Pojam ESTETIKA (gr.

aisthesis) je u Leksikonu stranih rei i izraza (autora: Milana Vujaklije)

oznaen kao nauka o ulnom opaanju. U uem smislu, odnosi se na nauku o lepom, naroito u
umetnosti kao najpotpunijem izraaju onoga to je lepo; kao nauka o smislu za umetnost, i o
umetnikom
ukusu.
ESTETIKA

MEDIJIMA

Estetika u medijima je,pored etike u medijima, primarna kategorija, i teskno je povezana sa

njom.
Polazna pretpostavka Marala Mekluana je da mediji predstavljaju proirenje ljudske ulnosti, te
iz tog zapaanja postaje jasno da je susretanje estetike i medija ne samo mogue, nego i
prirodna i plodotvorna stvar. Estetika pismenost i estetska kultura mogu znatno doprineti
razvoju
medijske
pismenosti
i
i
medijske
kulture.
U svakoj profesiji postoje odreena pravila ponaanja, te tako i u medijskoj,kao irem
pojmu,odnosno novinarskoj,kao njenom uem odreenju. Prava, obaveze i estetske norme u
novinarstvu kreiraju kako sami novinari, tako i ostali ljudi koji imaju direktne ili indirektne veze
sa novinarstvom. U novinarskom poslovanju estetika se ostvaruje kroz potpuno konkretne i lepe
oblike
izraavanja,
kompozicije
i
strukturisanje
informacija.
ESTETIKA
-

U
ta

NEDISKRIMINATORNU

NOVINARSKOM
ona
UPOTREBU

IZRAAVANJU
podrazumeva?

JEZIKA

MEDIJIMA

Jeziki strunjaci su polovinom osamdesetih i poetkom devedesetih godina nekoliko puta

pokuavali da normiraju jezik medija. Meutim, oni su se uglavnom zadravali na gramatikim
pravilima pisanja, ne obraajui gotovo ni malo panje na nediskriminatorno pisanje medija.
Poevi od poslednje decenije prolog veka i raspada Jugoslavije, te do dananjih dana, u
srpskim, i ne samo srpskim medijima dominira jezik mrnje i netolerancije. Istraivanja o
pogubnosti diskriminatorne upotrebe jezika u medijima kod nas postoje, ali jo nije sastavljen
opti
kodeks
nediskriminatorne
upotrebe
jezika
u
medijima.
NORMIRANJE

UPOTREBE

JEZIKA

ODNOSU

NA

POL

Jedan od prvih poduhvata je normiranje jezike upotrebe u odnosu na pol. Profesorka

psiholingvistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Svenka Savi, je nainila Kodeks
neseksistike
upotrebe
jezika
medija.
Svenka Savi smatra da je politiki korektno kada su u tekstu jeziki jasno vidljiva oba pola. Pod
seksistikom komunikacijom Svenka Savi podrazumeva netolerantan govor, ili komentar koji
vrea dostojanstvo ene, a bazira se na njenim polnim karakteristikama, pri emu komunikatori
ne prihvataju da je to uvredljivo za enu. Epiteti za enske osobe su deo istorijskog naslea, ali ih
treba izbegavati ( npr. esto se ena oslovljava sintagmom slabiji pol ili lepi pol , a to je
prema miljenju pomenute profesorke diskriminatorno obraanje). Svenka Savi smatra da je
izbegavanje diskriminacije prema polu osnovni princip kodifikacije jezikog izraza, i ima dva
osnovna cilja: uiniti muku i ensku osobu jednako vidljivom u jezikom izraavanju, i birati
takve izraze koji briu vidljivost samo jedne osobe. Ovo se ,uglavnom,odnosi na slubenu
upotrebu jezika: za masovne medije, jezik formulara, propisa, zakona, konkursa, obavetenja, a
iz uverenja da e iste poeti da se koriste i u privatnoj komunikaciji kao tenja da se otkloni
netolerancija u jeziku i drutvu. Neseksistika upotreba jezika se moe ostvariti razdvajanjem
kosom crtom oblika za muki i enski rod, tako to emo dodavati nastavke za pojedini rod, ili
tako to emo pisati pun naziv, odnosno titulu za svaki pol posebno: ( npr. rektor/ ka, ili rektor/
rektorka). Oslovljavanje je deo standardizacije upotrebe jezika, i politike i drutvene vidljivosti u
odnosu na pol, i zato je veoma vano pravilno i nediskriminatorno oslovljavati kako osobe

enskog, tako i osobe mukog pola. Kada se u nekom kontekstu misli i na ene i na mukarce,
tada se u reenici moraju navesti i jedni i drugi, a moemo se koristiti i oblikom mnoine kao
neutralnijim ( npr. u praksi se kae: gospodin Z. Y. sa suprugom, a trebalo bi: gospodin Z. Y. i
gospoa U.I. ). Nazivi funkcija bi trebalo biti neutralno oznaeni. Funkcija i radno mesto u
instituciji se mogu obeleavati uopteno, nezavisno od onoga ko funkciju vri ( npr. bolje je
izraziti se sa pisanje zakona, nego zapisniar, sa odgovoran za izvrenje , nego izvrilac ;
politiki je korektnije kada mislimo na oba pola i kaemo profesura , a ne profesor...).
NORMIRANJE

JEZIKE

UPOTREBE

ODNOSU

NA

RASU

1.Pominjanje neije rase je opravdano samo onda ako je to veoma bitno, jer pitanje je da li
bismo
spomenuli
rasu
da
je
u
pitanju
belkinja/
belac.
2.Ne bismo trebali pisati senzacionalistiki o odnosima meu rasama, jer ono moe da teti
svima.
3.Umesto rei melez i obojen , treba koristiti izraze pomeana rasa, tamnoput afroamrikanac...
4.Re
emigrant
bi
trebalo
koristiti
samo
ako
je
osoba
zaista
emigrant.
NORMIRANJE

JEZIKE

UPOTREBE

ODNOSU

NA

DRUTVENE

GRUPE

a) Pominjanje neije seksualne pripadnosti je opravdano samo ako je to od izuzetnog znaaja za

izvetavanje,
u
ostalim
sluajevima
je
nekorektno
i
diskriminatorno. Ukoliko izvetavamo o homoseksualnim osobama trebalo bi da se koristimo
izrazima kao to su homoseksualci ( za muarce) i lezbejke ( za ene), mada nije neukusno rei i
gej
populacija,
kako
sami
sebe
nazivaju.
b)Pominjanje neije pripadnosti romskoj zajednici je opravdano samo ako je zaista vano za
izvetavanje, i tom prilikom bismo trebali koristiti naziv Rom/Romkinja, a izbegavati izraze cigan/
ka,
ili
neke
jo
pogrdnije.
c)Pominjanje neijih mentalnih ili fizikih nedostataka u izvetavanju kada to nije naroito
potrebno, takoe nije korektno, a kada je oznaavanje takvih osoba neophodno, nazivamo ih
osobama sa posebnim potrebama .Iako pripadnici/ e pomenutih drutvenih grupa ponekad
sami sebe nazivaju pogrdnim i uvredljivim izrazima, mi, kao profesionalci u novinarskom poslu,
to
nikada
ne
bismo
smeli
initi.
IZBEGAVANJE

GOVORA

MRNJE

MEDIJIMA

Prema miljenju novinara koji su uestvovali u istraivanju Medija centra, poslednja decenija
prolog veka je bila olienje govora mrnje i ratne retorike,te samim tim i postojanja neestetskog
je bilo uobiejeno. Svi oni koji nisu bili proreimski orjentisani nazivani su od strane drave i
ondanjih medija izdajnicima, huliganima, homoseksualcima, narkomanima, stranim
plaenicima...Svi su sve nazivali kako su eleli, a da za takvo uvredljivo ophoenje niko nikada
nije
odgovarao.
Otkako je Toma Nikoli poetkom devedesetih nazvao Vuelia musavim tucaem plitkoumnih
kafanskih pevaljki , to je postao obiaj. Od tada se objavljuje ko se lei, ko je narkoman, ija su
deca u problemu... Ima novinara koji su specijalizovani za takve stvari. - kae urednik jedne
novinske
agencije
,
sa
14
godina
radnog
iskustva.
Na uveni lingvista Ranko Bugarski precizira da je poetkom devedesetih govor mrnje bio
uglavnom monocentrian, a da je danas on izrazito policentrian, jer se politike grupacije
meusobno
neprestano
opanjkavaju
i
vreaju
bez
bilo
kakvih
posledica.
Jedan od anketiranih novinara smatra da je govor mrnje bio razlog napada na TV Bastilju: Do
5. oktobra, poto smo bili opredeljena televizija, to nije bilo nita novo. Hou da kaem, nas su i
zapalili zbog toga o emu vi priate, jer su ljudi kieni svakakvim nazivima, deljeni su na
izdajnike, plaenike i rodoljube...pisani su razni komentari...