 1965). V. i poznato
delo H . Gippera "Bausteine zur Sprachinhaltsforschung..." koje je
pomenuto u 572.
Od brojnih radova P. Hartmanna najdubljeg su odjeka imale tri

v
knjige (obja ljene u ediciji Mouton, janua Lingua rum - Series
Maior III, III2 i III3, s-Gravenhage) u kojima su najpotpunije
izloeni njegovi teorijski pogledi: "Die Sprache als Form" (1959):
"Zur Konstitution einer allge meinen Grammatik" (1961);
"AllgemeinsteStrukturgesetze
124
]ezilka isp itivanja u XX veku
in Sprache und Gramrnatik" (1961) . Iste 1961 . godine ob

javljena je (u Assenu) i njegova knjiga "Zur Theorie der
Sprachwissenschaft" koja je takoe privukla panju.
U Hartmannovoj knjizi 'Wessen und Wirkung der Sprache im
Spiegel der Theorie Leo Weisgerbers" (Hei delberg 1958)
izloene su kompetentno neke od osnov nih ideja kojima se
odlikuje ova kola u celini.
Strunjaci za nemaki jezik zainteresovae se svakako
posebno za zbornik "Das Ringen um eine neue deutsche
Grammatik" (objavljen 1965. gdine u Darmstadtu) gde su
ukljueni i neki noviji radovi onih istaknutih germani sta koji su
bitno uticali na razvoj lingvistike koncepcije i metoda u SR
Nemakoj. Neki od autora nisu Nemci, ali meu njima ima i
najelitnijih predstavnika "gramatike koja se tie sadrine".
Dostignua i optu teorijsku orijentaciju nemake lin gvistike
kompetentno je prikazala E. A. Kraeninnikova: "Novoe v
nemeckoj lingvistike", Vypusk I. "Obzor zaru benyh rabot po
morfologii" (Moskva 1960); Vypusk 2, "Uenie o predloeni l
Obzor zarubenyh rabot" (Moskva 1961); Vypusk 3. "Uenie o
slovosoetanii l Obzor zaru benyh rabot po sintaksisu
slovosoetaniia" (Moskva 1963}; Vypusk 4 "Slovoobrazovanie l
Obzor zarubenyh rabot po nemeckomu slovoobrazovaniju"
(Moskva 1965). Novijeg je datuma isto tako obaveteno izlaganje
Ju. V. Popova u knji zi "Obaja grammatieskaja teorija v
nemeckom jazyko znanii" (Minsk 1972, redaktor P. I. Kopanev) .
U ovoj knjizi je, pored ostalog, dat kritiki osvrt na "gramatiki
funkcio nalizam" (u poglavlju IV, str. 131-184) . Inae, stavove
funk cionalista izlae W. Schmidt: "Grundfragen der deutschen
Grammatik. Eine Einfiihrung in die funktionale Sprach lehre",
Berlin 1966.
SOCIOLINGVISTIKA
580. Termin sociolingvistika1 naporedno s terminima

sociologija jezika, socijalna lingvistika2 poeo se ire pri
menjivati tek tokom ezdesetih godina na jednu oblast jezi kih
studija koja ima izrazito meudisciplinarni karakter po to su za nju,
osim lingvistike, zainteresovane i druge hu manistike nauke sociologija, psihologija i antropologija.
Relacija jezik - drutvo glavna je tema sociolingvistikih

ispitivanja. Sociolingvistika u uem smislu (ili mikrosocio-
A. D. vejcer ('Voprosysociologiijazyka vsovremennoj ameri kanskoj

lingvistike". Lenjingrad 1971, na str. 3) ukazuje na to da ga je jo 1952.
uveo H. C. Currie u svome radu "A Projection of Socio lingvistics: The
Relationship of Speech to Social Status" (Sou thern Speech Journal
XVIII, 1952, 28-37).
2 U poslednje vreme, meutim, pojavljuje se tendencija, po sebno u
nemakoj lingvistici, da se izvri razgranienje ovih ter mina, s tim to bi
se pod sociolingvistikom razumevalo proua vanje meusobnih odnosa
drutva i jezika prvenstveno s lingvi stike take gledita, dok bi se
ispitivanje u okviru sociologije je zika svodilo u prvom redu na traenje
nekih odgovora za koje je zainteresovana sociologija (v. o tome Ingulf
Radtke,
Soziolingui
stik
von
Stadtsprachen,
Tendenzen
Soziolinguistischer For schungen in der BRD", Germanistische Linguistik
4, 1972 ( Be richte aus dem Forschung-sinstitut fiirdeutsche Sprache.
Mar burg/Lahn. na str. 450-451).
1
126
lingvistika), po terminologiji Joshue Fishmana,
istaknu tog
istraivaa u ovoj oblasti, a i drugih) tei prvenstveno ka tome da
sagleda i nauno protumai jeziko ponaanje pojedinaca u
odreenom drutvenom ambijentu. Socio lingvisti.ka u irem smislu
(ili makrosociolingvistika) osve tljava odnos jezika i drutva u celini
obuhvatajui kompliko vanu problematiku jezikog razvo ja,
meujezikih ukrta nja i sl. Primenjena sociolingvistika poklanja
panju takvim drutveno korisnim zadacima kao to je planiranje
jezike politike (u cilju standardizacije i modernizacije kulturnog
izraza jedne drutvene zajednice) ili usmeravanje obrazov nog
procesa u pravcu to potpunijeg ovladavanja konkret nim jezikim
ponaanjem.
581. Kad se sve ovo ima u vidu, ne zauuje injenica da su se

oko zasnivanja nove lingvistike discipline najvie an gaovali
predstavnici antropoloke lingvistike ( 367) odno sno psiho
lingvistike ( 3 77) . Mnogi ak smatraju da se uopte i ne moe
povui granica izmeu ovih dveju neto starijih grana jezike nauke i
sociolingvistike. Nesumnjivo je da je sociolingvistika nastala
kombinovanjem znanja, isku stva i interesovanja proizalih iz rada na
temama antropo loke lingvistike i psiholingvistike. Ali je isto tako
injenica da je svojim osnovnim naunim stavom, koji je detaljno pro
gramski razraen, ona ipak stekla potpunu samosvojnost.
582. Njeno oformljenje i izdvajanje kao samostalne nau ne
oblasti izvedeno je prvo u SAD, gde su antropoloka lingvistika i
psiholingvistika imale poodavno irok krug vr lo aktivnih privrenika.
Tamo je, to je u ovom kontekstu
3V.JoshuaA. Fishman, "Domains and the relationship between
micro- and macrosociolinguistics", Directions in Sociolingustics. The
Ethnography of Communication. John J. Gumperz and Dell Hymes
(eds.), NewYork 1972, 435-453.
127
okolnosti bilo naroito znaajno, dijalektologija imala ve bogate tradicije

jezikog ispitivanja s obaveznim voenjem rauna o socijalnom faktoru (v.
161) . Postojanje velikih metropola, kao to je New York, sa socijalno

izdifirencira nim stanovnitvom dalo je povoda
za razvijanje svojevrsne
"urbane dijalektologije" (po terminologiji W. Labava, jed nog od pionira u ovoj

oblasti), tj. naunog ispitivanja onih jezikih razlika meu gradskim
stanovnitvom koje nasta ju usled pripadnosti odreenim drutvenim slojevima
(u Americi se pri tom kao poseban problem izdvaja jezika kulturna
specifinost crnakog stanovnitva koja je na od govarajui nain zavisna od
njihovog drutveno-ekonom skog poloaja). Danas se, uostalom, i
dijalektoloka ispiti vanja van gradskih sredina vre ponekad
uz primenu istih
sociolingvistikih principa, a na jezike strunjake koji se ovim bave primenjuje

se naziv "socijalni dijalektolozi".
583.
Sociolingvistika je masovnije prihvaena u SAD tek oko sredine
ezdesetih godina, kada je mnogima po stalo jasno da dotle predvodea

generativna gramatika ni je uspela da ponudi prihvatljivija teorijska reenja za neke
od kljunih problema jezikog optenja (pre svega za ade kvatno tretiranje
razgovornih sintaksikih konstrukcija ko je se mogu lepo razumeti i prihvatiti kao
gramatiki is pravne samo
uz
poznavanje svih prateih okolnosti pod kojima se
ostvaruje komunikativni in, ukljuujui ton i iz raz lica). S druge strane, tokom
ezdesetih godina je, ne zavisno od dogaaja u SAD, u Evropi, posebno u SSSR,
so ciolingvistika problematika poela takoe pridobijati za sebe sve iri krug
strunjaka.
584. Evropa je odavno bila zainteresovana za odnos je
zik - drutvo. Ne treba
zaboraviti da su praani zapoeli novu eru lingvistike jo tridesetih godina

insistirajui na vanosti ove relacije.
U ovom pogledu su uvek naroito iz-
128
razite bile Jakobsonove zasluge. Ne treba, uostalom, smet nuti s

uma ni to da je jo Saussure bio pionir razmiljanja u ovom
pravcu. U tradicijama francuske lingvistike socijal ni faktor je uvek
bio ivo prisutan. Britanska lingvistika, od Firtha i Malinowskog
naovamo, nikada nije ni prekidala s istraivanjima na toj strani.
Nemaka lingvistika je takoe ve odavno, a naroito intenzivno
tokom poslednjih dece nija, osmatrala uticaje drutvenih
okolnosti na ivot jezi ka. Pogotovu je u socijalistikim zemljama
ve due vreme postojalo razumljivo interesovanje za drutveni
''
znaaj je zikih fenomena.

Sledei marksistiku liniju
razmiljanja o drutvenim pojavama, mnogi su upozoravali na to
da se jeziki postupak, kako pojedinca tako i ire drutvene sre
dine, mora svestranije osvetliti iz socijalnog aspekta, uz
postavljanje u odgovarajue teorijske okvire. Tek je, me utim,
tokom poslednjih desetak godina nagomilano do voljno
lingvistikog znanja i iskustva, ime su konano obezbeeni
ozbiljniji nauni zahvati u ukazanom pravcu.
585. Sedamdesete godine su zatekle irom sveta jak .
potencijal lingvistikih snaga koncentrisan na razraivanju
sociolingvistike problematike. U ovom trenutku mnogi su uvereni
da ova najmlaa grana lingvistikih disciplina u stvari najvie
obeava.
586. Sociolingvistika istraivanja se temelje na uvere nju da
se jezik ispoljava u razliitim vidovima, zavisno od toga ko njime
govori, kome govori i zato govori. Varijant-
"
U SSSR je jo pre II svetskog rata bilo interesovanja za ovu

vrstu studija; v. Peter Brang, "Ober die Aufgaben der Sprachsozio
logischen Forschung, vomehmlich am Beispiel der russischen
Literatursprache", Schweizerische Beitrage zum VII. Intematio nalen
Slavistenkongrez in Warschau, August 1973" (= Slavica Helvetica),
1973, Zurich, 3-33 (posebno str. 3-7).
129
nost je, dakle osnovna odlika jezikog sistema, a ne ho mogenost.5

Prema broju jezika kojima se slue ljudske zajednice se odreuju kao
monolingvalne, bilingvalne ili polilingvalne. Kod monolingvalnog drutva glavni
problem je utvrditi kakvi sve jeziki vidovi (stilovi) postoje i pod kakvim sve
uslovima koji od njih dolazi do izraaja. Kod dvojezinih i viejezinih situacija
osnovno je utvrditi po kojem princi pu dolazi do upotrebe jednog jezika umesto
drugog (od nosno drugih) . Isto vai i za sluajeve kada se u istom drutvu
upotrebljavaju, uz funkcionalnu diferencijaciju, dva razna vida istoga jezika (na
primer knjievni i narodni jezik) .
Pri reavanju svih ovih pitanja bilo je potrebno defini sati pojam "jezikog
jazykovaja obinost'), tj. odrediti koju to sve

socijalnu sredinu moe objedinjavati jedan isti jeziki tip. To su se u nekim slua
zajednitva" (ruski termin:
jevima poele pominjati nacionalne granice, u drugom dr avne,
ali su najee
primenjivani i mnogo suptilniji kri teriji. U stvari, ovo pitanje ostaje i danas otvoreno,
izloe no brojnim kontroverznim diskusijama. 6
5 Ova osnovna postavka sociolingvistike je sasvim u skladu s idejama

koje su i ranije izlagali pojedini istaknuti teoretiari jezi ka, pre svega K.
Buhler (v. 43Sn.) i K. Jakobson (v. 306). Po pularizovanju ovakvog
shvatanja u amerikoj lingvistici ezdese tih godina doprineo je Dell
Hymes, posebno svojim radom "The Ethnography of Speaking"
(Anthropology and Human Behavior, eds. T. Gladwin and W. C.
Stunevant, Washington, D. C., 1962, 13-53).
Vrlo obaveteno, kompetentno govori o problemu A. D. vejcer, nudei i svoja
originalna reenja: A. D. vejcer "O mikro sociologii i makrosociologii jazyka",

Moskva 1970.
6
130
U sklopu razmiljanja na ovoj strani izraene su po slednjih

godina produbljene studije o jezikoj standardiza ciji, o jezikim
ukrtanjima i mnogim drugim srodnim po javama. Za razliku od
tradicionalne lingvistike, sociolingvi stika ne izdvaja posebno
standardni jezik nasuprot ostalim oblicima jezikog optenja: jednaku
panju ona poklanja i korektnom kulturnom izrazu i profesionalnim
argonima, i narodnim govorima.
587. Dok generativna gramatika naglaeno daje primat znaaju

"jezike kompetencije" u svojim teorijskim razma tranjima,
zanemarujui pri tom potpuno sam jeziki po stupak (v. 462), dode
sociolingvistika tei prvenstveno ka tumaenju konkretnih jezikih
postupaka, dokazujui da se pojam "jezike kompetencije" mora
odnositi pre svega na svest o tome koje jezika ponaanje odgovara
kojoj prilici. tavie, odreena vrsta kompetencije se mora odnositi i

na paralingvistika sredstva komunikacije (ton, gestove, mimi ku) . Ta
su sredstva, zajedno sa presupozicijom (v. 467), osnovni klju
(pojedinci ih tako i nazivaju - engl. key) za razumevanje jezike
poruke. Na primer, smisao reenice "da im se pridruimo", koju
izgovara neki mladi pokazu jui glavom i oima svome drugu na dve
devojke s druge strane ulice, moe biti jasan samo uz uoavanje
ovih pra teih a relevantnih paralingvistikih znakova. Ovde, i u
slinim prilikama, njima se prenosi, u stvari, cela jedna re enina
informacija ('Tamo su one dve') .
Pod okriljem sociolingvistike ivnulo je naglo posled njih

godina interesovanje za paralingvistika istraivanja u krugovima
jezikih strunjaka.
588. Ispitivanje naina na koji se ovek slui jezikim sredstvom

pri optenju s drugim ljudima iznelo je na vide lo niz dode nedovoljno
primeenih, a lingvistiki relevant nih pojedinosti. Utvreno je, na
primer, da ima situacija
131
koje nameu odreenu jeziku ablonizaciju, i drugih ko je doputaju, u veoj

ili manjoj meri individualnu jeziku kreativnost. Otvaranje konverzacije je,
recimo, jedna prili ka u kojoj se po pravilu jeziko sredstvo svodi na tipizira nu
formulu pozdravljanja. Pri tom treba imati u vidu da nije svejedno da li se
komunikativni
kontakt
predstavljanja tipa
uspostavlja
Ovde Pera
nepo srednom kontaktu)
"oi
oi"
ili telefonom (formula
dolazi u obzir samo preko telefona, nikad u
ili pisanim putem (tu predstavljanje, tj. potpis, dolazi tek na
kraju, a na poetku je ispisana for mula oslovljavanja - Dragi Pero i sl.). Mnoge
naune sna ge usredsreuju se danas na detaljnom opisivanju i tuma enju ovakvih
situacija koje ograniavaju slobodu jezikog ponaanja, nasuprot onima koje
ograniavaju.
589.
ga ne
Istraujui u ovom pravcu, sociolingvisti su utvrdili da ne utiu samo
takve kategorije kao uzrast, pol
ili afektiv no stanje na tip jezikog ponaanja u
razliitim: prilikama komuniciranja, ve i odreene "uloge" koje ljudi preuzima ju

prema svojoj profesiji, stareinstvu, ugledu
ili konkretnoj angaovanosti u dogaaju
o kojem je re. Te "uloge" nisu stalne pozicije individue u drutvu, ve promenljive

katego rije, vezane za trenutne situacije komuniciranja. Te "uloge" se svode na
odnose pri komuniciranju kao to su sudija/op tueni, kupac/prodavac, vodnik/regrut,
otac/sin, profesor /student, autor/italac, itd.
U okviru ovakvih "uloga" mogue su
varijacije, tj. mogua je izvesna individualna jezika stra tegija koja zasluuje panju
nauke (autor nekog teksta mo e, na primer, na razne naine da jeziki prezentira
svoju autorsku "ulogu" - bilo ekspliciranjem svoga "ja", bilo pri hvatanjem diskretnijeg
oblika plurala, bilo neutralnim ime novanjem "autora", bilo izborom impersonalne
konstrukci je, to je svakako najdiskretnija jezika taktika:
Izloiu ov
de l Izloiemo ovde l Autor e ovde izloiti. l Ovde e

...
...
..
132
se izloiti
./. Danas se ivo radi na popisivanju, opisivanju i

naunom osvedjavanju "uloga". Sa raznih strana sveta pristi u
prilozi o toj temi, koja nije samo od interesa za lingviste, ve i za iri
krug humanistiki orijentisanih strunjaka.
.
590. Rad na sociolingvistikoj problematici potvrdio je

umesnost uverenja, koje su mnogi i ranije zastupali, a naj due i
najdoslednije predstavnici Prake kole (v. 326), da nivo
diskursa takoe treba ukljuiti u jeziku analizu (na ovom
uverenju izrasta danas nova lingvistika disciplina
- tekstualna gramatika, v. 594). Sociolingvisti se zalau
za to da se to preciznije utvrde strukturalne karakteristi ke svih
tipova diskursa (obine konverzacije, naracije, poet skog teksta,
naunog izlaganja, itd.) . U tom se domenu naunog istraivanja
oekuju od njih znaajni doprinosi.
591. Do
sociolingvistike ere mislilo se da se socijalno

uslovljene jezike razlike meu gradskim stanovnitvom manifestuju
uglavnom samo na leksikom nivou. Mada je neosporna injenica da
leksika najdrastinije odaje pri padnost odreenoj drutvenoj klasi
doprinosei na odgo varajui nain kreiranju "uloga" u trenucima
komunicira nja, sociolingvistika ispitivanja su dokazala da se nepo
sredni refleks postojeih varijacija na socijalnom planu moe
sagledati i na svim drugim nivoima jezika, ukljuu jui i fonoloki.
William Labov je, na primer, izneo na vi delo injenicu <;la srednji
drutveni sloj stanovnika New Yorka ima u svom izgovoru neke
fonemske specifinosti koje se kod vieg sloja ne sreu (ovo i njemu
slina otkri a upravo su i dali povoda stvaranju termina "urbani dija
lekat" odnosno "urbana dijalektologija') .
Sagledavanje i objanjavanje ovakvih varijacija u jeziku,

nastalih kao projekcija drutvene izdiferenciranosti, treba da je,
prema miljenju mnogih, centralna tema sociolin gvistike.
133
592. U svetu ovih novih saznanja o projektovanju soci jalnih

diferencijacija na jeziki plan razvila su se i nova tu maenja
nastanka jezikih promena koja podvlae i znaaj uloge
drutvenog faktora u iniciranju razvojnog procesa. 7 Osveena
ovim sociolingvistikim pristupom, stara opte lingvistika tema o
iniocima koji uslovljavaju promene u jeziku ponovo pridobija
danas za sebe panju eminentnih predstavnika jezike nauke i
van striktno sociolingvistikih krugova.
593. Literatura o sociolingvistikim temama je vrlo bo gata.
Ve pedesetih godina ima radova koji nagovetavaju plodnu eru
sociolingvistikih studija. Pomenuti Currijev lanak (v. 580n.)
ve priziva ubedljivo naunu panju na tu stranu, a isto ini na
svoj specifian nain i ugledni francuski lingvista Marcel Cohen
objavljujui "Pour une sociologie du langage", Pariz 1956. Na
pragu ezdesetih godina Charles A. Ferguson i john J. Gumperz
(redaktori) izdali su zbornik studija: "Linguistic Diversity in South
Asia. Studies in regional, social and functional variation" (= IJAL
XXVI, N 3, Part 3), Bloomington, Indiana Univ., 1960. Njegova je
uloga bila naroito znaajna u pridobija nju pristalica za
sociolingvistika istraivanja. Tokom e zdesetih godina je ve
publikaciona aktivnost sociolingvi-
7 Velikog je odjeka imala krajem ezdesetih godina studija troji ce

uglednih amerikih lingvista, utiui na skretanje interesovanja ire
lingvistike javnosti na tu stranu: U. Weinreich, W. Labov and H. Herzog,
"Empirical foundations for a theory of language change", Directions for
Historical Linguistics, W. P. Lehmann and Y. Malkiel (eds.). Austin.
University of Texas Press, 1968, 97-195.
134
sta veoma intenzivna. Treba, meutim, odmah naglasiti da nisu

samo jeziki strunjaci u tom periodu privlaili nau ne snage
inspiriui ih na rad oko zasnivanja i razvijanja sociolingvistike.
jedna od najuticajnijih linosti iz tih godi na, Basil Bernstein, nije
bio lingvista ve strunjak za soci jalna i psiholoka pitanja, ali su
njegovi pogledi naroito osetno delovati na pojedine amerike
lingvistike krugo ve. Njegov rad "Social Class, Linguistic Codes
and Gram matical Elements" (Language and Speech 5, October De cember 1962, str. 221-240) bio je veoma zapaen medu je
zikim strunjacima. jo veu je ulogu odigrala studija u kojoj on
razmatra odreene situacije jezikog optenja prema tome da li
nameu ablonizirano jezika postupanje ili, naprotiv, pogoduju
individualnoj jezikoj strategiji: "Ela borated and Restricted
Codes. An Outline", Explorations in Sociolinguistic, Stanley
Lieberson od g. red. ( = IJAL Vol. 33, N 4, Part II, 1967, 126233) . Sabrani Bernsteinovi spisi o odnosu jezik - drutvo
objavljeni su na nemakom jezi ku: B. Bernstein, "Studien zur
sprachlichen Sozialisation", Di.isseldorf 1972. Kritiki osvrt na
Bernsteinove teorijske stavove dao je H. Rosen: "Language and
Class. A Critical Look at the Theories of Basil Bernstein", Bristol
1972.
Godine 1964. Dell Hymes, jedan od osnivaa sociolin

gvistike, objavio je (u svojstvu odgovornog redaktora) zbornik
odabranih studija pod naslovom: "Language in Culture and
Society. A Reader in Linguistics and Anthro pology" (New York) .
Iste godine, u zajednici sa takoe za slunim Johnom J.
Gumperzom, priredio je slian zbor nik: "The Ethnography of
Communication" ( = American Anthropologist 66, 6, Part II, 1964,
Washington, D.C.) . Osam godina kasnije ova knjiga, znatno
izmenjena i dopu njena, izlazi ponovo, ali pod drugim naslovom:
"Directi ons in Sociolinguistics", New York 1970. Ove dve svojevr-
135
sne naune antologije odigrale su, tokom ezdesetih godi na,

veliku ulogu u popularizovanju sociolingvistike u i rim krugovima
jezikih strunjaka.
Kao znaajan lingvistiki dogaaj doekana je 1966. knjiga
Williama Labova (o njemu v. i 161): "The Social Stratification of
English in New York City", Washington D. C. 1966. U njoj je
nauno osvetljena jezika izdiferencira nost pojedinih socijalnih
sredina u velikoj metropoli kao to je New York. Labov je do
danas ostao jedan od vocle>o ih strunjaka u socia lingvistikim
studijama. N jegovi su radovi zastupljeni u najreprezentativnijim
zbornicima po sveenim sociolingvistici. Nedavno je objavio
knjigu "Socio linguistic Patterns", Philadelphia, University of
Pennsylva nia Press, 1972. U njoj su izloeni neki od njegovih
ranijih znaajnih naunih rezultata, uz posebno stavljanje akcena
ta na niz metodolokih problema.
Kraj ezdesetih i poetak sedamdesetih donose mnoge nove
zbornike reprezentativnih sociolingvistikih studija. Godine 1966.
pojavljuje se, pod imenom A. Capella, knji ga "Studies in
Sociolinguistics" (obj. u Hagu). Iste je godi ne objavljen zbornik sa
materijalima kalifornijskog simpo zijuma (odranog 1964) o
sociolingvistikoj
problematici:
William
Bright
(ed.),
"Sociolinguistics. Proceedings of the UCLA Sociolinguistics
Conference, 1964", The Hague 1966 (ll izdanje 1971) . Zatim se
pojavljuje ovde ve parni njani zbornik "Explorations in
Sociolinguistics" (1967; odg. redaktor Slanley Lieberson) u kojem
se, pored osta log, nalazi i Bernsteinova studija o kojoj je bilo
rei. U tom se periodu J. A. Fishman, poznat ve u svetskoj
lingvi stikoj javnosti po svojim sociolingvistikim radovima,
afll11lie i kao sastavlja odlinih zbornika: "Readings in the
Sociology of Language", The Hague 1968 (ll izd. 1970; tu se
nalazi, pored ostalog, i rad sovjetskog lingviste M. M.
136
Guhmana: "Some general regularities in the formation and

development of national languages" - str. 766-779, kao i studija
britanskih neofJ.rthijanaca M. K. A. Hallidaya, A. Mclntosha i P.
Strevensa: "The users and uses of language" - str. 139-169);
"Advances in the Sociology of Language" (objavljeno u dva dela;
I deo nosi naslov "Basic Concepts, Theories and Problems;
Alternative Approaches", The Ha gue 1971; u II delu naslov glasi:
"Selected Studies and Ap plications", The Hague 1972). Fishman
je objavio i knjigu "Sociolinguistics". A. Brief Introduction",
Rowley, Mass., 1971, koja se svuda preporuuje kao izvrstan
sociolingvi stiki udbenik (do 1972. ve je bila prevedena na danski
i francuski jezik) .
Plodna publi.kaciona aktivnost sociolingvistiki orijenti sanih
strunjaka primetna je tokom ezdesetih godina u Evropi, posebno u
SSSR. V. M. innunskij, ve od ranije re nomirani sovjetski
poznavalac problematike koja iskrsava na relaciji jezik-drutvo,
objavio je tada sledee vrlo zapae ne studije: "Problemy social' noj
dialektologii", Izvestija Aka demii nauk. Otdelenie literatury i jazyka
XXIII, 1964, str. 99-124; "Problema social'noj di.fferenciacii jazykov",
jazyk i obestvo (red. F. P. Filin i dr.), Moskva 1968, str. 22-38;
"Marksizm i social'naja lingvistika", Voprosy social' noj lin gvistiki
(red. A. V. Desnickaja, V. M. innunskij, L. S. Kov tun), Lenjingrad
1969, str. 5-25. Oba zbornika koja se ov de spominju "Jazyk i
obestvo" i "Voprosy social'noj lin gvistiki"), uostalom, i inae na
dostojan nain reprezentu ju ozbiljan doprinos sovjetske nauke
razvijanju sociolin gvistikih studija. Tu se, pored ostalog, nalaze i
sledei ra dovi: F. P. Filin, "K probleme social'noj obuslovlennosti
jazyka" (Jazyk i obestvo, str. 5-22), V. N. Jarceva, "Proble ma
svjazi jazyka i obestva v sovremennom zarubenom jazykoznanii"
(Jazyk i obestvo, str. 39-54), Ju. D . Deeriev.
137
"Problema funkcional'nogo razvitija jazykov i zadai socio

lingvistiki" Oazyk i obestvo, str. 55-81), L. A. Leont'ev,
"Obestvennye funkcii jazyka i ego funkcional'nye ekviva lenty''
Oazyk i obestvo, str. 99-110}, L. B. Nikol'skij, "Jazy kovaja
politika kak forma soznatel'nogo vozdejstvija obe stva na
jazykovoe razvitie" Oazyk i obestvo, str. 111-124}, A. G. Agaev,
"Funkcii jazyka kak etnieskogo priznaka" Oa zyk i obestvo, str.
124-138), T. A. Bertagaev, "Roi' socio logieskih faktorov v razvitii
jazyka" Oazyk i obestvo, str. 142-147), E. K. Mikerov, "K voprosu
o roli social'nyh fak torov v razvitii blizkorodstvennyh jazykov" Qazyk i
obe stvo, str. 225-232), V. N. Golovin, 'Voprosy social'noj dif
ferenciacii jazyka" (Vopr. soc. lingv., str. 343-355}, G. A.
Menovikov, "O nekotoryh social'nyh aspektah evoljucii jazyka"
(Vopr. soc. lingv., str. 110-134). Godine 1969. po javio se i trei
zbornik koji takoe zasluuje panju: "Nor ma i social'naja
differencijacija jazyka", red. M. M. Guhman, V. N. Jarceva, N. N.
Semenjuk, Moskva 1969. Tu su obja vljeni materijali sa simpozijuma
posveenog sociolingvi stikoj problematici. Poetkom sedamdesetih
godina skre nuo je na sebe panju, i van granica SSSR, A. D. vejcer

svojim prilozima razvijanju ove oblasti naunih studija. V. njegove u
ranijem izlaganju ve pominjane radove: "O mi krosociologii i
makrosociologii jazyka", Moskva 1970 i 'Vo prosy sociologii jazyka v
sovremennoj amerikanskoj lingvi stike", Moskva 1971. U tom periodu
se javljaju, uostalom, i drugi znaajni radovi koji tretiraju
sociolingvistika pita nja; v. npr. R. A. Budagov, "Istorija slov v istorii
obestva", Moskva 1971. Najjai se akcenat u tim radovima stavlja
na sociolingvistike pojave koje dolaze do izraaja na nivou leksike.
Ve je krajem ezdesetih godina objavljen jedan zbornik studija na tu
temu: "Russkij jazyk i sovetskoe obe stvo II. Slovoobrazovanie
sovremennogo russkogo litem-
138
turnogo jazyka", red. M. V. Panov, Moskva 1968. Poetkom

sedamdesetih godina izaao je iz tampe jo jedan zbor nik,
posebno interesantan zbog toga to je prvenstveno po sveen
razmatranju metodolokih pitanja: "Principy i me tody leksikologii
kak sociolingvistieskoj discipliny", red. O. S. Ahmanova, Moskva
1971. Za razvoj sociolingvistikih stu dija u SSSR postoji veliko
interesovanje svuda u svetu. O to .. me se objavljuju prikazi i
izdaju bibliografske informacije. Pored ve pomenutog Brangovog
rada (v. 580n.) v. jo i: Rado Lenek, "Problems in
Sociolinguistics in the Soviet Union", Richard ). O'Brien, S. J.
(ed.), Linguistic Develop ments of the Sixties - View-points for the
Seven ties ( = Re port of the twenty-second annual round table
meeting on linguistics and language Studies), Washington, D. C,
Geor getown University Press, 1971, 269-301; W. Girke, H. Jach
now und J. Schrenk, "Soziolinguistik in der Sowjetunion. Eine
referierte Bibliographie", Zeitschrift fiirLiteraturwis senschaft und
Linguistik 2, Heft 7, Frankfurt 1972, 131-156.
Poetak sedamdesetih godina, kao to se ve iz izloe nog
razabira, obeleen je pojavom mnogih knjiga posve enih
sociolingvistici. Pomenuemo ovde jo neke od onih koje su
imale do danas veeg odjeka u iroj lingvistikoj jav nosti. Na
nemakom jeziku pojavili su se, na primer, tokom 1970. i 1971.
sledei radovi: U. Oevermann, "Sprache und soziale Herkunft. Ein
Beitrag zur Analyse schichtspezi fischer Sozialisationsprozesse und
ihre Bedeutung fiirden Schulerfolg", Berlin 1970 (II izd. Frankfurt
1972); W. Nie pold, "Sprache und soziale Schicht. Darstellung und
Kritik der Forsehungsliteratur seit Bernstein", Berlin 1970; zbor nik
"Aspekte der Soziolinguistik", red. W. Klein i D. Wun derlich,
Frankfurt am Main, 1971 (tu ima kritiki orijenti sanih lanaka; v.
npr. : K. Ehlich, F. Muller, D. Wiehle, "So ziolinguistik als biirgerliches
Herrschaftswissen - Marxi-
139
stische Sprachanalyse", str. 98-109); zbornik (pod redakci jom H.

Mosera i dr.) "Sprache und Gesel-lschaft. Beitriige zur
soziolinguistischen
Bershreibung
der
deutschen
Ge
genwartssprache" (= Sprache der Gegenwart. Schriften des
Instituts fiirdeutsche Sprache in Mannheim Bd. 13), Oiisseldorf
1970;71 (ovde su zastupljeni radovi istaknutih germanista kao
to su Hans Glinz, Hugo Moser i drugi) . Ugledni britanski
sociolingvista J. B. Prie objavio je 1971. knjigu: "The Social
Meaning of Language" (Oxford Univer sity Press) u kojoj je, pored
ostalog, izloen kritiki prikaz vladajuih koncepcija u domenu
sociolingvistikih teorij skih razmatranja uz razvijanja sopstvenih
ideja, preteno u duhu shvatanja Firtha i Malinowskog (od istog
autora ima mo i vrlo informativni lanak, pod naslovom
"Sociolingui stics", koji je publikovan jo 1970. u zborniku "New
Hori zons in Linguistics", red. J. Lyons, Harmondsworth, Mid
dlesex, str. 287-301) . Prie je 1972, u zajednici sa janet
Holmes, izdao i zbornik "Sociolinguistics" (Harmonds worth,
Middlesex) . Godine 1971. pojavio se (opet u En gleskoj, Oxford
University Press) i zbornik koji je sastavio W. H. Whiteley:
"Language Use and Social Change" u ko me ima takoe vrlo
korisnih priloga (ja bih posebno skre nula panju na sledee dve
studije: E. A. Nida, "Communi cation of languages in multilingual
societies", str. 57-74 i W. P. Robinson, "Restricted codes in
sociolinguistics and the sociology of language", str. 75-94) .
Septembra 14 - 19. 1970. godine odran je u Vami (Bugarska) VII
meuna rodni kongres sociologa. Izbor referata koji obrauju soci
olingvistiku problematiku priredili su R. Kjolseth i F. Sack i
publikovali pod naslovom: "Zur Soziologie der Sprache" (= poseban
zbornik br. 15 u okviru publikacije Kolner Zeitschrift fiirSoziologie;
Koln-Opladen, 1971). Edwin Ardener redaktor je zbornika "Social
Anthropology
140
and Lanillage" (= ASA Monogra.ph 10, London 1971) u ko jem

se, pored ostalog, nalazi i znaajan rad iz oblasti para
lingvistikih studija: David Crystal, "Prosodic and paralin guistic
correlates of social categories" (str. 185-206). Ne koliko
uzastopnih godina je godinji simpozijum poznat pod nazivom
"Annual Round Table Meeting on Linguistics and Language
Studies", koji prireuje Georgetown Uni versity, bio posveen
sociolingvistikim temama. Materijali sa simpozijuma su
objavljeni u okviru edicije "Monograph Series on Languages and
Linguistics". J. E. Alatis je redak tor zbornika od 1970. godine (br.
23) koji nosi naslov: "Bi lingualism and Language Contact.
Anthropological, Lingui stic, Psychological and Sociological
Aspects". Tu je, pored ostalog, objavljen lanak Della Hymesa:
"Bilingual educa tion: linguistic vs. sociolinguistic basis" (str. 6975). U prethodnoj svesci iste serije pod br. 22 (1969; naslov: Lin
guistics and the Teaching of Standard English to Speakers of
Other Languages or Dialects", red. takoe Alatis) na se be skree
panju studija Davida De Campa ve svojim na slovom: "Is a
sociolinguistic theory possible?" (str. 157-173). U ve pominjanoj
svesci br. 24 ("Linguistics: Deve lopments of the Sixties - View-points
for the Seventies") objavljen je, pored ostalog, rad Rogera Shuya i
Ralpha Fa salda: "Contemporary emphasis in Sociolinguistics" (str.
185-197). Najzad, u svesci br. 25 (1972. god.), koja nosi naslov
"Sociolinguistics. Current Trends and Prospects" (redaktor Roger W.
Shuy), nalazi se za lingviste posebno interesantan lanak Charlesa
J. Fillmorea: "A grammarian looks to Sociolinguistics" (str. 273-287).
Godine 1971. pu blikovao je Norbert Dittmar informativan rad:
"Kommen tierte Bibliogra.phie zur Soziolinguistik" u seriji "Lingui
stische Berichte", Braunschweig, sv. 15, str. 103-128 i sv. 16, str.
97-126. Od istog je autora knjiga: "Soziolinguistik.
141
Exemplarische und kritische Darstellung ihrer Theorie, Empirie

und Anwendung", Frankfurt am Main 1973 (sadr i i korisnu
bibliografiju s komentarima) . Od nedavno ob javljenih knjiga na
nemakom jeziku v. jo i: U. Ammon, "Dialekt und
Einheitssprache in ihrer sozialen Verflech tung", Weinheim und
Basel 1973.
Treba naglasiti da je upravo 1972. godina obeleena pojavom
vrlo znaajnih zbornika posveenih sociolingvi stici. Tu je
umesno, pre svega, ponovo pomenuti zbornik "Directions in
Sociolinguistics" Gumperza i Hymesa koji sadri takve priloge kao
to je, na primer, Fishmanova stu dija "Domains and the
relationship between micro-and macrosociolinguistics" (su. 435453) ili rad Emanuela Schegloffa, "Sequencing in conversational
opennings" (str. 346-380; prvi put objavljen jo 1968. u publikaciji
"Ameri can Anthropologist 70, str. 1075-1095) ili za slaviste po
sebno interesantan prilog Paula Friedricha, "Social context and
semantic feature: The Russian pronominal usage" (str. 270-300). U
Evropi, posebno u Engleskoj, mnogi su se 1972. upoznali sa
reprezentativnim sociolingvistikim stu dijama posredstvom zbornika
"Language and Social Con text" koji je priredio Pier Paolo Giglioli
(Harmondsworth, Middlesex) . Te godine se pojavio i zbornik: "Man,
Language and Society. Contributions to the Sociology of Language"
(= janua Linguarum, Series Minor 109) red. S. K. Gosh, The Hague
1972. S. Jager, J. Huber i P. Schatzle objavili su knjigu "Sprache Sprecher - Sprechen. Probleme im Bereich so ziolinguistischer
Theorie
und
Empirie"
(Institut
fiirdeut
sche
Sprache,
Forschungsberichte 8), Mannheim 1972.
Pojedini zbornici posveeni su samo odreenim tema ma iz,

oblasti sociolingvistikih studija. Takav jedan zbornik koji se tie
meujezikih meavina izdao je Dell Hymes: "Pidginization and
Creolization of Languages. Proceedings
142
of a Conference Held at the University of the West Indies 1968",

Cambridge University Press, 1971. Drugi zbornici, opet, ne
sadre u svome naslovu pomen sociolingvistike, ali su u njima
objavljeni pojedini znaajni radovi koji se ba neposredno tiu
ove discipline. Takav je, na primer, zbornik "Directions for
Historical Linguistics" u kome se nalazi ve pomenuti lanak
Weinreicha, Labova i Herzoga (v. 592n.) ili zbornik "Language
Acquisition: Models and Methods", R. Huxley and E. Ingram
(eds.), New York 1971., gde je delimino zahvaena i
sociolingvistika te matika. Zapaeni rad Susane Ervin-Tripp, pod
naslovom "Sociolinguistics", pojavio se u zborniku "Advances in
Ex perimental Social Psychology" Vol. 4, ed. Leonard Berko witz,
New York 1968 (str. 91-165) .
U publikaciji "Linguistische Arbeitsberichte" l, Leipzig 1970,
objavljen je lanak R. Grossea i A. Neuberta: "The sen zur
marxistschen Soziolinguistik" (str. 3-15) koji tako e zasluuje
panju.
lanak je pretampan u zborniku "Beitriige zur
Soziolinguistik", Halle/Saale, 1974 (str. 9-22) ; org. urednici
Grosse i Neubert.
Radovi koji tretiraju sociolingvistike teme esto se ja vljaju
na stranicama britanskog asopisa "Language and Speech".
Meutim, od 1972. izlazi (Cambridge University Press) i poseban
asopis za sociolingvistiku problemati ku: "Language in
Society". U prvome broju (Vol. l, N l, 1972, str. 1-14) napisao je
Dell Hymes uvodnik ('Editorial Introduction to Language in
Society'') u kojem je ukratko objasnio smisao sociolingvistikih
studija. Danas se razvoj ni tok sociolingvistike najbolje moe
pratiti itanjem prilo ga koji se objavljuju na stranicama ove
publikacije.
TEKSTUALNA GRAMATIKA
594.
Do sredine ezdesetih godina preovladavalo je uve renje da je reenica
najvia jedinica sintakse. Meutim, pred poetak sedamdesetih godina poela su se

sve glasnije izra avati miljenja da sintaksiko ispitivanje treba da dosegne i dalje,
da obuhvati celokupan tekst iz kojeg je data reenica izvaena, s tim to e se pri
tom takav tekst takoe tretirati kao svojevrsna sintaksika jedinica.
U to se vreme u
SR Ne makoj istakla jedna grupa lingvista (okupljena oko univer ziteta u Konstanci)
koja je iznela shvatanja da su sve dosa danje gramatike neadekvatne u prvom redu
zbog toga to su orijentisane iskljuivo na reenicu, zapostavljajui tekst. Svim tim
dosadanjim "gramatikama reenice" treba suprot staviti "tekstualnu gramatiku"
(fextgrammatik)
koja nee imati za osnovni objekat svog ispitivanja reenicu,
ve tekst. Tako je na ovom programskom suprotstavljanju zasnovan nov pravac rada

na jeziku - tekstualno ispitivanje. Kao
glavni pobornici tekstualne gramatike (ili tekstualne lin

gvistike - pojedinci se slue i tim terminom) istakli su se dosada Teun A. van Dijk,
Wolfgang Dressler i Janos Petofi.
595.
Po predstavnicima tekstualne gramatike treba, pre svega, poi od toga
da tekst nije prosto skup reenica ve strukturirana celina. Predstoji detaljno

ispitivanje principa po kojima se vri strukturiranje teksta. Smatra se da e is
traivanja na ovoj strani dovesti do nekih saznanja koja bi
144
se, pored ostalog, mogla iskoristiti za unapreenje psiho lingvistikih i

sociolingvistikih studija.
596. Prednost tekstualne analize nad analizom reenice postaje oigledna,

naglaavaju predstavnici tekstualne gra matike, ako se imaju u vidu pojave kao to
su, na primer, anaforizacija (tj. pojava upuivanja na prethodno reeno posebnim
jezikim znakom, npr. zamenicom tipa taj, ovaj i sl.), problem upotrebe
odreenog lana, pojava "slaganja vremena" ('consecutio temporum" u latinskom
jeziku), od nos tema - rema, presupozicija, prisustvo izraza tipa u stva rl, naime
u reenici, i sl. Genera.tivna gramatika, kao to je poznato, mnogo panje poklanja
ali, smatraju predstavnici tekstualne gramatike, nema

da da e njen tretman biti efikasan, poto ona zanemaruje nivo diskursa.
osvedjavanju ovih pojava,

izgle
597.
Polemiui
sa
stavovima
generativne
gramatike,
predstavnici
tekstualne gramatike pri tom ipak ne odbacuju u celini njene tekovine. Opredeljeni,
kao i generativisti, za formalni aparat analize, oni zahtevaju samo adekvatno pro
irenje teorijskih okvira. Po njihovom uverenju, generativan prilaz se moe prihvatiti,
ali je pri tom uvoenje novog teo rijskog koncepta dubinske makrostrukture
(strukture koja odgovara osnovnoj semantikoj sadrini teksta) osnovni preduslov
bez kojeg nema potrebnog razumevanja onoga to je inae najbitnija karakteristika
teksta, a to je njegova se mantika kohezija.
598. Razraivanje tekstualne gramatike pretpostavlja, u stvari, na prvom mestu

opisivanje svih naina na koje se
ostvaruje semantika kohezija
teksta. Na izgled razliite po jave, kao to su, na

primer, anaforizacija i rekurzivno para fraziranje
osnovne teme saoptenja (tj. vraanje na tu te mu
u govoru), nai e se paralelno tretirane prilikom
osvetljavanja ove problematike. Izraava se nada

da bi re-
145
zultati ovakvog ispitivanja mogli biti i od ireg, ne samo striktno

lingvistikog interesa.
599. Tekstualna gramatika irna nesumnjivo budunost. Ona je

privlana danas za lingviste razliitih teorijskih ori jentacija. Treba se
podsetiti, na primer, na injenicu da su praani ve poodavno
zainteresovani za to da se nivo re enice ne smatra zavrnim
sintaksikim nivoom (v. 327). I sociolingvisti se takoe sve radije
okreu na ovu stranu
(v. 590) .
600. Principi tekstualne gramatike izloeni su u slede im
knjigama: Janos S. Petofi, "Transformationsgramma tiken und eine
ko-textuelle Texttheorie", ( = Linguistische Forschungen 3), Frankfurt
am Main 1971; Teun A. van Dijk, "Some Aspects of Text Grammars:
A Study in Theore tical Linguistics and Poetics", The Hague 1972;
Wolfgang Dressler, "Einfiihrung in die Textlinguistik", Ti.ibingen 1972.
Podaci o zasnivanju i razvoju nove teorije nai e se u studiji Teuna
A. van Dijka: "Models for Text Grammars,. Linguistics 105, 1973, 535.
O tome kakve su mogunosti za razvijanje tekstualne
gramatike
govore:
Ewald
Lang
studiji:
,. ber
einige
11
Schwierigkeiten heim Postulieren einer "Text-grammatik

(zbornik 11Generative Grammar in Europe .. , izd. F. Kiefer i N.
Ruwet (= Foundations of Language. Supplementary Series, Vol. 13),
Dordrecht 1973, 284-314) i E. Gi.ilich i W. Raible u knjizi
"Linguistische Textmodele. Grundlagen und Moglich-keiten ..
(Mi.inchen 1971).
W. Dressler i S. J. Schmidt izdali su vrlo koristan biblio grafski

pregled s kompetentnim komentarima: ,.Textlingui stik. Eine
kommentierte Bibliographie", Mi.inchen 1973.
POGOVOR
601 . Situacija u jezikoj nauci koju je ova knjiga "snimi la"

poetkom sedamdesetih godina danas, na zalasku osamdesetih, nije
vie aktuelna, to je i trebalo oekivati. Ovom je Pogovoru
namenjena da taj zastareli "snimak" stanja stvari nadomesti
primerenijim, novim.
602. Da se mnogo tota izmenilo u razdoblju od 1974. do
1990. pokazuje i najpovrnije prelistavanje vodeih strunih
publikacija. Ne samo da se u njima obraduje vei broj sasvim
novih tema, i to poee na sasvim nov nain, nego je izvrena i
svojevrsna "smena imena": smrt je ugra bila neke od najvienijih
linosti (Romana Jakobsona, na primer, pa Yuena Ren Chaoa i
druge), a pojavile su se i mlade snage koje sad na stranicama tih
publikacija zauzi maju prva mesta.
603. Impozantna razliitost, u pravcima jezikog istra ivanja,

teorijskim uverenjima i primenjivanom metodu analize bila je
odlika lingvistike ve ranih sedamdesetih; to je vreme potom
dalje odmicalo, ta raznolikost je samo dobijala u upeatljivosti.
604. Medu ranije osvojenim oblastima lingvistikog is
traivanja ima takvih iji je razvoj nastavljen predvidljivim putem,
neuurbano, ali po uzlaznoj liniji (ova se opaska tie pre svega
rada na mainskom prevodenju , na socio1

Obavdtenja o najnovijim dostignuima na polju malinskog
prevoenja nai e se u knjigama: Sergei Nirenburg, editor, "Ma-
148
lingvistikirn
3
4
psiholingvistikirn
prouavanjirna
na
ustrojavanju kategorijalnih gramati.ka ) . S druge strane, ichine translation. Theoretical and methodological issues", Cam bridge 1987; Wilfram
Wilss und Klaus-Dirk Schmitz, "Maschinelle Ubersetzung - Methoden und Werkzeuge",
1987; ''Vo prosy kibernetiki. Problemy razrabotki formal'noj modeli jazyka", pod
A. Uspenskogo, Moskva 1988; jonathan Slocum. edi tor. "Machine translation
systems. (Studies in natural language processing)". New York 1988.
Ttibingen
red. V.
2 Razrastanje sociolingvistikih tema i interesovanja opisuje se intenzivno na mnogim

stranama sveta. Naem itaocu e naj pogodniji izvor informacija biti knjiga Milorada
1986, Novi Sad. Osim nje, preporuuju se i ova

1986; Ul rich Ammon,N orben Dittmar and
Klaus J. Mattheier, editors, "Sociolinguistics. An international handbooks of the science of
language and society''. Vol. I (Handbooks of linguistics and com munication science, 3),
Berlin and New York 1987.
Radovanovia "Sociolingvistika", II izd.,
dela: R. A. Hudson, "Sociolinguistics", London
' Studiozno, obaveteno prikazuje se razvoj psiholingvisti kih ispitivanja u radu:

Michael K. Tanenhaus, "Psiholinguistics.
An overview'', objavljeno u zborniku Frederick).
Newmeyer, edi tor, "Linguistics. The Cambridge survey" Vol. 3, Cambridge 1988, 1-37.
Korisno bi bilo upoznati se i s ovim knjigama: David W. Carroll, "Psychologyoflanguage",
Monterey
1988; Philip N. Chase and Linde J. Parrott, editors, "Psychological aspects of
language. The West Virginia lectures", Springfield, IL, 1986.
4
V. podatke sadrane u knjizi Richard T. Oehrle, Emmon Bach and Deirdre Wheeler,
editors, "Categorial grammars and natural language structures", (Studies in linguistics and
Naoj strunoj publici posebno

se preporuuju sledee studije Leona Kojena, koje
ne samo da su pozitivan prilog razvijanju
kategorijalne gramatike kao takve, ve vrlo
kompetent no podvrgavaju analizi srpskohrvatska
philosophy 32), Dordrecht 1988.
jezika fakta sa teorijskih polazita te gramatike

(to pre toga nije injeno): "Nova formula cija
kategorij alne gramatike (l)", Zbornik Matice srpske
za fllolo-
149
njenica je i to da su pojedini pravci lingvistikog miljenja u

meuvremenu potpuno, ili skoro potpuno, naputeni. Ta ko, na
primer, generativnu fonologiju danas vie gotovo ni ko ne prihvata
u onom izuzetno apstraktnom vidu u kojem je nju zasnovao
Morris Halle (v. 465) 1959. godine (a 1968. dublje osvetlila
uvena knjiga Hallea i Chomskog "The Sound Pattern of English" - v.
479) .5 I Filmoreova "padena gramatika" (v. 473), koja je
krajem ezdesetih bi la oduevljeno pozdravljena u mnogim
sredinama irom sveta kao podsticajna teorijska inovacija, irna danas
uglav nom samo istorijski znaaj. Fillmore se 1977 (u radu "The
Case for Case Reopened", zbornik P. Cole and j. M. Sadock, editors,
"Grammatical Relations. Syntax and Semantics 8", New York 1977,
59-81) odrekao svojih shvatanja izloenih u slavnoj studiji "The Case
for Case" (v. 479) iz 1968. ko jom je padena gramatika
zasnovana. Padei, dodue, osta-
giju i lingvistiku
XXII/2,
Junoslovenski
filolog
1979, 7-55: "Semantiki para metri u sintaksi",

1980, 13-24; "O nekim glagolskim
konstrukcijama u srpskohrvatskom", Junoslovenski filolog XXXVII, Beograd 1981, 5589. "Srpskohr vatske konstrukcije s obaveznim determinatorima", u koautor
Novi Sad
XXXVI,
Beograd
stvu sa Dragom Zec. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvi stiku
XXIV/ l,
Beograd
1981, 135-149.
5
Novija gledanja na fonologiju izloena su u sledeim knjiga ma: Michael Kenstowicz.
1979; Stephen R. Anderson, "Phonology in the

1985; K. R. Mohanan, ''The theory of lexical phonology",
"Generative phonology", New York

twentieth century", Chica go
Dor drecht
1986; John Anderson and Jacques Durand, editors, "Explo rations in
dependency phonology". (Publications in language sci ences 26), Dordrecht 1987.

Domaem itaocu bi bilo najdostupni je, i pri tom vrlo korisno, da se upozna sa podacima
koje iznosi Sta nimir Raki u radu: "Novi razvoj generativne fonologije", Zbornik Matice
srpske za fonologiju i lingvistiku XXX/lNovi. Sad 1987. 196-199.
150
ju i dalje aktuelna tema u generativnoj teoriji, ali im se vie ne prilazi na

preanji, fillmoreovski nain, nego drukije (v. 627). Pa i generativna
semantika, koja je krajem ezde setih i poetkom sedamdesetih u SAD
intenzivno razraiva na (v. 468-472), danas tamo teko nalazi
privrenike. Nje nom dobrom glasu nakodilo je najvie to to su oni koji su se
njome najkompetentnije bavili (u prvom redu Ross, La koff i Bach) pogreno
poverovali u svrsishodnost zahteva da se, prilikom generativnog opisa
performativni glagol (v.

609), a nje ne primarne kategorije maksimalno redukuju. 6 Poto se po tom
reenice, ovoj u osnovicu obavezno poloi neki
pokazalo da udovoljavanje tom zahtevu nije bilo oprav dano , naglo je u

strunim krugovima splaslo interesovanje za generativnu semantiku u celini,
tako da je njen dalji us pon, bar zasada, zaustavljen.
605. U
pravo u razdoblju kada je zavravana poslednja re vizija ove knjige
(kraj 1973. i poetak 1974) pokrenuti su ne ki novi tokovi lingvistikog

razmiljanja ija se plodotvor nost u narednoj deceniji nesumnjivo potvrdila. Tu
pomena zavreuje na prvom mestu uobliavanje ideje o znaaju pro totipa, za
koje su svakako zasluni sintaksiari, ali jo mno go vie prouavaoci kognitivnih
procesa.
Imajui u vidu injenicu da u pojedinim jezicima (u japan skom, na primer), glagoli i
pridevi ispoljavaju veoma srodno gra matiko ponaanje, Lakoff je predloio, uz opirnu
argumentaci ju, da se prilikom "dubinskog" opisa engleskog jezika te dve ka tegorije sliju u
jednu (v.
G. Lakoff, "Irregularity in Syntax", New York 1970). Zatim su na red dola i
druga "slivanja" (inicirali su ih uglavnom Ross i Bach), tako da su do kraja ak i imenica i

gla gol predstavljani istom kategorijalnom jedinicom.
7 Za blia obavetenja o sudbini generativne semantike u SAD v.

Frederick}. Newmeyer. "Linguistic Theory in America", 2nd edi tion, New
York
1986.
1 51
606. Tih ranih sedamdesetih, pojedini generativisti po eli su

zamerati Chomskom to se u svojim radovima tako dosledno
pridrava principa diskretnog" kontrastiranja (po kojem je svaka
pojava ili potpuno A, ili potpuno B, nikad ono prelazno, netipino ni sasvim A, ni sasvim B) . Jedan od njegovih uenika (John
Robert Ross) je ak predlagao da se zasnuje nova "nediskretna"
generativna teorija koja bi, za razliku od "proirene standardne" (v.
470 i 620), uzimala u obzir i ono to je po sebi netipian, prelazan
sluaj. Ba ta da se u radovima posveenim izuavanju kognitivnih
proce sa, ije su rezultate i lingvisti budno pratili, poela skretati
posebna panja na uoenu injenicu da ovek, pri kategori zovanju
onoga to zapaa, nije lien spoznaje o proimanju tipinog sa
netipinim (mada, recimo, i vrapca i pingvina podvodimo pod istu
pojmovnu kategoriju "ptica", i te kako smo svesni da nju ta dva stvora
nejednako ilustruju sobom prvi to neosporno ini potpunije od
drugog) Ceo taj splet okolnosti pogodovao je tome da se zbude

ono to se odista i zbilo: u amerikoj lingvistici se, tokom
sedamdesetih, u ii interesovanja nala, pored mnogih drugih, i
teorija o proto tipima. 10
8 Termin je ovde upotrebljen u smislu koji ima u matemati kim

disciplinama.
9 O toj injenici i o njenim implikacijama govorila je vrlo ube dljivo
Eleanor H. Rosch u svojim studijama: "On the internal struc ture ot
perceptual and semantic categories" (zbornik "Cognitive development
and the acquisition of language". Timothy E. Moore, editor. New York
1973, 111-144) i "Principles of categorization" (zbornik "Cognition and
categorization". Eleanor H. Rosch, editor, Hillsdale 1978, 27-48).
10
O nastanku ove teorije govori Talmy Giv6n u svome radu "Pro

to types: Between Plato and Wittgenstein" (zbornik "Noun das-
152
607.
Po toj teoriji, jezike se kategorije otelotvoruju u
nejednako reprezentativnim verzijama; odnos manje repre zentativnih prema

najreprezentativnijoj, tzv
prototipu,
po staje predmet posebnih izuavanja.
Tako je, izmeu osta log, iz prototipske vizure ponovo procenjena, to ujedno
znai i teorijski adekvatnije protumaena, ona razliitost
un
meu
enicama na koju su intuitivno upirali prstom poje dini istaknuti lingvisti
jo u predstrukturalnoj eposi (Alek
sandar Beli, na primer, time to je sprovodio podelu imeni ca na tzv "prave" i
.
11
"neprave" ). Ta razliitost, pokazalo se, potie od toga to konkretni

predstavnici imenike vrste re i imaju nejednake sposobnosti ilustrovanja
pojma imeni nosti - najreprezentativnije to ine nazivi bia i predmeta,
najmanje reprezentativno nazivi svojstava i radnji. Posebno je veliki utisak na
strunu publiku ostavio rad E. Keenana,
12
objavljen 1976 , u kojem se pojam reeninog subjekta osvetljava iz proto

tipske perspektive - nabrajaju se one nje gove odlike (morfoloko obeleje
nominativa kongruentno s predikatom, injenica da je posredi vrilac
predikatske
radnje itd.) ijom je ukupnou uslovljeno njegovo ostvari vanje u
najpotpunijem (= prototipskom) vidu, uz duan osvrt na mogunosti koje
postoje i za to da se pobrojane od like ne nau uvek sve na okupu; ukoliko se
ovo poslednje dogodi, suoavamo se sa manje tipinom ( = manje repre
zentativnom) verzijom reeninog subjekta.
ses and categorization", Typological studies in language 7, Colette

Craig, editor,Amsterdam and Philadelphia 1986, 77-102).
11
V. njegovu
12
knjigu "O jezikoj prirodi i jezikom razvitku", 203.
Edward Keenan, ''Towards a universal definition of 'subject'"

(zlx>rni.k "Subject and Topic", Charles N. Li, editor, New York 1976,
303-333).
153
Interesovanje za primenu prototipskih kriterija prili kom analize jezikih

pojava ostalo je do dananjeg dana nepresahlo.
608. Sedamdesetih godina po lingvistikim se publika cijama veoma
mnogo raspravljalo o prirodi govornog ina i ustrojstvu konverzacije. Obe teme
priveli su u sredite panje filozofi; piVU john Austin, a drugu Paul Grlce.
609.
je
U svojoj uvenoj knjizi How to Do 1bings with Words, koja

13
objavljena
jo
1962
Austin
je
upozorio
na
postojanje
tzv.
performativnih glagola (engl. performati

ve verbs), takvih kao priznavati, pristajati, zahvaljivati, pratati
i
sl., ije se radnje ostvaruju kad ih imenujemo (ovek priznaje, odnosno
pristaje, odnosno zahvaljuje,
odnosno prata na taj nain to izgovara ili pie odgovara juu re za to:
priznajem, odnosno pristajem,

pratam). Osim toga, istakao je ka
odnosno
zahvaljujem,
odnosno
ko nije dovoljno razmatrati govorne inove samo sa njiho ve lokucione

(engl. locutionary), tj. jezike strane, ve treba takoe u obzir uzimati
ilokucionu (engl. illocutio nary) i perlokucionu (engl.
perlocutionary), tj. ispitivati ta se pod iskazom podrazumeva mada nije
obelodanjeno jezikim putem (npr. utivo pitanje Zar Vam nije odve
toplo ovde?
u sutini je podsticanje da se otvori prozor) i kakvi su efekti
izreenog (izjava
la!,
Ti si se ba lepo popravi
ako je upuujemo sujetnoj mladoj enskoj osobi, ovu e po svoj prilici
nase kirati).
Godine 1970. ameriki lingvista john Robert Ross obja vio je zapaenu
studiju
14
u kojoj je, prilikom generativnog
Oxfo rdu; II izd. 1975, Cambridge Mass.

"On Declarative Sentences" (zbornik "Readings in English
Transfonnational Grammar", R. A. Jacobs and P. S. Rosenbaurn, tditors,
Walham 1970. 222-272).
13 U
1"
154
opisa deklarativnih reenica, izuzetno vanu ulogu doe lio

performativnom glagolu (v. 604), posle ega je uste dila prava
poplava radova posveenih izuavanju perfor mativnih glagola. U
Americi je interesovanje za ovu temu poelo da splanjava ve
oko sredine sedamdesetih, dok je u Evropi, gde se rasplamsalo
znatno kasnije, trajalo du e. to se tie govornih inova, oni i u
osamdesetim ostaju jo uvek "u modi". Od 1974. pa naovamo
publikovane su vrlo sadrajne knjige ije je izlaganje
usredsreena na lo kucioni, ilokucioni i perlokucioni aspekt
1
iskaza, 5 Njihov je uticaj bio osetan na formiranje lingvistikog
miljenja kod mlaih generacija strunjaka.
610. ta je Paul Grlce umeo da zapazi o konverzacionoj
problematici doznala je ira lingvistika javnost iz njegovih studija
"Logical Conversation" i "Further Notes on Logic and
Conversation", od kojih je p.nra objavljena 197516, a druga 1978.
godine17 Na tu javnost najvei je utisak ostavila Gri ceova
napomena o tome da se u konverzaciji javljaju i neke prividno
nelogine reenice koje su, meutim, uesnicima razgovora
sasvim razumljive zbog toga to oni poseduju ne ka ira znanja o
pominjanim osobama i to ih osposobljava za
15 Da pomenem ovde, na primer, samo sledea etiri vana de la,
objavljena u rasponu od samo etiri godine (1974. do 1978):Jer rold M.
Sadock, ''Toward a linguistic theory of speech acts". New York 1974; P.
Cole and j. L. Morgan, editors. "Syntax and semantics Vol. 3: Speech
acts", New York 1975;jerroldj. Katz., "Propositional Structure and
Illocutionary Force. A Study of the Contributing of Sentence Meaning to
Speech Acts". New York 1978: K. Bach and R. Harnish, "A Theory of
Speech Acts", New York 1978.
16
U zborniku "Syntax and Semantics, Vol. 3. Speech Acts". Pe
ter Cole andjerry L Morgan, editors, New York, 41-58.
17
U zborniku"Syntax and Semantics, Vol. 9. Pragmatics". ,Peter Cole.
editor. New York. 1 13-128.
Pravci u lingvistici D
155
pravilnu interpretaciju reenog (upuenima, na primer, u to da

"on" ne moe bez jutarnje olje mleka izjava: Sad muje Brankica
postala jutarnja olja mleka bie smisaono pot puno "itljiva').
Podstaknut tom Griceovom napomenom, tok lingvistikih
istraivanja se snano usmerio ka sagleda vanju raznih
vanjezikih okolnosti pod ijim se uticajem ona semantika koja je
reenici nametnuta njenom leksi kom graom moe u ovom ili
onom smislu preoblikovati. Poela se, u tom kontekstu naunog
interesovanja, povlaiti jasna teorijska granica izmeu
konvencionalnih (u stvari - lingvistikih) i konverzac ionib
implikacija, tj. izmeu onih podrazumevanja koja su nametnuta, s
jedne strane, izbo rom ba tog i tog (a ne kog drugog) jezikog
reenja, a s dru ge ustrojstvom samog razgovora, njegovom
temom i spo sobnou njegovih uesnika da u komunikativnom
pogledu to tenje kooperiraju. 18 Rad u toj problemskoj oblasti
do prineo je konsolidovanju nove lingvistike discipline, koja je u
osamdesetim godinama doivela veliki razvojni zamah
- pragmatike.
611. Pragmatikom19 se naziva ono polje naunog rada pod
ije se okvire smeta bavljenje Austinovirn i Gricea18 Blia obavetenja o znaaju razlikovanja konvencionalnih od
konverzacionih implikacija nai e zainteresovani u radovi ma: James D.
McCawley, "Conversational Implicature". zbornik "Syntax and Semantics,
Vol. 9. Pragmatics", Peter Cole, editor. New York 1978. 245-259; Lauri
Karttunen and Stanley Peters, "Conventional Implicature". zbornik
"Syntax and Semantics, Vol, ll, Presupposition", Choon-Kyn Oh and David
A. Dinneen, edi tors, New York 1979, 1-56; John Searle el al., editors,
"Speech Act Theory and Pragmatics". Dordrecht 1980.
19 Teorijske osnove pragmatike i njenu tematsku usmerenost
kompetentno prikazuju sledei radovi: Gerald Gazdar, ''Pragma tics.
Implicature, Presupposition. and Logical Form", New York
156
vim temama, ali i drugim, na njih nadovezanim pitanjima

(takvima, na primer, kao to je asocijativni potencijal ue snika
komunikacije ili njihov emotivni odnos prema pred metu
razgovora, upotrebljenim jezikim sredstvima i sabe sedniku).
Poto su u nadlenost te discipline dospeli izve sni vidovi
znaenja iskaza, usledilo je na teorijskom planu uvoenje nove
pojmovno-terminoloke distinkcije: sintak sikoj i leksikoj
semantici suprotstavljena je (kao neto tree, posebno)
pragmatska semantika. Strunjaci se, do due, jo uvek nisu u
potpunosti sloili oko toga ta bi sve moralo spadati u
pragmatsku semantiku, ali su zato njiho ve diskusije o tom
problemu bile u jednome nesumnjivo pozitivne - doprinele su
sticanju novih, korisnih uvida u sloeni svet znaenjskih pojava.
612. Celovito gledano, semantike studije su i u vre
menskom razdoblju o kojem je ovde re intenzivno i us peno
2
negovane na mnogim stranama sveta. 0 Izvrena je,
, dodue, posle 1974. neto drukija preraspodela panje u
odnosu na one znaenjske probleme za koje su se jeziki
strunjaci bili ve od ranije zagrejali pod uticajem ftlozofa.
1980; Peter Cole, editor, "Radical Pragmatics", New York 1981:

Stephen C. Levinson, "Pragmatics", Cambridge 1983; Geoffrey N.
Leech. "Principles ofPragmatics". London 1985. Sadanji razvojni
trenutak ove discipline najbolje ilustruju svojim sadrajem strani ce
asopisa )ou mal ofPragmatics" (asopis izlazi u Amsterdamu) .
20
O tome ta se sve od 1979. do 1985. publikovalo iz te lingvi
stike oblasti (pre svega na anglosaksonskom govornom podru ju)
obavetava knjiga: Terence W. Gordon. "Semantics: a bi bliography
1979-1985", Metuchen N. J. and London 1987. Godine 1977 (u
Cambridgeu) objavljeno je poznato delo Johna Lyonsa "Se mantics" I
and II koje se i dan danas smatra izuzetno korisnim iz vorom
informacija o semantikoj problematici.
157
21
Nekadanja obuzetost presupozicijama (v. 445 i 474) , na

primer, znatno je izgubila u intenzitetu tokom osamde setih. Kao
predmet sveopteg interesovanja na scenu su stupile, Griceovom
zaslugom, implikacije (v. 610) i odr ale se "na sceni" neto
due od presupozicija; danas se, recimo, kao nova teorijska tema
postavlja razmatranje optih implikacija izmeu datih jedinica
unutar iste sin taksike kategorije (zahteva se, drugim reima,
voenje ra una o injenici da ako kaemo, recimo, etali smo se
ili udario me, prva izjava neminovno implicira podatak kre tali
smo se, a druga podatak dodirnuo me)22 Logiarska
raspravljanja o istinitosti vrednosti reenice inspirisala su u svoje
vreme dvoje lingvista, Paula Kiparskog i Carol Ki parsky, da u
jeziku nauku uvedu pojam o Jaktivnim gla golima23, tj. o
predikatima koji svojim znaenjem implici raju istinitost onoga to
se saoptava njihovom dopunom (aliti je, recimo, faktivan, a
uobraavati kontrafaktivan glagol; otuda reenica ona je
uvredena dobija svojstvo istinite tvrdnje im ispred nje stavimo on
ali: on ali to je ona uvredena, a gubi to svojstvo onog
trenutka kad on ali zamenimo sa on uobraava: on uobraava
da je ona uvredena). Meutim, veliko oduevljenje sa kojim je u
ne kim (posebno evropskim) strunim sredinama doekana ova
nesumnjivo korisna teorijska inovacija poprilino se
ll
Upadljivo su brojni radovi posveeni razmatranju presupozi cija - v. Ivona
ibreg. "Bibliografija radova o presupozicijama u je ziku", Prilozi

prouavanju jezika, knj. 20. Novi Sad 1984, 209-234. ll Vie o
implikacijama toga tipa v. u radu Edward L. Keenan and Leonard M. Faltz,
"Boolean Semantics for Natural Language"
(- Synthese language library 23), Dord.recht 1985.
l3 V. Paul Kiparsky and Carol Kiparsky, "Fact", zbornik "Pro gress in

Linguistic". Manfred Bierwisch and Erich Heidolph, edi tors, The Hague Paris, 1970, 143-173.
158
istopila ve krajem sedamdesetih - poto su glavna se mantika

razgraniavanja glagola po kriteriju faktivnosti izvrena, ispostavilo
se da nema dalje ta da se osvaja u tom teorijskom domenu;
ostao je jo jedino kao ozbiljan zadatak da se u svakom jeziku
ponaosob precizno istrae gramatiki postupci koji signalizuju
opoziciju faktivnost l nefaktivnost (za srpskohrvatski je, recimo,
karakteristino u tom pogledu suprotstavljanje veznika to vezniku
da: ali to ./ uobraava da . ). Neuporedivo dugotrajnije, u
stvari - do dananjeg dana, odrala se u ii opteg intere sovanja
jo jedna od onih tema koju su lingvisti neposred no preuzimati od
filozofa: problem referencija/nog znae nja nominalnih rei.
. .
. .
613. Polazei od saznanja da nazivi opredmeenih poja va

raspolau svojstvom referencije, tj. sposobnou da oznae
sobom konkretne stvorove i konkretne stvari, ali da tu mogunost
ne iskoriavaju ni svi nazivi jednako, a ni dosledno - ponekad im
znaenje moe biti i uopteno, dakle nereferencijalno, lingvisti su
pregli na posao da ispi tuju potanko uslove pod kojima se, u
raznim
jezicima,
ostvaruje
referencijama,
odnosno
nereferencijalna ozna enost. Pri tom su se suoili ne samo sa
raznim teorijskim problemima koji iskrsavaju u vezi s
imenovanjem pojedin ca u jednom sluaju kao poznate
(odreene), a u drugom kao nepoznate (neodreene) osobe, ve
i sa pitanjima ra znovrsnih mogunosti gramatikalizacije
referencijalnih fe nomena u jezikom svetu2 Ispostavilo se da

je za pravU24 O problemima referencije je za proteklih dvadesetak godi na mnogo
pisano: dovoljno je prelistati vodee svetske ftlozof ske i lingvistike
asopise pa se u to uveriti - na primer asopis koji nosi karakteristian
"meani" naslov: "Linguistics and Philo sophy" (D. Reidel Publishing
Company, Dordrecht and Boston) .
159
no objanjenje ponaanja lana u jezicima koji ga imaju

neophodno paljivo voditi rauna o svoj sloenosti (ne) re ferencij
alne semantike. A to se tie jezika koji lana ne maju, sada je,
jasnije nego ikada pre, izala na videlo i njenica da se i oni, bar
u prilikama kad treba suprotstaviti neodreenu referenciju
odreenoj, u tu svrhu slue ne kim posebnim razlikovnim
sredstvom (takvo sredstvo je npr. u srpskohrvatskom leksiki oblik
jedan, koji staje uz imenicu kad se radi o neodreenom
pojedincu, a izostaje iz pozicije imenike odredbe ukoliko je
odreeni pojedi nac posredi - up. nejednako znaenje izjava u
tom im se i jedan vojnik prikljuio l u tom im se i vojnik

prikljuio),
614. u zadatke koje su poodavno semantiari sebi po stavili
spada i izrada metajezika (v. 121) pomou koga bi se znaenja
iskaza mogla sa to veom preciznou definiSvakako ne bi trebalo mimoii ni knjige: john A. Hawkins, "Defi
niteness and Indefiniteness. A Study in Reference and G ramrnati cality
Prediction", London l Atlantic Highlands, N. Y. 1978; E. V. Padueva,
'Vyskazyvanie
i
ego
sootnosennost'
s
dejstvitel'nost'ju
(referencial'ye aspekty semantiki mestoimenij)", Moskva 1985.
Slavistima se posebno preporuuje zbornik "Novoe v zarubenoj
lingvistike". Vyp. XIII, Moskva 1982, koji je u celini posveen
problemima referencije. Tu je, pre svega, lanak uglednog auto ra N.
D. Arutjunove ('Lingvistieskie problemy referencii", 5-41), a i prilozi
raznih drugih sovjetskih lingvista od imena, kao i izla ganja (data u
ruskom prevodu) onih svetski poznatih filozofa ko ji su najvie
doprineli tome da i jeziki strunjaci usvoje razma tranje referencije
kao svoju naunu temu.
Iskoriavam ovu priliku za sledeu napomenu: publikaciju sa
naslovom "Novoe v zarubenoj lingvistike", koja se povreme no
objavljuje u Moskvi, uopte najtoplije preporuujem slavisti ma; u njoj e
oni nai (prevedene na ruski jezik) mnoge od onih nudija koje na bitan
nain doprinose oblikovanju lingvistikih miljenja naeg vremena.
160
sati. Za uspehe koje su radei na tom polju jo tokom e

zdesetih godina postigli Apresjan, Mel'uk, Olkovskij i njihovi
saradnici25 saznalo se u svetu podrobnije tek po etkom
osamdesetih zahvaljujui okolnosti da su u meu vremenu
Mel'uk i olkovskij napustili SSSR i na Zapadu razvili iroku
publikacionu aktivnost propagirajui naune ideje strunog kruga
iz kojeg su potekli26 Radovima ovih sovjetskih semantiara u
znatnoj meri se inspirisala i Polj kinja Anna Wierzbicka, lingvista
iji doprinos izradi se mantikog metajezika dobija danas najvia
priznanja.
615. Svoja razmiljanja o tome kako najprimerenije opisivati
semantiku sloenost iskaza, kao i model odabra nog opisa,
Wierzbicka je izloila u knjizi "Lingua mentalis" (New York Sidney 1980), koja je doekana kao prvora zredan lingvistiki
dogaaj.
Autorka je ovako postupila: izdvojila je jedan uzak krug
najosnovnijih rei koje je izuzela od znaenjskog definisa nja, pa
je pomou njih parafrazirala semantiku sadrinu ostalih iskaza
imajui pri tom u vidu kako njihov lokucio-
25 Za domaeg strunjaka moe biti koristan ovaj podatak: je dan od

tih saradnika. L. L. Iomdin, objavio je u naem strunom a sopisu
')unoslovenski filolog" XXXV(Beograd 1979, 19-53) la nak pod
naslovom "Fragment modeli russkogo poverh nostnogo sintaksisa.
Opredelitel'nye konstrukcii" kojim je egzemplifikovan metod sintaksike
analize primenjivan tokom sedamdesetih godi na u toj lingvistikoj
sredini.
26 Veliku ulogu u tom pogledu odigrali su pre svega ovi rado vi: Igor
A. Mel'uk. "Meaning-Text models: a recent trend in Soviet linguistics".
Annual Review of Anthropology 10, 1981, 27-62; Igor' Mel'uk Aleksandar olkovskij, ''Tolkovo-kombinatomyj slovar'
sovremennogo
russkogo
jazyka",
Wiener
slawistischer Almanach Sonderband 14, Wien 1984.
161
ni aspekt, kao i ilokucioni potencijal (za znaenje termina v.

629) i sve date presupozicije i implikacije.27
Bez obzira na to to nisu svi saglasni s tim da je Wie rzbicka u
svakom konkretnom sluaju ponudila zaista op timalno opisno
reenje, opti je utisak da, u celini gleda no, njen teorijskometodoloki pristup u bitnoj meri do prinosi razvoju semantikih
studija.
616. Tokom protekle dve decenije odjeci teorijskih
preokupacija ftlozofa bili su u jezikoj nauci toliko snani da nisu
samo ovde pominjane logiarske teme spremno preuzimane u
fond optelingvistikih teorijskih tekovina, ve su i neki konkretni
gramatiarski poslovi obavljani na nov, a karakteristian nain uz izdano korienje poj movno-terminolokog aparata
savremene logike28, to po sebi autentinije od svega drugog
svedoi o dalekosenosti izvrenih uticaja. S druge strane,
razmatranja znaenjske sa drine iskaza u tom istom periodu
imala su i neke druge, ta koe vrlo uspene razvojne tokove, a
potekle iz sopstve nih, lingvistikih teorijskih polazita. Radi se o
novim, du bljim sagledavanjima one dimenzije reenine
semantike koja reenici sleduje s obzirom na njenu smetenost u
okvi rima ireg teksta iji je ona integralni deo, i na moguu po-
27 Teorijski stav Wierzbicke i njen metod analize na pravi na in

prikazuju i njene novije knjige: "Lexicography and concep tual analysis".
Ann Arbor 1985: "The Semantics of Grammar". Amsterdam l Philadelphia
1988.
28 U tom smislu je na izrazito novatorski nain izraena npr. "Sintaksa"
savremenog poljskog jezika: Maciej Grochowski, Stani lasw Karolak.
Zuzanna Topoliflska. "Gramatyka wsp6lsczesnego l\zyka polskego.
Sldadnia", pod redakcij Zuzanny Topolinskiej." W arszawa 1984
(domaem itaocu dae klju za razumevanje tamo korienih termina
moj prikaz, tog interesantnog ostvarenja, koji jt objavljen u
')unoslovenskom filologu" XLI. 1985. 149-1 53) .
162
sebnu komunikativnu hijerarhizaciju njenih sastavnih ele menata

izvrenu po nekim specifinim kriterijima onoga ko reenicu
izgovara. Prvi krug pitanja koja se ovde postavljaju spada u
domen semantike diskursa (v. 326)29 i na njiho vom
svestranijem osvetljavanju ve poodavno poletno ra de
30
predstavnici tekstualne lingvistike (v. 594) , dok se drugi

krug tie razvijanja nove, znaajne teorije o empatij skom
organizovanju reenice.
617. Raspravljanja o tome ta se, kad i zbog ega po se b
nije istie unutar iskaza pokrenuli su, kao to je pozna to, odavno
"praani" (v. 323). Razglaavanju "prakih" iz laganja na
amerikom kontinentu pogodovalo je u bitnoj meri njihovo sve
31
frekventnije objavljivanje na engleskom jeziku.

Usmeravajui
svoju panju na istu tematsku oblast, predstavnici amerike
lingvistike su, za razliku od "pr.tana", izdano vodili rauna i o
neindoevropskoj jezi29 Pod tim naslovom - "Discourse semantics" - objavio je 1985. godine
(u Londonu) Pietier Seuren instruktivnu knjigu, koja moe interesovati pre
svega one ije se nauno bavljenje usmerava u pravcu pragmatike
(naime, znaenjska pitanja osvetljavana u ovoj knjizi mnogi s razlogom
podvoe, bar jednim delom, pod okvire ove lingvistike discipline) .
30 Istaknuti predstavnik tekstualne lingvistike Teun A. van Dijk

odgovorni je urednik etiri zbornika sa zajednikim naslovom "Handbook
of discourse analysis". Orlando 1985, sa kojima je korisno upoznati se.
31 Samo u Pragu, na primer, u razdoblju od 1974. do 1986. godi ne,
na engleskom su publikovane sledee knjige koje reprezenta tivno
dokumentuju sobom "prako" vienje "funkcionalne per spektive
reenice" (v. 324) : "Papers on Functional Sentence Per spective".
Frantiek Dane, editor, 1974; "Contributions to Func tional Syntax,
Semantics, and Language Comprehension", Petr Sgall, editor, 1984; Petr
Sgall, Eva Hajiova and Jannila Panevova. ''The Meaning of the
Sentence and Its Pragmatic Aspects", 1986.
koj stvarnosti, to se pokazalo vrlo korisnim - zahvaljujui

tome u jeziku nauku je, sredinom sedamdesetih godina, uveden teorijski
pojam empatije. Za taj su dogaaj zaslu
ni Susumu Kuno i Etsuko Kaburaki.
618. Kuno i Kaburaki su zapazili, razmatrajui neke ja panske gramatike
datosti, da se ovek nejednako postavlja prema osobama koje u svom iskazu
pominje - uz neke staje
blie nego uz druge; na taj odnos "stajanja uz" oni su prime nili termin
empatija.
32
Za njihovim teorijski relevantnim

razmatranjima usledili su radovi drugih autora u kojima se odreene
33
gramatike pojave pojedinih jezika (u prvom re du ba slovenskih )

sagledavaju iz nove, empatijske optike, to je omoguilo da im se iznau
uverljivija objanjenja.
619. Ima ve skoro dve decenije kako se mnoge nau
ne snage trude oko toga da nau odgovor na pitanje koje
sc
nauci takorei
samo nametnulo; koliko je tzv. modu/ski princip, po kojem se ustrojava

mainsko prevoenje, de
lotvoran i pri organizovanju ljudskih sposobnosti milje nja i govorenja?
Modul
(od lat,
modulus
"mera') je termin koji su teoreti ari jezika
preuzeli iz kompjuterskog programiranja. Prime njuje se na svaki onaj

mehanizam koji funkcionie po ne-
32 V. njihov rad sa naslovom "Empathy and Syntax", koji je o

javljen u zborniku "Harvard Studies in Syntax and Semantics", Vol. l,
Susumu Kuno, editor, Cambridge Mass. 1975. 1-74. Svoj dcfinitivnije
izgraen stav o empatiji (i srodnim pojavama) Kuno jt izneo nedavno, u
svojoj zapaenoj knjizi: "Functional Syntax. Anaphora. Discourse and
Empathy". Chicago and London 1987.
H Bibliografske podatke o studijama koje s empatijske take lcdita
osvetljavaju neke gramatike fenomene ruskog i srpsko hrvatskog jezika
nai e zainteresovani u sledeem radu: Milka Ivi, "O nekim
srpskohrvatskim fenomenima uslovljenim empati jom", junoslovenski
filolog XLIII, 1987, 41-47.
164
kom samo njemu primerenom principu, s tim to se efekti takvog autonomnog

funkcionisanja usklauju s efektima funkcionisanja njemu slinih mehanizama
(modula).
Poznato je da oteenja mogu zahvatiti razne delove mo zga, meu njima
i one u kojima je koncentrisana naa jezi ka svest. Razme taj te svesti kao
da potvruje njeno funkcio nisanje po principu modula: ovek moe, na primer,
ne biti u stanju da upotrebljava zamenice, dok su mu sve ostale je zike
sposobnosti potpuno u redu, ili da prestaje shvatati smisao glagolskih
nastavaka dok se imenikim i dalje kori sti bez ikakvih tekoa itd. Imajui te
okolnosti u vidu, na unici raznih strunih proftla su preduzeli opsena istrai
vanja da bi, na osnovu njih, "modulsku hipotezu" potvrdili ili odbacili;
istraivanja su jo uvek u toku
34
Shvatljivo je otuda i medu jezikim strunjacima to in tenzivno

interesovanje za "modulski problem" kojim se, u protekloj deceniji, nauka o
oveku tako karakteristino obeleila. Ako bi se "modulsku teorija" pokazala
tanom, ak bi i neki konkretni gramatiki fenomeni dobili nauno bolje
fundirana objanjenja; pojavu, recimo, dubletnih
gramatikih
reenja
sagledavati
bismo
kao
logian
ishod
delovanja
konfliktnih principa, sa kojima se, ukoliko je

jezik odista "modulski" ustrojen, a priori mora raunati (u srpskohrvatskom je
npr. uobiajeno da imenice enskog roda na -a u genitivu mnoine dobijaju
nastavak -i ispred
34 Neka od najvanijih obavetenja o "modulskom problemu"
sadrana su u sledeim knjigama: Jerry A. Fodor,

"Modularity of Mind", Cambridge Mass. 1983: J. L.
Garfield,
editor.
"Modularity
in
knowledge
representation
and
natural-language
understanding". Cambridge Mass. and London

1987; Philip N. Johnson-Laird, "The computer and
the mind: an introduction to cognitive science",
Cambridge Mass. 1988.
165
kojeg se suglasnike grupe u leksikom korenu rei razbi jaju

ubacivanjem jo jednog a, ali je istovremeno u jeziku ivo
prisutna i tendencija da se, pri uobliavanju zavisnih padea,
leksiki koren rei ne deformie; kad je posredi imenica
primedba, ova dva aktivna principa stoje u nesa glasju, pa se
govorni predstavnici, zbunjeni konfliktnom situacijom, dvojako
opredeljuju - nekad za reenje pri medaba, nekad za reenje
primedbi). Pogotovu je nemo gue mimoii raspravljanja o
modulskom vienju stvari u lingvistikim krugovima koji se bave
formalizacijom sin taksikog opisa jezika.
Ti su krugovi jo uvek najdelotvomiji i najuticajniji na
amerikom du. Ako se izuzme manja grupa onih tamo njih
strunjaka koja se i dalje trudi piVenstveno oko razra de
Montagueovih sintaksikih postavki (v. 477), najvie i dan danas
imaju ta da kau i pokau kao teorijsko-meto doloko ostvarenje
predstavnici generativne sintakse chomskyjanske proishodnje.
Mnogi od najvienijih meu tim predstavnicima, pre svega sam
Chomsky, priklonili su se priznavanju "modulske hipoteze". No,
najmanje zbog ove okolnosti, a mnogo vie zbog svih podsticaja
koje ge nerativni pristup sintaksi daje svojim razrastanjem nauci u
celini (v. 632}, njemu se u ovom Pogovoru mora posve titi
podrobnije izlaganje.
620. Krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godi na
baviti se generativnom sintaksom znailo je, pre svega, nastojati
da se na to primereniji nain formuliu pravila o ustrojavanju
reenice (v. 463) . Potom je panja sa pravi la preusmerena na
principe tog ustrojavanja. Postavljen je zahtev da, prilikom
njihovog utvrivanja, budu jasno eks plicirane ne samo
univerzalne obaveznosti, ve i pojedi nosti u kojima su mogune
slobodne opcije (a da njih ima, potvruje sobom bogata jezika
izdiferenciranost
166
ovog sveta). Na varijacije u izboru prirnenjuje se obino termin
parametar. Otuda to novo teorijsko-metodoloka vienje Noama

Chomskog mnogi nazivaju pristupom koji je orijentisan na
principe i parametre (Princip/es-and Parameters Approach).
35
Inae, strunjaci sintaksiku teoriju Chomskog u raznim
prilikama terminoloki razliito odreuju, zavisno od toga na koju
fazu njenog razvoja misle, odnosno iz koje je per spektive
posmatraju. Hronoloki gledano, standardnu teo riju (koja je
izloena 1965. u knjizi Aspects of the Theory of Syntax - v.
463) zamenila je proirena standardna teorija (v. 470), a ovu
revidirana proirena standardna teorija (Revized Extended

Standard Theory)3 6 No sve te verzije "standardnog" pristupa
potisnute su u drugoj polovini se damdesetih godina, teorijom 'X
sa crticom'' (X- bar Theory, odnosno

GB38 teorijom (GB Theory,
i:
Theory)3 , a zatim
35 O tome kako se to vienje razvijalo i produbljivalo najbolje

obavetavaju sledei radovi Chomskog: "The modular view of mind.
Rules and representations". New York 1980; Lectures on go vernment
and binding: The Pisa lectures". Dordrecht 1981: "Some concepts and
consequences of the theory of government and bin ding", Linguistic
Inquiry Monograph 6, Cambridge Mass. 1982; "Knowledge of language:
Its origin, nature and use". New York 1986; "Barriers", Cambridge Mass.
1986; "'Language and the Pro blems of Knowledge: The Managua
Lectures", Cambridge Mass. 1988.
36 V. blie podatke o tome u knjigama: Frederick}. Newmeyer.
"Linguistic Theory in America. The First Quarter -Century ofTrans
formational Generative Grammar", New York 1980; Andrew Rad ford,
"Transformational Syntax. A Student's Guide to Chomsky's Extended
Standard Theory", Cambridge 1981; Geoffrey Hor rocks, "Generative
Grammar". London and New York 1988.
37 V. Ray Jackendoff, ''X Syntax: A Study of Phrase Structure".
Cambridge Mass. 1977 i Joseph E. Emonds, "A

Unified Theory of
odnosno
Government and Binding Theory),
upravljanju i poveztvanju
167
tj.
teorijom o
39
, koja je danas najire prihvae na ne samo

u Americi, ve i drugde u svetu. Nju je Chomsky sredinom osamdesetih
unekoliko inovirao i u tom inovira nom Vidu izloio u svojoj knjizi Barriers (v.
napomenu 35), tako da se na razvo jnom putu GB teorije ve, u stvari,
razaznaju dve faze sa 1986. godinom (tada je knjiga obja vljena!) kao
svojevrsnim kamenom meaem.
621 . Lingvisti koji su samo u poetku paljivo pratili na uni rad Noama
Chomskog, pa se posle iz sistematskog pra enja potpuno iskopali,
neminovno doivljavaju svojevr stan ok u iznenadnom kontaktu sa sadanjim
stanjem stva ri u generativnoj sintaksi. Oni pamte: opis sintaksikih dato sti
poivao je na primeni transfonnacionih pravila, ostvari vao se na dva nivoa "dubinskoj strukturi" i "povriinskoj strukturi", iskljuivao svaki podatak o
morfolokoj stvarno sti jezika i otpoinjao "rasprostiranjem" najvanijeg, funda
mentalnog simbola S (v. 462-463) . Sada sa zaprepae njem otkrivaju:
transformacije su definitivno odbaene kao bespredmetne; Chomsky je uveo i
loginu formu (logicalform), dok su neki njegovi uenici

postupili suprotno - opredelili su se za vie manje monostratalnu
trei nivo - tzv.
Syntactic Categories": Studies in Generative Grammar 19, Dor

drecht 1985.
"' Pojava raznih skraenica kao pogodnih terminolokih ree nja
je vrlo tipina za najnovije razvojno razdoblje generativne gramatike.
39 Osim pomenutih radova Noama Chomskog navedenih u na pomeni
35. v. i sledee dve knjige: Henk van Riemsdijk and Edwin Williams,
'1ntroduction to the Theory of Grammar", Cambridge Mass. 1986; Howard
Lasnik and Juan Uriagereka, "A course in GB syntax: Lectures on binding
and empty categories", Cambridge Mass. and London 1988.
168
teoriju (zastupnici GPSG gramatike, na primer - v. 624);

morfoloki aspekt jezika dobio je kljuno mesto u sintaksi kom
opisu; nekada neprikosnoveno S zamenjeno je drugim simbolima
40
(lP stoji umesto S, a CP umesto S !), sa sasvim drukijim

teorijskim implikacijama. Zbunjujui utisak na neupuene moe
ostaviti i to to je, oko sredine sedamdese tih, nastao svojevrstan
raskol u redovima generativista. Ue nici Chomskog su poeli u
pojedinim detaljima odstupati od uitelja i nuditi svoja teorijskometodoloka reenja (ostajui pri tom i nadalje, kao i njihov
uitelj, zainteresova ni prvenstveno za reenicu sagledanu samu
za sebe, van bi lo kakvog ireg komunikativnog konteksta). Meu
ovim novim generativnim pristupima sintaksi najglasovitiji su:
relaciona gramatika (Relational Grammar, skraeno
RG), leksiko-funkcionalna gramatika (Lexical Functional
Grammar, skraeno LFG) i gramatika generalizovane frazne
strukture (Generalized Phrase Structure Gram mar, skraeno
GPSG.
622. RG se oformljavala tokom sedamdesetih godina (za
njeno nastajanje su najzasluniji David Perlrnutter i Paul Po stal),
ali je svoj definitivni vid poprimila tek poetkom osam desetih.41
Njene pristalice su odbacile osnovno teorijsko
40 I je INFL (v. 627) u skraenoj vel7iji, C upuuje na funk cionalnu
jedinicu complement ('dopuna'), a P na mogunost "fraznog" (od engl.
pbrase - v. 363n.) ralanjavanja.
41 Njena prvobitna verzija izloena je u studiji Davida Perlmut tera
"Relational Grammar". zbornik "Syntax and Semantics 13: Cur rent
Approaches to Syntax". Edith MoravcsikandJessica Wirth, edi tors, New
York 1980, dok noviju, revidiranu, reprezentativno pri kazuju radovi
David
M. Perlmutter. editor, Chicago 1983; Vol. 2, Da vid
M. Perlmutter and Carol G. Rosen. editors. Chicago
and Lon don 1984.
objavljeni u zborniku "Studies in Relational Gram mar". Vol. l.
169
polazite transfonnacionalizma po kome se reemcna struktura

sastoji od tzv. "fraznih markera" meusobno pove zanih
transformacijama. Za glavni predmet svog naunog interesovanja
proglasili su neto to je dotle u generativnoj sintaksi ostajalo van
dometa prave panje - gramatike od nose unutar reenice i
njihovu hijerarhizovanost. Ostajui dosledno okrenuti ka toj
problematici, poeli su sasvim drukije od Chomskog objanjavati
prirodu pojedinih tipo va reeninih konstrukcija (pasivnu
reenicu, na primer, oni vide kao ishod odreenog hijerarhijskog
prestrojavanja, takvog koje udruuje "promociju" (engl.
promotion) objek ta glagolske radnje sa "democijom" (engl.
demotion) nje nog vrioca; objektu se, naime, osvajanjem
subjekatske ulo ge rang u reenici povisio, a vriocu, gubljenjem
te uloge, snizio). To naglaeno negovanje relacionog pristupa
(koje je sticala, osobito u poetku, mnogo oduevljenih pristali ca)
imalo je, izmeu ostalog, i ovaj pozitivan efekat: podsta klo je
Chomskog da se intenzivnije pone baviti izradom no ve,
poboljane verzije sopstvene teorije.
623. LFG je utemeljena 1978. godine radom "A Reali stic
Transfonnational Grammar" (zbornik "Linguistic Theo ry and
Psychological Reality", M. Halle, J. W. Bresnan, and G. A. Miller,
editors, Cambridge Mass , 1978, 1-59) 2 iji je autor joan

Bresnan, ona ista uenica Chomskog koja je, samo godinu dana
ranije (v. njen rad "Transfonnations and Categories in Syntax",
zbornik "Basic Problems in
42 Ovaj pravac teorijskog miljenja, koji je odmah stekao vatre ne
pristalice, izloen je potom jo potpunije u studiji Ronalda Ka plana i
joane Bresnan "Lexical-functional grammar: A formal system for
grammatical representation", zbornik "The Mental Representations of
Grammatical Relations", J. W. Bresnan, edi tor, Cambridge Mass. 1982,
173-281.
170
Methodology and Linguistics", R. Butts and J. Hintikka, editors,

Dordrecht 1977, 261- 282), izazvala veliku panju naune
javnosti zalaganjem za to da se odustane od trans formacija u
generativnom opisu jezika obrazlaui svoj stav nedostatkom
dokaza o tome da transformacije imaju bilo kakvog pokria o
psiholokoj stvarnosti, tj. da se ita slino transformacijama
dogaa u ljudskom duhu prili kom ustrojavanja sintaksikih
kategorija. Drei se iznetog predloga, Joan Bresnan je teorijskometodoloki aparat leksiko-funkcionalne gramatike liila
transformacionog postupka (to se ipak ne moe uzeti kao neko
veliko otko raenje od Chomskog ako se ima u vidu da se ubrzo i
on sam odrekao transformacionalizma) . Odstupila je, meu tim,
na bitan nain od svog uitelja time to je odbila da prizna
svrsishodnost raslojavanja jezikog opisa na "du binsku
strukturu", "povrinsku strukturu" i "loginu for mu", i ovaj svoj
stav obrazloila je nastojanjem da korie ni aparat analize bude
maksimalno saobrazan psiholokoj stvarnosti (unutar koje se
takvo raslojavanje do sada nije dalo sagledati). Ponudila je novo
reenje: da se, prilikom sintaksikog opisa, uvaava, s jedne
strane, nivo "konstitu entne strukture" (tj. ustrojstvo reeninih
konstrukcija), a s druge nivo "funkcionalne strukture" (tj.
ustrojstvo grama tikih odnosa u reenici) i nita dalje od toga. U
njenom vienju, gramatike relacije su primarne datosti, tj. nisu
uslovljene konstituentnom strukturom (s njom su u tome saglasni
predstavnici relacione gramatike), to se takoe svodi na
svojevrstan razlaz sa Chomskim (koji zastupa su protno
miljenje). Mnogi smatraju da je LFG izuzetno rea listian i time
najprihvatljiviji generath an pristup sintaksi.
624. GPSG, ije je teorijsko-metodoloke osnove izlo io

1982. Gerald Gazdar u radu "Phrase Structure Gram mar"
(zbornik "The Nature of Syntactic Representation",
171
Dordrecht 1982, 131-186);n izneverava ranije uenje Chomskog

time to odbacuje transformacije, a poznije ne pristajanjem na
vieslojnost opisa (ima, naravno, i drugih pojedinosti u kojima je
formalni aparat sintaksikog opisa, u odnosu na ono to zastupa
Chomsky, ovde razliito po stavljen, ali u to, ovom prilikom, ne
moemo ulaziti). Po bornici ove gramatike pridaju veliki znaaj
predlozima: uvruju ih meu centralne leksike kategorije
(sledei u tome stav Chomskog iz sredine sedamdesetih). S
poseb nom panjom osvetljavaju principe po kojima se pomou
predloga semantizuje pade. U krugovima znalaca vrlo se visoko
ceni, izmeu ostalog, njihov doprinos problemu koordinacije. 44
625. Iako pritenjen razrastanjem uspenih konkurent nih

teorija svojih uenika, Chomsky je, upravo u nepresu nim
diskusijama sa njima, izotravao svoje kriterije i sa sve veim
elanom nastavljao da dorauje sopstveni teorijsko metodoloki
aparat. elja da to vie pojava to obuhvatnije osvetli svojim
opisom podstakla ga je da uini ono to mu mnogi sada zameraju
- svoju razinu posmatranja dublje ra sloji uvoenjem "logine
forme" uz "dubinsku" i "povrin sku strukturu" (zamerke se daju
najvie zbog toga to kogni tivna istraivanja nisu dosada
pribavila valjanih dokaza o psiholokoj opravdanosti takvog
poteza). 45 Danas njegova
43 U vrlo reprezentativnom vidu izloena je ova teorija u knjizi: Gerald
Gazdar, Ewan Klein, Geoffrey Pullum, and Ivan Sag, "Ge neralized
Phrase Structure Grammar", Cambridge Mass. 1985.
44 Velikog je odjeka imala studija: Ivan A. Sag, Gerald Gazdar,
Thomas Wasow and Steven Weisler, "Coordination and how to
distinguish categories", Natural Language and Linguistic Theory 3 (2)
1985,1 17-171 .
4 5 O problemu (ne)umesnosti operisanja "loginom fonnom" je mnogo
pisano; v. npr. sledea dva instruktivna rada: Greg N.
172
sintaksika teorija obuhvata, pored mnogo ega drugog, i ovo:

analizu sloene prirode sintaksikih kategorija (tj. ono to se
naziva ''X sa crticom" teorijom), analizu najvanijih
morfosintaksikih fenomena i svojevrsnu padenu teoriju (padei
su postali nezaobilazna tema generativista ve na poetku
sedamdesetih godina, odmah posle ogromnih od jeka koje je
imala Fillmoreova studija iz 1968 - v. 473).
626. ''X sa crticom" teorija nastala je kao svojevrstan plod
uverenja Chomskog da se slinosti i razlike meu leksikim
kategorijama projiciraju na sintaksike kategorije. Tu X oznaava
leksiku kategoriju, a crtica je tehniko sredstvo kojim se otkriva
njena razuenost na sintaksikom planu (ako je X, na primer,
izraz pribliavamo se, onda stavlja njem livadi uz pribliavamo
se preobraamo X u .f; crtica u principu moe biti onoliko koliko je
kompleksno sintaksi ko proirenje datog X). Po toj teoriji,
sintaksika priroda leksikih jedinica identifikuje se pomou
obeleja N i V, od kojih prvo simbolizuje imeninost, a drugo
glagolnost (tako da "lini opis" imenice glasi: N + V -, glagola V +
N -, a pri deva N + V +). Nejednake mogunosti sintaksikog
rasuivanja razvrstavaju ove jedinice u posebne tipove (tip X, tipx,
tip, x itd.). Bez obzira na tou kom je pravcu potom razm icao dalje
svoje teorijske vidike, Chomsky je nasta vljao da i kroz tu ''X sa
crticom" optiku proputa sintaksi ki poredak stvari koji opisuje.
627. Svoj sintaksiki opis Chomsky je obogatio morfo lokom

dimenzijom onda kada je doao do uverenja da u univerzalnoj
gramatici deluje princip po kome svaki zavisni
Carlson, "Logical Form: Types of Evidence", Linguistics and Phi
losophy, Vol. 6, N 3, 1983, 295-317; Ruth M. Kempson, "Logical
form: The grammar cognition interface", journal of Linguistics 24,
1988, 393-431.
173
(a glasovnirn materijalom otelotvoren) sintaksiki element mora

dobiti neku "opipljivu" oznaku svoje zavisnosti. Tu oznaku je on
nazvao padeom, ne mislei pri tom samo na ono to se pod tim
terminom podrazumeva u klasinoj evropskoj lingvistici, ve na
svako mogue raspoznajno sredstvo zavisnog odnosa (a to moe
biti red rei, na primer, ovu iroku upotrebnu vrednost termina
pade treba imati u vidu uopte prilikom itanja savremenih
amerikih lingvi stikih radova kako ne bi eventualno dolo do
zastoja u raz umevanju izlaganja). Naknadno uvedeni simbol In.fl
(od engl. inflection) obelodanjuje taj univerzalni znaaj obli kog
signalizovanja; to se vie bliimo devedesetim godi nama, to
uloga simbola In.fl u sintaksikom opisu Noama Chomskog biva
sve zapaenija (ovo upuene ne zauuje; tek pomou Inf/
Chomsky je uspeo da rei i taj vaan de skripcioni problem kako
jasno istai razliitost u vrsti od nosa koji glagolski predikat
uspostavlja, s jedne strane, sa reeninim subjektom, a sa druge
sa svojim objektom) .
Mada su Chomskom u meuvremenu sa raznih strana
stavljane primedbe o tome da irna jezika (oni su ak u ve ini;
maarski je, recimo, takav!) koji, za razliku od engle skog (i
ostalih predstavnika indoevropskog jezikog sve ta), obliku
oznaku zavisnosti ne prikljuuju zavisnoj, ne go upravnoj rei46,
niko ipak dosad nije ozbiljno osporio umesnost davanja tako
velikog znaaja morfolokoj kom ponenti jezika u sintaksikom
opisu.
628. Budui da su padei semantizovani (novija) teorija
Chomskog vodi i o toj okolnosti rauna - prvo se morfosin
taksike kategorije uvode u sintaksiki opis, a potom im
46 V. npr. ta kae o tome johanna Nichols u svome radu "Headmarking and dependent-marking grammar", Language Vol. 62, N l, 1986,
56-1 19.
174
sc utvruje tzv. tematska uloga (engl. thematic role, od nosno role; grko slovo e upuuje na grko poreklo izra za tema).
Temom (engl. theme) se u generativnoj gramatici nazi va sve

ono to se u reenici iskazuje kao zateeno bilo u nekom datom
stanju, bilo na nekom datom mestu, ili kao podvrgnuto prelasku
bilo iz jednog stanja u drugo, bilo sa jednog mesta na drugo, i to
je, samim tim, neminovno "centar" saoptenja (otuda i izbor
termina - tema!) . Tema je, drugim reima, imenica (zamenica)
sagledana u svetlo sti svoje semantike "padenosti" (= svoga
znaenjskog odnosa prema reeninom predikatu). Tim tako
obuhvat nim semantizovanjem korienog termina udovoljava se
zahtevu generativne teorije za maksimalizacijom poopta vanja
prilikom sintaksikog opisa (veoma zapaen prodor u pravcu
potovanja tog zahteva uinio je, sredinom sedam desetih,
uenik Chomskog Jeffrey Gruber47 svodei sve pa dene
odnose na (metaforizovane) prostorne relacije48).
to se tie tematske uloge nekog datog padea, pod tim
generativisti imaju u vidu ono individualnije znaenje koje
udruena oblikuju sintaksika pozicija leksike jedi nice o ijem
se padeu radi i njena leksika semantika. Po Chomskom,
svakom padeu sledi samo jedna tematska uloga (to je jedno od
onih njegovih gledita sa kojima se
47 jeffrey Gruber je svoje poglede izloio u knjizi "Lexical Struc tures

in Syntax and Semantics". Amsterdam 1976.
48 Njegovstav je tu u sazvuju sa nekim shvatanjima u psihologi ji
po kojima se nai kognitivni procesi uopte

zasnivaju na lokali stikom sagledavanju stvarnosti,
dok su projekcije tog sagledava nja neto
naknadno, sekundarno. Vie podataka o tim
shvatanjima nai e zainteresovani u knjizi: Ray S.

jackendoff, "Semantics and Cognition". Cambridge
1983.
175
poslednjih godina pojedinci iz redova generativista poi nju

sporiti)49
629. Radei na unapreivanju svoje teorije, Chomsky je,
to je vreme vie odmicalo, sve odreenije ispoljavao poseb no
interesovanje i za principe upravljanja i povezivanja
(government and binding), a to znai za one mehanizme u naoj
jezikoj podsvesti koji nam omoguavaju da, pri ko municiranju,
tano razabiramo ta je na ta upueno (koja zame nica na koju
prethodno izgovorenu re), odnosno ta je praznoj kategoriji
(engl. empty category) u iskazu kon trolor (engl. controler), tj. sa
ime se neka glasovno nema terijalizovana, a podrazumevana
jezika jedinica poistove
uje (nije, recimo, izgovoren subjekt u zavisnom delu ree nice
On je njoj rekao da uva to pismo; u toj reenici "kon trolor"
moe biti kako on, tako i ona, zavisno od toga ta se eli reci - da
li Onje njoj rekao da on uva to pismo ili Onje njoj rekao da
(neka) ona uva to pismo, tj. On je njoj re kao: uvaj to
pismoV50 Usmeravajui svoj sintaksiki opis prema toj
problemskoj oblasti, Chomsky je ogromno zadu io jeziku nauku
- izuzetno vaan, a dotle jedva istraivao
49 Ray S. jackendoff, na primer, u svome radu "'The status of

lhematic relations in linguistic theory'', Linguistic Inquiry 18, 1987, 369-41
1 ukazuje na pojedine lingvistike datosti koje ne idu u prilog uverenju
Chomskog.
50 Problemom "kontrolisanja", a uz ilustraciju srpskohrvatskim
jezikim faktima (to ndu domau strunu publiku moe posebni je
zanimati), bavi se kompetentno lanak: Draga Zec, "On Obliga lory
Control in Clausa! Complements". zbornik ''Working Papers in
Grammatical Theory and Discourse Structure. Interactions of Morphology.
Syntax and Discourse". Masayo lida, Stephen Wechs lcr, and Draga Zec,
editors. Stanford 1987, 139-168.
176
51
lingvistiki problem anaforizacije

dospeo je u mnogim
sredinama, zahvaljujui prestiu njegove teorije, u prvi plan
panje i temeljito razmotren iz razliitih uglova.
630. Pravi znaaj razrastanja teorije Noama Chomskog,
smisao tolikih menjanja u njoj, pojava "izmi" u redovima njenih
zastupnika - sve to postaje potpunije sagledivo tek poto se
paljivo razmotre sledea uverenja koja je Chomsky poodavno
prihvatio i od kojih ni dan danas ne odstupa:
oveku su genetski date sposobnosti za to da svoj mi saoni
svet obelodanjuje jezikim putem52 Pretakanje mi saonog sveta
u jeziki obavlja se uz potovanje odreenih zakonitosti koje
dejstvuju na nain modula (v. 619). Nji hova se ukupnost
manifestuje kao univerzalna gramatika iji opti principi i mogui
parametri ustrojavaju temelje svakom ljudskom jeziku. Konkretna
gramatika bilo kog od postojeih jezika sa svojim individualnim
osobenostima nije nita drugo do plod specifikovanja parametara
uni verzalne gramatike. Prema tome, sintaksiki opis treba da
bude usmeren na univerzalnu gramatiku; pravilnim "fiksi ranjem"
njene parametarske stvarnosti mogu se predvideti svi vidovi
gramatikih osobenosti sa kojima je mogue sre sti se u
postojeem jezikom svetu. Tim opisom se princi pi univerzalne
gramatike moraju eksplicirati na nain ja san, ekonomian,
elegantan, onako kako se to radi prili kom pripremanja
kompjuterskog programa. Drukije re-
51 Pod anaforlzacij om se i ovde, kao u tradicionalnoj lingvi stici,

podrazumeva jeziki postupak primenjen radi ukazivanja na neto to
je prethodno reeno.
s:z O tome se Chomsky vrlo odreeno izjdnjavao mnogo pu ta,
najpodrobnije u svome radu "On the biological basis of lan guage
capacities", zbornik "Psychology and Biology of Language and Though t:
Essays in honor of Eric Lenneberg". George A. Mil ler and Elizabeth
Lenneberg, editors, New York 1978, 199-220.
Pravci u lingvistici JI
177
eno, koliko su pooptavanja u tom opisu dobrodola, to liko su

redundantnosti nepoeljne; njih treba iz njega do sledno uklanjati.
631. Drati se ovakvih uverenja znai, izmeu ostalog,
unapred pristajati na reviziju korienog teorijsko-metodo lokog
aparata im se ovaj pokae, u bilo kom svom deta lju, ili
nepodudaran sa psiholokirn datostima, ili protivu rean realnim
faktima jezika, ili nadomestiv boljim ree njem, tj. takvim koji
odreenije udovoljava zahtevu za ja snoom, ekonominou i
maksimalizacijom pooptava nja. Spremnost na menjanje, jednom
reju, postojala je od poetka i kod Chomskog i kod njegovih
uenika; razli ke su se pojavile onda kad je trebalo konkretno
odluivati ta da se menja, koliko i kako.
632. Time to je izneo uverenje da se pravilnim sagleda
vanjem parametara univerzalne gramatike mogu predvideti sve
raznolikosti postojeeg jezikog sveta, Chomsky je neiz memo
zaduio jeziku nauku. Naime, mnogi su, ne bi li "proroka"
podrali ili pobili, krenuli da podrobno istrauju taj svet, tako da
sada raspolaemo veim znanjima o njemu nego ikada ranije, a
sve novi i novi podaci i dalje neposusta lim tempom pristiu. Njih
komentariu i osvetljavaju izvr sni strunjaci, na savremen nain,
metajezikom koji je pri stupaan svakom ko budno prati razvoj
sintaksike teori je, to samim podacima (koji su najveim delom
priku pljeni iz jezikih sredina van evropskog i amerikog konti
nenta) u bitnoj meri poviava upotrebnu vrednost.
Pozivanjem na "uroenost" principa univerzalne gra matike
Chomsky je pokrenuo itavu lavinu naunih istra ivanja iji
poduzetnici, strunjaci raznih profila (psiholo zi, neurolozi,
defektolozi itd.), sjedinjuju svoje napore u stremljenju ka istom
cilju: da dokau ili opovrgnu isprav nost takvog pozivanja.
Dosada jo nita nije definitivno ni
178
opovrgnuto ni dokazano, tako da su istraivaki poduhva ti i dalje

u toku; ali je zato na videlo dana izbrodilo neslu eno obilje novih
informacija o kognitivnim procesima, o ustrojstvu mozga,
sposobnostima uenja i pamenja ...
Teko je ne sloiti se sa ocenom pouzdanog znalca
Fredericka Newmeyera53: teorija Chomskog je ravna veli koj,
plodotvomoj revoluciji: ne, dodue, toliko po sop stvenim
postignuima, koliko po delotvomim podsticaji ma, razasutim na
mnogo strana.
5' V. Frederick J. Newmeyer, "Has there been a Chomskyan

revolution in linguistics?". Language Vol. 62, N l, 1986,1-18.
LINGVISTIKA U DEVEDESETIM
GODINAMA
633. Ako je, u periodu do devedesetih godina, ameri ka

lingvistika bila, ne bez razloga, nazivana od strane poje dinaca
"sintaksocentrinom", u devedesetim njoj taj epitet doista vie ne
dolikuje jer se, u toj deceniji, istraivako interesovanje njenih
strunih snaga dobrim delom preo krenulo u korist semantike. Na
prouavanju znaenjskih problema pokazali su se, i pokazuju se,
posebno agilnima ne samo predstavnici tzv kole semantiara
Zapadne obale, ije su teorijske vidike odredili glavni
utemeljivai savremene kognitivne lingvistike, George Lako ff i
Ronald Langacker1, nego i predstavnici tzv kole semantiara
MIT-a, a to su oni uenici Noama Chomskog koji i dalje, u mnogo
emu, uvaavaju osnovne postulate generativizma. lako se te
dve "kole" oko raznih pitanja teorije i metoda sasvim razilaze, u
jednom su ipak potpuno saglasne - u uverenju da su jezika
znaenja najdirektnije uslovljena funkcionisanjem ljudskih
kognitivnih moi i da je stoga neophodno tu uslovljenost to
temeljitije istraiti.
.
634. Sasvimje razumljiv zato se tdejni vaspitanici kog

nitivizma toliko interesuju za semantiku - kognitivna lin1 Godina 1987. kada su potpunije obelodanjena njihova teo rijska
uverenja - Lakoff 1987 i Langacker 1987 - svakako e osta
ll znaajan datum u istoriji lingvistike.
180
gvistika je doktrina koja prouavanje odnosa izmeu mi ljenja i

jezika proglaava najvanijim naunim zadatkom.
Zagovornici te doktrine ubeeni su u sledee: da poj movni
sistemi koji se oblikuju unutar ljudskog mentalnog sklopa slue
kao polazna baza za uobliavanje semantikih datosti svakoga
jezika; da ti sistemi ne odslikavaju sobom postojeu stvarnost,
ve nae vienje te stvarnosti, a ono je, po prirodi svojoj
subjektivno - odreeno ne samo linim, nego i kolektivnim
iskustvom, tj. kulturnim nasleem koje oveku namee neke
konvencionalizovane predstave o to me ta je ta; da jezike
jedinice ntsu po sebi svojevrsni "kontejneri" znaenja, ve samo
specifina sredstva pomou kojih se na mentalnom planu
aktiviraju odreene zone naeg znanja o stvarima, unutar kojih je
to znanje na enci klopedijski nain sreeno; da izmeu znaenja
iskazanih gramatikim sredstvom i onih iskazanih leksikim
putem ne postoji nikakva bitna razlika. 2 Oni posebno istiu da se
stvarnost konceptualizuje i zavisno od perspektive iz koje je mi
percipiramo. ovek, naime, raspolae i darom subjektiv nog
oslikavanja (engl. termin imagery) stvarnosti, tj. spo sobnou
da jednu mislima obuhvaenu situaciju sagleda va, i potom
prikazuje, na razliite naine - iz ovog ili onog razloga on e istai
detalj X u njoj, a zanemariti detalj Y, ili obrnuto (karakteristino je,
recimo, da za iskazivanje istog vremenskog pojma 'osam sati i
trideset minuta' Srbi i Nemci
2 I mnogi drugi vodei lingvisti sveta, koji inae nisu nepo sredno
ukljueni u unapreivanje kognitivne lingvistike, imaju o tom konkretnom
pitanju identine poglede. Tako nam Poljkinja Anna Wierzbicka, na primer,
u jednoj prilici, ovo poruuje: "Ne ma takvih stvari kao to su 'gramatiko
znaenje' ili 'leksiko znaenje'. Postoje samo leksika i gramatika s
redstva kojima se znaenja prenose, mada se ak ni ona ne mogu sasvim
preci zno meusobno razlikovati" - Wierzbicka 1988:8.
181
koriste izraz u kojem se pom inje pojam 'devet' -pola devet !halb
neun, a Englezi i Francuzi izraz u kojem se pominje 'osam' halfpast eight! huit heures et demi).3
635. Po kognitivistirna, sve gramatike konstrukcije
predstavljaju sobom svojevrsne konvencijalizovane obrasce koji
slue za obelodanjivanje odreenih pojmov nih datosti.
Sintaksika jedinica nazvana klauzom (engl. termin clause) slui,
na primer, tome da linernim nai nom prikae onu sloenu
pojmovnu celinu kojom se u naoj svesti oliava dogaaj .
Gramatika svakog jezika ima na raspolaganju potrebna sredstva i morfoloka, i sintak sika, i intonaciona - da jezikim putem
organizuje oba vetenja o komponentnim delovima te jedinstvene
poj movne celine. Na najviem nivou organizovanja klauze
podela na subjekat i predikat svodi se, u stvari, na kon
vencionalnu proceduru namenjenu tome da neko od ue snika
dogaaja o kojem je re bude izdvojen kao primar na "persona
na sceni", tj. kao ona poetna taka od koje nastaje dalje
"ocrtavanje11 dogaaja datom klauzom.
636. Konceptualizacije se, upozoravaju kognitivisti, na laze
pohranjene u razliitim kognitivnirn domenima ljud skog uma.
Pod kognitivnim domenom treba razumeti poj movnu
konfiguraciju, esto veoma sloenog karaktera, satkanu od naih
znanja o neemu, od naih poimanja stvari, a s pogledom na koju
se pojedinani pojmovi blie odreuju (pojam 'neenja', recimo,
ne bi mogao postojati
' Ronald Langacker, objanjavajui ta su teorijski temelji kog
nitivne lingvistike, nekoliko je puta posebno istakao ovo svoje uve
renje: sloboda u odnosu na izbor naina na koji e se konceptuali
zovati neka siruacija od kljunog je znaaja za jeziku upotrebu; to je, u
stvari, pokre taka s naga gramat!kalizovanja - Langa cker 1990.
182
u jednoj ljudskoj zajednici kojoj je potpuno nepoznato

podrazumevanje injenice da se odrasli mukarci, kad-tad, po
pravilu oene) . U kognitivnim domenima se, u stvari, u vaju
najrazliitije shematizovane4 slike moguih zbiva nja u svetu,
nastale na temelju nae spoznaje nekih vienih dogaaja, nekih
situacija i glavnih uesnika u njima. Po ue nju kognitivista,
prirodu znaenjskog sadraja nekog jezi kog izraza odreuje
pre svega to sa kojim se kognitivnim do menom lkognitivnim
domenima5 taj sadraj povezuje, to, meutim, ne znai da je
on, samim tim to je tu povezanost ostvario, ujedno i konano
uoblien; u odreenim prilika4 Jo uvek su "na dnevnom redu" (ve poodavno zapoete) teo rijske
diskusije o tome da li su s he matizovano strukturirane sli ke proizale iz
strukture iskustva, to e rei - indukovane nepo srednim okruenjem
(kao to se to smatra, na primer, u radovima Lakoff l Johnson 1980
iJohnson 1987) ili su one, u stvari, uroene datosti (kako su skloni da
veruju, recimo, Ronald Langacker - Lan gacker 1993 ili Paul Deane Deane 1996). Inae, takve holistike slike sastavljene od razliitih
shematskih elemenata, u koje se ukljuuju dogaaji, situacije, pa uesnici
u tim dogaajima l situa cijama , kao i postojei odnos meu njima,
pominjao je jo sredi nom sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina
Charles Fil lmore zasnivajui svoju semantiku teoriju poznatu pod
nazivom frame semantics (v. 648) .
5 Specifinost svakom "kognitivnom domenu" daje v rs ta poj mova

njime obuhvaenih, tj. to da li su posredi pojmovi o emocija ma, ili o
prostornim odnosima, ili o delovima ljudskog tela, ili o uzrokovanju itd.
Anna Wierzbicka je svojevremeno (u radu Wier zbicka 1988:15) , iznela
predlog (koji poslednjih godina, u poje dinim sredinama, nailazi na
odgovarajui odziv) da se, posred stvom konkretnih jezikih datosti, ti
domeni proue - prvo u sva koj jezikoj sredini posebno, a potom da se
dobijeni rezultati u po rede, to bi, po njenom uverenju, doprinelo da se
bolje sagleda ta je kod ljudi, na mentalnom planu, univerzalno, a ta
nije.
183
ma, pod odreenim uslovima, najrazliitije asocijacije mo gu biti relevantne za
njegovo definitivno uobliavanje .

63 7. Po uverenju kognitivista, ovek, pri svom jezikom ispoljavanju,
samo primenjuje ono to mu nalau njegove
uroene kognitivne sposobnosti, a u te se ubraja, pre svega, sposobnost
kategorizovanja, tj. umea da se razazna ta je

ta na osnovu promatranja, poreenja i prepoznavanja is poljenih obrazaca
ponaanja. 7 Pojave se svrstavaju u odre ene kategorije po kriteriju njihove
meusobne slino s t i, a taj nije u svim ljudskim sredinama identino koncipo
van, Naime, nepobitna je injenica: mnoge od kategorizaci ja univerzuma koje
smo mi, svesno ili nesvesno, usvojili imaju, u sutini, konvencionalni karakter,
u tom smi slu to su zasnovane na istorijskom predanju i na vaeim
socijalnim normama, pa su stoga u velikoj meri specifine za svaki dati jezik,
ponekad ak i samo za neki dati dijalekat. Otuda bi se teorija kategorizovanja
mogla, eventualno, bavi ti iznoenjem vie
ili manje uverljivih pretpostavki o
tome kakvi bi se sve kategorijalni sistemi mogli (odnosno ne bi mogli) na

zemljinoj kugli nai, ali ne i predvianjima toga ta e se sve jednoga dana
zatei svrstano u neku datu kate
goriju koja je svojstvena r!ekoj datoj kulturi, odnosno ne kom postojeem

jeziku (Lakoff
1987:96).
6 U svome radu Langacker 1991:445 ovaj vodei kognitivista lslie da

se, po teoriji koju zastupa, integralnim delovima znae nja jezikog iskaza
smatraju sve vrste odnosa uspostavljenih u 1renutlru komunikativnog
ina, kako izmeu onoga ko govori i c 111oga kome se govori, tako i
izmeu svakog od njih ponaosob prema informativnoj sadrini izreenog.
7 Kategorizovanje je od prvorazredne vanosti za funkcionisa
nje ljudskog roda - to je glavni nain na koji mi osmiljavamo naa

l11kustva, primetio
1 9H7:XI).
je, jo 1987. godine, George La.koff (Lakoff
184
638. Osobine odluujue za svrstavanje neke date po jave

ba u tu i tu, a ne u neku drugu kategoriju, mogu biti u
nejednakom broju ili stepenu istaknutosti zastupljene. U
zavisnosti od te okolnosti, o kojoj ljudski um i tekako vodi rauna,
unutar kategorije u koju se data pojava svr stava njoj se dodeljuje
odgovarajue mesto - ili centralno, ili malo dalje od centralnog, ili
sasvim na periferiji8 Peri ferni se lanovi neke date kategorije
uvek po neemu raz likuju od centralnog, tzv. prototipskog lana,
a izmeu se be ne moraju biti ni po emu posebno slini, osim po
i njenici da svaki od njih otelotvoruje sobom jednu od mo guih
ekstenzija9 datog prototipa. Pri tom velika veina ka tegorija
ukljuuje u sebe i pojave nedovoljno razgra nie ne u odnosu na
neke druge - takve koje u date kate gorije ne spadaju. Drukije
reeno: veina se kategorija odlikuje nedovoljno vrstim, tj.
labavim (engleski ter min: fuzzy)granicama. 10
8 Shodno izraajnoj praksi kognitivista, rei za neku kategoriju da

ispoljava strukturiranost radij alnog tipa (radia/ struc turing) znai ustvrditi
da se u nju ukljuuje jedan centralni lan oko kojeg su okupljeni ostali
lanovi iste kategorije.
9 Termin ekstenzija (engl. extension) oznaava u kognitivnoj
lingvistici prenoenje jedne date shematizovane slike iz jednog
kognitivnog domena u drugi.
10
Jo je poetkom osamdesetih godina, u radu Foley l Van

Valin 1984, dat odsudan doprinos potvrivanju ispravnosti teori je o
"labavim granicama" izmeu najrazliitijih konceptualnih da tosti i
njima odgovarajuih jezikih pojava. Ti su, autori, naime, pokazali da
tradicionalni kriteriji za razlikovanje koordinacije od subordinacije nisu
dovoljno konzistentni i da ne zadovoljavaju sve sluajeve
registrovane u jezikom svetu. A poetkom devede setih Adrienne
Lehrer je ovo izriito naglasila: ')edna od funda mentalnih postavki
prototipske teorije sa dalekosenim znaa-
185
639. Meu fundamentalne postu late kognitivne lingvi stike

spada i to da polisemija ne samo da nije nikakav neobi an,
izuzetan fenomen, ve je, naprotiv, neto sasvim pri rodno,
normalno, pa smo mi duni nju takvom i prikazivati u lingvistikoj
teoriji (Langacker 1988: 50) . Ona nastaje kao plod nae
pojmovne organizovanosti, koja je takva da izme u raznih
kognitivnih struktura, kao i izmeu jedinica svake od njih, postoje
regularni, sistemski odnosi (Lakoff 1987: 13) . Za leksike jedinice
je, u stvari, upravo tip ino da budu polisemine, naglaavaju
kognitivisti. Oko jedne centralne, p rototipske semantike
vrednosti stvara se splet manje ili vie perifernih znaenjskih
nijansi, a kakvih ih sve u kojem sluaju moe biti, to nije u
potpunosti pred vidljivo, mada je, s druge strane, jasno da tu nita
nee ispa sti proizvoljno - to se god razvije iz jednog
semantikog
jem za semantiku analizu jeste uverenje da pojmovne jedinice, pa
otuda i znaenja rei, imaju gotovo uvek labave granice". - Lehrer
1990:369. Toj njenoj izjavi odgovarajuu podrku su dali rezultati
istraivanja toga kako se u jezikom svetu razlikuju zna enja 'jesti' i
'piti', koji su objavljeni u radu Williams 1991. Ispo stavilo se da ak ni
u engleskom, kao ni u tolikim drugim jezici ma, tu razlikovanje nikako
nije sasvim dosledno sprovedeno. Za paradajz orbu, recimo, koju je
upravo kaikom pokusao iz ne to dublje posude, govorni predstavnik
engleskog jezika nee re i: "pojeo sam je", ve: "popio sam je" (Williams
1991:331, nap. l). Na ovom bi se mestu valjalo setiti i te injenice da je
jo dav no, poetkom sedamdesetih godina, William Labov eksperimen
talnim putem dokazao da se otre granice izmeu pojedinih po suda u
domainstvu ne mogu povui (Labov 1973). A to se tie ramatikih
kategorija, u radu Heine 1993 vrlo je uverljivo pokaza no kako tzv.
pomoni gramatiki oblici (engl. termin auxiliaries) tu "labavost granica"
egzemplillkuju samom injenicom da se u jtzicima javljaju
gramatikalizovani na d va naina: i kao sam ostal m glagolske rei, i kao
nesamostalne aft.ksal"e morfeme.
186
centra ima neku svoju kognitivnu motivaciju, koja je ak e sto

usaglaena sa nekim optim obrascem, odnosno prin cipom
pojmovnog ustrojavanja (Lakoff 1987:283).11
640. Fenomen kategorizovanja, koji je jedan od osnov nih
predmeta razmatranja u kognitivnoj lingvistici, temelji se, kako je
to lepo fonnulisao John Taylor (Taylor 1989:VIII), "na
sposobnosti ljudskog bia da uoi slino u razliitom". Meutim,
to bie ima i tu osobinu da, kad god je to iole mogue, dovodi
jednu pojavu u neposrednu vezu s dru gom, pa da to, pri
komuniciranju, na odgovarajui nain iskoristi. Kada se, na
primer, unutar neke sloene pojmov ne celine vrlo jasno razabira
koliko je vrsta povezanost njenih konstituentnih delova, ljudima
postaje zgodno da se metonimijski izraze - pamenu, recimo, ime
pozna tog slikara, a imaju na umu ne njega, nego njegovu sliku
(up. Danas je prodat jo jedan Pikaso i sl.) ili kau o vo zau
ono to se ne tie njega samog nego njegovog auto mobila (up.
Milan e se parkirati isp red igralita i sl.) . "Normalni
konceptualni sistem oveka, na osnovu kojeg on misli i dela, u
osnovi svojoj je metaforian", konstatova li su, jo 1980. godine,
George Lakoff i Mark Johnson (La kof lJohnson 1980:3), a
sutina metafore se svodi na "razu mevanje i doivljavanje jedne
vrste pojave posredstvom druge" (up. zrela linost, brza hrana i
sl. ) . I metafora i me tonimija su danas, poetkom XXI veka,
jedna od omiljenih
11
Rad Lutzeier 1997, na primer, spada u one (danas sve broj
nije) napise koji obavetavaju zainteresovane o emu se sve u
strunim krugovima raspravlja kad je o polisemiji re. Tom se fe
nomenu, inae, poklanja izuzetna panja ve i zbog toga to mnogi
strunjaci dele miljenje Eve Swee.:zer da nema promena u
znaenju bez posredstva polisemije ('no historical shift of mea ning
can take place without an intervening stage of polysemy" - Sweetzer
1990:9).
187
tema razmatranja u teorijskoj lingvistici. 1 Mnogi strunjaci, i to

ne samo iz redova kognitivista, dele miljenje koje je, jo 1989.
godine, izneta Elizabeth Traugott (Traugott 1989:49) da su
metaforijski mentalni procesi glavni faktori u inicira nju
znaenjskih promena, mada treba i ovo rei: u posled nje vreme
bivaju sve brojniji glasovi onih koji se pitaju ni su li moda, bar za
ishode kategorizovanja, metonimijske asocijacije vanije od
metaforskih?13 jednom reju, u raz ne, trenutno vrlo aktuelne
teme sporenja meu strunja cima ubraja se i problem pravilnog
hijerarhizovanja zna a j a metafore i metonimije za ljudski jezik.
14
641 . Sredinom devedesetih poelo se u lingvistikim

krugovima ispoljavati interesovanje za tzv. dinamiku ka tc
gorizovanja, tj. za to kako se pojmovne kategorije uvo de u na
misaoni svet, dokle u njemu ostaju u svom izvor nom obliku, a ta
sve potom moe doprineti tome da se, u
12
Vodei teoretiari nisu propustili, prethodne decenije, da '1vo istakn\!: figurativno
izraavanje ne daje nikakav nov podatak ', svetu u kojem ivimo, ali daje znaajna
obavetenja o naoj k1 mceptualizaciji toga sveta; u stvari, ve sama mogunost meta j,
1rinog saoptavanja autentino svedoi o tome da na mental
'" 1m
planu postoje takvi
procesi koji ine da se jedna data kon ,cptualna oblast lako podaje rekonceptualizovanju ,
tj. reorgani /o&dji po modelu neke druge konceptualne oblasti.
O nerasvetljenom meusobnom odnosu izmeu metafore

govori se, na primer, u knjizi Goossens et all. 1 99S : 1 59-204, gde se taj
problem pominje pod zajednikim (ad lte iskovanim!) terminom metaphtonymy.
1
1 mctonimije
..
U radu Kakridis 1998:355 strunjacima se posebno skree poa>.nja na ovo:

uprkos injenici da se u poslednje vreme upadlji
v' , veliki broj strunih napisa posveuje problemima metafore i nutcmimije, meusobni
odnos tih dveju pojava jo je daleko od l 'Mil da bude valjano osvetljen.
188
nekim sluajevima, njihova izvorna priroda izmeni. U ta kvom

interesovanju prednjae zagovornici tzv. vantage theory, tj.
teorije o "preimustvu izabranog ugla gledanja na stvari", koja je
globalno zacrtana u radu MacLaury 1995.
Istraivai koji su se toj teoriji priklonili smatraju da je za
pomenutu dinamiku najodgovorniji izabrani ugao iz kojeg ovek
procenjuje ta je najizrazitija osobenost "kan didata" za
kategorizovanje da bi zatim njega, na osnovu nje, svrstao ba
ovamo, a ne onamo. Ti su istraivai uve reni da se kognitivne
kategorije izmeu sebe razlikuju pr venstveno po tome to se
neke od njih konstituiu zavisno od slobodno izabranih polazita
u toj proceni, dok je za konstituisanje drugih obavezno
procenjivanje iz jedne od reene vizure. Aktuelna ispitivanja
predstavnika vantage theory idu za tim da to podrobnije osvetle
sve
relevantne
pojedinosti
u
vezi
s
"dinamikom
katgorizovanja", zato to uviaju koliki bi znaaj potpunije
teorijske spoznaje na toj strani mogle imati za nau kvalitetniju
upuenost u osnov ne probleme lingvistike semantike.
642. Okrenutost savremene lingvistike misli ka to sve
stranijem sticanju uvida u odnos izmeu konceptualnog i jezikog
privela je naunoj panji, pored svega drugog, i operativnu mo
tzv. principa pojmovne bliskosti (v. Han sen 1994). Taj princip
ljudi primenjuju pri konstituisanju svojih iskaza, a on, budui takav
kakav jeste, svedoi sobom da su nae spoznaje stvari u
odreenom smislu regulatori ponaanja leksikih jedinica na
sintaksikom planu. Radi se, naime, o sledeem: kad se pridevski
atributi postavlja ju uz imenicu, oni se niu jedan za drugim po
redosledu koji odgovara pojmovnoj bliskosti imenovanih svojstava
sa onim to ona imenuje. Tako e se, na primer, odredbe le pa,
crvena i kona, upotrebimo li ih uz imenicu torba, obavezno
iskazivati tim redosledom (lepa, crvena, kona
189
torba), i to zato to je tu predmetu sa nazivom torba u

pojmovnom pogledu najblia materijalna osobina 'koji je sainjen
od koe', a najdalja subjektivna evaluacija 'lepa'.
643. Krajem osamdesetih godina uveliko se poelo go voriti o
funkcionalnoj sintaksikoj teoriji kao posebnoj teorijskoj oblasti
kognitivne gramatike. U svojoj knjizi (La koff 1987:58-64), George
Lakoff je objasnio da se pod ter minom funkcionalna sintaksika
teorija u kognitivizmu podrazumeva takav prilaz sintaksi koji
poiva na uverenju da se sve jezike kategorije, ukljuujui i one
koje pripa daju sintaksikom nivou, organizuju po istom modelu
po kojem i kognitivne, a to praktino znai da svaki gramati ki
fenomen ima svoju neposrednu kognitivnu motivaciju. to se
samih sintaksikih struktura tie, one se konstituiu uvek u
punom skladu sa principima organizovanja diskur sa, a ti su u
sutini, tj. i na mentalnom planu, metafori m )g karaktera, iz ega
bi trebalo zakljuiti da je metafora jc.dan od kljunih regulativnih
faktora u procesima struk turiranja iskaza.
644. Ve poetkom devedesetih godina zagovornici

kognitivizma su pristupili i razvrstavanju reeninih tipova po
kriteriju njihove saobraznosti onom strukturnom mo tldu koji se
smatra prototipskim. Po Roberti Corrigan (< :orrigan 1991), na
primer, prototipska engleska reenica Ima ova svojstva: izjavna je
(a ne upitna), potvrdna je (a m odrina), aktivna je (a ne
pasivna). Pitanja, posebno nt'gativna pitanja, najudaljenija su od
prototipa, i to iz dva razloga: i zato to ne utvruju sobom ono
injenino sta njt' koje im je "uslikano" u znaenju, i zato to se
njihova udaljenost od prototipa obavezno signalizuje nekim po
"dmim sintaksikim oformljenjem - drugaijim redom re ,, l, na
primer. Krajem decenije istraivaka panja se sve lntc.nzivnije
usmerava na traenje adekvatnog objanjenja
190
pojedinim bitnim sintaksiko-semantikim pojavama. Ta ko se,

recimo, u radu Langacker 1997 razmatra odnos koji postoji
izmeu svojstva konstituentnosti (tj. injenice da je neto
neemu konstituent) i same kategorije zavisnosti kao takve, kao
i odnos izmeu postojeih gramatikih re lacija i odgovarajuih
konceptualnih struktura, dok se u knjizi Stassen 1997 pojam
intranzitivne predikacije sagle dava ovako: ta predikacija irna, na
naem mentalnom pla nu, svoj poseban "kognitivni prostor", a taj
se sastoji od etiri poddomena koji odgovaraju distinkciji sledeih
se mantikih klasa predikata: dogaajni predikat, osobinski
predikat, predikat i svrstavanja u odreenu klasu i lokaci oni
predikat. to se pojma tranzitivnost tie, i on je, razu me se, u
tom zavrnom periodu decenije dobio svoja od govarajua
struna "vienja"; u radu Lindvale 1998, na pri mer, izneto je
miljenje da njega, na mentalnom planu, konstituie udruenost
dvaju semantikih svojstava - dina mizma i ograniavanja.
645. Kognitivisti se, naroito poslednjih godina, veoma trude i
oko toga da to tanije protumae i sam fenomen
gramatikalizacije, osvetljavajui ga iz najrazliitijih uglova. U knjizi
Heine 1997:181 nailazimo, recimo, na umesnu opasku o tome da
taj fenomen na bitan nain karakteriu ove dve tendencije: da
proces gramatikalizovanja zapone znaenjskim promenama, pa
da se tek potom izvre i strukturalna preinaavanja, s jedne
strane, a s druge da novonastale gramatike formacije ipak
zadre i poneto od svojih nekadanjih znaenja i/ili upotreba.
646. Po uverenju pojedinih kompetentnih strunjaka (v. na
primer Newmeyer 1998) u karakteristina obeleja lingvistike
teorije s kraja proteklog milenijuma ubraja se i evidentna
nepremostivost razlike u tom "funkcionalnom" pristupu sintaksi
kognitivista i onog formalistikog koji je
191
svojstven pristalicama generativizma. Kognitivisti, naime, i dalje

ine ono to su od poetka fundiranja svog teorij skog vienja
jezika inili: oni sintaksikoj komponenti je zika odriu svaku
autonomiju; na sintaksu gledaju kao na svojevrstan sistem
konvencionalne simbolizacije, naglaa vajui pri tom, prvo, kako
su govorni predstavnici svakog jezika vini ne samo tome da
razaznaju konvencionalno semantizovane modele po kojima
fonoloke datosti bivaju koriene za iznoenje odreenih
znaenja, nego i da ta znaenja protumae i, drugo, kako upravo
ti shematizova ni modeli, kao takvi, zavreuju produbljeniji nauni
opis, ;a ne tamo neke posebne "frazne strukture" za koje su se
vojedobno zalagali generativisti i koje oni u poslednje vreme
pokuavaju da poprave ne bi li se ikako u njima mogao
verodostojno sagledati neposredni odraz odree ne kognitivne
realnosti.
Stoji, meutim, injenica da vrsta informacija koje su ko dimne u
tzv. frazn im drvetima - a to su linearni poredak, Kr.tmatike
kategorije kao takve, pa hijerarhija deo/celina doista j e s u
relevantne dimenzije gramatike organizaci ,,., tako da se o toj
okolnosti mora u svakom sluaju voditi
r;ll'una pri sveukupnoj deskripciji jezikog fenomena.
64 7. U drugoj polovini XX veka pred jeziku nauku is krsto je
ovo izuzetno vano teorijsko pitanje: koji su to t pti principi koji
reguliu "ucrtavanje" odreene znaenj like sadrine i u odreene
sintaksike funkcije? Drugim re ,lma: zato ba da se, na primer,
vrilatvo po pravilu po vzujc sa reeninom funkcijom subjekta,
a trpljenje sa lunkcijom objekta, a ne obrnuto? Svojedobno je
Charles 1111lmore, objavljujui svoj poznati rad Fillmore 1968 o
"p;denim ulogama", zastupao stanovite da je takvo hije l .
trhizovanje tih "uloga" na planu sintakse u stvari posledi
.t hijerarhije koja je meu njima postavljena na mental-
192
nom planu, a po kojoj se, izmeu ostalog, prednost daje vriocu radnje nad
njenim "trpljaem". I poetkom deve desetih godina bilo je uglednih autora koji
su se u tome
saglaavali s Fillmoreom - Jane Grimshaw, reima (Grim shaw 1990), ali su
se potom javili i glasovi onih po ijem
uverenju tek uvid u leksiku semantilru predikatskog gla gola daje pravi klju
za razumevanje regulativnih principa
koje ovek primenjuje pri konstituisanju neke date reeni ce (v. npr. Levin l
Rappaport Hovav 1995) .
648. Inae, to se Fillmorea tie, on nije zasluan samo zbog toga to je
svojim proslavljenim vienjima padene problematike stavio na dnevni red
optelingvistikih di
skusija teorijski pojam na koji je, u sledeim decenijama, primenjivan termin
tematska uloga, ve i zato to se me

u prvima u svojoj sredini poeo sistematski osvrtati na pitanje povezanosti ne
samo sintaksikih datosti nego i leksike semantike jezika s odreenim
kognitivnim strukturama uspostavljenim na mentalnom planu.
Jo
1968. godine, dok je drao u ii panje sintaksi ko-semantilru
strukturu predikatskog glagola, on je po eo da operie pojmom
okvir
(frame),
podrazumevajui pod njim mee preko kojih se dalje ne proteu

one kon ceptualne datosti iz kojih potom neposredno "izranjaju"
odreena jezika znaenja. Poetkom devedesetih, on je ve bio uveliko
afirmisan kao osniva tzv okvirne seman tike (frame
su principi najpotpunije izla
gani u radovima Fillmore 1982, Fillmore 1984, Fillmore
.
semantics),
iji
1985 i Fillmore l
Atkins 1992, a koja i danas ima ugledne

zagovornike u strunom svetu.
649. Glavno teorijsko uverenje okvirnih semantiara sastoji se u totne da
treba napustiti tradicionalno vaei po stulat u leksikologiji o tzv. semantikim
- nije ta no, smatraju oni, da se meusobne

relacije znaenja pojedipoljima
193
nib rei uspostavljaju direktno; do njih dolazi iskljuivo po sred

nim putem, preko povezanosti tih znaenja s odre enim, a
zajednikim im, identino uokvirenim seman tikim temeljima. Tip
analize znaenjskih datosti u duhu pristupa okvirne semantike
trebalo bi, po njima, integrisati u teoriju leksikona, s tim da ta
teorija istovremeno vodi ra una i o gramatikim, a ne samo o
leksikim informacijama. Svaku razmatranu leksiku jedinicu bilo
bi, pri tom, neop hodno snabdeti opisom njene valence, tj. svim
onim i se mantikim i sintaksikim podacima koji su relevantni za
na u spoznaju toga, prvo, kakvo neposredno i posredno okru
enje toj jedinici odgovara i, drugo, ta ona moe, sa svoje
strane, da doprinese strukturama u koje bi se uklopila.
650. Fillmore je, inae, danas intenzivno zaokupljen i svojom
gramatikom konstrukcije (construction grammar)

ija su naela izloena ve poetkom devedesetih, u knjizi
Fillmore l Kay 1993. Ta se gramatika bavi pravilima povezi
vanja (linking rules). Re je, naime, o uoavanju pravila na
osnovu kojih datosti svojstvene sintaksi, semantici, dis kursnoj
strukturi i pragmatskom nivou jezike ostvareno sti stupaju u
meusobnu vezu ispoljavajui se u vidu od reenih konstrukcija
ija se samobitnost i identifikuje na osnovu injenice da je, u
datom sluaju, primenjeno to i to, a ne ovo ili ono pravilo.
651. Tematske uloge (v. 660) nominalnih rei postale su

nezaobilazan predmet razmiljanja mnogih vodeih lin )..JVista
najrazliitijih teorijskih opredeljenja ve poetkom sedamdesetih
godina, zahvaljujui odjecima koje je dobila studija Fillmore 1968.
Intenzitet te zainteresovanosti nije ni dan danas posuknuo.
injenica da takvu "ulogu" nomi nalne leksike jedinice oblikuju, u
znaenjskom pogledu) Istovremeno i njena sintaksika pozicija i
njena leksika semantika odredila je sobom pravce kojima su se
kretala l
194
kojima se kreu pomenuta razmiljanja, a ona su, od pr vog

trenutka, bila od posebne vanosti upravo za genera tivne
sintaksiare. Njima je, naime, bilo bitno odrediti se prema tome
kako, prilikom generativnog opisa, predstavi ti predikatske
"argumente" (v. 533) i, shodno tome, ade kvatno predstaviti
mogua "deavanja" u jeziku pri obrazo vanju pasivnih
konstrukcija, pri osvetljavanju anaforizaci je, pri izboru kontrolora
(v. 661) itd.
652. Jo krajem 90-ih, George Lakoff (Lakoff 1977 i La koff l
van Oosten 1977) je zaduio lingvistiku teoriju svo jim umesnim
zapaanjem o tome da je, od svih moguih se- . mantikih odlika
prototipski ostvarenog vr ioca predikat ske radnje, sintaksiki
najznaajnija ta da je za tu radnju on, tj. dati vrilac, neposredno
odgovoran . Ljudi, ispostavi lo se, na prvom mestu upravo tu
odliku povezuju sa funkci jom reeninog subjekta, o emu
svedoi injenica da u jezi cima nisu retke reenice tipa Ta se
bluza lepo pere, gde je imenici bluza dodeljena subjekatska
sintaksika sluba zbog asocijacije sa tim da ono to je njome
iskazano ima takvu prirodu da je upravo ta priroda najodgovornij a
za to kako tee vrenje imenovane radnje.
653. Izlaui svoju teoriju o tematskim ulogama, Filimo re je
zastupao uverenje da su one univerzalne, verovatno ak
uroene, kognitivne kategorije, to e rei da prethode jeziku ili
su bar nezavisne od njega. I Chomsky je, poet kom 80-ih godina
(Chomsky 1982), napominjao kako se tu radi o konceptualnim
jedinicama, takvim koje se na ni vou tzv. logike fonne javljaju
pre jezikih elemenata. Na samom pragu devedesetih, jackendoff
je izjavljivao kako tematske uloge nisu neke sintaksike datosti,
ve datosti nae konceptualne strukture Qackendoff 1990:46), a
kra jem te decenije oackendoff: 1997), jo je odlunije insisti rao
na tome da njih nikako ne treba, pri generativnim opi-
195
sima, smetati direktno u sintaksiku komponentu jezika. S druge

strane, tokom devedesetih, sve su se ee uli i takvi glasovi
merodavnih da se komplikovani teorijski pro blem tematskih
uloga nee adekvatno osvetliti ako se naj zad, na odgovarajui
nain, ne povede rauna i o znaaju koji ima leksika semantika
za njihovo konstituisanje (v. na primer Dowty 1991 i Barker 1998) .
654. U stvari, u zavrnoj deceniji veka odavno je ve bi lo
jasno formulisana u nauci o jeziku i ovo pitanje: koji su to opti
principi koji reguliu "ucrtavanje" semantikih ar gumenata u
sintaksike funkcije?15
Poev od samog Fillmorea(1968), mnogi su, izmeu ostalih
jackendoff (1990) i Grimshaw (1990), pomiljati na Lo da tu
odsudnu ulogu igra hijerarhizovanost po znaaj u, dodeljena tim
"argumentima" na kognitivnom planu, pa su se, shodno tom
uverenju, u strunim krugo vima poeli sastavljati odgovarajui
spiskovi tematskih uloga sreenih po hijerarhijskom kriteriju jedan takav spisak, na primer, koji je, kad se pojavio, imao vrlo
povolj nih odjeka, a koji na piVo mesto stavlja vrioca radnje, a na
poslednje lokativnu dopunu, priloen je u radu Bre soan l Kanerva
1989. Kasnije, meutim, preovlauje mi ljenje o tome da o
pomenutom "ucrtavanju" odluuje na c asociranje odreenih
znaenjskih datosti s odreenim semantikim tipom glagola
(Levin 1993, Goldberg 1995, Levin l Rappaport Hovav 1995), dok
radovi kao Dowty 1991 l Wechsler 1995 upuuju i na to da ne
samo leksika seman tika predikata, nego i sam tip dogaanja
(event-type) o ko jem data reenica referie moe, svojom
specifinou, une koliko korigovati uobiajeno hijerarhijska
razvrstavanje u
15 Teorijska vienja usredsreena na taj problem pojedinci nazivaju

teorijama povezivanja (ltnking theories).
196
tom spoznajnom domenu (event-type je termin za nov

optelingvistiki operativan pojam danas sve ee kori en u
semantikim prouavanjima jezika).
655. Spiskovi "uloga" ("vrilac radnje", "njen korisnik",
"korieno sredstvo" itd.) koji su sastavljani tokom posled nje tri
decenije pokazuju se upadljivo nepodudami izme u sebe u
pogledu broj a obuhvaenih semantiko -sintak sikih jedinica
(poseban osvrt na tu okolnost dat je u radu Parsons 1995:637,
nap. 5) . Uz to se nijedan od njih nika ko ne moe smatrati
iscrpnim, to je i napominjano, u ra znim prilikama, u strunoj
literaturi. 6 Karakteristino je, recimo, da, u svome radu Dowty

1989, David Dowty, ima jui u vidu engleske reenice koje po tipu
odgovaraju na im reenicama (a) Pera je visok koliko i Doka i
(b) On svira Betovenovu sonatu, postavlja ovo pitanje, ne
nalaze i mu, dodue, pri tom odgovora: koje su to, od znanih
"tematskih uloga", egzempliftkovane - u sluaju (a) ree ninim
konstituentom Doka, a u sluaju (b) reeninim konstituentom
Betovenovu sonatu?
656. Upravo zbog takvih primera nepodatnih uobiaje nom
potegnuti su i u ovoj istraivakoj obla sti poznati
kriteriji kognitivne lingvistike: "uloge" su sagle dane kao
specifine konfiguracije odreenih semantiko sintaksikih
obeleja, i to takve koje se u jeziku ne ostva ruju samo na
prototipski nain, ve i sasvim netipino, kao svojevrsni "prelazi"
od jedne prototipski otelotvorene semantiko-sintaksike jedinice
do neke druge, zadravarazvrstavanju
16
Ljudi su, u brojnim diskusijama voenim na tu temu, podse
ali
jedni druge na poznatu injenicu da je dosad najpotpuniji spi sak

znaenja koja su se pokazala iskazivim padenim formama ob javljen u
knjizi Blake 1930. Na njemu se nalazi, izmeu ostalog, i tzv similativ, koji
se egzemplifilruje primerima tipa laje KAO PAS.
197
jui ipak pri tom tu mogunost da "zaposednu" sintaksi ku

funkciju "prototipa". Tako se, na primer, u knjizi Schle zinger 1995
objanjava kako prototipski koncipovani "vrio ci radnji" sadre u
sebi ova semantika svojstva: "menjanje nekog datog, zateenog
stanja stvari u novo", "uzrokova nje tog dogaaja" i "kontrolisanje
uzrokovane promene" i zbog tih svojih svojstava dospevaju u
sintaksiku funkciju subjekta. Meutim, u reenici, recimo, Vrata
su se otvori la - vrata, koja su inae predodreena za ulogu
"trplja radnje", zauzela su, u ovom sluaju, subjekatsku poziciju
u reenici zato to je u obzir uzeto ono relevantno svoj stvo koje
je inae tipino za "vrioca", a koje se, ovom pri likom, pod datim
okolnostima, i vratima pripisuje: "me njanje nekog datog,
zateenog stanja stvari u novo".
657. Oko sredine devedesetih uinjena su dva korisna
pomaka u ovoj oblasti teorijskih prouavanja. Pokazano je, s
jedne strane, koliko je bez pravog pokria bilo dotad preo
vlaujue uverenje da jednoj padenoj oznaci sleduje sa mo
jedna tematska uloga - u reenici, recimo, kamilica je izleila
bolesnika datom imenicom kamilica iskazano je ono to istupa,
u odnosu na dogaaj izleenja, istovremeno i kao njegov
"prouzrokova" i kao "korieno sredstvo" (v. Kamp l
Rossdeutscher 1994: 144-146), dok ono to imenu je izraz bokal
u reenici Emilija je isp raznila bokal nije sa mo "trplja" akcije
pranjenja, nego je istovremeno i "izvo rite" one date tenosti o
ijem je uklanjanju iz bo kala re (v .
.Jackendoff 1997: 34) . to se, pak, druge pomenute teorijske
tekovine tie, ona se oliava u uvidu Jarmile Panevove u to da
na spisak "uloga" treba svakako staviti i one koje su u re enici
namerno ostavljene bez posebne oblike oznake, i to zato to tu
upravo odsustvo takve oznake slui kao odgova r.a jui signal
njihove sasvim specifine, pooptene priro de - u reenici,
recimo, deda esto pna o svojim doivlja-
198
jima
iz vremena rata uloga "korisnika" (dedinog prianja) je

poopteno
koncipovana
i,
shodno
tome,
saoptena
(oblikom)"nulom" (v. Panevova 1996a:25).
658. Na samom zavretku XX veka u najangaovanije
strunjake oko "atomizacije" semantiko-sintaksike priro de
tematskih uloga ubraja se ona istraivaka grupa prake kole
na ijem je elu Petr Sgall sa najbliim saradnicima. U nedavno
objavljenim radovima (Sgall et all. 1996, Sgall 1998) predstavnici
tog istraivakog tima izneti su pred strunu javnost spisak (koji
je jo uvek "u radu", tj. nedovr en) onih semantiko-sintaksikih
obeleja pomou kojih bi bilo postignuto to da se na nauno
najopravdaniji nain osvctli ujedno i specifinost svake od uloga i
njihov meu sobni odnos (ako bi se, na primer, obeleje
'sintaksiki rele vantna jedinica' predstavilo simbolom SYN,
svojstvo 'ivo' simbolom ANIM, a svojstvo 'usmerava radnju ka'
simbolom DIR, onda bi prototipska priroda uloge "vrUac" bila,
pomo u tih simbola, opisana ovako: SYN +, ANIM+, DIR+, a ulo
ga "izvorite radnje" ovako: SYN +, ANIM-, DIR+). Zasada,
meutim, tek ostaje da se vidi kako e izgledati konana ver zija
pripremanog spiska i kako e on biti primljen u stru nim
krugovima.
659. Ray Jackendoff je od samog poetka bio, i do dana

njeg dana ostao, najistaknutija linost kole semantiara sa MITa. Taj nekadanji uenik Chomskog odustajui, s jedne strane, od
pojedinih stavova svoga uitelja, a usvajajui, s druge, pojedina
naela kognitivizma, uspeo je, tokom po slednje dve decenije, da
izgradi sopstveno vienje mnogih teorijskih problema i stekne
time visok ugled u strunim krugovima. U ranim
osamdesetim (v. Jackendoff 1983) on je bio jedan

od prvih zastupnika ideje o potrebi priznavanja
injenice da onaj ko govori iznosi informacije ne o
onome to stvarno jeste, nego o svojoj subjektivnoj

interpretaciji
199
toga. Upozoravao je pri tom lingviste da se njih ne tie da li je

jedna u jezikom svetu postojea kategorizacija istinita, tj. da li
odgovara realnom stanju stvari; njihovo je, meutim, da pokuaju
objasniti kako je i zato u datom sluaju do nje dolo. Istom
prilikom Qackendoff 1983) izneo je i svoje uve renje da ne treba
striktno odvajati semantike i konceptual ne strukture, ba kao ni
semantilru od pragmatike. Saglasan je, od samog poetka, s
kognitivistima u ovim vanim poje dinostima: ne sumnja u
korisnost operisanja pojmom pro tolipske strukture, kao ni u
postojanje posebnih koncep t ualnih domena na mentalnom
planu od kojih neposredno zavisi semantizacija sintakse; ubeen
je da su procesi koji <>blikuju gramatiku strukturu prirodnih
jezika usklaeni sa mentalnim procesima metaforizovanja i
metonimijskih po vezivanja, a razlog zbog kojeg se jedan
konceptualni domen e >rganizuje po modelu drugog sagledava u
tome to oba konceptualna domena imaju, u osnovi, jednaku,
uopteniju strukturu. S kognitivistima se on (kao, uostalom, i svi ostali
predstavnici kole semantiara sa MIT-a) razilazi najvie ti mc to,
prvo, ne odustaje od rigoroznog formalizma pri ge ncrativnim
7
opisima, 1 drugo, nastavlja da prati i tumai re tuitate naunih
pristupa fenomenu uenja u nadi da e tako holje razumeti
ustrojavanje jezika i nae ovladavanje njime, tree, iz tog istog
razloga ne odustaje od odravanja stal nih kontakata sa
dostignuinla perceptualne psihologije.
17 Konceptualni semantiari prihvataju generativni pristup je l.lku

imajui u vidu (kako je to jasno fofiJlulisano u radu Deane l 'J96) injenicu
da samo takav pristup moe biti implicitno i
1 1rc ram za istraivake poduhvate u svim ostalim kognitivnim
llciplinama, bez obzira na to to u tom programu jeziku pripa

specijalno, privilegisano mesto.
200
660. Njegovo bavljenje znaenjima pokazalo se plodo

tvarnim, pre svega, u odnosu na raspravljanja o "(-) uloga ma".
Kritikujui Oackendoff 1990) dotadanju praksu u generativnoj
gramatici da se semantiki pristup reenici svodi na davanje
spiska tih i tih "uloga" koje odgovaraju tim i tim "argumentskim
pozicijama", on je predloio da se ubudue predikati prikazuju sa
to preciznije opisanim
semantikim strukturama. Tematski odnosi (to je njegov termin
za tematske uloge), istie on, spadaju u najvanije pojmovne
datosti; one nisu, po prirodi svojoj, "atomskog" karaktera, ve su
svojevrsne pojmovne konfiguracije, ustrojene delovanjem takvih
pojmovnih operatora kao to su 'kree se', 'miruje', 'izaziva'.
Priroda tih konfiguracija razaznaje se empirijskim putem uoavanjem toga koje se to leksike jedinice i koji sintaksiki
modeli, svojstveni postojeim jezicima, povezuju sa tim
konfiguracijama.
661 . to se leksikih znaenja tie, ona se, poJackendof fu
Oackendoff 1990), oliavaju semantikim datostima koje su od
nejednake vanosti za sintaksu, a sve zavisno od toga koji im je
aspekt svojstven - (l) konceptualni ili (2) perceptualni; one tipa (l)
jesu, a one tipa (2) nisu sintaksi ki relevantne18 (guske i patke,
na primer, ovek vizuelno i te kako jasno razlikuje, ali te uoljive
razlike meu njima ni su ni izbliza od onog znaaja na
mentalnom planu od ka kvog je fakat da se u oba sluaja radi o
neem ivom i pokre tljivom, mada ne i ljudskom - upozorava
autor). Manje vie u svim radovima koje je objavljivao u periodu
1990-1999
18
O tome koliko je u amerikoj lingvistici ve poetkom de
vedesetih godina bilo ivo interesovanje za odnos izmeu lingvi
stikih i konceptualnih struktura dovoljan je pokazatelj injenica da je,
1993. godine, ikako lingvistiko drutvo organizovalo
poseban simpozijum posveen tom pitanju.
201
Jackendoff stavlja naglasak na tu potrebu da se, kad je o se
mantici re, njeni konceptualni aspekti
postave u fo
kus naune panje. Otuda se on, doista sa dovoljno razloga,
smatra najeminentnijim predstavnikom konceptualne se
mantike.
662. Svi "konceptualisti", u koje se prvenstveno ubrajaju
predstavnici kole semantiarn sa MIT -a, na elu sa J acken
doffom, smatraju da se u temeljima konceptualne semanti
ke nalazi jedan omanji niz ontolokih kategorija, takvih, pre
svega, kao to su 'predmet', 'dogaaj', 'stanje', 'radnja',
'prostor zahvaen kretanjem', 'osobina', 'koliina', a da je
zadatak strunjaka da pokuaju sainiti to taniji spisak tih
ontolokih "prima". U upravljanju pogleda na tu stranu kon
ceptualisti se, u stvari, pridruuju takvim "nezavisnima" u
pogledu lingvistikog miljenja kakva je, na primer, Anna
Wierzbicka, kojoj je jedna od osnovnih preokupacija utvri
vanje primarnih pojmovnih datosti pomou kojih se orga
nizuje "jezik misli" (v. 647).19
663. Jackendoff se (u radu Jackendoff 1996) distancirao
od Chomskog utoliko to je objasnio kako ne poddava nje
govo uverenje da je sintaksa glavna generativna komponen
ta gramatike. Po Jackendoffu, fonologija, sintaksa i koncep
tualna struktura funkcioniu kao paralelni generativni siste
mi; svaki od njih ima svojih osobenosti, a meusobno su po19
Meutim, kad je o tom svojevrsnom "atomiziranju" re, treba
imati i sledeu okolnost u vidu: u modernim teorijskim istraivanji

ma uopte, tj. i izvan jezike nauke, forsira se strategija m i kro re
dukcija razmatranih pojava zbog preovlaujueg uverenja da su
celine zavisne od karaktera i organizacije njihovih sastavnih delo
va. "Program za postizanje jedinstva nauke jeste program za prime
nu univerzalnih mikro-redukcija" istakao Je, na izmaku osamdese
tih godina A. Scharf u svome radu naslovljenom Quantum Measu
rementandtheProgramfor Unity o/Science (Scharf 1989: 608).
202
vezani. Inae, i u sasvim nedavno objavljenoj studiji Culico ver
20
lJackendoff 1999
, kao, uostalom i u ranijim radovima

Qackendoff 1992, Culicover ljackendoff 1995, Culicover l
jackendoff 1997, jackendoff 1997), jackendoff naglaava: stoji
fakat da sintaksike strukture do izvesne mere nepo sredno
zavise od semantikih struktura; pa ipak su sintak sa i semantika
dve posebne oblasti sa svojim specifinim principima
organizacije. Dunost je buduih istraivaa Univerzalne
gramatike da se kako valja pozabave proble mom tog (nauci
zasad jo uvek nedovoljno sagledljivog) odnosa meu njima.
664. James Pustejovsky takoe predstavnik lingvistike kole
potekle sa MIT -A i takoe posebno zainteresovan za probleme
semantike, prvi je primenio striktno formalizo van pristup pri
osvetljavanju toga kako leksikon, tj. leksi ka komponenta jezika,
generativno funkcionie. On na planu ostvarivanja generativnog
procesa razaznaje dve po sebne etape: prvo biva obezbeen
odgovarajui vokabular za osnovne leksike informacije, a zatim se
stavljaju u po gon odgovarajui mehanizmi koji omoguuju ne samo
se mantiko bogaenje rei u komunikativnim kontekstima, nego i
razvijanje novih znaenja. Sve je on to podrobno opisao u svojoj
knjizi Pustejovsky 1995, koja je zaslueno izazvala veliku panju u
strunoj lingvistikoj javnosti.
665. Pri analizi znaenjske sadrine rei, Pustejovsky se
opredeljuje za teorijsku vizuru koja je inae svojstvena za
govornicima tzv. "kompozicione semantike" - zalae se,
20
U njoj Culicover i}ackendoffispituju fenomene povezivanja,

ekstrakcije i kvantifikacije s pogledom na to na kojoj strani treba
traiti "odgovornost" za njih - valja li nju pripisivati sintaksi ili se
mantici? Zakljuak do kojeg su doli glasa: tu se nikakav odsean
odgovor ne moe dati; to varira od sluaJa do sluaja.
203
naime, za raslojavanje pomenute sadrine na one zna enjske

pojedinosti ijom se ukupnou ona, kao t1Lkva, ali
ava. O semantici naziva predmeta Pustejovsky kae, na pri mer,
ovo: ona odslikava sobom, na mentalnom planu, pri cod u
imenovanog, s tim to ta priroda, u sutini, nije dru
go do ukupnost odreenih specifikacija (Pustejovsky tu
primenjuje termin qualia structure), a one su nepo
sredno izvorite nae upuenosti pre svega u to kako taj
predmet izgleda, emu slui, ali i u razne druge bitne po jedinosti
u vezi s njim. U kvalije izraza knjiga, na primer, ne spada samo
ta specifinost da se radi o ljudskoj tvore vini otelotvorenoj u vidu
brojnih, meusobno povezanih, a na odgovarajui nain i
ukorienih, listova hartije na ko jima su odtampane rei nekog
datog jezika, ve i to da je uloga imenovanog predmeta
informisanje, da je on name njen itanju, kao i da u njemu
pruene informacije imaju
svog autora. Pustejovsky s pravom naglaava vanost dava nja
to minucioznijih podataka o tome kakva je qualia structure
svake od
razmotrenih
jedinica unutar leksikona
koji su svojstveni postojeim jezicima jer to moe na rele vantan

nain pripomoi da se steknu svestraniji uvidi u fe nomene
polisemije, metafore i metonimije, dakle - upravo u one pojave
kojima teorijska lingvistika naih dana pokla nja najveu panju. Sem
toga kako (opet s pravom) upozo rava Pustejovsky (posebno u svome
radu Pustejovsky 1998), ra:Lnolikost mogueg kontekstualnog
okruenja leksike je dinice dobija tek onda adekvatno objanjenje
kad se uzmu
'a ' >bz ir njene qualta odreenosti- u prilikama, recimo, kad ktjigu
povezujemo s glagolom itati mi smo, u stvari, nau neposrednu
mentalnu optiku usredsredili na njeno svoj "'tvo telinosti, tj. na to
emu knjiga slui, a ako je poveemo ""pisati, znak je da nam je u
ii interesovanja njena agen
"'''la specifikacija (the agentive qualia), tj. ono podrazu-
204
mevano da svaka knjiga obavezno ima i nekog svog "tvor ca"

(Pustejovsky 1998:338).
666. Kraj devedesetih zatekao je oveanstvo u takvoj
civilizacionoj eri koja "pametne" maine postavlja u sredi te
panje. Upravo zbog te okolnosti strunjaci za kompju tere sve
uurbanije nastoje da uoe veze izmeu prirod nih jezika i
logikih sistema, a ta njihova "uurbanost" podstie i lingviste
odgovarajueg teorijskog profila, i to ne samo u Americi, ve i na
ostalim kontinentima, da se, jo intenzivnije nego u prethodnim
decenijama, posveu ju pitanjima semantizovanja iskaza.
667. jedan iz krugova nekadanjih istononemakih ge
nerativista, Manfred Bierwisch (v. 478)2 , iznosio je, jo

krajem osamdesetih (v. Bierwisch 1987 i Bierwisch 1988), svoja
teorijska vienja semantikog opisa koja i danas on i njegovi
uenici i sledbenici, posebno Diter Wunderlich, vr lo agilno dalje
razvijaju i uvruju. Po Bierwischu, seman tiki opis jezika treba
da ukljui dva nivoa - onaj "dublji", osnovniji, bio bi rezervisan za
konstituisanje leksikih zna enja amalgamisanjem odreenih
konceptualnih
"prima"
po
Fregeovom
principu
kompozicionalnosti, dok reeni na znaenja treba da ostanu
nespecifikovana - njih je neop hodno povezivati s kontekstom
kako bi im postalo do stupno uobliavanje u odgovarajue
pojmovne
strukture.
Ovo
Bierwischovo
predstavljanje
semantikog konstituisa nja, posebno u verziji koju danas
zastupa Wunderlich (v.
21 U navedenom paragrafu 478 ukazano je na svojedobno us
peno razraivanje generativizma na tlu Istone

Nemake, u e mu su prednjaili, s jedne strane,
germanisti Manfred Bierwisch i Wolfgang Motsch, a
s druge slavista Rudolf Riiika. Riiika je i do dana
dananjeg prvenstveno privren unapreivanju

genera tivne sintakse u omskijanskom duhu.
205
Wunderlich 1997) takvo je da bi se, kako je ve primenje no u

strunoj literaturi, predloeni opis mogao bez nekih ozbiljnih
tekoa inkorporirati u sistem deskriptivnih po stupaka
omskijanske gramatike.
668. Inae, to se tie onih dvaju principijelnih pitanja na koja,
poev od osamdesetih godina, lingvisti posveeni istraivanjima
znaenja pokuavaju (zasad jo uvek bez uspeha) da usaglase
svoje odgovore (l) kakve su poj movne datosti na planu mentalne
semantike, a kakve na planu lingvistike? i (2) da li je
vieznanost pojava na rav ni lingvistike ili kognitivne
semantike? - reagovanje Bier wischovo na njih (izneto jo
svojedobno u radu Bierwisch l Schreuder 1992) je sledee:
-
Slaui se u naelu sa potrebom teorijskog razlikovanja

konceptualne i lingvistike semantike, on odbija da pri hvati
rasprostranjeno uverenje o tome da samo konceptu alna
semantika operie s ogranienim nizom; ontolokih kategorija
(takvih kao 'predmet', 'dogaanje', 'osobina', 'koliina' i sl. ), tj.
naglaava da i pri teorijskim osvetljava njima znaenjskih
realnosti jezika treba takoe raunati s ogranienim nizom
semantikih "prima". A to se viezna nosti tie, on smatra da tu
kognicija igra odluujuu ulo u. tj. da se upravo na mentalnom
planu daju razliite in terpretacije reima u razliitim kontekstima.
669. U veoma angaovane Evropljane na polju teorij skih
prouavanja znaenja, tokom protekle decenije, spa da i Peter
Harder. U strunim krugovima on je ostao zapa en po tome to
je u dva maha (Harder 1991:131 i Harder
1996:111) veoma argumentovano ukazao na znaaj koji Ima za
semantiku teoriju u celini pojam semantikog po tencijala
jezikih jedinica. Termin semantiki potencijal
sc odnosi na sposobnost tih jedinica da u nekim odree nim
prilikama, pod nekim odreenim uslovima, aktualizu-
206
ju neke od dostupnih im posebnih semantikih preliva, a na koji

e od tih preliva konkretno pasti izbor - to, u stva ri, predodreuje
strukturiranje nae mentalne slike onoga to je, u datom sluaju,
predmet iskaza.
670. U raznim evropskim sredinama, ukljuujui i slo venske,
vladalo je, tokom razmatrane decenije, posebno interesovanje za
probleme znaenja. Fenomenom zna enjski "atomiziranih"
leksikih jedinica jo uvek se, na primer, aktivno bavi, kao to se
bavio i prethodnih deceni ja, ugledni poljski lingvista Andrzej
Boguslawski (koji je, jo u u ezdesetim godinama, podstakao A.
Wierzbicku da usmeri svoj istraivaki pogled na tu stranu); u
nedavno objavljenom radu Boguslawski 1998 on umesno
upozora va na to da leksiko znaenje svih glagola koji
semantiki
odgovaraju naem znati ilustruje sobom ono emu je zai sta
prikladan termin semantika pnma. 22 Vredi i ovo spo
menuti: u Varavi izlaze dve publikacije sa karakteristi nim
naslovom: Studia semanticzne i Studia kognitywe. U
ovoj drugoj publikaciji je, jo sredinom devedesetih, Sta nislaw
Karo lak izneo panje vrednu analizu pojma glagol ski vid
(Karolak 1994), dok je Renata Grzegorczykowa, danas jedan od
najagilnijih semantiara Poljske, u tom istom vremenskom razdoblju
posvetila posebnu knjigu (Grzegorczykowa 1995) "lingvistiko;
semantici" koja pri kazuje njeno kompetentno poniranje u neke
znaajne lek sikografsko-leksikoloke probleme - u problem
.polisemi je, na primer.
671. I u Rusiji su, tokom devedesetih godina, bile, kao to,

uostalom i dan danas jesu, angaovane elitne naune
22
Za doslednu primenu pojma semantika prima u leksiko

grafskim prouavanjima zduno se zalagala, jo sredinom osam
desetih, Anna Wierzbicka - v. Wierzbicka 1985.
207
snage oko istraivanja znaenjskih pojava. Tu je, pre svega, na

leksikografsko-leksikolokim problemskim podrujima i dalje
upadljivo prisutno istraivako delovanje Jurija Dere kovia
Apresjana, lingviste za koga sam ve imala prilike da istaknem
kako je, jo ezdesetih godina, "stekao svetski ugled svojim
radovima" ( 449). Taj mu ugled i sad opstoji, neokrnjen. N jegova
(poslednjih godina u raznim prilikama izlagana) naelna vienja
naunih
zadataka
koji
stoje
danas
pred
leksikografom/leksikologom rezimirana su vrlo jasno, upeatljivo,
u radu Apresjan 1996. Aktuelni razvojni stepen njegove kole
dolino je prikazan i knjigom liorycnascKHii 1996.
672. U Rusiji se, osim leksike, vrlo ivo istrauje i sintak sika
semantika. Kao ni u onoj prvoj problemskoj oblasti, tako ni u ovoj
drugoj, rusKi strunjaci (zasad bar) veinom nisu skloni striktno
formilistikom pristupu analizi, mada im je inae oigledno
svojstvena upuenost u ono to se u pogledu teorije i metoda,
usvaja, prilikom znaenjskih prouavanja, na drugim stranama
sveta, posebno u Ameri ci. Tako se, na primer, jedan od
najeminentnijih predstav nika moskovske Iko/e semantiara - E.
V. Padueva - ta koe zalae za korienje pojma
kompozicionalnost u se mantikim istraivanjima (v. Padueva
1999), samo to 'ma pri tom ne operie njime onako kako to ine
ameriki lingvisti, nego na sasvin). drugojaiji nain. Nju, naime,
pr venstveno interesuje - ne kako onaj ko govori konstituie
1.naenjsku sadrinu svog iskaza, ve kako onaj kome je iskaz
upuen ralanjuje u sintaksinog njemu sadrane in IC mnacije,
kako one leksiko-sintaksikog, odnosno refe n-nei j alnog, tako i
one pragmatskog karaktera.
673. Komunikativnim aspektom iskaza ruski se stru njaci, u
stvari, poodavno bave. Ve je bilo govora o tome (v. 457) da je
jo u sedamdesetim godinama (1973) ob-
208
sin
Oerk funkcional'nogo
Funkcionalno-komunikativnim aspektima iskaza
javljena knjiga G. A. Zolotove
taksisa russkogo jazika
koja pod glavni obuhvat panje postavlja taj

aspekat, a on se, po Zolotovoj, manifestuje pre svega u injenici da lanovi
jednog istog gramatikog sistema mogu biti vrlo razliiti u pogledu svog
enu, recimo, u komunika tivnom

o eni; naime, dok prvi oblik ne bismo
komunika tivnog potencijala - akuzativ
pogledu stoji daleko ispod lokativa

mogli staviti kao naslov nekom napisu jer ga itaoci ne bi razumeli, drugi je u
funkciji na
slova prihvatljiv. I danas u Moskvi Zolotova stoji na elu onih koji razrauju
njenu
funkcionalno-komunikativnu gramatiku. 2
U nedavno
objavljenoj knjizi Zolotova et all. 1998, iji su autori ona i njene dve uenice,
operie se ne samo pojmom forme rei, odnosno sintakseme2\ koji se
oliava u doslednom voenju rauna o upravo izloenoj di
stinkciji, nego i drugim, za sintaksiko konstituisanje bit nim pojmovima, pored
izose mija (rei i

modeli, sintaksiko polje, modifikacija i sl.
ostalog takvima kao to su:
konstrukcija),
reenini
674.
bave se takoe vrlo aktivno i lingvisti iz Sankt Peterburga.
Funkcionalna gramatika Sanktpeterburke kole,
jo tokom
osamdesetih godina iroko razglaena i veoma cenje na u slovenskim

lingvistikim sredinama, dobila je lep pri jem i van tih sredina, ali tek u
devedesetim, poto su tek on-
23 Meu tim "ostalima" je izuzetno aktivna, na primer, M. V.

Vsevolodova - v. njen rad Vsevolodova 1997.
24 S pojmom i terminom sintaksika forma rei upoznala se struna
javnost onda kada je ugledao svet rad Zolotova 1967. Ka snije se sama
za isto, a njega je u
upotrebu uveo A. M. Muhin (u svojoj knjizi Mu hin
1980).
Zolotova poela sluiti terminom sintaksema
209
da i neslavisti, zahvaljujui, pre svega, pojavi knjige Bandar ko

1991, koja je objavljena na engleskom jeziku, dobili ko nano
priliku da se i oni izvorno upoznaju sa teorijskim vi <.lcnjima tog
funkcionalizma, iji je najeminentniji zagovor nik, od samog
poetka njegovog zasnivanja, upravo njen autor - Aleksandar
Vasiljevi Bondarko (koji je i u toj svo joj "engleskoj" knjizi izneo dodue, u neto proirenom, dopunjenom vidu, sve ono
sutinsko to je ve sadrano u
njegovom ranijem "ruskom" izlaganju o istom - Bondarko
1984).
Po uenju ove kole lingvistikog miljenja, svaka gra
matika forma neke date leksike jedinice ima svoj seman-1
ikipotencijal, to e rei odreeni broj ostvarljivih znae nja na

nivou diskursa. Osim toga, ona ima i svoj funkcio nalni potencijal,
a to je pojam iri od pojma o semanti kom potencijalu, budui da
ukljuuje u sebe i njega, ali i pojmove o drugim mogunostima
dostupnim datoj leksi ko-gramatikoj formi na nekom od postojeih
planova ko munikativnog oblikovanja iskaza - ekspresivnom, emocio
nalnom, stilistikom, strukturnom.

kola o kojoj je re
usredsreena je na ispitivanje funkcionalno-semantikih polja a
to znai na sagledavanje toga kako se odreeni poj
25
movi, na primer kategorija 'vreme' ili kategorija 'personal nost'

jeziki ispoljavaju, tj. koja ih sve sredstva i sa kojeg jczikog
nivoa (morfolokog, sintaksikog, leksikog) so bom signalizuju.
Privrenici ovakvog funkcionalizma sma traju, osim toga, da u
znaenjskom pogledu svaka jezika
25 Po uenju kole o kojoj je re persona/nost je termin koji sobom

pokriva skup takvih morfolokih, sintaksikih, leksikih i (kombinovano)
leksiko-morfolokih sredstava nekog datog jezi ka ija je uloga da slue
iskazivanju raznih relacija koje se nepo sredno tiu lica sagledanih u ulozi
uesnika komunikacije.
210
kategorija opstoji kao svojevrsno znaenjsko polje u ijem se

sreditu sustiu sve one znaenjske pojedinosti koje su
zajednike svim predstavnicima date kategorije, naglaava jui
pri tom da nas udaljavanje od "sredita" suoava sa postojanjem
njenih netipinih predstavnika olienih u ta kvim jezikim
jedinicama koje se od jedinica svojstvenih nekoj drugoj kategoriji
(nekim drugim kategorijama) se mantiki nedovoljno razlikuju i
ija oblika svojstva bivaju koriena i za iskazivanje pojedinih
informacija neukljue nih u kategoriju o kojoj je re. Sa
kognitivnom
lingvisti
kom
amerike
provenijencije
sanktpetecburki funkciona lizam ima, dakle, odreenih dodirnih
taaka - uvaava, u stvari, pojam prototipa samim tim to operie
pojmom sredite i pri tom na odgovarajui nain sagledava
princip ustrojavanja "netipinog" u jeziku.
675. Velika razglaenost istraivakih uspeha kognitivi sta u
krugovima jezikih strunjaka irom sveta ipak nije uklonila s
pozornice lingvistikih zbivanja zagovornike unapreivanja
generativne gramatike; takvi su, posebno u Americi, jo uvek i
brojni i vrlo aktivni. Danas ih, meu tim, ima od dve vrste, a
razlika se ispoljava u sledeem: dok se jedni i dalje bave
generativnom gramatikom shva enom u onom tradicionalnom,
omskijanskom smislu, to e rei da pokuavaju dokuiti koja
su, i kojim redosle dom deluju, ona pravila ija primena, u svom
krajnjem is hodu, dovodi do ostvarenosti postojeih jezikih
iskaza, dotle one druge interesuje prvenstveno funkcionisanje
tzv. mentalne gramatike, tj. sam fenomen toga ta se zbi va na
mentalnom planu ljudskog bia pri organizovanju onih
konceptualnih struktura iz kojih potom neposredno "izviru"
leksika i sintaksika znaenja njegovog jezika. I sam Chomsky
je jo uvek ivo prisutan "na sceni" aktuel nih dogaanja u
lingvistici, zahvaljujui uspehu svoje naj-
211
novije generativne teorije, nazvane minimalizam26, koju je on prvi put

detaljnije izloio u svojim predavanjima odranim s jeseni 1991. na MIT-u, a
ija je potpunija verzi ja publikovana potom u knjizi Chomsky 1995.2
676. U
ovoj svojoj poslednjoj, "minimalistikoj" fazi razmiljanja o jeziku,
Chomsky naglaava dve stvari. Prvo, da univerzalna gramatika ima, u

pojedinim svojim dome nima, parametarsku stvarnost koju treba tano uoiti,
pa e se onda moi predvideti koji su to sve vidovi gramati kih osobenosti sa
kojima je mogue sresti se u postojeem jezikom svetu. Drugo, da
organizacioni principi univer zalne gramatike moraju biti, u preduzetom opisu
te gra matike, eksplicirani na nain jasan, ekonomian, elegan tan, onako
kako se to radi prilikom pripremanja kompju terskog programa, to ujedno
znai da su pooptavanja
26
Napisi sadrani u knjizi Webelhuth 1995 osvetljavaju od nos
izmeu minimalizma i teorije upravljanja i povezivanja (go flemment and
binding theory) . A kad je ve o pomenutoj teoriji re, duni smo i ovo

posebno napomenuti: naporedo sa razvija njem minimalistikog pristupa
sintaksi nastavljena su, u deceniji koja nas ovom prilikom interesuje, i
razmatranj nekih od pro blema koje je Chomsky uoio, i poeo

razraivati, u osamdese tim godinama. Tako je, na primer, ostajala i dalje
u ii panje tzv. teorija kontrole (v. 661) - njoj su i u devedesetim pokla
njani produbljeni nauni osvrti; pomenuu, tek primera radi, dve nedavno,
i to izvan amerike sredine, objavljene knjige viso ko kompetentnih
autora, Marge Petter i Rudolfa RUike : Petter
1
998
i Rliika 1999.
l7
injenica je, meutim, da Chomsky svoj "minimalizam" ne prekidno
dalje dorauje, menjajui pri tom u njemu i neke bitne detalje. Tako je, na
primer, on nedavno odustao od operacije sa
nazivom Attract F Privuci F (gde je F oznaka za feature obeleje)
ustvrdivi: obeleja se ne mogu podvrgavati pomeranju
=
("features cannot move or be attracted" - Chomsky 1998: 34).
212
dobrodola, a redundantnosti nedopustive. Njegov "mini

malizam" je, u stvari, pokuaj da se jezika teorija rekon struie
tako to e se podrediti jednom minimumu rele vantnih uverenja,
od kojih je osnovno to da gramatiku tre ba sagledavati kao pojavu
iju prirodu odreuju tri "kon ceptualne neophodnosti"
("conceptual necessities'). Prva "konceptualna neophodnost":
kompjutacioni sistem o ko jem je re mora biti prikazan u
neposrednom sadejstvu s artikulaciono-perceptivnim sistemom,
tj. treba prikladno osvetliti i tu injenicu da se jezik izgovara i
slua. Dru ga konceptualna neophodnost: istom tom kompjutacio
nom sistemu mora biti obezbeen neposredan prikljuak sa
stanjem stvari na mentalnom planu; jer - jezik slui is kazivanju
misli i oseanja. Trea konceptualna neophod nost: nemogue je
ne povesti rauna o povezanosti datog kompjutacionog sistema s
leksikim - rei se na neki na in moraju inkorporirati u reenice.
28
677. U svojim minimalistikim razmatranjima Chomsky posebnu

panju posveuje fonnalnim obelejima ifo nnal features),
upozoravajui na to da su samo neka od njih u
interpretacionom pogledu od znaaja, dok druga nisu - nije,
recimo, ono nastavako -s koje se u engleskom doda je
prezentskom obliku predikatskog glagola u treem licu jednine
(mada je podatak o tom licu i broju ve prethod no eksplicirao
subjekatskom formom - up. he/she wants i sl.) i koje se, upravo
zbog te svoje interpretacione irele vantnosti, esto ne pojavljuje u
dejem jeziku i u kreol28
Ray jackendoff, koji, kao to je ve napomenuto - v. 659, u

krugovima generativista i u Americi, i izvan nje, uiva reputaci ju
najuglednijeg i najuticajnijeg uenika Noama Chomskog, na ao je
za potrebno da posebno ukae Oackendoff 1997: 1) na umesnost
potezanja tih triju "konceptualnih neophodnosti".
213
skom engleskom, a jeste, recimo, svaka ona oblika po sebnost

leksike jedinice koja informie o njenoj kategori jaJnoj
pripadnosti, tj. o tome da li je, u datom sluaju, po sredi imenica,
ili glagol, ili neto tree.
678. Pri osvetljavanju gramatikog odnosa kao ta

kvog Chomsky ovog puta naglaeno operie pojmovima
dominacija i sadravanje (containment), objanjavajui da

pridrueni lanovi neke sintaksike kategorije (engle ski termin
adjuncts) nisu pod dominacijom te kategorije,
ve su sadrani u njoj, to znai da on pojam tog odnosa svodi, u
sutini, na pojam o tome ta je ime, i kako, kon trolisana u
procesu gramatikalizacije. Iz reenog ne sa mo da je
podrazumljivo, nego se u minimalistikom pro gramu i posebno
istie: gramatika treba da se sastoji od sa mo jednog posebnog dela
namenjenog obavljanju struk turnih opisa kompjutacionim postupkom
i od samo dva nivoa u meusobnom sadejstvu - od logike forme i
fo netske forme, s tim to e svaki od njih "saraivati" sa sebi
odgovarajuim sistemima "performanse": logika for ma sa
konceptualno-intencionalnim, a fonetska forma sa akustikoperceptualnim; kompjutacioni strukturni opisi moraju biti usmereni
upravo na to da maksimalno zado volje pomenute uslove, kako se ne
bi ogreili o imperativ "konceptualne neophodnosti".
679. Za one koji su prihvatili minimalizam ima podosta

diskusionih tema. Postoje neusaglaeni pogledi na to kakvi treba da
budu struktura i poredak konstituenta unutar pro jekcije proirene
"verbalne fraze" (VP). Do sporenja ne dola zi samo oko njenog
obima, nego i oko raznih drugih bitnih detalja. Razliiti su, izmeu
ostalog, i dosada predlagani od govori na ova relevantna pitanja:
kako najadekvatnije prika zati adverbijalnu slubu "nominalne fraze"
(NP)?; da li tre ha ili ne treba pretpostavljati da su, preleksikalizacije,
214
sintaksike strukture ve organizovane i da su pravila po meranja

29
(movements) ve "stavljena u pogon"?
680. U deceniji o kojoj je ovde re zasnovana je i razvi
jana u amerikoj generativistiki orijentisanoj lingvistikoj sredini i

tzv. teorija optima/nosti (Optimality Theory), koja, ba kao i
minimalizam, strogo uvaava princip eko
nominosti prilikom primene deskripcionih postupaka. N jeni
tvorci, Alan Prince i Paul Smolensky, izloili su je 1993 (Prince l
Smolensky 1993). Nastojei, pre svega, da unaprede naunu
spoznaju fonolokih fenomena, oni su za teorijsko polazite svog
vienja jezika izabrali ono to
29 Karakteristino je da danas meu onima koji inae vrlo spremno
prihvataju zahtev minimalizma za doslednom prime nom principa
ekonominosti pri generativnom opisu postoji istovremeno i uverenje da
je sad ve krajnje vreme za "semanti zaciju sintakse". Tako se, na primer,
u knjizi Fox 1999 izriito na pominje, prvo, kako sintaksike operacije koje
ne zadiru u fono logiju ne bi trebalo primenjivati sve dotle dok one ne
"pogode" se mantiku interpretaciju reenice i, drugo, da bi umesno bilo
revi dirati onaj teorijski postulat o modularnosti po kojem sintaksu tre ba
opisivati nezavisno od semantike. Duni smo, meutim, po menuti i to da
se, poslednjih godina, javlja sve vei broj radova iji je cilj da, izloenom
analizom sintaksikih datosti, dokau pred nost minimalizma nad
prethodnim omskijanskim teorijama. Ta ko, na primer, eljko Bokovi, u

knjizi Bokovi 1997, uspeno primenjuje minimalistike deskripcione
principe pri osvetljava nju konstituisanja infinitivnih sintaksikih dopuna, a
i zbornik la naka Epstein l Hornstein 1999 takoe na ubedljiv nain
egzem plifikuje pozitivne strane minimalistikog sintaksikog opisa. Do
due, u poslednje vreme ne izostaju ni argumentovani kritiki osvrti na taj
teorijsko-metodoloki pristup; zbornik radova, reci mo, koji su pre neku
godinu izdali Werner Abracham i Elly van Gelderen (Abracham/van
Gelderen 1997), a u kojima je re ma hom o germanskim jezicima, sadri
upravo takve kritike osvrte.
215
je jo 1982. ustvrdio Paul Kiparsky, a to je da se u tim fe

nomenima sagledavaju "hijerarhije optimalnosti" ('hiera.r chies of
optimality"), tj. rezultati prirnene sledeeg princi pa: ako iz nekog
razloga doe do konfliktne situacije oko toga kojoj od moguih
solucija dati prednost, jezik iskrsli konflikt razreava u korist
optimalnog reenja. Isti autori su, istom tom prilikom, naglasili i
ovo:
681. Gramatikalizacija poiva na prinudama, prinude su

univerzalnog karaktera. Svojstvo gramatike svakog jezika je da
prinude hijerarhizuje. Prinude mogu biti prekrene kad izmeu njih
doe do konflikta, ona manje vana se zanema ruje u korist vanije.
Gramatiki je ispravna samo ona jezi ka forma koja je optimalno
ispotovala zahteve najvanije
prinude.
682. Godine 1994. John McCarthy i Alan Prince (McCar thy l

Prince 1994) su iz vizure optimalistike teorije osve tlili prozodijske
aspekte stvarnosti jezika, a 1995. (McCar thy l Prince 1995)
formalizovanim nainom prikazali me d u sobnu korelaciju dvaju
najvanijih pojmova te teorije - pojma verodostojnosti ifa
ithfulness), olienog u punoj
saobraznosti "ulaznih datosti" (inputs) "izlaznirna" (out puls), i
pojma prinude (constraint), kojom su prilikom i
lo izjavili (na str. 262) da bi, zbog izloenih teorijskih fun damenata,
gramatici za koju se zalau najvie, u stvari, od
gramatika oset/jiva na korespondentnost-(( :orrespondenceSensitive Grammar).
c ,varao termin
to se tie onih za funkcionalizam opredeljenih ;amerikih

generativista - kakvi su, u prvom redu, predstav nici relacione
683.
gramatike (Relational Grammar)30, Leksi l.!c):funkcionalne

gramatike (Lexical-Functional Gram-
-"' V. 654.
216
mar)31 Gramatike generalizovane frazne strukture (Gene

ralized Phrase Structure Grammar)32; i Gramatike /unog
para (Arc Pair Grammar)33; koje meusobno povezuje je dino
zajedniko im (izrazito neomskijansko!) uverenje da su gramatiki
odnosi primarne datosti, neuslovljene konstituentnom strukturom, i
njihova su nastojanja da se generativizam to vie unapredi takoe
aktuelna i od zna aja.
684. Inae, tu injenicu da ni minimalisti, ni optimalisti,

ni predstavnici svih tih razliitih struja amerikog generati vizma
tzv. funkcionalne orijentacije nikako jo nisu izrekli
svoju poslednju re o tome u kojim bi sve detaljima bilo
neophodno, po njihovom miljenju, generativne analize
podvrgavati reviziji upeatljivo dokumentuje sobom knji ga sa
upozoravajuim naslovom: Is the Best Good enough? Optimality
and Competition in Syntax (Barbosa et all.

1998), u kojoj su se svojim stavovima oglasila mnoga po zata
imena - N. Chomsky, J. Bresnan, P. Smolensky, J. Grimshaw, D.
Fox, D. Pesetsky i drugi.
685. I danas, na zakoraaju XXI veka, ba kao i tokom
dvadesetog, u najuglednije, na drugim kontinentima naji re poznate
lingvistike kole Evrope ubraja se kola "Pra ana", ali ovog puta u
prvom redu zaslugom onih njenih predstavnika koji svoj pristup jeziku
nazivaju funkcional no-generativnim. Tokom nekoliko prethodnih
decenija, razglaavanju tog funkcionalno-generativnog pristupa u
svetskim strunim krugovima doprinosili su najvie, osim radova
Petra Sgalla (o ijem je vienju stvari ve bilo rei
31
32
v. 655.
v. 656.
33 Ova verzija generativnog funkcionalizma razglaena je knji gom

johnson l
Postal 1980.
217
u ovoj knjizi - v. 545-549), i radovi dveju njegovih naj bliih

saradnica - Eve Hajiove i Jarmile Panevove.
686. Teorijsko polazite te prake grupe generativista svodi se, u

34
najkraem, na sledee :
Oni pretpostavljaju postojanje jednog "dubinskog" (po njihovoj

terminologiji - tektogramatikog) nivoa seman tikog
strukturiranja na kojem dolazi do organizovanja ka ko kognitivnih
sadraja, tako i onih znaenjskih pojedino sti koje su specifine
za dati jezik. To organizovanje mora biti, naglaava se, to
autentinije prikazano, budui da datosti koje ga na tom nivou
oliavaju postaju ono to se, s jedne strane, podvrgava analizi, a s
druge ukljuuje u postupak daljih semantiko-pragmatskih
interpretacija. Uverenje ovih generativista je pri tom i to da treba
razliko vati jeziki sistem od kognitivnog domena i da jezik ne t reba
raslojava ti na poseban sintaksiki, poseban seman tiki i poseban
pragmatski komponent. U tematski krug svojih sintaksikih
interesovanja oni i poslednjih godina Intenzivno uvruju pitanja
tipova sintaksikih jedinica. Za njih i dalje ostaje bitno to da se pomno
vodi rauna o r.ulici izmeu "slobodnih predikatskih modiftkatora", tj.
1akvih koji nisu neposredno implicirani znaenjem glagol 'kog
predikata i onih koji to jesu
35
, uz nastojanje da se
.H Punije uvide dae upoznavanje s izlaganjima u radovima: SJ.t;lll

1992, Sgal1 1994, Sgall 1995, Sgall 2000, Sgall l Bemova l Ha
fh'ova 1996; Hajiova 1993, Hajiova 1999, Hajiova 2000,
l lajiova l Panevova 1996, Hajiova l Partee l Sgall 1998, Hajiova

SJ.tall 1999; Panevova 1996a, Panevova 1996b, Panevova 1998,
l'.ncvova 1999, Panevova l Sgal1 1998.
' Potrebu takvog razlikovanja posebno je ubedljivo u svojim 1 1

tnljim radovima obrazlagala Jannila Panevova (v. pre svega
l'mcvova 1978), koja se, uostalom, i nedavno vratila istoj temi
218
svaka od postojeih sintaksikih jedinica, bilo da egzem plifikuje

sobom prvi ili drugi sintaksiki tip, to svestranije osvetli i sa
semantike take gledita. Praki generativisti
svoja razmatranja posveuju i poznatom problemufunkcio nalne
perspektive reenice, o kojem su svojevremeno, jo u eposi

lingvistikog strukturalizma, predstavnici prake lingvistike kole
imali, i umeli, mnogo toga da kau (v.
324) .3 Praki generativisti danas, u svojim radovima, ter minom

sistemski poredak ukazuju na onaj poredak uloga
i adverbijala koji je utvren u svakom datom jeziku. Osim tog
poretka, postoji, naglaava se, i poredak koji je uslovljen
komunikativnim dinamizmom, a taj se, ukoliko su posredi

kontekstualno zavisne jezike jedinice sa istom upravnom reju,
uspostavlja ne toliko po pravilima gramatike, koliko zavisno od
diskursne strategije govornog lica. S druge stra ne, ako se radi o
kontekstualno nezavisnim jezikim jedini cama sa istom upravnom
reju, one se, u pogledu svog re dosleda iskazivanja, usaglaavaju, u
stvari, sa sistemskim poretkom. Potrebno je jo i ovo posebno
napomenuti: mada predstavnici prake formalne lingvistike, ba kao i
ameriki generativisti, strogo vode rauna o "tematskim ulo gama"
(od upravnog glagola zavisnih) sintaksikih jedinica, njihova je
samosvojnost tu u tome to te "uloge" mnogo doslednije povezuju s
gramatikom. Oni, naime, svaki po
jedinani elemenat
tektogramatike strukture, a svaki, u stvari, odgovara onome to je u
reenici predstavljeno auto semantikim leksikim elementom,
odreuju i prema to-
(Panevova 1996a i 1996b, Panevova 1998) za to da ukae na jo

neke suptilnije distinkcije.
36 Poetkom devedesetih objavljena je knjiga Firbas 1992 u kojoj su
na najkompetentniji nain izloeni glavni uvidi "praa na" u ovu izuzetno
vanu sintaksiku temu.
219
me da li jeste ili nije zavisan od konteksta, s tim to je pri tom za

njih kontekst i ono to uesnici komunikacije
podrazumevaju na osnovu svoje kulture .
687. Osim istraivaa upravo opisanog naunog profi

la, "praane" danas dostojno reprezentuju i oni eki lin gvisti koji
se takoe oglaavaju u publikaciji Travaux de linguistique de
Prague lPrague linguistic papers
37
zalau
i se za semantiki pristup sintaksikim pojavama, a to su pre

svega Frantiek Dane i njegovi saradnici i uenici, ali i drugi
ugledni nauni radnici koji svoju istraivaku delat nost ostvaruju
u drugim naunim centrima
su, na primer, Miroslav Grepl i
eke - u Br nu na prvom mestu. Tako
Petr Karlik objavili nedavno (Grepl l Karlik 1998) knjigu o

sintaksikim datostima ekog jezika koje su osvetlili pr
venstveno s take gledita njihove semantike.
688. U raznim radovima koji su, tokom devedesetih ot<>dina,

objavljivani sa morfolokom problematikom kao otlavnom temom,
38 isticano je koliko je morfoloki feno men po sebi autonoman, u tom
smislu to ne odslikava e ,ha vezno sobom, ni u oblasti fleksije, ni na
podruju gra c k n ja rei, potpunu meusobnu korespondentnost
izme clu oblike oznake i onoga to je njome oznaeno. Posto-
Prikaz (s bibliografskim podacima) najvanijih radova e kih
lingvista razliitih teorijsko-metodolokih opredeljenja, koji '"' objavljeni u

prvoj polovini devedesetih godina, dao je Milo nu l ltadovanovi Radovanovi 1995.
" Koliko je morfologija ne samo u amerikim nego i u evrop llklm
strunim sredinama u centru panje svedoi i ta injenica
u l lolandiji (Dodrecht), poev od 1988. godine, izlazi posebl11
111
publikacija sa naslovom Yearbook of Morpbology (Kluwer,

" .ulcmic Publishers) . U broju 8 (1998. godina) te publikacije,
primer, naAli su se u ii panje poloaj infleksije u gramatici
1 ...
,dejstvo morfologije i fonologije.
1 1 1 1
220
je, naime, lekseme koje u pojedinim sebi odgovarajuim

deklinacionim ili konjugacionim formama biraju razlii te leksike
korene (up. odnos ovek - ljudt), odnosno koje, za istu
deklinacionu ili konjugacionu jedinicu, iskoriavaju
jednom ovakvo, a drugi put onakvo nastavako reenje (up. -IJU
u od kost-UU sa -I u od cev-1), kao to se, pri graenju
rei, istim derivacionim sufiksom ukazuje - u jednom slu aju na
enski rod (up. igra sa igra-ICA), a u drugom na deminuciju
(up. cipela sa cipel-ICA) . O tome kako bi tre
balo osvetljavati tu sloenu relaciju forma-sadrina u do menu
fleksije izjasnili su se, poetkom devedesetih, Step
hen Anderson (Anderson 1992) i Morris Halle i Alec Ma rantz
(Halle l Marantz 1993), a njima se pridruio svojim
zalaganjima za slina vienja morfoloke problematike
Mark Aronoff, izlaui ta vienja u knjizi Aronoff 1994, ko ja ve
svojim naslovom Morphology by itself- upozora
va na to da je njen autor ubeen u samosvojnost morfo lokog
fenomena. Ve sledee godine oglasio se svojom knjigom (Beard
1995) i Robert Beard, takoe se zalaui za autonomni pristup
morfologiji. Beard smatra da je u morfologiji neophodno
razdvajati formu od znaenja. Po njemu se pravila leksike
derivacije i infleksije primenjuju i u leksikonu i na nivou sintakse,
uz dodavanje odgovara juih gramatikih svojstava datim
leksemama. Ta gramati ka svojstva dobijaju svoj odgovarajui
odraz na posebnom morfolokom nivou, i to upotrebom afiksa,
redupli.kacija ma, promenom vokala i slinim obelejima. Po
njemu, morfeme nisu lingvistiki znaci otelotvoreni spojem odre
ene forme i odreenog znaenja, ve su to odrazi poseb nih
gramatikih kategorija. Upravo zato to, u svojoj teori ji, ne
postavlja lekseme i morfeme na isti, nego na dva po sebna nivoa
jezike organizovanosti, Beard svoju teoriju i naziva hipotezom o
-
leksiko-morfemskoj osnovici morfo-
221
logije. Izborom takvog termina on je eleo ujedno i da na glasi koliko

je njegov pristup morfemi razliit od onog rani jeg (zastupao ga je
svojedobno Bloomfield) kojem je izvo rite bilo u hipotezi o leksikoj
morfemi (the lexical mor pheme hypothezis), to e rei u
uverenju da izmeu ("slo bodne') leksike jedinice i ('vezanog')
oblikog pokazate lja gramatikih znaenja nema ozbiljne razlike,
budui da se u oba sluaja radi, u stvari, o istom - o jezikom znaku.
689. Jeziki strunjaci su se, i u devedesetim godina ma, vrlo
39
agilno bavili i fonolokim problemima Fono lo ke analize

generativista su se uglavnom bazirale na uvaa vanju poznate teorije
Paula Kiparskog, koja je izloena u radu Kiparsky 1982, a prema
kojoj fonoloka pravila delu ju i na leksikom i na tzv. postleksikom
nivou generiranja iskaza. Kiparsky je objasnio zato je vano, kad je
o prime ni tih pravila re, razlikovati upravo ta dva nivoa - leksiki i
postleksiki. Znaaj takvog razlikovanja za konstituisanje prozodijskih
fenomena na dolian je nain osvetljen to kom protekle decenije, i

to: uz dokumentaciju faktima en gleskog jezika, u radu Inkelas l Zec
1993, a uz pribavljanje odgovarajuih potvrda iz srpskog jezika u
radu Zec 1997. U ovom razvojnom trenutku jezike nauke meu vrlo
iva diskusiona pitanja svrstava se i ovo: kako postupati sa tzv.
klitikama da li ih treba locirati u domen sintakse, ili u domen
fonologije, ili moda u oba domena? Pri traenju odgovora na njega
pokazuju se nezaobilaznima upravo ta dva pomenuta rada Drage
Zec. Inae, i u vremenskom ra sponu koji nas ovde neposrednije
interesuje jedan od naj zaslunijh fonologa, Morris Halle, bio je
izuzetno nauno
-
'9 Uvid u dostignuti razvoj ni stepen fonoloke teorije poet kom

devedesetih daju izlaganja u knjigama Kenstowicz 1994 i Goldsmith
1995.
222
aktivan. Poetkom decenije izloio je, zajedno sa Alecom

Marantzom (Halle lMarantz 1993), teoriju o tzv distribui ranoj
.
morfologiji (Distributed Morphology) po kojoj se, u generativnom

procesu, striktno razlikuju morfosintaksika
obeleja od morfonolokih, dok je krajem decenije izloio svoj
tzv. princip podsistema (Halle 1997:427), koji se svo

di na ovaj teoriski postulat: kad je re o fonolokom eks ponentu
neke pojedinosti iz vokabulara, taj se fonoloki eksponent moe
smestiti u neku odreenu poziciju samo pod uslovom da data
pojedinost odgovara ili svim obele jima terminalne morfeme koja
nju treba da oliava, ili bar nekom podskupu takvih obeleja; u
protivnom - ne mo e. Ukoliko ima vie datosti u vokabularu koje
ispunjavaju uslove za takvo smetanje, bira se ona meu njima
koja je maksimalno saglasna sa pomenutim obelejima.
690. Do druge polovine sedamdesetih godina generati vistiki

postavljene analize polazile su po pravilu od uvere nja da je
univerzalni princip razlikovanja predikatskog argumenta u
subjekatskoj reeninoj poziciji od onog u ob jekatskoj striktno
sintaksiki utemeljen. Materijalnu potvrdu ispravnosti takvog
teorijskog stava davala je morfo logizacija tih argumenata u jezicima
kakav je, na primer, srp ski: u njima izbor konkretnog oblikog
reenja, nominativa ili akuzativa, upozorava uvek samo na to koja se
od tih dveju
kljunih sintaksikih pozicija ima u vidu - subjekat ska ili
objekatska. Prouavanja tzv ergativnih jezika su, me
utim, podrila veru u taj princip - iznela su na videlo podat ke koji
njegovoj iskljuivo sintaksikoj utemeljenosti pori u
univerzalnost. Naime, kad su ergativni jezici posredi pri
.
morfologizovanju predikatskih argumenata

u
kljunim sintaksikim pozicijama centralni znaaj
pripada, u stvari, znaenjskom momentu: samo ako
se za subjekatski is kazani
funkcija vrilatva date predi-
argument vezuje
223
katske radnje, njemu pripada posebna razlikovna oznaka, tzv. ergativna

forma; u protivnom mu ne pripada, pa se
subjekat i objekat reenice u morfolokom pogledu iska zuju jednako oblikom tzv. apsolutiva. Po ve
optelingvistikim razmatranjima, onaj
poodavno
prethodno opisani tip gramatikalizovanja naziva se
ustaljenoj
praksi
akuza tivnim,
a ovaj
ergativnim.40
691. Imajui pred
drugi
oima tu dokazanu mogunost ne jednake akuzativne/ergativne - gramatikalizacije, David Perlmutter je posumnjao u

umesnost dotada primenjiva nog postupka pri generiranju sintaksikih
struktura, pa je,
u
radu Perlmutter
1978,
izneo svoj uveni teorijski postu lat, u strunim
hipoteze o neakuzativnosti (1be

Unaccusative Hypothesis), koji je
krugovima poznat pod imenom
pokrenuo niz pitanja jo uvek nepresahle aktuelnosti.

Po Perlmutteru i onima koji su prihvatili njegovu hipo ll'ZU (a to su pre
svega predstavnici Relacione gramatike i Leksiko-funkcionalne gramatike),
neprelazni se glagoli, s
grupe, na
1hzirom na svoju leksiku semantiku, dele na dve
(unergatives}, ije je
leati, dremati i sl.), i ne
akuzativne (unaccusatives), koje stavljaju, dodue, do zna
11.v.
neergativne
leksike jedinice
zna t'tnje
lieno podatka o akciji (up.
nja da je akcija posredi, ali iskljuujui pri tom mogunost njenog prelaenja
na kakav objekat (up. trati, tucati i sl.).
Takva semantika situacija, smatraju oni, obavezno nalae
1dgovarajuu
reviziju tradicionalnog naina prikazivanja

10
U knjizi Dixon 1994: l izriito se napominje da se u savre mcnim

sintaksikim razmatranjima terminom ergativnost ukazu je na takav
gramatiki model u kojem se subjekat reenice s in lnanzitivnim
predikatom tretira onako kako bi se tretirao objekat 1 nanzitivnog
predikata, dakle - drugaije od subjekta iji je prei
lranzitivan.
224
neprelaznih glagola i njihovog subjekatskog argumenta u

procesu generisanja reenine strukture drugim reima,
neergativne i neakuzativne glagole treba povezivati sa ne
identinim sintaksikim konfiguracijama.
692. Mnogi od onih koji su se inae u naelu sloili s
Perlmutterom da je neakuzativnost sintaksiki otelotvo ren, ali
semantiki odreen fenomen ipak su odmah pohitali s pitanjima o
tome kako precizno razgraniiti ne akuzativne od neergativnih
glagolskih leksikih jedinica; da li na glagol venuti, na primer,
ilustruje svojom seman tikom prvi ili drugi leksiki tip? O tom i
drugim problemi ma iskrslim oko predloene podele, ali i o njenoj
neo spornoj umesnosti, sugestivno raspravljaju Beth Levin i
Mal.ka Rappaport Hovav, dva istaknuta imena amerike
lingvistike s kraja XX veka, u svojoj knjizi karakteristinog
naslova: Unaccusativity. At the Syntax-Lexical Semantics
Interface (Levin l Rappaport Hovav 1995). Ta knjiga je, uostalom,
posebno vana ve i zbog toga to u njoj autori iznose svoju
teoriju predstavljanja leksike semantike, ob janjavajui kako se
vri njeno "oslikavanje" u sintaksu. Govorei o toj temi, oni
naglaavaju: tu je uvek prvi zada tak tano odrediti one
znaenjske faktore koji odluuju o tome da li e neki dati glagol
ilustrovati sobom neakuzativ nu ili neergativnu semantikosintaksiku situaciju. Upo znavi se naknadno sa sintaksikim
datostima bantu jezika, i Joan Bresnan, koja je ve od ranije bila
usvojila Perlmuttero vu hipotezu, u dva znaajna rada objavljena
sredinom deve desetih - Bresnan 1994 i Bresnan l McChombo
1995 - daje jo svestrani ju podrku ideji stavljanja odreenih
tipova sin taksikih konstrukcija u odgovarajuu relaciju s
odreenom vrstom leksike semantike datog glagolskog
predikata. Rad Bresnan l McChombo je, osim toga,
vredan posebnog po mena jo i zato to autori u

njemu insistiraju na potovanju
225
primene Principa leksikog integriteta (Lexical Integrity

Princip/e) po kojem sintaksika pravila ne deluju
na ustrojavanje znaenjske sadrine rei.
693. Dodatni podstrek da se preispita validnost teorije o

univerzalnim, striktno sintaksikim mehanizmima uspo
stavljanja reeninih konstrukcija dala je sobom ona spe cifina
podvrsta ergativnih jezika na koju se primenjuje termin jezici
"rascepljene" ergativnosti (the split ergative languages).

Naime, ispitivanja "ergativnih" jezikih zona,
pre svega australijskih i kavkaskih, obelodanila su tu va nu

injenicu da unutar njih ima pojedinih govornih pod ruja koje
odlikuje ta rascepljenost: umesto da dati jezik dosledno sprovodi
obliko razlikovanje po principu erga tiv/apsolutiv, on to ini samo
sporadino - u jednom slu aju tako, a u drugom onako kako to
biva kad je usvojen razlikovni princip nominativ/akuzativ. O
konkretnom iz horu jednog ili drugog oblikog ponaanja imenske
rei najee odluuje, kako je utvreno, to o emu se datom
reju saoptava - ako se njome imenuje neki predmet, iz hor
pada, po pravilu, na ergativnu soluciju, a ako je posre di lina
zamenica, na akuzativnu (Garrett 1990: 261). Do due, u
pojedinim jezicima ponekad biva presudno i ne to sasvim drugo;
u radu SUverstein 1976, na primer, poka zano je da su, u nekim
domorodakim govornim podru jima Australije, vreme i vid datog
glagolskog predikata, kod tog izbora, ti "presuujui" inioci.
694. Svi takvi (najzad iroko razglaeni!) uvidi u vrlo

ncsaobraznu jeziku realnost ovog sveta u bitnoj su meri uzdrmali,
tokom poslednje decenije upravo proteklog sto lea, neka od
stoernih uverenja generativista, upuujui samim tim, intenzivnije
nego ikad pre toga, njihovu teorij sku misao na preciznije razluivanje
onoga to je zaista univerzalno u ljudskom jeziku, od onoga to to
nije.
226
695. Tokom devete decenije XX veka, i to ne samo u

lingvistici, nego i u nauci o kogniciji u celini, dolo je do naglog
porasta interesovanja za proveru toga u kojoj meri ljudski jezici
daju sobom verodostojnu potvrdu uverenju da osnovni regulativni
principi jezikog organizovanja imaju univerzalni karakter. Ishod
dosad obavljenog istrai vanja svodi se na ovo: univerzalizam
nije mogao biti na uverljiv nain potvren, ali su zato pribavljeni
brojni do kazi o teorijski relevantnoj divergenciji meu jezicima.
696. Poelo je tako to su znameniti istraivai sudbine
naziva boja u jezikom svetu, Brent Berlin i Paul Kay, koji su
svojevremeno, radom Berlin/Kay 1969, dali odsudnu
podrku univerzalistima, svojim drugim radom iz iste pro blemske
oblasti - Kay l Berlin l Merrifield 1991 - neoeki vano, a opet
odsudno, uinili upravo suprotno: uzdrmali univerzalizam. Naime,
poto su ovog puta ispitali dodatni broj jezika, oni su doli do
zakljuka da njihova prethod no izreena hipoteza o nekom
univerzalnom principu usvajanja, odnosno korienja, pomenutih
naziva ne stoji na sigurnim injeninim osnovama. Drugi, reklo bi
se ta koe odsudni udarac univerzalistikoj teoriji zadat je i
krajem decenije o kojoj je re.4 Usredreujui se na dva okvira

(frames) referencije o orijentirima u prostoru - na tzv. apsolutni
okvir, u ijem je obuhvatu neka nepomerlji va datost tipa tog i tog
geografskog objekta prema kojem
41 U meuvremenu, tj. u vremenskom rasponu od poetnog do

zavrinog praga razmatrane decenije, objavljeno je ba dosta zapa enih
radova, meu kojima se istiu knjige Lucy 1992 i Lee 1996, i ja je
sadrina bitno doprinela raspirivanju interesovanja za "whorfi janski
relativizam". John Lucy je, tavie, upravo tom svojom knji gom stekao
reputaciju svojevrsnog pionira u preusmeravanju nau ne panje nae
epohe sa univerzalizma na tu suprotnu stranu.
227
odreujemo gde je sever, a gde jug, i na relativni okvir, koji se

odnosi na trenutnu smetenost ljudskog tela uze tog za polaznu
taku odmeravanja relacije tipa 'levo' l 'de sno', 'gore'/ 'dole' i sl.,
dvoje lingvista i etiri psihologa te stirali su govorne predstavnike
13 razliitih jezika, koji su ujedno predstavnici vrlo razliitih
kultura, pa objavili, u radu Pederson et all. 1998, ono to su
spoznali na osnovu tog testiranja. Ispostavilo se: osnovne
mentalne predstave testiranih o stvarima za koje su pitani
organizovalo je sa dejstvo njihovih opteljudskih biolokih
mogunosti i nji hovih izrazito razliitih kulturnih i jezikih
odreeno sti42. jednom reju, nakon svega to se u poslednje
vreme o ljudskim jezicima saznalo, nema mesta pitanju otkuda to
da toliki od najmerodavnijih u nauci danas izjavljuju kako
Benjamin Lee Whorf 43 moda i nije bio na pogre nom putu
onda kada je tvrdio da ni govora nema o neka kvoj univerzalnosti
kategorizovanja, da tu postoje upadlji ve razlike, proizale,
oigledno, iz najtenje povezanosti naeg poimanja stvari sa
onim to je nametnuto specifi nou naeg jezika i naeg
kulturnog naslea. 44
42 Svojevrsnu senzaciju izazvali su (u tom vremenu ve iroko

razglaeni) podaci i o tome da postoje ak i takvi jezici u kojima Izostaje
dosledno, to e rei i pri sazdavanju pitanja, posebna e ,znaka
razlikovanja ljudskog od neljudskog, ivog od neivog (v. npr. rad
Aikhenvald l Dixon 1998 : 658, nap . 6 )
4
3 V. ta je reeno o Whorfu u 373.
.
44
U stvari, vodei strunjaci naih dana, po pravilu, i kad odba

naju Whorfovu hipotezu u njenom "jakom vidu" ("the strong whor
lian hypothesis"), tj. i kad ne veruju da jezik na odsudan nain od n<luje
kako e nam se "krojiti" misao, tu hipotezu ipak prihvataju
11 njenoj "oslabljenoj varijanti", tj. priznaju da jezik svojim specifi nostima
nesumnjivo donekle utie na miljenje, mada nikako u kljunoj meri. Taj
su stav, uostalom, mnogi ispoljiti ve poet-
228
697. Sledei taj (trenutno u neku ruku gotovo pomod ni)

pravac optelingvistikih interesovanja, pojedinci su se prihvatili
etnolingvistikih prouavanja, a pod tim termi nom valja
razumeti istraivanja toga ta pojedini jezici, svojom
specifinou, otkrivaju o mentalitetu ljudi koji njima govore.
Tako, na primer, Anna Wierzbicka (v. Wier zbicka 1996)
saoptava kako gramatika engleskog jezika daje takvu sliku
sveta iz koje se razabira da su, za Engleze,
uzroci stvarima pozitivno povezani s voljom oveka, da Englezi
insistiraju na delovanju, na voljnom aktu, dok gra matika ruskog,
naprotiv, predstavlja svet kao suprotsta vljen ljudskim eljama i
htenjima, to se svodi na to da Ru si ispoljavaju u principu stav
nemoi i pasivnosti prema onome to ih, tokom ivljenja, snalazi.
Takav njen uvid u razmatranu problematiku nije, meutim,
doiveo poziti van prijem u strunoj javnosti (v. Tarlanov 1999 i
Vsevolo dova/Kotvickaja 1999);pokazalo se, naime, opet na
osno vu promatranja odgovarajuih jezikih injenica, da je vrlo
nesavetno davati sudove o "nacionalnom karakteru" samo na
osnovu pojedinih datosti odgovarajuih jezika.
698. Nije, razume se, u jednom ovako sumarnom prika zu
"lingvistikih dogaanja" mogue osvrnuti se ba na sve naune
centre sveta odakle su, tokom devedesetih godina, poticala neka
samosvojna nastojanja oko toga da se teorij sko-metodoloki
pristup jeziku dalje unapreuje. Ono, me utim, to ipak treba
pomenuti to je da je takvih zbivanja bi lo u raznim strunim
sredinama Evrope, i to prvenstveno u onima sa duom tradicijom
aktivnog bavljenja optom lin gvistikom, to se i moglo oekivati.
Za ispaljene uvide u stvari tu je, po pravilu, karakteristino ovo:
tenja ka tome
kom devedesetih, o emu svedoe prilozi objavljeni u poznatom

zborniku Harman 1993.
229
da se na to plodotvorniji nain kombinuju neke iz ameri ke

lingvistike recentno preuzete teorijske novine sa tipino
evropskim teorijskim prilazima jezikoj problematici - ugledni
belgijski lingvisti, recimo, okupljeni oko Luvenskog univerziteta (u
koje spada, Brigida Rudzka-Ostyn, kao jed na od vodeih
linosti), propagiraju danas takve poglede na jezike probleme u
kojima istovremeno do izraaja do laze ideje svojstvene, s jedne
strane, tipino evropskom strukturalizmu, a s druge onoj verziji
kognitivizma koju zastupa ameriki lingvista Ronald Langacker.
Bilo je, naravno, u razmatranom vremenskom periodu, na
svim kontinentima, i takvih darovitih pojedinaca koji su
deklarativno, pod posebnim terminom, razglaavali svoje
originalne poglede na istraivanja jezika i stekli odmah izve stan
broj sledbenika, mada, u celini gledano, to to su ponu dili
strunoj javnosti zasada ipak ne utie u bitnijoj meri na glavni
razvojni hod nauke o jeziku. Pomenuu, tek pri mera radi, dva
sluaja:
(l) Tokom devedesetih godina jedan krug amerikih lin
J..,'Vistaprihvatio je teorijsko-metodoloki pristup sintaksi poznat
pod nazivom autoleksika sintaksa (autolexical synta.x) koji je
izloen, 1991. godina, u knjizi sa tim naslo vom, a iji je
zagovornikjerrold Sadock. Sadock je naziv sa i nio prema
terminu autosegmentalphonology, a taj se pri menjuje na onu
fonoloku teoriju koja posmatra fonoloke segmente kao posebne
entitete, sposobne da se na razliite naine meusobno
povezuju. Tvorac autoleksike sintakse svodi jezike iskaze na
razliite informativne jedinice, naglaavajui da ta njihova
razliitost proishodi iz toga u ko jl'm su smislu informativne sintaksikom, morfolokom, sc:mantikom ili kakvom drugom, pa
ih zatim analizira une k' ,liko nezavisno jedne od drugih. Ono do
ega je tom anali '' ,m doao on potom povezuje sa bazinim
leksikim jedini-
230
cama na donekle razliite naine. Sve to zajedno, u svom

ishodu, donosi jednu pojmovno prilino jednostavnu eks plikaciju
nekih inae vrlo sloenih fenomena. On, na pri mer, komplikovani
sluaj "klitizovanja" engleskog is u ko lokvijalnim izjavama tipa
The man 's at the door reava ovako: u postupku svoje
morfoloke analize on za klitiku
's kae da se ostvaruje kao sufiks s pogledom na man, dok
zatim, ocenjujui iste te jezike datosti iz sintaksike vizu re,
govori o tome da je 's glagol sa funkcijom upravne rei u odnosu
na at the door. Jednom reju, umesto da se, kao to rade drugi,
pridrava primene transformacionih pravila koja podrazumevaju
pomeranja, umetanja ili is putanja, prelaenja s jednog nivoa
posmatranja stvari na drugi, Sadock reenicu predstavlja kao
rezultat delovanja razliitih inilaca, a sve na maksimalno
jednostavan nain.
(II) Krajem decenije, Britanac William McGregor upo znao je
(knjigom McGregor 1997) strunu javnost sa prin cipima po
kojima je ustrojena njegova semiotika grama tika. Pod
semiotikom gramatikom on podrazumeva ta kav pristup jeziku
koji u sredite panje istraivaa posta vlja oznake gramatikih
znaenja, a one se, po McGrego ru, izmeu sebe razlikuju pre
svega po tome ta sobom obelodanjuju - ili (l) neto iz
iskustvenog domena, ili (2) 1'1eto iz oblasti logikog miljenja,
ili (3) kakvu pojedinost koja se tie meusobnog odnosa nekih
datih lica, ili (4) neki detalj koji je svojstven tekstualnoj
organizaciji saop tenog. Ostaje da se, u najblioj budunosti,
potvrdi da li je, odnosno koliko je, ovakvo prilaenje jeziku
odjeknulo i u strunim krugovima izvan britanske sredine.
REGISTAR IMENA
Abaelard 24
Abercrombie, D. 234
Abraham, S. 449, 531
Abraham, W. 449, 679n
Adamec, P. 324, 328
Adelung, J. C. 43n, 50, 50n
Adjukiewicz, K. 415, 532
Admoni, V. G. 457
Agaev, A. G. 593
Ahmanova, O. S. 385, 449, 457,
484, 593
Aikhenvald, A. 696n
Akmajian, A. 470
Akvinski, T. 28
Alatis, J. E. 593
Aleksejev, P. M. 497
Allen,}. P. B. 479
Allen, W. S. 15, 23
Ambrosi, A. 449
Ammon, U. 593, 604n
Anderson, J. M. 479, 604n
Anderson, S. 56
Anderson, S. R. 604n
Andreev, N. D. 497, 529
Antal, L. 449
Apostel, L. 513
Apresjan, ju. D., 248, 446, 447,

449, 457, 531, 614, 671
Ardener, E. 593
Arens, H. 15, 37, 46, 92
Aristarh 13
Aristotel 9n, 11, lln, 27, 388n,
389, 426n
Arnauld, A. 38
Arndt, w. w. 497
Arnold, E. 496n
Aronoff, M. 688
Arutjunova, N. D. 497, 613n
Ascoli, G. l. 187, 187n
Asselin, C. 479
Atkins, B. 16
Augustin 26 Augustin, J.
J. 351 Austerlitz, R. 248
Austin,}. 608, 609, 611
Avanesov, R. I. 139
Avrorin, V. A. 449
Babicki, K. l. 531
Bach, E. 144, 449, 604n
Bach, K. 609n
Bailey, C. J. N. 479
232
. Registar imena
Bailey, R. W. 497
Baldinger, K. 428
Bally, Ch. 138n, 168, 173, 253n,
269, 270, 271, 272, 273, 274,
275, 276, 436
Barbault, M.-C. 531
Barbosa, P. 684
Bar-Hillel. Y. 449,457, 529, 533,
534, 535, 536, 537
Barker, C. 653
Banoli, M. G. 184, 185, 192
Barwick, K. 37
Basilius, H. 78 Baljkan,
b. 144 Bateson, M. C. 3
76, 449
Baudouin de Counenay, J. 193,
194, 194n, 195, 197, 199,
236n, 251, 282, 282n, 285,
285n, 315,481
Baumann, W. 92
Bazell, C. E. 248, 457, 485, 571
Beard, R. 688
Becanus, G. 42
Belevitch, V. 513
Beli, A. 200, 202, 203, 607
Bellert, l. 479
Bemova, A. 54n Bendix,
E. H. 441, 449 Bene, E.
324 Beneova, E. 328
Benfey, T. 59
Benveniste, E. 139, 248
Berberovi, J. 418n
Berezin F. M. 201
Bergson, H. 177, 177n, 180n,
388n
Berkowitz, L. 593
Berlin, B. 696
Bernstein, B. 593
Bemtejn, S. 8. 197
Benagaev, T. A. 593
Benoldi, V. 192 Benoni, G.
184, 185, 192 Bhartrhari
19
Birwisch, M. 144, 248, 449, 478,
478n, 536, 612n
Bierwesch , M. 35, 35n, 36
Binnick, R. J. 449
Birdwhistell, R. L. 375n, 376
Birnbaum, H. 479
Blake, F. 655n
Bloch, B. 359
Bloomfield, L. 15, 18, 18n, 22,
37, 46, 56, 59, 240n, 242, 345,
346, 347, 347n, 349, 349n,
350, 350n, 351, 352, 354, 385,
688
Blumenthal, A. L. 385
Boas, F. 338, 338n, 340, 341,
341n, 351, 372
Boguslawski, A. 670
Boguslawski, A. V. 671
Bohtlingk, o. 23
Bokareva, L. E. 198
Bolinger, D. L. 359
Bolleli, T. 248
Bondarko, A. V. 448, 449, 674
Bonfante, G. 185, 192 Booth,
A. D. 529
Bopp, F. 49n, 53, 53n, 54, 59
Borgstrom, C. Hj. 411
Bokovi, . 679n
233
Botha, R. 479
Buyssens, H. 349n, 449
Bottiglioni, G. l S9
Brainerd, B. S31
Brame, M. K. 479
Brandenstein, W. 234
Brang, P. S84n, S93
Breal, M. S3n, lOS, 429, 429n,
430, 449
Brekle, H. E. 46, 449
Bresnan,j. 6S4, 684, 692
Bresnan, j. W. 623, 623n
llright, w. 376. S93
Hrin.kmann, H. S72, S73, 573n,
S79
Brockhaus, K. S29
Br0ndal, V. 248, 386, 387, 388n.
389, 390, 391
ll rough, j. 23
llrower, R. A. S29
llrown, R. L. 78. 38S
1\rowne. W. 479
llrozovi, D. 138n
llriicke, E. 22S
llrugmann, K. S9, 9S, 97, 97n,
98n, l03, 107,202,2Sl, 28Sn
llrunot, F. 170n. 171
1\udagov, R. A. 113, 449, S93
Uugarski, R. 138n, 144, 208,
351,479, S71
lh.ihler, K. 91,92, 182,31Sn,43S,
43Sn,436,4S1,4S7,S86n
lhakov,ju. S. S 13
lhanjakovski. V. ja. 481n
lharen, P. van 479
lharsill-Hall, G. L. 37
lhuts, R. 623
Camp, D. de S93
Cantineau, J. 298
Capell,A. 376, S93
Carlson, G. N. 62Sn
Carnap, R. 413n, 418, 421, 420,
427, 428, 4S7
Carroll, D. W. 604n
Carroll,). B. 248, 376, 38S, 497
Cassirer, E. 15, 46,248,418,421
Cauord,J. C. 529, S71
Cej tin, G. S. S27, S31
Chafe, W. L. 476, 479
Chao, Yuen Ren 240n, S 13, 602
Chase, P. N. 604n
Chatman, S. 359
Cheny,L. C. 308, 449, Sl3, S29
Chomsky, N. 46, 141, 142n,
243, 338, 360, 363, 421, 442,
449, 4S8, 4S9, 460, 461, 462,
463, 464, 46S, 467, 468, 470.
479, S30, S46, S49, S67, S77,
604, 619, 620, 620n, 621,
622, 623, 624, 62S, 626, 627,
628, 628n, 629, 630, 630n,
631, 632, 6S3, 67S, 67Sn,
676, 676n, 677, 678, 684
Chretien, D. 497
Coeurdoux 49n
Cohen, D. 144
Cohen, M. 171, 17 S93
Cole, P. 604, 609n, 610n, 611n
Collart, J. 3 7
Condon, E. U. 488n
Cordemoy, G. de 223n
Corrigan, R. 644
234
Registar imena
Coseriu, E. 248
Craig, C. 606n
Cce, B. 177, 177n, 178, 180n,
182, 183
Crystal, D. 593
Culi.kover, P. 663, 663n
Currie, H. C. 580n, 593
Curry, H. B. 531, 532, 546n,
549, 549n, 550
Cunius, G. 56, 93
i.kobava, A. S. 67, 92, 107
ulik, K. 449, 531, 548
Damourette, J. 171
Dane, F. 324, 325, 328, 455,
457, 545, 545n, 617n, 687
Danhy, J. J. 140n
Darden W. J. 479
Darmesteter, A. 150n, 430n,
449
Darwin, C. R. 60
Dauzat, A. 159
Davis, M. L. 164
Davison, A. 479
Deane, P. 636n, 638n
Degtereva, T. A. 248
Delacix, H. 171
Delattre, P. 234
Delbriick, B. 59, 67, 92, 97, 97n,
107
Demokrit9
Denisov, P. N. 531
Derbolav, J. 15
Descles, J.-P. 531
Desnickaja, A. V. 67, 107, 593
Deeriev, Ju. D. 593

Devoto, G. 185, 192
Dezso, L. 130n
Diebold. R. A. 385
Dieth, E. 228 Dietze,
J. 67
Diez, F. 56
Dijk, T. A. van. 594, 600, 616n
Dingwall, W. O. 144, 479
Dinneen, F. P. 15, 37, 46
Dinnen, D. A. 610n
Dittmar, N. 604n
Dixon, R. M. W. 566, 571, 689n,
696n
Dobia, A. 15
Dobrovskf, J. 56
Dobruin, R. L. 531, 540, 541
Doleel, L. 497
Donatus 25
Domseif, F. 77, 449
Doroszewski, W. 163, 164
Dove,A. 78
Do, D. 653, 654, 655
Drenovac. B. 152n
Dressler. W. 594, 600
Dufriche-Desgenettes? A. 277n
Dugas, A. 449
Durand, J. 604n
Durkheim, E. 251, 251n
Dyen, l. 497
Dyskolos. A. 14, 14n, 25. 26
uri, M. 418n
Edmont, E. 150, 150n
Edwards, J. 338n
Egger, E. 15
Ehlich, K. 593
Einstein, A. 120
Elwert, W. T. 449
Emeneau, M. B. 351
Emonds,J. E. 620n
Engler, R. 248, 268
Epstein, S. 678n
lrben, J. 530, 573
Ervin-Tripp, S. 593
lsper, E. A. 351
Estoup, J. B. 485n
Faltz, L. M. 612n
J:ant, G. 234, 308
J:asold, R. 593
hrguson, Ch. A. 593
hys, R. 532n, 550n
Filin, F. P. 593
Filipovi, R. 138n, 308, 359
l:illmore, Ch. 144, 325,445,
449, 455, 473, 476,479, 593,
604, 625, 636n,647, 648,
650, 651, 653, 654
235
Flores D'Arcais, G. B. 385

Fodor, J. A, 144, 442, 445, 449,
479, 619n
Foley, W. 638n
Fortunatov, F. F. 199, 200, 201,
202, 204, 315
Fourier, B. J. 222
Fourquet, J. 164, 453, 457
Fox, D. 679n, 684
Frege, G. 416
Frei, H. 273, 276
Freidenberg, O. M. 15
Friedrich, P. 376, 593
Fries, Ch. C. 351, 449, 457
Frings, Th. 530, 573 n
Frumkina, R. M. 385, 449, 457,
484
Fucks, W. 497
Fudge, E. 298
Gabelentz, H. G. von 88, 92,

236n
Gabka, K. 449
Gaifman, Ch. 536, 544
J:hma, V. K. 484
Gamillscheg, E. 159, 182
l,.lrbas, J. 324, 686n
Garde, P. 234
Flrth, J. R. 373n, 439n, 457, 567, Gardiner, A. 91, 92, 451, 457
Garfield, J. L. 619n
')71, 584, 593
Garrett, A. 693
Hruzabadi 33
Hscher-J(ljrgensen, E. 284, 298, Garvin, P. L. 144, 328, 435 n,
Hl
449, 457, 529
Gauchat, L. 151
1:1shman, J. A. 376, 580, 580n,
Gauthiot, R. 268
";93
l1itialov, S.Ja. 527, 531, 540, 541,
";44
J."Jttcher, H. 228, 513
Gazdar, G. 611, 624,

624n Gazdaru, D.
192 Gelderen, E.
van 661 n
236
Registar imena
Geldesen, E. van 679n

Gentilhomme, Y. 531
Giglioli, P. P. 593
Gillieron,J. 150, 150n, 151, 155,
156n, 157n, 158,159, 183, 251
Gipper, H. 376, 573, 579
Girke, W. 593
Giuliano, V. E. 529
Giv6n, T. 606n
Gladki, A. V. 531, 541
Gladwin, T. 586n
Glinz, H. 453, 457, 573, 573n,
579, 593
Godcl, R. 253. 268
Goldberg, A. 654
Goldsmith, J. 689n
Golovin, V. N. 497, 593
Gombocz, Z. 97n
Goodenough, W. H. 441, 449
Goodman, N. 428
Goosens, J. 164
Goossens, L. 640n
Goralikova, A. 548
Gordon, T. M. 612n
Gom, S. 529
G6my, W. 328
Gosh, S. K. 593
Grammonr. M. 165, 166, 171,
173n, 225, 234, 388n
Graur, A. 144
Grebe, P. 573
Green, H. C. 234
Greenberg, J. H. 140n, 164,
302n, 34ln, 376, 497
Greimas, A. J. 449
Grepl, M. 687
Grice, P. 608, 610, 611, 612

Grigorjev, V. P. 198
Grimm, J. 55, 55n, 59, 97, 97n
Grimshow,J. 647, 654, 684
Grochowski, M. 616n
Groot, A. W. de 139. 314, 451,
457
Gross, M. 144
Grosse, R. 593
Gruber, J. 449, 628, 628n
Grunig, 8. 479
Grzegorczykowa, R. 670
Guberina, P. 168, 168n
Guhman, M. M. 78, 593
Guillaume, G. 170n, 171
Guiraud, P. 170, 428, 449, 497
Gulich, E. 600
Gum pe rz, J. J. 580n, 593
Gyarmathi, S. 45, 45n
Haas, M. R. 351
Hajiova, E. 53, 54n, 531, 548,
617n
Hall, E. T. 376
Hall, R. A. Jr. 129, 129n, 185,
185n, 192, 248
Halle, M. 56, 57, 144, 234, 243,
298, 308, 338n,
465, 466,
479, 604, 623, 688
Halliday, M. K. A. 364,
566,
567, 568, 569, 570, 571, 593
Hallig, R. 449
Hammerich, L. L. 411
Hamp, E. P. 248, 359, 497
Hansen, 8. 642
Hansen-Spang, H. 411
llarary, F. 497
llarder, P. 669
llarkevi, A A. 513
llarman, G. 696n
llanns, R. T. 144, 449, 457
llamish, R. 609
l lamois, G. 46 l l
arper, K. 544 l
larris, J. 38n
l larris, z. S. 164, 347n, 356, 359,
376, 459, 460, 479 llotrtmann,

P. 248, 268, 497, 72, 573,
574, 575, 576, 577, 'P9
l l;utori, Sh. 449
lliaugen, E. 161n, 164, 242n, ll8,

356n, 359, 376
l lllvcrs, W. 457
l lllvct, L. 150n, 277n
l l &vranek,
B. 164, 298,
315,
.\ 1 8n, 328
l l . awkins, J. A. 613n l
l .ayakawa, S. J. 428 l l
.ayts, A. S. 376, 449
l l . ays, D. G. 529, 531, 542, 543,
'\H
l ldlncr, R.-M. S. 234

l l h lolph, K. E. 144, 449, 612n l
h llt, B. 638n, 645
lhlhi. G. 144, 453, 457 l
ldmholtz, H. von 223
llempcl, G.
428 lhndriksen,
H. 252n lhnm, H. 449
Un11 kr, J. O. 376 I
IH .aklit, 9, 9n
237
Herbart,J. F. 80, 80n, 84

Herdan, G. 484, 497
Herder, J. G. von 42n, 46
Hermann, E. 107
Hermogen 9n Herodian
14 Herodot8n
Herriot. P. 385
Hertzler, J. O. 376
Herzog, H. 592n, 593
Hewes. G. W. 376
Hickes, G. 39
Hilben, D. 415, 416
Hill, A. A. 457
Hinti.kka, J. 623
Hionh, F. 457
Hjelmslev, L. 248, 386, 392,
392n, 393, 394, 395, 396, 397,
398, 399, 400, 401, 402, 405,
408, 408n, 409, 410. 411, 576
Hoberg, R. 449
Hockett, Ch. F. 140n, 248, 347n,
351, 357n, 359,479, 501, 513,
564
Hoenigswald, H. M. 144
H0ffding, H. 388n Hoijer,
H. 376, 497 Holmes, J.
593 Holodovi, A. A. 541
Holt, J. 391
Honn, K. 144
Hooke, K. 222n
Hopkins, E. W. 67
Hor.Uek, K. 92
Hormann, H. 92
238
Registar imena
Horne, K. M. 144
Hornstein, N. 678n
Horrocks, G. 620n
Houchin, T. D. 497
Householder. F. W. 248, 457,
479 Houston, S.
H. 385 Hrang, P.
584n. 593
Hrozny, B. 489
Huber, J. 593
Humboldt, W. von 50, 50n, 68,
69n, 70, 71,71n, 72, 73, 74,
75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 178.
183, 373n, 382n, 574
Hundsnurscher, F. 449
Husserl,..E. 82, 532, 532n, 575
.7xi
H
ey, R. 593
Hymes, D. 376, 449, 497, 580n,

586n, 593
Ibm, P. 544 lida,

M. 629n Ingram,
E. 593 lnkelas,
Sh. 689
Iomdin, L. L. 614n lordan, l.
59, 192 Iordanskaja, L. N.
457, 527 Ipsen, G. 77, 78,
573, 573n
lsaenko, A. V.. 164, 312n, 315,
316
.
Ivanov, V. V. 198, 529, 531 Ivi,

M. 138n, 141n, 248, 308,
457, 618n
Ivi, P. 138n, 164, 234, 312n,
315, 464, 531
Ivir, V. 479
Jaberg, K. 151
Jachnow, H. 593
Jackendoff, R. S. 449, 470, 479,
620n, 628n, 653, 654, 657,
659, 661, 663, 663n, 676n
Jacobs, R. 144, 457, 609n
Jagi, V. 56n
}ager, s. 497, 593
Jakobovits, L. A. 144
Jakobson, R. 176, 198, 234, 243,
268, 284, 285n, 295, 295n,
298, 299, 300, 301, 302, 303,
304, 305, 306, 307, 308, 311,
312n, 314, 315, 316, 328, 351,
357, 362, 376, 449, 503, 513,
529, 584, 586n, 602
Jakubinski, L. P. 197
Janakiev, M. 527 JankoviMirijevski, T. 43n
Jankoky, K. R. 107
Jareva, V. N. 457, 593
Jauk-Pinhak, M. 23
Jeanjaquet, J. 151
Jedlika, A. 318n
Jespersen, O. 107, 388n, 450,
451n, 457
Johnsen, Sv. 411 Johnson,
M. 636n, 640 JohnsonLaird. P. N. 619n Jolles, A.
77
Joly, A. 38n
Jones, D. 234, 284, 287n
Jones, W. 44, 49n, 53
Joos, M. 229, 240, 248, 422n }
ud, J. 151, 159
Juliard, P. 46
Junius, F. 39
Kaburaki, E 617, 618

Kainz, F. 92
Kaiser, L. 234
Kakridis, Y. 640n
Kalinin, V. M. 497
Kamp, H. 657
Kanerva, J. 654
Kant, E. 388n
Kaptan, R. 623
Karadi, V. 50n
Karcevski, S. 244n, 315
Karlik, P. 687
Karolak, S. 457, 616n, 670
Karttunen, L. 479, 610n
Katarina Il 43n
K;Hii, R. 138n, 144, 411
Katz, J. J. 144, 442, 445,
449.
179, 609n
Kay, P. 650, 696
Ktcnan, E. L. 479, 607, 607n,
612n
Kl"iler, A. R. 144
Kl'mpelen, W. de 223, 223n
Ktmpson, R. M. 625
Ktnstowicz, M. 689n
Ktnstowicz, M. J. 479, 604
Ktyser,J. S. 464n
Kiefer, F. 144, 449, 479,
484.
27, 531, 541, 544, 548, 600
Kimball,J. 144, 449
King, R. D. 479
Kiparsky, C. 612, 612n

Kiparsky, P. 142n, 612. 612n,
680, 689
239
Kisseberth, C. W. 479
Kjolseth, R. 593
Klein, E. 624n
Klein, K. K. 530. 573
Klein, W. 593
Klimav, G. A. 497
Koerner, E. F. K. 107, 268
Kofika, K. 378n
Kohler, W. 378n
Kojen, L. 604n
Kondraov, N. A. 328
Koneski, B. 138n
Konig, K. 46
Kopanev, P. l. 579
Kopitar, J. 50n
Kopp, G. A. 234
Korzybski, A. 428
Koschmieder, E. 484
Kotelova, N. Z. 449, 457
Kotvickaja, S. 697
Kovacci, O. 144
Kova, N. 336
Kovtun, L. S. 593
Kraeninnikova, F. A. 579
Kratil 9n
Krenn, H. 479
Kroeber,A. L. 376, 497
Kruszewski, M. 193, 194, 197,
251, 277n, 282
Kuera, H. 497
Kuehner, P. 46
Kukenheim, L. 3 7, 46
Kulagina, O. S. 527, 529, 537,
538, 539, 540, 541
Kuno, S. 617, 618, 618n
Kunjanni Raja, K. 23
240
Registar imena
Kurath, H. 161, 164, 464n
Lenek, R. 593
Kurylowicz, J. 139, 198, 252n,

312n
Kuznjecov, P. S. 529
Lenneberg, E. H 144,385, 630n

Leontjev, A. A. 198, 385, 593
Lepschy, G. 248, 479
Lerch, E. 180, 180n, 182
Leroy, M. 46, 59, 144, 177n
Leskien, A. 95, 107, 202, 251,
285n
Lesnievski, St. 415, 532
Lei, Z. 451n
Leuninger, H. 385
Levelt. W. J. M. 385
Len, B. 647, 654, 692
Levinson, S. C. 611n
Le-Strauss, C. 371
Levkovskaja. K. A. 449
Lewis, C. l. 428
Li, Ch. N. 607n
Lieberson. S. 593
Linsky, L 428
List, G. 385
Llorach, A. E. 248
Locke,J 424
Locke, W. N. 529
Lockwood. D, G. 563, 565
Logar, T. 138n
Loja,Ja. V. 144
Lommel, H. 268
Lomtev, T. P. 483n
Longacre, R. E. 360, 366
Lotz,J. 497
Lounsbury, F. G. 441. 449
Lucy, J. 696n
Lukasiewicz, J. 415
Lulle, R. 27
Lunt, H. G.129, 129n, 144, 312n
Labov, W. 161, 163, 582, 591,

592n, 593, 638n
Lacerf, Y. 544
Ladefoged, P. 234
Lahutti, D. G. 484
Lakoff, G. 467, 468, 472, 479,
604, 604n, 633, 633n, 636n,
637,637n,639,640,643, 652
Lamb, S. 141, 365, 529, 545,
558, 559, 560, 564
Lambek, J. 536
Lancelot, Cl. 38
Lang, E. 479, 600
Langacker, R. 633, 633n, 634n,
636n, 639, 644, 698
Langendoen,D. T. 144,479, 571
Lapteva, O. A. 328
Las n ik, H. 620n
Lazarus, M. 80
Laziciusz, G. 298, 315n
Lesnievski St. 415.
532
Lee, A. van der 449
Lee, P. 696n
Leech, G. N. 611n
Lees, R. B. 479,497, 513
Lehiste, l. 234
Lehmann, W. P. 59, 144, 529,
592n
Lehrer, A. 638n
Leibnitz, G. W. 388
Leisi, E. 449
Lyons, J. 15. 144. 385, 449, 479,
571, 593, 612n
Ljapunov, F. A. 529
Lju Jun-cjuan 528n
Ljudskanov, A. 527, 529
Macaulay, R. K. S. 479
Mackay, D. M. 449
Mackensen, l . 530, 573
Maclaury, R. 641
Makkai, A. 565
Malinowski, B. 373n, 439n, 584,
593
Malkiel, Y. 144, 182
Malmberg, B. 144, 248
Mandelbaum, D. G. 351
Mandelbrot, B. 367n, 487, 513
Marantz, A. 688, 689
Marcus, S. 527, 529, 531, 540.
S41
Mare, F. V. 312n
Marhenke, P. 428
Maricki-Gadanski, K. 14n, 15,
i 18n
Mari, S. 268, 308
tarkov, A. A. 481, 485, 486

Markovi, M. 428
Mrouzeau, J. 176
M1rr, N. J. 63n, 204, 205, 206,
l07, 208, 209, 2 10, 211, 212,
l l 3, 215, 216, 217, 218, 218n,
lli
M.artinet, A. 144, 248, 313, 314,
\lH, 329, 330, 331, 333, 334,

\ \. 336, 337, 357n, 411
241
Many, A. 89, 92, 236n, 575n

Marx, K. 347n
Mates, B. 428
Mathesius, V. 315, 324, 328
Mathiot, M. 376
Matilal, B. K. 23
Matore, G. 171, 435, 457
Mattheier, K. J. 604n
Matuevi, M. l. 197
Mauro, T. de 268
Mayenowa M. R. 449
McCarty, J . 682
McCawley, J. D. 449, 468, 479,
610n
McDavid, R. 161, 464n
McGregor, W. 698
Mchombo , S. 692
Mclntosh, A. 571, 593
Meillet, A. 59, 97n, I lOn, 169,
170n, 171, 171n, 197, 251n,
388n, 392n
Meljuk, l A. 446, 449, 457, 479,
484, 527, 529, 531, 614, 614n
Menovikov, G. A. 593
Merrifield, W. 696
Meaninov, l. l. 213, 221
Meyer, P. 150, 225 Meyer,
R. M. 433 Micklesen, L. R.
529 Mihajlovi, Lj. 138n
Mikaeljan, G. B. 457
Mikerov, E. K. 593
Mikloi, F. 56, 56n Miku,
R. F. 138n
Mill, J. 3 78n
Mill, J. S. 378n
242
Registar imena
Miller, G. A. 385, 421, 513, 623,

630n
Miller, M. H. 385
Miller, R. L. 78
Misteli, F. 82n
Mohanan, K. R. 604n
Moisch, W. 476, 478n
Molonaja, T. N. 527, 529, 541
Monroe, G. K. 497
Montague, R. 455, 477, 479, 619
Moore, T. E. 606n
Moravcsik, E. 622n
Morf, A. 513
Morgan, J. L. 609n, 610n
Morris, Ch. W.424,425,427, 428
Moser, H. 573, 593
Moskovi, V. A. 497
Motsch, W. 478, 478n, 667n
Mounin, G. 23, 46, 59, 144, 428,
529
Muhin, A. M. 453, 457, 673n

Mukafovskf, J. 315
Muller, F. 385, 593
Muller, M. 65, 67
Miillner, K. 479
Muljai, . 138n, 308
Nagy, G. O. 449
Neass, A. 428
Nebeskf, L. 421, 530, 548
Nencioni, G. 192
Nepold, W. 593
Neubert, A. 593
Neurath, O. 428
Newell, L. E. 565
Newmeyer, F. 646
Newmeyer, F. J. 604n, 620n,

630n
Nichols, J. 627n
Nida, E. A. 359, 376, 449, 457.
529, 593
Nikolaeva, T. M. 376
Nikoljski, L. B. 593
Nirenburg, S. 604n
Nooten, B. A. van 23
Noreen, A. 236n
Novak, P. 531, 548
Novotny, M. 531, 548
O'Brien, R. J. 376, 479, 593
Oehrle, R. T. 604n Oettinger,
A. G. 484, 529 Oevermann,
U. 593 Ogden, C. K. 428
Oh, Ch, K. 610n
Olmsted, D. L. 376, 449
Oosten, J. van 652
Orenik, J. 141n, 479
Orlenko, A. 527
Orr, J. 59
Osgood, Ch. O. 385. 440n
Ostermann, T. 182 Osthoff,
H. 95, 107, 251 Otto, E. 78,
92, 575n Owen, N. F. 531
Oegov, S. J. 449
Padueva, E. V. 672, 449, 457,
484, 613n
Paillard, D. 449
Palaemon, R. 25
Pallas, P. S. 43n
243
Palmer, L. R. 144
Pickett, V. 457
l'anconcelli-Calzia, G.
234
l'anevova, J. 657, 685 , 686n,
531, 617n
l'anini, 17, 18, 19
l'anov, M. V. 593
Paper, H. H. 497
11app, F. 484, 527,531, 541
Paris, G. 150n
l'arker-Rhodes, A. F. 497
l'arrott, L. Y. 604n
Parsons, T. 655
l'artee, B. 479, 686n
11askvaleva, E. 527
l'assy, P. 279
l1atafljali 19
l'aul, H. 48, 98, 99,
100, 101,
102, 104, 105, 107, 430n
Pavlov, l. P. 348 n
Pavlovi, M. 167, 167n, 176
l'cano, G. 416
Pcdersen, H. 59, 107, 388n,
392n
11cderson, E. 696
Pci, M. 144, 248
Pcirce, Ch. S. 424, 424n
11crles, M. 536
11crlmutter, D. 691, 692
l'crlmutter, D. M. 479, 622, 622n
Pcsetesky, D. 684
l'ckovski, A. M. 200
l'cterfalvi, J .-M. 385
l'cters, S. 610n
l'ctofi,J. s. 479, 594, 600
!'etter, M. 675n
Pichon, E. 171
Pierce, J. R. 529
Pike, K. L 360, 361, 362, 363,
364, 366, 376
Pinborg, J. 3 7
Piotrovski R. G. 497, 513, 531
Pisani, V. 67, 144, 185, 192
Pitagora 9n
Piiha, P. 527, 548
Pittenger, R. F. 140n, 376
Plath, W. 457, 484, 497
Platon 9, 9n
Pognan, P. 449
Pokomy, J. 144
Polivanov, E. D. 197
Pollak, H. 59
Pop, S. 159
Popov, V. Ju. 579
Porzig, W. 77, 78, 573, 573n
Porezinski, V. 285
Pos, H. J. 248
Posner, R. 59
Pospiil, D. 548
Postat, P. 248, 338n, 351, 363n,
479, 622
Posvanskaja. A. S. 198
Potebnja, A. A. 88, 92
Pott, A. F. 57, 78
Potter, K. 234
Potter, S. 144, 159
Pottier, B. 449, 457
Prie, J. B. 593
Prince, A. 680, 682
Priscian, 25, 26
Prokopovi, N. N. 457
Protagora 9n
244
Registar imena
Priicha, J. 144
Psellos, M. 27
Puhvel, J. 144, 497
Pulgram, E. 234, 378
Pullum, G. 624n
Pustejovsky, J. 664, 665
Putnam, H. 531
Quine, W. van O. 428, 513, 529
Radovanovi, M. 604n, 687
Radtke, I. 580n
Raible, W. 600
Raki, S. 604n Rappaport-Hovav, M.
647, 654,
692 Ratsep, H.
479
Rask, K. R. 54, 54n, 54, 236n Rea,
J. Y. 497
Reformatski A. A, 248, 298
Regnel, D. 436. 449 Reibel, D.
A. 144 Reichenbach, H. 421
Reichmann, O. 449 Reiffer, E.
529
Revzin, l. l. 484, 529, 531, 539
Richards, l. A. 428
Rodman, R. 479
Rommetveit, R. 385
Ronjat, J. 167
Roques, M. 156n, 159
Rosch, E. R. 606n
Rosen, C. G. 622n
Rosen, H. 593
Rosenbaurn, P. S. 144, 457, 609n
Rosenberg, S. 385
Rosetti, A. 248
Ross, A. S. C. 487, 531
Ross, J. R. 468, 479, 604, 604n,
606, 609
Rossdeutscher, A. 657
Rousselot, P. J. 224, 234
Rozencvejg, V. J. 529
Rubinstein, H. 220
Rudzka-Ostyn, B. 698
Russel, B. 416n, 417, 418n, 428
Ruwet, N. 308, 479, 600
Ruika, R. 478n, 666n, 675n
Sack, F. 593
Sadock,J. M. 66, 604, 609n, 698
Sag, J. A. 624n
Sajnovics, J. 45n
Rianovi, M. 479
Salmon, V. 46
Salus, P. H. 15, 37
Riedlinger, A. 268
Riemsdijk, H. van 620 Ries,
J. T. 457 Riffaterre, M. 176
Sarnpson, G. 565
Sanctius, F. 38n
Sanfeld, K. 392n
Rigler, J. 138n Rjabova, T.
Sapir, E. 46, 244n, 341, 341n,

342, 343, 344, 344n, 346,
347n, 350n, 351, 372, 373
Saporta, S. 385, 464n
V. 385
Robins, R. H. 15, 37, 144, 571
Robinson, W. P. 593
245
Saussure, F. de 102, 165, 175, Sebeok, T. 144, 308, 351, 366.

195, 196, 236, 237, 240, 240n,
379, 449, 479, 565
241, 244n, 249, 250, 251, Sechehaye, A. 269, 276
251n,252, 253, 254, 262, 268, Semaan, K. _37
273, 277n, 281, 285, 285n, Semenjuk, N. N. 593
315, 341, 388n, 393, 393n, Serebrennikov. 8. A. 144, 164
W8n, 423n, 436, 574, 576,
Seuren, P. A. M. 479, 616n
Sgall, P. 141, 327, 328, 527, 530,
584
Sthaff,A. 428, 662
531, 546, 547, 548, 564, 617n,
St:hane, A. 144
658, 685, 686n
Scharf , A. 30n
Shamir, E. 536
schatzle, P. 593
Shannon, Cl. E. 501, 513
Schegloff, E. 593
Shevelov, G. 139
Schenkel, W. 457
Shuy, R. 593
Sd1ippan, Th. 428
Sibavajhi 32
Sthlegel, F. 53n
Siensema, B. 392n. 411
Slhleicher, A. 49, 58, 59, 60, 61,
Sievers, E. 202, 225, 226. 234
ln, 62, 63, 64, 65, 67, 94n,
Silverstein, M. 693
207n, 251, 253n
Simeon, R. 248
,,hlezinger, l. 656
Simonyi, Z. 97n
'l'hmidt, J. 64, 64n, 67
Singh, J. 513
Vhmidt, L. 449 'dtmidt,
Skalika, V. 315. 316
S. J. 600 'l'hmidt, W.
Slocum, J. 604n
Sljusareva, N. A. 2 51 n
457, 579 '"hmitz, R.Smirnicki, A. l. 339, 453
D. 604n Vhnelle, H. 479
Smith, A. G. 376
,,hreitberger. W. 59, 98n
Smith, F. 385
Smith, H. l Jr. 129, 129n, 359,
'd trenk, J. 593 'dtreuder,
R. 668 'l'hrijnen, J. 159
376, 457
Smolensky, P. 680, 684
'dlUchardt, H. 64n, 109, 1 10, 1 1 Soboleva, P. A. 556, 557
1, 112, 1 13, 177, 183, 430n
Sokrat 9n, 14n
\l'htitzenberger M.-P.
Sommerfelt, A. 113, 171
144 \thwake, H. P. 479
S0rensen, H. Ch. 411
'dtwarz, H. 579
Sotavalta, A. 234
.
Sou ci, G. J. 440n
,, ,,rie, J. 610n
246
Registar imena
Spang-Hanssen H. 411, 428

Spence, N. e. . 376
Spencer, F. R. 497 Spencer,
J. 426n
Sperber, H. 449
Spinoza, 8. 388n
Spitter, L. 113, 180, 180n, 182,
449 Staal, J. F. 23, 449
Stachowitz, R. 529
Staljin, J. V. 218, 220 Stankiewitt,
E. 164, 176, 198,
312n
Stati, S. 449
Stegmiiller, . 428
Steiberg, D. D. 144
Steinitt, W. 449
Steinthal, H. 15, 79, 80 81, 82,
82n, 84, 92
Stepanov, Ju. S. 428
Stepanova, M. D. 449, 457
Stem, G. 432
Stetson R. H. 234
Stieber, Z. 212n
Stockwell, R. P. 479
Strauss, O. H. 513
Streitberg, W. 98n, 107, 268
Strevens, P. D. 571, 593
Stumpf, e. 227 n Sturtevant,
E. H. 351 Sturtevant, W. e.
586n
Swadesh, M. 350n,359,494, 497
Sweet, H. 225, 234, 236n, 279
Sweetter, E. 639n Szemerenyi,
O. 248
ahmatov, A. A. 200, 285n
aradzenidze, T. S. 268
aumjan, S. K. 141, 244, 248,
312n, 410, 449, 532, 549, 550,

552, 553, 554
erba, L. V. 197, 198, 507n
melev. D. N. 449
rejder, Ju. A. 484
vedova, N. Ju. 453, 457
vejcer, A. D. 580n, 586n, 593
Tagliavini, G. 46, 59, 144

Tanenhaus, M. K. 604n
Tannenbaum, P. H. 440n
Tappolet, E. 151 Tarlnov,
Z. 697
Tarski, A. 415, 428
Tauli, V. 376 Taylor,
R. 640 Teller, P. 449
Teraccini, 8. A. 185
Tesniere, L. 139, 453, 457
Titelova, M. 527
Theban, L. 457
Thomas, L. L. 220
Thomas, O. 479
Thomason, R. 455. 479
Thomsen, V. 59, 67, 107, 388n
Thrax, D. 14, 14n
Thumb, A. 59
Thurot, F. 38n
Titchener, E. B. 87n
Togeby, K. 411
Tolomei, e. 36
Tolstoj, N. I. 191
Tondl, L. 449
247
Topolmcka, Z. 616n
Toporii, J. 138n
Toporov, V. N. 198, 513, 531
Trager, G. L. 129, 129n. 234,
248, 359, 367n, 376, 457
Traugott, E. 640
Travnlek, F. 176, 315
Trier, J. 77, 433. 434n, 435, 449.
573, 573n
Tmka, B. 315. 328
Trombetti, A. 191n, 206
Trubeckoj, N. S. 160n, 173n,
240n, 285, 285n, 286, 287,
287n, 288, 289, 292, 293, 294,
295, 296, 297, 298, 299, 308,
312n, 315, 316, 388n
Twadell, W. F. 359
Vennemann, Th. 479

Ventris, M. 489n
Verner, K. 55n, 97, 97n, 107
Vidoeski, B. 138n
Viertel, J. 46 VillaDei de, A. 26n
Vinogradov, V. V. 197, 449
Visentioni, B. 479
Vito de, J. 385
Voegelin, C. F. 164, 248, 351,
376
Voe&elin, F. M. 248
Vossler, K. 81, 177, 178, 179n,
180, 180n, 181, 182, 183
Vostokov, A. H. 56, 56n
Vsevolodova, M. V. 673n, 697
Vygotski, L. S. 92
l Jfimceva, A. A. 449
l Jhlenbeck, E. M. 479
l Jldall, H. I. 411
l Jllmann, S. 78, 436, 449
l Jngeheuer, G. 411
ll riagereka, J. 620n
l lspenski, B. A. 248, 376
l lspcnski, V. A. 604n
Wachtler, K. 457
Wald, L. 144
Wales, R. J. 385
Warnock, G. J. 120n
Wartburg, W. von, 7, 78, 449
Wasow, T. 624n Watermann,
J. T. 59 VVatkins, C. W. 497
Watson, J. B. 348n
Weaver, W. 501
Wechsler, S. 629n, 654
Wegener, P. 423n Wein,
v.-n Valin, R. van 638n
H. 92
V.arro, M. T. 24
Weinreich, U. 144, 161n, 164,
243, 248, 385, 440n, 443, 449,
V1&siliu, E. 479
592n, 593
V.atcr,. J. SOn
Vamlryes,J . 168, 171, 272, 276, Weisgerber, L. 77, 77n, 78, 433n,
449, 573, 579
Wln
Vachck, J. 248, 315, 316, 328
Vtalcntin, P. 78
Valin, R. 171
248
Registar imena
Weisler, S. 624n
Weitheimer, M. 378n
VVells, R. S. 248, 268, 359, 449
VVenker, G. 149. 149n
Whatmough, J. 484, 497
Wheeler, D. 604n
White, G. 428
Whitehead, A. N. 416n
Whiteley, W. H. 593
Whitney, W. D. 251, 337, 496n
Whorf, 8.-L. 373, 373n, 376,
696, 696n, 697n
VVierzbicka, A. 449, 614p, 615,
615n, 633n, 636n, 662, 670,
670n, 697
VViehle, D. 593
Wiener, N. 498, 500, 500n
Wierzbicka, A. ln, 4n, 30, 38,
38n, 65
VVijk, N. van 312n
VVilliams, E. 620n, 638n
VVilss, W. 604n
VVindisch, E. 285n
VVinteler, F. 280
Wirth, J. 622n
VVittgenstein, L. 418n,462n, 575
Wiwel, H. G. 236n
VVoodworth, R. S. 375n
Worth, D. S. 479
Wotjak, G. 449
Wunderlich, D. 479, 593, 667
Wundt, W. 83, 84, 84n, 85, 86,

87, 87n, 92, 347, 378n, 430n,
436
Yngve, V. H. 529
Yule, G. U. 487, 497
Zec, D. 629n, 689
Zeuss, K. J. 56
Zgusta, L. 449
Ziff, P. 421
Zimmer, H. 107
Zinder, L. R. 197, 234, 513
Zipf, G. K. 487, 488, 489, 489n,
497, 513
Zolotova, G. A. 457, 673, 673n
Zubacy,J. 315n. 392n
Zvegincev, V. A. 15, 23, 37, 46,
59, 67, 78, 92, 144, 182, 201,
411. 436, 449
Zwimer, F. 230n
epi, S. 78
ibreg, l. 612n
inkin, N. l. 234
irmunski, V. M. 593
ivkovi, S. 449
6lkiewski, S. 449
olkovski, A. K. 446, 449, 614,
614n
PREDMETNI REGISTAR
(Navedeni brojevi ne odgovaraju stranama ve paragrafima:
slovo n oznaava da se pojam pominje u napomeni ispod teksta <
,dgovarajueg paragrafa).
Mazija - kao predmet lingvistikih studija 306
Afektivna lingvistika - u okviru francuske lingvistike kole 168: - Ch.
Ballyja 270
Aglutinativan, -ni jezici 63
Akademski semantiar v. semantiar (filozofski semantiar)
Aktualizacija: Ballyjeva teorija - e 273
Aktualizator: jezika sredstvo za aktualizaciju (v. aktualizacija) Aktualni
lenbli vty (eki termin) v. funkcionalna reenina
perspektiva
Akustiki, - a fonetika: poetak razvoja 223 Aleksand.rijci
v. aleksandrijska kola Aleksandrijska kola: glavni radni
rezultati - e 14
Algebarska lingvistika nelinearnog (analitikog) tipa: smisao termina 530; razne kole 532-557
Algoritam: era - a u nauci 414 Alofona v.
kombinatorina varijanta
Amerika lingvistika: poeci 337; znaaj Boasovih radova 338-341;
Sapirova teorija 341-345; Bloomfield i zasnivanje distri bucionalizma 352366; Pikeova Tagmemika 360-366; antro poloka prouavanja jezika 367376; psiholingvistika 377-385 Amerikanci, "amerikanci" kao kola u
lingvistici (v. distribucio
nalisti)
Anaforizacija kao tema tekstualne lingvistike 596 i generativne gramatike
629
Analogija, zakon - e 94
Analogisti: stav - a u antikoj diskusiji o poreklu jezika 9
Anomalisti: stav - a u antikoj diskusiji o poreklu jezika 9
250
Predr.netni regtar
Antimentalizam: - Bloomfieldove teorije 349-350

Antropoloki, termin u amerikoj nauci 367n
Antropoloka lingvistika (etnolingvistika, metalingvistika, makrolingvistika)
: poeci - e 367 - 373; Whorfova teorija 373-374; prelingvistika i
paralingvistika ispitivanja 374; ki nemika 375
Apelativni karakter jezika po Buhleru 435
Apercepcionalistiki, Wundtova - a teorija 83
Aplikacija po aumjanu 501
Aplikativna dominacija u aumjanovoj teoriji 554 Aplikativno-generativni

model: faktori koji su uticali na uspo-
stavljanje
aumjanove teorije 549; sutina teorije 550-555
Aproksimativni metod u statistikim postupcima pri main
skom prevoenju 495 Apsolutiv u
ergativnim jezicima 690

Arbeit des Geistes (nem. termin) u "gramatici koja se tie sadr ine" 574
Arealna (geografska) lingvistika u okviru neolingvisti.ke 183; njen
doprinos dijalektologiji 188-190
Argument, pojam modeme logike 533
Arhifonema: nastajanje - e u procesu fonoloke neutralizacije 296
Artikulaciona (motorika) fonetika: poetak razvoja 223
Asimilacija: pojava - e po Grammontu. 166
Asocijativna teorija po Steinthalu 80
Asocijativni odnosi: nasuprot sintagmatskim po Saussureu 408n
-
Atomizacija leksikih jedinica 670

Autoleksika sintaksa (engl. Autolexical Syntax) J. Sadocka 66
Balkanistika: zaetak - e 56n
Balkanologija v. balkanistika
Bau-vau (onomatopejska) teorija o postanku jezika Sn
Bazina kategorija u teoriji Bar-Hillela 534
Bazina komponenta sintakse u teoriji Chomskog 463
Bazini renici izraivanje
- a 490
251
Beki serkl logiara v. logiki empiristi

Believe "prave". l "neprave" imenice i teorija o prototipima
.607
Biheviorizam kao nauni pogled 348; uticaj - a na ameriku lingvistiku

349
Bilingvistiki: - a sredina i problemi jezika u kontaktu 161 Bilingvizam:
ukljuivanje problema - a u studije dejeg jezika
167
Bioaran: - odnos u sintagmama (po Ballyju) 275; - a opozicija u fonologiji

293; - (dihotomijski) princip u fonologiji 301 Binarizam: - u Ballyjevoj
sintagmatici 275; - u lingvistikom metodu Romana Jakobsona 301-303;
znaaj Jakobsonovog
metodolokog - a u nauci 303-305

Binarnost (dihotomija): princip - i u uspostavljanju distinktiv nih
(fonolokih) opozicija 301
Biolingvistika, Zipfova - 488
Bioloki naturalizam u lingvistici (darvinizam u lingvistici. "Stammbaum"
teorija, "pedigree" teorija): osnovica teorije - a 60-63; teorija - a u
Miillerovoj stilizaciji 65
Bit u teoriji informacije 509
IUoomfieldovci v. distribucionalisti
Uoppovci v. komparatisti
Uritanska kola v. neofirthijanska lingvistika
eline (engl. termin) u Hallidayevoj teoriji 570
"
< :estica (engl. particle) u tagmemici 360
l )anska kola v. kopenhaka kola

Uarvinizam u lingvistici v. bioloki naturalizam l
kduktivni metod glosematiara 409
Uckodiranje: - u teoriji informacije 506; - u mainskom pre-voenju 518

Uclikatnost u Hallideyevoj teoriji 570 l
,rmocija u R G 622
lkskriptivan, - a gramatika: u doba aleksandrijaca 14; Panini jcva - 18;
pogledi Baudouina de Courtenay na - u 195
252
Predmetni registar
Deskriptivna (strukturalna) lingvistika v. strukturalna lingvi-stika

Deskriptivna semantika v. semantika (filozofska) Dezignator, pojam - a u
modernim semantikim studijama 437 Dihotomija (binarnost): princip - e
u prouavanju mere en-
tropije 509
Dihotomijski, - princip v. binarni princip
Dijahronina (dinamika) lingvistika: - nasuprot sinhroni noj lingvistici
267; poetak istorijske gramatike 54; osnovne razvojne karakteristike
- e u XX veku 131; strukturalno tu maenje istorijskog razvoja jezika
309-314
Dijalektologija: poeci - e 106; - u centru panje lingvistikih geografa
145; - u doba strukturalizma 160-164
Dijalektoloki atlasi: znaaj rada na - ima za razvoj lingvisti-ke teorije
148-152
Dijasistem u modernoj dijalektologiji 160 Dinamina
lingvistika v. dijahronina lingvistika
Dinamika kategorizovanja 641
Ding-dong (nativistika) teorija o postanku jezika Sn
Disimilacija, pojava - e po Grammontu 166
Diskretno kontrastiranje u teoriji Chomskog 606
Diskurs: - u teoriji praana 326; - u sociolingvistikim proua-vanjima 590:
semantika - a 616
Disperzija: polje - e u fonologiji (po Martinetu) 313
Distinktivan, - a funkcija foneme 277
Distinktivna obeleja: Jakobsonova teorija o - ima fonema 300-303
Distribucija - fonema po Trubeckom 290; - kao osnovica me toda
amerike lingvistike 350
Distribucionalisti (bloomfieldovci, jelska kola, amerikan ci), predstavnici
distribucionalizma (v. distribucionalizam)
Distribucionalizam: metod - a u amerikoj lingvistici 352: - u ispitivanjima
foneme 353; - u morfologiji 354 - u sintaksi 355; novija razvojna faza
- a 356-358
Distribution mode (engl. termin) v. nain distribucije Drvo u
teoriji Chomskog 463
253
Urvo zavisnosti u
Haysovoj teoriji 568 Uubina u

Hallidayevoj teoriji 568
l
)
u
makrostruktura u tekstualnoj lingvistici 597
Dubinska sttuktura u teoriji Chomskog 462-463 Uubinski

padei Charlesa Fillmorea 473
l )vos troka artikulacija u teoriji A. Martineta 331
l:ksotipski: - karakter operatora u teoriji Bar-Hillela 534

(instrumentalna) fonetika: razvoj
l:ksperimental.na
- e do
Flctcherovih radova 221-228; spektografska analiza u - i 228; u

-
drugoj polovini XX veka 230-234

Eksplicitno: odnos - og u jeziku prema implicitnom (u svetlosti teorije
informacije) 512
l :kspresivni karakter jezika po Biihleru 435n lkstenzija
znaenja u kognitivnoj teoriji 638, 638n
lkstenzivan, glosematiarski termin v. neobeleen (nemarkiran) mcmentarne

klase rei u
aumjanovoj teoriji 553
lmanation des Geistes (nem.
termin) u "gramatici koja se tie sadrine" 574
l:mpatija: interesovanje za teoriju o - skom organizovanju re enice

16 p; okolnosti pod kojima je pojam - e uveden u lingvistiku 617;
smisao korienja toga pojma 618
"l:mske" jedinice (engl. termin: "emic" units) termin u ameri koj
lingvistici 360
- karakter operatora u teoriji Bar Hillela 534 Energeia (grki termin)
u Humboldtovoj lingvistici 71; u teoriji
Endotipski:
pristalica "gramatike koja se tie sadrine" 574

- u teoriji informacije 506; - u ma-inskom
prevoenju 518
lntropija: merenje - e 508
lpisemema, termin - u amerikoj lingvistici 354 n lpistemologija:
epistemoloka orijentacija nauke XX veka 121:
1-:nkodiranje (kodiranje):
Hjelmslevljeva lingvistika na pozicijama - e 409

lrgativ, ergativnost, ergativni jezici kao
lingvistiki problem 690, 690n
254
Predmetni registar
Estetski idealizam u lingvistici: formiranje osnovnih ideja - a

177; - u interpretaciji Vosslerove kole 178-182; - u inter pretaciji
neolingvista 183-192
Etimologija: - u antiko doba 9; - u indijskoj gramatiarskoj tradiciji 21:
poeci - e u XIX veku 57; - u XX veku 133
Etnolingvistika prouavanja danas 697
Etnografska lingvistika, kola - e (kontekstualista) - 373n
Etnolingvistika v. antropoloka lingvistika
Faktivni glagoli kao lingvistiki problem 612
Familija (ruski termin semejstvo)"u teoriji Kulagine 538 Feature mode (engl.
termin) v. nain uspostavljanja osobenosti

Fenogramatiki nivo v. konstituentski nivo
Fenogramatika: uvoenje termina - 546
Fenotipski jezik u teoriji aumjana 550
Field (engl. termin) v. polje Filler
(engl. termin) v. ispunjiva
Filologija: filoloko interesovanje za jezik u doba renesanse 36: u XVII i
XVIII veku 39; u XX veku 136
Filozofija jezika po Martyju v. psihologizam u lingvistici
Filozofska semantika v. semantika
Filozofski semantiar v. semantiar
Fiziofonetika nasuprot psihofonetici 282n
Fleksivan, - ni jezici 63
Fona u Lambovoj teoriji 560
Fonema: objanjenje pojma - e 277; istorijat termina 277n; po Baudouinu
de Courtenayu 282; - po Sapiru 344; - po jone su 287n; - po
Trubeckom 287-291; - u Lambovoj teoriji
560; odnos generativne gramatike prema - i 465

Fonemiki stratum u Lambovoj teoriji 559
Fonemika, ameriki termin; v. fonologija Fonetski
nivo u Sgallovoj teoriji 546 Fonoestetika, Firthova
teorija - e 3 73n
Fonologija: nauka o fonemama u duhu prake kole 277; osnl vanje - e
285-287; fonoloki principi Trubeckog 287-298; u Lambovoj teoriji
559
255
Fonoloka kola v. praka kola

Fonometrija, Zwimerova - 230
Fonon u Lambovoj teoriji 560
Fonostilistika: Grammontovo razraivanje problema - e 175n
Forma - nasuprot supstanci po
m tev evoj teoriji 397; - u
Hallidayevoj teoriji 569;
Hjel
- u teoriji P tet
lj
Hartmanna 576
Forma, formalistiki, termini moderne logike u strukturalnoj
lingvistici 242
ri i 569
Formalno znaenje u Hallidayevoj
teo j
Formant, termin u fonetici 222

Formator, pojam - a u semantikim studijama 437n
Francuska lingvistika kola: psih
o fQ olo
ka, psiholoka i so
16 5171; doprinos - e
cioloka ispitivanja jezika u duhu - e

razvoju stilistike 172-174
Fraza, termin u savremenoj sintaksi 360

Frazna struktura u teoriji Chomskog 463
Funkcija: - u tagmemici 361 n; - u teoriji A. Martineta 334
ole 674
zasnivanje - 329;
l;unkcionalna gramatika Sanktpeterbuke k
l;unkcionalna lingvistika A. Martinet:-=
osnovni principi - 330-335

l;unkcionalna lingvistika: - v.
pr ka Oia ;
a
578
l;unkcionalna reenina pers
pektiva (
leneni vety) u uenju prake kole 3

hankcionalna sintaksika teorija
hmkcionalni potencijal leksi
peterburke kole 674
- u DR Nemakoj
eki termin: aktuain:i

n t:iVista
kog i
kih jeca
643
po uenju Sankt
11unkcionalno-komunikativna gra
a G .
A. Zolotove 673
11unkcionalno-semantiko
Sanktpeterburke
polje u teOri ji
kole 674
hmktor: - kao pojam modeme logike 53> 3: - u Sgallovoj teoriji
ma
-;46
c,n teorija v. teoriju o upravljanju i povez:f.vanju
c .rncaloko stablo, jezi ko - po Schle ic
Mi4
eru
61
dj u amerikoj sredini
u.rativizam funkcionalne ori

jenta
256
Predmetni registar
Generativizam M. Bierwischa 667-668 Generativna fonologija,

razvoj - e 465; - danas 604
Generativna gramatika: zasnivanje - e 458; transformacionali-zam Zelliga
Harrisa 459; nauni stav Chomskog u konfrontaciji s naunim stavom
Harrisa 460; osnovni pogledi Chomskog na jezik 462-463; uvoenje
metoda - e u razne domene jezikog ispitivanja 464; generativni
pristup u fonologiji 465; kontro verzni pogledi pristalica - e na njen
dalji razvoj 467; zasnivanje generativne semantike 468; razliiti
pogledi na semantiko konstituisanje reenice 469 - 472; Filmoreova
padena teorija 473; razvoj - e s kraja ezdesetih i poetkom
sedamdesetih go dina 474-477; - u Evropi 478; uverenja na kojima
poiva i da nas generativna teorija Chomskog 630; objanjenje
"raskola" u redovima generativista 631; znaaj teorije Chomskog
danas 632
Generativna semantika: - u leksikom ispitivanju v. semanti ku; kao teorija
-
suprotstavljena generativnoj sintaksi 468; - krajem osamdesetih 604

Generativni pristup leksikonu J. Pustejovskog 664-665 Genotipski
jezik u teoriji aumjana 550

Geografska lingvistika v. arealna lingvistika
Glasovne promene: - po Wundtovoj teoriji 86n.; po
teoriji
mladogramatiara 94; - prema tumaenju strukturalne lin gvistike
310; Jakobsonovi pogledi na uzroke - a 311; Marti netova teorija o ama 313
Glosar u mainskom prevoenju 525
Glosatori: - u doba aleksandrijaca 14
Glosematika (neososi.rijanstvo, danska kola, kopenhaka kola): zasnivanje
teorije - e 393 - 396; predmet prouava nja - e 396; teorija o
odnosima forme i supstance, izraza i sadrine 397-403; apstraktnost
- e 403-406: metod komuta cije u -i 406-408; razlikovanje
paradigmatike od sintagmati ke u -i 408
Glosologija v. semantika (lingvistika) Glotogonijski,
- teorije do XIX veka Sn i 42

Glotohronologija (leksikostatistika): postanak i znaaj - e 494
257
Govor (franc. parole) suprotstavljen pojmu "jezik" po Saussureu 266

GPSG v. gramatika generalizovane frazne strukture
Gradijent (engl. gradient) u Hallidayevoj teoriji 570 Graf
aplikacije u aumjanovoj teoriji 554

Graf uloga - a u Haysovoj teoriji 543
Gramatike relacije u teoriji RG 622 i LFG 623
Gramatiki nivo v. konstituentski nivo
Gramatiki pravilne reenice: u teoriji Chomskog 462 - u teoriji Kulagine
-
53 7
Gramatika generalizovane frazne strukture (engl. Generali zed Phrase
Structure Grammar)u odnosu na omskijanski generativizam 683
Gramatika generalizovane frazne strukture (GPSG), nova verzija generativne
gramatike 621; njeno zasnivanje i osnov ne teorijske postavke 624

"Gramatika koja se tie sadrine" (nem. termin: die inhaltbe zogene
Grammatik): zasnivanje kole 572-573; osnovni po gledi na jezik 574;
teorija P. Hartmanna 575-576; noviji raz voj ove kole 577; odjeci - u
DR Nemakoj 578
Gramatika konstrukcije (engl. Construction Grammar)Ch. Fillmorea 650
Gramatika lunog para (engl. Arc Pair Grammar) u odnosu na omskijanski
generativizam 683
Gramatika skala i kategorija (engl. scale-and-category gram mar) v.
neofirthijanska lingvistika
Gramatika zavisnosti i projektivnosti: Haysova uloga u zasni vanju - 543:
sutina teorije 543

Gramema, termin u amerikoj lingvistici 354n Grammar - u odnosu
na omskijanski generativizam 683

llarvardska kola: zasnivanje i odnos prema jelskoj koli 243; znaaj - e
307
Hijerarhija, - lingvistikih fenomena 245
Hijerarhije optim.alnosti (engl. hierarchies of optim.ality) u teoriji optimalizma
680
258
Predmetni registar
llijerarhizovanje tematskih uloga 647, 654

Hipersema u Lambovoj teoriji 560
Hipersemema u Lambovoj teoriji 560
Hipersememiki stratu.m u Lambovoj teoriji 559
Hipersemon u Lambovoj teoriji 560
llipertagmema u Pikeovoj teoriji 361
Hipofonema u Lambovoj teoriji 560
Hipofonemiki stratum u Lambovoj teoriji 560 Hipoteza o
leksikoj morfemi L. Bloomfielda 688
Hipoteza o leksiko-morfemskoj osnovici morfologije
R.
Bearda 688
Hipoteza o neakuzativnosti (engl The Unaccusative Hypo thesis) 691
Homonimija: - razgraniena od polisemije po Hjelmslevu 401
Homonimijski konflikti, teorija o - ima 156
Humboldtizam: Humboldtove ideje koje zastupaju predstavnici - a 71-75
Idealistika stilistika v. stilistika

Idiolekt termin modeme dijalektologije 160
llokucioni: - aspekt govornog ina 609
Imanentan: jezik kao - a pojava po teoriji glosematiara 404 Implicitno:
odnos -og u jeziku prema eksplicitnom (u svetlosti

teorije informacije) 512 Implikacije kao
lingvistiki problem 612 Indeks u teoriji BarHillela 534
Indijska gramatiarska kola: poeci - e 16-18; Paninijeva gra matika 18;
epoha posle Paninija 19; optiznaaj rada - e 19-23 Individualna
psihologija u jeziku: po Steinthalu 81; po Vosslcru 179: po teoriji neolingvista 186
Individualna stilistikav. stilistika
Inhaltbezogene Grammatik v. "gramatika koja se tie sadrine" Inhaltlicher
Aufbau (nem. termin) u "gramatici koja se tie sa
drine" 574
Inkompatibilan, - ne tendencije jezikog razvoja 311 lnnere
Sprachform , v. ununja forma jezika
259
Inovacija, jezika - 64
Instrumentalna fonetika v. eksperimentalna fonetika Inteligibilitet: fonetska
prouavanja u vezi s obezbeenjem - a
232
Intenzivan, glosematiki termin v. obeleen
Interjekcionalna teorija v. puh-puh teorija
Interpretativna semantika u okviru generativne gramatike 470 Invarijanta:
apstrahovanje - e kao osnovica modeme metodoloke procedure u nauci XX veka 116 lnvarijantan, - ne
jezike jedinice u fonologiji 289 lspunjiva (engl. termin filler)
u Pikeovoj teoriji 361 lstoricizam, - mladogramatiara v.
mladogramatiari Istorija jezika v. dijahronina lingvistika
lzoglosa, primena koncepta - e u Schmidtovoj teoriji talasa 64
lzomorfnost: pojam - i u duhu Kurylowic:zevog shvatanja 312n Izraz
nasuprot sadrini po Hjelmslevljevoj teoriji 397
jackendoffova teorija o jeziku 659-663
Jafetska teorija Marra 208-209
jedinica (engl. unit) u Hallydayevoj teoriji 508 jclska
kola v. distribucionalisti
Jtzici "rascepljene" ergativnosti (engl. the split ergative lan guages) 693
.Jtzici u kontaktu: fenomen - u centru panje modeme lingvi stike 161
.Jtziki savez: interesovanje za fenomen - a u neolingvistici 190 i u
lingvistici prake kole 320
Jrziko ispoljavanje (engl. performance) po Chomskom 462
.Jrdko zajednitvo: koncept - a u sociolingvistici 586
.Jrdk (franc. langue): pojam - a suprotstavljen pojmu govora po Saussureu
206
jr1.ik-posrednik u mainskom prevoenju 527
.Junktura: razraivanje problema - e u eposi distribucionalizma :\53
kalkulus: jezik shvaen kao - 427
kallorija u "gramatici koja se tie sadrine" 574
260
Predmetni registar
Kategorijama gramatika identifikacionog tipa u razradi Bar Hillela 533536: najnoviji razvoj 604
Kategorijama gramatika zasnovana na principima matema tike teorije
skupova: uloga Kulagine u zasnivanju - 537; sutina teorije 538;
ocena teorije 539; dalja razrada teorije 540
Kategorijama lingvistika P. Hartmanna v. "gramatika koja se ti-e
sadrine"
Kategorizovanje po kognitivistima 63 7, 640 Kauzacija: pojam
- e u semantikim ispitivanjima 441
Kazanjska kola: uslovi njenog postanka i radnog dometa 193-194:
stavovi - e posebno znaajni za razvoj lingvistike 196 Kibernetika:
zasnivanje - e 498; doprinos - e razraivanja teo-
rije informacije 498-502

Kimograf u fonetici 224
Kinema, distinktivna jedinica kine mike 3 75n
Kinemika v. antropoloka lingvistika Klasa u
Hallidayevoj teoriji 568
Klasina stilistika v. stilistika
Klasifikacija, - jezika: po Schleicheru 63; psiholoka (Steintha-lova) 82:
konceptualna (Sapirova) 341n
Klju: pojam - a u sociolingvistici 587
Kod u teoriji informacije 506; u ma.Jinskom prevoenju 517
Kodiranje v. enkodiranje
Kodni um, termin primenjen na dijalekatske pojave 161n Kodno jezgro,
termin primenjen na dijalekatske pojave 161n Kognitivna lingvistika, novi
naziv za revidiranu stratifikacionu
gramatiku 563
Kognitivna lingvistika; njeni glavni zadaci 634
Kognitivni domen po kognitivistima 636
Kombinatorina varijanta fonema (alofona): definicija - po Trubeckom
289
Komparatisti, prvi - (boppovci): epoha - a 53-59
Komparativna gramatika: - poetkom XIX veka 53-59; - u doba
mladogramatiara 94-98; - u XX veku 132; matemati ki kriteriji u
komparativno-istorijskim studijama jezika 494
261
Kompetencija govornog predstavnika po Chomskom 462
Kompleks u aumjanovoj teoriji 553 Kompleksni

simboli u teoriji Chomskog 463
Komponentna analizaznaenja 441
Komunikativni kanal (prenosni) u teoriji informacije 510
Komutacija, glosematiki termin v. supstitucija
Konceptualna semantika kao posebna lingvistika disciplina 661
Konceptualni (Sapirov) kriterij za klasifikaciju jezika v. klasifika-cija jezika
Konfliktni principi i modulska teorija 619
Kon.katenativna struktura u poreenju s determinativnom 543
Konstituent, termin savremene lingvistike 361n
Koostituentski (fenogramatiki, gramatiki) nivo u Sgallovoj teoriji 546
Kontekst po uenju prakih funkcionalnih generativista 686 Kontekst
u Hallidayevoj teoriji 569
Kontekstualisti, predstavnici kole kontekstualne (etnografske) lingvistike
373 n i 566
Kontekstualna lingvistika J. R. Firtha 566
Kontekstualna znaenja u Hallidayevoj teoriji 569
Kontinuum u Hallidayevoj teoriji 570
Kontradiktoran, -ne tendencije u jeziku nagoveten u uenju Baudouina
de Courtenay 195
Kontrolor prazne kategorije po teoriji generativne sintakse 629
Konvencionalizovani
obrazac
klauze
po
kognitivizmu
Konvencionalne (lingvistike) implikacije nasuprot konver
635
zacionim 610
Konverzacione implikacije nasuprot konvencionalnim (lingvi stikim) 610
Kopenhaka kola (danska kola strukturalne lingvistike): osnivanje - e

386-387; Br0ndalovi pogledi na jezik 388-391; Hjelmslevljeva
glosematika 392-411
Kopenhaki lingvistiki serkl: zasnivanje - a 387

Koren rei u semitskoj lingvistikoj teoriji 35
262
Predmetni registar
Korenski, - jezici 63
Korpus, termin u amerikoj lingvistici 352
Kreolski jezici (meani je ici, engl. pidgin languages): - po Schuchardtovoj

teoriji 110
Kriptografija: statistika u -i 489

Kvantitativna (statistika) lingvistika: poetak statistikog is pitivanja
jezika 485-489; osnovne teorijske tekovine - e 489; primena
statistikog metoda u leksikografiji, stilistici, dijalek tologiji 490-494;
statistiki metod u komparativno-istorijskim studijama i zasnivanje
glotohronologije 494; statistiki metod u teoriji informacije i
mainskom prevoenju 495
Kvantitativna izoglosa u poljskoj dijalektologiji 163
Labave (engl. fuzzy) granice meu kategorijama 638
Lajpcika kola v. mladogramatiari
Langue (franc. termin) v. jezik Leks u
Lambovoj teoriji 560 Leksema u
Lambovoj teoriji 560
Leksemiki stratum u Lambovoj teoriji 559
Leksika funkcija: koncepcija - e u teoriji sovjetskih semanti ara 446
Leksika sintaksa nasuprot strukturalnoj 453
Leksiko-funkcionalna gramatika (engl. Lexical Functional Grammar) u
odnosu na omskijanski generativizam 683
Leksiko-funkcionalna gramatika (LFG) nova verzija genera tivne
,
gramatike 621; njeno zasnivanje i osnovne teorijske po stavke 623

Leksikalizam Chomskog 471
Leksikografi: - iz epohe aleksandrijaca 14
Leksikografija: - u doba Arabljana 33; problemi modeme - e 442
Leksikon u teoriji Chomskog 463
Leksikostatistika v. glotohronologija
Lekson u Lambovoj teoriji 560
Leksotaktika pravila u
263
Lenjingradska fonoloka kola kao nastavlja erbinih shva tanja 197

LFG v. leksiko-funkcionalna gramatika
lingvistika geografija: zasnivanje kole
metoda 145-152; glavne
teorijske tekovine 152-158

lingvistiki relativizam, Humboldtov - 74 literarna
stilistika, kola - e 180
Logika koncepcija jezika u radovima predstavnika Port-Royala 38: u
doba francuskog racionalizma 41
Logiki empiristi (logiki pozitivisti, beki serkl logiara) doprinos - a
izgraivanju logistikog metoda 418
Logiki pozitivisti v. logiki empiristi
Logiki simbolizam u lingvistici 412-421
Logina forma u teoriji Chomskog 621
Logistiki - a gramatika 419
Logistika: poetak - e 415; okviri interesovanja - e 416-421
Lokucioni: - aspekt govornog ina 609
Makrolingvistika nasuprot mikrolingvistici 367n i 487
Makrosociolingvistika nasuprot mikrosociolingvistici 580 Manifestation
mode (engl. termin) v. nain manifestacije Markiran ( obeleen) nasuprot
nemarkiranom (neobeleenom)
295 i 305
Markovljev proces u matematikoj lingvistici 486
Marrizam: poeci - a 205; glavne Marrove ideje 206-213: - u razradi
Marrovih uenika 213-218; kraj - a 218; posledice epohe - a u
sovjetskoj lingvistici 219
Mainsko prevoenje: interesovanje za - 514; faktori koji s uslovili 515; poeci - a 516; angaovanje lingvistikih sna ga oko - a 515528; najnoviji razvoj 604
Matematika lingvistika kvantitativnog ( = nealgebarskog karaktera:
zasnivanje i znaaj - 480-493
Maternji jezik po teoriji neohumboldtovaca 574 Matrice, lingvistike
- u Pikeovoj teoriji 361 Mentalizam: stav strukturalne lingvistike
protiv - a 238 Mera kongruentnosti jezika u mainskom prevoenju
523 Meani jezik v. kreolski jezici
264
Predmetni registar
Meanje (ukrtanje) jezika po Schuchardtovoj teoriji 110: po Marrovoj

teoriji 208
Metafora u teoriji kognitivista 640
Metajezik: poetno interesovanje za - 121; izgraivanje -a 413; - kao
predmet interesovanja glosematiara 392; - u seman tici 614;
semantiki - A. Wierzbicke 614
Metalingvistika v. antropoloka lingvistika Metalogika:
interesovanje - e za metajezik 415 Metamatematika:
interesovanje - e za metajezik 415 Metonimija u teoriji
kognitivista 640
Mikroglosari u mainskom prevoenju 519 Mikrolingvistika
nasuprot makrolingvistici 367n i 487
Mikroredukcije u nauci 662n
Mikrosociolingvistika nasuprot makrosociolingvistici 580 Minimalizam;
zasnivanje 675, glavni teorijsko-metodoloki po-
stulati 676-678; diskusione teme u sadanjoj fazi minimali zma

689
Mladogramatiari: lajpcika kola i zasnivanje mladogramatiar stva kao
teorije i metoda 93-98; istoricizam - a 98; teorijski pogledi H. Paula
99-106
Model: teorija jezikih - a 530; - u
aumjanovoj interpretaciji 550
Modul, termin preuzet iz kompjuterskog programiranja 619 Modulsko

ustrojstvo jezika kao problem od ireg znaaja 619 Monema u
Martineovoj teoriji 331
Monogeneza jezika po Trombettiju 191n; po Marru 206
Montagueova gramatika engleskog jezika kao predmet inte-resovanja
predstavnika generativne gramatike 477
Morf u Lambovoj teoriji 560
Morfema u amerikoj lingvistici bloomfieldovskog tipa 354: u Lambovoj
teoriji 560
Morfemiki stratum u Lambovoj teoriji 559
Morfofonologija u programu prake kole 321
Morfofonoloki nivo u Sgallovoj teoriji 546
Morfologija sintaksikih jedinica po Martinetu 333
Morfon u
265
Morfotaktika pravila u La.mbovoj teoriji 560

Moskovska kola semantiara 671-672
Motorika fonetika v. artilrulaciona fonetika
Mutterspache (nem. termin) v. maternji jezik
Nain distribucije (engl. termin: distribution mode) u tagme mici 362
Nain manifestacije (engl. termin: the manifestation mode) u tagmemici
362
Nativistika teorija v. ding-dong teorija
Neakuzativnost i neergativnost kao sintaksiko-semantiki fe-nomeni
691-692
Nemarkiran (neobeleen) nasuprot markiranom 296 i 305
Neobeleen v. nemarkiran
Neofirthijanci (britanska kola) v. neofirthijanska lingvistika ..
.
Neofirthijanska lingvistika reprezentovana "gramatikom skala i

kategorija": aktivnost neoftrthijanaca 566; teorija M. Hallidaya 567570
Neohumboldtovci, sledbenici Humboldta 77; osnivai "gramati-ke koja se
tie sadrine" 572
Neolingvistika v. estetski idealizam u lingvistici
Neososirjanstvo v. glosematika
Neposredni konstituenti u morfolokoj i sintaksikoj teoriji di
stribucionalizma 355
Neutralizacija: fonoloka po Trubeckom 296
-
"Nezavisni": - u odnosu na mladogra.matiare 108; ideje "neza-visnog"

H. Schuchardta 108-113
Nivo, jeziki -: znaaj utvrivanja - a pri jezikoj analizi 354
Nivo funkcionalne strukture u LFG 623 Nivo
konstituentne strukture u LFG 623
Nominacija: problem - e u semiotikim studijama 436 Normativna
gramatika u doba aleksandrijaca 14; Paninijev rad
na - i 18; u XVIII veku 40
Ob u aumjanovoj teoriji 550

Obeleen v. markirao
266
Predmetni registar
Ogranienja na mogue derivaclje u generativnoj gramatici 472

Okresnost' (ruski termin) u teoriji Kulagine 538
Okvirna semantika (engl. Frame Semantics) Ch. Fillmorea 648, 679
Operand u aumjanovoj teoriji 555

Operator u teoriji Bar-Hillea 534
Opozicija: jeziki sistem poiva na principu - a 261; fonoloka teorija - a
292
Opta lingvistika: poetak - e sa Humboldtom 68 Opti
semantiar v. semantiar (filozofski) Oslikavanje (engl.
imagery) po kognitivistima 634
Osnovne semantike rei u teoriji sovjetskih semantiara 446 Otvor
(engl. termin: slot) u Pikeovoj teoriji 361
Pade u teoriji Chomskog 627
Padena gramatika Charlesa Fillmorea 473: njena sudbina da-nas 604
Palatogram u fonetskim ispitivanjima 224
Paradigma u sintaksi 453
Paradigmatika u odnosu na sintagmatiku po Hjelmslevu 408
Paralingvistika v. antropoloka lingvistika
Parole (franc. termin) v. govor Particle
(engl. termin) v. estica Paulova teorija v.
mladogramatiari
"Pedigree" teorija v. bioloki naturalizam u lingvistici
Perceptualna fonetika: njeni zadaci 232
Performativni glagoli u generativnoj semantici 604: u Austi novoj teoriji
609
Personalnost: operativni pojam sanktpeterburkih funkcionalni-sta 674n
-
Peterburka kola: osnovne odlike 197

Pidgin language (engl. termin) v. kreolski jezik
Polisemija, po kognitivistima 639
Polisemija: Hjelmslevljevo razgraniavanje -e od homonimije
odnos - e sa frekvencijom rei 491
401;
267
Polisintetiki, - a jezika grupa 34ln Polje (engl.

termin field) u tagmemici 362
Pomeranje du skale ranga (engl. termin shunting) u Halli-dayevoj teoriji
568
Pomona jedinica u Haysovoj teoriji 543
Povrinska struktura u teoriji Chomskog 462
Poziciona sintaksa]. Furqueta 453
Pragmatika po Morrisu 425; - kao nova lingvistika disciplina 610: ta
prouava - 611
Pragmatska semantika suprotstavljena sintaksinoj i leksikoj 611
Prajezik: problem - a u lingvistici poetkom XIX veka 70; - kao tabu tema
u doba marrizma
Praka kola (praani, kola funkcionalne lingvistike, kola f'onologa):
zasnivanje prakog lingvistikog serkla 315; dalji istorijat 316; principi
- e 317 - 322; razvoj do sedamdesetih godina 323; teorija o
funkcionalnoj perspektivi reenice 324; sintaksike koncepcije
razvijane tokom ezdesetih godina 325; analiza na nivou diskursa
326; algebarska lingvistika i praani 327
Praki funkcionalni generativizam: vodei predstavnici 685; uverenja
predstavnika - a 686-687; tematske uloge u vienji ma predstavnika a 657-658
Praki lingvistiki serkl v. praka kola Pravila
korespondencije u teoriji aumjana 550
Pravila povezivanja (engl. linking rules) u Fillmoreovoj gra matici

konstrukcije 650
Pravila prepisivanja (engl. rewriting rules) u teoriji Chom-skog 463
Pravila realizacije u Lambovoj teoriji 560 Pravila
zavisnosti u Haysovoj teoriji 543
Prazna kategorija u teoriji generativne sintakse 629 Praani
v. praka kola
Predikacija po Aristotelu ll n
Predikat: pojam - a u duhu Platonove koncepcije 10; po Aristo telu ll
268
Predmetni registar
Pred.iktabilnost: pojam - i u teoriji informacije 508

Prelingvistika v. antropoloka lingvistika 374 Prenosni kanal
v. komunikativni kanal
Presupozicija: - u semantikim ispitivanjima Fillmorea 445; kao znaajan
optelingvistiki koncept 474; interesovanje za - e u osamdesetim
godinama 612
Princip podsistema Morrisa Hallea 689
Princip pojmovne bliskosti primenjen u sintaksi 642
Pri.nuda - operativni pojam u optimalizmu 681
Pristup koji je orijentisan na pri.ncipe i parametre, obuhva-tan naziv za
novija teorijska vienja Chomskog 620
Procesi u sinhroniji po teoriji generativne gramatike 462
Projektivnost u Haysovoj teoriji 543
Promocija u RG 622
Prosta alternativa u odreivanju bita 509
Proirena standardna teorija Chomskog 470; njen diskretni karakter 606;
- posmatrana iz hronoloke perspektive 620
Prototip u kognitivistikoj teoriji 638
Prototipi: zasnivanje teorije o - ma 606; znaaj teorije o - ma u lingvistici
607
Prototipski ostvaren vrilac radnje 652
Psihobiologija, Zipfova 488
Psihofizioloka ispitivanja jezika u francuskoj lingvistici 166-167; - u
okviru psiholingvistike 377
Psihofonetika nasuprot ftZ iofonetici 282n
Psiholingvistika: oblast njenog prouavanja 377; udeo psiho loga u
razraivanju - e 378; metod psiholingvistikog ispiti vanja 3 79-384;
doprinos - e ispitivanju mehanizama pamt" nja i uopte procesa
uenja 384
Psihologija naroda,
izraena u jeziku; poetak teorije o - " u
-
Humboldtovom uenju 73; - po Steinthalu 81; - po Wundtu 85

Psihologiza.m u lingvistici: asocijativna (Steinthalova) psiholoMI ja jezika
80; apercepcionalistika (Wundtova) psihologija jr zika 84; Martyjeva
"filozofija jezika" 84
269
Psiholoki, -a klasifikacija jezika v. klasifikacija jezika; - e teo rije jezika v.

psihologizam u lingvistici
Puh-puh (interjekcionalna) teorija o poreklu jezika Sn
Pustaja kletka (ruski termin) u
Qualia structure (engl. termin) u teoriji J. Pustejovskog 665

Racionalna stilistika v. stilistika
Reenica: po Aristotelu ll; po Dionysiosu Thraxu 14n; definici-ja - e u duhu
distribucionalizma 357
Redundancija: funkcija - e u procesu sporazumevanja 510
Redundantan nasuprot relevantnom 238
Referencija: izuavanje - e nominalnih rei u lingvistici 613
Referencijalno znaenje kao problem preuzet od logiara 612
Relaciona gramatika (engl. Relation Grammar)u odnosu na
omskijanski generativizam 683

Relaciona gramatika (RG), nova verzija generativne gramatike 621
Relativna vrednost saoptenja u teoriji informacije 508 ltelatori u

ltelevantan nasuprot redundantnom 238 ltema
nasuprot temi 324
Rematika v. semantika (lingvistika) ltcmatologija v.
semantika (lingvistika) ltcprezentativan karakter jezika po
Bi.ihleru 435n ltctori iz epohe aleksandrijaca 14
lttvidirana proirena standardna teorija Chomskog posma trana iz hronoloke
perspektive 620
KG v. relaciona gramatika
Sndrina nasuprot izrazu po Hjelmslevljevoj teoriji 397 S<ale-andcategory grammar (engl. termin) v. gramatika skala i
kategorija
kale of delicacy (engl. termin) v. skala delikatnosti Nt'rna
u Lambovoj teoriji 560
Nt'mantema, termin amerike lingvistike 334n; - u Sgallovoj teo riji 546
270
Predmetni registar
Semantiar (filozofski semantiar): opti - i i njihovo illozof sko

interesovanje za jezik 426; akademski -i i njihov rad na semantikoj i
sintaksikoj problematici 426-428
Semantika (znaenjska) kategorija, pojam preuzet iz filozofi je 532
Semantika kohezija teksta, pojam - u tekstualnoj lingvistici 598
Semantika konfiguracija reenice u sintaksikoj teoriji praa-na 325
Semantike prime po Boguslawskom 670
Semantiki nivo sintakse u shvatanjima nekih praana 545
Semantiki potencijal u Harderovoj semantikoj teoriji 669
Semantiki profil rei 440
Semantiki (znaenjski) sistem u centru panje strukturalne semantike
433
Semantiko polje: teorija o -ima 434-436
Semantika (filozofska semantika) - po MGrrisovom shvata nju 425:
deskriptivna - po Camapu 427; teorijska - po Car napu 427
Semantika (semaziologija, sematologija, glosologija, rema tika,
rematologija) u lingvistici; od Breala do predstavnika strukturalne
semantike 429-432; teorija o semantikim siste mima 432-436;
semiotiki problemi 436-438; uoavanje teo rijsko-metodolokih
nedostataka 439; istraivanje "semanti kog proilla" rei 440;
komponentna analiza znaenja 440; traenje objektivnih metoda u
leksikom ispitivanju 442; do prinos generativne gramatike studijama
leksikog znaenja 443; povezivanje semantikih studija sa
sintaksikim 44; uvoenje koncepta presupozicije u ispitivanja
leksikog zna enja 445; teorijski pristup sovjetskih semantiara
446-447; ispitivanje gramatikih znaenja 448
Sematologija v. semantika
Semaziologija v. semantika
Semema u Lambovoj teoriji 560 Sememiki
stratu.m u Lambovoj teoriji 559
271
Semiologija (semiotika): poetak - e u lingvistici 423: Peircea va
(filozofska) koncepcija - e 424; Morrisova (filozofska) in terpretacija

semioloke problematike sa podelom - e na pragmatiku, semantiku i
sintaksu 425
Semiotika gramatika McGregora 698
Semiotika v. semiologija Semoglif u
Sgallovoj teoriji 546
Semologija, jedna od grana antropoloke lingvistike 422n: - u Lambovoj
teoriji 559
Semon u Lambovoj teoriji 560
Semotaktika pravila u Lambovoj teoriji 560
Sgallov generativni pristup jeziku: zasnivanje teorije 545: su-tina teorije
546: sadanja razvojna faza teorije 547
Shematizovane slike u kognitivnim domenima 636 Shunting
(engl. termin) v. pomeranje du skale ranga
Signifiant (franc. termin) u odnosu na signifie po Saussureu 262
Signifie (fran. termin) u odnosu na signifiant po Saussureu 202 Simbol:
upotreba - a u procesu analize 414

Sinhronina (statika) lingvistika nasuprot dijahroninoj (di-namikoj)
lingvistici po Saussureu 267
Sinhronija nasuprot dijahroniji po Saussureu 267
Sintagma po Ballyju 275
Sintagmatika u Believoj jezikoj teoriji 202; - u odnosu na paradigmatiku
po Hjelmslevu 408
Sintagmatski odnosi nasuprot asocijativnim po Saussureu 408n
Sintagmema u Pikeovoj teoriji 361
Sintaksa, filozofska -: po Morrisu 425; po Camapu 427 Sintaksa,
lingvistika -: u doba aleksandrijaca 14; razvoj - e od
poetka ovog veka do zasnivanja generativne gramatike 450,53; generativni pristup u - i 454, 458-463; -u sedamdese lim
godinama 455-456
ttlntaksema u teoriji G. A. Zolotove 673, 673n
ttintaksika forma rei u teoriji G. A. Zolotove 673 "interna
u
teoriji Martineta 332
272
Predmetni registar
Sintematika, nauka o sintemi 332

Sintetiki, - govor 223
Sistem: postavljanje - a u centar ispitivanja nauke XX veka 119: teorija o
jeziku kao -u, osnovica strukturalne lingvistike 323
Sistemski poredak tematskih uloga i adverbijala 686
Skala delikatnosti (engl. scale of delicacy) u Hallidayevoj teo-riji 568
Skala eksponencije u Hallidayevoj teoriji 568 Skala
ranga u Hallidayevoj teoriji 568
Skolastika gramatika: odlike - e 27
Skolijasti iz epohe aleksandrijaca 14
Slobodni predikatski modifikator po prakim generativistima 639
Slot (engl. termin) v. otvor
Socijalan - a uslovljenost prvih jezikih ispitivanja 1-6; teorija o - oj
funkciji jezika, osnovica strukturalne lingvistike 237
Socijalna lingvistika v. sociolingvistika
Socijalni dijalekti u amerikoj lingvistici 582 Sociolingvistika: predmet
prouavanja - e i odnos prema dru
gim disciplinama 580-581; poeci - e u SAD 582; faktori koji su

uslovili dalji razvoj - e 583; razvoj - e u Evropi 584; - u
sedamdesetim godinama 585; teme koje obrauju - 586-502;
najnoviji razvoj - e 604
Sociologija jezika nasuprot sociolingvistici 580n
Socioloka lingvistika u okvirima francuske lingvistike kole 169
Socioloka stilistika v. stilistika
Spektograf u fonetskim ispitivanjima 229
Sphota u tradiciji indijskih gramatiara 23
Sreeni karakter pravila u teoriji Chomskog 462
Stadijalnost Marrova teorija -i 207
Stammbaum"teorija v. bioloki naturalizam
Standardna teorija Noama Chomskog posmatrana iz hronolo ke
perspektive 620
Statika lingvistika v. sinhronina lingvistika Statistika
lingvistika v.
kvantitativna lingvistika
273
Stenografija, doprinos - e uvoenju statistikog metoda u je-zika

ispitivanja 485
Stepen bazinosti u Hallidayevoj teoriji 568
Stilistiki kriticizam Lea Spitzera 180n
Stilistika, razliite koncepcije - e: klasina - 172; socioloka 172:
individualna - 173; kolektivna - 173; opta - 173; - u duhu shvatanja
harvardske kole 175: idealistika - Lea Spit zera 180; tracionalna
(Ballyjeva) - 271
Stohastiki proces u teoriji informacije 507 Stratifikacija jezika:
semiotika - po Wegeneru 423n
Stratifikaciona gramatika: zasnivanje - e 558; sutina Lambo-ve teorije
559-561: najnoviji razvoj 562; - interpretirana kao "kognitivna
lingvistika" 563: interesovanje za - u 563
Stratumi u Lambovoj teoriji 559
Struktura: - sistema u centru panje nauke XX veka 119: - u Hallidayevoj
teoriji 568
Strukturalizam: - u nauci XX veka 119-121; prihvatanja - a u lingvistici
137-138
Strukturalnalingvistika: teorijska osnovica - e 237-238: ka rakteristike
razvoja - e 239-241; osnovne kole - e i njihov meusobni odnos 241244: - u SSSR 244; osnovni program - e sredinom ovog veka 245;
korisnost - e 247
Strukturiranje radijalneg tipa (engl. radial structuring) 638n
Subjekat: pojam - a u duhu Platonove koncepcije 10: - osve tljen iz
perspektive prototipske teorije 607
Sufiks u Sgallovoj teoriji 546

Supletivizam: fenomen - a i problem proizvoljnosti jezikog znaka 255
Supstanca: - nasuprot formi po Hjelmslevljevoj teoriji 397: u Hallidayevoj
teoriji 569
Supstitucija, metodoloka procedura u strukturalnoj lingvistici 245:
2
primena - e u okviru razraivanja distribucionalizma 35
Supstrat, jeziki - 190
Svojstvo konstituentnosti u vienju R. l..ngackera 644
kola semantiara MIT-a 633
274
Predmetni registar
kola semantiara Zapadne obale 633
Tagmema u Pikeovoj teoriji 361; - u Sgallovoj teoriji 546

Tagmemika po Pikeu 361
Taktikau Lambovoj teoriji 560 Talas
(engl. wave) u tagmemici 361
Titigkeit (nem. termin) u "gramatici koja se tie sadrine" 574
Tekstualna gramatika (tekstualna lingvistika): zasnivanje - e 594: glavne
teme i koncepcije - e 595-598; izgledi - za dalji razvoj 599; - u
osamdesetim godinama 616
Tekstualna lingvistika u Hallidayevoj interpretaciji 569
Tektogramatiki nivo semantikog strukturiranja 686
Tektogramatiki nivo u Sgallovoj teoriji 546 Tektogramatika,
usvajanje termina 546n
Tema nasuprot remi 324; u generativnoj gramatici 628 Tematska
uloga (9 uloga) u novoj teoriji Chomskog 628 Tematske uloge
osvetljene iz raznih uglova 651-658
Teorija ''X sa crtom": njeno zasnivanje i osnovne teorijske po stavke 626
-
Teorija informacije: oblast ispitivanja - e 498 - u temeljima kibemetikih

studija 499-502; znaaj usvajanja teorijsko-me todolokih principa
Romanajakobsona u - 502-505; tekovi ne - e na polju teorije i metoda
505-523
Teorija o distribuiranoj morfologiji (engl. distributed mor phology) 689
Teorija o upravljanju i povezivanju (GB teorija): njeno zasnl vanje i
osnovne teorijske postavke 629
Teorija optimalnosti (engl. Optimality Theory) 680-682 Teorija
talasa, Schmidtova - 64
Teorija verovatnoe, principi - e primenjeni prvi put na jezik 481
Teorije povezivanja (engl. linking theories) 654n
Terminalne jedinice u Haysovoj teoriji 543
Tezaurus u maAini za prevoenje 495
Tip dogaanja (engl. event-type) - nov sintaksiko-semanlitkl pojam 654
275
Tipologija, lingvistika -: prvi radovi u duhu Steinthalove teori je 82:

zasnivanje - u XX veku 130
Tipovi leksiko-sintaksikih kategorija u teoriji ''X sa crtom" 626
T-polje v. transfonnaciono polje
Tradicionalna lingvistika u poreenju sa strukturalnom 125-126
Transduktor u Sgallovoj teoriji 546
Transform u aumjanovoj teoriji 555

Transformacija: razliita interpretacija - e u teoriji Chomskog i u teoriji
Harrisa 459
Transformacionalizam Chomskog v. generativna gramatika
Transformacioni test u amerikoj lingvistici 364n
Transformaciono
polje (T-polje) u aumjanovoj teoriji 555 Transformaciono polje bez
konekcije u aumjanovoj teoriji
555
Transformaciono polje sa konekcijom u
Transformaciono polje sa semikonekcijom u
aumjanovoj te-oriji 555
'franskodiranje u teoriji informacije 512

Transpozicija po Ballyju 274
Tranzitivnost u vienju kognitivista 645
l Jkrtanje jezika v. meanje jezika
l J loga, koncept - e u sociolingvistici 589 llltimna
invarijatita u strukturalnoj lingvistici 511
IJniverzalizam. u gramatici: u doba skolastike gramatike 27; u doba
"port-royalaca" 38; u XVIII veku 41
llnutranja jezika forma u Humboldtovoj teoriji 71 llrbana
dijalektologija u amerikoj lingvistici 582 i 591 llrbani dijalekt u
amerikoj lingvistici 591
llzorak, jeziki - po Sapiru 342-345
Vakuumske cevi u fonetskom ispitivanju 228
Valentnost u sintaksi 453
276
Predmetni registar
Vantage Theory (engl. termin) 641

Varijacije u jeziku: njihova interpretacija u poljskoj lingvistici 163; njihova
interpretacija u okvirima sociolingvistike 591
Vidljivi jezik u fonetskim ispitivanjima 229 Vosslerova
kola v. estetski idealizam u lingvistici Vrednost rei po
Saussureu 263
Vrste rei po Aristotelu ll
Wave (engl. termin) v. talas
Weltanschauung: teorija - a kao osnovica humboldtizma 72; problem - a
u amerikoj lingvistici 3 73
Whorfijanski relativizam u savremenoj lingvistici 696, 696n Whorfova
teorija v. antropoloka lingvistika
Zakoni u komparativnoj gramatici: Grimmov- 55: Vemerov- 97
Znaenjska kategorija v. semantika kategorija
Znaenjski sistem v. semantiki sistem
enevska kola: zasnivanje - e 269; osnovne odlike - e 270;
Ballyjeva teorija 271-276
SKRAENICE
Arens-Sprachwissenschaft = Hans Arens, "Sprachwissenschaft der

Gang ihrer Entwicklung von der Antike bis zur Gegenwart"
Miinchen 1955 (ll izd. 1969)
Bloomfield-Language = Leonard Bloomfield. "Language". New York
1933.
CFS = asopis "Cahiers Ferdinand de Saussure" (izd. "Societe
Genevoise de Linguistique", Geneve)
For Roman Jakobson = zbornik "For Roman Jakobson - Essays on
the Occasion of His Sixteith Birthday'' The Hague 1956 IJAL =
asopis "International journal of American Linguistics"
(Baltimore)
Lg = asopis "Language" Oournal of the Linguistic Society of
America, Baltimore)
Portraits ofLinguists. = "Portraits ofLinguists. A Biographical Sour ce
Book for the History ofWestern Linguistics 1746-1963", knj. I i ll.
izd. Thomas A. Sebeok, Bloomington-Indiana University Press
1966.
8th Proceedings = zbornik "Proceedings of the Eighth Internati onal
Congress of Linguists" (Oslo 1958)
SIL = asopis "Studies in Linguistics" (Norman, Okla.)
TCLC = asopis "Travaux du Cercle linguistique de Copenhague.
(Copenhague).
TCLP = asopis "Travaux du Cercle linguistique de Pragu e" Trends
= zbornik "Trends in European and American Linguistics
1930-1960", Utrecht-Antwerp 1961.
VJa = asopis ''Voprosy jazykoznanija" (Moskva) Zvegincev-istorija
jazyk = V. A. Zvegincev. "Istorija jazykoznanija
XIXiXXvekovvoerk.ah i izvleenijah" knj. Ii ll. Moskva 1960.
CITIRANI RADOVI
Anpec.RH 10 .[{., U,EHHTh l.f ,UOPO)I(HTh o cnosape

.
Abraham l van Gelderen 1997: Werner Abraham and Elly van Gel
deren (eds), Syntactic problems -problematic syntax /Lingui
stischeArbeiten 2741, Ti.ibingen, Niemeyer.
Aikhenvald l Dixon 1998: Alexandra Y. Aikhenvald andR. M. W. Di
xon, Dependencies between grammatical systems, Language Vol.
74, No l, 56-78.
Anderson 1992:Stephen R. Anderson, A-morphous morphology, Cambridge,
Cambridge University Press.
Apresjan 1996:
CHHOHHMOB, PycucmuKa, C11aeucmuKa, HHOoeeponeucmuKa. C6op HUK K6011emwo AHopeR AHamoRbeeulla 3aJIUJHRKa, MocK sa, Pocuii CKaJI aKa.LJ.CMHJI
HayK, HHCTHT}'T CJlaBJIHOBC.lleHHJIH 6anKaHHCTHKH,
436-450.
Aronoff 1994: MarkAronoff, Morphology by itself, Cambridge MA, MIT
Press.
Barbosa et alt. 1998: Pilar Barbosa, Danny Fox, Paul Hagstrom,
Martha McGinnis, David Pesetsky (eds.), Is the Best Good Enough
Optimality and Competition in Syntax, The MIT Press.
Barker 1998: Chris Barker, Episodic -ee in English: A thematic role

constraint on new word formation, Language Vol. 74, No 4, 695727.
Beard 1995: Robert Beard, Lexeme-morpheme base morphology: A
general theory of inf/ection and wordformation, Albany NY,
State UniversityofNewYork Press.
280
Citirani radovi
Berlin l Kay 1969: Brent Berlin and Paul Kay, Basic Color Tenns: Their
Universality and Evolution, Berkley and Los Angeles, University of
California Press.
Berlin l Kay l Merrifield 1991: Brent Berlin, Paul Kay, and William R.
Merrifield, The world color survey, Dalas,Academic Publica tion of
the Summer Institute ofLinguistics.
Bierwisch 1987: Manfred Bierwisch, Semantik der Graduierung,
Grammatische und konzeptuelle Aspekte von Dimensionsa
djektiven, Berlin, Akademie Verlag, 91-286.
Bierwisch 1988: Manfred Bierwisch, On the Grammar ofLocal Pre
positions, Syntax, Semantik und Lexikon, - Wolfgang Matsch, Ilse
Zimmerman (Hrg.), Berlin, Akademie Verlag, 1-65.
Bierwisch ISchreuder 1992: Manfred Bierwisch and Robert Schreu
der, From concepts to lexical items, Cognition 42, 23-60.
Blake 1930: Frank R. Blake, A semantic analysis of case, Cu rte
volu me of linguistic studies (Language monographs 7),
Baltimore, 34-49.
Boguslawski 1988: Andrzej Boguslawski, Inherently thematic and
rhematic units of language, Travaux du Cercle Linguistique de
.
PragueN.
Boguslavski
1996:
H.
M.
liorycmlBCKHif,
CifJepa
oeucmBUR
JleKCU"le
CKUXeOUHU, MocKaa
Bondarko 1984: A. B. limuapKo, (/JyHKJ.IUOHaJibHaJl zpcwamuKa, Jle HHHrpa,u.

Bondarko 1991: Alexander V. Bondarko, Functional grammar. A field
approach, Amsterdam/Philadelphia, Benjamins.
Bokovi 1997: eljko Bokovi, The Syntax of Nonftnite Comple

mentation. An Economy Approach /Linguistic Inquiry Mono graph
321, The MIT Press.
Bresnan 1994: Joan Bresnan, Locative inversion and the architec

tureofuniversalgratna-nar,Language- Vol70, No l, 72-131.
Bresnan l Kanerva 1989: Joan Bresnan andjonni Kanerva, Locati ve
inversion in Chichewa: A case study of factorization in gram
mar,Linguisticlnquiry 20, 1-50.
281
Bresnan l Mchombo 1995: joan Bresnan and Sam A. Mchombo, The

Lexical Integrity Principle: Evidence from Bantu, Natural Language
andLinguistic Tbeory 13, 181-254.
Chomsky 1982: Noam Chomsky, Some concepts and consequen ces

of the theory of government and binding, Linguistic Inqui ry
Monograph 6, Cambridge Mass.
Chomsky 1995: Noam Chomsky, The Minima/ist program, Cam bridge

MA, MIT.
Chomsky 1998: Noam Chomsky, Minima/ist inquiries. Tbeframe work
/MIT Occasional Papers in Linguistics 15/, Department of Linguistics
and Philosophy, MIT, Cambridge, Mass.
Corrigan 1991: Roberta Corrigan, Sentences as categories: Is there a
basic-level sentence?, Cognitive Linguistics 2, 3-35.
Culicover l jackendoff 1995: Peter W. Culicover and Ray jacken doff,
Something else for the binding theory, Linguistic Inquiry 26, 249275.
Culicover l jackendoff 1997: Peter W. Culicover and Ray jacken doff,
Semantic subordination despite syntactic coordination,

Linguisticinquiry28, 195-217.
Deane 1996: Paul D. Deane, On jackendofrs conceptual seman tics,
CognitiveLinguistics7, l, 35-91.
Dixon 1994: R. M. W. Dixon, Ergativity /Cambridge Studies in Lin

guistics 69/, Cambridge, Cambridge University Press.
Dowty 1989: David D. Dowty, On the semeantic content of the no tion
of"thematic role", Properties, types and meaning, Genna ro
Chierchia, Barbara Hall Partee and Raymond Turner (eds.),
Dordrecht, Kluwer, 69-129.
Dowty 1991: David Dowty, Thematic proto-roles and argument se
lection,Language Vol. 67, 547-619.
,
Epstein l Hornstein 1999: Working Minima/ism, ed. by Samuel David

Epstein and Norbert Hornstein, The MIT Press.
282
Citirani radovi
Fillmore 1968: Charles Fillmore, The case for case, Universals in

linguistic theory, Emmon Bach l Robert Harms (eds.), New York, 1-88.
Fillmore 1982: Charles Fillmore, Frame semantics, Linguistics in the

morning ea/m, Seul, Harshu, ed. by the Linguistic Society of Korea,
111-137.
Fillmore 1985: Charles Fillmore, Frames and the Semantics of Un

derstanding, Quaderni di Semantica 6, No 2, 222-253.
Fillmore l Atkins 1992: Charles}. Fillmore, Beryl T. Atkins, Toward a
Frame-Based Lexicon: The Semantics of RISK and its Neigh
bors, Frames, Fields, and Contrasts. New Essays in Semantic and
Lexical Organization, Ed. by Adrienne Lehrer and Eva Fe derKittay,
Hillsdale NewJersey, 75-102.
Fillmore l Kay 1993: Charles Fillmore and Paul Kay, Construction
Grammar Coursebook, University of California, Berkley.
Firbas 1992: Jan Firbas, Functional sentence perspective in writ ten
and spoken communication. Studies in English language,
Cambridge, Cambridge University Press.

Foley l van Valin 1984: W. A. Foley, R. D. van Valin, Functional Syn
tax and Universal Grammar, Cambridge.
Fox 1999: Danny Fox, Economy and Semanticlnterpretation /Lin

guistic Inquiry Monograph 351, The MIT Press.
Garret 1990: Andrew Garret, The origin of NP split ergativity, Lan
guage Vol66, No 2, 261-296.
Goldberg 1995: Adele Goldberg, Constructions: A construction

grammar approach to argument structure, Chicago, Univer sity of
Chicago Press.
Goldsmith 1995: Handbook ofphonological theory, ed. by John
Goldsmith, Oxfo rd, Blackwell.

Goossens et alt. 1995: L. Goossens, P. Pauwels, B. Rudzka-Ostyn,
A. M. Simon -Vandenbergen, J. Vanparys, By Word of Mouth.
Metaphor, Metonymy and Linguistic Action in a Cognitive Per
spective, Amsterdam.
Grepl l Karlik 1998: Miroslav Grepl a Petr KarHk, Skladba etiny,
Olomouc.
283
Grimshaw 1990: Jane Grimshaw,Ar.gument Structure, Cambridge

Mass, MIT Press.
Grzegorczykowa 1995: Renata Grzegorczykowa, Wprowadzenie
do semantykijezykoznawczej, Warszawa.
Hajiova 1993: Eva Hajiova,/ssues of sentence structure and dis
course patterns, Charles University.
Hajiova 1999:
Eva Hajiova, Aktualni lenli vty a rystavba pro
mluvy,
etina - univerza/ta a specifika, Brno, Massarykova
univerzita, 47-54.
Hajiova 2000: Eva Hajiova, Presupozice, alegace a akomodace,
etina - univerza/ta a specifika 2, Brno, Massarykova uni verzita, 123-
129.
Hajiova l Panevova 1996: Eva Hajiova and Jarmila Panevova,

Functional generative description and its Praguian roots, The
Prague Bulletin ofMathematical Linguistics 65-66, 21-28.
Hajiova l Partee l Sgall 1998: Eva Hajiova, Barbara Hall-Partec,

Petr Sgall, Topic-Focus, Articulation, Tripartite Structures, and
Semantic Content, Dordrecht.
Hajiova l Sgall 1999: Eva Hajiova md Petr Sgall, Quanrifiers and

focus in an underspecified deep structure, The Prague Bulletin
ofMathematical Linguistics, 72, 5-9.
Halle 1997: Morris Halle, Distributed Morphology: Impoverish ment

and Fission, Mfl' working in linguistics 30: Papers at the interface,
Department of Linguistics and Philosophy, MIT, Cambridge, Mass,
425-449.
Halle l Marantz 1993: Morris Halle and Alec Marantz, Distrlbuted

Morphology and the pieces of inflection, The Viewfrom Buil ding 20:
Essays in Linguistics in Honor of Sylvain Bromberger ed. by Kenneth
Hale and Samuel) ay Keyser, Cambridge Mass, MITPress, 111-176.
Hansen 1994: Bjorn Hansen, Determinatorenserialisierung in den

slavischen Sprachen. Ein typologisch-kognitiver ErkHi.rungs
vorschlag, WienerslawistischerAimanach, Band 33, 119-128.
284
Citirani radovi
Harder 1991: Peter Harder, Linguistic meaning. Cognition, inter

action and the real world, Nordic journal of Linguistics 14, 119-140.
Harder 1996: Peter Harder, Functional semantics. A theory of meaning,
structure and tense in English, Berlin.
Harman 1993: Conceptions of the human mind; Essays in honor of

George A Miller, ed. by Gilbert Harman, N. Y., Lawrence Erl baum
Associates.
Heine 1993: Bernd Heine, Auxiliaries; Cogniti-ve forces and
grammatica/ization, NewYork, Oxford University Press.
Heine 1997: Bernd Heine, Cognitive Foundations of Grammar,
New York/Oxford, Oxford University Press.

Inke las l Zec 1993: Sharon Inkelas and Draga Zec, Auxiliary Reduc
tion without Empty Categories. A Prosodic Account, Working
Papers of the Cornell Phonetics Laboratory 8, 205-2 53.
Jackendoff 1983: Ray Jackendoff, Semantics and Cognition, Cam
bridge MA, MIT Press.
Jackendoff 1990: Ray Jackendoff, Semantic Structures, Cambridge
Mass, MIT Press.
J ackendoff 1992: Ray Jackendoff, Languages of the Mind - Essays on
Mental Representation, - Cambridge MA, The MIT Press.
Jackendoff 1996: Ray Jackendoff, Conceptual semantics and cog

nitive linguistics, Cognitive Linguistics 7, l, 93-129.
J ackendoff 1997: Ray J ackendoff, 7bearchitecture of the language
faculty, Cambridge, Mass, MIT Press.
Johnson 1987: Mark Johnson, 7be Body in the Mind: 1be Bodily Basis
of Meaning, Imagination, and Reason, Chicago, U niver sityofChicago
Press.
Johnson l Postal 1980: D. E. Johnson, and P. M. Postal, Arc Pair
Grammar, Princeton, New Jersey, Princeton University Press.
Kakridis 1998: Yannis Kakridis, Metaphor and Metonymy; a Dialec

tical Perspective Quaderni di semantica 2, 355-362.
,
285
Kamp l Rossdeutscher 1994: H. Kamp and A. Rossdeutscher, Re

marks on Lexical Structure and Discourse Reference Structure
Construction, 1beoretica/Linguistics 20, 97-165.
Karolak 1994: Stanislaw Karolak, Le concept d'as- pect et la struc ture
notionnale du verbe, Studia kognitywne l Etudes cogniti ves l,

Warszawa, Slawistycz-nyosrodekwydawniczy, 21-41 .
Kenstowicz 1994: Michael Kenstowicz, Phonology tn generattve
grammar, Oxford, Blackwell.
Kiparsky 1982: Paul Kiparsky, Lexical Morphology and Phonology,
Linguistics in theMorningCalm,J.-S. Yang (ed.), Seoul, 3-91.
Labav 1973: William Labav, The boundaries of words and their

meanings, New Ways of Analysing Variation in English, Wa
shington, Georgetown University Press, 340-373.
Lakoff 1977: George Lakoff, Linguistic Gestalts, Papers from the
thirteenth regional meeting Chicago Linguistic Society, Chica go,
Illinois, 236-287.
Lakoff 1987: George Lakoff, Women, fire and dangerous things; What
categories reveal about mind, Chicago, University of Chicago Press.
Lakoff l Johnson 1980: George Lakoff and Mark Johnson, Meta phors
We Live By, Chicago, University of Chicago Press.
Lakoff l van Oosten 1977: George Lakoff and Jeanne van Oosten,
Subjects and Agenthood in English, Papersfrom the thirteenth
regional meeting of Chicago Lingui-stic Society, Chicago Illinois, 459479.
Langacker 1987: Ronald W. Langacker, Foundations of cognitive
grammar, Vol. l. 1beoretica/ perequisites, Stanford, Stanford
University Press.
Langacker 1988: Ronald W. Langacker, A view of linguistic seman
tics, Topics in Cognitive Linguistics, B. Rudzka-Ostyn (ed.),
Amsterdam, Benjamins, 49-90.
Langacker 1990: Ronald W. Langacker, Concept, Image and Symbol.
1be Cognitive Basis of Grammar, Berlin/New York, Mouton de
Gruyter.
286
Citirani radovi
Langacker 1991: Ronald W. Langacker, Foundations of Cognitive

Grammar, Vol. II. Descriptive Application, Stanford CA, Stan ford
University Press.
Langacker 1993: Ronald W. Langacker, Reference-point construc

tions, Cognitive Linguistics 4, l, 1-38.
Langacker 1997: Ronald W. Langacker, Constituency, dependency
and conceptual grouping, Cognitive Linguistics, Vol. 8, l, 1-32.
Lee 1996: Penny Lee, 1be Whoiftheory complex; A critical recon
struction, Amsterdam, Benjamins.
Lehrer 1990: Adrienne Lehrer, Prototype Theory and Its Implica tions
for Lexical Analysis, Meanings and Prototypes. Studies in Linguistic
Categorization, Savas L. Tsohatzidis (ed.), Lon don/NewYork, 368381.
Levin 1993: Beth Levin, English verb e/asses and alternation, Chi cago,
University of Chicago Press.

Levin l Rappaport-Hovav 1995:: Beth Levin and Malka Rappaport
Hovav, Unaccusativity at the syn-tax-lexica/ semantics interface,
Cambridge MA, MIT Press.
Lindvale 1998: Ann Lindvale, Transitivity in Discourse. A Compa rison

of Greek, Polish and Swedish (fravaux de ('Institut de Linguistique de
Lund 3 7l, Lund, Lund University Press.
Lucy 1992: John Lucy, Language diversity and thought: A refor mu/ation
of the linguistic relativity hypothesis, Cambridge University Press.
Lutzeier 1997: Rolf Peter Lutzeier, Gegensinn in Lexikologie und

Lexikographie, Linguistische 1beorle und /exikographische Praxis,
Symposiusvortrdge, Heidelberg 1996, Tiibingen, Max NiemeyerVerlag,
155-169.
MacLaury 1995: R. E. MacLaury, Vantage theory, Language and the

Cognitive Construa/ of the World, ed by John R. Taylor andRo bertE.
MacLaury, Berlin, Moutonde Gruyter, 231-276.
McCarthy l Prince 1994: John McCarthy and Alan Prince, The

emergence of the unmarked, Optimality of Prosodic Morpbo logy,
NELS 24,Amherst, UniversityofMassachusetts, 333-379.
287
McCarthy l Prince 1995: john j. McCarthy andAlan S. Prince, Faith

fulness and redu plicative identity, Papers in optimality theory,
ed. by Jill N. Beckman, Laura W. Dickey, and Susan Urbanczyk
/University of Massachusetts occasional papers in linguistics
18/, Amherst, MA, 249-384.
McGregor 1997: William B. McGregor, Semiotic Grammar, Ox
ford University Press.
Muhin 1980: A. M. MyxHH, CuHmaKce.MHuu aHaJIU3 unpo6Jle.MaypoeHe
U Jl3blKQ, JleHHHrp3,ZI
Newmeyer 1998: Frederick J. Newmeyer, Language Form and

Language Function /Language, Speech, and Communication
Series/, The MIT Press.
Padueva 1999:
E. B. nanyt.teaa, npHHUHD KOMD03HUHOHOCTH B He
<t>opMaJibHOH ceMa.HTHKe, Bonpocbl Jl3blK03HQHWl, No 5, 3 23.

-
Panevova 1978: Jarmila Panevova, Inner participants and free

adverbials, StudiesinMathematica/Linguistics. 6, 227-254.
Panevova 1996a: Jarmila Panevova, Referenni platnost elido
vanych aktanro (k nkterjm otizkim koreference), Anafora w
strukturze tekstu, Warszawa, 23-34.
Panevova 1996b: Jarmila Panevova, More Remarks on Control,

PragueLinguisticCirclePapers, Vol. 2, 101-120.
Panevova 1998: Jarmila Panevova, Jet k teorii valence, Slovo a
slovesnost 59, 1-14.
Panevova 1999: Jarmila Panevova, eski reciproni zajmena a s loves na

valence, Slovo a slovesnost 60, 269-275.
Panevova l Sgall 1998: Jarmila Panevova l Petr Sgall, Verbal Cate

gories, Meaning and Typology, Typology ofVerba/ Categories.
Papers presented to Vladimir Nedjalkov on the occasion of his 70th
birthday, ed. by Leonid Kulikov and Heinz Vater, Tiibin gen, 205-213.
Parsons 1995: Terence Parsons, Thematic Relations and Argu

ments, LinguisticInquiryVol26, No 4, 635-636.
Pederson et alt. 1998: Eric Pederson, Eve Dauziger, David Nalkins,
Stephan Levinson, Sotaro Kita, Gunter Senft, Semantic Typo-
288
Citirani radovi
logy and spatial conceptualization, Language Vol. 74, No 3, 557589.

Perlmutter 1978: David Perlmutter, lmpersonal passives and the
unaccusative hypothesis, Berkeley Linguistic Society 4, 157-189.
Petter 1998: Marga Petter, Getting PRO under control, The Hague,
Academic graphics.
Prince l Smolensky 1993: Alan Prince and Paul Smolensky, Opti
mality Theory: Constraint interaction in generative gram mar, Center
for Cognitive Science, Rutgers University, and Computer Science
Department, University of Colorado.
Pustejovsky 1995: james Pustejovsky, The Generative Lexicon,
Cambridge Mass, MIT Press.

Pustejovsky 1998: James Pustejovsky, The Semantics ofLexical Un
derspecification, Folia Linguistica. Acta Societatis Linguisti cae
Europaeae XXXII/3323-4,-347.
Radovanovi 1995: Milorad Radovanovi, Praka kola u novome

ruhu, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku,
XXXVIII/2, 213-219.
RUika 1999: Rudolf RUika, Control in grammar and pragma tics: A
cross-linguistic study, Amsterdam, Benjamins.
Sadock 1991: Jerrold M. Sadock, Autole:xical synta.x: A theory of

parallel grammatical representations, Chicago, University of Chicago
Press.
Scharf 1989: A. Scharf, Quantum Measurement and the Program for

Unity ofScience,Philosopby of Science 60, 601-623.
Schlesinger 1995: ltzchak M. Schlesinger, Cognitive space and lin
guistic case: Semantic and syntactic categories in English,
Cambridge, Cambridge University Press.

Sgall 1992: Petr Sgall, Underlying structure of sentences and its re
lations to semantics, Wiener Slawistischer Almanach, Sander band
33,273-282.
Pravci u lingvistici D
289
Sgall 1994: Petr Sgall, Meaning, Reference and Discourse Patterns,

1be Prague School of Structural and Functional Linguistics,
Ph. Luesdor.ff(ed.),Amsterdam, Benjamins, 277-309.
Sgall 1995: Petr Sgall, Subject/predicate and topiC/focus, 1be Mo
scowLinguistic]ourna/2, 361-370.
Sgall 2000: Petr Sgall, Semantika a pragmatika v jazydch niznych
typii, etina - universa/ia a spe cifika 2, Brno, Massarykova

univerzita, 10-113.
Sgall 1 Bemova 1 Hajiova 1996: P. Sgalli, A. Bemova and E.
Hajiova, Remarks on the semantic features ofcases and prepo
sitions as related to syntax, Towards a ea/cu/us of meaning, E.
Andrews and Yishai Tobni (eds.), Amsterdam/Philadelphia, Be
njamins, 71-82.
Silverstein 1976: Michael Silverstein, Hierarchy of features and er
gativity, Grammatical categories in Australian languages, ed. by R.
M. W. Dixon, Canberra, Australian Institute of Aboriginal Studies,
112-171.
Stassen 1997: Leon Stassen, Intransitive Predication, Oxford, Ca
rendon Press.
Sweetzer 1990: Eve E. Sweetzer, From Etymology to Pragmatics; The
Mind -As-Body Metaphor, Cambridge, Cambridge Univer sity Press.
Tarlanov 1999:
3amp TapnaHOB, CmaHo6JleHue munollocuuupycceozo nped!
lO:JICeHUR U ee OmHOlUeHUU
'3mHOrpWIOCOrpUU, ne-rpo33BO,nCK.
Taylor 1989:John R. Taylor, Linguistic categorization. Prototypes in

Linguistic 1beory, Oxford, Clarendon Press.
Traugott 1989: Elizabeth Traugott, On the rise of epistemic mea nings

in English. An example of subjectification in semantic
change,Language 65, l, 31-53.
Webelhuth 1995: Gert Webelhuth, Government and binding

theory and the minima/ist program, Oxfo rd and Cambridge
MA.
Wechsler 1995: Stephan Wechsler, The semantic basis of argu ment

structure, Stanford, CA, CSU Publications.
290
Citirani radovi
Wierzbicka 1985: Anna Wierzbicka, Lexicograpby and Conceptual

Analysis, AnnArbor, .Karoma.
Wierzbicka 1988: Anna Wierzbicka, Tbe Semantics of Grammar

/Studies in Language Companion Series 18/, Amsterdam/Phila
delphia.
Wierzbicka 1996: A.Hua Be)((6HUKWI, fl3blK, KyR&mypa, llo3HaHue,
MocK Ba.
Williams 1991: E. Williams, Radial structuring in Hausa lexicon: A

prototype analysis ofHausa 'eat' and 'drink', Lingua, 85, 321-340.
Vsevolodova 1997:
M. B. BceBono.no&a, YpoBHH opra.HH33.UHH npe.n nO)((CHHJI B

paMKax iYHKIUH3nLHO-KOM}'HHK3THBHOU npHKnallHOU Mo.nenH JI3LIK3,
BecmHUK MocK06CKozo yHu6ep3umema. CepUR l/Ju
JIOJIOZU 9. (/)UJIOJIOZUR, l, 53-66.
Vsevolodova
Kotvickaja 1999:
M. B. BceBono.noBa, 3. e. KoTBHU KaJI, 0
no.nne>KlllCM H K3TeropHH npH'IHHOCTH B pyCCKOM J13LIKC (K BOnpocy O

HCKOTOpLIX xapaKTepHCTHK8X pycCKOro JDLJKOro C03Ha HHJI B KouuenUHH A.
Be)((6HUKOH), BecmHuK MocKoecKozo yHu6ep-3Umema. CepUR 9. (/JUJIOJIOZUR 5,
66-88.
Wunderlich 1997: Diter Wunderlich, CAUSE and the Structure of

Verbs, Linguistic Inquiry 28, l, 27-68.
Zec 1997: Draga Zec, O prozodijskoj strukturi rei,]un osloven skt
filolog LIII, 35-58.
Zolotova 1967: r. A. 3onoTOBa, o CTpyK'I')'pe npoCToro npe.nnO)((CHHJI B pyccKoM

JI3LIKE:, BonpocH, JI3LIK03Ha.HHJI, No 6, 90-1 O l.
Zolotova etalt. 1998: r. A. 3onOTOB8, H. K . OuHneHKO, M . 10. CH.llO poBa,
KoMyHHKaTHBHWI rpaMMaTHKa pycKoro JI3LIKa, MocKaa.
SADRAJ DRUGE KNJ IGE
Trei deo
JEZIKA ISPITNANJA U XX VEKU

(DODATAK)
GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7
MATEMATIKA LINGVISTIKA KVANTITATIVNOG

(=NEALGEBARSKOG KARAKTERA)...................................31
Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
31
Kvantitativna (statistika) lingvistika ..............................36

Teorija informacije............................................................45
Ma insko prevoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
56
ALGEBARSKA LINGVISTIKA NELINEARNOG

(ANALITIKOG) TIPA.................. . . . . . . . . . . . . . . . .. . .. ..............
...........................................69
Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
69
Kategorijama gramatika identifkacionog tipa . .
74
Kategorijama gramatika zasnovana na principima matematike teorije skupova.....................................79
292
Sadraj
Gramatika zavisnosti i projektivnosti . . . . . . . . . . . . . . .
82
Sgallov gene rativni pristup jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
85
aumjanov aplikativno-generativni model . . . . . . .
90
STRATIFIKACIONAGRAMATIKA ...........................
101
NEOFIRTHIJANSKA LINGVISTIKA REPREZENTOVANA"GRAMATIKOM SKALAI KATEGORIJA" ........
107
"GRAMATIKA KOJA SE TIE SADRINE" ..............
117
SOCIOLINGVISTIKA ............. ...... ................... ....
125
TEKSTUALNA G RAMATIKA .. . . . .. . .. . .. .. .. .. . . .. . . .. . . .. .. ..
143
POGOVOR . . . . . . . . ... . ... ... .... .. .. . . .. .. .. . ... .. . .. . . ... . .. ..... ....
147
LINGVISTIKA U DEVEDESETIM GODINAMA .......
179
REGISTAR IMENA ..................................................
231
PREDMETNI REGISTAR
249
SKRAENICE
277
CITIRANI RADOVI
279

Izdanje BIBLIOTEKE XX VEK, Bulevar Nikole Tesle 6, Zemun, IGOJA
AR
TAMPE, Studentski trg 13, Beograd i KNJI
KR
UG, Makedonska 5, Beograd. Za izdavae:Ivan olovi, ar ko

igoja i ore Stojanovi. Urednik: Ivan
olovi. Obrada na
raunaru: Miroslav Nikanovi. Korektor: Slobodanka Markovi.
tampa: igojatampa. Tira: lOOOprimeraka. Beograd2001.
CIP - Kan.norHJilUHja y ny6nHKilUHjH

Hapo.nHa 6H6nHoTeKa Cp6Hje, Jieorpa.n
801(091)
HBHli, MH.llKa
Pravci u lingvistici. 2 l Milka Ivi. 9. izd. dopu njeno

poglavljem "Lingvistika u devedesetim go dinama".
Zemun : Biblioteka XX vek ; Beograd :
igoja
tampa, 2001 (Beograd : igoja tampa). - 292 str. ;

17 cm. - (Biblioteka XX vek ; 73/2*)
-
Tira 1000. Napomene uz tekst. - Registri.

-
Bibliografija: str. 279-290

ISBN 86-7562-002-0
a) JlHHrBHCTHKa 6) llpaBUH
ID=92668172

Milka Ivić Pravci U Lingvistici II

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Milka Ivić Pravci U Lingvistici II

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BIBLIOTEKA

GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU

458. Pred 1960. sintaksa ulazi u svoj najznaajniji razvoj

Tenninom generatiuna naglaava se injenica da je cilj

utvrivanje pravila po kojima se generiraju

metodu analize, iji je tvorac Noam Chomsky (ro.

transfonnacionom amatikom (Chomskv je

koja stupaju u dej

Sl\U tek poto su uspostavljene "dubinske frazne struktu

od najveih dogaaja u lingvistici

s.matra se objavljivanje njegove knjige: "Syntactic Structu

(1957. godine) kojom je transfonnacionalizam zasno \40 i razglaen irom

Generativna gramatika je ve nagovetena u radovi

eminentnog predstavnika jelske kole, Zelliga Harrisa (ro.

Razraujui svoju teoriju distribucije, Harris je doao do uverenja da

bi se efikasna analiza mode ma mogla izvriti tek sukcesivnim ukljuivanjem

jezika isp itivanja u XX veku

ture iskaza: prvo identiflkovati svaku modemsku jedinicu, pa odnose koji e

Harris se sluio transformacijom pri svojoj analizi. To je za njega

primenjuje se na jednu apstraktnu strukturu da bi se umesto nje dobila druga,

Chomsky se opredelio za postupnost analize i sim bolino

prikazivanje jezikih fakata. Ali je redosled postup nosti zamiljen u obrnutom

461. Nauni horizont Chomskog bio je u osnovi odre en

nja jedne univerzalne teorije o gramatikim struktu

da gramatika koja na pravi nain slui svome cilju treba

procesi, ovog puta ostvareni na planu sinhronije (o di

jezika isp itivanja u XX veku

nica. Poto Chomsky i njegovi sledbenici postavljaju sebi u

1 Terminima dubinska gramatika i povrinska gramatika sluio se pre

463. Od 1957. do danas Chomsky je znatno evoluirao u

Osnovni nivo analize jezika naziva se bazinom kom

2 Takve reenice bi mogle biti ilustrovane konkretnim prime rima kao

jezika isp itivanja u XX veku

Pravila kojima se generiraju "frazne" strukture prime njuju se

nosti. Te (hijerarhijski inae nesreene) pojedinosti

hvataju relevantne podatke semantikog, sintaksikog i fo

jezika isp itivanja u XX veku

I u fonologiji su se ve poodavno poela primenjivati me

vljen u Lg 39, N 2, 1963, 303-316). V. i zanimljiv rad Sol Saporte:

Zeitschrift fiirMundartforschung, neue Folge Nr. 4,

Pravci u lingvis tici ll

naziva fonolokim domenom. Fonoloki opis u generativ noj gramatici

ukljuuje i informacije relevantne za grama aku strukturu reenice.

466. Poslednjih godina se meu fonolozima najvie vo je diskusije o

467. Najnoviji razvojni period generativne gramatike u

teorijskim pitanjima. Doskoranji

sledbenici Chom-5-kog poeli su predlagati svoja originalna teorijska milje !

Chomsky je, uostalom, unosio izvesne novine

svoja prvobitna shvatanja.

Mnoge diskusije je izazvalo, !n primer, sutinsko pitanje o tome ta sve treba

bazinu komponentu sintakse. Tu su se suoila dva upravo

suprotna shvatanja: jedno, da treba to vie suziti mYentar jedinica koje se

G. Lako ft); drugo, da bi, naprotiv, tre Oalo

smanjiti broj transformacionih procesa, s tim to e

468. U drugoj polovini ezdesetih godina prezentirana

lingvistiko j javnosti jedna nova teorija pod nazivom

N jeni osnivai su uenici Chomskog u piVom redu

Lakoff, J. Ross i J. McCawley; najdublje

jezika isp itivanja u XX veku

je dosada osvetlio McCawley). Zadravajui celokupni for malni

extended standard theory).

povrinskom nivou). Iskazivanje anaforskih odnosa,