Predavanja Iz Klinike Hemije

Bubrezi
Izgled i graa bubrega

Graa I Funkcija
Prof dr Violeta Dopsaj
Parni organi oblika pasulja

Farmaceutski fakultet
Univerziteta u Beogradu

Smeteni su u retroperitonealnom prostoru ispod dijafragme

sa obe strane kimenog stuba

2009/2010

Veliine pesnice 11 x 6 x 2.5 cm, teine115 - 170g

Obloeni masnim omotaem
Urin stvoren u bubrezima prolazi kroz mokrane kanale (uretere),
mokranu beiku i prazni se preko izvodne mokrane cevi
1

Izgled i graa bubrega

Unutranji deo (sr, medula)
Podeljena je u 8-12 zrakastih kupastih masa (piramide)

Nefron

Vrh piramide uliva se u aicu bubrega preko papile

aice se ulivaju u karlicu bubrega
Karlica bubrega je vreasto proirenje koje se nastavlja mokranim

Osnovna funkcionalna jedinica bubrega

kanalom

Svaki bubreg ima oko 1 milion nefrona

Spoljanji deo (kora, cortex, debljine 1 cm)

Sastavljen og glomerula, tubula

Razgranata mrea krvnih sudova

i sabirnih kanalia

Glavna arterija bubrega izlazi iz aorte i ulazi u bubreg na hilusu

U bubregu se arterija grana u sitnije grane, zavrava se u kori gde
snabdeva krvlju nefrone
Filtrirana krv naputa bubreg kroz venu bubrega u donju uplju venu

Funkcije bubrega

Glomerularna

1. Ekskretorna funkcija

ultrafiltracija

Eliminiu se nepotrebne i zadravaju supstance

Kapilare glomerula imaju

potrebne organizmu

ulogu filtera pod visokim

2. Regulatorna funkcija

pritiskom

Odravaju osmotsku ravnoteu izmeu krvi i tkiva

3 sloja elija:

Reguliu acido-baznu ravnoteu

Endotelne elije kapilara

Reguliu ravnoteu izmeu vode i soli

Bazalna membrana
Endotelne elije nefrona

Regulatornu funkciju obezbeuju 2 fizioloka mehanizma

Bazalna membrana razdvaja

Glomerularna ultrafiltracija

Krv iz cirkulacije i

Tubularna sekrecija

Lumen nefrona
Nastaje glomerularni filtrat

3. Endokrina funkcija
U bubrezima se sintetiu: renin, eritropoetin i kalcitriol

Ultrafiltrat plazme
5

Istog sastava ali bez proteina

Glumerulska membrana je selektivno propustljiva za

prolaz molekula u odnosu na veliinu i naelektrisanje

Na glomerulsku filtraciju utiu:

Filtracioni pritisak
Filtraciona povrina (normalno oko 1.56 m2)

Negativni joni tee prolaze, pozitivno naelektrisani molekuli se

Minutni volumen krvnog protoka kroz bubrege (120 mL na 1.73 m2)

lake filtriraju
Sloj endotelnih elija je barijera za eritrocite i leukocite

Filtracioni pritisak je rezultat:

Bazalna membrana je propustljiva za vodu i supstance male

krvnog pritiska u kapilarama glomerula

molekulske mase (MM < 70 kDa) a nepropustljiva za supstance

(3x vei u odnosu na druge kapilare)

velike molekulske mase

osmotskog pritiska plazme i

Jaina glomerulske filtracije jednaka je zapremini ultrafiltrata koji

pritiska u Bowmanovoj auri

se stvori u jedinici vremena i iznosi oko 125 mL/min

Od 180 L glomerulskog filtrata /24h, relativne gustine 1.010

Filtraciona povrina zavisi od broja glomerula koji su trenutno u funkciji

nastaje 1.5 2L urina/24h to je oko1% glomerulskog filtrata,

(prilagoeno potrebama organizma)

a 99% se reapsorbuje
7

Tubulski procesi: tubulska reapsorpcija, tubulska

ekskrecija i tubulska sekrecija
Ovi procesi omoguavaju prelazak supstanci iz lumena tubula
u peritubulski prostor i obrnuto
Proksimalni tubul
Aktivna reapsorpcija
Glukoze, amino-kiselina, fosfata, citrata, laktata i anjona
organskih kiselina
HCO3, Cl, Na, K, Mg, Ca
Bubreni prag: glukoza, HCO3, PO4
Pasivna reapsorpcija
Voda, ureja, Cl

Bubrezi su uvari proteina plazme

Izlui se dnevno manje < 200 mg proteina (albumin)
Najvei deo proteina se reapsorbije u proksimalnim tubulima i
vraa u cirkulaciju (prolaze samo proteini MM do 70 kDa)

Sekrecija
K, H+, NH3, urat, hipurat, oksalat, une soli, lekovi (penicilin)

10

Izoosmotska reapsorpcija vode u proksimalnim

tubulima

Zapremina primarnog urina u proksimalnom tubulu smanjuje se

za 85%, nastaje 24 mL/min izmenjenog filtrata

2 vrste nefrona:
superficijalni i jukstamedularni
Henleova petlja
Nastavlja se reapsorpcija vode i natrijuma, nastaje 15 mL/min filtrata

Koncentrovanje i razblaivanje urina

zavisi od osmolalnosti plazme
2/3 glomerularnog filtrata od 180 L
reapsorbuje se izoosmotski:

Voda prelazi iz lumena tubula u IST na
osnovu osmotskog gradijenta (izoosmotski
na osnovu visoke propustljivosti
proksimalnih tubula za vodu: razlika 2-3
mOsm/kg)

Aktivni transport Na+, glukoze, AK, HCO3
u IST

Distalni tubuli i sabirne cevice

Izluivanje neorganskih jona i vode podeava se prema potrebama
organizma
Koliina izluenog Na, K i H jona varira zavisno od unete hrane
i tenosti, i gubitka preko koe i GIT-a
Reapsorpcija vode pod dejstvom je antidiuretinog hormona
Reapsorpcija Ca i Mg (parathormon)
11

aktivno

rastvorene
supstance
voda

voda

12

Promene u osmolalnosti i zapremini

Centralni kontroler
Fizioloka regulacija izluivanja vode preko ADH

Promene u osmolalnosti i zapremini tubularne tenosti:

u proksimalnim tubulima izoosmotska reapsorpcija, na poetku
Henleove petlje osmolalnost kao plazma: 280-290 mOsmol/kg

u Henleovoj petlji reapsorbuje se jo 15% vode (25L/dan), osmolalnost
naglo raste, a zatim u uzlaznom delu pada za 100 mOsm/kg jer nema
reapsorpcije vode (samo Na+)

U distalne tubule stie hipoosmolarna tenost

u distalnim tubulima i sabirnim cevicama osmolalnost zavisi od ADH
(apsorbuje se voda i izluuje koncentrovani urin)

u odsustvu ADH reapsorbuje se malo vode (izluuje se razblaen urin)

ADH se sintetie u elijama supraoptikog i paraventrikularnog jezgra

hipotalamusa prekurzor velike MM (pre-pro-vazopresin, 164 AK), a
zatim sekretuje u zadnji reanj hipofize
osmoreceptori
centar za edj prima signal od osmoreceptora
luenje ADH

13

14

15

16

Delovanje ADH

Visoka konc. ADH:

masivna difuzija vode

maksimalna osmolalnost urina ~ 1200-1400 mosmol/kg

urin izoosmolalan sa medularnim intersticijumom

Niska konc. ADH:

smanjena difuzija vode

velika zapremina razblaenog urina ~ 50 mosmol/kg

moe da se izlui do 15% filtrirane tenosti
(15% od 180 L = 27L)

Volumen i sadraj urina se menja kompenzujui promene u

Endokrina funkcija bubrega

ishrani,unosu tenosti, elektrolita, lekova

Renin, eritropoetin, prostaglandini

Bubrezi nastoje da izlue sve otpadne proizvode metabolizma i
U kori bubrega stvara se kalikrein koji je u vezi sa renin
angiotenzin sistemom i aldosteronom (Na, K)

strane supstance, a izluivanje vode i elektrolita podeava prema

potrebama organizma

Prostaglandini su vazodilatatori, smanjuju krvni pritisak

Bubrezi odravaju homeostazu koja je neophodna za

funkcionisanje svih elija organizma

Eritropoetin je kofaktor eritropoeze (kotana sr)

Stanje dehidratacije: koncentracioni mehanizmi poveavaju

Stvara se aktivni metaboit Vitamina D: 1,25 (OH)2D Kalcitriol

osmolalnost u urinu do 1200 mOsm/kg

U viku vode: dilucioni mehanizmi smanjuju osmolalnost u

Metabolizam i izluivanje insulina, glukagona, hormona rasta,

parathormona i dr

urinu do 50 mOsm/kg
U procesima metabolizma stvara se 50-100 mmol/L vie kiselina
nego baza dnevno, pa bubrezi izluuju viak kiselih jedinjenja
i odravaju acido-baznu ravnoteu

17

18

Funkcija bubrega
Uklanjanje nepotrebnih i zadravanje supstanci potrebnih
organizmu
1. Eliminacija vode (kontrolisana antidiuretinim hormonom)
2. Eliminacija soli
3. Eliminacija nerastornih produkata metabolizma
4. Eliminacija tetnih i organizmu stranih materija: proteina, lekova,
otrova
5. Zadravanje materija potrebnih organizmu: proteina, glukoze,
elektrolita
6. Stvaranje amonijaka
Za ove procese neophodni su funkcionalno sposobni glomeruli i tubuli
19

20