1

TEST (OKTOBAR 2015)

1. Napiite po kojoj se vrsti promene menjaju nadedene imenice i odredite im gramatiki rod:
lea

ljuba
v

sudija

dec
a

taksi

Neboj
a

krv

plem
e

vrat
a

usta

dep
o

vrsta
gram.
rod

2. Odredite oblik (pade i broj) u kom se nalaze podvuene imenike jedinice:

itavo popodne etali su se parkovima, a kad je poela kia, zaklon su potraili pod
zelenim kronjama. Vee su proveli gledajui film, a narednog jutra, uz doruak, smejali su
se uspomenama iz mladosti.
itavo popodne ______________________
kia
______________________
zelenim kronjama ___________________
film
______________________
uz doruak ______________________
mladosti
______________________

parkovima _______________________
zaklon
_______________________
vee
_______________________
narednog jutra _______________________
uspomenama
_______________________

3. U sledeem tekstu:
a) podvucite oblik(e) akuzativa jednine enskog roda imenike line zamenice 3. lica;
b) zaokruite veznike
Uila je naporno iako joj je smetala buka, a na njega nije obraala panju. On je uzeo
stolicu i primakao je zidu, a zatim ju je samo posmatrao, pokuavao da je razume, trudio
se da joj niim ne smeta jer je znao da je se treba uvati kada je nervozna.
4. Navedite tr i pridevske zamenice (u nominativu jd. m.r):
_______________

_________________

____________________

5. Navedite tri imenike zamenice (u nominativu jd):

_______________

_________________

____________________

6. Navedite tri neprelazna imperfektivna glagola u nelinom glagolskom obliku:

_________________

_________________

____________________

7. Navedite tri prelazna perfektivna glagola u prostom linom glagolskom obliku:

__________________

_________________

____________________

8. Odredite kojoj vrsti pripadaju sledee rei:

DOK, TAKO, UOI, IM, PRED, ETO, KA, TADA, POLAKO, NEGO, ALI, MODA, USRED, PO
Prilozi:
Predlozi:

____________________________________________________
____________________________________________________

2
Veznici:

____________________________________________________

Rece:

____________________________________________________

9. Popunite tabelu odgovarajuim oblicima glagola. Ukoliko glagol nema dati oblik, to polje
precrtajte:
pasti

otvoriti

obeati

poznavati

mirisati

1.l. jd. prezenta

3. l. mn.
imperfekta
glag. prilog
sadanji
10.Odredite koliko nezavisnih predikatskih reenica ima u svakom primeru i podvucite ih:
U slast je pojeo sendvi koji mu je ena spremila, napio se vina i zaspao.
__________
Razmiljao je ta da odgovori veziru, ali nije nalazio odgovora.
__________
U prefekturi su ga ljubazno primili i rekli mu da se raskomoti u ekaonici i saeka da se vrati
referent kojem je poveren njegov sluaj.
__________
11.Nezavisna predikatska reenica Vratio se enka! po svom osnovnom tipu jeste:
a) obavetajna b) upitna

c) zapovedna

d) eljna

e) uzvina

f) zavisna

12.Od leksema itati i knjiga sastavite i adekvatno obeleite tri nezavisne predikatske
reenice s razliitim komunikativnim funkcijama, navodei svaku funkciju, odnosno tip
reenice_
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
13.Prepiite pravilno dati tekst, inei samo neophodne ispravke:
Da bi kupili kilogram boljih jabuka muterije treba da pripreme bar pet-est dinara koliko su i
dune. Svakog dana bar tako kau piljari sve je vie muterija, koje trae juno voe.
Pomorande, koje su ve natrule, su se mogle nai vrlo jeftino ali onim sveim koje su i
najtraenije, je cena ostala visoka.

Vebe (21. oktobar 2015): IDENTIFIKACIJA VRSTE I GRAMATIKOG OBLIKA REI

1. Vrste deklinacija
Po I vrsti menjaju se imenice tipa: ovek, grad, dete, selo
Po II vrsti menjaju se imenice tipa: ena
Po III vrsti menjaju se imenice tipa: ljubav

gr. rod: muki / srednji

gr. rod: enski
gr. rod: enski

Gramatiki rod imenica zavisi samo od vrste promene, zato je gramatiki rod klasifikaciona, a
ne gramatika (morfoloka) kategorija, dakle, imenice se DELE na imenice mukog, enskog i
srednjeg roda. Kod prideva je rod gramatika (morfoloka) kategorija, jer pridevi dobijaju razliite
nastavke za oblik roda: lep, -a, -o.
2. Identifikacija padenih oblika
-

ne pitanjima (ko, koga, kome, itd) i ne funkcija. Sintagma itavo popodne odgovara na
pitanje: Kada? Identifikaciju padea najbolje je zapoeti ispisivanjem cele paradigme
promene:
N

popodne

subota

popodneva

subote

popodnevu

suboti

popodne

subotu

popodne

suboto

popodnevom

popodnevu

subotom
suboti

Dilema je izmeu nominativa i akuzativa. Poto su kod ove imenice nominativ i akuzativ jednaki,
uzeemo neku drugu imenicu kod koje to nije sluaj, npr. subota i utvrditi koji oblik dolazi u obzir,
a to je oblik akuzativa: itavu subotu proveli smo, itd.
-

u obliku parkovima i uopte kod mnoine imenica oblici dativa, instrumentala i lokativa su
isti i zavravaju se nastavcima ama, ima. U tom sluaju, imenicu prebaciti u oblik
jednine i odrediti pade: etali smo parkom
(= instrumental)

ako je dilema izmeu dativa i lokativa, uzeti u obzir da lokativ uvek stoji sa predlozima; u
sluaju dileme izmeu nominativa i akuzativa, uzeti u obzir da nominativ nikada ne stoji sa
predlozima.

4
3. Imenika zamenica za 3. lice jednije enskog roda ima tri oblika akuzativa:
naglaeni: nju i enklitike, nenaglaene oblike ju i je. Veznici u treem primeru su: iako, a,
i, da, jer, kada. Veznike u sintaksi posmatramo kao vrstu rei, ne po funkciji, kao u
morfologiji.
4. Zamenice se dele na imenike i pridevske zamenice. Najlake ih je odrediti tako to
emo probati da ih promenimo po rodu; pridevske zamenice se menjaju po rodu! Izuzetak:
imenika zamenica za 3. lice: on, ona, ono, koja ima oblike za sva tri roda (rod je dakle,
klasifikaciona i morfoloka kategorija kod ove imenice).
5. Imenike zamenice se dele na line i neline (upitne zamenice za lica i stvari itd).
6. Kako odreujemo glagolski vid (klasifikaciona kategorija)? Pomou reenice:
Pera je poeo _______________, gde vidimo da nesvreni vid glagola moe dopuniti ovu
reenicu, a svreni ne moe (up. Pera je poeo da radi / *Pera je poeo da odradi).
7. Neprelazni i prelazni glagoli: neprelazni glagol moe da stoji sam, ne zahteva
dopunu u vidu akuzativa bez predloga, ili ako zahteva dopunu, ona nije u obliku akuzativa
bez predloga:
Pera je napisao ....(ta?)...pismo. (prelazni)
Pera je razmiljao...(o emu)...o poslu. (neprelazni, dopuna nije akuzativ bez predloga, ve
lokativ).
Pera je spavao. (neprelazni, ne zahteva dopunu).
8. Rei se dele na promenljive i nepromenljive. Nepromenljive rei su: prilozi, predlozi,
veznici, rece i uzvici (koji za sintaksu nisu bitni), odnosno neki prilozi su promenljivi po
stepenu osobine. Prepoznavanje nepromenljivih rei :
-

PRILOG moe sam biti odgovor na pitanje, npr. Kada je doao? Sada. Gde je Pera? Tu,
itd.

PREDLOG uvek stoji uz imenicu u tano odreenom padeu i ne odgovara sam na pitanje
(npr. Gde je stavio knjigu? Knjigu je stavio na* / Knjigu je stavio na policu).

VEZNICI

se dele na naporedne i zavisne veznike. Naporedni veznici su: sastavni: i, pa,

te, ni, niti; rastavni: ili; suprotni: ali, nego, no, ve. Zavisni veznici se ne mogu izostaviti u
reenici, niti se mogu pomerati, za razliku od
-

RECE, koje se mogu izostaviti ili promeniti mesto u reenici, a da reenica ne izgubi
znaenje.

9. Prezent glagola kod prezenta obratiti panju na prezent svrenih glagola: pasti
padam (oblik padnem je prezent glagola padati)! Identifikacija pomou priloga
IM
NAKON TO padnem: padam* (nesvreni vid).

5
Oblike imperfekta imaju samo nesvreni (imperfektivni) glagoli: poznavati: poznavahu,
mirisati: mirisahu.
Oblike glagolskog priloga sadanjeg takoe imaju samo nesvreni glagoli: poznajui,
miriui.

Predavanja (26. 10. 2015) Bala

Tekstovi za vebanje:
1. Pod ardakom na kapiji, gde su upravo bili vezali onoga suludog starca, iskupili se ve
pored vojnika i neki besposlenjaci iz varoi, iako je tek svanulo.
2. Meu njima ima i Turaka izbeglica, pogorelaca iz Srbije.
3. Ve drugog dana ovek koga je poslao kadija iz Smirne izradio je kod vie vlasti da se
amil izdvoji i da mu se u Avliji da zasebna soba i pristojno izdravanje, dok ne bude
ispitan i dok se ne vidi u emu je stvar.
4. I to je izvreno.
5. Laki se vraa do stola, vadi pismo iz depa i polako ga otvara.
6. Kada se malo posle osvrnuo da bi skupio korice hleba, video je da ih je neko pre toga
rasturio.
7. ta je on shvatio te noi i ta je posle uradio?
8. Ne meaj se u stvari koje te se ne tiu, nego javi odmah oferu da pripremi kola!
-Predlozi KA, PREMA, UPRKOS, NASUPROT uvek stoje uz dativ;
-Predlozi U, NA, O, PO, PREMA, PRI + lokativ; zajedniki je PREMA
- razlika izmeu dativa i lokativa je vetaka, pa uzimamo u obzir znaenje: dativ znai
usmerenost, okrenutost (uz glagole kretanja i mirovanja), a lokativ je tamo gde nema znaenja
usmerenosti
- Prilozi mogu da slue i za postavljanje pitanja: GDE? upitno odnosni prilog

6
- lini i nelini glagoli se dele prema tome da li zahtevaju nosioca situacije. Glagoli koji zahtevaju
nosioca situacije u nominativu su LINI (PERSONALNI) GLAGOLI i upotrebljavaju se u svim licima.
Glagoli kod kojih nije poznat nosilac situacije su BEZLINI (IMPERSONALNI) i upotrebljavaju se
najee u 3. licu jednine srednjeg roda (mada se mogu upotrebiti i u linom obliku).
GLAGOLI
1) LINI / BEZLINI
2) PRELAZNI / NEPRELAZNI (svi POVRATNI glagoli su NEPRELAZNI)!
Povratni glagoli se dele na: prave povratne (se = akuzativ zamenice sebe); neprave povratne i
uzajamno povratne, meutim: ne moe se smatrati da je se akuzativ od sebe , jer bi onda
glagol bio prelazan (a nije!). Svako se smatraemo recom, a ne akuzativom zamenice sebe.
3) SVREN / NESVREN glagol
Dvovidski glagol je u konkretnoj reenici ili svren ili nesvren, pa se mora odrediti.

GLAGOLSKI OBLICI
LINI (FINITNI)

NELINI (INFINITNI)

(prezent, perfekat, futur itd.)

(infinitiv, glagolski prilozi,

glag. pridevi)
1) lice

1) potvrdnost / odrinost

2) broj

2) stanje (aktiv / pasiv)

3) rod

3) broj, rod (kod glagolskog

prideva!)
4) vreme / nain
5) potvrdan / odrian oblik (kategorija polarnosti)
6) aktiv / pasiv (gl. stanje pasiv: samo prelazni gl)!
PRIDEVI
-

pade

stepen (pozitiv, komparativ, superlativ)

vid (odreeni / neodreeni)

- ve postoji subjektivna komponenta = reca

- paziti na rei koje mogu biti i prilozi i predlozi:
PRE je PRILOG u reenici: Desilo se pre.

7
PREDLOG u reenici: Pre utakmice kupili smo karte.
POSLE: Doao je posle. (prilog)
Sreli smo se posle predavanja. (predlog)
-

Zamenica ON se menja i po rodu: on, ona, ono. Kada ne moemo da odredimo pade,
zamenimo zamenicu imenicom!

IMATI je lini prelazni glagol u znaenju posedovati, ali i egzistencijalni glagol kad nema
nosioca situacije: imalo je...

pod
ardakom
na

pod
ardak
na
kapija

kapiji
gde
gde
su bili vezali

vezati

upravo
onoga

upravo
onaj

suludog

sulud

starca

starac

iskupili se
ve

iskupiti se
ve

()
. .
predlog (s
instrumentalom)
zajednika imenica
mukog roda
predlog (s
lokativom)
zajednika imenica
enskog roda
zameniki odnosni
prilog za mesto
lini, prelazni,
svreni glagol
prilog
pokazna pridevska
zam.
opisni pridev
zajednika imenica
mukog roda
lini, neprelazni
(povratni), svreni
glagol
reca

instrumental jednine
lokativ jednine
3. lice mn. mukog roda
pluskvamperfekta, potvr. oblik,
aktiv
akuzativ jd. mukog roda
akuzativ jednine mukog roda,
odreeni vid, pozitiv
akuzativ jednine
3. lice mnoine mukog roda
krnjeg perfekta, potvr. oblik,
aktiv

8
pored

pored

vojnika

vojnik

neki
besposlenjaci
iz
varoi
iako
je svanulo

neki
besposlenjak
iz
varo
iako
svanuti

tek
meu

tek
meu

njima

on

ima

imati

predlog (s
genitivom)
zajednika imenica
mukog roda
reca za isticanje u
ovom primeru (ne
naporedni sastavni
veznik!)
neodreena prid.
zamenica
zajednika imenica
mukog roda
predlog (s
genitivom)
zajednika imenica
mukog roda
zavisni (dopusni)
veznik
bezlini, neprelazni,
svr.
reca
predlog (s
instrumentalom)
lina imenika
zamenica za 3. l. jd.
m. roda
bezlian egz. glagol,
neprelazni,
nesvreni

genitiv jednine (a moe biti i

mnoine!)

nominativ mnoine mukog

roda
nominativ mnoine

genitiv jednine
3. lice jedn. sred. roda potvr.
obl. akt.

instrumental mnoine
3. lice jednine prezenta
potvrdni oblik, aktiv