1.

Uvod

Zatita bilja spreava ili umanjuje tetu prouzrokovanu bolestima, tetoinama i korovima. To
je vrlo zahtevan i sloen zadatak jer je potrebno prepoznati izazivae tete, izabrati adekvatnu
meru te primeniti na vreme najefikasnije zatitno sredstvo ija je primena doputena. Sredstva za
zatitu bilja uglavnom su otrovi pa je njihova primena rizina jer teti svim, pa i korisnim
organizmima za okolinu. Stoga primena iskljuivo hemijskih mera borbe protiv tetnih i
patogenih organizama, kao i korova, pored oigledne koristi ima i niz nedostataka te uinkovita,
ali i ekoloki prihvatljiva zatita bilja, tete umanjuje ili potpuno spreava integracijom svih
dosadanjih saznanja, koja ukljuuju:

preventivne,

administrativne,

mehanike,

hemijske,

bioloke i

druge mere borbe protiv patogena.

Zatita bilja ima podjednak znaaj za sve vrste biljne proizvodnje, ali na svim drugim
prostorima pogodnim za rast biljaka kao to su sportski i industrijski objekti, parkovi, urbani
prostori, vodotoci, jezera, vodene akumulacije, kanali i sl. Pored toga, zatita bilja titi i
uskladitene biljne proizvode.

2. Teorijski deo
2.1.

Agrotehnika

Pozitivno dejstvo raznih agrotehnikih mera na prinos i kvalitet poljoprivrednih

proizvoda odavno je poznat proizvoaima. Savremenom agrotehnikom se tei da se obezbede
to povoljniji uslovi za rast i razvoj gajenih biljaka, koji po pravilu predstavljaju nepovoljniju
sredinu za irenje biljnih parazita i njihovu tetnost. Meutim, mogunost primene pojedinih
mera agrotehnike zavisi od brojnih agrotehnikih inilaca, strunog nivoa proizvoaa,
raspoloive mehanizacije, tehnoloke discipline i ekolokih uslova proizvodnje. To su razlozi to
se u proizvodnji retko kada mogu u potpunosti sprovesti sve agrotehnike mere na optimalan
nain. Nedostaci u agrotehnici bez sumnje su osnovni razlog nedovoljnog korienja visokog
potencijala sorata i hibrida biljaka koji se nalaze u proizvodnji. Brojni primeri iz prakse pokazuju
da se doslednom primenojm agrotehnikih mera mogu u velikoj meri ublaiti nepovoljne
posledice vremenskih uslova na biljke a time i na tetnost raznih parazita.
Iako primena skoro svake agrotehnike mere daje pozitivne efekte u smanjenju teta od
biljnih bolesti, znatno bolji rezultati se postiu u uslovima interakcije optimalne primene
kompleksne tehnologije gajenja neke biljke u odreenom agrotehnikom podruju. Meutim, i sa
najboljom agrotehnikom u mnogim sluajevima ne mogu se izbei hemijske mere borbe u zatiti
biljaka od biljnih bolesti. Ipak, upotreba fungicida u uslovima adekvatne tehnika obezbeuuje
uspenije suzbijanje biljnih bolesti i sa smanjenim brojem tretmana.
Savremeni genotipovi kulturnih biljaka daju visoke prinose jedino u uslovima
sprovoenja svih agromera, koje obezbeuju optimalan razvoj useva tokom itave vegetacije.
2

ak i otporne sorte pri neadekvatnoj agrotehnici, postaju u manjoj ili veoj meri osetljive prema
pojedinim biljnim parazitima.
Kao to je poznato, korienjem produktivnih sorata i upotrebom veih koliina
mineralnih hraniva uinjen je tokom poslednje dve decenije veliki napredak u poveanju
poljoprivredne proizvodnje u naoj zemlji. Poslednjih godina meutim, uoljiva je stagnacija lil
ak opadanje prinosa na mnogim gazdinjstvima, naroito kod osnovnih ratarskih kultura.
Rasprostranjeno je miljenje strunjaka da je ovakvo stanje u biljnoj proizvodnji pre svega
rezultat degradacije zemljita zbog neadekvatne obrade i preterane upotrebe hemijskih sredstava
(mineralna ubriva, herbicidi, zemljinji insekticidi). Pored ovih, drugi agrotehniki faktori u
manjoj ili veoj meri doprinose intenzivnoj pojavi biljnih bolesti i posredno utiu na stagnaciju
pojoprivredne proizvodnje.

Seme i sadni materijal

Opte je poznato da se uspena biljna proizvodnja zasniva na upotrebi kvalitetnog semena
i sadnog materijala, dobrih biolokih svojstava, sa to manjom koliinom infekcionog materijala.
Mnoge parazitske gljive, bakterije i virusi, prenose se semenom i sadnim materijalom i esto
predstavljaju osnovni izvor primarnog inokuluma. Tako se, na primer, Tilleita trtisi, T. Levis i
Ustilago tritici prenose iskljuivo semenom penice. To je, takoe, sluaj sa Ustilago spp. i
Helminthosporium gramineum kod jema. krtole krompira predstavljaju osnovni izvor
inokuluma Phytophthora infestans, nekih virusa i bakterija. Slian je sluaj i sa raznim
parazitima koji se prenose semenom i sadnim materijalom povra. Semenom se u velikoj meri
prenose i parazitne cvetnice. To je, na primer, sluaj prenoenja viline kosice (Cuscuta spp.)
semenom lucerke i deteline.
Mnogi paraziti se prenose sadnicama voaka i vinove loze, to je pogotovu sluaj sa
nekim viroznim oboljenjima.
Postoje brojne metode za utvrivanja zdravstvenog stanja semena i sadnog materijala,
kao i naina za smanjenje zaraze. Zakonskim propisima regulisana je proizvodnja zdravog
semena i sadnog materijala u biljnoj proizvodnji.
3

Slika 1. Zdrav sadni materijal

Plodosmena
Plodosmena ima veliki uticaj na intenzitet napada i tetnost brojnih parazita u ratarskoj
proizvodnji. Veina parazita odrava se na zaraenim biljnim ostacima ili u zemljitu. U obliku
organa za konzervaciju neki paraziti mogu odrati vitalnost preko deset godina.
U naelu se moe rei da se viegodinjom plodosmenom znatno smanjuje koliina
infekcionog materiujala koji se u glavnom odrava na zaraenim biljnim ostacima. to je dua
plodosmena, to je koliina inokuluma manja, napad oboljenja slabiji, ime se umnogme mogu
smanjiti hemijske intervencije.
Postoji, meutim, vie razloga koji u dananjim uslovima oteavaju ili onemoguavaju
dosledno sprovoenje ove osnovne fitosanitarne mere u proizvodnji. Na malom posedu smenjuju
se uglavnom dve do tri ratarske kulture, zbog ega se, na primer, eerna repa uestalije gaji na
istom polju. I na mnogim drutvenim gazdinstvima uee industrijskih kutura u strukturi setve
vrlo je visoko, zbog ega su tete od bolesti eerne repe, suncokreta i soje, znatno poveane.
Ekoloki razlozi takoe utiu na zastupljenost pojedinih ratarskih kultura na gazdinstvu. Tako, na
primer, veliki broj privatnih proizvoaa u jednom periodu nisu gajili repu zbog visokih trokova
i niskih otkupnih cena proizvoda. Zbog toga je ova kultura uglavnom gajena na drutvenom
sektotu vrlo, esto u dvopolju (penica repa), to je imalo niz negativnih posledica. U zemljitu
je ostajala velika koliina infekcionog materijala pa se, na primer, u suzbijanju pegavosti lia
moralo izvoditi vei broj tretiranja useva fungicidima. Plodosmenom od etiri godine znatno se
smanjuje koliina inokuluma od Cercospora beticola, prouzrokovaa ove bolesti. Prilino se
uestalo na istoj njivi gaje i uljane kuture (suncokret, soja, uljana repica), zbog ega se
intenzivno javlja bela trule koju prouzrokuje Sclerotinija sclerotiorum. Za smanjenje inokuluma
od ovog i drugih parazita neophodnha je plodosmena od najmanje pet godina.

Penica se jo uvek gaji na prilinim povrinama, dve tri godine uzastopno na istom
polju, zbog ega su poveane tete od raznih oboljenja, tipa trulei korena i prizemnog dela
stabla biljaka. Ovakva praksa takoe je rezultat povoljnijih ekonomskih uslova proizvodnje
penice pojedinih godina, a jo ee zbog nmogunosti blagovremene pripreme zemljita za
setvu jer se njive kasno oslobaaju od prethodnih useva (eerna repa, kasni hibridi kukuruza).
Razni paraziti a posebno Ophiobolus graminis izazivaju znaajno smanjenje prinosa penice.
Povre se jo u veoj meri gaji u uskoj plodosmeni ili u monokulturi pa su tete od biljnih
bolesti izraenije, to je nariito sluaj na privatnom posedu. To je osnovni razlog jakih zaraza od
kile kupusa (Plasmodiphora brassicae) u mnogim lokalitetima zemlje, fuzarioznog uvenua
kupusa (Fusarim oxysporum f. Conglutinans) na pojedinim njivama u Vojvodini, ili plamenjaa
paprike (Phytophthora capsici) u junim delovima Srbije ili u Makedoniji.

Slika 1. Sklop razliitih biljnih kultura

Obrada zemljita

Postoji opta saglasnost strunjaka da je pogoranje vodnog i vazdunog reima zemljita

usled neadekvatne osnovne obrade i gaenja oranice viekratnim prohodima poljoprivredne
mehanizacije preko njiva, jedan od osnovnih uzroka stagnacije ratarske proizvodnje u naoj
zemlji. Kao rezultat ovakve prakse, neke biljne bolesti se javlaju u jaoj meri izazivajui vee
tete. U proizvodnji penice esto se kasni sa pripremom zemljita za setvu pa zbog toga dolazi
do isuivanja povrinskog sloja oranice, oteane obrade zemljita, neujednaenog klijanja
semena, propadanja klijanaca i proreivanje sklopa useva. Takozvana redukovana obrada
zemljita za setvu penice daje pozitivne rezultate u uslovima povoljne vlanosti oranice i na
njivama sa manjom koliinom etvenih ostataka. Meutim, u aridnim podrujima i na teim
tipovima zemljita, redukovana primena ornice za setvu se esto izvodi viekratnim prohodima
tanjiraama ime se jo vie pogoravaju fizike osobine zemljita ( unitavanje mrviaste
strukture, sabijanje zemljita), seme se polae suvie plitko ili preduboko, to znatno utie kako
na klijanje semena tako i na dalji razvoj useva. Na ovakvim njivama, naroito na pregustim
usevima, dolazi do slabljenja vitalnosti biljaka, ak i u kraim sunim periodima tokom vlatanja i
klasanja, i do intenzivne pojave fuzariozne trulei stabla penice.
Rasprostranjena je praksa da se za proizvodnju repe izvodi samo jedno jesenje oranje,
neretko sa unoenjem velikih koliina etvenih ostataka u ornicu. Ovo oranje je na privatnom
posedu obino plitko ( 20 30 cm) i izvodi se dosta kasno ( iza kukuruza) pa je zbog toga jo
nekvalitetnije. Na ovakvim njivama se veoma esto sree pojava plunog ona. Na drutvenim
gazdinstvima se, eerna repa uglavnom gaji iza penice, iza koje se esto ne izvodi ugarenje
zbog ega dolazi do brzog isuivanja zemljita. Dubljim oranjem na ovakvim njivama izvaljuju
se krupne, kompaktne grudve zemljita, koje u uslovima blagih zima ostaju nerazlone u oranici.
I velikim brojem prohoda mehanizacijom u prolee, sabija se oranica, ime se znatno pogorava
vodni i vazduni reim zemljita.
Navedena tehnologija obrade zemljita ima niz negativnih posledica na eernoj repi. Na
njivama sa plunim onom u oranici se uestalo javlja krljavost biljaka i ravanje korena
repe.
Zabarivanje je, takoe jedna od posledica plitke obrade, naroito zemljita teeg
mehanikog sastava. U uslovima dueg vodolea u prolee, repa se slabo razvija, lie postaje
hlorotino a na korenu se javlja ravanje i bradatost. Kompaktne grudve zemljita u oranici,
6

takoe, onemoguavaju pravilan razvoj korena repe. Sline promene na biljkama (krljivost,
hloroza lia, ravanje i bradatost korena ) nastaju i na ugaenoj oranici i na prolee. Zbog toga
se ove abnormalne promene na biljkama najee javljaju na uvratinama njiva. I pojava pokorice
zenljita na mnogim njivama posledica je unitavanja mrviaste strukture to dovodi do slabijeg
klijanja semena, propadanja klijanaca, proreivanja sklopa a u nekim sluajevima i preoravanja
useva. Zbog toga se uspena proizvodnja repe moe ostvariti jedino osnovnom obradom po
principu zasnivanja oranice (ugarenje, oranje na 20 25 cm, oranje ili razrivanje na 35 40 cm
sa ravnanjem u jesen) i smanjivanjem gaenja zemljita u prolee.

Slika 2. Obrada zemljita

Mineralna ishrana
Iako je iskrana znatno doprinela poveanju prinosa, poslednjih godina se uoavaju
negativni efekti nepravilne upotrebe NPK hraniva. To se naroito odnosi na unosenje u zemljite
7

velikih koliina azota, zbog ega se poveava osetljivost biljaka prema veem broju parazita, to
namee potrebu uestalijih intervencija hemijskim sredstvima. Suvie bujni i pregusti usevi
podloniji su stresu u nedostatku vlage u zemljitu i na visokim temperaturama, kad dolazi do
slabljenja vitalnosti biljaka i intenzivnijeg razvoja fuzariozne trulei stabla penice i kukuruza. I
neparazitno poleganje penice prilino je esto zbog preterane upotrebe azota. Na suvie bujnim
usevima dolazi do produenja vegetacije biljaka, pa se kukuruz, na primer, u godinama sa estim
padvinama tokom jeseni bere i skladira sa visokim sadrajem vlage. Na nedozrelom i vlanom
kukuruzu u skladitima dolazilo je do velikih teta od plesnivosti klipa. I simptomi nedostatka
cinka (krljavost biljaka i hlorotina prugavog lia), koji se javljaju na nekim inbred linijama
kukuruza u semenskoj proizvodnji, mogu se povezati sa neadekvatnom ishranom biljaka (velika
koliina fosfora koja imobilizira usvajanje cinka).
Naroito je tetna rasprostranjena praksa upotrebe velikih koliina mineralnih ubriva
koja se unose u zemljite predsetveno ili u prihrani eerne repe. Izvestan broj privatnih
proizvoaa, koji se odluuju za gajenje repe u prolee, esto unose u to vreme i preko jedne
tone NPK hraniva po ha. Istovremeno se u zemljite unose razne meavine insekticida i herbicida
zbog ega se poetni razvoj repe odvija u uslovima visoke koncentracije raznih hemijskih
sredstava u povrinskom sloju oranice. U praksi se nailazi na mnoge primere abnormalnih
promena na repi koje su nastale usled negtivnog dejstva pojedinane primene ili interakcije
raznih hemijskih sredstava. Ovo tetno dejstvo intenzivne hemizacije naroito je izraeno u
uslovima loe obrade zemljita.
Postoje brojni podaci o uticaju raznih hranljivih materija na reakciju biljaka prema
parazitima. Ne moe se, meutim, uoptavati uticaj bilo kojeg hraniva na mnoge kombinacije
biljke hraniteljke i raznih parazita i njihove interakcije sa spoljnom sredinom. Uticaj nekog
hraniva zavisi i od njegove pristupanosti za biljke, pH vrednosti zemljita, vlanosti,
temperature i dr.
Azot poveava vitalnost, produava vegetaciju, i osnovni je elemenat za formiranje amino
kiselina, proteina, hormona rasta, nove protoplazme, fitoaleksina i fenola. Bioloka
mineralizacija od organskog N u neorganski NH4N a zatim nitrifikacijom u NO3N je dinamiki
proces zbog ega biljkama tokom vegetacija stoje na raspolaganju razni oblici azota. Njegovo
usvajanje je dosta komplikovano (usvaja se kako katijon amonijaka tako i nitratni anion). Tako,
8

kalijum poveava usvajanje nitratnog oblika a fosfor i kalcijum smanjuju usvajanje ovog a
poveavaju asimilaciju amonijanog azota. Nitratni oblik azota poveava osetljivost (Puccinia
recondita, Peronospora parasitica i dr.), dok amonijani u nekim sluajevima poveava
(Botrytis cinerea, Cercosporellea herpotrichoides, Helminthosporium turcicum, scelrotinia
sclerotiourum i dr.) a u drugim smanjuje osetljivost prema parazitima (Erysiphe graminis,
Ophiobolus graminis, Puccinia graminis, Sreptomyces scabies i dr.)
Fosfor. Usvajanje fosfora, kao i kod azota, najvie zavisi od rizosferne mikroflore i
drugih faktora. Povoljno dejstvo fosfora posebno se ispoljava u prisustvu odgovarajuih koliina
azota.
Primena fosfora vrlo povoljno daluje na smanjenje paleiklijanaca i mikoza kod kojih
intenzivnim razvojem korena dolazi do izbegavanja zaraze (Pythium spp., Ophiobolus graminis).
Meutim, ovaj elemenat moe u nekim sluajevima poveati zarazu, kao to je sluaj bele trulei
(S. Sclerotiorum) kod raznih povrtarskih biljaka, kod plamenjae salate (Bremia lactucae) i dr.
Kalijum. Kod mnogih biljnih bolesti ovaj elemenat smanjuje intenzitet zaraze. Njegovo
usvajanje zavisi od pristupanosti magnezijuma i kalcijuma. Kalcijum poboljsava usvajanje
kalijuma u neutralnim ali ne i u kiselim zemljitima.
Kalijumova ubriv znatno smanjuju trule korena i stabla kukuruza koje prouzrokuju
mnoge gljive (Fusarijum graminearum, F. Monoliforme, Kolletotrichum graminicola i dr).
Kalcijum. Poveanjem pH vrednosti kiselih zemljita, smanjuje se toksinost tekih mtala
(Al, B, Mn). Velike koliine kalcijuma (alkalna zemljita) dovode do deficita gvoa, cinka, bora
i mangana. Kalcijum utie na smanjenje zaraze biljaka od Pythium spp., Rhizictonia solani ali
poveava osetljivost penice prema Ophiobolus graminis a poveava otpornost kupusa prema
Plasmodiophora brassicae.
Mineralna ubriva poveavaju tolerantnost biljaka prema parazitima jer se obolela tkiva
bre regeneriu. Umesto trulog korena formira se novi koji obino izbegava zarazu. Tako, na
primer, iako nitratni azot poveava zarazu od Ophiobolus graminis, zahvaljujui boljoj ishrani i
obrazovanju novih tkiva korena, prinosi se poveavaju.

U nekim sluajevima mineralna ubriva inhibiraju patogenu aktivnost parazita. Napad

plamenjae krompira poveava se na zemljitima obezbeenim samo u N i P a smanjuje
dodavanjem kalijuma. Smatra se da kalijum poveava koliinu arginina u liu koji fungistatino
deluje prema parazitu. Poveanjem nivoa azota dolazi do inhibiranja u patogenezi Botrytis
cinerea i Ophiobolus graminis.
Koliina hranljivih elemenata u zemljitu moe uticati na poveanje ili smanjenje
inokuluma parazita u zemljitu, na klijavist spora, brzinu prodiranja u tkiva i na njegovu
enzimatsku aktivnost.

Slika 3. Elementi potrebni biljci.

Vreme setve i gustina useva

Ovo znaajno utie na pojavu i tetnost pojedinih biljnih bolesti. Nedovoljno se obraa
panja nalaenju najpovoljnijih rokova setve i broja biljaka po jedinici povrine, s obzirom na
sortnu specifinost svake biljne vrste i karakteristike edafskih i klimatskih uslova. Tako, na
primer, suvie rana setva ozimih ita po pravilu dovodi do jaeg razvoja pepelnice, nekih tipova
pegavosti lia i trulei stabla biljaka. Rani usevi i kod kukuruza u jaoj meri pate od fuzariozne
trulei stabla. Nasuprot tome, raniji usevi eerne repe u znatno manjoj meri pate od parazitne
palei klijanaca. To je jedan od razloga to paraziti imaju znatno manji znaaj u nastajanju ovih
oboljenja nego to je to bio raniji sluaj. Iako postije razlike u sastavu parazitne flore u zavisnosti
od vremenskih uslova, pregusti usevi po pravilu u jaoj meri pate od biljnih bolesti. Tako, na
10

primer, u vlanijim godina i u humidnijim podrujima, u guim usevima pod itima,

kukuruzom, suncokretom i sojom, intenzivnije se razvijaju razni paraziti lia, dok u aridnijim
dolazi do jaeg napada oboljenja tipa trulei korena i stabala biljaka.

Navodnjavanje
Navodnjavanje je agrotehnika mera od izuzetnog znaaja za poljoprivrednu proizvodnju
u aridnim podrujima zemlje. Postoje brojna iskustva iz prakse i eksperimentalni podaci koji
pokazuju da se ovom merom mogu znatno poveati prinosi svih gajenih biljaka, kako u redovnoj
proizvodnji, tako i u postrnoj setvi. Meutim, i pored toga, ova mera se iz vie razloga
nedovoljno koristi u praksi.
Ne ulazei u detaljnije razmatranje ove problematike, istaiemo samo uzroke nekih
negativnih ili slabih efekata navodnjavanje. Mnoge analize pokazuju da je voda u nekim rekama
i kanalima veoma zagadjena raznim industrijskim poluitantima, esto sa velikim koliinama
natrijuma to dovodi do zasoljavanja i degradacije zemljita. esto se sreu vidljivi simptomi
oteenja na biljkama pri korienju ovakve vode za zalivanje, mad nedostaju detaljnija
ispitivanja ovog problema. Neadekvatna obrada zemljita (plitko oranje, preterano gaenje
oranice) vrlo esto je uzrok zabarivanja oranice prilikom navodnjavanja, to stvara anaerobne
uslove, guenje korena i slabije usvajanje hranljivih materija od strane biljaka. U takvim
uslovima je esta pojava intenzivne hloroze lia eerne repe iako u zemljitu ima dovoljno
azota. To je jedan od razloga to se neretko u navodnjavanju ne dobijaju mnogo bolji prinosi
nego u suvom ratarenju. Pri plitkoj obradi, koren repe se vecim delom razvija iznad zemlje to se
nepovoljno odraava na prinos i sadraj eera. Pravilnim navodnjavanjem useva, poveava se
vitalnost biljaka i njihova otpornost prema mnogim parazitima. Nepravilan raspored zalivanja,
male ili suvie velike norme zalivanja imaju suprotan efekat na biljke, intenzivniji napad i vee
tete od nekih biljnih bolesti.
Vlanost zemljita moe uticati na jai ili slabiji razvoj parazita koji napadaju koren
klijanaca, kao to je to primer sa Rhizoctonia solani, Pythium spp i dr. Obina krastavost
krompira (Streptomyces scabies) najbolje se razvija u suvom zemljitu. Navodnjavanjem se
smanjuje zaraza verovatno zbog breg razmnoavanja nekih bakterija antagonista ove
11

aktinomicete. Navodnjavanjem se smanjuje koliina inokuluma u zemljitu kod Sclerotinija

sclerotiorum i Fusarium oxysporum f. Cubensis. Meutim, navodnjavanjem kroz brazde vrlo
brzo se iri inokulum nekih parazita sa jednog na drugi deo njive, kao to je to na primer sluaj
sa Phytophthora capsici.
Navodnjavanje ima veliki uticaj na razvoj parazita koji napadaju nadzemne delove
parazita. Poveanjem turgoralia povea se osetljivost biljaka prema nekim fitopatogenim
biljkama i parazitnim gljivama (Peronospora tabacina, Phytophthora infestanc, Alternaria
solani, Colletotrichum lindemuthianum). Nasuprot tome, manja vlanosz zemljita pogoduje
razvoju Eriysiphe graminis na penici, Uromyces phaseoli na pasulju. Poveanje zaraze
krastavaca navodnjavanih vetakom kiom od Pseudoperonospora cubensis tumai se
poveanjem gutacije kod biljaka.
Stres kod biljaka usled nedostatka vlage u zemljitu veoma pogoduje razvoju Sclerotium
bataticola. Duvan je takoe osetljiviji prema Peronospora tabacina u suvom zemljitu ali se
zaraza ipak jae razvija u vlanim uslovima jer vie pogoduju parazitu. Zemljina sua, takoe,
poveava osetljivost krompira i paradajza prema Alternarija solani. ee formiranje novih
izbojaka kod vinove loze u uslovima navodnjavanja omoguava intenzivniji razvoj Plasmopara
viticola.
Navodnjavanjem vetakom kiom stvaraju se bolji uslovi za sporulaciju nekih biljnih
parazita, njihovo efikasnije irenje i jau zarazu biljaka. Tako, na pr., vlaenjem lia ovakvim
navodnjavanjem i u relativno kratkom vremenu (od 3,5 asova) nastaju intenzivne zaraze
krompire od Phytophthora infestans. Vreme navodnjavanja, uestalost i koliina vode za
navodnjavanje utiu na razvoj pojedinih biljnih bolesti. Tako se, npr., mehurasta gar kukuruza
(Ustilago maydis) slabo javlja u uslovima optimalnog navodnjavanja useva. Meutim, neredovno
navodnje i male koliine vode doprinose intenzivnoj pojavi ovog oboljenja.

12

2.2.

tetni gasovi

Razni gasovi i vrste estice hemijskih sredstava koje industrija emituje u atmosferu a
isto tako i izguvni gasovi iz automobila izazivaju fitotoksine pojave na automobilima. Najei
emitanti su azot dioksid (NO2), fluorovodonik (HF), ozon (O3), sumpor dioksid (SO2) i
hemijske estice u vidu praine.
Azot dioksid nastaje iz azota i kiseonika iz vazduha u blizini raznih izvora sagorevanja.
Velika koliina ovog jedinjenja nalazi se u izduvnim gasovima automobila, naroito pri
nepotpunom sagorevanju benzina i nafte. Pod uticajem ultra violetnog svetla azot dioksid se
pretvara u ozon koji moe izazvati znaajne fitotoksine promene na biljkama.
Fluorovodonik koji se emituje iz dimnjaka industrije za preradu uglja ili nafte tetan je za
mnoge vrste biljaka, naroito za mlade i vlane delove tkiva.
Sumpor dioksid se nalazi u gasovima iz dimnjaka mnogih industrijskih preduzea kao i u
izduvnim gasovima iz automobila. Ovo jedinjenje sa vlagom obrazuje sumpornu kiselinu.
Polutanti izazivaju hlorozu, nekroze i stvaranje pigmenata u tkivima biljaka. Jedan polutant moe
prouzrokovati vie simptoma. Tako, npr., akutno izlaganje biljaka sumpor dioksidu dovodi do
pojave nekroze a hronino do simptoma hloroze.
Oteenja od ozona mogu se manifestovati u vidu crvenkasto nekrotinih pruga ili
beliastih pega. Utvrene su razlike u stepenu osetljivosti pojedinih vrsta biljaka ili njihovih
organa prema pojedinim polutantima. Uticaj polutanata na prinos i kvalitet biljnih proizvoda
veoma je razliit i nastaje uglavnom kao rezultat smanjene fotosinteze i slabijeg usvajanja azota.

13

Gasoviti polutanti deluju u najveoj meri preko stominog aparata. Zbog toga se smatra da
brojnost stoma utie na nejednaku reakciju biljaka prema polutantima. Osetljive biljke reaguju na
polutante zatvaranjem stoma dok tolerantne ostaju neoteene i pri otvorenim stomama.
Prilikom prodiranja polutanata u lie strada samo jedan tip elija. To zavisi od naina
prodir4anja, od osetljivosti pojedinih elija, od hemijske reaktivnosti polutanata i mogunosti
elija da se regeneriu. Oigledno je da osobine elija utiu na njihovu reakciju prema
polutantima.

Slika 4. tetni gasovi

14

3. Zakljuak

Poljoprivredna proizvodnja, osim organske proizvodnje, se danas ne moe zamisliti bez

upotrebe hemijskih jedinjenja - pesticida u zatiti gajenih biljaka. Samo racionalna upotreba
pesticida moe zadovoljiti sadanje i budue kriterijume u pogledu proizvodnje zdravstveno
bezbedne hrane i zatite ivotne sredine
Za postizanje prinosa i kvaliteta prinosa potrebno je, za pojedine gajene biljke,
obezbediti kvalitetno seme ili sadni materijal, tehnologiju, zatitu i sl., jer zbog mnogih trajnih
stetnih uticaja na coveka i okolinu, hemijskim sredstvima se gleda se pristupi tek u krajnjoj liniji.
Zato se pribegava integralnoj zastiti gde se yastita svodi na odgovarajucoj agrotehnici, kao I pre
svega zdravom sadnom materijalu. Takodje pri pojavi prvih znakova patogena prvo bi trebalo da
dodju u obzir mehanike, fizike i bioloke mere borbe pa tek onda hemijske.

15

16