PSIHOLOGIJA ISPIT

1.ta predstavlja proces miljenja?

Miljenje ili uenje uvidjajem, uvidjamo odnose i veze medju pojavama, proveravamo ispravnost
nekih opaaja i donosimo sudove o nama. Ogleda se u situacijama kada postoji neki problem,
prepreka. Usmereno operisanje simbolima.
2.Osnovne karakteristike procesa miljenja?(ima ih 3)
- Operisanje simbolima (znacima) vertikalni, grafiki, numeriki, reprezenti objekata
predstavljaju objekte i sadre njihove bitne karakteristike.
- Uvidjanje odnosa identitet pojave, slinosti i razlike, uzrono posledine relacije, svodjenje
na bitne elemente omoguava uvidjanje odnosa.
- Usmerenost miljenja (procesa) shvatanje problema, sredstvo i put do cilja. Svrsishodna
aktivnost usmerena ka cilju, aktiviranje samo potrebnih simbola.
3.Opisati osnovne procese pri formiranju pojmova?
Pri formiranju pojmova uestvuju:
- Apstrakcija (uporedjivanjem doi do bitnih karakteristika odredjenog predmeta, izdvojiti ih)
- Generalizacija (povezivanje tih odlika u jednu celiku karakteristinu za taj predmet,
uoptavanje).
4. ta predstavlja formiranje pojmova?
Formiranje pojmova je sloen misaoni proces koji se sastoji od uporedjivanja predmeta, njihovog
razlikovanja, analize, sinteze, a pre svega od apstrakcije i generalizacije.
5.Koji faktori i kako utiu na formiranje pojmova?
Lake se formiraju ako se radi o materijalu koji se moe registrovati ulima; o konkretnim
predmetima nego o apstraktnim; pomae nam prethodno znanje (asimilacija); lake se formiraju
kada su odredjene odlike istaknutije, upeatljivije. Jasno, unapred istaknut cilj za uenjem.
6.Objasni 4 faze stvaralakog reavanja problema ili miljenja.
1) Faza pripreme ili preparacije celokupno prethodno iskustvo, ali i prikupljanjematerijala za
temu koju umetnik eli da obradi.
2) Faza inkubacije period kada umetnik ne radi nita, ali koji se zavrava inspiracijom

3) Faza inspiracije ili iluminacije posle odredjenog perioda inkubacije, nakon intenzivnog
razmisljanja o problemu esto dolazi do ideje kako e se uspeno reiti problem.
4) Faza verifikacije ili proveravanja prihvaeno reenje se primenjuje, proverava da li u
potpunosti odgovara i problem se reava do kraja. 2
7. Faktori koji utiu na proces reavanja problema?
- Prvi su u vezi sa samim problemom koji treba reiti organizacija i raspored elemenata i
podataka vanih za reenje problema. Uspeh zavisi od broja i vrste podataka kojima raspolaemo;
potreban je uvek odredjeni broj podataka, ali suvie veliki broj podataka, naroito nebitnih,
oteava reavanje problema. - Drugi su u vezi sa linosti i osobinama linosti onoga koji reava
problem ima veliki znaaj znanje iz oblasti tog problema. Ako probleme uvek reavamo na isti
nain esto neemo doi do reenja uopste ili e uspeh pri reavanju biti manji. Lini faktori:
osetljivost za probleme, otvorenost duha (vana za uspeh, sklonost za primanje i traenje novih
ideja), upornost u radu, istrajnost u traenju reenja.
8.Navedite sedam primarnih intelektualnih sposobnosti (Terstonova teorija)?
1) W-faktor ili sposobnost reitosti (lako nalaenje rei, bogat renik, lako i tano izraavanje)
2) V-faktor ili sposobnost za razumevanje reima formulisanih sadraja
3) N-faktor ili numeriki, sposobnost uspenog operisanja brojevima, pri osnovnim raunskim
operacijama
4) S-faktor ili spacijalni, sposobnost predstavljanja prostornih odnosa
5) M-faktor ili faktor memorisanja, zadravanje i obnavljanje utisaka upamenih mehaniki
6) P-faktor ili faktor percipiranja(opaanja), brzo uoavanje objekata i zapaanej malih razlika,
pre svega posredstvom vida
7) R-faktor ili rezonovanja, nalaenje optih principa i izvodjenje pravila i zakonitosti.
9.Spirmanova teorija?
On je postavio teoriju dvaju faktora: - Opti ili g (generalni) faktor predstavlja ono to se obino
oznaava inteligencijom. On je najvaniji i za inteligentno ponaanje. - I od vie posebnih ili
specifinih faktora vanih za uspeno obavljanje odredjenih vrsta poslova.
10. Vrste sudova.
- Perceptivna evidentnost, opaajna oiglednost - Logika evidentnost, uvidjanje logike nunosti
- Nauni autoritet, istraivanja i dokazi - Subjektivno iskustvo, ono to smo sami doiveli Afektivni odnos, emotivna evaluacija. 3

11.Osnovne karakteristike emocionalnog ponaanja?

1) Fizioloke promene promene pulsa, krvnog pritiska, disanja...
2) Promene u ponaanju mimika, gestovi, drhtanje, udaranje...
3) Subjektivni doivljaji emocija: prijatnost i neprijatnost i doivljaji kao to su radost, strah,
tuga, gnev
12.Objasni ukratko faze reakcije na stres.
- Borba je zaarani krug: frustracija ljutnja agresija napad destrukcija frustracija... - Beg
je regresivni nain reakcije, podstaknut strahom i nesigurnou, koje moe pratiti otpor, beg u
matu i sanjarenje,beg u bolest, ovisnost i pasivnost. - Blokada je duevna i telesna oduzetost i
ok praen depresijom, bespomonou, samookrivljavanje, zamorom, apatijom.
13.ta su psihosomatske bolesti, kako nastaju i 3 primera njih?
To su fizike, telesne bolesti nastale pod uticajem psihikih faktora, estih neprijatnih emocija
(ljubav, strah..). Primeri: ir na eludcu, migrena, astma,povien pritisak,nesanica, dijabetes,
neuroloke bolesti
14.Koja je razlika izmedju emocija i raspoloenja?
Emocije su subjektivna, uzbudjena stanja organizma izazvana spoljanjim ili unutranjim
doivljajima, dok je raspoloenje manjeg intenziteta i zavisi od crta linosti, temperamenta.
15.Objasni osnovne karakteristike reakcije u afektu, kako se ljudi ponaaju u tom stanju,
koliko traje?
Reakcije na snane emocionalne doivljaje naglo, burno reagovanje, smanjena kontrola, stanje
suene svesti, ne razmilja racionalno, vode ga jake emocije, obino kratko traje, to su uglavnom
panian strah, neobuzdani bes ili beskrajna radost. Takodje se javljaju i pokreti poput kretanja,
plakanja, vikanja.
16.ta se podrazumeva pod motivacijom?
Motivacija je unutranji uslov (potreba, elja) koja slui da podstakne, usmeri i kontrolie
ponaanje prema ili od nekog cilja.
17.Tri najee kategorije motiva?
- Bioloke (poivaju na telesnim potrebama) edj, glad, mokrenje, san, kiseonik... - Socijalne Psihike ili personalni (poivaju na psiholokim potrebama) ljubav, nenost, prijateljstvo 4
18.Kako psiholozi definiu sledee socijalne motive:

Afilijativni:potreba da budemo u direktnom kontaktu sa nekim ljudima i sa se sa njima druimo

ili radimo Afektivna vezanost:potreba za emocionalnom vezanou, da nas neko voli i mi nekog
volimo
19.Sta su socijalni motivi i koje su 2 osnovne grupe?
Pokretai socijalnog ponaanja ljudi, mogu se zadovoljiti samo direktnim kontaktom sa drugim
ljudima. Motivi usmereni na linu egzistenciju i afirmaciju i oni koji su usmereni na povezanost
sa drugim ljudima.
20.Motiv postignua?
Tendencija da se ulae napor kako bi se ostvarilo neto vredno, ime bi se osoba istakla pred
drugim ljudima (takmienje).
21.Kategorije izvora/uzroka stanja frustracije?
- Frustracija je izazvana spreavanjem zadovoljenja motiva. - Otpornost prema neuspehu ili
frustraciona tolerancija - Moe doi zato to su se pojavile neke fizike prepreke ili barijere (glad,
loe vreme) - Smetnje mogu biti i socijalne prirode - Uzrok moe biti i u samoj linosti, u
nedovoljnoj sposobnosti da postigne zadovoljenje postavljenog cilja - Sukobi razliitih motiva u
oveku.
22.Najei oblici negativnih ili nerealistikih reakcija na frustraciju?
- Agresija manifestna (fizika i verbalna) i latentna (agresivni impuls) - Povljaenje i strah
nesigurni u sebe, regresija
23. Najei oblici pozitivnih ili realistikih reakcija na frustraciju?
- Odlaganje potreba sposobnost da se odupre spreavanju, odlaganju zadovoljenja potreba bez
negativnih reakcija - Poveano ulaganje napora u reavanje problema - Promena pristupa Zamena cilja drugim 5
24.Osnovne posledice frustracije.
Pozitivne: ovek u svom nastojanju da ostvari ciljeve naizlazi na prepreke i smetnje koje mogu
da koriste za razvitak linosti jer prisiljavaju pojedinca da paljivije oceni zadatak, da trai
najpogodniji nain reavanja i da ulae maksimum Negativne: naputanje ve prihvaenih ciljeva
i zamena prvobitnih sa drugim ciljevima koji nisu jednako poeljni i privlani, kao
prvobitni.Javlja se agresivnost, dezorganizovano ponaanje, uestalo korienje odbrambenih
mehanizama, najee ankcioznost, a najtee psihosomatski poremeaji, neuroza.
25.Uslovi koji utiu na agresivno ponaanje?

Stepen agresivnog ponaanja u velikoj meri zavisi od vaspitavanja deteta i od reagovanja sredine
na ispoljenu agresivnost, utiu i masovna sredstva komunikacije (filmovi, tv) u kojima se
prikazuje agresivnost.
26.Razlika izmedju agresivnosti i agresivnog ponaanja?
Agresivnost se prirodno javlja kao reakcija kad nas neko ugrozi, napadne fiziki ili povredi,
omalovai, na ometanje zadovoljenja motiva, a agresivno ponaaje zavisi u velikoj meri od
vaspitavanja deteta i od reagovanja sredine na ispoljenu agresivnost.
27.Hijerarhija motiva.
Samoostvarivanje Ja Razviti svoje potencijale - Potovanje pohvala, nagrada, priznanje Socijalni - pripadanje grupi, meuljudski odnosi - Sigurnost bez straha, stalan posao,
zdravstveno, penziono osiguranje - Bioloki dobra plata, odmor, fizioloki
28.Vrste konflikta?
- Konflikt dvostrukog privlaenja (treba da se opredelimo izmedju 2 cilja a oba nas privlae) Konflikt dvostrukog odbijanja (im se udaljimo od jedne neprijatne, pribliavamo se drugoj
neprijatnoj stvari) - Konflikt privlaenja i odbijanja (kad nas u isto vreme 1 isti predmet i privlai
i odbija)
29.ta je prva impresija, zato je bitna, da li se lako menja ili teko?
U opaanju drugih osoba poseban znaaj ima prvi utisak ili prva impresija. esto brzo, posle par
sekundi posmatranja donosimo relativno celovitu sliku o nekoj osobi, uklapajuci i ocenu o
profesiji, ekonomskom poloaju, nacionalsnoti itd. Kad je jednom formiramo ona se vrsto
odrava i utie na nae dalje opaanje. 6
30.Kako se u psihologiji definiu ove greke u opaanju osoba:
- halo efekat:sklonost da ocenjujemo bilo prema prvom optem utisku, bilo prema jednoj
osobini koju smo upoznali. - metaforika generalizacija:sklonost da opaene fizike osobine
prenosimo i na ocenjivanje psihikih osobina. - stereotipnost:uproene, neosnovane slike o
pojedinim grupama ljudi, pripadnicima odredjenih profesija, stanovnika odredjenih krajeva,
narodima i rasama.
31.Faktori koji utiu na formiranje stavova? Prepoznati da li je tano ili ne.primer
- Kojoj grupi pripada i kakve stavove zastupa pojedinac - Lino iskustvo i informacije o
pojavama prema stavu koji postoji. - Motivi i crte linosti pojedinca.
32.Tri vrste grupnih struktura i koje odnose oni opisuju.

- Struktura moi razlike u stepenu uticaja koji ima svaki od lanova grupe na ostale lanove.
Postoji 5 tipova moi - Komunikaciona struktura u poloajima i ulogama u kojima su lanovi
grupe sa lanovima drugih grupa - Sociometrijska ili afektivna struk. izraava privlanost o
odbojnost meu lanovima grupe
33.Dve vrste zadataka ima svaki vodja grupe (nastavnik).
Prva grupa zadataka sastoji se u staranju o skladnim odnosima u grupi,u podsticanju lanova
grupe na usklaene aktivnosti i da svaki pojedinac bude to zadovoljniji. A drugu grupu ine
zadaci upravljanja grupom i pokretanja aktivnosti lanova grupe na rad.
34.Na koji od 2 naina moe da rukovodi grupom.
Postoji vie naina, ali 2 medjusobno izrazito razliita naina su autokratsko (vodja sam sve
reava, od odredjuje zadatke grupe, naine reavanja, ko e ta raditi) i demokratsko (svi lanovi
uestvuju u donoenju odluka i ostvarenju cilja) rukovodjenje.
35.ta je konformiranje i inioci koji utiu na njega?
Konformiranje sklonost da se prihvate stavovi i naini postupanja veine. inioci koji utiu na
njega su: stepen jasnoe situacije (nejasna situacija konformiranje vee); stepen jedinstvenosti
grupe; od stepena pritiska koji se vri na prihvatanje normi; od uzrasta (mladja deca su sklonija
konformiranju);
36.Crte linosti i njihove osnovne karakteristike.
Najee pri prouavanju i prikazivanju linosti koristimo utvrdjivanje i navodjenje onih optih
osobina koje se nazivaju crte linosti. 7
37.etiri grupe karakternih osobina linosti i po 2 primera za svaku.
- Sebi (realizam,kritinost, samopouzdanje...) -Drugima (otvorenost, nepoverljivost, sebinost,
saradnja...) - Radu (disciplina, pedantnost, odgovornost, ambicija...) Opte prema svim
tipovima situacija (hrabrost, potenje,moral, iskrenost...)
38.ta je temperament?
Koliko se lako, esto,sa kojim intenzitetom i trajanjem javljaju oseanja i koji emocionalni ton se
ee javlja, predstavlja dispozicije za nain emocionalnog reagovanja.
39.Tipovi temperamenta?
- Kolerini temperament (jaka oseanja, lako reavanje problema i esto uzbudjivanje)
- Sangvinini (kod oveka koji brzo reaguje, ali ne jaka oseanja i traju kratko)

- Flegmatini (reaguje ree, spore reakcije, a oseanja slaba)

- Melanholini (retko reaguje,ali intenzivnim oseanjima koja dugo traju).
40.Tri velike grupe crta/osobina linosti su: Temperament, Karakter i Sposobnosti.
41.Ekstravertne i intravertne linosti
Jungovi tipovi. - Introvertne linosti okrenute unutra, prema sebi, karakteriu ih sklonosti ka
razmiljanju, povuenosti, uzdrljivosti u ispoljavanju emocija, redji i slabiji kontakti sa ostalim
ljudima. - Ekstavertne linosti okrenute spoljnom svetu, prema stvarnosti i ljudima, karakterie
otvorenost ponaanja, spremnost na neposrednu akciju, dobar kontakt sa drugim ljudima.
42.Navedi bar 3 stava za pisanje testova viestukih izbora.
Sastoji se od pitanja ili nedovrene reenice i veeg broja ponudjenih odgovora. Ovaj oblik ima
vie varijanti: moe biti samo jedan taan odgovor, ili vie tanih odgovora ili svi odgovori sem
jednog su tani, pa je potrebno zaokruiti netaan ili da su svi odgovori priblino tani, pa je
potrebno podvuci najtaniji odgovor.
43.ta su badareni, a ta nebadareni testovi?
Badareni testovi znanja ili pravi testovi, imaju sve metrijske karakteristike testova, obino su
izradjeni od strane ekipe strunjaka, obuhvataju ceo program za jedan predmet odredjenog
razreda i njihova upotreba je velika.
Nebadareni testovi ili neformalni testovi, nemaju odredjene metrijske karateristike, tako da se ne
mogu upotrebiti u veem broju kola, mogu da obuhvate celokupno gradivo, ali uglavnom
obuhvataju samo deo. 8
44.Ocenjivanje zato je vano u nastavi i koje su njegove funkcije?
Proveravanje i vrednovanje, odnosno ocenjivanje je vano da se bi podstaklo uenje na to bolje
rezultate i napravilo razliku ili klasifikaciju u znanju uenika.Funkcije su: Informativna (uenici
usvojili nastavni sadraj, da obavesti roditelje, uenika o uspehu svakog); Motivaciona (da
podstie uenike na vee angaovanje i sistematski rad); Usmeravajua (da osposobi uenika za
objektivnu procenu postignua, osnova za utvrdjivanje uzroka zaostanja i tekoa u
napredovanju); Socijalni (odredjuje mogunost izbora odreene kole, fakulteta, stipendije)
45.Ukratko objasni slabosti (prednosti/mane) klasinog usmenog ispitivanja
Mane: veliki broj uenika u razredu, obimnost programa i malo broj asova u pojedinom
odleljenjeu. U usmenom ispitivanju nastavnik svakom ueniku postavlja razliita pitanja, tako da
ne moe da vri poredjenje odgovora razliitih uenika na ista pitanja i to oteava ocenjivanje.
Prednosti: Najznaajnija pozitivna karakteristika je direktan lini kotakt izmedju nastavnika i

uenika, stalna interakcija, nastavnik moe da podstie uenika ako pogresi, postavlja pitanja da
uoi kako je shvatio gradivo.
46.Spoji testove sa odgovarajuom grupom
a) testovi viestrukog izbora
b) esejski testovi
1) Testovi reprodukcije (b,d)
c) alternativni testovi
d) testovi dopunjavanja
2) Testovi rekognicije (a,c)
47. Objanjenje za svaku vrstu testova:
- Esejski testovi ovo nisu pravi testovi znanja, ve jedan od prelaznih oblika izmedju obinog
kolskog pismenog ispitivanja i testa znanja. Pitanja su kratka i trai se opsiran odgovor. Prua
uenicima veu mogunost samostalnog miljenja i zakljuivanja. Nemogunost objektivnog
ocenjivanja. - Testovi dopunjavanja ili priseanjasastoji se iz pitanja na koja treba dati odgovor
od jedne ili dve rei, dopuniti odgovor. Prednost: odgovori ne poivaju na prepoznavanju, ve je
potrebno aktivno znanje uenika. Sluajno pogadjanje je iskljueno. Nedostatak: ne moe se
dobro ispitati razumevanje gradiva. Obino se svakom odgovoru da je 1 poen.
- Alternativni testovi ispitanik treba da zaokrui da li je tvrdjenje tano ili ne. Prednosti: blizak
ivotu u kome ovek esto mora da razlikuje istinu od zablude, reavaju se brzo, ekonomini su,
moe se ispitati razumevanje gradiva. Lako se sastavljaju. Nedostatak: nekad pitanja nisu
dovoljno jasna i precizna, pa su pitanja dvosmislena, najvea mogunost sluajnog pogadjanja ili
nagadjanja. 9
- Testovi viestrukog izbora - sastoji se od pitanja ili nedovrene reenice i veeg broja
ponudjenih odgovora. Ovaj oblik ima vie varijanti: moe biti samo jedan taan odgovor, ili vie
tanih odgovora ili svi odgovori sem jednog su tani, pa je potrebno zaokruiti netaan ili da su
svi odgovori priblino tani, pa je potrebno podvuci najtaniji odgovor. Sva netana reenja
moraju biti prihvatljiva, ne smeju biti besmislena. Prednosti: moe se ispitivati pamenje i
razumevanje injenica. Smatra se najboljim oblikom testa. Mada moe doi do sluajnog
pogadjanja, ali je verovatnoa toga mala. Brzo se reavaju. Nedostaci: veoma teki za
sastavljanje.
- Testovi uporedjivanja ili sredjivanja potrebno je uporediti i povezati neke injenice, osobine
ili faktore sa grupom kojoj pripadaju, napraviti razliku izmedju datih podataka. Brzo se resavaju,
postoji mogunost sluajnog pogadjanja i svaki taan odgovor nosi odredjeni poen.