Glavni znaaj za formiranje areala imaju istorijsko-geoloki faktori.

Istorijska geografija ima za cilj da objasni slinosti i razlike u ivom svetu na

razliitim delovima Zemlje, a pre svega na razliitim kontinentima.
Postoje dve teorije o obrazovanju i razvoju
kontinenata:
-teorija koju su zastupali fiksisti, prema
kojoj kontinenti nisu menjali svoj poloaj od
kada su nastali; prema ovoj teoriji, pojava
istih ili jako bliskih vrsta na razliitim
kontinentima je posledica postojanja
kontinentalnih mostova u prolim geolokim
vremenima;
-teorija kontinentalnog drifta ili
kontinentalnih ploa, koju zastupaju
mobilisti, prema kojoj se poloaj
kontinenata menja zahvaljujuu tektonici
kontinentalnih ploa.

Mnogi dokazi u biogeografiji

zasnovani su na poznavanju
iostorijskog razvoja ivog sveta.

Prvo detaljno objanjenje kontinentalnog drifta

dao je 1912. godine nemaki geofiziar Alfred
Lotar Wegener (1880-1930).
Istraujui fosile u Braziliji i Africi, on je doao
do zakljuka da je postojala kopnena bliskost
izmeu ova dva kontinenta, a na osnovu saznanja o
geolokoj grai kontinenata i okeanskog dna,
zakljuio je da laka kontinentalna graa
sastavljena od granita klizi preko vrstog
bazaltnog sloja na dnu okeana.
Po ovoj teoriji itavo kopno je tokom paleozojske
ere predstavljalo jedan granitni blok (Pangea) koji
se izdigao iznad okeana. Sredinom mezozoika
kopno poinje da se deli latitudinalno na severno
kopno Lavraziju i juno kopno Gondvanu. Ova dva
kopna su se kasnije podelila na kontinente.

Izdizanje visokih planinskih masiva

Vegener je pripisao sudaru
kontinentalnih ploa (Himalaji su
se izdigli nakon sudara Indije i
Azije).

Kasnije, Vegenerova teorija je modifikovana (kontinentalne ploe klize po

itkoj astenosferi) (Wilson, 1965).

Teorija kontinentalnog drifta objanjava postojanje drevnih interkontinentalnih

disjunkcija u arealima koje su se zadrale do danas.
Na osnovu poznavanja ivih organizama i njihove evolucije moe se razluiti
kada su nastajale ili nestajale kopnene veze meu kontinentima.
Fosili kopnenih ivotinja (pre svega gmizavaca)
koje su ivele tokom mezozoika su meusobno
veoma slini na razliitim kontinentima.

Fosili kopnenih ivotinja (pre svega sisara)

koje su ivele tokom kenozoika, meusobno su
veoma razliiti na razliitim kontinentima.

Kao dokaz kontinentalnog drifta najee se navodi primer drevnih gmizavaca iz

roda Mososaurus, koji su iveli u kasnom paleozoiku (Perm). Kao slatkovodni
organizmi oni nisu mogli da preu morske barijere, a njihovi fosili su naeni u J.
Americi, Africi i Antarktiku.

Takoe, potporu ovoj teoriji daju i primeri nekih drugih rodova gmizavaca, kao
to su: Cynognathus (fosili naeni u J. Americi i Africi) i Lystrosaurus (fosili
naeni u Africi, Indiji i Antarktiku).

Meu biljkama takoe postoje dobri dokazi teorije kontinentalnog drifta. Fosili
papratnica iz roda Glossopteris su pronaeni na prostoru J. Amerike, Afrike,
Antarktika i Australije.

Recentni areali nekih biljaka zahvataju kontinente koji su nekada pripadali istoj
kontinentalnoj ploi. Predstavnici roda Gnetum naseljavaju J. Ameriku, Afriku,
Indiju, Indokinu i ostrva Indijskog okeana.

Rasprostranjenje roda Gnetum

Gnetum gnemon

Era paleozoika se odlikuje pojavljivanjem kopnenih biljaka.

Prema najnovijim podacima prve biljke koje su naselile kopno su
Marchanthiophyta. Meutim, fosilni dokazi postoje tek za Rhyniophyta, koje su
kopno naselile krajem silura.

Psilophyton princeps

Coocsonia Taeniocrada

Psilotum nudum

Tmesipteris norfolkensis

Raspored kopna i mora u karbonu

Tokom devona i karbona papratnice predstavljaju dominantnu grupu kopnenih

biljaka. Krajem devona izumiru rinije.
U toku perma nastavlja se evolucija papratnica, ali se pojavljuju i etinari i
semene paprati. Dolazi do promena u sastavu vegetacije, tako da se smanjuje
brojnost preica, kao to su Lepidodendron i Sigillaria, koje se postepeno
zamenjuju semenim papratima i etinarima.

Raspored kopna i mora u permu

Era Mezozoika predstavlja period intenzivnog razvoja semenica, najpre

golosemenica, a zatim i skrivenosemenica.
Era se deli na tri perioda: trijas, jura i kreda.
U toku trijasa na kopnu dominiraju preice, cikasi, ginkofita (ukljuujui i
recentni Ginkgo biloba) i semene paprati glosopteride. Na severnoj hemisferi se
pojavljuju etinari, dok na junoj dominira semena paprat Glossopteris.

Ginkgo biloba

Raspored kopna i mora u trijasu

Suni uslovi koji su vladali u trijasu u juri su zamenjeni veoma toplom i vlanom
klimom, koja je pogodovala intenzivnom razvoju i raznovrsnosti golosemenica,
koje su gradile prave praume.
etinari su posebno dominirali u flori i to predstavnici familija: Araucariaceae,
Cephalotaxaceae, Pinaceae, Podocarpaceae, Taxaceae, Taxodiaceae i danas
izumrli predstavnici porodice Cheirolepidiaceae. Veoma esti su i predstavnici
bunastih golosemenica reda Bennettitales i cikasi, ginka i diksonia. U niim
spratovima se javljaju mnogobrojne paprati.
Veoma vana grupa biljaka su semene paprati, koje su imale formu bunova i
niskog drvea.

etinari

Raspored kopna i mora u juri

Kreda je period intenzivnog razvoja semenica, a posebno skrivenosemenica.

Dominacija skrivenosemenica poinje krajem krede u epohi koja se naziva
Campanian.
Njihova evolucija je zavisila od pela i njihove grae i izgleda. Evolucija
skrivenosemenica i pela je dobar primer koevolucije.
Prvi predstavnici mnogih irokolisnih vrsta (magnolije, platani, fikusi i druge)
pojavljuju se u kredi.
U isto vreme, neke ranije mezozojske golosemenice nastavljaju da napreduju
(Araucaria, etinari).
Pred kraj krede su izumrli predstavnici klase Bennetitopsida.

Magnolia

Raspored kopna i mora u kredi