Sumacione skale stavova

Rensis Likert

Sumacione skale

Likert predlae postupak koji je trebalo da otkloni nedostatke Terstonovih

skala
a. jednostavniji za konstrukciju
b. eliminisana uloga procenjivaa
c. metrijske karakteristike se proveravaju na osnovu odgovora
ispitanika (a posteriori)

Osnovna razlika: nain odgovaranja

diferencijalne skale izbor malog broja tvrdnji
sumacione skale stepen slaganja sa svakom tvrdnjom
Svaka tvrdnja skala stava u malom
Ali nedovoljno pouzdana, zato nam treba vei broj tvrdnji

Faze u izradi
1. Priprema preliminarne liste tvrdnji
Prikupljanje najraznovrsnijih tvrdnji o objektu stava iz
razliitih izvora (isto kao kod diferencijalnih skala)
Neka pravila pisanja stavki:
- Stavke se formuliu prema formatu X r V (objekat relacija
vrednost)
- Treba da sadre samo jedan objekat, jednu vrednost i jednu
relaciju
- Izbegavati kolokvijalni govor, argon, srtune tremine
- Treba koristiti pozitivno i negativno formulisane stavke
- Negativna stavka treba da bude formulisana autentino (npr.
bolje Mrzim da idem u kolu., nego Ne volim da idem u kolu.)
* Oprez: negativne stavke ne mere uvek isto to i pozitivne

Faze u izradi
2. Analiza i redigovanje tvrdnji

Istraiva analizira prikupljene tvrdnje prema sadrinskim i logikim

kriterijumima

Kriterijumi: isti kao kod diferencijalnih skala, sa dve razlike:

1. neutralne i ekstremne tvrdnje se ne stavljaju na listu (umereno do
jako pozitivan stav / umereno do jako negativan stav)
2. u nekim tvrdnjama ne mora eksplicitno biti pomenut objekat stava
ili iznesen eksplicitan sud o objektu

Svakoj tvrdnji se pridruuje lista odgovora

Izvorno: petostepena skala slaganja (mogue 3- ili 7-stepena)

Uopte se ne slaem
Uglavnom se ne slaem
Neodluan/na sam
Uglavnom se slaem
Potpuno se slaem

Varijante: ocenjivanje (dobro loe); frekvencija ili koliina

Faze u izradi
2. Analiza i redigovanje tvrdnji

Primeri tvrdnji:
Emocionalne tekoe, kao i mnoge druge stvari, obino se ree same od
sebe.
alim osobu bilo da je profesionalno obuena ili ne koja bi elela da
slua o mojim linim problemima.
Verovatno nije dobro znati ba sve o sebi.
Ako bi mi bila potrebna psihijatrijska pomo, potraio bih je bez obzira na
to ko bi mogao da sazna.
Ako ste bili psihijatrijski pacijent, nosiete ig do kraja ivota.
Osoba sa ozbiljnim mentalnim poremeajem bi se verovatno najbolje
oseala u dobroj mentalnoj ustanovi.
Izvor: Attitudes Toward Seeking Professional Psychological Help Scale
(Fischer & Turner, 1970)

Faze u izradi
3. Zadavanje preliminarne liste
ispitanicima

Prva grupa kojoj se skala zadaje su u ulozi ispitanika, a ne

procenjivaa

Instrukcija:
Paljivo proitajte tvrdnje i za svaku oznaite u kojoj meri se sa
njom slaete, to jest ne slaete (u skladu sa sopstvenim
stavom).

Ko su ispitanici: uzorak iz ciljne populacije

Koliko treba da ih bude: 100-200

Faze u izradi
4. Bodovanje odgovora

Dva naina bodovanja:

a.

a posteriori postupak
numerike vrednosti za svaku od pet opcija se izvode na
osnovu proporcije ispitanika koji su je odabrali

b.

proporcija se izraava preko Z skora a skor se zatim

transformie u ceo broj
na primer: 0,1, 2, 3, 4; 0, 1, 1, 2, 3

a priori postupak:
alternative se unapred boduju utvrenim istim brojevima

1 2 3 4 5 ili -2 -1 0 1 2

Korelacija skorova dobijenih razliitim metodima: .99

koristimo jednostavniji postupak

Faze u izradi
4. Bodovanje odgovora
Ukupni skor= suma bodova dobijenih na svakoj tvrdnji
Primer: 10 tvrdnji na 5-stepenoj skali - mogui raspon skorova
je od 10 do 50
Paziti na rekodiranje negativnih tvrdnji!
Obino: vei broj poena oznaava pozitivniji stav (mada moe i
obratno)
potpuno slaganje sa tvrdnjom koja pozitivno govori o objektu
stava
potpuno neslaganje sa tvrdnjom koja negativno govori o objektu
stava

Faze u izradi
5. Utvrivanje diskriminativnosti tvrdnji
ta je dobra tvrdnja?
Ona koja diskriminie (razlikuje) osobe sa razliitim stavovima.
Kako to proveravamo?
1.
Izraunavanje diskriminativne moi tvrdnji

Izdvajamo kontrastne grupe ispitanika: oni sa najniim vs. oni sa

najviim skorovima

najbolje donjih i gornjih 25% ili 33% (ako su grupe suvie male, podela
po medijani)

Diskriminativna mo (DM) = razlika prosenih odgovora donje i gornje

grupe
DM = Mg Md

to je DM vea, to je tvrdnja bolja

2.

Izaunavanje ajtem-total korelacija

Korelacija skora na datoj tvrdnji i ukupnog skora na skali

to je korelacija vea, to je tvrdnja bolja

Faze u izradi
6. Izbor konane liste
Kriterijumi:
a.
Diskriminativnost

Tvrdnje se poreaju po diskriminativnosti - biramo najdiskriminativnije tvrdnje

Kriterijum: odreeni nivo statistike znaajnosti ili DM>1

Zadovoljavajua diskriminativnost nuan uslov za izbor tvrdnje

Moe se pokazati da je diskriminativna i neka tvrdnja koja eksplicitno ne pominje

objekat stava

Ako empirijski pokaemo da razlikuje osobe sa pozitivnim i negativnim stavom

imamo razlog da je koristimo
Procenat vernika e se u budunosti sve vie smanjivati.
Verovatno nije dobro znati ba sve o sebi.

Uzroci nediskriminativnosti:
1. Irelevantnost zapravo se ne tiu stava koji hoemo da merimo
Potovanje posta doprinosti zdravijoj ishrani. (stav prema crkvi - ?)
2. Suvie blage ili otre za dati uzorak (gotovo svi ispitanici ih prihvataju ili odbacuju)
ene ne treba da se koluju.
enama je lake da kuvaju nego mukarcima, jer su za to prirodno talentovane. (da
li smatrate da bi bila diskriminativna?)

Faze u izradi
6. Izbor konane liste
b.

Sadraj tvrdnji

to raznovrsnije po sadraju ne treba da ponavljaju ve reene

sadraje na drugaiji nain
Pozitivno i negativno formulisane (otprilike polovina govori pozitivno,
a polovina negativno o objektu stava) yeah sayers

Koliko tvrdnji izabrati?

Izraunavanje unutranje konzistentnosti ( koeficijent):prosena

interkorelacija ajtema
N*r
=
1+(N-1)*r

N broj ajtema u skali

r prosena interkorelacija ajtema

vii koeficijent vea homogenost tvrdnji (mere isti faktor)

koeficijent raste sa poveanjem broja ajtema
zadovoljavajui koeficijent za skalu stavova: >.70

Izgled konane skale

Manji broj tvrdnji (obino do 20) uz skale slaganja

Mogue su razliite varijante skale: ocena tanosti, ocena uestalosti...
Mini skale do 5-6 tvrdnji

Raunanje skorova:
suma poena dobijenih na vie tvrdnji (otud sumacione skale)
ili: prosean skor (podelimo sumu brojem ajtema)
vano: invertovati (rekodirati) negativne ajteme pre raunanja!

Prednosti i mane
-

relativno jednostavna i brza

konstrukcija

danas najvie koriene

dobre metrijske karakteristike

iroko primenljive (interesovanja,

vrednosti, crte linosti...)

skala nema nultu taku

stavke se biraju na osnovu

diskriminativnosti, a ne teine
(prihvaenosti)
nemamo dokaza da je srednji skor
izraz neutralnog stava (tano izmeu
pozitivnog i negativnog)
skor na skali ne govori o stavu u
apsolutnim veliinama:
stav osobe sa viim skorom je
pozitivniji od skora osobe sa niim
skorom

najee nije jednodimenzionalna

isti skor moe biti dobijen na razliite

naine
ponekad to ini problematinom
interpretaciju

Veba: konstrukcija Likertove skale

Objekat: rodna ravnopravnost

ta je ravnopravnost? Jednaka prava, mogunosti, resursi i zatita (jedna mogua
definicija).
konceptualizovana kao vrednosna orijentacija skup povezanih stavova

Relevantne oblasti: javna i privatna sfera

obrazovanje
rad i zapoljavanje
partnerski odnosi i porodica
drutvo (politika participacija, liderstvo, aktivizam)

Indikatori:
percepcija aktuelne situacije: da li su mukarci i ene ravnopravni u razliitim
domenima
da li mukarci i ene treba da budu ravnopravni u drutvu
afirmativna akcija: da li drutvo treba da pomogne enama da poboljaju svoj poloaj