SAZIV AVNOJ-a NA TREE ZASEDANJE I NJEGOVO

PRETVARANJE U PRIVREMENU NARODNU SKUPTINU.

NOVO ZAKONODAVSTVO I OTPOR GRAANSKE OPOZICIJE

IZ AMERIKOG ZAPISNIKA POTSDAMSKE KONFERENCIJE

19. jula 1945.
. . . Predsednik ( T r u m a n ) upitao je da li su P r e m i j e r o v e i n f o r m a c i j e
d o v o l j n o pouzdane da bi se opravdalo upuivanje poziva jugoslovenskim predstavnicima.
Ceril je o d g o v o r i o da je to veoma o z b i l j n a stvar i istakao da
su o n i o t o m e postigli sporazum na Jalti, ali da on n i j e sproveden u
delo j e r n i j e b i l o izbora; Skuptina ( A V N O J ) n i j e reorganizovana; sudstvo n i j e p o n o v o uspostavljeno; T i t o je nametnuo striktnu partijsku
organizaciju sa p o l i c i j s k o m k o n t r o l o m i tampu tako strogo kontrolisanu kao u faistikoj z e m l j i . Jugoslavija ni u k o m sluaju n i j e opravdala nade k o j e smo imali u Jalti. Mi smo dali o r u j e i p o m o Titu. Mi
nismo m o g l i dati m n o g o p o t o smo i sami bili k r a j n j e angaovani, ali
s m o dali sve to smo mogli. On je veoma razoaran to je tok dogaaja uzeo suprotan smer. Britanski predlog b i o je veoma umeren i imao
je za c i l j da se ispuni o n o to je d o g o v o r e n o na Jalti.
Staljin j e r rekao da je g. Ceril preao na diskusiju o sutini pitanja, ali n i j e o d g o v o r i o da li on smatra v r e d n i m da se diskutuje o t o j
stvari. A k o bi Predsednik eleo on ( S t a l j i n ) bi m o g a o da izloi sutinu
problema.
Predsednik je z a m o l i o da to uini.
Staljin je rekao da su i n f o r m a c i j e k o j e je dao g. e r i l o krenju
odluka sa K r i m a nama nepoznate i one se ne slau sa naim obavetenjima. M o d a je on u pravu, a moda n i j e , ali on, Staljin, misli da bi
bilo korisno dati Jugoslovenima priliku da o d g o v o r e na ovu optubu.
e r i l je istakao da on nikoga ne optuuje, ve da se ali.
Staljin je rekao da m o e pristati na diskusiju o sutini, ali da n i j e
noguno suditi jugoslovenskoj dravi bez sasluanja njenih predstavlika.
e r i l je tada naglasio da je on imao dosta vremena da razmilja
) o v o j stvari i da bi, moda, bilo korisnije sasluati obe strane, Tita i
Irugu stranu o d v o j e n o . M o d a e oni biti u stanju da iznesu s v o j e tekoe. On je upitao Staljina da li misli da bi oni bili v o l j n i da dou.
Staljin je rekao da on ne zna, ali da se Jugosloveni m o g u pitati.
Predsednik je i z j a v i o da je on o v d e kao predstavnik SAD da discutuje o svetskim pitanjima. On ne eli da o v d e sedi kao sudija, da
i r e u j e pitanja k o j a bi eventualno trebalo da raspravi Organizacija ujej j e d i n j e n i h nacija. A k o b i s m o mi tako postupili neizbeno bismo bili
ivueni u reavanje svakojakih politikih tekoa i m o r a l i b i s m o da
ednog za drugim sluamo predstavnike De Gola, Franka i drugih. On
e eli da trai v r e m e sluajui albe, ve hoe da se bavi p r o b l e m i m a

60

zbog k o j i h su efovi t r i j u vlada doli o v a m o da ih reavaju. Ako oni ne

bi m o g l i da to ine, n j i h o v o v r e m e bi bilo izgubljeno.
Staljin je i z j a v i o da je to tano zapaanje . ..
Predsednik je rekao da on eli da vidi da se deklaracija sa Jalte
sprovodi u delo. S v e ono to se tie SAD, ja elim da se do poslednjeg
slova ispuni."
Staljin je rekao da je, prema n j i h o v i m ( s o v j e t s k i m ) i n f o r m a c i j a m a ,
sporazum sa Jalte izvren.
Predsednik je p r i m e t i o da je i n j e g o v a vlada primila albe. On
smatra da bi oni m o g l i da ih razmotre bez Jugoslovena.
e r i l je rekao da ukoliko britanski dokument ne nailazi na podrku, spreman je da ga povue . . .
Foreign Relations..., The Conference of BerlinPotsdam, 1945, tom
II, 127129; S. Neovi, B. Petranovi, AVNOJ; Revolucija, 739741.

REZOLUCIJA
O PROGLAENJU ANTIFAISTIKOG VECA NARODNOG
OSLOBOENJA JUGOSLAVIJE ZA P R I V R E M E N U N A R O D N U
S K U P T I N U D E M O K R A T S K E F E D E R A T I V N E JUGOSLAVIJE
10. avgusta 1945.
Na s v o j o j e t v r t o j sednici I I I zasedanja k o j a je odrana 10. avgusta 1945. godine u Beogradu, Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije donelo je ovu
rezoluciju
Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije odluuje da
se od danas nazove P r i v r e m e n o m n a r o d n o m skuptinom Demokratske
Federativne Jugoslavije, i da u svom sadanjem proirenom sastavu produi rad p o d tim i m e n o m .. .
Slubeni list DFJ, br. 59, 11. avgusta 1945, 541.

Z A K L J U A K P R I V R E M E N E V L A D E DFJ P O V O D O M I Z J A V E K R A L J A
PETRA II O OPOZIVU KRALJEVSKIH N A M E S N I K A
10. avgusta 1945.
P o v o d o m i z j a v e k o j u je k r a l j Petar II o b j a v i o putem r a d i j a u Londonu 8. o v o g meseca, u k o j o j opoziva K r a l j e v s k e namesnike, vlada Demokratske Federativne Jugoslavije, na s v o j o j dananjoj sednici donela
je sledei zakljuak:
Na osnovu sporazuma izmeu tadanjeg pretsednika Nacionalnog
komiteta osloboenja Jugoslavije, Marala Josipa Broza Tita, i Pretsednika kraljevske vlade dr Ivana Subaia, k o j i je zakljuen u Beogradu
1. novembra 1944. godine, a k o j i je u celosti prihvaen kako od strane
tri velike sile, Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika, S j e d i n j e n i h
Amerikih Drava i Velike Britanije, tako i od k r a l j a Petra, k r a l j je preneo kraljevsku vlast na kraljevske N a m e s n i k e o d l u k o m Pov. B r o j 54
od 29. januara 1945. godine u Londonu.
t

F
Ova odluka glasi:
Mi Petar I I , po milosti b o j o j i v o l j i n a r o d n o j k r a l j Jugoslavije
reili smo i reavamo da donesemo sledeu odluku:
elei dati izraaja naoj odluci da narodi Jugoslavije slobodno
i preko demokratski izabrane Ustavotvorne skuptine izraze svoju suverenu v o l j u o konanom ureenju drave, odluili smo da nau kraljevsku vlast, do odluke Ustavotvorne skuptine, prenesemo na K r a l j e v sko namesnitvo. Ovu nau e l j u i odluku saoptili smo naoj kraljevskoj vladi, i kraljevska vlada ju je u celosti o d o b r i l a . "
Na osnovu g o r n j e g akta, k o j i nosi potpis k r a l j a Petra i p r e m a potpise Pretsednika i svih lanova tadanje k r a l j e v s k e vlade, celokupan
Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije i celokupna tadanja kraljevska vlada, na z a j e d n i k o j sednici o d r a n o j u Beogradu 26. februara
1945. godine, predloili su osobe kraljevskih namesnika i to: Dr Srana
Budisavljevia, Dr Antu Mandia i In. Duana Serneca za kraljevske
namesnike.
K r a l j Petar je prihvatio g o r n j i p r e d l o g i potpisao ukaz o imenov a n j u namesnika u Londonu p o d Pov. br. 96 od 2. marta 1945. godine,
a kraljevski Namesnici odmah iza toga poloili su svoju sveanu zakletvu i f o r m a l n o preuzeli dunost vrioca k r a l j e v s k e vlasti.
P r e m a tome, do konane odluke Ustavotvorne skuptine o f o r m i
drave, K r a l j e v s k i namesnici ostaju jedini nosioci i vrioci kraljevske
vlasti, a do toga vremena k r a l j Petar II ne m o e ustavno i punovano
vriti nikakvu dravnu ni kraljevsku vlast, sem i m e n o v a n j a novih namesnika, kako to sporazum od 1. novembra 1944. godine predvia, u
sluaju smrti ili ostavke ve imenovanih namesnika.
Tree zasedanje AVNOJ-a... (u daljem tekstu: Tree zasedanje AVNOJ-a.),
128; Borba, 11. avgust 1945.
P O T P R E D S E D N I K V L A D E DFJ M I L A N G R O L O P R E D L O G U Z A K O N A
O BIRAKIM SPISKOVIMA
10. avgusta 1945.
. . . O v a j zakonski p r o j e k a t donesen je k o m p r o m i s n o u j e d n o m
uem komitetu ministara, u k o m e sam takoe b i o i ja, donesen je kompromisno kao jedan pojedinaan zakon, kao j e d n o p o g l a v l j e iz opteg
irokog politikog zakonodavstva k o j i m treba traiti put za izlazak iz
situacije i stvaranje jedne zdrave situacije u Konstituanti i za Konstit u a n t e Ali kao j e d n o p o g l a v l j e , o n j e m u je teko pokazati saglasnost
bez drugih politikih zakona k o j i su sa n j i m u tesnoj p o l i t i k o j vezi, a
naroito bez politikih zakona k o j i garantu ju slobodu u svima oblicima,
slobodu linu, slobodu tampe, zbora, udruivanja, p a r t i j a i k o j i garantuju ne samo te zakonske odredbe o slobodama, nego, k o j e garantuju
tako isto i primenu tih zakona. Jer mi z n a m o iz iskustva u b o r b a m a kroz
decenije koliko znae same o d r e d b e na papiru bez punih garantija za
n j i h o v o izvrenje. O v a j Zakon o birakim spiskovima oglaen je kao
hitan. Bilo je, ja to p r i z n a j e m , za to razloga, j e r treba spremiti spiskove, poto se na n j i m a zasnivaju sve ostale radnje, ako se hoe da se
izbori izvedu u t o m i t o m roku. Ja sam mislio samo da je p i t a n j e toga
roka, u k o m e e se izbori izvesti dve ili tri n e d e l j e p r e ili posle
m a n j e bitno od pitanja puta k o j i m se ide, od p i t a n j a j e d n o g redovnog
puta. N a r o i t o zato, to je o v a j zakon sam po sebi, po s v o j o j prirodi,

iako je on o v d e u p r o j e k t u konkretizovan k o l i k o je to bilo moguno a

o emu je b i l o dosta o b j a n j a v a n j a , on je ipak jo uvek ostavljen jednom irokom kriterijumu, pitanju savesti onih k o j i ga tumae.
U sluaju o k o m e mi danas g o v o r i m o , bar za danas ako ne dou r e f o r m e da to izmene, o v a j zakon preputen je narodnim o d b o r i m a
u stanju u k a k v o m se oni danas nalaze. Moda n i j e isto stanje svuda,
ali uglavnom oni se danas smatraju kao redovno neizabrani. Jer, u pitanju narodnih odbora ja nemam drugo m i l j e n j e i ne mislim da se
vraamo na stare ustanove sreskih naelnika. U p i t a n j i m a samouprave
ja sam j o r a n i j e uvek traio izbor i za m n o g e druge inovnike. P r e m a
tome izbor narodnih vlasti je jedna sasvim zdrava stvar, samo treba da
bude dobro izvedena. Jer u dananjem vremenu, t a j zakon ostavljen je
tumaenjima izbornih vlasti i n j i h o v o j oceni o onima k o j i su eventualno p o d s u m n j o m za s v o j e dranje, a to je rastegljivo, naroito u o v o m
vremenu posle svih dogaaja, k o j i su protekli za ove etiri godine i
danas kada j o p o s t o j e tendencije, da se faizam i reakcija identifikuju
sa normalnim razlikama u slobodi m i l j e n j a , ili sa p o v r e m e n i m zabludama mase, specijalno u periodu nadraenih nacionalnih oseanja . . . 1
Tree zasedanje AVNOJ-a, 134137.

SAVKO DUKANAC 0 PREDLOGU ZAKONA

O USTAVOTVORNOJ SKUPTINI
21. avgusta 1945.
. . . I z j a n j a v a j u i se protiv o v o g predloga zakona o Konstituanti, mi
ne ulazimo u diskusiju samih odredaba, ali smatramo da smo duni braniti suverenitet narodne Ustavotvorne skuptine, j e r t i m e b r a n i m o pravo miliona l j u d i k o j i treba da dadu glas za tu Skuptinu, j e r biti suveren znai ne imati nad sobom nikakvu drugu vlast, nego biti potpuno
slobodan i neogranien u donoenju odluka, dok, meutim, Ustavotvorna skuptina je, kako mi smatramo, u lanu 2 pomenutog zakonskog
predloga ograniena u svom suverenitetu. Ovde mi s p r a v o m m o e m o
da kaemo da p r e d nama stoji j e d n o ire telo, a to ire telo je Konstituanta, i da od irine i ne o k r n j e n o g autoriteta tog irokog tela, t j . Konstituante, zavisi zdravo p o s t a v l j a n j e novog poretka . . .
Isto, 153155.

I Z V E S T I L A C M A N J I N E T R I P K O ZUGI O PREDLOGU Z A K O N A O
IZBORU NARODNIH POSLANIKA ZA USTAVOTVORNU SKUPTINU
22. avgusta 1945.
. . . U govorima, ak i istaknutih pretstavnika, svaka tendencija diferenciranja, razlikovanja m i l j e n j a , smatra se kao n e p r i j a t e l j s k i akt. Oe
vidno je prema svemu ovome, da i z v o e n j e izbora k o j e treba da v o d i
1 Milan Grol je oekivao da Potsdamska konferencija izvri pritisak na Jugoslaviju u smislu podele vlasti izmeu graanske opozicije i KPJ u kom smislu
je on shvatao Sporazum Titoubai. im nije dolo do toga, Grol je dao ostavku
na poloaj potpredsednika vlade, 20. avgusta 1945. Prilikom raspisivanja izbora za
Ustavotvornu skuptinu pozvao je sve opozicione snage da ne uestvuju na izborima.

Dostavljanju definitivnog ureenja pretpostavlja j e d n o stanje u k o m e

su preiena bar osnovna m i l j e n j a , o t k l o n j e n e sumnje i umirene strasti iz p r v i h revolucionarnih meseci. I z v o e n j e izbora pretpostavlja jedru atmosferu t r p e l j i v o s t i i u s p o k o j e n j a i slobodnog oseanja graanina
koji treba da kae ta misli i za koga hoe da glasa . . .
'sto, 184.

[ZVEST1LAC M A N J I N E S A V K O DUKANAC 0 PREDLOGU Z A K O N A 0

UDRUENJIMA, ZBOROVIMA I DRUGIM J A V N I M SKUPOVIMA
25. avgusta 1945.

. . . K a d a ne bi bilo opozicije, gospodo narodni poslanici i drugovi,

vi bi morali da je stvorite i u interesu z e m l j e i vas samih. Vi bi morali
ia o d v o j i t e iz s v o j e sredine izvestan b r o j poslanika, ja to p o n a v l j a m ,
jer to zahtevaju interesi z e m l j e a i zbog inostranstva. Vi neete da vilite i ne oseate da je o p o z i c i j a apsolutno potrebna, k o l i k o radi interesa zemlje, toliko i radi vas i vae Partije.
Izmeu nas, o n o to je vano i usled ega dolazi do svih ovih
eprijatnih p o j a v a , izmeu nas i vas nema p o v e r e n j a . To je ono to je
>itno. I ba otsustvo tog povereenja, kao osnove za svaki dobar i koistan rad, razlog je to vi ustajete protiv nas im neto p r o g o v o r i m o .
li ne v e r u j e t e naoj d o b r o n a m e r n o j kritici, i to bez razloga, a mi otula ne v e r u j e m o vaim vlastima, ne v e r u j e m o da e korektno izvravati
ae zakonske propise .. .
Prema l. 8 predloga zakona m o e se zabraniti osnivanje i rad
tranaka i j i je rad faistikog karaktera ili slui izazivanju m r n j e ,
asne nejednakosti, ako n j i h o v rad ugroava ravnopravnost federalnih
edinica itd. T a k o i treba da bude. Ali ko e da ceni to gde su granice
oj oceni. Ocenu o t o m e da li je rad faistikog karaktera i da li je
loputen ili ne, donosi vlast potpuno p r o i z v o l j n o . N e m a suenja, nema
li sasluanja, nema niega, ona samo kae: z a b r a n j u j e se to i to. I ba
:bog te p r o i z v o l j n o s t i i nemanja garancija, mi smo p r o t i v ovoga predoga.
sto, 327329.

M I L A N GROL P R O T I V ZAKONA O K R I V I N I M D E L I M A
PROTIV NARODA I DRAVE
25. avgusta 1945.

Zakon o krivinim delima protiv naroda i drave sadri tri teke

tvari. Prva je irok i neodreen karakter inkriminacija podlonih prozvoljnim tumaenjima, a osobito u j e d n o m vremenu netrpeljivosti, u
ednom vremenu iskljuivosti i meusobnih nepoverenja . . .
Druga teka stvar je retroaktivni karakter . . .
Trea je teka stvar uzbunjivi karakter zakona. U asu kada tre>a poi smirivanju, sreivanju, o v a j zakon podie uzbunu . . .
;to, 354.
64

P O T P R E D S E D N I K V L A D E DFJ E D V A R D K A R D E L J
O K R I T I C I OPOZICIJE
10. avgusta 1945.

. . . A V N O J je u stvari pretstavljao i jedan u g o v o r izmeu naih naroda, k o j i su u ono v r e m e s v o j i m sopstvenim o r u j e m izvojevali mogunost da jedinstveni zasedavaju u Jajcu. To je b i o j e d a n ugovor naih
naroda da d o b r o v o l j n o ostanu u z a j e d n i k o j dravi p o d uslovom da ta
drava bude zaista graena na ravnopravnosti, t j . da bude graena na
f e d e r a t i v n o m principu. Ja mislim da je to jedan uslov postavljen od
naih naroda AVNOJ-u, i o n a j k o j i ne p r i z n a j e t a j uslov taj ne voli Jugoslaviju, t a j ne eli Jugoslaviji dugog veka, i t a j ne eli narodima dobro.
Dalje, ja mislim da odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a o federativnom ureenju Jugoslavije i m a j u ustavni karakter. To ne znai da time v e e m o ruke Konstituanti. Konstituanta moe, ako hoe, da ukine
federaciju, to je n j e n o pravo. Ali mi ne m o e m o postaviti stvar tako
kao da danas s t o j i m o u pogledu ureenja drave p r e d j e d n o m prazninom. Jugoslavija je danas federativna drava. I kad je g. Savko Dukanac g o v o r i o o t o m e da je u sporazumu T i t o ubai naglaeno da e
nai narodi slobodno da odlue o konanom u r e e n j u drave, onda treba dodati j o jednu stvar, k o j a p r e t s t a v l j a sutinu tog sporazuma T i t o
ubai, a to je injenica da se u t o m sporazumu g o v o r i da je osnova
izgradnje Jugoslavije do Ustavotvorne skuptine Drugo zasedanje
AVNOJ-a u Jajcu. U t o m sporazumu se d a l j e kae da sporazum prihvata tekovine Narodnooslobodilake borbe. Meutim, n a j v a n i j a tekovina
Narodnooslobodilake b o r b e jeste f e d e r a t i v n o u r e e n j e Jugoslavije .. .
Gospodin Dukanac podie glas i kae da n i j e istina da su oni bili
ikad protiv f e d e r a c i j e , ali Ustavotvorna skuptina ima tek da odlui da
li e biti d v o d o m n a ili nee biti dvodomna, da li e Jugoslavija biti federacija ili nee biti federacija. Praktino to znai: narodi Jugoslavije
idu u Ustavotvornu skuptinu, ne znajui kakva e t a m o biti uloga njihovog nacionalnog glasa, ne znajui da li e tamo moda m a n j i narodi
biti nadglasani ili nee biti nadglasani. Ja mislim da mi n e m a m o prava
pred naim narodima, k o j i su dali toliko rtava i ivota u o v o m e ratu
za slobodu i ravnopravnost, da mi danas n j i m a kaemo: Brao, vi ste
se borili, vi ste krvarili, ali sad te vae rtve vie ne dolaze u obzir, one
n e m a j u nikakve cene, sada e tek kuglica odluiti o t o m e da li ete biti
ravnopravni ili neete biti ravnopravni. O n a j k o j i tako postavlja stvar,
taj po m o m m i l j e n j u eli smutnju u Jugoslaviji, t a j ne eli poredak i
mir. Da li takav zahtev naih naroda da ulaze u Konstituantu kao ravnopravni narodi i da o svemu kao ravnopravni narodi odluuju, da li
to znai krenje suvereniteta Ustavotvorne skuptine? Ja mislim da ne
znai.
Na k r a j u da napomenem j o jednu stvar. K a d se govori o formalnoj strani toga pitanja, mislim da je ono isto tako pogreno p o s t a v l j e n o
kao to je postavljena i politika sutina pitanja. N i j e Jugoslavija prva
z e m l j a k o j a ima d v o d o m n i sistem. G o t o v o sve f e d e r a t i v n e drave sveta i m a j u d v o d o m n i sistem . . .
Jo j e d n o p i t a n j e da dotaknem. Naa Jugoslavija je federativna
drava, ona se tako i naziva: Demokratska Federativna Jugoslavija, i
kao takvu je priznaju i s a v e z n i c i . . .
Isto, 155159.

M I N I S T A R M I L O V A N ILAS ODGOVARA U I M E P O S L A N I K A
NARODNOG FRONTA NA K R I T I K U M I L A N A GROLA I DRUGIH
25. avgusta 1945.

. .. P r i g o v o r i opozicije, odnosno skuptinske manjine, m o g l i bi se

svesti, kao i svi p r i g o v o r i uinjeni dosada, s t o m razlikom to su posljednji dobili neto o s j e t n i j u f o r m u , na etiri take:
Prvo, da. su neodreeni p o j m o v i narodne vlasti, odnosno tekovina Narodnooslobodilake borbe.
Drugi p r i g o v o r , da je trebalo poi putem smirivanja, sreivanja,
saglaavanja, p o d i z a n j a v j e r e u ostvarenje n o v o g poretka slobode, istine i pravde, kako kae m a n j i n a u svom i z v j e t a j u Skuptini.
T r e i p r i g o v o r , da je o v a j zakon potreban ako je stanje zaista
tako u z b u d l j i v o u z e m l j i a da onda nijesu potrebni izbori, odnosno,
ako takvo stanje n i j e ne bi bio potreban.
I etvrti p r i g o v o r g. Grola, da mi ne v i d i m o nau e k o n o m i j u kao
problem, nego da pitanju e k o n o m i j e p r i l a z i m o kao pitanju doktrine,
koja m o e biti m a n j e ili vie dobra.
V e je bilo r i j e i o t o m e ta su to neodreeni termini narodne vlasti i tekovina N a r o d n o o s l o b o d i l a k e borbe. Ja mislim da je osnovna
greka opozicije, k o j a se ispoljila u toku itave diskusije, u tome to
ona dananje stanje u Jugoslaviji smatra kao reim, a ne kao jednu
duboku socijalnu p r o m j e n u do k o j e je dolo. A k o o v o zaista jeste samo
jedan reim, onda bi kritika o p o z i c i j e u m n o g i m stvarima nesumnjivo
bila opravdana . . .
A ako o v o zaista n i j e samo reim, nego i p r o m j e n a stanja u odnosu na o n o kako je bilo u Jugoslaviji p r i j e rata, onda mi ne m o e m o
primiti kritiku opozicije, k o j a u p o j e d i n o m k o n k r e t n o m sluaju m o e
biti tana, zbog toga to ona u sutini, kritikujui reim, kritikujui
pojedine konkretne stvari i nedostatke, u stvari, ide za p r o m j e n o m toga stanja. M i s l i m da je to osnovna greka o p o z i c i j e . . .
Ja bih se samo osvrnuo na drugu taku manjine, a to je na pitanje u z b u d l j i v o s t i " o v o g a zakona. Opozicija je t o m pitanju prila isto
formalno i kae: ili je realno to t a j zakon konstatuje i p r o t i v ega on
podie uzbunu i onda izborima nema mjesta dok se to stanje ne raisti, ne sredi i ne smiri, ili je netano, preterano i tendenciozno zaotreno, i onda se m o r a pitati emu pomenuti zakon treba da slui u predizbornom vremenu, ako ne uveavanju j a v n o g nespokojstva, p r e t n j e i
pritiska...
Meutim, stvar s t o j i ba obrnuto. S v i m dosadanjim zakonima mi
smo obezbijedili graanima Jugoslavije slobodu udruivanja, slobodu
tampe, slobodu uestvovanja na izborima i kandidovanje, slobodu zborova itd. Ali za one p r e k r a j e k o j e ine faktino i stvarno n e p r i j a t e l j i
Jugoslavije, za takve p r e k r a j e m o r a j u doi izvjesne m j e r e . O v a j zakon znai obratno, znai put ka smirivanju i olakavanju izbora od onih
elemenata k o j e manjina ne vidi i k o j i h ima po umama u grupicama,
koji reu glave naim odbornicima za k o j e bi sada trebalo, po n j i h o v o m
miljenju, dati amnestiju i kazati: sve o v o to ste dosada radili ne vai i sada moete poeti p o n o v o .
to se tie dejstva unazad, o k o m e je g o v o r i o g. Grol, netano je
da t a j zakon p o s t a v l j a p i t a n j e da e se odgovarati za krivice k o j e su
bile. O v a j zakon samo u t v r u j e u o d r e e n o j i b l a i j o j f o r m i princip
koji ve p o s t o j i za l j u d e k o j i su krivi za zloine. Oni k o j i su krivi, a

66

nijesu odgovarali, nego se kriju, oni za te zloine m o r a j u na n e k i nain odgovarati. R a z u m i j e se da se tu ne radi o zavedenima i o nevinim
ljudima, od k o j i h smo ve h i l j a d e pustili, ve se tu radi o o n i m ljudima k o j i su bili k o l o v o e tih zloina. Tu se p o s t a v l j a p i t a n j e da li
jedan o v j e k m o e biti zaveden i da li mu se m o e oprostiti, a k o je on
dobio naredbu da z a k o l j e enu ili dijete. Ja mislim da o tome ne moe
biti govora, da ne m o e biti govora o prisiljenosti i zavedenosti, j e r se
za takav zloin na neki nain ipak m o r a da odgovara . . .
Ja bih se sada o v d j e osvrnuo uzgred, i p r e nego to p r e e m na
etvrtu taku p r i g o v o r a opozicije, na t e r m i n o l o g i j u gospodina Dukanca,
k o j a je v e o m a karakteristina, i ako hoete, v e o m a neparlamentarna.
Gospodin Dukanac, iako zna da se radi o klubu Fronta i o frontovskoj
veini, on ipak u svome govoru kae vaa p a r t i j a " . K a d o t o m e govore, oni bi trebalo da v o d e rauna i o ovome. I a k o smo mi v o d i l i Oslobodilaki rat, rat za nacionalno osloboenje, nas je itava neprijateljska propaganda, m i s l i m na onu faistiku, optuivala kao da su to samo komunistike pobune i kao da c i j e l u stvar v o d e komunisti radi
svojih interesa. Ovakva terminologija gospodina Dukanca prema Frontu,
u stvari, znai p r o d u e n j e takvog metoda ravog rada, takvog nerazum i j e v a n j a u n a j m a n j u ruku Fronta i karaktera Fronta. Pitam gospodina Dukanca: da li su ovi katoliki i pravoslavni svetenici, da li Dragol j u b Jovanovi, da li su zemljoradnici, Savez z e m l j o r a d n i k a k o j i uest v u j e u Frontu, da li je Franja Gai, da li dr ubai i svi ti l j u d i , da
li su zaista jedna p a r t i j a i da li su samo komunisti. Meni ovo, drugovi,
mirie da onu optubu da se u Jugoslaviji radi o diktaturi, o j e d n o m reimu, o j e d n o j p a r t i j i , o tome da kod nas treba da se odloe izbori,
kao to su odloeni u Bugarskoj itd.
Sad bih se osvrnuo na kritiku gospodina Grola nae e k o n o m i j e .
Gospodin Grol g o v o r i o je o r a s t r o j a v a n j u j a v n o g m i l j e n j a koje
je bilo za v r i j e m e okupacije. U i z v j e s n o m smislu to je tano. T a n o je
u t o m e smislu da se r a s t r o j i l o ono j a v n o m i l j e n j e k o j e je p o s t o j a l o kao
vladajue u staroj Jugoslaviji. U j e d n o j z e m l j i ili j e d n o m poretku vladajue m i l j e n j e , ono dominira u i t a v o m ivotu i to m i l j e n j e state
Jugoslavije se r a s t r o j i l o za v r i j e m e rata. Ono se raspalo, ono se dezorganizovalo, ono se demoralisalo. Meutim, ono drugo m i l j e n j e , ono
m i l j e n j e k o j e je poticalo iz borbenog d i j e l a naroda, to se m i l j e n j e ne
samo n i j e r a s t r o j i l o nego se o j a a l o i to u o n o j m j e r i u k o j o j je narod
k o j i se b o r i o p o s t a j a o organizovaniji i jai. U t o j m j e r i su te i d e j e koje su v o d i l e narod, u t o j m j e r i to j a v n o m n e n j e p o s t a j a l o je konsolid o v a n i j e i jae. Zato uprkos patnji naega naroda k o j i se b o r i o u ovome ratu i za n j i h t r p e o ba zato to je t a j rat v o d i o za velike ideale, za
velike stvari i za p r o m j e n u staroga, ne m o e m o smatrati tekim danima ivota, ni m r a n i m i traginim, nego n a j s r e n i j i m danima u ivotu
naroda Jugoslavije. Polazne take izmeu nas i g. Grola su razne i otuda se j a v l j a i opravdava i ona besperspektivnost skuptinske manjine
k o j u on pretstavlja. Naa skuptinska m a n j i n a n i j e nita konkretno
predloila i kazala: naa z e m l j a treba da ide tim i t i m putem, mi treba da r a d i m o ne to, nego to i to, i u kritici vlasti n i j e pokazala da ne
treba raditi to i to nego je znala samo da k r i t i k u j e i da sije nepovjerenje i t d . . .
Isto, 356361.

OBRAZLOENJE PREDLOGA Z A K O N A O SLOBODI OD S T R A H A KOJI

J E P R I V R E M E N O J N A R O D N O J S K U P T I N I DFJ P O D N E O
DR DRAGIC JOKSIMOVI
29. avgusta 1945.
Sporazum Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije i K r a l j e v ske jugoslovenske vlade od 1. novembra 1944. g. (Slubeni list D F J "
od 9. marta 1945. g.) nalae n o v o j vladi da o b j a v i deklaraciju k o j o m e
sloboda od straha biti naroito naglaena i garantovana.
P r o t i v n o o v o m sporazumu, u deklaraciji vlade od 9. marta t.g. sloboda od straha ne samo to n i j e naglaena i garantovana, nego uopte
n i j e ni pomenuta.
T r e e m zasedanju AVNOJ-a, odnosno Privremene narodne skuptine, k o j a je svoj rad poela 7. avgusta a zavrila 26. avgusta t.g., n i j e
predloen nijedan zakon, k o j i bi regulisao ovu vanu pravnu materiju.
Iz unutranjosti z e m l j e , meutim, stiu izvetaji, k o j i me u v e r a v a j u da
donoenje zakona o slobodi od straha pretstavlja preku i nasunu potrebu.
Poto je Privremena narodna skuptina U k a z o m od 26. avgusta
t.g. zakljuena, usled ega je nemogue da se o p r e d n j e m zakonu reava u skuptinskom plenumu, to na osnovu l. 4 Odluke Drugog zasedanja Antifaistikog vea narodnog o s l o b o e n j a Jugoslavije o vrhovn o m zakonodavnom i izvrnom pretstavnikom telu Jugoslavije predlaem i m o l i m : da Pretsednitvo Privremene narodne skuptine, nakon
sasluanja Zakonodavnog odbora, samo donese g o r e navedeni zakon to
p r e i da ga n a j h i t n i j e o b j a v i kako preko Slubenog lista D F J " tako i
putem naroitih plakata.
Zakonodavni rad Predsednitva

AVNOJ-a..., 993994.