Individualna Tehnika U Kosarci

Predmet: Individualna tehnika i taktika u koarci
Tema:
Metodika obuavanja i usavravanja

tehnike centara u napadu
Profesor:
dr Nenad Truni
Student:
SADRAJ
Seminarski rad Individualna tehnika
1.Uvod ................................................................................
2.Teorijski pristup .................................................................
2.1. Prikaz tehnike centara ..........................................................
2.2. Koarkaki stav u napadu .......................................................
2.3.Dodavanje i hvatanje lopte......................................................
2.4. ut ................................................................................
2.5. Voenje lopte ....................................................................
2.6. Fintiranje ........................................................................
2.7. Zaustavljanje ....................................................................
2.8. Pivotiranje .......................................................................
2.9. Demarkiranje ....................................................................
2.10. Postavljanje blokada ..........................................................
3. Metodika elemenata tehnike centara u napadu ..........................
4. Predmet i cilj rada ..............................................................
4.1. Predmet rada ....................................................................
4.2. Cilj rada ..........................................................................
5. Prikaz vebi ......................................................................
5.1. Metodika obuke i usavravanja uta............................................
5.2. Metodika obuke i usavravanja dodavanja ....................................
5.3. Metodika obuke i usavravanja tehnike voenja lopte .......................
5.4. Metodika obuke i usavravanja tehnike fintiranja ............................
5.5. Metodika obuke i usavravanja igre bez lopte ................................
5.6. Metodika obuke i usavravanja tehnike pivotiranja i demarkiranja .........
5.7. Metodika obuke i usavravanja elementa tehnike bostavljanja blokada
6. Zakljuak .........................................................................
Literatura ............................................................................
1.
strana 2
strana 3
strana 5
strana 5
strana 5
strana 7
strana 9
strana 9
strana 9
strana 9
strana 10
strana 10
strana 11
strana 54
strana 54
strana 54
strana 55
strana 55
strana 57
strana 59
strana 60
strana 61
strana 62
strana 64
strana 68
strana 69
Uvod
Koarka spada u jedne od najrasprostranjenih sportskih igara na svetu. Igra se na svih pet
kontinenata. Danas u svetu ima vie od sto miliona aktivnih koarkaa, a Meunarodna koarkaka
amaterska federacija (FIBA) ima oko 200 ulanjenih nacionalnih koarkakih saveza.
Ovo je jedan od retkih sportova kojima se zna pronalaza, zemlja nastanka, godina nastanka...
Koarka nije nastala sluajno. Na amerikim koledima su studenti pred kraj IX veka ve igrali
mnoge sportske igre, kao to su ragbi (ameriki fudbal) ili bejzbol. Meutim, tim sportovima su
-1-
mogli samo da se bave u jesenjem i prolenom periodu. Kao veliki problem se pojavio kako pronai
zanimanje studentima tokom zime. Razmiljajui o potrebi za nekom novom igrom, koja bi sluila
kao dopuna glavnim sportovima, doktor Luter Haksli Galik (Luter Haksli Gulik), je 1981. godine,
kao direktor trenerske kole Y.M.C.A (Young Man Christian Assotiation), ovlastio Dejmsa Najsmita
(James Naismith, 1861-1939) da pokua da stvori novu igru. U to vreme Najsmit je radio kao
predava fizikog vaspitanja na YMCA u Springfildu, drava Masausec.
Nova igra" (kako je bio prvi naziv) je morala, kako je Najsmit smatrao, da sadri elemente koji
daju mogunoost igranja na svim terenima sa stalnom metom, da se igra sa loptom i da postoji
ravnotea izmeu napada i odbrane, zatim je izabrao veliku loptu (da moe svako da je uhvati).
Nakon toga, zabranio je da se lopta nosi, kao u amerikom fudbalu. Poto je morao da postoji neki
cilj u koji bi se lopta uputila, traio je da cilj bude vodoravan i da se lopta ubacuje u luku. Odluio
se da na pod dvorane postavi dve korpe (koare), kao cilj. Ova nova igra (jo nije dobila svoje ime)
imala je i svojih pet osnovnih pravila, da je lopta okrugla, da se sa njom moe igrati samo rukama;
zabranjeno je noenje i tranje sa loptom u rukama; na odreenom igralitu igraju dve ekipe,
jedna protiv druge, ali se zabranjuje bilo kakav fiziki kontakt; cilj je malih dimenzija, uzdignut je
i postavljen vodoravno; ograniuje se broj igraa na terenu, uz pravo na zamenu.
Frenk Mahona je predloio da se nova igra dobije naziv naismithball", ali je dr. Najsmit to
odbio. Zbog korienja korpe (basket), odnosno cilju u koji se ubacuje lopta, naziva igru
basketball". Ve 1982. godine kolski list Triangl" objavljuje prva pravila (ima ih trinaest), a prva
utakmica je odigrana po novim pravilima iste godine izmeu koleda Ajove (Iova) i Minesote
(Minnesota).
Veoma brzo se sa koarkom upoznaju mnoge zemlje Dalekog istoka (Kina, Japan, Filipini), kao i
zemlje June Amerike (Brazil, Meksiko). U Evropu koarka stie" u Francusku 1983. godine, preko
amerikih vojnika, odnosno zahvaljujui B. Ridu, koji se kolovao u Sprinfildu. Kasnije se koarka
iri u Rusiju, Italiju, ekoslovaku, Nemakoj....
Prvi put koarka stie na ove prostore 1922. godine, u Beogradu, kada funkcioner Y.M.C.A. i
izaslanik Crvenog Krsta, Vilijam Vilend (William Wielend) demonstrira ovu igru na teaju za
vodnike Sokola i uitelje gimnastike.
Mnogi smatraju da koarka ima velikog spoja sa ivotom uopte, jer prua nam hrabrost,
konflikt, dramu, humor...
2.
Teorijski pristup
Kao i svaki pojedinac koji se nalazi u koarkakoj ekipi, centar (ili igra na poziciji pet) ima
svoje specifine karakteristike, koje su mu potrebne da rei neke od veoma vanih zadataka kako u
odbrani, tako i u napadu. Neki od tih zadataka su ut, ofanzivni skok i realizacija posle njega,
dodavanje, dobar tajming u postavljanju blokada (u napadu), odnosno pomaganje saigraima,
spreavanje prodora do koa, zagraivanje, defanzivni skok i blokiranje uteva (u odbrani).
-2-
Da bi sve to postigao, centar mora da poseduje odreene kvalitete. On je obino najvii i

najsnanijii igra u timu. Karakteristike centra se, takoe (pored tehniko-taktikih sposobnosti),
ogledaju i u morfolokim karakteristikama, motorikim sposobnostima, kao i u psiholokoim
karakteristikama.
U evropskoj koarci se razlikuju statiki i pokretljivi centri u odnosu na radijus njihovog
kretanja. Po kriterijumu poloaja u reketu, razlikuju se centri na niskoj, srednjoj i visokoj postpoziciji. U savremenoj koarci centri se sve vie kreu bez lopte sa niske na visoku poziciju i
obratno.
Centri obavljaju najtee zadatke u fazama odbrane i napada i iz tog razloga oni moraju da
dominiraju fizikom snagom, kontakt igrom, sposobnou pravljenja uzastopnih blokada i skokova,
sposobnou pretravanja protivnikih centara itd.
Savremeni centri su pokretljivi igrai sposobni za uspenu igru 1:1 licem i leima prema kou sa
korienjem skok-uta, poluhoroga i raznih varijanti zakucavanja. Pored navedenih aktivnosti,
moderna igra na poziciji pet zahteva sposobnost reavanja udvajanja pravovremenom rotacijom
napada dodavanjem slobodnom igrau naoptereenoj ili neoptereenoj strani napada. Vidljivo je
da poloaj glave, tela i stopala omoguava igrau, koji je leima okrenut prema kou, da vidi
rupe u odbrani, a ta sposobnost ini razliku izmeu prosenog i vrhunskog centra. Reavanje
udvajanja je kluni deo usavravanja post-tehnike.
Centri obavljaju one poslove u igri koji im omoguavaju status najkorisnijih igraa. Centri
moraju biti sposobni da vre pravovremenu rotaciju sa strane lopte na stranu pomoi (zatvoriti
eonu liniju, postavljati se za faul u napadu). U startnoj fazi tranzicionog napada, pored
pravovremenog i tanog prvog pasa, moraju pretravati protivnikog centra, dok su u tranzicionoj
odbrani odgovorni za usporavanje prvog pasa. Razvojem koarkake igre usavravao se i uterski
rang igraa na poziciji pet. pored toga, nova tehniko-taktika obeleja centra se manifestuju
uspenom saradnjom u igri 2:2, naroito u pisk&roll situacijama, pomaganjem spoljnim igraima u
igri protiv agresivne odbrane i pomaganjem u oslobaanju beka od usmeravanja na ugao igralita
pravljenjem blokade.
Svi ti zahtevi potpuno menjaju fnkcionalnu ulogu igraa na poziciji 5. Oni moraju da poznaju
pravila saradnje sa bekom i krilom i da razimeju njihove probleme u toku igre. Centri koji primarno
igraju na visokoj post poziciji sve vie se ponaaju i igraju kao graditelji igre. Sa te pozicije se
najlake rotira napad sa optereene na neoptereenu stranu.
Ako centar igra na visokoj post poziciji mora biti odlian uter sda linije slobodnih bacanja. Zbog
mesta u igri i fizike dominacije on dominira u fazi odbrane, pokrivajui linije dodavanja,
zatvarajui utravanja kroz sredinu reketa itd.
U tehnologiji treninga centara vrlo jevano da igrai shvate da iz jednog ili dva koraka moraju
da kontroliu ceo reket, to e im omoguavati blokadu uta, hvatanje lopte u odbrani, pomaganje
i pravovremeno vraanje direktnom napadau.
Kada se bira igra na poziciji centra, mora se primarno odgovoriti na pitanje ima li on
antropoloke karakteristike koje mu omoguavaju domonaciju u svim segmentima igre.1
Opis i uloga centra u napadu
U tranzicionom napadu:
brzi prvi pas (outlet pass) prema broju 1 ili 2 posle poentiranog i nepoentiranog napada ili
posle uta slobodnog bacanja,
Trnini, S. (1996): Analiza i uenje koarkake igra, Vikta d.o.o., Pula
-3-
pretravanje protivnikog centra popunjavajem linije kretanja suprotno od igraa koji

prenosi loptu,
pretavanje protivnike odbrane kao etvrti igra (first trailer prvi pratilac) i postavljanje
u nisku poziciju pre nego to je odbrana stigla da se postavi,
pretravanje protivnike odbrane kao peti igra (second trailer, protector), postavljanje kao
sigurnosni igra na liniji slobodnog bacanja u prelazu lopte iz odbrane u napad i
posredovanje pri rotaciji sa optereene na neoptereenu stranu napada,
postavljanje u zone igraa 2 ili 3 za prijem lopte pre nego to se odbrana postavi,
osiguravanje rotacije kontranapada sa optereene na neoptereenu stranu kao sigurnosni
igra,
pravljenje ili prijem blokade posle dodavanja u zavrnici tranzicionog napada,
reavanje skoka u napadu u zavrnici tranzicionog napada.
Postavljeni napad:
postavljanje za ulaz i rotaciju napada sa pozicije visokog posta,

osiguravanje prenoenja lopte u igri protiv presinga,
stvaranje pozicije igrom bez lopte za uestalu unutranju igru i utravanje u rupe
odbrane,
pranjenje ili ienje prostora na optereenoj strani igralita,
izvlaenje protivnikog centra izvan reketa,
poentiranje u unutranjoj igri ili igri ispod koa u situaciji 1:1 leima prema kou,
poentiranje i iznuivanje line greke u igri ispod koa,
reavanje situacija u igri 2:2 (pick&roll options),
reavanje udvajanja ili tripliranja u poziciji leima prema kou pravovremenim dodavanjem
slobodnom igrau,
posredovanje za rotaciju napada sa optereene na neopterenu stranu napada pravljenje
jakih i agresivnih blokada pod najteim uglovima za odbrambenog igraa, zatim otvaranje za
prijem lopte ili skok u napadu,
deblokiranje (autoblokiranje), tj. aktivnost posle bloka sa ciljem otvaranja linije dodavanja i
odnosa lopta-napada-odbrambeni igra,
pravljenje bloka i pretvaranje blokera u primaoca bloka (akcije blok za blokera),
postavljanje na unutranju poziciju za skok u napadu u trenutku kada lopta napusti ruku
utera,
reavanje skoka u napadu (kao prvi ili drugi skaka ekipe),
pomaganje beku u oslobaanju od usmeravanjam prema uglu pravljenjem bloka na
njegovom odbrambenom igrau.
2.1. Prikaz tehnike centara

Tehnikom spremnou igraa moe se smatrati uspeno izvoenje elemenata koarke, a
taktika spremnost je primena usvojenih elemenata u skladu sa situacijom u samoj igri. Ve je
reeno da o vanosti tehnike, ali je isto tako vano napomenuti (i ponavljati) dasve elemente
koarkake igre treba izvoditi pravilno, tano i brzo, a sa taktike strane pravovremeno,
-4-
svrsishodno i efikasno. Tehnike i taktike karakteristike u igri centara se razmatraju kroz mnoge
elemente koarkake igre.
Tehniku u celini moemo podeliti na tehniku napada i odbrane. Tehnike napada su: igra bez
lopte, zaustavljanje, pivotiranje, skok u napadu, postavljanja blokada, osnovni koarkaki stav u
napadu, kontrola (dranje) lopte, dodavanje i hvatanje lopte, voenje lopte (dribling), utiranje,
fintiranje.
2.2. Koarkaki stav u napadu

Ovaj element je veoma vaan za igru centara. Napadaki stav bez lopte igra zauzima na
poetku akcije i povremeno za vreme kretanja pri zaustavljanju. Osim ravnotee ovaj stav bi
trebalo da omogui igrau dobar pregled igre. Sa aspekta poloaja delova tela i tela u celini taj
stav je identian kao i stav sa loptom, samo to igra nema loptu u posedu. Osnovni stav sa loptom
omoguuje napadau veu efikasnost u igri. To je poloaj igraa iz kojeg on moe da uspostavi
najbru (pravovremenu) kretnju u bilo kom pravcu, tj. da zapone bilo koju akciju loptom.
Napada sa loptom ima na raspolaganju tri akcije: ut, dodavanje i dribling (prodor). Upravo
osnovni stav dovodi telo u optimalan poloaj iz kojeg je igra opasan u pogledu sve tri akcije. Zbog
toga se esto osnovni stav naziva i stav trostruke pretnje. Odmah po prijemu lopte igra bi trebalo
da zauzme osnovni stav.
2.3. Dodavanje i hvatanje lopte

Osnovni tehniki i taktiki element saradnje izmeu igraa napada, predstavlja dodavanje
lopte. Pri dodavanju i hvatajnu lopte, saradnja igraa napada se najvie ogleda, kroz brzo i
precizno dodavanje i hvatanje lopte koja se istovremeno pojavljuje u igri. Za uspenu asistenciju",
kao vrhunac iskazivanja soisobnosti proigravanja, portebno je da dodava dobro sagleda i pravilno
proceni, esto u veoma kratkom vremenu, situaciju u kojoj njegov saigra moe da ostvari prijem
lopte da bi je pravovremeno uputio. Igra koji treba da primi loptu, svojim kretanjem treba da
stvori prostornu prednost, da bi dodava imao anse da mu je uputi, a neposredno pre prijema
lopte treba da svojim postavljanjem i kretanjem smanji rizik mogueg presecanja" dodavanja.
Dobro hvatanje lopte podrazumeva da napada, bez korekcije poloaja aka u odnosu na loptu,
moe da izvede tehniki i taktiki element, koji je po njegovoj proceni najadekvatniji za postojeu
situaciju u igri. U uslovima koarkakog nadmetanja centar ima dosta mogunosti da doe u posed
lopte."2 Centar treba da bude sposoban da doe u posed lopte na bilo koji od naina (skokom u
prednjem ili zadnjem polju, presecanjem ili oduzimanjem lopte,...), bez obzira odakle mu dolazi
lopta, da li sa strane, u visini grudi, iznad glave ili u visini kolena. Pri tom koristi odgovarajuu
tehniku hvatanja, koja omoguava dobru zatitu lopte i izvoenje sledeeg elementa ili akcione
celine, u zavisnosti od novonastale situacije na terenu.
Postoji vie od petnaest naina da se lopta uputi saigrau. Dodavanja mogu da se klasifikuju po
vie kriterijuma. Postoji podela na dodavanje sa jednom ili dve ruke. Ova dodavanja se dalje dele,
u zavisnosti sa koje pozicije u odnosu na telo se upuuje lopta (sa grudi, iznad ramena, iznad
glave). Tako postoje dodavanja: iznad glave, sa grudi direktno i od tla, uruenjem. Dodavanja
jednom rukom, koja se u igri najvie primenjuju su: sa grudi direktno i od tla, kao i iznad ramena.
U zavisnosti od putanje lopte, u odnosu na teren, postoje: horizontalna, vertikalna i dijagonalna
dodavanja. Prema distanci, koju pri dodavanju prelazi lopta, dodavanja mogu da se podele na:
Rubin P. (1998): Koarka metodika i tehnika, Novi Sad
-5-
kratka, srednja i dugaka."3 Centar mora da raspolae irokim repertoarom dodavanja koja su
primenjiva u uslovima igre. Najznaajnija dodavanja u igri centara su:
Dodavanje jednom rukom sa ramena Igra u osnovnom stavu dri loptu sa dve ruke ispred grudi
u poziciji uta. Jedna aka je iza lopte, a druga sa strane. Igra iskorauje u pravcu mete
(saigraa), opruajui ruku kojom dodaje. Prsti guraju loptu unapred i izbaaj se vri energinim
pokretom (pregibanjem) u zglobu ake i prstima. Prsti daju pravac lopti. Izbaaj sa kaiprstom i
srednjim prstom daje lopti blagu suprotnu rotaciju. Nakon izbaaja igra ostaje u ravnotenom
poloaju, a aka oborena sa prstima usmerenim ka tlu.
Primena ovog dodavanja je ista kao i dodavanja sa dve ruke sa grudi. Dodavanje jednom rukom
ima svoje varijante u kojima se lopta iznosi na neku drugu poziciju, pa imamo dodavanje jednom
rukom sa kuka, kao i dodavanje od tlo.
Dodavanje jednom rukom iznad ramena (bejzbol dodavanje) Igra u osnovnom stavu dri loptu
sa dve ruke ispred grudi u poziciji uta. Jedna aka je iza lopte, a druga sa strane. Igra iskorauje
u pravcu mete (saigraa) i istovremeno se okree u pravcu ruke kojom dodaje. Dovodi loptu u
poziciju iznad ramena (otprilike je lakat u visini uveta), ruka je savijena u laktu a aka se nalazi iza
lopte, dok druga pridrava loptu. Izbaaj zapoinje prebacivanjem teine na iskoranu nogu i
energinim opruanjem nogu i trupa. Ruka se oprua u pravcu mete i lopta se izbacuje energinim
poloaju, a aka ostaje oborena sa prstima usmerenim ka tlu.
Ovo dodavanje se koristi pre svega u situacijama kontranapada, za ubacivanje lopte u igru kada
se eli daleko ubaciti lopta, tj. u svim situacijama gde se lopta dodaje na veliku udaljenost (preko
10 m). Centri najee primenjuju ovu tehniku dodavanja, nakon skoka.
Dodavanje jednom rukom od tlo Stav je malo nii, tehnika je ista i kao tehnika dodavanja
jednom rukom sa ramena. Dodir lopte je na 2/3 udaljnosti od saigraa. Opruanje ruke je sa
dlanom s polja. S obzirom da je odbrambeni igra na 2/3 od igraa sa loptom, najbolja taka
odskoka je odmah pored njegovih nogu, jer je to i najdalje rastojanje od mogueg dodira lopte.
Ova tehnika je Izuzetna za pas centrima a i bonim dodavanjima.
Dodavanje sa dve ruke iznad glave Igra u osnovnom stavu dri loptu sa obema rukama iznad
glave. Ruke su savijene u laktovima priblino pod uglom od 90 stepeni. Lopta se dri iza i blago
bono. Lopta se ne sme dovoditi u poziciju iza glave. Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa)
eksplozivno opruajui noge i trup. Zatim brzo izbacuje loptu energinim opruanjem ruku i
pregibanjem u zglobovima ake. Izbaaj se zavrava dejstvom kaiprsta i srednjeg prsta obeju aka.
Nakon izbaaja igra ostaje u ravnotenom poloaju, a ake ostaju u poloaju sa prstima
usmerenim ka meti a dlanovima ka tlu.
Ovo dodavanje koristi se kada je odbrambeni igra blizu dodavaa i kada se lopta dodaje preko
protivnika, zatim u iznoenju lopte iz reketa za poetak kontranapada, za lob dodavanja i
dodavanja igraima na poziciji centra (nisko). U principu se koristi na srednjim rastojanjima (6 do
10 m), ali i na malim. Centri najee koriste ovu vrstu dodavanja u saradnji u napadu sa drugim
centrom (sputanje sa visokog posta na niski). Loa strana ovog dodavanja je tzv. telefoniranje.
2.4. ut
3
-6-
Svi igrai koji su dovoljno ambiciozni, ele ovaj elemenat koarke da usavre do najveeg
mogueg stepena preciznosti. Kako je glavni cilj igre jednog tima u fazi napada, da se postigne to
vie koeva, uz visoki procenat uta, od protivnikog tima, centar treba da zna da je utiranje na
ko najvniji elemenat igre, a da svi ostali tehniki i taktiki elementi stvaraju uslove za izvoenje
preciznog utiranja na ko. Centar treba da utira loptu na ko uvek kad postoji ansa da postigne
pogodak, a da se saigrai pri tome ne nalaze u jo povoljnijoj poziciji. Postoji jedno nepisano
pravilo koje treba potovati, a to je da je najsigurnije postii pogodak ispod samog koa. Zbog
karakteristika koje poseduje i funkcije koje obavlja, centar, uglavnom postie pogotke u
neposrednoj blizini koa i to na razne naine, samostalnim dejstvom ili uz pomo saigraa.
Najee utira na ko posle prodora, polaganjem lopte direktno u ko ili koristei tablu ili tzv.
zakucavanjem, koriste jo horog ut, poluhorog. Sve ea pojava u savremenoj koarci je da
centar koristi i skok-ut posle zaustavljanja iz jednog ili dva kontakta. To podrazumeva da centar
besprekorno izvodi elemente akcione celine i da prilikom utiranja na ko koristi i levu i desnu ruku
u skladu sa nastalom situaciom. Takoe, nije redak sluaj da centri utiraju sa distance i
poludistance, u skladu sa unapred uvebanom taktikom.
ut lopte na ko centra, kao taktiko sredstvo, je vrlo korisno za tim. Centar, kao precizan
uter, za sebe striktno vee jednog, a neretko i dva igraa protivnikog tima, to njegovim
saigraima ostavlja mnogo prostora za izvoenje akcija. Precizno izvoenje uta sa linije slobodnih
bacanja je, takoe, veoma bitno za centre, odnosno za njegov tim, jer je esto izloen linim
grekama protivnikog tima, naroito u veoma agresivnim sistemima i varijantama tih odbrana,
kakve se danas primenjuju u savremenoj koarci. 4
Osnovne tehnike uta su:
ut jednom rukom iz mesta poloaj donjeg dela je odreen napadakim koarkakim stavom
sa isturenom jednom nogom na strani lopte, koja je malo polubono postavljena. Razmak stopala
je u irini ramena. Lakat je postavljen prema unutra. Lopta je 20 cm ispred grudi, neto malo ispod
visine oiju. Ravnotea se orava sputanjem tela i savijenim kolenima. Teina tela je preneta na
prdnju nogu i ne menja se tokom izvoenja uta, jer bi to uticalo na putanju lopte. Prsti stopala
su direktno okrenuti ka kou, jer je to od znaaja za preciznost uta. Sputeni poloaj tela slui
pripremi za ut, jer izbaaj lopte ostvarujemo opruanjem koje poinje od najniih, a zavrava se u
najviim zglobovima nogu (skoni, kolena i kukovi) i opruanjem zglobova ruku. Pogled je usmeren
preko lopte ka kou, a oi su koncentrisane na rub obrua )prednji ili zadnji deo). aka i prsti su
mekano na lopti, prsti su raireni, ugao izmeu palca i kaiprsta je oko 90, tako da kaiprst
predstavlja kontrolni prst koji lopti odreuje pravac. aka je ispod i iza lopte, a druga napred i
levo sa strane. Posle izvedenog uta opruena ruka ostaje u tom poloaju, dok lopta ne dodirne
ko. Lakat je usmeren ka kou zbog pravca lopte. Leva ruka je postavljena u levu stranu lopte i
slui kao potpora i odvaja se teko posle izbaaja lopte. Rotacija lopte e ublaiti eventualni
tvrd udar u obru.5
ut jednom rukom iznad glave lakat je usmeren prema kou i ne izlazi van projekcije tela da
ne bi ruka pri utu pobegla u stranu. Pogled kroz ruke je usmeren ka kou. Tajna dobrog uta je u
zglobu ake i lakta. Pre izbaaja lakat se povlai ispod lopte i time se proraunava putanja lopte.
6
Dvokorak koristi se ispod koa. Igra koji prima loptu na dvokorak, ili koristi dribling i
polukorak, posle dodavajna pivota ili driblinga. Zahteva 100% realizaciju. Odrazna noga je suprotna
4
Gavrilovi Z. (2004): Igra centra u savremenoj koarci, Diplomski rad, Fakultet za fiziku kulturu u Pritini, Leposavi
Djordjevi B.T., Prof. Marinkovi A.M. (2007): Koarka ABC, Bonart, Nova Pazova
6
5
-7-
od ruke kojom se utira. Postoji ut odozgo kod koga se lopta pri odrazu die iznad glave i ruka
postavlja iza lopte. Odraz i opruanje ruke je istovremeno. Slobodna ruka titi loptu od odbrane.
utira se isto ili od tablu. Dolazi se ispod koa pod uglom od 45. ut polaganjem odozgo se
koristi pri punoj brzini i kada je put ka kou slobodan. Od trenutka odraza levom (desnom) nogom
lopta stoji na dlanu okrenutim nagore, ruka se postavlja ispod lopte, tako da dodiruje celu duinu
opruenih prstiju, a utira se iz zgloba pokretom ake. Kod polaganja ne treba ii na odraz u
dalj, ve u vis, sa duim prvim korakom i kraim drugim.7
Skok ut tehnika skok-uta je kompozicija tekih elemenata tehnike - zaustavljanja,
primanja lopte, pivota i prodora. Kod skok uta lakat je posle opruanja celog tela veoma vaan,
jer on moe u zavisnosti od psihofizikih sposobnosti utera da reaguje na pariranje i da promeni
pravac i momenat izbaaja, koji se deava u najvioj taki sa potpuno opruenom rukom i prstima.
Od tehnike zaustavljanja zavisi vertikalnost odraavanja, a doskok je bitan, jer se, ili ide na skok
za odbijenu loptu, ili postaje odbrambeni igra (napada napadaa). Najbitniji je ulazak
priprema uta, znai poloaj nogu i stopala. Prilikom svakog naskoka, pre uta, usmerava se telo ka
kou na taj nain to su desno rame i kuk koncentrisani na rub obrua8
Horog ut ovaj veoma teak, ali delotvoran ut upotrebljava se kada je napada udaljen oko
3-4 metara od koa i kada mu se suprotstavlja visoki odbrambeni igra. Izvodi se iz mesta
kretanja, uter je leima ili obino okrenut ka kou. Odrazna noga je leva (desna) i ona dobija
impuls zamahom suprotne noge. Radi se iz poluunja. Lopta je pored grudi, dri se ispod rukom
kojom se utira, a drugom pribliava odozgo. Prilikom iskoraka ka kou, povlai se i koleno suprotne
noge, a ruka se oprua iz ramena i kada se lopta podigne iznad glave, preko uha, izbacuje se iz
zgloba ake, voena i upravljana kaiprstom. Suprotna ruka je savijena i podignuta do visine
ramena. Pogled je usmeren ka kou. Putanja lopte je parabolina, doskok je spreman za ponovni
skok.9
Odbojka ut Ovaj ut zahteva izuzetno pokretlivog igraa, stalno spremnog za skok u napadu.
Pravo vreme i dobra koordinacija su osnove najbolje pozicije ispod koa posle svakog uta. Visok
odraz, jedna (ee) ili dve ruke, dodir prstima i najvia taka skoka je preduslov za
poentiranje.10
Zakucavanje Jedan od najatraktivnijih naina za postizanje koeva koristi se, ako to
dozvoljava prostor dodavanja ili kretanja, ili iz skoka, ili iz nabaene lopte, ili ak uruenjem.11
2.5.
Voenje lopte
Napada primenjuje voenje, kada se kree najkraom putanjom do koa, jer odbrana nije u
mogunosti da ga u tome osujeti, poto se nalazi neposredno ispred njega. Pod driblingom se
podrazumeva da koarka manipulie loptom, kreui se (vie) horizontalno po terenu, iz razloga
to biva prinuen od strane igraa odbrane da esto menja pravac. Cilj igraa koji dribla je da
7
9
10
11
8
-8-
nadigra igraa odbrane. Pri tome on koristi promenu ritma, tempa, pravca, smera i ruke kojom
vodi. Ukoliko, primenom neadekvatnih aktivnosti, uspe da izbaci iz ravnotee svog uvara, bie u
mogunosti da koristi voenje12. Zbog svojih morfolokih karakteristika, a i zbog uloge i funkcije
koju obavlja u jednom timu, moe se rei da centar ne koristi mnogo driblinga. Ipak postoje
situacije kada centar posle preseene lopte krene na ko. Druga situacija je kada se centar nalazi
leima okrenut ka kou, ili kada je pod dejstvom agresivne odbrane, tada je prinuen da koristi
dribling, kako bi sebi izgradio to bolju poziciju za realizaciju.
2.6.
Fintiranje
Fintiranje je , kao tehniki i taktiki elemenat, prisutno u skoro svim elementima koarkake
igre i pojavljuje se kao finta prodora, uta, dodavanja ili kombinacija tih finti. Igra koji izvodi
fintu ima za cilj da se igra u odbrani izbaci iz ravnotenog poloaja, nakon ega se stvara
prostorna i vremenska prednost, za izvoenje nekog drugog elementa ili akcione celine. Bez obzira
koja se finta izvodi, ona se izvodi sporije od stvarne akcije koja sledi.
Neke karakteristike finti za centre su finta uta, finta dodavanja. Broj finti je skoro beskonaan.
Njihovo izvoenje zavisi od individualnih sposobnosti igraa. Centar treba da bude sposoban da
uverljivo izvede fintu, koja mora biti u funkciji, da bi mu donela prostornu i vremensku razliku.
2.7.
Zaustavljanje
Tehnika zaustavljanja je veoma bitna kako u odbrani, tako i u napadu. Igrai se u koarkakom
nadmetanju kreu na relativno malim distancama, zbog ega se preednost nad protivnikom esto
moe stei boljom promenom tempa kretaja, iji je veoma bitan sastavni deo zaustavljanje. U bilo
kojoj fazi igre zaustavljanje moe da bude u jednom ili dva kontakta stopala sa podlogom.
Zaustavljanje u fazi napada moe da bude bez lopte (najee u cilju demarkiranja) i sa njom.
Zaustavljanje u jednom kontaktu omoguava napadau da ima vei izbor u napadakoj akciji
(ukrteni polazak, direktni bilo kojom nogom, ut, dodavanje i finte) ili da izabere pivot nogu.13
2.8.
Pivotiranje
Pivotiranje je jedina mogunost u koarkakoj igri da napada u posedu lopte naini vie od
dva koraka, pod uslovom da ne odvoji stajnu nogu od podloge, osim ako pri tome ne utira, ili
dodaje. Pivot moe biti napred i nazad. Moe se koristiti u cilju fintiranja i u cilju zatite lopte.14
Pivotiranje je elemenat koarke koji sledi posle zaustavljanja, a centar ga veoma esto koristi u
igri kada treba da zatiti loptu od odbrambenih igraa, onda da doe u povoljan poloaj za
dodavanje, posle skoka, kada najblii protivniki igra igra agresivno odbranu, pokuava da sprei
prvo dodavanje za kontranapad. Osim toga, centar koristi pivotiranje i u situacijama kada nije u
posedu lopte i to u cilju zagraivanja protivnikog igraa, odnosno prilikom postavljanja blokada
saigraima i otvaranja iz blokada.
2.9.
Demarkiranje
12

14
13
-9-
Svaki napada u koarci veinu vremena provede bez lopte. Kada odbrana igra agresivno, na
liniji dodavanja, sa ciljem da igrau ne dozvoli prijem lopte u mestu, njegovo kretanje bi trebalo
da bude takvo, da prijem lopte moe da ostvari u poziciji koja mu omoguujepostizanje koa. Da bi
stekao vremensku i prostornu prednost nad igraem u odbrani i primio loptu, igra koristi promenu
tempa, pravca i smera kretanja, a najee i njihovu kombinaciju.15 Centar u svojoj igri esto
koristi demarkiranje u fazi napada, kao vid samostalnog dejstva, jer tada sebi stvara prostor za
izvoenje akcione celine ili elemenata koarke, u skladu sa nastalom situaciom i tada najee
koristi tzv. L i V kretanje.
2.10.
Postavljanje blokada
Blokada je elemenat koji napadai primenjuju u cilju omoguavanja saigraa da se oslobode svog
direktnog uvara, postavljanjem na njegov potencijalni pravac kretanja. Igra koji postavlja
blokadu treba da: prikrije svoju nameru na koju e stranu da postavi blok, da se postavi pod
optimalnim uglom u odnosu na igraa odbrane i zauzme takav poloaj iz kojeg moe najuspenije
da se otvori ka kou ili lopti, da zauzme to vei prostor u odnosu na potencijalne pravac kretanja
igraa odbrane, pravovremeno izae iz blokade i stekne odreenu prednost.16 U igri centara
postavljanje blokade je vaan elemenat, koji njegova uloga i funkcija u timu, zahtevaju to bolje
izvoenje, bez obzira da li se radi o ulasku u akciju, o toku akcije ili o zavretku akcije, to zavisi
od taktike tima. Centar ovaj element koarke treba da dobro koristi, bez obzira da li se nalazi u
situaciji kada postavlja blokadu ili kada se nalazi u situaciji da koristi blok.
3.
Metodika elemenata tehnike centara u napadu
Osnovi metodike uenja i usavravanja tehnike17

U modernoj koarci prepoznajemo, uslovno reeno, dve tehnike: osnovnu (kolsku) i
takmiarsku. To je vrlo vano razumeti i prihvatiti kada se pristupa uenju i usavravanju tehnike.
15

17
Dr Karaleji M. , Dr Jakovljevi S. (2001) : Osnove koarke, Beograd
16
- 10 -
Osnovna tehnika je konvencionalna tehnika. Elementi ove tehnike su izvorni, isti i

zadovoljavaju sve biomehanike parametre. To znai da se pokreti izvode u punim amplitudama,
optimalnim brzinama, u ravnotei itd. Ue se u standardnim uslovima vebanja, bez ikakvih
pritisaka i smetnji sa akcentom na pravilnost i preciznost izvoenja. Osnovna tehnika se ui! Ona je
uslov za igranje koarke i svaki poetnik mora da je savlada!
Takmiarska tehnika je primenjena tehnika u uslovima igre. To je nadgradnja osnovne tehnike.
Uslovi igre nameu manjak vremena i prostora, to ometa lako izvoenje nekog elementa tehnike.
Prisutan je i protivnik! Usavravanjem osnovne tehnike igra dolazi do takmiarske tehnike koju
moe relativno lako da primeni u igri i da tako postigne eljeni rezultat. Uz razvoj funkcionalne
tehnike igra unapreuje i individualnu taktiku, i na taj nain kompletira svoj igraki kvalitet.
Metodika uenja tehnike
Uenje (u praksi se koristi termin obuavanje) elemenata tehnike je prvi korak u izgradnji
tehnike igraa. Da bi se u tome uspelo potrebno je poznavati prirodu motorikog uenja. Uenje
bilo koje motorike strukture prolazi kroz pet osnovnih faza. Svaka faza se karakterie posebnom
manifestacijom pokreta u ijoj su osnovi odreeni nervno-miini procesi.
Prva faza se esto naziva faza formiranja jasne predstave o pokretu. Igra prima prve
informacije o njemu. Pokret (elemenat) se demonstrira u celini. Veoma je vano da prikaz bude
kvalitetan, odnosno da pokret bude pravilno i precizno izveden.
Druga faza je faza iradijacije. Pri pokuaju da izvede pokret kod igraa dolazi do iradijacije
nadraaja u modanoj kori. To se vidi kroz grubu koordinaciju u izvoenju pokreta.
Trea faza je faza diferencijacije. Daljim vebanjem i izvoenjem elemenata pojavljuju se
odreeni koei procesi koji utiu na eliminaciju suvinih i pogrenih pokreta. Pokret se sada izvodi
preciznije.
etvrta faza je faza koncentracije. U ovoj fazi su razvijeni koei procesi. Pokret je jo
precizniji i teniji. Dolazi do oplemenjivanja pokreta obraanjem panje na detalje.
Peta faza je faza stabilizacije i automatizacije. To znai da je pokret nauen i da se izvodi pravilno
i precizno. Kontrola pokreta je sada u sferi nesvesnog. Zato se i kae da je pokret automatizovan.
U procesu uenja tehnike trebalo bi obratiti panju na pravilnost i preciznost pokreta. Svaki
elemenat mora da bude nauen precizno i uveban do automatizma. Ui se u standardnim
uslovima, bez ikakvih smetnji, tako da je koncentracija igraa samo na elementu koji izvodi. Igra
izvodi kompletan elemenat! To znai da bi trebalo primeniti sintetiki metod uenja, jer su
elementi tehnike motorike celine koje se ne mogu razdvajati. Ovaj metod podrazumeva da se po
potrebi mogu menjati uslovi u kojima se elemenat izvodi. To znai da se igrau olakava izvoenje
elementa tehnike (na primer utiranje skok uta s bliih pozicija, dodavanje lopte na manjem
rastojanju i sl.). Znaaj pravilnosti i preciznosti pokreta u okviru jednog elementa tehnike je
najuoljiviji kod izvoenja elemenata tehnike koji zahtevaju jednako dobro izvoenje pokreta i
slabijom rukom (dribling, dodavanje, ut polaganjem). esto manifestacija opte koordinacije i
manipulacije tom rukom u odnosu na slabiju, iako pokret i nije tehniki do kraja precizan i
pravilan. Kod izvoenja pokreta slabijom rukom neophodna je pravilna i precizna tehnika. Pravilna
kinematika struktura u pripremi pokreta (poloaj tela, poloaj lopte, dranje lopte) i samo
izvoenju (opruanje ili pregibanje tela u aktuelnim zglobovima) e obezbediti i teno izvoenje
elementa tehnike.
Metodika usavravanja tehnike
Automatizovana osnovna tehnika je preduslov za usavravanje tehnike, to jest izgradnju
takmiarske tehnike. Kada se dostigne automatizacija pokreta znaaj se pridaje brzini izvoenja.
- 11 -
Ona je neophodna u uslovima igre. Sada je, meutim, glavni problem ravnotea, koja je kritini
faktor u izgraivanju brzine u izvoenju elemenata tehnike. Radi se u uslovima slinim onima koji
vladaju u igri. To podrazumeva tzv. situaciono vebanje! Igra se vebanjem dovodi u situacije
igre, a ponekad i u tzv. nadsituacije, tj. situacije koje su tee od onih koje se pojavljuju u igri. Na
taj nain igra usavrava svoje motorike mehanizme i izgrauje nove, prilagoene uslovima igre.
Intenzitet rada je vei nego u fazi uenja tehnike. Rad na usavravanju tehnike bez intenziteta
nee dati rezultate. Glavni pokazatelj usavrenosti tehnike je njena efikasnost. Vebe usavravanja
daju egzaktne pokazatelje efikasnosti. Igra je nadigrao protivnika(e) ili nije! Uporedo igra razvija
i individualnu taktiku. Takmiarska tehnike ukljuuje perfektno izvoenje osnovnih elemenata ali i
izbor i nain njihovog korienja u igri. Igra koji ima dobru tehniku u stanju je da u odreenoj
situaciji igre odabere pravo reenje i za njega potreban elemenat (ili vie njih), kao i da to
upotrebi u pravo vreme! Usavravanje tehnike dolazi radom na treninzima ali i igranjem utakmica.
Jako nadmetanje i nadigravanje (utakmica, pa i trening sa takmiarskom crtom) pomae
usavravanje. U tom radu trener (a i sam igra) mora da uoi jake i slabe strane u tehnici. Potom bi
trebalo da usmeri rad i energiju, da slabe strane postanu jake!
Osnovno sredstvo rada predstavljaju koarkake vebe. Danas u koarkakoj metodici postoji
veliki broj (ak bi mogli rei i bezbroj) koarkakih vebi. Vebe nisu neto tajno ili mitsko!
Problem nije koliko vebi jedan trener zna ili primenjuje (u literaturi se moe nai veliki broj), ve
je problem kako ih primenjuje? Osnovno je da trener, kada koristi neku vebu, zna ta eli njom da
postigne, ta eli da ui i usavrava. Svaka veba u principu, moe da bude metodsko uputstvo za
uenje i usavravanje u zavisnosti u kakvim uslovima se izvodi.
Da bi rad na uenju i usavravanju koarkake tehnike bio uspean mora da ga karakterie:
- Postupnost u radu, pogotovo u fazi uenja. Veoma je znaajno da se prvo ue jednostavniji
elementi, koji su esto u osnovi sloeniji. Valjalo bi saekati da se odreeni podelemenat u
okviru nekog elementa automatizuje, pa onda ii na sledei, sloeniji (na primer
pravolinijski dribling, pa onda promene pravca u njemu).
- Celovitost, znai da bi trebalo obuhvatiti sve aspekte nekog elementa, odnosno napraviti
generalnu jakost u izvoenju i primeni nekog elementa tehnike (na primer voenje lopte
dobro i desnom i levom rukom i sl.).
- Kontinuitet u radu neophodan je u procesu uenja i usavravanja tehnike. Na taj nain se
uvruje automatizam.
- Kvantitet rada. Stalno vebanje e sigurno dati dobre rezultate. Ova karakteristika je
povezana sa prethodnom. Leri Bird, uveni profesionalac iz NBA, je jo kao srednjokolac na
pitanje prijatelja koliko bi esto trebalo da veba koarku da bi imao dobru tehniku,
odgovorio: Svaki dan, ceo dan!
- Kvalitet rada. Veoma je vano ta se veba i kako se veba. Dugotrajno i uporno vebanje
manjeg broja elemenata nee omoguiti igrau da dobro igra. esto igrai vebaju vredno
ali nepravilno, to dovodi do suprotnog efekta. Pogreno nauen elemenat se veoma teko
ispravlja, pogotovo u starijem uzrastu. Zato bi trebalo vebati pravilne pokrete, pogotovo u
fazi uenja. Pravilno vebanje dovodi do napretka. Greke pri vebanju se naravno esto
pojavljuju i njihova stabilizacija veoma loe utie na tehniku igraa. Potrebne su brze i
efikasne korekcije!
Najei uzroci greaka, naroito u fazi uenja tehnike su:
- Pogrena ili povrna predstava o pokretu. Poetnici (deca) su veoma sklona imitiranju (zato i
mogu lako da ue) i ako dete stekne pogrenu predstavu o pokretu, teko e uspeti da ga
izvede pravilno.
- Izvoenje neke sline kretne aktivnosti nije dovoljno stabilizovani i negativno utie na
uenje nove kretne strukture. Tu se ogleda korist od principa postupnosti kada e ne ue
nove sline kretnje, ako prethodna nije nauena.
- 12 -
Nesistematski rad. esto dovodi do konfuzije kod igraa, naroito poetnika. Skakanje sa
elementa na elemenat, bez stabilizacije nauenog, dovodi do loe tehnike. Ponekad treneri,
pogotovo poetnici, u elji da daju to vie informacija, nesistematski obrauju tehniku.
- Nedostatak fizikih (bazinih motorikih) sposobnosti kod poetnika. Poto su elementi
tehnike motorike strukture, oni su u velikom meri u korelaciji sa bazinim motorikim
sposobnostima. esto trenutni nedostatak neke sposobnosti (na primer snage) moe da
dovede do loeg izvoenja elemenata tehnike a i do njihove neefikasne primene u igri. Zato
uvek treba voditi rauna o uzrastu mladih igraa.
Pravovremeno ispravljanje greaka je prioritetan zadatak u procesu uenja tehnike. Greke je
mogue ispraviti primenom nekog od tri osnovna naina:
- Uporeenje loeg i dobrog izvoenja. Neophodno je da poetnik uporedo gleda loe i dobro
izvoenje nekog elementa. Vano je da je u stanju da napravi diferencijaciju greaka i da na
taj nain ispravi svoje.
- Olakavanje uslova izvoenja pokreta. esto je brzina najvei problem, odnosno ve
pomenuti problem ravnotee kao kritini faktor u izgraivanju brzine u izvoenju elementa.
Trener moe da pomogne igrau da otkloni eventualne greke dovodei ga u olakane uslove
izvoenja (na primer manja brzina izvoenja, laka lopta kod najmlaih, nii ko i sl.).
- Otkrivanje uzroka. Otkriti uzrok je najvanije u nastojanju da se greka ispravi. Uzrok greke
u tehnici je najee iz domena kinematike pokreta i odnosi se na poloaje tela, pojedinih
delova tela, lopte i sl. Radom na ovome mogue je ispraviti greku.
Kada poeti sa procesom uenja tehnike? Opte je miljenje da su u 10 godina starosti ispunjeni
osnovni anatomsko-fizioloki uslovi za poetak uenja tehnike (u SAD ak sa 7 godina). Sve do 12.
godine obuka je u najveoj meri u formi igre. Moglo bi se rei daj to period druenja i igranja
loptom. Dete upoznaje loptu, njen oblik, veliinu, teinu (uputno je koristiti po obimu manje i
lake lopte) i uspostavlja odnose izmeu veliine lopte i veliine svog tela. Od 12. godine deca
poinju sistematski koarkaki trening u okviru kojeg najvanije mesto zauzima uenje tehnike! U
procesu treninga trebalo bi kombinovati vebe uenja i vebe usavravanja, ak i onda kada su
elementi tehnike automatizovani jer vebe uenja potkrepljuju znanja i pripremaju igraa za
vebe usavravanja. Tehniki elementi bi trebalo da postanu za koarkaa prirodna kretanja
(veinom su to neprirodna kretanja za obinog oveka), pogotovu kada se radi o elementima
loptom. Reju, ovek i lopta moraju da postanu jedan sistem koarka!
Uvek bi trebalo isticati osnovni znaaj tehnike u koarkakoj igri, pogotovo osnovnih vetina. Na
njima se izgrauje sve ostalo. Sve mogue taktike. Stepen izgraenosti tehnike igraa u osnovi (uz
ostale sposobnosti igraa) odreuje i inicira izbor taktike igre jednog tima. Zato bi trebalo sa
poetnicima najvei deo treninga provesti u radu na tehnici, uvebavajui osnovne principe i
pravila koja vae u procesu uenja.
-
TEHNIKA NAPADA18
1. Igra bez lopte
1.1.
Znaaj i osnovne karakteristike
Igra bez lopte je najvaniji deo napada. Da bi napada bio kompletan on mora da ume da igra
efikasno bez lopte. Lopta jeste magnet za sve igrae, pogotovo za mlade, ali bez dobre igre igraa
18
Dr Karaleji M. , Dr Jakovljevi S. (2001) : Osnove koarke
- 13 -
koji su bez lopte, obino saigra sa loptom nema dobre uslove da efikasno napadne. Osim toga, na
terenu se u istom trenutku nalazi pet napadaa a samo jedna lopta, to znai da u teoretski
potpuno ravnopravnoj raspodeli poseda lopte svaki napada moe da ima loptu 4 minuta. Drugim
reima igrai u napadu igraju 80% vremena bez lopte. To je mnogo vremena i treba ga to bolje
iskoristiti.
Napadai koji su bez lopte moraju stalno da se kreu. Odbrambeni igra e daleko tee da uva
i kontrolie napadaa koji se stalno kree, u odnosu na napadaa koji stoji u mestu ili se malo
kree. Napada koji uvek ima elju da svojim kretanjem doe u to povoljniju poziciju vee za
sebe odbrambenog igraa, i ne doputa mu da pomae u odbrani.
U osnovi napada bez lopte svojom igrom eli da postigne jedan (ili vie) od etiri osnovna cilja:
- Napada eli da se oslobodi za prijem lopte (demarkiranje) i to u to je mogue povoljnijoj
poziciji, to najee znai to blie kou,
- Napada eli da popuni ili da izae iz odreenog prostora i na taj nain da pomogne igrau
sa loptom,
- Napada eli da svojim kretanjem vee odbrambenog igraa za sebe i tako ga sprei da
pomae u odbrani to naroito vai za napadae koji su na strani pomoi, i
- Napada eli da kretanjem i postavljanjem blokade pomogne nekom od saigraa.
U igri bez lopte napada koristi osnovne naine kretanja: hodanje, tranje, skakanje,
okretanje, uskakanje, utravanje, zaustavljanje i dr. U tehnikom pogledu to su stilizovana
kretanja koja se u osnovi sprovode u pravim i krivim linijama. Osnovne linije kretanja su:
- Pravolinijsko kretanje sa promenom ritma i tempa,
- Pravolinijsko kretanjem sa promenom ritma i tempa i smera kretanja,
- Pravolinijsko kretanje sa promenom ritma i tempa i pravca kretanja,
- Luna kretanja sa kontinuiranim i promenljivim tempom,
- Cik-cak kretanja sa promenom ritma i tempa,
- Kretanja sa lenim okretima, i
- Razliite specifine linije kretanja, kao to su: V, L, kretanje u trouglu i dr.
Unutar ovih linija kretanja igrai mogu da izvode i kombinovana kretanja ko i da nadovezuju
jedna na druga u zavisnosti od situacije na terenu, tj. od jaine pritiska odbrane.
Osnovni zahtev u svim kretanjima je da se izvode sa promenom ritma i tempa, jer samo na taj
nain napada moe da se oslobodi odbrambenog igraa. Promena ritma i tempa znai, najee,
da je kretanje napadaa sastavljeno od tzv. fintirajueg kretanja koje se izvodi neto sporije, i
stvarnog koje se izvodi bre i eksplozivnije. Kod kretanja sa promenom pravca neophodno je da se
napravi i promena ritma. Svaki novi pravac kretanja najee zahteva njegovo ubrzanje. Obino se
napada pre promene pravca za trenutak (prividno) zaustavlja, a onda eksplozivno zapoinje
kretanje u novom pravcu. Osim toga zahtev je da napada stalno ima vizuelnu komunikaciju sa
loptom. Promena ritma zahteva dobar rad nogu, to znai da je igra sposoban da brzo startuje, da
se brzo zaustavi, da brzo promeni pravac i strukturu kretanja. Usavravanje rada nogu daje igrau
mogunost da se kree promenljivim ritmom, brzo i pravovremeno.
U pogledu pravca sva kretanja u koarci se izvode: po dubini (60-70%), po irini (5-10%) i
kombinovano ili dijagonalno (30-40%). Najefikasnija su dubinska kretanja. Ona su i najopasnija za
odbranu jer se napada tako pribliava kou osvajajui prostor, i esto izbacuje odbrambenog
igraa iz ravnotee tako da napada ima dobre uslove za promenu pravca kretanja. ovo kretanje je
najee ka kou. Napada se jo kree od koa, ka lopti i od lopte.
1.2.
Zaustavljanje kao preduslov za dobru igru bez lopte
Napada ne moe uspeno da igra bez lopte, da se kree sa promenom ritma i tempa, ako ne
ume da e pravilno zaustavi. Pravilno zaustavljanje podrazumeva da igra ume da kontrolie telo,
- 14 -
tj. da ima ravnoteu. Samo iz ravnotenog poloaja je mogue brzo startovati i ii u naredno
kretanje. To vai i kod svih drugih kretanja u koarci (kretanja sa loptom, odbrambena kretanja i
dr.). U koarci je veoma vaan brz start ali je isto toliko vano i brzo zaustavljanje. Postoje dva
osnovna naina zaustavljanja u koarci: zaustavljanje u dva kontakta i zaustavljanje u jednom
kontaktu.
Zaustavljanje u dva kontakta (osnovna mehanika)
Pri zaustavljanju prvi kontakt sa podlogom se uspostavlja jednim ili drugim stopalom. Pre nego
to se ue u zaustavljanje trebalo bi dozvoliti gravitacionoj sili da pomogne pri zaustavljanju. To
se postie tako to igra, pre nego to doe u kontakt sa tlom prvim stopalom blago poskoi i
istovremeno blago zabaci gornji deo tela unazad odnosno izbaci noge unapred. Tada igra dolazi u
kontakt sa tlom jednim stopalom i odmah zatim iskorauje drugom nogom i zaustavlja se sa
optimalnom irinom oslonca. irina oslonca daje stabilnost. Istovremeno igra savija kolena, i na
taj nain sputa teite, i tako postie ravnoteu. Noga koja je prva ostvarila kontakt sa tlom se
naziva stajna noga (pivot noga), a druga pokretna. Ovo je znaajno zbog toga to kod zaustavljanja
sa loptom (tehnike je ista osim to je i lopta u posedu) igra mora da vodi rauna o tome koja je
noga stajna a koja pokretna da bi moga, pre svega u skladu sa pravilima igre, da napravi sledeu
akciju (pivotiranje, dribling i dr.).
Ovaj nain zaustavljanja se najee koristi nakon velikih brzina kretanja, pogotovo na veim
udaljenostima od koa i u situacijama kontranapada.
Zaustavljanje u jednom kontaktu (osnovna mehanika)
Prilikom zaustavljanja, kontakt sa podlogom se uspostavlja istovremeno sa oba stopala. To je
veoma vano u taktikom smislu jer u tom poloaju ne postoji stajna ip okretna noga nego igra
sam vri izbor, to mu daje prednost kada se radi o zaustavljanju sa loptom. Kao i kod
zaustavljanja u dva kontakta igra bi trebalo da pre zaustavljanja blago poskoi, zabaci gornji deo
tela unazad, izbaci noge unapred, a i onda se zaustavi na oba stopala savijajui kolena. Tokom
zaustavljanja znaajno je da teinu na trenutak premesti na zadnji deo stopala da bi se
suprotstavio sili inercije koja vue njegovo telo napred. Na taj nain igra dolazi u ravnotean
poloaj. Ovaj nain zaustavljanja se najee koristi kod manjih brzina kretanja i u pozicijama
blie kou.
1.3.
Osnovne tehnike u igri bez lopte demarkiranja (osnovna mehanika)
Osnovne tehnike koje se koriste u igri bez lopte se baziraju na pomenutim linijama kretanja i na
zahtevu za promenom ritma i tempa kretanja i to su:
Iskorai i utri Iskorak predstavlja fintirajue kretanje i obino se izvodi ka lopti ili ka kou jer
tako provocira reakciju i pomeranje odbrambenog igraa. Igra moe da iskorai iz mesta ili da to
uini posle nekog kretanja gde iskorak, ustvari, predstavlja trenutno zaustavljanje. Posle iskoraka
napada moe da krene u novi pravac fintirajuom (iskoranom) nogom koja je dalja od
odbrambenog igraa i u tom sluaju napada prilikom iskoraka zadrava vei deo teine (2/3) na
drugoj nozi, dok na iskoraenu nogu prebacuje manji deo (1/3). Tako je napada u stanju da brzo
krene u novi pravac. Posle iskoraka napada moe da krene u novi pravac i drugom nogom, koja je
blie odbrani, i tada napada prebacuje vei deo teine na iskoranu nogu i jednostavno se sa nje
odbacuje i dobija eksplozivnu kretnju u novi pravac. Prilikom prelaska u novi pravac kretanja
zamahom unutranje ruke dobija se na eksplozivnosti kretanja. ruke se ulaskom u novi pravac
izbacuju ka lopti.
- 15 -
Ova tehnika se najee koristi u kretanjima ka kou i lopti i vie je koriste spoljni igrai.
Okreni se i utri (D1) Kod ovog kretanja se pravac menja nakon lenog okreta. Napada se kree
ka odbrambenom igrau ili iz mesta pravi samo iskorak pravo ka njemu, na trenutak se zaustavlja
tako to istura nogu koja je blia odbrambenom igrau (blia lopti), i nakon toga izvodi brzi leni
okret i ide u novi pravac (najee utrava u reket). U izlasku iz okreta napada podie ruke u
visinu grudi da bi mogao to pre da primi loptu.
Ovu tehniku najee koriste unutranji igrai (centri) jer im omoguava da na malom prostoru
obiu igraa a ovom kretanju pogoduje i kontakt igra koja je prisutna kod unutranjih igraa.
Igraj telom i istri (D2) U osnovi predstavlja kretanje sa promenom smera na istom pravcu.
Napada ide pravo na odbrambenog igraa, iskorauje prema njemu i ostvaruje kontakt grudima.
On tako potiskuje odbrambenog igraa ka kou. Nakon kontakta napada brzo istrava od igraa (od
koa) na spoljnu poziciju spreman da primi loptu. Prilikom kontakta sa odbrambenim igraem,
napada mora da dri ruke u uzruenju da ne bi napravio linu greku.
V i L kretanja (D3) V kretanje zapoinje sa spoljne pozicije, kretanjem sa dva ili tri koraka
ka donjem delu reketa. Potom se napada na trenutak zaustavlja na nogu koja je blia
odbrambenom igrau i brzo se sa nje odbacuje i istrava pod otrim uglom u odnosu na prethodni
pravac kretanja, tako da linije kretanja imaju oblik slova V. Slino se izvodi i L kretanje s tim
to je ugao istravanja priblino 90 , pa linije kretanja lie na slovo L.
Utri iza lea (back door) (D4) Jedan je od osnovnih i veoma vanih naina igre bez lopte,
posebno danas kada odbrane igraju sa velikim piritskom na prva dodavanja. Zapoinje iskorakom ka
lopti (ka spoljnoj poziciji) to provocira pomeranje odbrambenog igraa ispred napadaa. Nakon
toga napada eksplozivno kree ka kou odbacujui se sa iskoraene noge pre nego to odbrambeni
igra popravi poziciju. Prilikom utravanja napada istura ruku koja je blie kou da bi primio loptu
to blie kou i to dalje od odbrane.
Ovu tehniku najee koriste spoljni igrai.
Igra bez lopte prua velike mogunosti napadaima da se korienjem veeg broja tehnika i
njihovim kombinovanjem relativno lako oslobaaju odbrambenih igraa ili ih veu za sebe.
- 16 -
1.4.
Metodska uputstva za uenje i usavravanje
Osnovno pravilo u igri bez lopte je svakodnevno vebanje. Kako je u sutini veoma vaan rad
nogu, ove tehnike se mogu vebati ak i bez koa ili sale, kroz razliite igre to je veoma vano u
radu sa najmlaima. U koarkakom treningu u poetku bi trebalo izabrati jednu tehniku kretanja
za prijem lopte na spoljnoj poziciji, jednu za prijem na unutranjim pozicijama i obavezno tehniku
utravanja iza lea. Veoma je znaajno naviknuti igrae da napadaju lea odbrambenog igraa.
Kasnije se repertoar kretanja za prijem lopte spolja ili unutra proiruje i drugim tehnikama.
Napada e biti efikasniji ako raspolae sa veim repertoarom tehnika u igri bez lopte.
Veoma je vano da se u poetku veba pravilno i precizno. To znai da se akcije izvode u maloj
brzini da bi igrai mogli kontrolisati svoje kretanje. Posebnu panju bi trebalo obratiti na: poloaj
stopala prilikom trenutnog zaustavljanja, raspored teine tela, amplitudu pokreta, poloaj i rad
ruku, poloaj glave i promenu ritma kretanja. tehnike kretanja najpre uimo bez ikakvih smetnji uz
pomo markera kao to su: stalci, stolice i sl. Ubrzo uvodimo i odbranu koja u poetku igra
dirigovano (prati kretanja, ali ne spreava prijem lopte ili ima parcijalne zadatke) da bi to vie
vebali u situacionim uslovima. Obino se to sprovodi kroz vebe igre 1 na 1 plus dodava, na
odreenom prostoru koji moe da se ogranii u zavisnosti od pozicije.
Najee greke u uenju i njihove korekcije
Greke:
1. Kretanje bez promene ritma
2. Kretanje sitnim koracima pre promene pravca
3. Luna kretanja pri promeni pravca, umesto odsenih kretanja
4. Dranje ruku pored tela, a ne u poloaju prijema lopte
5. Izostanak vizuelne komunikacije sa loptom
6. Kod zaustavljanja usporavanje kretanja sitnim koracima
7. Kod utravanja iza lea napada nema dovoljno prostora za utravanje
8. Kod utravanja iza lea napada se zaustavlja to dovodi da dodana lopta ode van terena
Korekcije:
1. Odraziti se jae sa stajne noge
2. Koristiti normalne korake, koncentrisati se na zaustavljanje
3. Koristiti neto krai korak pre promene pravca i tako doi u nii poloaj iz kojeg se moe
napraviti otra kretnja
4. Podii ruke i tako napraviti svojevrsnu metu dodavau
5. Uvek imati loptu u vidnom polju, makar i periferno
6. Koristiti normalne korake, ali blago poskoiti pre zaustavljanja
7. Treba odvesti odbrambenog igraa to dalje od koa (korak iznad linije slobodnog bacanja) i
onda ii na utravanje
8. Nastaviti kretanje do koa
1.5.
Tehnika skoka kao kretanje bez lopte
Svako ko iole prati koarku prepoznaje znaaj skoka u njoj. Uloga skoka, kao motorike
strukture, u koarci je veoma vana. Skok se javlja u borbi za osvajanje lopte (skok u odbrani i skok
u napadu), te u razliitim tehnikama utiranja. Sam skok je neto vie od dostine visine. U koarci
je znaajno koliko igra moe brzo i esto da skae. Takoe je vano da li igra ima ravnoteu u
skoku i posle u doskoku. Ravnotea u skoku omoguuje igrau mirnou u njegovom dejstvu (uta,
osvajanja lopte ili blokiranja uta), a ravnotea u doskoku omoguuje da brzo napravi neku novu
- 17 -
akciju. Sa aspekta taktike skoka je bitna pravovremenost (tajming), ali e to biti prikazano u
posebnom delu koji e razmatrati skok u napadu (odbrani) kao zaseban elemenat igre.
U koarci sa aspekta motorike strukture postoje dva osnovna skoka: skok sa dve noge i sa jedne
noge.
Skok sa dve noge (osnovna mehanika)
Koristi se kada igra nije u kretanju i kada je veoma znaajno da se doskoi u ravnoteni poloaj
(kao kod skok uta) ili kada je potrebno izvesti nekoliko skokova uzastopno. Skok bi trebalo
zapoeti iz ravnotenog poloaja u kome je glava ispravljena, lea prava, laktovi savijeni i ruke
blizu tela, a teina blago na prednjem delu stopala. Pre skoka trebalo bi saviti noge u zglobu
kolena (60 do 90 stepeni u zavisnosti od snage nogu) i tako izvriti pritisak na podlogu, zatim se
snano odbaciti od tlo eksplozivnim opruanjem nogu u svim aktuelnim zglobovima podiui ruke
snano ka gore i opruajui ih. Nakon skoka doskoiti u isti poloaj u kome je igra bio i pre skoka.
Skok sa jedne noge (osnovna mehanika)
Koristi se kada igra skae iz kretanja (kod uta polaganjem iz kretanja, kod skoka u napadu,
blokiranja uta). Ovaj skok se izvodi bre nego skok sa dve noge, koji zahteva vreme za
zaustavljanje, pa tek onda skok. Meutim, kod skoka sa jedne noge igra tee kontrolie svoje telo
i tee kontrolie doskok to onemoguava brzi ponovno skok ili neku drugu akciju. Igra pre skoka,
poto je u kretanju, poslednjim koracima mora da uspostavi kontrolu svog tela. Poslednji korak je
neto krai, da bi se momenat horizontalnog kretanja silom miia nogu pretvorio u momenat
vertikalnog kretanja. u tom cilju odrazna noga se savija u zglobu kolena, ali ne suvie (poeljno je
da bude blie vertikali) i snanim opruanjem odrazne noge telo odvodi uvis. Podie se koleno
suprotne noge uvis u pravcu skoka kao i suprotna ruka (ili obe ruke). Potrebno je mekano doskoiti
na prednje delove stopala i pokuati to pre uspostaviti ravnoteu.
Uenju skoka posvetiti to veu panju. Pravilna tehnika skoka e omoguiti igrau lake
izvoenje onih elemenata tehnike koji u sebi sadre skok, a to su pre svega: osvajanje lopte
skokom u odbrani (skok u odbrani), osvajanje lopte skokom u napadu (skok u napadu), skok ut i dr.
Vebanje ovih tehnika skoka je mogue i van koarkakog terena i treninga.
Greke:
1. Igra skae unapred umesto uvis
2. Nema eksplozivnosti u skoku
3. Posle doskoka igra nije spreman da ponovo skoi
4. Skok udalj u mesto uvis kod skoka iz kretanja
Korekcije:
1. Zapoeti skok iz pravilnog poloaja (poloaj glave, trupa, ruku i nogu)
2. Vie saviti noge u zglobu kolena i snano se odraziti o tlo
3. Doskoiti u ravnotean poloaj (meko na prednji deo stopala, sa savijenim kolenima)
4. Krai korak pre skoka da bi mogao skoiti uvis
1.6.
Tehnika postavljanja blokade kao igra bez lopte
Napada bez lopte, osim to svojim kretanjem eli da primi loptu, postavljanjem blokade
nekom od svojih saigraa pomae da nadigra protivnika. Blokada je u sutini tehniko-taktiki
element grupne taktike, jer podrazumeva uee bar dva napadaa. Uspenost saradnje dva igraa
- 18 -
nekom blokadom zavisi od oba igraa. Meutim, osnovni uslov za uspenu saradnju blokadom je
njena tehnika korektna izvedenost od pojedinca koji je postavlja.
Napada koji daje blokadu u taktikom smislu mora, pre nego to krene u nju, da fintirajuim
kretanjem odvue panju od svoje namere. Dolazak i postavljanje blokade trebalo bi da bude
iznenadno (za odbranu) i energino. Igra se nakon kretanja zaustavlja u stav koji je neto iri i nii
od osnovnog. Ruke moraju da budu (laktovi) u irini ramenog pojasa i obino se postavljaju na grudi
radi zatite od sudara sa protivnikom. Teina je neto vie prebaena na prednje delove stopala to
daje vrstinu blokadi. Blokada se postavlja na mogui put kretanja protivnika i igra koji je
postavlja ne sme da se pomera. im saigra iskoristi blokadu, igra koji ju je postavio mora da se
otvori (deblokira) za prijem lopte. Otvaranje posle blokade igra izvodi prednjim ili zadnjim
pivotiranjem. Otvaranje znai da igra ima loptu u vidnom polju i da je spreman da je primi ili da
ide na skok u napadu. To je osnovno to igra individualno mora da zna da bi mogao da uestvuje u
saradnji blokadama.
Svaki igra mora nauiti da postavlja blokadu i da se otvara iz nje. Sam poloaj tela u blokadi
nije teko nauiti. Osnovno je da igrai steknu hrabrost da postavljaju vrste blokade s obzirom na
jake sudare koji su moguni kod saradnje blokadama. Na drugom mestu je da igrai steknu naviku
da se uvek po postavljanju blokade otvaraju za prijem lopte. Postavljanje blokade i otvaranje se
prvo veba bez odbrane uz markere, ali se vrlo brzo prelazi na rad sa dirigovanom, odnosno
situacionom odbranom. To se sprovodi kroz situacionu igru 2:2 pa sve do 5:5.
Greke:
1. Igra postavlja blokadu protivno pravilima igre i tako ini linu greku u napadu (laktovi
napolju)
2. Blokada nije vrsto postavljena, igra odmah bei u otvaranje
3. Igra se ne otvara nakon to je postavio blokadu
Korekcije:
1. Blokada mora da se postavi u skladu sa pravilima igre (laktovi unutra i bez pomeranja)
2. Treba raditi na razvoju hrabrosti igraa u sudarima, hrabar igra daje vrstu blokadu
3. Insistirati na pravovremenom otvaranju
2. Osnovni stav u napadu
Koarka je igra brzih, promenljivih i iznenadnih kretanja. da bi se takva kretanja mogla
uspostaviti igra mora da startuje iz nekog poloaja stava. Osnovna karakteristika svakog stava je
ravnotea. Sa dobrom ravnoteom igra je spreman za brzo kretanje, promenu pravca, kontrolisano
zaustavljanje i skok. U praksi je uobiajeno da se pod osnovnim stavom u napadu misli samo na
stav napadaa sa loptom. Meutim ranije je reeno da je itekako vana igra napadaa koji su bez
lopte, njihova stalna i aktivna kretanja. takva kretanja napada moe da izvede samo iz
ravnotenog poloaja. Napadaki stav bez lopte igra zauzima na poetku akcije i povremeno za
vreme kretanja pri zaustavljanju. Osim ravnotee ovaj stav bi trebalo da omogui igrau dobar
pregled igre. Sa aspekta poloaja delova tela i tela u celini taj stav je identian kao i stav sa
loptom, samo to igra nema loptu u posedu.
2.1.
Osnovni stav sa loptom
Ovaj stav omoguuje napadau veu efikasnost u igri. To je poloaj igraa iz kojeg on moe da
uspostavi najbru (pravovremenu) kretnju u bilo kom pravcu, tj. da zapone bilo koju akciju
loptom. Napada sa loptom ima na raspolaganju tri akcije: ut, dodavanje i dribling (prodor).
- 19 -
Upravo osnovni stav dovodi telo u optimalan poloaj iz kojeg je igra opasan u pogledu sve tri
akcije. Zbog toga se esto osnovni stav naziva i stav trostruke pretnje (pogotovo u SAD: triple
threat stance). Odmah po prijemu lopte igra bi trebalo da zauzme osnovni stav kao na slici.
Osnovna mehanika
Ovaj stav podrazumeva blagu fleksiju u bonoj ravni oko horizontalne ose u aktuelnim
zglobovima (zglob kuka, kolena i skoni zglob). Ovakav poloaj omoguuje stabilnost u stavu i
mogunost brzog reagovanja. Trup je ispravljena glava u produetku kimenog stuba. Stopala su
rairena najmanje u irini kukova a najvie u irini ramena. Teina je ravnomerno rasporeena na
oba stopala i blago je prebaena na prednje delove stopala. Miii tela su u blagoj kontrakciji, to
dovodi do poveane mobilnosti. Time je omoguena brza akcija napadaa. Visina i irina stava
zavise od konstitucije igraa, pre svega od visine tela i duine nogu. Osnovni zahtev je da stav bude
udoban, to iskljuuje izrazito poveanu napetost miinog aparata. Ruke su savijene u laktovima i
dre loptu ispred grudi i blie telu. Lopta se dri u poziciji uta (jaa aka za lopte a slabija sa
strane), blago pomerena u stranu jae ruke. U zavisnosti od poloaja stopala postoje dve vrste
stava: paralelni i dijagonalni stav. Kod paralelnog stopala su kako sama re kae meusobno
paralelna sa pravcem dejstva igraa (linija igra ko). Stopala mogu da budu u liniji ili da jedno
bude istureno napred. Kod dijagonalnog stava stopala su i dalje paralelna ali su pod odreenim
uglom na pravac dejstva igraa. To je obino situacija kada igra napada bokom u situaciji
agresivne odbrane. U tom stavu igra esto loptu dri na kuku ili unazad radi bolje zatite.
Napada koji je u stavu trebalo bi da gleda ko i protivnikog igraa. Krajikom oka trebalo bi
da vidi saigrae koji su otvoreni (ili se oekuje da e biti) za prijem lopte, a i ostale odbrambene
igrae. Loptu ne bi trebalo sputati ispod trupa, nego je uvek drati u poziciji uta. Prva pretnja bi
uvek trebalo da bude pretnja utem. Koju e akciju napada zapoeti iz stava zavisi pre svega od
pozicije u kojoj se nalazi i od poloaja odbrambenog igraa. Svaki napada treba da primi loptu
unutar svog perimetra. Perimetar napadaa je najdalje rastojanje od koa sa koga taj igra moe
uspeno da utira na utakmici (vie od 45% preciznosti). Ako igra ne primi loptu unutar svog
perimetra, automatski gubi mogunost pretnje utem. Sam prijem lopte je veoma vaan. Osnovni
zahtev je da igra pri prijemu lopte to bre doe u poloaj trostruke pretnje. To znai da je licem
okrenut ka kou. Prijem lopte u mestu ne predstavlja poseban problem jer pretpostavlja slab
pritisak odbrane i napada je u mogunosti da lako i sigurno primi loptu. Prijem lopte iz kretanja
moe doneti probleme, pre svega u pogledu ravnotee stava. Napada prima loptu iz kretanja jer
ga na to tera agresivna igra odbrambenog igraa. Pri prijemu lopte iz kretanja igra moe da koristi
zaustavljanje u dva ili u jednom kontaktu. U prijemu lopte zaustavljanjem (ulaskom u stav) u dva
kontakta osnovna su dva naina. Prvim nainom igra prvo uspostavlja kontakt sa tlom stopalom
koje je blie lopti i istovremeno sa prijemom lopte se okree oko njega i privlai drugo u poloaj
stava, tj. koristi prednje (grudno) pivotiranje (slika A). Veoma je znaajno da stopalo koje prvo ide
na tlo bude okrenuto prstima ka kou. Kod drugog naina prvi kontakt sa tlom napada uspostavlja
stopalom koje je dalje od lopte i pri prijemu lopte lenim okretom, privlaei drugo stopalo do
stava, okree se ka kou (koristi leno pivotiranje) (slika B). U prijemu lopte zaustavljanjem u
- 20 -
jednom kontaktu napada to izvodi tako to pre zaustavljanja mora da se okrene u pravcu koa
(stopala u pravcu koa), i da ue u stav.
A
B
Kada je napada zauzeo osnovni stav, onda je spreman da izvede neku od tri pretnje:
1. ut. Igra bi trebalo da je u svom perimetru, licem okrenut ka kou, i da vidi odbrambenog
igraa. Mora da bude sposoban da utira brzo i precizno. Na taj nain e prinuditi
odbrambenog igraa da mu prie blie, i tkao otvoriti mogunost za prodor.
2. Dodavanje. Kad je licem okrenut ka kou, napada moe da vidi ceo teren. Na primer, ako
igra sa loptom stoji na 7 metara od koa, on mora da bude voljan i sposoban da doda loptu
saigrau koji je blii kou i koji e sigurno preciznije utirati.
3. Dribling. Napada koristi dribling (prodor) kada je protivnik blizu. On gleda na koju stranu je
otvoren put u zavisnosti od toga kakva je pozicija odbrambenog igraa. Korienje
fintirajuih kretanja iz stava daje napadau velike mogunosti.
2.2.
Veliki znaaj koji sav u napadu ima za efikasnu napadaku igru dovoljno govori o potrebi za
uenjem i usavravanjem. Stav, kao poloaj, ne predstavlja posebnu tekou, nije ga teko nauiti.
Poetnici lako razumeju taj poloaj, ali ga esto ne izvode pravilno i ne primenjuju u igri. Stav kao
elemenat tehnike nije atraktivan i ini se jednostavnim zbog ega ga igrai ne vebaju korektno i
dovoljno. Ako trener u poetku propusti priliku da stav ugradi u tehniku igraa i damu on postane
prirodan poloaj u napadakoj igri posledice su katastrofalne. Lo stav prouzrokuje neuspele akcije
iz stava (ut, dodavanje i dribling) i takav igra je obino limitiran u individualnim napadakim
akcijama.
Shodno osnovnim principima uenja tehnike, nakon demonstracije stava, igrai-poetnici sami
zauzimaju stav. Pri tome je zahvalno koristiti linijski raspored igraa. Nakon korekcija u sledeem
koraku igrai zauzimaju stav iz koraanja podbacujui sami loptu ispred sebe (zahtev je da su
ranije pokazane tehnike zaustavljanja). Posle toga to izvode iz tranja. Onda sve isto ponove u
krivolinijskim kretanjima (lunim). Zatim ulaze u saradnju sa drugim igraem gde primaju loptu iz
kretanja (demarkiranja) i zauzimaju stav prema kou. U poetku odabrati jednu do dve tehnike i
automatizovati ih a kasnije ugraditi i druge. Nastavci akcija su razliiti i zavise od trenutnih
sposobnosti i znanja igraa. Nakon automatizacije uvodimo odbrambenog igraa i veemo naueni
elemenat sa demarkiranjem u situacionoj igri 1:1 bez lopte. Poenta je da igra usavri prijem lopte
us tavu iz brzog kretanja i pod pritiskom odbrane da bi mogao da efikasno napadne odbranu.
Greke:
1. Igra je okrenut vie na jednu stranu, to limitira kretanje sa loptom
2. Igra dri loptu predaleko od tela i izlae je opasnosti da je protivnik oduzme
3. Igra nisko dri loptu, to mu ograniava kretanje
- 21 -
4. Igra dri loptu sa akama sa strane, zbog ega mu je potrebno vie vremena da se namesti
za ut, dodavanje
Korekcije:
1. Okrenuti se licem ka kou, obratiti panju na poloaj stopala
2. Drati loptu blie telu i ne ispod trupa
3. Drati loptu u osnovnom poloaju
4. Drati loptu u poziciji uta kada je moguno brzo utiranje, dodati loptu ili krenuti u dribling
3. Kontrola (dranje lopte)
Pod kontrolom se podrazumeva dranje lopte i sposobnost njene brze i kontrolisane
manipulacije u odnosu na telo igraa. Za igraa koji ima dobru kontrolu lopte, obino se u praksi
kae da on ima dobar oseaj za loptu. To je igra kome lopta nije strana u bilo kakvoj poziciji,
poloaju ili situaciji. Takav igra obino je veoma dobar u svim elementima tehnike igre loptom.
Osnovna mehanika
Potpuna kontrola lopte zapoinje dranjem. Od pravilnog naina dranja lopte zavisi kvalitet
izvoenja svakog sledeeg elementa, tj. akcije napadaa. Lopta mora da se dri meko ali sigurno.
aka (ake) je povijena i u kontaktu je sa loptom gotovo celom povrinom. Prsti su prirodno
raireni, blago povijeni i sputeni na povrinu lopte. Vrhovima prstiju se vri blagi pritisak na
povrinu lopte, to jo pojaava udubljenost ake. Palmarni deo ake (dlan) nije u potpunosti u
kontaktu sa loptom (u donjem delu je praznina). Na taj nain igra ima pod kontrolom veliku
povrinu lopte to mu obezbeuje sigurno dranje, a u isto vreme i dobar oseaj lopte. Treneri
esto slikovito kau da lopta treba da se osea udobno u rukama igraa. Loptu ne pritiskati!
Igra dri loptu jednom ili dvema rukama. Poetnici moraju da dre loptu sa obe ruke s obzirom na
veliinu ake kod najmlaih uzrasta. Dranje sa dve ruke prua bolju kontrolu i bolju zatitu lopte u
odnosu na dranje jednom rukom. Postoje etiri osnovna naina dranja lopte sa dve ruke:
- Gornje dranje, gde su ake veim delom na gornjem delu lopte,
- Donje dranje, gde su ake veim delom na donjem delu lopte,
- Bono dranje, gde su ake na bonim delovima lopte,
- Kombinovano dranje, gde je jedna aka iza lopte a druga na boku (pozicija uta).
Koji nain dranja e igra da upotrebi zavisi od vrste akcije i nivoa na kome se dri lopta.
Najee dranje lopte treba da bude kombinovano, odnosno onakvo kakvo je u osnovnom
napadakom stavu sa loptom. Meutim, koarka nosi veliki broj iznenadnih i netipinih situacija u
kojima igra esto mora da na trenutak dri loptu i na neki od pomenutih naina. Izvoenje
pojedinih elemenata tehnike zahteva poseban nain dranja lopte (uruenje lopte, hvatanje niskih
lopti i dr.). to podrazumeva i razliite nivoe dranja lopte u odnosu na telo. Igra obino dri loptu
u etiri nivoa: iznad glave, u visini grudi (osnovno dranje), u visini pojasa i u visini kolena. Osim
toga lopta moe da se dri ispred tela, ili na boku (u visini ramena ili kuka). U zavisnosti od
poloaja odbrambenog igraa, od pozicije i aktivnosti koju sprovodi napada, od fizikih
karakteristika napadaa, koristi se optimalan nain dranja i optimalna pozicija lopte.
3.1.
Dranje i kontrola lopte trebalo bi da budu prvi elementi tehnike sa loptom koji se ue u
koarci. Poetnici moraju da se upoznaju sa veliinom, teinom lopte. Nakon korektne
demonstracije dranja lopte, poetnici pokuavaju da to sami urade. Tu se pojavljuju potekoe s
obzirom na to da poetnici (deca) imaju male ake u odnosu na veliinu koarkake lopte. To e
- 22 -
vaiti i za sve druge elemente tehnike sa loptom, zato bi trebalo posedovati lopte manjeg obima i
manje teine (mini basketball). Koristiti spektar vebi u kojima igrai uzimaju loptu u mestu iz
razliitih pozicija i gde se lopta nalazi na razliitim pozicijama (na tlu, na stolici, na stalku itd.).
Kasnije, kroz proces uenja koarke uvek se obraa panja na nain dranja lopte kao sastavni deo
ili preduslov za uspeno uenje i usavravanje drugih elemenata tehnike (hvatanje, dodavanje, ut
i dr.).
Greke:
1. Igra loptu dri samo prstima, to smanjuje kontrolu nad loptom
2. ake (prsti) su opruene i na taj nain lopta ne lei stabilno u akama
3. Prsti su skupljeni, te je mala povrina lopte pod kontrolom
4. Igra akama i prstima pritiska loptu
Korekcije:
1. loptu drati prstima i veim delom dlana
2. ake (prsti) su tako povijene i svojim oblikom prilagoene obliku lopte
3. Prsti treba da budu raireni i da tako obuhvataju to veu povrinu lopte
4. Prisutan je samo blagi pritisak vrhovima prstiju, a ostali delovi ake ne pritiskaju loptu
Dobro dranje omoguuje dobru manipulaciju loptom. Da bi se stvorila navika i sposobnost
dobrog dranja (meko i sigurno dranje) koriste se vebe kontrole lopte. To su raznovrsne vebe
koje razvijaju i usavravaju dranje lopte, koordinaciju ruku, brzinu rada ruku i izdrljivost ruku.
Posebna metodska vrednost ovih vebi je to mogu da se izvode na malom prostoru i za njih je
potrebna samo lopta. Sve vebe su bazirane na nekom pokretu (jednostavnijem ili sloenijem) koji
se izvodi loptom vie puta, u odreenom vremenskom periodu. To su najee okretanja lopte oko
pojedinih delova tela, provlaenja lopte kroz noge na razliite naine, udaranje lopte od tlo,
bacanje lopte uvis sa razliitim zadacima i dr. Cilj je da svaki igra napravi to vie zadatih pokreta
za odreeni vremenski period (najee 30 sec). Svaki trener moe sam da smisli neku vebu
(zadatak) koja bi bila primerena njegovim igraima. Sve ove vebe moraju da se izvode pravilno, i
trener treba da zna koji je rezultat vrhunski da bi imao uvid u sposobnosti svojih igraa. Ove vebe
koriste igrai svih uzrasta: od najmlaih do seniora, ali sa razliitim ciljevima. U koarkaku prasku
ove vebe je uveo uveni koarka Pistol Pit Maravi (1948-1988), koji se i danas smatra igraem
koji je najbolje kontrolisao loptu u svetskoj koarci u svakom elementu tehnike igre.
4. Pivotiranje
Pivotiranje ili okretanje sa loptom je elemenat tehnike napada kojim se igra pomera i osvaja
odreeni prostor tako to se okree oko jedne noge. Kada je igra u posedu lopte, pravila igre mu
dozvoljavaju da izvodi koliko god treba koraka okretanjem oko jedne noge. Noga oko koje se igra
okree naziva se stajna (pivot noga kao kod zaustavljanja) i jednom uspostavljena stajna noga se
ne sme pomerati ili odizati od tla dokle god je igra u posedu lopte. Prilikom dodavanja ili utiranja
lopte, igra moe da podigne stajnu nogu, ali se mora osloboditi lopte pre nego to je ponovo
spusti na tlo. Noga koja se pomera naziva se pokretna (pivotirajua) i moe da se pomera u svim
pravcima i na sve mogue naine. Primenom pivotiranja igra u osnovi:
- titi loptu od agresivne odbrane. Napada odvodi loptu dalje od odbrambenog igraa i
postavlja svoje telo izmeu lopte i protivnika.
- Dolazi u povoljniju poziciju za nastavak akcije driblingom (ako ima pravo driblinga),
dodavanjem ili utem. U ovom segmentu tehnika pivotiranja je veoma vana! Pivotiranje
tako predstavlja sastavni deo drugih elemenata tehnike (polazak u dribling, tehnike uteva
sa centarskih pozicija i dr.).
- 23 -
Oslobaa se iz zamke. Napada koji je udvojen od strane dvojice odbrambenih igraa samo
dobrim pivotiranjem moe da se izvue iz zamke i da nastavi igru dodavanjem ili utem.
Osnovna mehanika
Pivotiranje je u praksi uobiajen naziv za razliita okretanja igraa sa loptom. Meutim i
okretanja koja igra izvodi bez lopte su takoe pivotiranja. Takva okretanja koarka koristi i u fazi
napada i u fazi odbrane. Osnovna mehanika kretanja je ista, s tim to pivotiranje sa loptom ima
dodatne zahteve koji se odnose na loptu.
Koarka u pivotiranje ulazi najee iz osnovnog stava u napadu. Najvanije je da igra pri
pivotiranju zadri dobru ravnoteu i da zatiti loptu. Prilikom okretanja, stopalo stajne noge treba
da je petom blago odvojeno od tla to daje mogunost okretanja za potreban ugao, koji moe da
bude razliiti i primeren situaciji (60, 90, 180 stepeni ili neki drugi ugao). Prilikom okretanja igra
pojaava stav tako to malo vie savije kolena i na taj nain poveava stabilnost. Pri kretanju ne
sme da se menja visina stava jer svako podizanje stava slabi ravnoteu i usporava akcije. Glava je
iznad trupa i time igra obezbeuje pregled igre. Trup je ispravljen i igra je blago savijen u zglobu
kuka. Tako je i teina tela blago prebaena na prednje delove stopala. Vei deo teine tela treba
da je na stajnoj nozi da bi igra mogao da se okree brzo i u razliitim pravcima. Za vreme
pivotiranja pozicija lopte i nain dranja zavise od blizine odbrambenog igraa. Napada pomera
loptu tako to je udalji od protivnika i uvek postavlja svoje telo izmeu lopte i protivnika. Lopta se
najee dri na udaljenijem (od protivnika) kuku ili ramenu. Laktovi su izbaeni u polje da bi
zatitili prostor oko lopte.
U odnosu na pravac okretanja postoje dve osnovne vrste pivotiranja:
- Prednje (grudno) pivotiranje, gde grudi vode okretanje prema napred. Teina se prebacuje
na prednji deo stopala stajne noge i iskorauje se pokretnom nogom (slika A).
- Zadnje (leno) pivotiranje, gde lea vode okretanje prema nazad. Teina se prebacuje na
prednji deo stopala stajne noge i pokretna noga se pomera nazad (slika B).
A
4.1.
Pivotiranje poeti odmah. Deca treba da shvate pivotiranje kao pravilo igre, i da uvide kakve
mogunosti ono daje igrau u napadu. Da ga poveu sa elementima tehnike kao to su: osnovni stav
u napadu, dranje lopte i zaustavljanje (problem stajne i pokretne noge). Rana automatizacija
pivotiranja uveliko olakava uenje drugih elemenate tehnike koji u sebi sadre i pivotiranje
(dribling, utiranje i dr.).
Nakon demonstracije, poetnici rade pivotiranje u mestu. Veoma brzo se pivotiranje povezuje
sa zaustavljanjem. Jednostavno, nakon zaustavljanja igrai bi trebalo da izvedu pivotiranje
(kombinuje se zaustavljanje u jednom i u dva kontakta). Zatim se veba pivotiranje posle prijema
lopte i polazak u narednu akciju (dodavanje, dribling ili ut). U poetku odabrati po jedan ili dva
nastavka za svaku akciju.
- 24 -
Po usvajanju tehnike u vebanje se uvodi odbrana, najpre dirigovana a zatim i situaciona na

igraa koji pivotira i koji treba da doda loptu otvorenom saigrau.
Usavravanje se ostvaruje uz stvaranje situacionih uslova u igri 2:2 pa sve do 5:5. Veoma je
znaajno da igrai to vie vremena vebaju u situacionim uslovima!
Greke:
1. Igrai ne razumeju pivotiranje u pogledu pravila igre
2. Igra gubi ravnoteu i podie stajnu nogu
3. Igra menja visinu stava prilikom pivotiranja (podie i sputa teite)
4. Igra izlae loptu na dohvat protivniku
Korekcije:
1. Objasniti ponovo pravilo stajne noge i njene mogunosti podizanja
2. Drati teinu na prednjem delu stopala stajne noge kod okretanja
3. Ne podizati teite prilikom pivotiranja
4. Insistirati da glava bude izdignuta iznad trupa
5. Insistirati na zatiti lopte telom
5. Dodavanje i hvatanje lopte
Koarka je igra u kojoj pet napadaa igraju loptom timski. Dobro dodavanje i hvatanje lopte je
osnova takve igre. To je elemenat tehnike igre koji ini koarku jedinstvenom timskom igrom.
Dve osnovne uloge dodavanja su: omoguavanje brzog kretanja lopte za dobar ut i organizacija
napada. Pravilna, precizna i pravovremena dodavanja kreiraju bolje mogunosti za realizaciju
napada. Lopta moe da doe u polje realizacije driblingom ili dodavanjem. Dodavanje je
mnogostruko bra akcija i zato ga treba koristiti kad god je to mogue. Veliki trenerski autoriteti
(kakav je Bob Najt, trener Indiana univerziteta), esto istiu da je kontrola lopte sa dobrim
dodavanjem i hvatanjem klju uspeha svakog tima.
U organizaciji napada dodavanje moe da se pojavi u pet osnovnih situacija:
- Brzo ubacivanje lopte posle primljenog koa,
- Iznoenje lopte iz reketa nakon skoka u odbrani,
- Brzi transport lopte preko terena u elji za izvoenjem kontranapada i brzog napada,
- Postavljanje i organizacija pozicionog napada,
- Pravovremeno dodavanje lopte otvorenom saigrau za nesmetan ut,
- Dodavanje i utravanje ka kou gde dodava moe brzo da postane realizator.
Da bi dodavanje imalo taktiki smisao u ovim situacijama potrebno je da dodava potuje
osnovne principe taktike dodavanja. Razumevanje principa dodavanja i hvatanja e omoguiti
igrau da ima: bolju procenu situacije, pravovremenost i preciznost. Principi o kojima bi trebalo
voditi rauna su sledei:
1. Igra sa loptom treba da gleda ko, a krajikom oka ostali deo terena ukljuujui saigrae i
protivnike igrae
2. Koristiti dodavanje pre nego dribling, jer lopta tako putuje bre
3. Dodava treba da zna dobre i loe strane saigraa, potencijalnih primalaca lopte, a naroito
njihovu sposobnost hvatanja
4. loptu dodati pravovremeno u odnosu na brzinu saigraa. Treba predvideti brzinu kretanja
saigraa prema kou i dodati loptu pravovremeno.
5. Igra bi trebalo da koristi finte pre nego to izvede dodavanje. Potencijalnog primaoca lopte
mora da vidi bez direktnog gledanja u njega. Na taj nain e lake otvoriti liniju dodavanja.
- 25 -
6. Dodavanje mora da bude brzo (otro) i precizno. To podrazumeva korektnu tehniku

izvoenja dodavanja.
7. Igra dodaje loptu saigrau dalje od odbrambenog igraa. Odbrambeni igra je uvek
agresivniji na jednoj strani, ne moe da pokrije sve strane. Lopta koja se dodaje dalje od
odbrane omoguava saigrau laki prijem lopte.
8. Saigrau koji se otvara za prijem lopte treba dodati loptu na njegovu otvorenu, dalju ruku.
To e mu omoguiti brzi i mirniji ulazak u ut.
9. Igra mora da bude siguran u svoje dodavanje. Prema svojim sposobnostima treba da
izbegava rizik, kakav nosi dodavanje u prostor koji je optereen veim brojem igraa ili
dodavanje saigrau koji se nije otvorio za prijem lopte.
5.1.
Osnovne tehnike dodavanja (osnovna mehanika)
Osnovna dodavanja ukljuuju: dodavanje sa grudi sa dve ruke, dodavanje sa grudi sa dve ruke
od tlo, dodavanje sa dve ruke iznad glave, dodavanje jednom rukom ispred ramena, dodavanje sa
jednom rukom iznad ramena.
Kod izvoenja svih osnovnih dodavanja igra mora da:
1. Vidi metu, tj. saigraa koji bi trebalo da primi loptu.
2. Napravi mali iskorak u pravcu dodavanja.
3. Bude siguran da su vrhovi prstiju imali poslednji kontakt sa loptom pre izbaaja.
4. Posle izbaaja da zadri ravnoteu, da bi mogao brzo da krene u narednu akciju.
Dodavanje sa grudi sa dve ruke Igra u osnovnom stavu dri loptu sa obe ruke ispred grudi sa
laktovima unutra. ake su iza lopte i mekano dre loptu. Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa),
opruajui ruke. Istovremeno obe ake dejstvuju na loptu (obratiti panju na slabiju ruku, jer esto
se to dodavanje pretvori u dodavanje jednom rukom, jaom). Prsti guraju loptu unapred i izbaaj
se vri energinim pokretom u zglobovima ake i prstima. Prsti daju pravac lopti. Izbaaj sa
kaiprstom i srednjim prstom daje lopti blagu suprotnu rotaciju. Nakon izbaaja igra ostaje u
ravnotenom poloaju, a ake ostaju u poloaju sa prstima usmerenim ka meti, a dlanovima ka tlu
ili na stranu.
Ovo dodavanje se koristi u transportu lopte upolje napada, u postavljanju pozicionog napada i
kod upoljavanja saigraa koji utrava ka kou. U principu se koristi na malim rastojanjima (3 do 5
m), ali sa dobrom tehnikom i snanim ramenim pojasom moe da se izvede i na veim
rastojanjima. Slika:
A
B
Dodavanje sa grudi sa dve ruke od tlo Osnovna mehanika izvoenja je ista kao i kod
prethodnog dodavanja. Razlika je u tome to se ruke opruaju na dole, ka tlu. Izbaaj lopte je
potpuno isti. Lopta treba da odskoi od tlo tako da saigra moe lako da je uhvati. Zato dodava
cilja taku koja je na 2/3 udaljenosti od njega samog. Posle izbaaja igra treba da ostane u
ravnotenom poloaju, a ake ostaju u poloaju sa prstima i dlanovima ka tlu.
Ovo dodavanje se koristi za proigravanje saigraa kada se odbrambeni igra nalazi na liniji
dodavanja, za upoljavanje saigraa koji utrava posle brze promene pravca, za dodavanje
igraima na poziciji centra (nisko). U principu se koristi na malim rastojanjima. Slika:
- 26 -
Dodavanje sa dve ruke iznad glave Igra u osnovnom stavu dri loptu sa obema rukama iznad
glave. Ruke su savijene u laktovima priblino pod uglom od 90 stepeni. Lopta se dri iza i blago
bono. Lopta se ne sme dovoditi u poziciju iza glave. Igra iskorauje u pravcu mete (saigraa)
eksplozivno opruajui noge i trup. Zatim brzo izbacuje loptu energinim opruanjem ruku i
pregibanjem u zglobovima ake. Izbaaj se zavrava dejstvom kaiprsta i srednjeg prsta obeju aka.
Nakon izbaaja igra ostaje u ravnotenom poloaju, a ake ostaju u poloaju sa prstima
usmerenim ka meti a dlanovima ka tlu.
Ovo dodavanje koristi se kada je odbrambeni igra blizu dodavaa i kada se lopta dodaje preko
protivnika, zatim u iznoenju lopte iz reketa za poetak kontranapada, za lob dodavanja i
dodavanja igraima na poziciji centra (nisko). U principu se koristi na srednjim rastojanjima (6 do
10 m), ali i na malim.
Dodavanje jednom rukom ispred ramena Igra u osnovnom stavu dri loptu sa dve ruke ispred
grudi u poziciji uta. Jedna aka je iza lopte, a druga sa strane. Igra iskorauje u pravcu mete
(saigraa), opruajui ruku kojom dodaje. Prsti guraju loptu unapred i izbaaj se vri energinim
poloaju, a aka oborena sa prstima usmerenim ka tlu.
Primena ovog dodavanja je ista kao i dodavanja sa dve ruke sa grudi. Dodavanje jednom rukom ima
svoje varijante u kojima se lopta iznosi na neku drugu poziciju, pa imamo dodavanje jednom rukom
sa kuka, kao i dodavanje od tlo.
Dodavanje jednom rukom iznad ramena (bejzbol dodavanje) Igra u osnovnom stavu dri loptu
sa dve ruke ispred grudi u poziciji uta. Jedna aka je iza lopte, a druga sa strane. Igra iskorauje
u pravcu mete (saigraa) i istovremeno se okree u pravcu ruke kojom dodaje. Dovodi loptu u
poziciju iznad ramena (otprilike je lakat u visini uveta), ruka je savijena u laktu a aka se nalazi iza
lopte, dok druga pridrava loptu. Izbaaj zapoinje prebacivanjem teine na iskoranu nogu i
energinim opruanjem nogu i trupa. Ruka se oprua u pravcu mete i lopta se izbacuje energinim
poloaju, a aka ostaje oborena sa prstima usmerenim ka tlu.
Ovo dodavanje se koristi pre svega u situacijama kontranapada, za ubacivanje lopte u igru kada se
eli daleko ubaciti lopta, tj. u svim situacijama gde se lopta dodaje na veliku udaljenost (preko 10
m).
- 27 -
Osim osnovnih dodavanja postoje i tzv. napredna dodavanja. To su dodavanja koja se tee
izvode u odnosu na osnovna dodavanja i koja zahtevaju pre svega dobru kontrolu lopte. Zahtevaju
mnogo vebanja. Koriste se u iznenadnim, atipinim situacijama igre, esto iz neravnotenih
poloaja, sa ciljem da donesu brzo i optimalno reenje. esto se nazivaju i atraktivnim ili
egzibicionim dodavanjima. Vano je shvatiti da ova dodavanja moraju da budu svrsishodna, a ne
sama sebi cilj, to se esto deava, pogotovo kod mladih igraa. Takva dodavanja su: dodavanje iza
lea, dodavanja bez gledanja u metu, dodavanje iza glave, dodavanje kroz noge, lob dodavanja i
dr.
5.2.
Dodavanje lopte je najpotcenjeniji elemenat tehnike napada u odnosu na znaaj koji ima u igri.
Igrai esto ne vole da vebaju dodavanje, prvenstveno zato to je uvek elja poetnika da daju
koeve. Takoe i sportska javnost (publika, mediji ...) permanentno vei znaaj daju dobrim
realizatorima, a retko se hvali igra koji je asistirao, koji je svojim dodavanjem uinio saigraa
boljim igraem. Uenju i usavravanju dodavanja trebalo bi posvetiti veliku panju. Dodavanje
mora da se veba na svakom treningu!
Poetnici treba da ponu sa osnovnim dodavanjima i to prvo u mestu i na malom rastojanju.
Veoma je vano prilagoditi rastojanje stepenu snage ruku i ramenog pojasa poetnika. Posle
automatizacije dodavanja u mestu poinje se vebanje u kretanju. Kod dodavanja u kretanju voditi
rauna o pravilu igre koja kae da igra koji primi loptu u kretanju moe da napravi dva dodira sa
tlom pre nego to doda loptu ili utira. To pravilo je osnova dodavanja u kretanju. U poetku su
linije kretanja pravolinijske, a kasnije i krivolinijske. Ubrzo se dodavanje povezuje sa drugim
elementima kroz saradnju dva napadaa u napadu.
Posle automatizacije dodavanja uvodi se odbrana i poinje vebanje u situacionim uslovima,
kroz igru 2:2 pa sve do 5:5.
Dodavanje sa grudi sa dve ruke
Greke:
1. Igra dodaje loptu jednom rukom
2. Dodavanje je slabo
3. Dodavanje nije precizno
Korekcije:
1. Znaajnije pogurati loptu slabijom rukom
2. Drati laktove unutra i loptu gurnuti napred sa energinom akcijom zglobova ake
3. Usmeriti prste ka meti, lopta ide kuda idu prsti
- 28 -
Dodavanje sa grudi sa dve ruke od tlo

Greke:
1. Dodavanje je previsoko i presporo
2. Lopta odskae suvie nisko
Korekcije:
1. Poeti dodavanje sa grudi i ciljati tlo blie saigrau
2. Poeti dodavanje sa grudi i ciljati tlo dalje od saigraa
Dodavanje sa dve ruke iznad glave
Greke:
1. Lopta se pre dodavanja donosi iza glave, dodavanje traje dugo
2. Dodavanje je sporo i neprecizno
Korekcije:
1. Poeti dodavanje loptom iznad glave, a ne iza
2. Energino opruiti ruke i prste usmeriti u pravcu mete
Dodavanje jednom rukom ispred ramena
Greke:
1. Dodavanje je neprecizno i slabo
Korekcije:
1. Postaviti aku tano iza lopte i energino opruiti ruku sa pregibanjem zgloba ake i prstiju
Dodavanje jednom rukom iznad ramena (bejzbol dodavanje)
Greke:
1. Dodavanje je sporo i neprecizno
2. Dodavanje je kratko
3. Putanja lopte je parabolina
Korekcije:
1. Dovesti loptu u pravilnu poziciju iznad ramena i drati je sa obe ruke
2. Ne koriste se noge u izbaaju! Prebaciti teinu na iskoranu nogu i iskoristiti snagu nogu i
trupa
3. Drati ruku tano iza lopte i prstima dati pravac lopti
5.3.
Hvatanje lopte
Kvalitet izvoenja bilo koje akcije koju igra moe da izvede posle prijema lopte u prvom redu
zavisi od kvaliteta hvatanja lopte. Pravilno hvatanje lopte podrazumeva da igra ima punu kontrolu
nad loptom. Zahtev je da se lopta nakon hvatanja to bre dovede u poziciju trostruke pretnje.
Osnovna mehanika
Loptu moemo da uhvatimo jednom i sa dve ruke. Bilo kako da se lopta hvata, sprovodi se u tri
faze:
- Pripremna faza. U ovoj fazi igra se priprema a prijem lopte pre svega tako to otvara
slobodnu liniju dodavanja i postavlja metu, tj. ruke prema lopti u zavisnosti od pozicije u
kojoj se nalazi on ali i odbrambeni igra koji ga uva.
- Faza hvatanja lopte. Najvanije u ovoj fazi je amortizacija lopte. Ona zapoinje sa prvim
kontaktom aka (ake) sa loptom i treba da ublai snagu lopte. Obino se izvodi povlaenjem
ruku prema telu odmah nakon prvog kontakta lopte sa akama (akom).
- 29 -
- Zavrna faza. Lopta se dovodi u poziciju trostruke pretnje.

Hvatanje sa dve ruke zahteva da se obe ake postave u poloaj dranja lopte i da na taj nain
pripreme mesto gde e lopta da ue. Nakon kontakta sa loptom laktovi se savijaju i vre
amortizaciju, te se lopta dovodi u osnovni poloaj, ako se hvataju lopte koje idu u visini grudi. Za
hvatanje lopti koje dolaze iznad glave igraa ruke se postavljaju jedna do druge sa prstima
usmerenim prema gore. Amortizacija se vri odvoenjem ruku blago unazad i nakon toga se lopta
najbre mogue dovodi u osnovnu poziciju. Lopte koje dolaze ispod visine pojasa se hvataju
postavljanjem aka jedne do druge (mali prst do malog prsta) sa prstima prema tlu. Amortizacija se
vri povlaenjem ruku blago unazad, nakon ega se lopta to bre dovodi u osnovnu poziciju.
Kod hvatanja lopte jednom rukom igra istura prema lopti ruku kojom hvata loptu. Ruka je blago
savijena, prsti su raireni i blago savijeni. U fazi amortizacije ruka se povlai unazad i odmah se
prikljuuje druga ruka koja obezbeuje kontrolu nad loptom. Nakon toga se lopta to je mogue
bre dovodi u poziciju trostruke pretnje.
Sa taktikog aspekta razlikuju se dve osnovne pozicije u kojima se hvata lopta: u poziciji daleko
od zone uta i u zoni uta. Kada prima loptu van zone uta igra treba da ide prema lopti,
pokazujui gde eli da primi loptu. Nakon hvatanja lopte odmah zauzima osnovni stav. Kada igra
primi loptu u zoni uta i u poziciji iz koje e moi da utira, u zavisnosti od pravca odakle dolazi
lopta, on mora da pripremi ruke za prijem. Ako lopta dolazi frontalno igra istura ruke prema lopti
u poloaju dranja lopte za ut (slika A). Ako lopta dolazi sa strane njegove jae ruke (ruke kojom
utira) on opet istura ruke kao u prethodnom poloaju dranja lopta s tim to je dlan slabije ruke
(ruka kojom igra ne utira) okrenut ka dodavau (slika B). Kada lopta dolazi sa strane slabije ruke
dlan ruke kojom igra utira je okrenut ka dodavau. Na taj nain igra moe veoma brzo da utira
nakon prijema lopte (slika C).
C
- 30 -
Poetnici istovremeno sa dodavanjem treba da ue i hvatanje lopte. Ovaj elemenat tehnike se

esto zapostavlja u procesu treninga. Njegova vanost je esto zanemarena i zbog toga dolazi do
potekoa u savlaivanju svih drugih elemenata tehnike sa loptom, pogotovo u situacionim
uslovima.
Nakon demonstracije deca pokuavaju da uhvate loptu u mestu. Najpre hvataju lopte koje su
precizne ali spore. To im uveliko olakava hvatanje. Svako hvatanje mora da bude praeno
dolaskom u osnovni stav. Zatim hvataju lopte koje su bre, i koje su nepreciznije. Ubrzo se veba
hvatanje lopte iz kretanja, u odnosu na poziciju prijema i na poziciju dodavaa.
Kasnije se uvodi odbrana, najpre dirigovana a onda i situaciona. Potrebno je mnogo vie vremena
utroiti u radu u situacionim uslovima. Zadate akcije posle hvatanja lopte takoe utiu na nain
hvatanja. Sa svakim dodavanjem vebamo i hvatanje lopte.
Greke:
1. Igra nije spreman za hvatanje lopte
2. Kada protivnik igra blizu, napada ne ide prema lopti
3. Lopta ispada iz ruku nakon hvatanja
4. Posle prijema lopte igra odmah sputa loptu u dribling u mestu
5. Kada primi loptu sa slabije strane igra okree telo i ruke ka toj strani
6. Igra uhvati loptu ali sporo utira
Korekcije:
1. Igra mora da bude u ravnotenom poloaju, da ima u vidnom polju dodavaa i protivnika
2. Treba primiti loptu drei protivnika van linije dodavanja
3. Pripremiti ruke za prijem i izvriti amortizaciju
4. Kada primi loptu igra dolazi u osnovni stav
5. Telo ostaje u poziciji prema kou, a lopta se prima na jau (dalju) ruku
6. Drati ruke u poziciji za ut, primiti loptu i krenuti u ut u jednom pokretu.
6. Dribling
Dribling (voenje lopte) je integralni deo koarkake igre i od vitalnog je znaaja za
individualnu i timsku igru. Kao i dodavanje, dribling je jedan od naina na koji se lopta kree u igri.
To je jedini elemenat tehnike igre koji dozvoljava igrau da sa loptom pree vei deo terena. Igra
naizmenino jednom rukom ostvaruje i gubi kontakt sa loptom. Pravila igre ne doputaju
istovremeni kontakt sa loptom obema rukama. Takoe, pravila igre ne doputaju da se dribling
prekida i ponovo uspostavlja.
Dve osnovne uloge driblinga su: omoguavanje dolaska igraa u poziciju za ut i organizacija
napada. Svaki tim bi trebalo da ima bar jednog izvrsnog driblera. U organizaciji napada dribling
moe da se pojavi u osam osnovnih situacija:
- Iznoenje lopte iz reketa nakon osvojene lopte u odbrani kada nije mogue dodavanje
saigrau (ili u napadu za organizaciju novog napada)
- Osvajanje terena kada saigrai nisu otvoreni za dodavanje, naroito protiv presinga
- Transport lopte u organizaciji kontranapada
- Prodor na ko
- Vezivanje jo nekog protivnikog igraa za sebe i tako stvaranje slobodnog prostora saigrau
- Postavljanje pozicionog napada
- Popravljanje sopstvene pozicije ili ugla u odnosu na ko pre dodavanja lopte saigrau
- Kreiranje povoljne pozicije za sopstveni ut
- 31 -
Da bi dribling bio efikasan svaki igra koji dribla mora da vodi rauna o osnovnim pravilima koja
vae za svakog driblera. To su sledea pravila:
1. Dribler mora biti u stanju da podjednako dribla i levom i desnom rukom. Ako igra slabije
dribla jednom rukom, njegova igra u napadu na strani te ruke e biti loija.
2. Dribler mora da zatiti loptu prilikom driblinga. To najee znai da se telo driblera nalazi
izmeu lopte i odbrambenog igraa.
3. Dribler mora da ima dobru kontrolu nad loptom.
4. Pri driblingu igra mora da dri glavu ispravljenu i da ima pregled igre.
5. Igra sa loptom uspostavlja dribling tek onda kada nema mogunosti za efikasno dodavanje.
6. Pre uspostavljanja driblinga igra mora da ima cilj koji eli da postigne driblingom.
7. Kada jednom uspostavi dribling igra ga ne sme prekidati dok god nema otvorenog saigraa
da primi loptu od njega.
6.1.
Osnovna mehanika
Zajedniko za sve tehnike driblinga, u pogledu mehanike pokreta, je to da se lopta rukom gura
(potiskuje) ka tlu, a ne udara. U zavisnosti od tehnike driblinga aka se postavlja u razliite
poloaje na loptu, ali kod svakog pokreta ruka potiskuje loptu ka tlu. Potiskivanje se vri
opruanjem ruke u zglobu lakta i pregibanjem u zglobu ake. Poloaj prstiju odreuje pravac u koji
e lopta da ode. Nakon odskoka lopte od tlo aka saekuje loptu i ide zajedno sa loptom gore
(pregibanjem u laktu) amortizujui time kretanje lopte a samim tim uspostavlja kontrolu nad
loptom. to je dua lopta u kontaktu sa akom pri driblingu to je njena kontrola bolja.
Svaki dribling ima tri dela: polazak u dribling, tok driblinga i zavretak driblinga.
Polazak u dribling
U zavisnosti u kojem pravcu igra uspostavi dribling postoji: prednji (uspostavlja kretanje
unapred), boni (uspostavlja dribling i kree se bono) i zadnji (uspostavlja dribling i kree se
unazad) polazak u dribling. Kod svih polazaka je zajedniko to da igra pre nego to uspostavi
dribling mora da napravi pokret nogom da bi obezbedio zatitu lopte i stekao prostornu i vremensku
prednost nad protivnikom. Veu napadaku crtu i primenu ima prednji polazak u poreenju sa
ostalim. U koarci se koriste dva osnovna naina prednjeg polaska u dribling: direktni i ukrteni
polazak.
Direktni polazak se obino koristi u situacijama kada je protivnik podigao ruku i iskoraio na
jau stranu driblera. Ako napada polazi u dribling u desnu stranu on iz osnovnog stava pravi
iskorak desnom nogom udesno prolazei levo stopalo odbrambenog igraa (koje je istureno
napred), a zatim uspostavljan dribling desnom rukom (daljom od protivnika) i odbacuje se sa stajne
nogu u pravcu kretanja (slika). Lopta mora da napusti ruku driblera pre nego to on podigne stajnu
nogu. Da bi polazak bio eksplozivan prilikom iskoraka teina treba da je vie na stajnoj nozi. Lopta
se iri unutranjom rukom (bliom protivniku) i telom, a glava je podignuta i pogled je prema kou.
Dribler prolazi uz protivnika, onemoguivi mu povlaei odbrambeni korak, i tako ga obilazi.
- 32 -
Ukrteni polazak znai da igra pre uspostavljanja driblinga pravi iskorak suprotnom nogom od
pravca u koji kree. Ako napada polazi u dribling u levu stranu on iz osnovnog stava pravi iskorak
desnom nogom ulevo prolazei desno stopalo odbrambenog igraa (koje je istureno napred), a
zatim uspostavlja dribling levom rukom (daljom od protivnika) i odbacuje se sa stajne noge u
pravcu kretanja (slika). Dalje je sve isto kao i kod direktnog prolaska.
U taktikom smislu igra pre polaska u dribling mora da pripremi polazak. esto se u tu svrhu
koriste fintirajua kretanja da bi se dobio prostor za laki i efikasniji polazak.
Tok driblinga
Dribling se izvodi u mestu i u kretanju. Dribling koji se izvodi u mestu najee je u funkciji
zatite lopte ili organizacije pozicionog napada. Igra moe da bude u paralelnom ili u
dijagonalnom stavu. Lopta je pomerena malo iza tela. aka kojom se dribla se nalazi direktno iznad
lopte i potiskuje loptu pod pravim uglom na tlo. Druga ruka i telo su u funkciji zatite lopte. Glava
je podignuta iznad trupa i pogled je usmeren prema kou. Ovaj dribling se esto naziva niski
kontrolni dribling zato to lopta odskae do nivoa kolena ili nie to omoguava odlinu kontrolu
nad loptom.
Prava funkcija driblinga je u kretanju, osvajanju prostora i brzom transportu lopte na terenu.
Tok driblinga u kretanju je vezan za razliite tehnike driblinga.
a) Pravolinijski brzi dribling. Upotrebljava se kada u blizini nema odbrambenog igraa, kada
napada ima otvoren put u neki prostor ili ak skroz do koa. To je visoki dribling gde se
lopta potiskuje sa visine grudi. aka ruke kojom igra dribla je sada vie iza lopte; ruka
potiskuje loptu na tlo pod otrim uglom pod kojim se lopta odbija unapred. Pri driblingu
glava mora da bude podignuta i pogled usmeren prema kou.
b) Pravolinijski dribling sa promenom ritma (brzine). Ovaj dribling je koristan u pretravanju
protivnika. Dribler prelazi iz brzog driblinga u kontrolni i onda najbre to moe ponovo u
brzi dribling. On moe da se na trenutak zaustavi koristei kontrolni dribling a moe samo da
uspori kretanje u toj fazi. Zaustavljanje dribler izvodi u dva kontakta po istim principima
kao kod prijema lopte samo to ne prekida dribling. Dolazi u poziciju kontrolnog driblinga
(objanjen prethodno). Dribler je u prednosti u odnosu na odbrambenog igraa jer on
odluuje kada e da promeni ritam driblinga. Pri driblingu glava moda da bude podignuta i
pogled usmeren prema kou.
c) Promena pravca driblinga prednjom promenom ruke koja dribla. Osnovno pravilo driblinga,
vezano za pravac driblinga, je da igra dribla loptu onom rukom u koji pravac se kree
(desnom rukom udesno, levom ulevo). Zato je kod jasne promene pravca nuna i promena
ruke kojom se dribla. Dribling prednjom promenom je veoma vaan, naroito u
kontranapadu, obilaenju protivnika i otvaranju pozicije za ut. U zavisnosti od blizine
odbrambenog igraa i brzine kretanja dribler prebacuje loptu ispred tela u niskom driblingu i
blizu tela (nivo kolena i nie ako je vrlo blizu protivnik) ili u visokom driblingu (visina grudi
ako je protivnik udaljen). U prebacivanju lopte na drugu stranu lopta moe da se potisne
unazad, paralelno ili unapred to opet zavisi od blizine protivnika. aka ruke koja doekuje
loptu treba da je rairena i da to pre uspostavi kontrolu nad loptom. Zahtev je da dribler
- 33 -
ima dobru kontrolu nad loptom i da je zatiti jer je lopta kod ovog driblinga na trenutak
izloena protivniku. Zbog toga prebacivanje mora da se izvede brzo! Nakon prebacivanje
lopte na drugu stranu, dribler uspostavlja zatitu lopte telom i drugom rukom. Sve vreme
glava mora da je podignuta prema kou. Slika:
d) Dribling varkom tela. Ovaj dribling igra izvodi tako to pri driblingu fintira promenu pravca
driblinga, a onda se brzo vraa u prvobitni pravac kretanja. Fintirajue kretanje se izvodi
pomeranjem glave i ramena u suprotan pravac kretanja i iskorakom u tom pravcu jednom ili
drugom nogom (teina na toj nozi). Lopta se takoe vodi u taj pravac. Iznenada, igra se
odbacuje u prvobitni pravac kretanja sa noge kojom je iskoraio, i rotacijom ake na lopti
gura loptu u taj pravac.lopta treba da je blizu tela i u niskom kontrolnom driblingu. Sve
vreme glava mora da je podignuta gore.
e) Promena pravca prebacivanjem lopte kroz noge. Kada dribler nije u mogunosti da prebaci
loptu u drugu ruku ispred svog tela (zbog blizine protivnika), on to moe da uradi kroz noge.
Obino je to situacija kada protivnik agresivno zatvori pravac kretanja driblera. U toj
poziciji dribler istura nogu, koja je blia protivniku, napred i sputa loptu u nisko kontrolni
dribling i brzo je prebacuje kroz noge u drugu stranu. Prihvata loptu drugom rukom i
istovremeno se okree oko isturene noge i snano kree drugom nogom u novi pravac
kretanja tik pored tela protivnika. Glava je sve vreme podignuta gore.
f) Promena pravca prebacivanjem lopte iza lea. Obino se koristi u situacijama kada i dribling
kroz noge. Igra ovde u promeni ustvari koristi dva driblinga (dva udarca od tlo). Pre
promene dribler povlai loptu unazad, postavljajui aku iza lopte prstima okrenutim prema
tlu. Iz te pozicije lopta se snano potisne napred i dole. Lopta se prihvata drugom rukom i
istovremeno se okree oko isturene noge i snano kree drugom nogom u novi pravac
kretanja tik pored tela protivnika. Ova promena je neto sporija u odnosu na prethodnu
promenu ali je zato lopta bolje zatiena.
g) Promena pravca okretom dribling rolingom. Kod ovog driblinga telo driblera je izmeu
lopte i odbrambenog igraa i vri funkciju zatite lopte pri promeni pravca. Meutim,
nedostatak je to dribler na trenutak gubi vizuelni kontakt sa koem i drugim odbrambenim
igraima te postoji opasnost da neki od odbrambenih igraa neopaeno prie i ukrade loptu.
Koristi se kada protivnik igra veoma agresivno na loptu, odnosno na pravac driblinga. I kod
ovog driblinga igra koristi dva udarca od tlo. Prvi dribling je unazad, nakon ega se igra
okree oko noge koja je blia protivniku i povlai loptu drugim driblingom u drugu stranu i
blizu tela. Drugi dribling moe da se izvede istom rukom, ili drugom rukom. im zapone
okret igra mora da okrene glavu u novi pravac kretanja i da osmotri ta se deava na
terenu. Takoe je zahtev da dribler uspostavi kontakt sa protivnikom jer pri okretanju gubi
- 34 -
vizuelni kontakt sa njim. Na taj nain on ipak vidi protivnika. Nakon zavrenog okreta
igra prihvata loptu drugom rukom ili nastavlja dribling istom rukom kojom je izveo drugi
dribling.
Zavretak driblinga
U zavisnosti od trenutne situacije na terenu, poloaj odbrambenih igraa i napadaa, igra
zavrava dribling utem ili dodavanjem. Akciju uta ili dodavanja dribler moe izvesti posle
zaustavljanja ili iz kretanja. kod utiranja dribler, nakon zaustavljanja najee utira izvodei
skok-ut, dok iz kretanja prodora koristi uteve polaganjem. Zavretkom driblinga igra mora da
ima pre svega dobru ravnoteu da bi mogao uspeno da utira ili doda loptu. Osim toga bi trebalo
da ima i dobar pregled igre.
6.2.
Dribling je verovatno najomiljeniji element tehnike igre posle utiranja. Deca rado driblaju i
voljna su da ue i vebaju dribling. Dribling daje igraima velike mogunosti u kreaciji njihovih
individualnih akcija i prua velike mogunosti za individualno usavravanje. Igra moe samostalno
da veba. Potrebna mu je samo lopta, prostor i elja za vebanjem. Poetnici prvo moraju da
savladaju dribling u mestu. Uenjem driblinga u mestu oni e savladati u prvom redu tehniku
potiskivanja lopte prema tlu, kao i prihvatanje lopte posle odskoka. Ranije pomenute vebe
kontrole lopte ovde dobijaju puni sjaj jer se kroz njihovo vebanje razvija kontrola lopte u
driblingu u mestu to je neophodno za dalji rad na driblingu u kretanju. Stalno izvoenje ovih vebi
potkrepljuje i pomae dobroj kontroli lopte u driblingu. U poetku treba raditi u linijskom
rasporedu radi bolje kontrole vebanja. Vebanje driblinga u kretanju zapoeti sa polaskom u
dribling. Nakon toga se veba pravolinijski dribling, promena ritma i zaustavljanje. Onda dolaze na
red promene pravca. U poetku je to samo prednja promena pravca koja je najjednostavnija za
izvoenje. Kasnije se, sa napretkom igraa, ue i druge tehnike i meusobno se povezuju. U
procesu uenja se veba bez odbrane. Na poetku se promene pravca mogu vebati sa trenutnim
zaustavljanjem da bi se olakali uslovi za izvoenje tehnike. im se pokreti automatizuju uvesti
odbranu, najpre dirigovanu a onda i situacionu. Samo u situacionom vebanju moe da se razvije
dobar dribler. Ubrzo se dribling povezuje sa nastavcima akcije, tj. razliitim tehnikama utiranja i
dodavanja. Dribling vebati i jednom i drugom rukom!
Kontrolni dribling u mestu
Greke:
1. Igra gleda u loptu dok dribla
2. Igra nema dobru kontrolu lopte, lopta mu bei
3. Igra nedovoljno jako potiskuje loptu
- 35 -
Korekcije:
1. Drati glavu gore, gledati ko
2. Loptu treba potiskivati i kontrolisati je prstima
3. Pregibanjem u zglobu ake i prstima dati impuls lopti
Pravolinijski brzi dribling
Greke:
1. Prvi dribling je blizu tela
2. Suvie driblinga u osvajanju prostora
Korekcije:
1. Potisnuti loptu unapred i potrati za njom
2. Potiskivati loptu sa visine grudi i trati za njom, svesti broj driblinga na minimum
Pravolinijski dribling sa promenom ritma (brzine)
Greke:
1. Kod zaustavljanja igra usporava kretanje sitnim koracima
2. Kod zaustavljanja igra gubi ravnoteu padajui napred
3. Igra nema brzu promenu iz kontrolnog u brzi dribling
4. Igra nema kontrolu lopte pri promeni iz brzog u kontrolni dribling
Korekcije:
1. Pre zaustavljanja iz brzog driblinga lagano poskoiti i dozvoliti gravitaciji da pomogne kod
zaustavljanja
2. Poskoiti pre zaustavljanja, ire iskoraiti zaustavnom nogom i doi u nii stav
3. Potrebno je da se igra snano odgurne sa stajne noge
4. Igra treba da doe u nii poloaj i da koristi niski dribling (u visini kolena i nie)
Promena pravca prednjom promenom ruke koja dribla (dribling prednjom promenom)
Greke:
1. Igra prebacuje loptu na drugu stranu suvie visoko i suvie iroko
2. Igra ne titi loptu
Korekcije:
1. Loptu treba driblati u nivou kolena i blie telu
2. titi loptu telom i podignutom drugom rukom
Dribling varkom tela
Greke:
1. Igra ima jedan dribling vie u fintirajuu stanu pre nego to vrati loptu u prvobitni pravac
2. Igra prilikom vraanja lopte u prvobitni pravac ne potiskuje je dovoljno u stranu
Korekcije:
1. Igra treba da rotira aku na lopti tako da moe da je potisne u prvobitni pravac
2. Igra treba da rotira aku na lopti tako da moe da je potisne u prvobitni pravac
Promena pravca prebacivanjem lopte kroz noge (dribling kroz noge)
Greke:
1. Igra nije u stanju da brzo probaci loptu kroz noge
2. Lopta odlazi suvie daleko od igraa, i igra nije u stanju da je kontrolie drugom rukom
Korekcije:
1. aka treba da se postavi vie bono i da se lopta nisko potisne kroz noge
- 36 -
2. Loptu treba potisnuti pod veim uglom i pripremiti aku druge ruke za prihvatanje lopte
Promena pravca prebacivanjem lopte iza lea (dribling iza lea)
Greke:
1. Igra nije u stanju da prebaci loptu iza lea
2. Lopta ide suvie iroko, daleko od tela igraa
Korekcije:
1. Igra treba da napravi jedan dribling unazad i da ide karlicom unapred
2. Loptu treba snano potisnuti napred i uz telo u drugom driblingu istom rukom
Promena pravca sa okretom (dribling rolingom)
Greke:
1. Igra gubi ravnoteu pri okretu
2. Igrau bei lopta pri okretu
Korekcije:
1. Prebaciti teinu na prednji deo stopala stajne noge i spustiti se u nii poloaj
2. Napraviti prvi dribling unazad i onda sa dobrom kontrolom povui loptu u okret
7. utiranje
utiranje je najvaniji elemenat tehnike igre. Ostali elementi tehnike napada pomau igrau i
timu da dou u povoljnu poziciju za ut, ali igra mora da bude sposoban da utira, tj. da postigne
ko.
U odnosu na udaljenost sa koje se izvodi ut postoje dve osnovne grupe uteva: skok ut, koji se
koristi za uteve sa svih udaljenosti i svih pozicija i utevi polaganjem, koji se izvode neposredno
ispod koa ili sa malih udaljenosti. Poseban nain utiranja je ut kod izvoenje slobodnog bacanja
koji se izvodi uvek sa istog rastojanja. U pogledu udaljenosti, pozicije sa koje se utira, od koa
postoje tri osnovna odstojanja: malo odstojanje do 3 m, srednje odstojanje od 3 do 6 m (do 6.25
m) i veliko odstojanje preko 6 m (preko 6.25 m).
Najvanija karakteristika svakog uta je efikasnost (preciznost). Na efikasnost uta utie
nekoliko faktora: tehnika (mehanika) uta, konstitucija igraa, fizike predispozicije, psiholoke
karakteristike i selekcija uta.
Tehnika uta (osnovna mehanika). Podrazumeva pravilnost pokreta u odreenoj vrsti uta. U
odnosu na vrstu uta postoje razliiti motoriki mehanizmi utiranja li zajednika obeleja za sve
su:
- Postojanje mete. Svaki uter mora da uspostavi vizuelni kontakt sa koem, pre nego to
zapone ut. Igra percepcijom stvara relaciju izmeu svoje pozicije i koa u pogledu
udaljenosti i ugla pod kojim se nalazi u odnosu na ko. To je svojevrsno nianjenje.
- Ravnotea u utu. Dobra ravnotea pre polaska u ut obezbeuje dobru ravnoteu u samom
utu. Ravnotea donosi mirnou i dobre preduslove da ut bude precizan.
- Kontrola lopte. Podrazumeva dobro dranje lopte koje omoguava njeno brzo dovoenje u
potrebnu poziciju i dobar izbaaj.
- Ritam izvoenje uta. Svaki ut zahteva sinhronizovane kretnje sistema igra-lopta. To
dovodi do racionalnog poloaja tela i svakog dela tela posebno u izvoenju uta. Na taj nain
se najefikasnije koristi sila aktuelnih miia i miinih grupa koje uestvuju u utiranju.
- Pravilan izbaaj lopte. Tu se misli na ugao izbaaja koji odreuje putanju lopte. Takoe je
bitan i nain izbaaja od kojeg zavisi i stepen rotacije lopte pri letu.
- 37 -
Konstitucija igraa. Telesna visina igraa, kao dominantna komponenta konstitucije, nije
presudna za preciznost uta. Meu odlinim uterima mogu se nai najrazliitije telesne visine.
Ovde se pre svega misli na pokretljivost zglobno-tetivnog i miinog aparat u pogledu grae tela.
ut zahteva mekou pokreta koja je proizvod dobre pokretljivosti. Dobra pokretljivost omoguava
igra da izvede ut sa potrebnim amplitudama pokreta u pojedinim zglobovima. Graa igraa,
konstrukcija njegovog kotanog, zglobno tetivnog i miinog aparata ponekad moe da bude faktor
ogranienja u izvoenju pojedinih pokreta.
Fizike predispozicije. Dobre utere karakterie razvijena eksplozivna snaga nogu, ruku i
ramenog pojasa. Jake noge obezbeuju dobru ravnoteu i visok skok. Snaan rameni pojas i ruke
omoguuju kontrolisan ut sa svih odstojanja. Dobar ritam uta poiva na dobroj optoj koordinaciji
tela.
Psiholoke karakteristike. Koarka je mentalna igra koliko i fizika. To pogotovo vai za
utiranje. Najvanije psiholoke dimenzije utera su koncentracija i samopouzdanje. Koncentracija
utera podrazumeva da je on sposoban da se usredsredi samo na ut eliminiui sve prisutne
smetnje koje mogu da se pojave na utakmici (protivnik, publika, ... i dr.). Samopouzdanje se
nadograuje na koncentraciju. Verovanje u svoje uterske sposobnosti dovodi do poboljanja
efikasnosti uta. Sposobnost igraa da utira i pogodi pod pritiskom odbrane, vremena, prostora,
publike i dr. razlikuje odlinog utera od prosenog.
Selekcija uta. Veliki uteri, u istoriji koarke, su se uvek prepoznavali po ranije navedenim
karakteristikama, ali i po tome to su znali kada da utiraju, a kada ne. To je u punom smislu rei
taktika utiranja. Osnova selekcije uta je poznavanje sopstvenih uterskih sposobnosti. Mogue je
da igra koji nema izrazito precizan ut ipak ima efikasan ut, jer je svestan svojih mogunosti i
prema njima vri selekciju uta.
7.1.
Vrste uteva i njihova tehnika izvoenja
Veina igraa danas u svom repertoaru ima pet vrsta uteva: ut jednom rukom iz mesta
(slobodno bacanje), skok ut, ut za tri poena, horog (boni) ut i utevi polaganjem. Svi ov utevi
imaju slinu osnovnu mehaniku koja ukljuuje cilj, ravnoteu, poziciju ruke i lakta, ritam utiranja.
Opis mehanike utiranja kod uta jednom rukom iz mesta e biti primenjen i na druge uteve sa
nekim dodacima ili promenama.
a) ut jednom rukom iz mesta. Ovaj ut se danas primenjuje kod izvoenja slobodnih bacanja.
U mehanici izvoenja uta potrebno je obratiti panju na:
Meta. Igra treba da se usredsredi na obru (gornja ivica prednjeg dela obrua), odnosno na
tablu (gornji blii ugao malog pravougaonika) ako utira uz pomo table (pozicije pod uglom
od 45 stepeni). Potrebno je to bre uspostaviti vizuelnu kontrolu mete i fokusirati pogled na
nju sve do trenutka kontakta lopte sa metom (obruem ili tablom). Koncentracija na metu
pomae u eliminaciji spoljanjih smetnji (ruka protivnika, teak faul i dr.).
- 38 -
Ravnotea. Ravnotea daje kontrolu ritma utiranja. Pozicija stopala je najvanija pri tome.
Stav z koga se utira je neto vii od osnovnog stava sa loptom i neto iri. Stopala su
usmerena prstima ka kou, a jedno stopalo (na jaoj strani) je esto istureno blago napred.
Savijena kolena daju odluujuu snagu za ut. Glava je ispravljena iznad trupa i stopala i
kontrolie ravnoteu. Ramena treba da budu oputena.
- Pozicija ruku (lopte). Lopta stoji u poziciji trostruke pretnje. Lopta se dri napred na strani
ruke kojom se utira i na nivou izmeu ramena i uveta. Vrlo je vano da aka ruke kojom se
utira bude tano iza lopte. Prsti su prirodno savijeni i raireni, a kaiprst je na sredini
lopte. aka je oputena i pravi prirodno udubljenje za loptu gde je lopta u kontaktu sa
prstima i gornjim delom dlana. Lakat mora da bude unutra i usmeren prema kou. aka
druge ruke se postavlja sa strane i doprinosi stabilnoj poziciji lopte u rukama. Teina lopte
se kontrolie sa poslednja dva prsta. Ruka je oputena, a lakat je usmeren nazad i u stranu.
- Ritam uta. Ritam uta predstavlja sinhronizovano opruanje nogu, tropa ruke (lakta) kojom
se utira, te pregibanje ake i prstiju. Ritam i inicijalna sila uta poinje opruanjem nogu.
Pre opruanja nogu igra pojaava stav dodatnim savijanjem kolena. Istovremeno ruke
dovode loptu u poziciju iznad glave. Sada je aka ruke kojom se utira ispod lopte, ruka je
savijena u laktu (priblino 90 stepeni ili manje) koji zadrava unutranju poziciju i usmeren
je ka kou. Kada su noge opruene, trup i ramena nastavljaju lagano opruanje gore. Nakon
opruanja trupa i ramena ruka kojom se utira se oprua u laktu, idui gore i napred.
Zavrna sila i kontrola uta dolazi pregibanjem u zglobu ake i prstima. Izbaaj lopte se
zavrava kaiprstom koji daje lopti pravac i blagu suprotnu rotaciju.
- Putanja lopte. Putanju lopte pre svega odreuje ugao izbaaja lopte (ugao izmeu pravca
izbaaja i podloge). Optimalni ugao izbaaja je u intervalu od 49 do 55 stepeni (minimalni
ugao je 46, a maksimalni 65 stepeni). Ovaj ugao izbaaja prouzrokuje upadni ugao lopte u
ko (kada lopta direktno ulazi bez kontakta sa obruem) u intervalu od 37 do 46 stepeni
(minimalni upadni ugao lopte u ko je 32 stepena, a maksimalni 90 stepeni). Ovo zavisi i od
brzine lopte pri izbaaju koja bi trebalo da bude izmeu 6 do 9 m/s. Blaga rotacija lopte pri
letu pomae da ona ue u ko i kada ne ide direktno kroz obru. Lopta koja udari u prednji
(blii) ili zadnji (dalji) deo obrua, usled suprotne rotacije, ima tendenciju da se penje iznad
obrua i da propadne kroz obru. Zato je veoma vano da igra utira loptu sa rotacijom.
- Pozicija posle izbaaja. Nakon izbaaja igra bi trebalo da zadri ruku kojom je utirao
opruenu u pravcu koa sa dlanom prema tlu. Dlan druge ruke je okrenut gore. Pogled je
takoe usmeren na ko. Teina je rasporeena na obe noge i igra je u ravnotei.
U situaciji izvoenja slobodnih bacanja, kada se koristi ovakav nain utiranja potrebno je imati
na umu da efikasnost izvoenja slobodnih bacanja, osim same mehanike uta, zavisi i od drugih
faktora:
- Rutina izvoenja. To podrazumeva izvoenje slobodnog bacanja uvek na isti nain u pogledu
mehanike. Ono se izvodi u standardnim nepromenljivim uslovima te igra mora da bude u
stanju da na isti nain izvodi uteve. Osnovni preduslov za to je ravnotea prilikom izvoenja
uta.
- Relaksacija. Podrazumeva i fiziku i psihiku relaksaciju. Igra dolazi na liniju slobodnih
bacanja najee sa pojaanom frekvencijom disanja i otkucaja srca. Mogunost fizike
relaksacije (smirivanja) je u direktnoj zavisnosti od njegove kondicione pripremljenosti.
Potrebno je da igra sa nekoliko dubokih udaha smiri disanje i da opusti rameni pojas i ruke.
Dobra fizika relaksacija pomae dobroj psihikoj relaksaciji. Izvoenje slobodnih bacanja
daje igrau vremena za razmiljanje. U tom intervalu igrai esto izgovaraju odreene rei
koje ih smiruju ili izvode odreene pokrete, obino u ritmu izvoenja uta. Svi igrai koji
imaju visok procenat realizacije sa linije slobodnih bacanja imaju svoj ritual relaksacije koji
im odgovara.
-
- 39 -
Samopouzdanje i koncentracija idu zajedno! Igra, pre nego to stupi na liniju slobodnih
bacanja, treba da eliminie sve spoljanje ali i unutranje smetnje id a se skoncentrie na
ko. U mislima igra treba da ostane u sadanjosti, da ne razmilja o tome to je prolo ili
ta e se desiti posle uta. To je pogotovo vano u neizvesnim zavrnicama utakmice.
b) Skok ut. To je najefikasniji i najprimenjiviji nain utiranja. Koristi se sa svih odstojanja i iz
svih pozicija.
Mehanika izvoenja ovog uta je veoma slina prethodnom, izuzev dve postavke. Kod skok
uta lopta se iznosi neto vie iznad glave i utira se posle skoka. To znai da je osnovna
razlika u ritmu.
Ritam i inicijalna sila uta poinju opruanjem nogu i zapoinjanjem vertikalnog skoka. Pre
opruanja nogu igra pojaava stav dodatnim savijanjem kolena. U fazi skoka ruke dovode
loptu u poziciju iznad glave. Posle opruanja nogu i odbacivanja od tlo, trup i ramena
nastavljaju opruanje ka gore. U jednom trenutku igra je opruen u vazduhu sa loptom u
poziciji iznad glave. Tada zapoinje izvoenje uta opruanjem ruke (kojom utira) u laktu,
idui ka gore i napred. Zavrna sila i kontrola uta dolazi pregibanjem u zglobu ake i
prstima. Izbaaj lopte se zavrava kaiprstom koji daje lopti pravac i blagu suprotnu
rotaciju. Putanja lopte je ista kao kod uta iz mesta.
Veoma je vana pozicija tela posle uta. Posle izbaaja igra zadrava opruenu ruku i gleda
u ko. Doskok mora da obezbedi dobru ravnoteu da bi igra mogao brzo da izvede narednu
akciju (da ide na skok u napadu ili da uspostavlja odbranu).
U zavisnosti od odstojanja sa kojeg se utira zavisi i visina skoka. Sa malih i u odreenoj meri
srednjih odstojanja skok bi trebalo da je visok i snaan. uter nadskae protivnika i utira iz
najvie take. Sa velikih odstojanja (ut za tri poena) nije prioritet visina skoka jer se ti
utevi najee ne izvode preko odbrambenog igraa. Znaajnija je kontrola ravnotee i
lopte nego visina skoka. esto igrai sa ovih pozicija ne utiraju u najvioj taki skoka nego
zajedno sa skokom izbacuju loptu. Takav nain utiranja im omoguuje da bolje iskoriste
snagu nogu pri utiranju. Nakon uta igra mora da doskoi u ravnotean poloaj.
c) Udica ut (horog). Prednost ovog uta je u tome to ga odbrana teko blokira. Njegova
primena je ograniena na odstojanje do 3,5 m. Sposobnost igraa da dobro utira udica ut i
jednom i drugom rukom mu daje odline mogunosti u napadu sa malih odstojanja.
Igra polazi iz ravnotenog poloaja leima okrenut kou. Stav je u irini ramena i kolena su
savijena. Uspostavlja vizuelni kontakt sa koem gledajui preko ramena. Lopta se nalazi
ispred tela igraa u visini grudi blago pomerena na stranu ruke kojom igra utira (dalje od
protivnika). aka ruke kojom se utira je ispod lopte a aka druge ruke je na vrhu lopte. Pre
polaska u ut korisno je napraviti fintu loptom u suprotnu stranu. Nakon finte igra
iskorauje nogom (koja je blia kou) dalje od protivnika. Lopta ostaje u prvobitnoj poziciji i
- 40 -
igra je titi glavom i ramenima. Nakon iskoraka igra pivotira, okree se prema kou i skae
sa iskorane noge. Istovremeno podie koleno druge noge uvis to mu daje visinu skoka,
podie loptu i oprua ruku kojom utira u pravcu uveta (preko glave). Pregiba aku i prstima
izbacuje loptu. Druga ruka treba da to due pridrava loptu da bi igra imao bolju kontrolu
lopte. Igra mora da doskoi u ravnoteni poloaj da bi bio spreman za skok u napadu. Kod
ovog uta napada ima dobre anse da uhvati loptu posle promaenog uta jer odbrambeni
igra koji pokuava da blokira ovaj ut nije u mogunosti da brzo zagradi napadaa i ide na
skok.
d) ut polaganjem lopte. Polaganje se koristi neposredno ispod koa, nakon kretanja
(utravanja ili prodora sa loptom). Da bi igra mogao da visoko skoi i poloi loptu on mora
da ima neto veu brzinu kretanja, ali isto tako mora da je kontrolie. Dva osnovna naina
kretanja iz kojih igra izvodi polaganje lopte su dvokorak i tzv. polukorak.
Osnovni naizmenini dvokorak je prirodni oblik kretanja u kojem igra nakon prijema lopte (ili
nakon prekinutog driblinga) ostvaruje dva kontakta sa tlom i iz drugog kontakta skae uvis i utira.
Prvi korak se izvodi nogom sa koje strane se eli utirati, a drugi korak je neto krai ime se igra
suprotstavlja inerciji i dovodi telo u poziciju da moe da skoi uvis. Za vreme kretanja lopta je na
ramenu na strani sa koje se utira, udaljena od protivnika. Igra skae sa suprotne noge, snano
podiui koleno druge noge uvis i oprua ruku sa loptom direktno prema kou. U zavisnosti od
situacije, pozicije sa koje napada ide u polaganje i poloaja protivnika, igra polae loptu nekom
od tri osnovne tehnike:
- Polaganje odozgo. Podrazumeva dranje lopte kao u poziciji uta. aka, ruke kojom se
utira, je ispod lopte sa prstima od koa, dok aka druge ruke pridrava loptu sa strane.
Lopta se izbacuje kao kod osnovnog uta pregibanjem u zglobu ake i prstima.
- Polaganje odozdo. aka ruke kojom se utira je ispod lopte sa prstima usmerenim ka kou, a
druga aka pridrava loptu sa strane. Izbaaj se vri opruanjem u zglobu ake i prstima.
esto se u praksi samo ovaj nain uta naziva polaganjem.
- Bono polaganje. Lopta se dri na boku, iznad ramena, sa akama postavljenim na bonim
stranama lopte. Lopta se utira spoljnom rukom slino kao kod horog uta, samo to se lopta
ne odvodi od tela nego ide direktno uvis (ovaj nain polaganja se esto naziva i polu-horog).
Izbaaj lopte je kao kod horog uta.
Polaganje iz polukoraka se izvodi na isti nain u pogledu naina dranja i izbaaja lopte. Razlika
u odnosu na dvokorak je u tome to igra pri prijemu lopte ili pri prekidanju driblinga iskorauje
suprotnom nogom od strane sa koje e utirati i odmah sa nje skae uvis.
Doskok u ravnoteni poloaj je otean zbog toga to se skok izvodi sa jedne noge. Da li e igra
doskoiti u ravnoteni poloaj ili ne zavisi od toga da li je pri polaganju skoio uvis ili udalj. Zahtev
je da igra doskoi to blie kou i da bude u poziciji da se brzo ukljui u dalju igru.
Ovi utevi se mogu izvoditi i nakon zaustavljanja naskokom (zaustavljanje u jednom kontaktu)
neposredno blizu koa.
7.2.
Shodno znaaju utiranja u koarci, uenju i usavravanju utiranja treba posvetiti najveu
panju (najvie vremena) u odnosu na druge elemente tehnike igre. Najvanije je da se naui
pravilna tehnika utiranja.
Osnovni problem kod uenja uta je disproporcija izmeu sposobnosti (pre svega motorikih)
poetnika i njihove velike elje da utiraju i da postignu ko. Ranije ne napomenuto da poetnici
(deca) nemaju dovoljno razvijene motorike sposobnosti, pre svega snagu, da bi mogli korektno da
manipuliu loptom u izvoenju elemenate tehnike igre. Tu lei velika opasnost da se razviju
- 41 -
pogreni automatizmi utiranja koji se kasnije teko razbijaju i ugrauju novi. Zato je stalna
kontrola trenera u procesu uenja uta neophodna.
Uenje uta jednom rukom iz mesta je osnov za kasnije uenje skok uta. Pojedinim vebama
kontrole lopte se moe veoma uspeno nauiti pokret izbaaja lopte (opruanje ruke i pregibanje
ake). Poto je akcenat u procesu uenja na pravilnosti pokreta ovaj ut se prvo veba bez
utiranja na ko (rad u parovima ili na zidu). Na taj nain se panja usmerava samo na pravilnost
tehnike izvoenja. Meutim, brzo se prelazi na utiranje na ko. Poinje sa utiranjem sa male
distance. Najee je to rad u rasporedu kolone. Insistira se na pravilnosti uta. Trener sada daje
nove informacije vezane za metu u odnosu na poziciju sa koje se utira (ugao pod kojim se utira).
ut jednom rukom iz mesta
Greke:
1. Kratak ut
2. Dugaak ut
3. ut je naizmenino kratak i drug
4. Lopta posle uta ide u stranu (levo ili desno)
5. lopta udara u obru i odbija se od koa
6. Mehanika uta izgleda dobra ali lopta udara tvrdo u obru
7. Mehanika uta izgleda dobra, ali se promauje
Korekcije:
1. Koristiti vie noge i ubrzati ritam uta
2. Pomeriti ramena napred i opustiti ih, podii ruke vie da bi dobili vei ugao izbaaja
3. Potpuno opruiti ruku kojom se utira kod svakog uta
4. aka kojom se utira mora da bude na sredini lopte sa prstima usmerenim napred a ne u
stranu. Lakat unutra u pravcu koa.
5. Loptu izbaciti sa suprotnom blagom rotacijom. Obratiti panju na pregibanje ake.
6. Proveriti dranje lopte. Ne drati loptu na celom dlanu!
7. Problem je verovatno u koncentraciji. Skoncentrisati se na metu (ko-obru)!
Kada se automatizuje ut jednom rukom iz mesta trebalo bi prei na uenje skok-uta.
Meutim, to nije tako jednostavno. Tek nakon tri do etiri godine treniranja koarke deak ili
devojica stiu minimalni nivo snage da bi mogli da izvedu skok ut. Problem je to oni do tog
trenutka treniraju, igraju utakmice, utiraju. U tom periodu treba pokuati zadrati osnovnu
tehniku uta (pravilan stav, ritam uta, pravilno dranje lopte, pravilan izbaaj) i dozvoliti deci da
utiraju zajedno sa skokom, slino utiranju za tri poena. Takav ut im dozvoljava da bolje iskoriste
snagu nogu i da dobace do koa, ali da zadre osnovnu mehaniku pokreta. Kod takvog utiranja
deca obino nisu u stanju da iznesu loptu iznad glave, nego utiraju na nivou ramena ili ispred lica.
Uz dobru kontrolu i uporno vebanje, uz poboljanje nivoa snage, relativno lako se moe postepeno
doi do korektnog skok uta. Poeci uenja skok uta su isti kao i kod uta iz mesta (vebanje
pravilnog izvoenja bez koa, i vebanje skok uta na ko sa malog rastojanja).
Sledei korak je vebanje skok uta nakon zaustavljanja posle nekog kretanja. Tu je akcenat na
tehnici zaustavljanja od ijeg kvaliteta zavisi i kvalitet skok uta. Poinje se sa vebama u kojima
igra sam sebi podbacuje loptu, hvata je, zaustavlja se i izvodi skok ut. Prvo se ui ut posle
zaustavljanja u dva kontakta jer ta tehnika obezbeuje bolju ravnoteu u odnosu na zaustavljanje
u jednom kontaktu. Zatim igra utira nakon driblinga, i na kraju nakon dodavanja, tj. prijema
lopte od saigraa. Zadatak je da igra automatizuje skok ut iz svih relevantnih pozicija i situacija
iz kojih se skok ut moe izvesti.
- 42 -
Nakon automatizacije igra prelazi na usavravanje skok uta. Sada se zahtevi za pravilnou
tehnike iz procesa uenja (koji su ispunjeni), zamenjuju zahtevima za brzinom i preciznou
(efikasnou) utiranja. U vebama usavravanja uta igrai su optereeni vremenom i prostorom,
tj. odbranom. Igra se u vebama dovodi u situacije iz kojih najee utira. Odbrana je u poetku
dirigovana, a kasnije situaciona. Osim toga takvim vebama dovodimo igraa u stanje zamora kakvo
je na utakmici, jer zamor vie utie na efikasnost kod skok uta u odnosu na efikasnost drugih
elemenata tehnike igre. Preciznost uta u situacijama bez odbrane, kada nema optereenja
vremenom i prostorom, kada je igra odmoran, ne znai nita ako sene pretoi u situacionu
preciznost. Skok ut se u situacionim vebama povezuje sa drugim elementima igre kao to su
dribling, dodavanje i fintiranje, i to se najefikasnije sprovodi kroz razliite varijante igre 1:1, a
kasnije kroz igru 2:2 pa sve do 5:5.
(uz iste greke koje se pojavljuju kod uta jednom rukom iz mesta)
Skok ut
Greke:
1. Nemiran ut, skok izvan vertikale
2. Lopta se dri nisko pre izbaaja
3. Kod uta za tri poena igra gleda liniju tri poena i gubi ko iz vidokruga
4. Kratak ut za tri poena
Korekcije:
1. Pre skoka igra mora da je u ravnotenom poloaju, licem okrenut ka kou
2. Dovesti loptu iznad glave
3. Postaviti se ranije za linije za tri poena
4. Koristiti vie snagu nogu i trupa. Ubrzati ritam uta
to se tie uteva polaganjem oni se odmah ugrauju u tehniku poetnika. utevi polaganjem se
izvode neposredno ispod koa i iz kretanja to omoguuje poetnicima da relativno lako savladaju
tehniku izvoenja a i da budu efikasni. Problem moe da bude kod uenja uteva polaganjem
slabijom rukom. Uenje poeti polaganjem iz dvokoraka. Prvo se ui polaganje lopte odozgo.
Metodski postupak je u osnovi siti kao kod uenja skok uta. Poto je to ut iz kretanja poetne
vebe bi trebalo da obezbede dobar prijem lopte. Zato u prvim vebama lopta miruje (stoji na
stalku ili je pridrava trener), tako daje igrai mogu veoma lako uzeti i imati pod kontrolom. Zatim
igrai sami sebi podbacuju loptu ispred, stiu je i izvode dvokorak. U sledeem koraku izvode
dvokorak posle jednog driblinga, pa ona posle viestrukog driblinga, da bi se zavrilo sa vebama
izvoenja dvokoraka i polaganja lopte nakon dodavanja. Zadatak je da igra automatizuje dvokorak
i ut polaganjem iz svih relevantnih pozicija i situacija iz kojih se on moe izvesti u igri.
Istovremeno vebati i sa desne i sa leve strane. Isti postupak vai i za uteve iz polukoraka.
U procesu usavravanja se primenjuju situacione vebe. Prvo su to vebe iz situacija zavrnice
kontranapada, poto se ovakav nain utiranja najvie i koristi u tim situacijama. Druga grupa vebi
je u situacijama igre 1:1 i kao individualna akcija u igrama 2:2 do 5:5.
utevi polaganjem
Greke:
1. Igra skae udalj a ne uvis
2. Tokom kretanja, pre uta, lopta se prebacuje na stranu odbrane
- 43 -
3. Igra gubi kontrolu nad loptom tokom kretanja i neposredno pre izbaaja
4. Lopta se okree po obruu, ne ulazi u ko direktno
5. Kod polaganja od tablu lopta udara nisko od nju i odlazi gore
6. Igra ne vodi rauna o poloaju druge ruke
Korekcije:
1. Drati glavu podignutu. Korak pre skoka mora da bude krai. Brzo podii koleno druge noge
uvis
2. Loptu treba podizati pravo prema kou bez pomeranja levo i desno
3. Drati loptu sa dve ruke dokle god je to mogue, do izbaaja
4. Postaviti aku direktno iza lopte i pri izbaaju dati lopti blagu suprotnu rotaciju
5. Pogoditi loptom gornji, blii deo ucrtanog malog pravougaonika na tabli
6. Drugom rukom zatiti loptu, ali ne ulazei u cilindar protivnika i ne gurajui ga
Uenje horog uta trebalo bi odloiti za neko vreme dok se ne poveaju duinske mere, pre
svega ake. Kada poetnici pokuavaju da utiraju horog ut, najee zbog male ake, daju lopti
bonu rotaciju. Lopta sa takvom rotacijom teko ulazi u ko i teko je kontrolisati takav ut.
Horog ut poeti iz mesta, sa malog odstojanja. Korisno je staviti igrau neku prepreku koja e da
simulira protivnika jer se ovaj ut primenjuje samo kada je protivnik u blizini. Kada je napada
sam, neometan, on koristi skok ut ili polaganje. Kod horog uta treba posebnu panju obratiti na
rad nogu. ut se veba sa svih pozicija oko reketa. Ui se ut i desnom i levom rukom.
Nakon automatizacije uta igraa dovodimo u situacione uslove. Igra utira preko odbrambenog
igraa, sa razliitih pozicija, u igri 1:1.
Horog ut
Greke:
1. ut je prekratak ili predugaak
2. Lopta ide vie udesno ili ulevo
3. Lopta udara u obru i okree se po obruu
4. Igra u toku uta gubi kontrolu nad loptom
Korekcije:
1. Opruiti potpuno ruku kod svakog uta
2. Ruka ne sme da ide ispred ili iza glave, nego direktno preko nje
3. Postaviti aku iza i bono na loptu i izbaciti je pregibanjem ake (suprotna rotacija)
4. Drati loptu sa dve ruke to due i tako zadrati kontrolu nad loptom do izbaaja
ut mora da se veba vie nego drugi elementi tehnike. esto se uju miljenja da se odlian
uter raa, da roenjem donosi talenat za ut. Meutim, postoje i miljenja da se odlian uter
stvara upornim vebanjem. Moda bi najprihvatljivije bilo uzeti u obzir oba miljenja, pa rei da se
odlian uter i raa i stvara. Na kraju talentovan uter, ako je zaista talentovan, e sam dovesti
svoj ut do maksimuma u tehnici i primeni. utiranje je elemenat koji igra samostalno moe da
veba. Jednom savladana korektna mehanika uta daje mogunost igrau da se i sam usavrava.
Brojni su takvi primeri u jugoslovenskoj, a i u svetskoj koarci (Dragan Kianovi, Draen Petrovi,
Predrag Danilovi, Aleksandar orevi, Pit Maravi, Redi Miler, Kris Malin i Majkl Dordan).
8. Tehnika igre napadaa koji je blizu koa i skok u napadu
- 44 -
Napadake tehnike centra (ili uopte igraa koji se nae na poziciji centra) koji igra na niskoj
poziciji su specifine prvenstveno zbog toga to se on nalazi veoma blizu koa ito je u prijemu
lopte gotovo uvek okrenut leima prema kou.
Shodno tim specifinostima igra centra se zasniva na nekoliko principa:
- Ravnotea i pozicija tela. Centar mora da bude snaan, to mu obezbeuje dobru ravnoteu
neophodnu u kontakt-igri. On mora da vidi na koji nain igra odbrambeni igra u kontakt-igri
i da prema tome podesi svoju poziciju.
- Igra sa oba stopala. Treba da igra sa oba stopala, tj. da prima loptu uvek u jednom kontaktu
koji mu da je vie mogunosti za kretanje sa loptom.
- Klizei korak. U svom repertoaru kretanja obavezno da ima tzv. klizei korak (kretanje
dokoracima).
- Zatita lopte. Samo u dve akcije centar izlae loptu protivniku: u driblingu i fintiranju. Kod
driblinga zato treba da koristi klizei korak, a kod fintiranja da fintira samo rukama da bi
zadrao dobru ravnoteu.
- Kontakt igra i kontrola odbrambenog igraa. Centar u napadu ita poziciju odbrambenog
igraa. Njegov prvi izbor je uvek da zauzme nisku poziciju, blizu koa i pokua da primi loptu
i da realizuje napad.
- Kontrola drugih odbrambenih igraa. Centar uvek mora da oekuje da e njegov protivnika
dobiti pomo od nekog drugog odbrambenog igraa. On mora da vidi odakle dolazi pomo i
da prema tome usmeri svoju akciju sa loptom (brzi ut ili brzo dodavanje).
- Pozicija za ut. Centar uvek ima tendenciju da dovede loptu to blie obruu da bi lake
poentirao.
8.1.
Tehnika igre bez lopte
Prvi zadatak centra je da primi loptu na niskoj poziciji. Ako centar kree sa slabe strane (strana
terena na kojoj nema lopte) sa namerom da utri na jaku stranu (stranu lopte) on gleda poziciju
lopte:
- Ako je lopta visoko, centar ide direktno na protivnika i ubacuje dalju nogu od lopte ispred
njega i kree prema lopti (D5).
- Ako je lopta nisko, blizu osnovne linije, centar ide ka osnovnoj liniji ukrtenim korakom i
nakon kontakta sa protivnikom okree se oko te noge prema lopti ostavljajui protivnika iza
lea (D6).
- Ako centar zna da e lopta biti brzo prebaena na njegovu stranu on ide ukrtenim korakom
u pravcu prvobitne pozicije lopte i onda se okree oko te noge zadravajui protivnika iza
lea (D7).
- 45 -
Ako se centar ve nalazi na strani lopte on ita ponaanje protivnika koji ga uva i trudi se da
uskladi svoju poziciju i poloaj u odnosu na njega:
- Ako je protivnik iza centra, on se sputa u niu poziciju sa neto irim stavom. Teina je
prebaena vie na stopalo na strani gde vie osea pritisak protivnika.
- Ako je odbrambeni igra ispod centra, on pokuava da dobije loptu lob dodavanjem ili
naputa tu poziciju.
- Ako je odbrambeni igra u bonoj poziciji (na 3/4) u odnosu na centra, on e zauzeti boni
poloaj isturajui jednu nogu i ruku prema lopti. Teina je na nozi koja je dalja od lopte.
Tokom svih ovih kretanja centar, da bi pravovremeno i sigurno primio loptu, postavljanjem ruku
(ruke) pravi metu za dodavaa. Osnovno je da se ruke udaljuju od odbrambenog igraa. U
zavisnosti od pozicije centar istura obe ili jednu ruku. Centar, u osnovi, oekuje tri vrste
dodavanja: brzo direktno dodavanje kada je odbrambeni igra iza; dodavanje od tlo kada je
odbrambeni igra bono; i lob dodavanje kada je odbrambeni igra ispred. Kada je u pitanju
hvatanje lopte bolje i sigurnije je hvatanje sa obe ruke. Meutim ono nije uvek mogue, tako da
centar esto hvata loptu jednom rukom, i u tom sluaju odmah po dodiru lopte sa akom jedne
ruke dovodi se i druga aka na loptu.
8.2.
Tehnika igre sa loptom
Po prijemu lopte u niskoj poziciji centar ima na raspolaganju veliki broj naina (tehnika)
kretanja i dolaska u povoljnu poziciju za ut. Pravilo je da igra prvo osvoji odreeni prostor nogom
pa tek onda ako zatreba napada driblingom. Sve tehnike su u osnovi okretanje (pivotiranje). Kod
ovih kretanja treba voditi rauna o tome da se ne pomera stajna noga! Na narednim slikama su
prikazane osnovne tehnike igre loptom:
- Zakorak ka osnovnoj liniji ili ka sredini reketa. Igra nastoji da zakorai protivnika u pravcu
osnovne linije ili ka sredini reketa i da ga tako zaobie (1). Nastavak moe da bude direktan
ut (obino horog ili polu-horog) ili dribling i uskakanje u prostor blizu koa gde se moe
utirati bonim polaganjem ili snanim polaganjem (skok utem). Kod ovih kretanja kao i kod
- 46 -
svih akcija iz pozicije gde je napada leima okrenut prema kou treba osetiti gde je najvei
otpor odbrane u kontakt igri i okrenuti se na suprotnu stranu.
Okretanje licem prema kou. Igra izvodi prednji pivot oko jedne ili oko druge noge (1).
Nakon okreta moe da utira skok ut, ili da fintira ut i posle napravi prodor sa ili bez
driblinga.
Iz pozicije licem prema kou igra direktnim ili ukrtenim korakom. U zavisnosti od pozicije
protivnika, najee posle finte uta, centar moe da napadne direktnim ili ukrtenim
korakom (1). Nastavak moe da bude direktno utem ili driblingom.
Primer kombinovanog kretanja. Zakorak ka osnovnoj liniji ili ka sredini (1) + drugi zakorak ka
sredini ili ka osnovnoj liniji (2) + nastavak punim okretom licem prema kou (3). Zavretak
moe da bude direktno utem ili nastavkom jo jednim driblingom, pa onda utem.
to se tie repertoara uteva centar u realizaciji napada koristi: skok ut, horog, sve uteve
polaganja i zakucavanja. U zavisnosti od ugla pod kojim napada, od pozicije protivnika i svoje
pozicije u odnosu na protivnika on odabira nain utiranja. Osim ovih uteva centar treba da bude
efikasan u izvoenju slobodnih bacanja jer odbrana esto zaustavlja centar linom grekom. esta
je pojava da centri loe izvode slobodna bacanja!
8.3.
U procesu uenja igrai bi trebalo da naue tehniku izvoenja pojedinih tehnika kretanja bez
lopte i sa loptom. to se tie igre sa loptom treba izabrati jednu tehniku iz poloaja leima prema
kou i jednu licem ka kou. U kasnijem periodu, kada doe do specijalizacije na poziciji centra,
onda igraima proirivati repertoar tehnika.
- 47 -
Tehnike igre loptom prvo vebamo bez odbrane. Tu obratiti panju na rad nogu, pre svega na
pravilnost pokreta i odravanje ravnotee tokom kretanja. Korisno je postaviti neku prepreku
(stalak) uz pomo koje bi igrai pravilnije nauili kretanja. Drugi segment je nain realizacije iz
pojedinih pozicija.
Nakon automatizacije igra izvodi ove tehnike uz odbranu. Najpre je to dirigovana odbrana
koja, ipak, oteava izvoenje, a kasnije i situaciona. U situacionoj igri 1:1 najpre se veba iz
pozicija kada igra ve ima loptu u rukama, a zatim se veba igra 1:1 bez lopte gde napada mora
da izbori poziciju za prijem lopte, da uhvati loptu i tek onda da brzo napravi realizaciju.
Greke:
1. Prijem lopte u dva kontakta, ograniava mogunost kretanja
2. Igra prvo pravi dribling pa tek onda kree nogama
3. Prebrzo i ishitreno kretanje, bez kontrole pozicije protivnika
Korekcije:
1. Primati loptu u jednom kontaktu
2. Prvo napraviti pokret nogom, dribling sauvati za kasniju akciju
3. nakon prijema lopte registrovati poziciju protivnika pa tek onda krenuti u neku akciju
8.4.
Skok u napadu
Svaki skok u napadu daje timu mogunost dodatnog napada poentiranja. Drugi napad, kako se
esto u praksi naziva napad posle skoka u napadu, ima veliki procenat efikasnosti, pogotovo ako je
ut izveden odmah posle skoka. esto se iz tih pozicija postiu tri poena (dodatno slobodno
bacanje). Skok u napadu vie nego ijedan element tehnike napada pokazuje elju i napore tima da
napada. Osim toga skok u napadu predstavlja i prevenciju kontranapada.
Na uspenost skoka u napadu utie nekoliko faktora:
- Emocionalni faktor koji pretpostavlja postojanje elje i hrabrosti da se ide na skok u napadu.
- Mentalni faktor koji podrazumeva predvianje odbijanja promaene lopte i poznavanje
sposobnosti direktnog protivnika. Iskusan skaka zna gde se najee odbijaju promaene
lopte u odnosu na poziciju sa koje se utiraju. Veina lopti se odbija metar do dva od koa i
igra se trudi da uskoi u taj prostor.
- Fizika svojstva kao to su: agilnost, skonost, izdrljivost u skoku, snaga, telesna visina.
Tehnika i individualna taktika skoka u napadu, podrazumeva:
Pregled igre. Igra mora da ima dobar pregled trenutne situacije. Perifernim vidom mora da vidi
i loptu i protivnika.
Ravnotea. Neophodna je u kontakt-igri i borbi za poziciju. Igra bi trebalo da stoji u irini
ramena ili ire sa savijenim kolenima, ispravljenim trupom, glavom podignutom prema kou i
rukama iznad ramenog pojasa.
Pozicija u odnosu na protivnika. Igra bi trebalo da predvidi kretanje protivnika i da se postavi
ispred njega, blie kou.
Pravovremenost skoka. Igra bi trebalo da skoi tako da uhvati loptu u najvioj taki. esto se
desi da igra skae prerano pa ih lopta preskae ili prekasno kada je protivnik ve uhvatio loptu.
Hvatanje lopte. Hvatanje mora da bude sa dve ruke. U situacijama kada se lopta hvata jednom
rukom potrebno je to je mogue bre privui i drugu ruku i agresivno zatiti loptu. Jo u vazduhu
rairiti laktove i na taj nain zatititi loptu.
Doskoiti u ravnoteni poloaj. Da bi se mogla nastaviti akcija uta potrebno je doskoiti
stabilno.
- 48 -
Klju uspeha skoka u napadu je kretanje. Napada brzim i agresivnim kretnjama, i fintama
kretanja izbegava da bude zagraen od strane odbrambenog igraa. Ako je odbrambeni igra
zagradio napadaa, on ne sme ostati u mestu, nego odreenim kretanjima treba da pokua da ipak
doe u poziciju za skok. Zato igra moe da koristi jedno od osnovna etiri kretanja ili da ih
kombinuje:
- Napada ide direktno na odbrambenog igraa i onda iznenadno ukrtenim korakom uskae
ispred njega prema kou i dolazi u poziciju za skok.
Napada pravi fintirajuu kretnju direktnim iskorakom prema kou to odbrambenog igraa
navodi da zatvori taj prostor lenim okretom. im odbrambeni igra zapone okretanje,
napada se odbaci sa noge kojom je iskoraio i uskae u prostor blizu koa odakle moe da
skoi.
Napada kree nogom koja je blia kou direktno ka odbrambenom igrau koji ga zagrauje,
naslanja se podlakticom na lea protivnika i pravi brzi leni okret oko noge kojom je
iskoraio i na taj nain obilazi protivnika i dolazi u poziciju za skok.
Napada koji je zagraen iskorauje kratko unazad, naputa kontakt sa protivnikom koji ga
gura dalje od koa. Protivnik gubi oslonac i ravnoteu to napadau omoguuje da doe u
poziciju za skok.
- 49 -
Skok u napadu moe da se izvede sa dve ili sa jedne noge. Sa unutranjih pozicija obino se skae
sa dve noge, dok igrai koji uskau sa spoljnih pozicija skau sa jedne noge.
Nakon uhvaene lopte napada moe da:
- Odmah utira iz skoka pre nego to doskoi na tlo. Napada ak i ne mora da uhvati loptu,
nego je moe samo brzim i blagim udarcem prstima ubaciti u ko (odbojka ut). Ako je
uhvatio loptu obino jaom rukom, lagano utira iz skoka.
- utira posle doskoka, obino snanim polaganjem lopte, ili bonim polaganjem. U doskoku
ruke su opruene i pre uta igra bi trebalo da remeti visoku poziciju lopte.
- utira posle finte uta.
- Iznese loptu driblingom van reketa za organizaciju novog pozicionog napada.
Uenje skoka u napadu je ustvari razvijanje individualne taktike skoka. Naravno potrebno je
savladati osnovne tehnike skoka, zatim kretanja i dolaska u poziciju za skok. To igra u poetku
veba sam, bez protivnika. Meutim, igra bi trebalo da u situacionoj igri 1:1, kao i u igri 2:2 do
5:5 primeni i usavri skok u napadu. Potrebno je kroz vebanje naviknuti igrae da idu na skok,
probuditi u njima elju i hrabrost za njega. Zato je korisno uvek pohvaliti igrae koji uspeno skau
u napadu.
Greke:
1. Igra gleda loptu i nema kontrolu nad protivnikom
2. Kada ga protivnik zagradi napada guranjem pokuava da doe u poziciju za skok
3. Nesigurno hvatanje lopte
4. Nakon uhvaene lopte igra sputa loptu na stomak pre uta
Korekcije:
1. Prvo locirati protivnika, pa tek onda ii na skok (na loptu)
2. Napada treba da nastavi kretanje nekom od tehnika i da pokua da zaobie protivnika
3. Hvatati loptu sa dve ruke
4. Zadrati loptu iznad glave i brzo utirati
9. Fintiranje
Fintiranje, u pogledu motorike, predstavlja najkompleksniji elemenat koarkake tehnike. Igra
izvodi finte bez i sa loptom. Gotovo svi elementi tehnike napada su prisutni u fintiranju loptom.
Gotovo svi elementi tehnike napada su prisuti u fintiranju loptom. Sutina finte je da sa njom
poremetimo ravnoteu protivnika. To znai da odbrambeni igra izlazi iz osnovnog odbrambenog
stava to mu smanjuje startnu brzinu i pokretljivost. Svaka finta u svojoj motorikoj strukturi
sadri dva osnovna kretanja (akcije): prividno (lano) i stvarno kretanje. Prividno kretanje bi
- 50 -
trebalo da nagovesti nameru napadaa da e izvesti neku akciju, i to je ustvari finta! Izvodi se
sporije i treba da izazove reakciju protivnika, a istovremeno da dovede igraa u poloaj iz kojeg
moe eksplozivno da krene u stvarnu akciju. Stvarna akcija se izvodi bre nego prividna. Bez obzira
da li se finta izvodi loptom ili bez nje, da bi bila uspena, mora da zadovolji tri uslova:
1. Blizina protivnika. Finte su najefikasnije u zoni uta, jer je tada odbrambeni igra prinuen
da igra blie. Blizina odbrambenog igraa smanjuje njegovu brzinu reakcije i daje napadau
ansu da ga nadigra. Fintiranje protivnika koji je udaljen nema smisla!
2. Ubedljivost finte. Izvoenje prividne akcije treba da uveri protivnika da napada zaista eli
to da uradi i da ga natera da reaguje, tj. da poremeti svoj stav u odbrani. Napada, s druge
strane, mora da izvede tako prividnu akciju da moe da je nastavi ako protivnik ne bude
reagovao.
3. Pravovremenost stvarne akcije. esto se kae da stvarnu akciju valja izvesti brzo! To ustvari
znai pravovremeno i eksplozivno. Napada mora da saeka reakciju protivnika i tek
eksplozivnom kretnjom zapone stvarnu akciju.
U taktici fintiranja treba voditi rauna o sledeim stvarima:
- Sposobnostima protivnika i nainu njegove igre u odbrani. itanjem protivnika napada moe
da doe do najefikasnijeg naina fintiranja.
- Finte ne izvoditi formalno i u istom ritmu,nego jasno i otro.
- Pre nego to napadne fintom igra bi trebalo da ima plan dalje akcije, inae moe da doe u
situaciju da napravi linu greku u napadu ili neki prekraj pravila igre (koraci, nepravilno
voenje i dr.).
9.1.
Osnovne finte
U pogledu prividne kretnje u koarci postoje tri osnovne finte loptom: finta dodavanja, finta
prodora i finta uta.
a) Finta dodavanja. U principu se koristi za otvaranje neke druge, povoljnije linije dodavanja,
iako to nije pravilo. Ovu fintu napada moe da izvede samo loptom ili loptom i iskorakom.
Ako izvodi fintu iskorakom vei deo teine (2/3) zadrava na stajnoj nozi. To e mu
omoguiti da eksplozivno izvede stvarnu akciju. Najee se tehnika dodavanja kojom se
izvodi prividna akcija izvodi i u stvarnoj akciji.
b) Finta prodora (polaska u dribling). Koristi se kod agresivnih odbrana i u situacionoj igri 1:1.
Njome napada eli da otvori liniju prodora ka kou. Finta prodora moe da se izvede
direktnim ili ukrtenim iskorakom. U oba sluaja iskorakom napadamo istureno stopalo
odbrambenog igraa. Teina ostaje veim delom (2/3) na stajnoj nozi. Lopta moe da ostane
na drugoj strani a moe da ide zajedno sa nogom, samo je u tom sluaju potrebno
obezbediti dobru zatitu lopte prilikom polaska u stvarnu akciju. Napadajui isturenu nogu
protivnika sa spoljne strane napada ga primorava da otvori stav prema toj strani povlaei
tu nogu unazad. Upravo je to trenutak za stvarnu akciju. Napada eksplozivnim pokretom
fintirajuu nogu prebacuje u suprotni pravac kretanja i uspostavlja dribling. Odbrambeni
igra nije u stanju da reaguje jer mu je teina na blioj nozi napadau. Nakon stvarne akcije
napada moe da doda loptu ili da utira skok utem ili polaganjem.
c) Finta uta. Koristi se za otvaranje linije uta. Finta zapoinje iz osnovnog stava. Napada
iznosi loptu prema gore i istovremeno pojaava stav sputajui ga savijanjem kolena. Na taj
nain protivnik dobija utisak da napada zapoinje ut. Nakon reakcije protivnika (a to znai
da on naputa stav, podie teite tela), napada eksplozivno dovodi loptu na kuk strane u
- 51 -
koju ide i istovremeno direktnim ili ukrtenim polaskom uspostavlja dribling i obilazi
protivnika. Koji e polazak izabrati zavisi od toga na koju se stranu protivnik otvorio i oslabio
stav. U nastavku akcije on moe da se zaustavi posle jednog driblinga i da utira skok ut ili
moe da ide na prodor do koa i da utira polaganjem. Ako protivnik ne reaguje napada je u
takvom stavu da moe da nastavi akciju skok uta.
9.2.
Uenje i vebanje fintiranja pretpostavlja dasu igrai savladali osnovne elemente tehnike kao
to su: dodavanje, dribling i utiranje. Tek onda ima smisla vebati finte. Parcijalno vebati finte
dodavanja, prodora i uta, a kasnije ih povezivati u viestruke. Uenje poinje izvoenjem finti u
standardnim uslovima, tj. bez odbrane. Posebnu panju obratiti na fintu prodora, jer svaki iskorak
u prividnoj kretnji nosi opasnost da u stvarnoj akciji igra napravi korake (pomeranjem stajne noge
sa loptom u rukama). Kod finte uta panju obratiti na trenutak polaska u dribling jer tu igrai da
bi imali eksplozivnije kretanje, pomeraju oba stopala i prave korake. Korisno je upotrebljavati
statine prepreke (stalke, stolice) da bi igrai dobili bolju predstavu o stvarnoj akciji. Usavravanje
fintiranja pretpostavlja situacione uslove. Pre toga potrebno je vebati sa dirigovanom odbranom.
Osnovno je vebanje u igri 1:1. Vebati u situacijama koje se pojavljuju u igri.
Finta dodavanja
Greke:
1. Finta se izvodi kratkim pokretom loptom tako da protivnik i ne reaguje
2. Prilikom iskoraka teina se prenosi na iskoranu nogu
3. Finta se izvodi u jednu stranu bez vizuelne kontrole druge strane perifernim vidom
Korekcije:
1. Izvesti fintu jasno i srednjom brzinom
2. Teina neka ostane na stajnoj nozi
3. Pre i u toku finte perifernim vidom sagledati situaciju na strani stvarne akcije
Finta prodora
Greke:
1. Prilikom iskoraka teina se prenosi na iskoranu nogu
2. Fintirajuom nogom igra iskorauje u stranu a ne koso napred
3. Prilikom zapoinjanja stvarne akcije igra pomera stajnu nogu sa loptom u rukama
Korekcije:
1. Teina neka ostane na stajnoj nozi (2/3)
2. Iskoraiti fintirajuom nogom koso napred, pored noge odbrambenog igraa
3. Stajna noga ne sme da se pomera dok se ne ispusti lopta
Finta uta
Greke:
1. Prividna kretnja je kratka i brza tako da protivnik i nema vremena da reaguje, finta nije
ubedljiva
2. Prilikom finte pomeraju se noge, ega je posledica prekraj pravila koraka u polasku
3. Podizanje stava posle prividne kretnje
Korekcije:
1. Izvesti prividnu kretnju podizanjem lopte i savijanjem kolena, uverljivo i srednjom brzinom
- 52 -
2. Prilikom izvoenja finte ne pomerati noge, tako da igra moe sigurno krenuti u stvarnu
akciju
3. U stvarnu akciju krenuti iz poloaja prividne kretnje
4.
Predmet i cilj rada

4.1. Predmet rada
Predmet ovog rada je metodika uenja i usavravanje tehnike centara u koarci. Svakako je
uloga centara u koarci sve vea i vea, pa tako i njihovi tehniki elementi su sve sloeniji. Od
centara se vie trai da budu pokretniji u napadu, veoma mnogo se kreu (ak i van linije za tri
poena) na terenu. Takoe, sve vie centara sada moe da utne sa distance ili za tri poena i to sve
ee donosi prevagu u koarkakim utakmicama. Pozicija centra se jako dobro adaptirala na
savremenu, brzu, eksplozivnu koarku i sada nije samo deo nje, ve je u mnogim ekipama
dananjice i osnovna poluga ekipe a centri su i glavni nosioci igre.
4.2. Cilj rada

Cilj ovog rada jeste prikaz vebi koje imaju za cilj razvijanje motorikih sposobnosti centara u
napadu, uoavanje moguih greki u metodici obuke i usavravanja elemenata tehnike i njihova
korekcija, kao i osavramenenjivanje tehnike, odnosno samog centra.
- 53 -
5.
Prikaz vebi
5.1. Metodika obuke i usavravanja uta
Veba 1.
Igra X1 naizmenino sa obe strane ubacuje loptu u ko
poluhorogom, od table. Veba se moe ogramniiti vremenski, moe
se raditi na deset ubaenih...Cilj vebe je vebanje poluhorog uta,
dranje koncentracije i preciznosti, brzina skoka pri utu.
Veba 2.
Lopte su postavljene na podu, na niskom postu, paralelno jedna od
druge. Igra X1, skuplja loptu sa poda, polae ili zakucava loptu u
ko, a zatim tri oko unja koji je postavljen, na vrhu, iza linije za
tri poena, skuplja drugu loptu, takoe, polae ili zakucava. Radi
- 54 -
vebu dok ne ubaci deset pogodaka. Igrai X3 i X4 postavljaju lopte posle uteva, dok X1 radi vebu.
Veba moe da se i vremenski ogranii, npr. 10-15 sekundi. Cilj vebe je brzina reakcije igraa koji
daje ko, brzina kojom e doi do drugog mesta za ut i skok pri utu.
Veba 3.
Igrai X1 i X2 stoje na srednjem postu, X2 odreuje stranu, da li e
ii u sredinu ili na eonu liniju, tako to gurne X1 u jednu stranu.
Ostali igrai stoje u dve kolone jedna ispod koa, druga pod uglom
od 45, otvaraju dodavanje i bacaju otar pas igraima koji
utiraju (X1 i X2). Igrai X1 i X2 idu na zaelje kolona, a dodavai
idu na njihovo mesto. Cilj vebe je ut sa poludistance i ut ispod
koa od tablu, pravovremeni i otar pas (tajming dodavanja).
Vebu treba raditi sa obe strane reketa.
Veba 4.
Igrai stoje u koloni na vrhu iza linije za tri poena, igra X3 stoji
na penalu, leima okrenut kou. Igra X1 otvaranjem linije
dodavanja (driblingom) bira stranu na koju e da se otvori igra
X3, koji utira, ide na skok, a zatim ide na zaelje kolone
driblingom uz bonu liniju. X1 ide na njegovo mesto i veba se vrti
u krug. Cilj vebe je otvaranje linije dodavanja, utiranje lopte sa
penala, skok nakon uta.
Veba 5.
Igra X3 se nalazi po 45. unj je postavljen ispred njega. Radi
front-door, igra X1 mu dobacuje loptu, zatim X3 utira sa penala,
nastavlja kretnju, ka niskom postu, dobija loptu od X2 i lenom
tehnikom zavrava. Igrai X4 i X5 skupljaju lopte i vraaju ih do
igraa X1 i X2. Veba se radi tako to se igrai pomeraju za jedno
mesto nakon 3 kruga. Cilj vebe je promena pravca i ritma, skok
ut, lena tehnika i dodavanje. Veba se radi sa obe strane.
- 55 -
Veba 6.
Veba se radi na celom terenu, tako to su igrai
rasporeeni u trojkama, na tri pozicije, jedan u
sredini ispod koa kod koga je lopta, druga dva uz
bone linije. Druga trojka stoji u istoj postavci,
na suprotnom kou. Dve lopte su kod dva bona
igraa. Kree prva trojka i razmenjuje tri
dodavanja, dok lopta ne doe do srednjeg igraa,
srednji igra driblingom nadriblava na penal i
utira, druga dva bona igraa, posle dodavanja
punim sprintom dotravanja do poludistance,
primaju loptu od druga dva bona igraa i utiraju na ko (skok-ut) i idu na kraj kolone (ostaju na
istom kou). Kree druga trojka, srednji skuplja jednu od utiranih lopti, to isto rade na suprotan
ko, gde stoji sledea trojka. Cilj vebe je tranje, pas, dribling i skok ut.
5.2. Metodika obuke i usavravanja dodavanja

Veba 1.
Veba se radi tako to su igrai rasporeeni u parove, jedan naspram drugog u razmaku od 5-6
metara. Vebaju dodavanje u svim varijantama (sa dve ruke sa grudi, levom rukom sa grudi,
desnom rukom sa grudi, sve tri varijante dodavanja od pod). Veba se moe raditi sa dve lopte i u
kretanju u stavu. Na poetku su igrai statitni, a onda traiti od igraa da se kreu (napred-nazad i
u stavu levo-desno). Cilj vebe je vebanje pasa.
Veba 2.
Veba se radi tako to su igrai rasporeeni u krugu, dok su dva igraa
u sredini i imaju lopte. Daju pas jednom igrau, dobijaju je nazad i
kreu se u smeru kazaljke na satu. Veba se moe vremenski ograiiti
ili po krugovima. Cilj vebe je vebanje dodavanja.
- 56 -
Veba 3.
Veba se radi tako to su igrai rasporeeni u tri kolone, u trouglu.
Iga X1 ima loptu, dodaje na X2, koji natrava na loptu, zaustavlja se
u trostruku pretnju, u isto vreme X3 kree ka penalu, dobija loptu od
X2, takoe se zaustavlja u trostruku pretnju. Igra X2 menja ritam,
utrava ka kou, dobija loptu od X3, zavrava na ko. X1 ide na
zaelje kolone gde je bio X2, X3 gde je bio X1, a X2 prvo baca pas uz
bonu liniju (u kolonu X1), a zatim tri na zaelje kolone gde je bio
X3. Cilj vebe je pravovremena i otra dodavanja, zaustavljanje i
kretanje. Veba se radi sa obe strane.
Veba 4.
Igrai su rasporeeni u etiri kolone. Igrai, koji su na elu kolona,
po dijagonali, imaju lopte. Veba se radu u suprotno smeru
kazaljke na satu. Lopta se dodaje prvom igrau bez lopte i tri se
na zaelje njegove kolone. Na signal trenera, menja se smer
dodavanja i kretanja lopte. Cilj vebe je dodavanje i kretanje.
Veba 5.
Igrai su rasporeeni u etiri kolone, u etiri ugla polovine terena.
Igra X1 ima loptu, baca horizontalan pas igrau X2, utrava ka
liniji za tri poena, dobija povratni pas od X2. Zaustavlja se u
trostruku pretnju, za to vreme igrai X3 i X4 se demarkiraju (V
kretnjom). Igra X1 bira kom igrau e dodati loptu i igra sa njim
dupli pas. Rotacija igra X2 ide na mesto X4, igra X4 na mesto
X3, igra X3 na mesto X1, a igra X1 na mesto X2. Cilj vebe je
kretanje, pravovremena i otra dodavanja.
- 57 -
Veba 6.
Veba se radi unutar linije za tri poena, tako to su igrai
podeljeni 5:5. Zadatak da razmene to vie dodavanja, a da im
odbrana ne presee loptu. Kada se presee lopta, ili se dodirne,
odbrana prelazi u napad. Igrai se stalno kreu, zadatak je da se
razmeni jedanaest dodavanja. Igra se na pet pobeda. Cilj vebe je
pas pod odbranom, kretanje, odbrana na igrau sa loptom i na
igrau bez lopte (bez faula).
Veba 7.
Veba se radi tako to trener stoji na 45 sa loptom. Jedan igra je
na visokom, a drugi na niskom postu, na kojima je postavljena
odbrana. Imaju zadatak, da se izbore za poziciju na visokom i
niskom postu, dobijaju pas od trenera i igraju 2:2. Cilj vebe je
demarkiranje, saradnja izmeu dva igraa, pravovremeno
dodavanje i ut.
5.3. Metodika obuke i usavravanja tehnike voenja lopte

Veba 1.
Igrai su postavljeni na eonoj liniji, jedan pored drugog, u razmaku
od 1 metar. Vode pravolinijski loptu, na centru menjaju ruku voenja
i vraaju se u kolonu. Veba se moe izvoditi na sledee naine: niski i
visoki, naizmenino, sa promenama ritma i tempa. Cilj vebe je
vebanje driblinga.
Veba 2.
Veba zvana ogledalo. Igra dribla na sve mogue naine, a igra iza
njega ima zadatak da ga oponaa. Cilj vebe je vebanje driblinga.
- 58 -
Veba 3.
Igrai su postavljeni u koloni pod uglom od 45, dva unja su
postavljena, jedan na penalu, drugi na niskom postu, suprotno od
igraa. Lopta je kod trenera na suprotnoj strani. Igrai biraju da li e
se otvoriti na penal ili na niskog posta i sa jednim driblingom trae
reenje. Cilj vebe je zaustavljanje, dribling, realizacija.
Veba 4.
Veba se radi tako to su igrai postavljeni u dve kolone, jedan
naspram drugog, u razmaku od 5-6 metara. Igrai X1 i X5
nadriblavaju loptu pravolinijski do penala, bacaju pas za trenera i
tre na zaelje kolone. Jedna kolona dribla desnom, a druga levom
rukom. Cilj vebe je vebanje driblinga i dodavanja.
Veba 5.
Igrai su rasporeeni unutar linije za tri poena. Svi igrai imaju loptu i
driblaju. Jedan igra ima zadatak da juri igrae sa loptom. Kada
uhvati igraa, onda taj igra nastavlja da juri. Cilj vebe je da se
veba dribling na malom prostoru. Veba se moe raditi tako to
igraa koji je uhvaen izlazi iz igre.
5.4. Metodika obuke i usavravanja tehnike fintiranja

Veba 1.
Veba se radi tako to su igrai rasporeeni u tri
kruga, po etvorica. Jedan igra je u sredini i
pokuava da presee loptu ostaloj trojici igraa,
koji se dodaju uz fintiranje. Igra koji koji spreava
- 59 -
dodavanja, im dotakne loptu, ulazi umesto igraa koji je bacio lo pas. Veba se moe raditi sa
raznim zadacima, npr. da su igrai statini, da se kreu i u skoku. Cilj vebe je vebanje fintiranja
dodavanja.
Veba 2.
Lopta se nalazi na vrhu, na liniji za tri poena, kod igraa X1. dva
igraa su postavljena pod uglom od 45, pokuavaju da se
demarkiraju. Dobijaju pas i eka se demarkacija drugog igraa i
realizacija. Veba se moe raditi bez sputanja i ogramniiti sa
driblinzima. Cilj vebe je da se koriste finte dodavanja i pravovemen
pas.
Veba 3.
Igrai su rasporeeni u etiri kolone, na etiri ugla terena, dva igraa su na centru igralita. Lopte
su u dve kolone po dijagonali. Igra X3 dodaje X5, tri na njegovo mesto. Igra X5 dodaje igrau X4,
koji se demarkira V kretnjom. Igra X5 ide na zaelje te kolone. Igra X4 se zaustavlja u trostruku
pretnju, ide na ko ili utira, skuplja loptu i ide na zaelje suprotne kolone. To isto rade igrai na
drugoj strani. Veba se moe raditi tako to se postave dva odbrambena igraa na X1 i X4. Odbrana
prelazi u napad, napad prelazi u odbranu. Cilj vebe da se veba pas, demarkiranje, realizacija.
5.5. Metodika obuke i usavravanja igre bez lopte

Veba 1.
Cilj vebe da se igrai kreu bez lopte unutar linije za tri poena, a
pritom se ne sudaraju.
- 60 -
Veba 2.
Igrai se nalaze u reketu, a lopta je kod trenera, koji se nalazi na 45.
Kreu se bez lopte, trener bira kome e da baci pas. Igra koji je
dobio loptu igra 1:2. Cilj vebe je kretanje bez lopte i snalaenje u
hendikep situaciji.
Veba 3.
Lopta je kod trenera, koji se nalazi na 45. Igrai su u koloni naspram
trenera, takoe na 45. Biraju gde e se otvoriti, na penalu, ili na
niskom postu. Dobijaju loptu, a igra koji se nalazi ispod koa u isto
vreme pokuava da uspostavi odbranu. Zatim igraju 1:1, Cilj vebe je
vebanje kretanje bez lopte, prijem lopte i igra 1:1.
Veba 4.
Veba se radi tako to su igrai poreani u koloni iza linije za tri
poena. unj je postavljen na penalu i igra baca pas treneru, pravi
kretnju ka unju, radi front-door ili back-door, dobija loptu i zavrava.
Skuplja loptu i ide na zaelje kolone driblingom. Cilj vebe je da se
veba kretanje bez lopte i realizacija.
5.6. Metodika obuke i usavravanja tehnike pivotiranja i demarkiranja

PIVOTIRANJE BEZ ODBRANE
Veba 1.
Igrai su rasporeeni u dve kolone, jedna ispod koa, a druga na vrhu,
iza linije za tri poena. Igra X4 baca loptu X1 koji se penje na penal,
dobija pas, pivotira ka kou, baca pas na X2. Zatim ide na zaelje
suprotne kolone. Veba se moe raditi na razliitim delovima terena,
horizontalno ili vertikalno od koa. Cilj vebe je pivotiranje i
dodavanje.
- 61 -
Veba 2.
Igrai su podeljeni u dve kolone, jedni naspram drugih. Igrai X1 i X3
bacaju pas jedan drugom (jednom rukom, od tlo, ili sa dve ruke sa
grudi ili iznad glave) nakon kretnje, primaju loptu, pivotiraju i bacaju
loptu igraima X2 i X4. Zatim tre njima iza lea. Igrai X2 i X4 isto
rade pivotiranje. Veba se radi u krug, u liniji od tri poena. Moe da
se radi sa odbranom. Cilj vebe je vebanje dodavanja, pivotiranje,
kretnja.
Veba 3.
Igrai su podeljeni u etiri kolone, u etiri ugla terena. Kolone na vrhovima
imaju loptu. Igrai X5 i X7 bacaju pas igraima X1 i X3, nakon kretaja ka
lopti. Igrai X1 i X3 se zaustavljaju u trostruku pretnju, pivotiraju, bacaju
pas po dijagonali igraima X2 i X4, a zatim idu na zaelje kolone na vrhu.
Igrai X7 i X5 idu na zaelje koplone, na eonoj liniji. Cilj vebe je
dodavanje, pivotiranje.
Veba 4.
Veba se radi sa est igraa. Dva igraa se nalaze na vrhu, dva na liniji
za slobodna bacanja, dva na krilu. Igrai X3 i X4 bacaju pas igraima
X1 i X6 i idu na njihovo mesto. Igrai X1 i X6 krenu ka lopti, dobijaju
pas, pivotiraju, a zatim dodaju na igrae na krilnim pozicijama. Nakon
dodavanja idu na zaelje tih kolona. Igrai X2 i X5 dobijaju pas,
pivotiraju, a zatim utiraju na ko. Cilj vebe je vebanje pivotiranja,
dodavanje i ut sa poludistance.
PIVOTIRANJE SA ODBRANOM
Veba 1.
Igrai su postavljeni na niskom postu, na kojima se igra odbrana,
agresivno ili poludirigovano. Pokuavaju da se demarkiraju i da dobiju
loptu (od igraa X3 i X4) to je mogue blie kou. Mogu da rade
prednji ili zadnji pivot, da bi se okrenuli licem prema kou. Igraju 1:1.
Napad ide u odbranu, a odbrana u napad. Veba se moe vremenski
ograniiti ili rezultatski. Cilj vebe je vebanje demarkranja i
pivotiranje, hvatanje lopte, igra 1:1 na niskom postu, kako za napad,
tako i za odbranu.
- 62 -
Veba 2.
Veba se radi tako to dva dodavaa (ili trenera) stoje iza lonioje za tri poena, na 45. Igra X1 se
demarkira i igra leima na niskom postu. Ukoliko ne moe da zavri, dodaje loptu na X2, pa
pokuava da se izbori za poziciju na drugom niskom postu. Moe da koristi prednji ili zadnji pivot,
kako bi se okrenuo licem ka kou i jedan dribling za realizaciju. Cilj vebe je demarkiranje, borba
za poziciju, dodavanje, hvatanje, pivotiranje, igra 1:1.
Veba 3.
Igrai su postavljeni iza linije za tri poena, sa loptom. Igra X2
pokuava da se demarkira, prima loptu, zaustavlja se u trostruku
pretnju. Radi finte dodavanja i pivotira, dok se igra X1 demarkira.
Zatim X2 dodaje do X1, koji izbacuje loptu na X4, posle ega se svi
rotiraju. Cilj vebe je demarkiranje, pivotiranje, fintiranje, pas.
Vebu raditi sa svih strana.
Veba 4.
Igrai su rasporeeni u dve kolone, jedni naspram drugih, iza linije za
tri poena. Igra X1 ima loptu, otvara liniju dodavanja i baca pas
igrau X2, koji se demarkirao i tri njemu iza lea ka kou. Igra X2,
nakon prijema lopte, staje u trostruku pretnju. Igrai odbrane 1 i 2
pokuavaju da ga udvoje, a on ima zadatak da baci pravovremen pas,
ili da probije udvajanje. Cilj vebe je demarkiranje, pivotiranje,
snalaejne pri udvajanju. To se sve moe raditi i na niskom postu.
5.7. Metodika obuke i usavravanja elementa tehnike bostavljanja blokada

Veba 1.
Igrai su podeljeni u dve kolone, jedna na vrhu, iza linije za tri poena,
a druga na krilu. Igrai X7 i X1 imaju odbranu i igraju pick-and-roll
(poludirigovano ili maksimalno). Igra X7 posle postavljane blokade se
otvara ka kou, prima loptu, zavrava ili skae posle uta igraa X1.
Napad ide u odbranu, a odbrana na zaelje kolone. Cilj vebe je
vebanje pick-and-roll igre.
Veba 2 .
Veba se na celom terenu, igrai su rasporeeni u
dve grupe, jedna naspram druge. Radi se u
parovima, jedni su u odbrani, drugi u napadu.
itavom duinom terena se igra pick-and-roll. Kada
- 63 -
se doe u zonu uta igra se za ko. Veba moe biti poludirigovana ili maksimalno. Cilj vebe je
vebanje pick-and-roll igre.
Veba 3.
Vebanje lanog pick-and-roll-a igrau X1, od strane igraa X3.
Igra X3 ima zadatak da prati igru. Cilj vebe je snalaenje pri
postavljanju blokade.
Veba 4.
Veba se radi tako to su igrai rasporeeni u dve kolone, jedni
naspram druge. Igra X1 dodaje loptu igrau X3, dolazi mu u slepu
blokadu. Igraju 2:2. Cilj vebe je vebanje pick-and-roll igre.
Veba 5.
Igrai su rasporeeni u trouglu. Jedan na vrhu, drugi na krilu, trei na
niskom postu. Igra se 3:3. Igra X1 igra pick-and-roll sa igraem X3,
nakon ega se X3 otvara na penal, a X2 dolazi na niskog posta. Igra
X1 bira kome e da baci pas. Cilj vebe je saradnja tri igraa u
napadu posle pick-and-roll situacije.
Veba 6.
Veba slina prethodnoj, samo to posle pick-and-roll igre, bloker se
sputa na niskog posta, a drugi visoki igra se penje na penal. Cilj
vebe je saradnja tri igraa u napadu posle pick-and-roll situacije.
- 64 -
Veba 7.
Veba se blok za blokera na visokom postu, posle pick-and-roll igre.
Cilj vebe je saradnja tri igraa u napadu posle pick-and-roll
situacije.
Veba 8.
Lopta je kod trenera, koji se nalazi pod uglom od 45. Igrai su na
suprotnoj strani, jedan na niskom postu, drugi na 45. Igra X2
postavlja leni blok za igraa X1, koji istrava na liniju za tri poena.
Igra X2 se, nakon postavljene blokade, otvara ka lopti. Trener
odluuje kom igrau e baciti loptu. Ukoliko baci igrau u korneru,
igra X2 se sputa na niski post, dobija loptu i zavrava. Veba moe
da se radi i sa odbranom. Cilj vebe je blokada igrau bez lopte,
otvaranje za prijem lopte i realizacija.
Veba 9.
Veba slina predhodnoj, meutim igrai su na sredini terena. Igra
X2 pravi vertikalnu blokadu. Nakon bloka otvara na visoki post,
postavlja se u trostruku pretnju, utira ili dodaje igrau na niski post.
Cilj vebe je blokada igrau bez lopte, otvaranje za prijem lopte i
realizacija.
Veba 10.
Veba dijamant napada. Igra X2 bira na koju e stranu izai. Igra X1
dodaje loptu, a igrai X3 i X4 posle postavljene blokade se otvaraju
- 65 -
jedan na visokog, a drugi na niskog posta. Cilj vebe je saradnja etiri igraa. Veba se radi sa obe
strane.
Veba 11.
Veba slina kao predhodna, saradnja etiri igraa. Igrai X3 i X4
postavljaju uzastopne horizontalne blokade za X2, koji izlazi iz
blokova. X1 otvara liniju dodavanja, za to vreme igra X3 se otvara na
visoki post, a igra X4 na niskog. Igra X1 bira zavrnicu akcije. Veba
moe da bude i sa duplom horizontalnom blokadom. Cilj vebe je
blokada igrau bez lopte, otvaranje za prijem lopte i realizacija.
Veba se radi sa obe strane.
Veba 10 slika 10
Veba se radi sa etvoricom igraa. Igrai X4 i X3 postavljaju
vertikalnu uzastopnu blokadu za igraa X2, koji izlazi na vrh. Igra
X4 se otvara na niskog posta, a igra X3 na penal. Igra X1 bira
zavrnicu. Blokada moe biti i dupla vertikalna. Cilj vebe je
blokada igrau bez lopte, otvaranje za prijem lopte i realizacija.
Veba se radi sa obe strane. Ova kao i predhodne dve vebe moe
da se rade sa odbranom.
Veba 12 slika 12
Igrai su rasporeeni jedan pored drugog. Naspram njih su igrai
odbrane. Lopta je kod igraa X1. Igra X3 se penje na liniju za
slobodna bacanja. Igra X1 nadriblava na penal i uruuje loptu
igrau X3, koji nastavlja driblingom oko igraa, zaustavlja se na
poludistancu i utira. Igra X2 ima zadatak da blokira odbranu. Cilj
vebe uruenje, dribling, blokada i realizacija.
- 66 -
6.
Zakljuak
Ve sam napomenuo znaaj i ulogu centara u savremenoj koarci. Problematika u obuci centara
koja se javlja, jeste veoma razliita u odnosu za sve ostale pozicije. Centri, esto, sporo sazrevaju
i potrebno je mnogo rada, vremena, ekanja, a i kritike da bi njihovu tehniku doveli do visokog
nivoa, samim tim njihovu ulogu u timu. Centri moraju da imaju irok spektar znanja i veliku bazu
elementarnih tehnikih elemenata. Svedoci smo da koarka na naim prostorima nije lepa za oko,
da treneri taktiki gue igru i ne putaju da individualni kvaliteti igraa dou do izraaja, meutim
ta taktika upotreba njihovog koarkakog znanja i jeste razlog zato su nam igrai sve tehniki
neobrazovaniji. Igrai se suvie brzo uvlae u sistem kluba i kasnije se ispoljavaju njihovi
nedostaci, kada promene koarkaku sredinu ili ulogu u timu.
Ne treba samo raditi na razvoju tehnikih mogunosti centara, ve i voditi rauna o njihovim
kognitivnim sposobnostima (opaanje, uenje i pamenje, miljenje...), konativnim sposobnostima
(motivacija, emocionalna stabilnost...), kao i motorikim sposobnostima (snaga, brzina,
izdrljivost, pokretljivost, spretnost... ). Sveobuhvatna priprema za centre (ili bilo kog igraa u
timu), zahteva mnogo odricanja, rada, posveenog vremena, kako za trenere tako i za igrae.
Veoma vanu ulogu ima i komunikacija izmeu trenera i centra, kako u treningu obuke i
usavravanja, tako i u samim igraonim situacijama. Neretko je nakon plejmejkera, centar od velike
pomoi treneru i praktino njegova produena ruka. Centri esto prozivaju akcije, esto itaju
protivnike odbrambene igrae, zadueni su za postavljanje vrstih blokada, skok u napadu, kao i
za sigurnu realizaciju ispod samog koa.
- 67 -
Literatura
Trnini, S. (1996): Analiza i uenje koarkake igra, Vikta d.o.o., Pula
Gavrilovi Z. (2004): Igra centra u savremenoj koarci, Diplomski rad, Fakultet za fiziku
kulturu u Pritini, Leposavi
Nikoli A., Jovanovi B (1960), Koarka savremena tehnika i taktika, Sportska knjiga, Beograd
Mr. Tocigl I. (1998): Koarkaki udbenik, Dalmacijapapir, Split
Dr Karaleji M. , Dr Jakovljevi S. (2001) : Osnove koarke, Beograd
- 68 -

Individualna Tehnika U Kosarci

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Individualna Tehnika U Kosarci

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Predmet: Individualna tehnika i taktika u koarci

Metodika obuavanja i usavravanja

Seminarski rad Individualna tehnika

Seminarski rad Individualna tehnika

Seminarski rad Individualna tehnika

Da bi sve to postigao, centar mora da poseduje odreene kvalitete. On je obino najvii i

Trnini, S. (1996): Analiza i uenje koarkake igra, Vikta d.o.o., Pula

Seminarski rad Individualna tehnika

pretravanje protivnikog centra popunjavajem linije kretanja suprotno od igraa koji

postavljanje za ulaz i rotaciju napada sa pozicije visokog posta,

2.1. Prikaz tehnike centara

Seminarski rad Individualna tehnika

2.2. Koarkaki stav u napadu

2.3. Dodavanje i hvatanje lopte

Rubin P. (1998): Koarka metodika i tehnika, Novi Sad

Seminarski rad Individualna tehnika

Rubin P. (1998): Koarka metodika i tehnika, Novi Sad

Seminarski rad Individualna tehnika

Seminarski rad Individualna tehnika

Seminarski rad Individualna tehnika

Rubin P. (1998): Koarka metodika i tehnika, Novi Sad

Seminarski rad Individualna tehnika

Metodika elemenata tehnike centara u napadu

Osnovi metodike uenja i usavravanja tehnike17

Rubin P. (1998): Koarka metodika i tehnika, Novi Sad

Seminarski rad Individualna tehnika

Osnovna tehnika je konvencionalna tehnika. Elementi ove tehnike su izvorni, isti i

Seminarski rad Individualna tehnika

Seminarski rad Individualna tehnika

Znaaj i osnovne karakteristike

Dr Karaleji M. , Dr Jakovljevi S. (2001) : Osnove koarke

Seminarski rad Individualna tehnika

Zaustavljanje kao preduslov za dobru igru bez lopte

Seminarski rad Individualna tehnika

Osnovne tehnike u igri bez lopte demarkiranja (osnovna mehanika)

Seminarski rad Individualna tehnika

Seminarski rad Individualna tehnika

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Tehnika skoka kao kretanje bez lopte

Seminarski rad Individualna tehnika

Tehnika postavljanja blokade kao igra bez lopte

Seminarski rad Individualna tehnika

Osnovni stav sa loptom

Seminarski rad Individualna tehnika

Seminarski rad Individualna tehnika

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Seminarski rad Individualna tehnika

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Seminarski rad Individualna tehnika

Seminarski rad Individualna tehnika

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Seminarski rad Individualna tehnika

Po usvajanju tehnike u vebanje se uvodi odbrana, najpre dirigovana a zatim i situaciona na

Seminarski rad Individualna tehnika

6. Dodavanje mora da bude brzo (otro) i precizno. To podrazumeva korektnu tehniku

Osnovne tehnike dodavanja (osnovna mehanika)

Seminarski rad Individualna tehnika

Seminarski rad Individualna tehnika

Metodska uputstva za uenje i usavravanje

Seminarski rad Individualna tehnika

Dodavanje sa grudi sa dve ruke od tlo

Seminarski rad Individualna tehnika

- Zavrna faza. Lopta se dovodi u poziciju trostruke pretnje.