Struni komentar

REAGOVANJE U VANREDNIM SITUACIJAMA

IZAZVANIM KATASTROFALNIM POPLAVAMA
Zakonski okvir zatite, spasavanja, ublaavanja i
otklanjanja posledica poplava
Katastrofa koja je izazvana nezapamenim poplavama u Republici Srbiji maja meseca 2014.
godine aktuelizuje brojna pitanja koja se odnose na reagovanje u vanrednim situacijama. Meu
tim pitanjima je i pravna regulativa u skladu sa kojom se u takvom sluaju reaguje. Stoga je prvi
deo ovog komentara posveen sistemskim reenjima koja se odnose na vanredne situacije, a
drugi deo posveen je posebnim reenjima o zatiti i spasavanju od poplava. Na kraju je zavrni
komentar.

Vanredne situacije
Vanredna situacija, prema Zakonu o vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", br.
111/2009, 92/2011 i 93/2012 - dalje: Zakon), je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice
opasnosti po stanovnitvo, ivotnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da je
za njihovo ublaavanje i otklanjanje neophodno (pored redovnih) upotrebiti i posebne mere,
snage i sredstva, uz pojaan reim rada.
Zatita i spasavanje predstavljaju sistem reagovanja u vanrednim situacijama. Izgradnju tog
sistema obezbeuje Republika Srbija, a u njemu uestvuju brojni dravni organi i nedravni
subjekti - kao subjekti sistema zatite i spasavanja, sa odreenim funkcijama i zadacima.
Sistem zatite i spasavanja definisan je Zakonom kao deo sistema nacionalne bezbednosti i
integrisani oblik upravljanja i organizovanja subjekata sistema zatite i spasavanja na
sprovoenju preventivnih i operativnih mera i izvravanju zadataka zatite i spasavanja ljudi i
dobara od posledica elementarnih nepogoda (u koje spadaju i poplave) i drugih nesrea,
ukljuujui i mere oporavka od tih posledica.
Subjekti sistema zatite i spasavanja su:
- organi dravne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave;
- privredna drutva, druga pravna lica i preduzetnici (dalje: pravna lica);
- graani, grupe graana, udruenja, profesionalne i druge organizacije.
Snage zatite i spasavanja su: tabovi za vanredne situacije, jedinice civilne zatite,
vatrogasno-spasilake jedinice, policija, Vojska Srbije, i subjekti ija je redovna delatnost zatita
i spasavanje, kao i pravna lica, Crveni krst Srbije, Gorska sluba spasavanja Srbije, i udruenja
koja su osposobljena i opremljena za zatitu i spasavanje.

Naela zatite i spasavanja zasnivaju se na pravu svih na zatitu, solidarnosti, javnosti,

prevenciji, odgovornosti, saradnji i pravovremenom i usklaenom delovanju subjekata sistema
zatite i spasavanja. Posebno je vano naelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava
koje se svodi na to da se u zatiti i spasavanju koriste prvo snage i sredstva sa teritorije jedinica
lokalne samouprave (dalje: JLS). U sluajevima kada zbog obima nesree odnosno
ugroenosti, snage i sredstva sa teritorije JLS nisu dovoljne, nadleni organ obezbeuje
upotrebu snaga i sredstava sa teritorije Republike Srbije. Policija i Vojska Srbije upotrebljavaju
se za zatitu i spasavanje ako raspoloive snage i sredstva nisu dovoljne.
Plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama obuhvata planirane preventivne i
operativne mere za spreavanje i umanjenje posledica elementarnih nepogoda, tehnikotehnolokih nesrea - udesa i katastrofa, kao i snage i sredstva subjekata sistema zatite i
spasavanja, njihovo organizovano i koordinirano angaovanje i delovanje u vanrednim
situacijama u cilju zatite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i obezbeenja
osnovnih uslova za ivot. Plan se izrauje na osnovu procene ugroenosti, kojom se identifikuju
izvori mogueg ugroavanja, sagledavaju mogue posledice, potrebe i mogunosti sprovoenja
mera i zadataka zatite i spasavanja od elementarnih nepogoda i drugih nesrea.
Rukovoenje u vanrednim situacijama ureeno je tako da se za koordinaciju i rukovoenje
zatitom i spasavanjem u vanrednim situacijama obrazuju tabovi za vanredne situacije, i to:
- za teritoriju Republike Srbije - Republiki tab za vanredne situacije, koji obrazuje Vlada;
- za teritoriju autonomne pokrajine - pokrajinski tab, koji obrazuje izvrni organ autonomne
pokrajine;
- za teritoriju upravnog okruga - okruni tab za vanredne situacije, koji obrazuje Republiki
tab za vanredne situacije;
- za teritoriju grada - gradski tab za vanredne situacije, koji obrazuje skuptina grada;
- za teritoriju optine - optinski tab za vanredne situacije, koji obrazuje skuptina optine.
tab ine komandant, naelnik i lanovi taba, a u gradskom i optinskom tabu i zamenik
komandanta taba. tab obrazuje, po potrebi, pomone struno-operativne timove za specifine
zadatke zatite i spasavanja.
Kada u zatiti i spasavanju uestvuju jedinice Vojske Srbije, njima komanduju njihove nadlene
stareine, u skladu sa odlukama taba za vanredne situacije koji rukovodi i koordinira zatitom i
spasavanjem.
Snagama za zatitu i spasavanje angaovanim u akcijama i operacijama u kojima uestvuju i
snage Ministarstva unutranjih poslova (dalje: Ministarstvo), na teritoriji za koju je proglaena
vanredna situacija, neposredno rukovodi nadleni organ Ministarstva.
Sistem osmatranja, ranog upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja organizuje se radi
otkrivanja, praenja i prikupljanja podataka o svim vrstama opasnosti koje mogu ugroziti ljude,
ivotnu sredinu, materijalna i kulturna dobra. Subjekti tog sistema su: Sluba 112, organi
dravne uprave, policija, Vojska Srbije, privredna drutva, slube od javnog interesa i druga
pravna lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave osmatranjem, evidentiranjem,
analizom i prognoziranjem odreenih pojava i stanja u hidrometeorologiji, seizmologiji, zatiti od

poara i drugim oblastima od znaaja za zatitu i spasavanje. Prema Zakonu, Slubu 112 ine
Nacionalni centar 112, operativni centri 112, osmatrake stanice i sistem javnog uzbunjivanja.
Proglaavanje vanredne situacije obavezno je odmah po saznanju za neposrednu opasnost
od njenog nastupanja, a ona moe biti proglaena i poto je nastupila, ako se neposredna
opasnost od nastupanja nije mogla predvideti ili ako zbog drugih okolnosti nije mogla biti
proglaena odmah posle saznanja za neposrednu opasnost od njenog nastupanja.
Donosilac odluke o proglaenju vanredne situacije je - za teritoriju:
- Republike Srbije ili za njen deo - Vlada, na predlog Republikog taba za vanredne
situacije;
- autonomne pokrajine - izvrni organ pokrajine, na predlog pokrajinskog taba za vanredne
situacije;
- grada - gradonaelnik, na predlog gradskog taba za vanredne situacije;
- optine - predsednik optine, na predlog optinskog taba za vanredne situacije.
Civilna zatita kao deo sistema zatite i spasavanja je humanitarna i nevojna aktivnost od
opteg interesa za Republiku Srbiju. Civilnu zatitu ine tri vrste zatite: lina, uzajamna i
kolektivna. Mere civilne zatite subjekti tog sistema pripremaju i sprovode radi zatite i
spasavanja ljudi i materijalnih dobara od opasnosti i posledica elementarnih nepogoda i drugih
nesrea, a Zakonom su te mere klasifikovane na: preventivne mere zatite; mere zatite u
sluaju neposredne opasnosti od elementarnih nepogoda i drugih nesrea; mere zatite kad te
nepogode i nesree nastupe; mere ublaavanja i otklanjanja neposrednih posledica od
elementarnih nepogoda i drugih nesrea. Poverenici civilne zatite i njihovi zamenici
postavljaju se u naseljima po osnovu rasporeda u civilnoj zatiti, a u privrednim drutvima po
osnovu radne obaveze, radi obavljanja odreenih poslova zatite i spasavanja, a graani na
ugroenim i nastradalim podrujima duni su da postupaju u skladu sa njihovim uputstvima, jer
u suprotnom ine prekraj za koji je predviena novana kazna. Jedinice civilne zatite
(specijalizovane i opte namene) obrazuju se u skladu sa Procenom ugroenosti za Republiku
Srbiju, JLS i pravna lica.
Prava i dunosti dravnih organa i organa autonomnih pokrajina i JLS utvrena su
Zakonom u vidu nadlenosti njihovih organa - od kojih se vei broj ve postojeih nadlenosti
samo konkretnije opredeljuje u odnosu na zatitu i spasavanje i/ili vanredne situacije.
Prava i dunosti pravnih lica utvrena su Zakonom zavisno od njihove delatnosti i, s tim u
vezi, potreba zatite i spasavanja, odnosno civilne zatite. Iako Zakonom nisu tako grupisana
(klasifikovana) mogu se razlikovati prava i dunosti svih pravnih lica od prava i dunosti pravnih
lica u pojedinim specifinim oblastima (zdravstvo, socijalna zatita i dr.) koje karakterie
zatitnika i spasilaka funkcija, odnosno briga za vei broj ljudi. U skladu s tim, mogu se
razlikovati obaveze svih pravnih lica (opte obaveze) od obaveza ovlaenih i posebno
osposobljenih pravnih lica (posebne obaveze).
Prava i dunosti (svih) pravnih lica su da:

- obezbeuju izgradnju jedinstvenog sistema zatite i spasavanja na teritoriji Republike

Srbije, u skladu s propisima i odgovarajuim dokumentima, odnosno u okviru svojih prava
i dunosti;
- ostvaruju pravo na zatitu, uestvuju u pruanju zatite i odgovaraju za sprovoenje mera
zatite, u skladu sa zakonom;
- planiraju i za jedinice civilne zatite koje obrazuju i obezbeuju sredstva, kao i organizuju i
sprovode zatitu svojih zaposlenih, materijalnih i drugih dobara;
- svoje planove zatite i spasavanja donose u skladu s odgovarajuim planom JLS na ijoj
su teritoriji;
- omogue, kao vlasnici ili korisnici, da se na njihovim nepokretnim stvarima sprovedu
radovi neophodni za zatitu i spasavanje koje naredi Ministarstvo - organizaciona jedinica
nadlena za vanredne situacije (dalje: nadlena sluba), u skladu s bliim propisom
Vlade kojim se utvruje i naknada koja se isplauje po trinim cenama u sluaju
umanjenja vrednosti ovih nepokretnih stvari;
- stave na raspolaganje nadlenoj slubi, kao vlasnici ili korisnici, opremu i materijalnotehnika sredstva neophodna za zatitu i spasavanje, zajedno s potrebnim ljudstvom, u
skladu s bliim propisom Vlade kojim se utvruje i naknada koja se isplauje po trinim
cenama za ovo korienje odnosno angaovanje.
Prava i dunosti ovlaenih i osposobljenih pravnih lica su da:
- planiraju, organizuju i sprovode mere i zadatke civilne zatite i za lica koja su korisnici
njihovih usluga (zdravstvenih, vaspitno-obrazovnih i drugih), u skladu sa zakonom i
optim aktima;
- na zahtev Ministarstva, dostavljaju nadlenoj slubi analize, prognoze i odgovore iz oblasti
zatite i spasavanja, kao i da svojim planom i programom rada utvruju nain delovanja i
zadatke svojih organa, slubi i lanova u zatiti i spasavanju (obaveza pravnih lica
utvrena zakonom);
- zadatke zatite i spasavanja, planirane i druge iz okvira svoje delatnosti, organizuju,
pripremaju i sprovode u skladu sa zakonom i pravilima meunarodnog prava;
- kao vlasnici ili korisnici, nadlenoj slubi stavljaju na raspolaganje korienje
telekomunikacionih i informacionih sistema i veza u sluaju vanredne situacije, u skladu s
bliim propisom Vlade kojim se utvruje i naknada koja se isplauje po trinim cenama
za ovo korienje;
- kao vlasnici ili korisnici, nadlenoj slubi stave na raspolaganje zalihe vode, hrane,
medicinske opreme i lekova, energenata, odee, obue, graevinskog i drugog materijala
neophodnog za korienje u akcijama zatite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara, a u
skladu s bliim propisom Vlade kojim se utvruje i naknada koja se isplauje po trinim
cenama za ovo korienje.
Prava i dunosti graana su da uestvuju u zatiti i spasavanju, ispunjavaju materijalne
obaveze za te potrebe u skladu sa Zakonom i posebnim zakonom (vidi l. 95. do 125. Zakona o
vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi - "Sl. glasnik RS", br. 88/2009 i 95/2010), obuavaju se
za linu, uzajamnu i kolektivnu zatitu, sprovode propisane i nareene mere i izvravaju
zadatke civilne zatite.

U izvravanju materijalne obaveze za potrebe zatite i spasavanja graani daju na korienje

nadlenom organu za vanredne situacije nepokretne stvari, vozila, maine, opremu, materijalnotehnika i druga materijalna sredstva (voda, hrana, medicinska oprema, lekovi, odea, obua,
graevinski i drugi materijal) kad to zahtevaju potrebe zatite i spasavanja, a u skladu s bliim
propisom Vlade o ovoj obavezi i naknadi koja se isplauje po trinim cenama.
Lica u radnom odnosu koja su pozvana na izvrenje zadataka civilne zatite, imaju pravo
na naknadu zarade koju obraunava i isplauje poslodavac od osnovice koju ini njegova
prosena mesena plata ostvarena u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kome je
izvravao zadatke civilne zatite, srazmerno vremenu angaovanja, a na teret JLS, autonomne
pokrajine ili Republike Srbije, zavisno od toga gde je lice rasporeeno i koji organ je lice
angaovao. Ta naknada pripada i drugim angaovanim licima, s tim to se obraunava po
osnovici koju ini prosena mesena neto zarada u Republici Srbiji prema podacima
Republikog zavoda za statistiku, ostvarena u mesecu koji prethodi mesecu u kome je graanin
angaovan. Naknada se isplauje na teret organa koji je lice angaovao za izvrenje zadataka
civilne zatite.
Prava pripadnika civilne zatite su:
- pravo na zdravstvenu zatitu za vreme angaovanja na poslovima i zadacima civilne
zatite od strane nadlenog organa, ako pripadnik nije zdravstveno osiguran po drugom
osnovu;
- sva prava iz penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja koja bi mu pripadala za sluaj
povrede na radu, ako pripadnik za vreme organizovanog uea u izvravanju zadataka
zatite i spasavanja bez svoje krivice bude povreen ili kod njega nastupi bolest,
odnosno invalidnost kao neposredna posledica vrenja zadataka zatite i spasavanja;
- pravo na jednokratnu novanu pomo ija se visina utvruje prema stepenu telesnog
oteenja, ako pripadnik za vreme organizovanog uea u izvravanju zadataka zatite i
spasavanja bez svoje krivice zadobije povredu ili oboli, pa zbog toga kod njega nastupi
telesno oteenje od najmanje 20%;
- pravo na naknadu za prevoz za vreme izvravanja zadataka zatite i spasavanja;
- pravo na smetaj i ishranu kad uee u izvravanju zadataka zatite i spasavanja traje
due od osam sati.
Prava lanova porodice pripadnika civilne zatite koji za vreme organizovanog uea na
izvravanju zadataka zatite i spasavanja bez svoje krivice izgubi ivot su:
- prava iz penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja koja bi im pripadala kao da je
smrt nastupila kao posledica povrede na radu;.
- pravo na naknadu trokova prevoza posmrtnih ostataka i trokova sahrane u visini
prosenih trokova sahrane u mestu prebivalita u mesecu u kojem je smrt nastupila;
- pravo i na jednokratnu pomo koja ne moe biti manja od 12 prosenih plata u Republici
Srbiji ostvarenih u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj je pripadnik civilne
zatite izgubio ivot.
Princip dobrovoljnosti, kao dopunski u odnosu na zakonske obaveze, zastupljen je iroko u
Zakonu. U izvravanju preventivnih zadataka zatite i spasavanja dobrovoljno mogu da

uestvuju i pojedinci, udruenja i nevladine organizacije, u skladu sa svojim mogunostima i uz

saglasnost nadlenog organa. Odreene zadatke zatite i spasavanja udruenja mogu da
izvravaju i na osnovu odluke nadlenog taba za vanredne situacije (republikog,
pokrajinskog, gradskog, optinskog). Visokokolske ustanove i druge organizacije koje se bave
naunoistraivakim radom, u skladu s principom dobrovoljnosti (jer zakonom nije predviena
sankcija), obavetavaju nadlenu slubu o naunim saznanjima od znaaja za zatitu i
spasavanje.
Finansiranje sistema zatite i spasavanja od izuzetne je vanosti s obzirom na to da nivo
opremljenosti i brzina reagovanja spasilakih timova u vanrednim situacijama presudno utie na
obim i teinu posledica od pojedinih vanrednih dogaaja, odnosno na visinu nastale materijalne
i druge tete. Finansiranje sistema zatite i spasavanja obezbeuje se iz budetskih sredstava
(Republike, pokrajine, grada, optine), a dodatna sredstva obezbeuju se iz Budetskog fonda
za vanredne situacije i drugih izvora.

Zatita i spasavanje od poplava

Zatita i spasavanje od poplave i drugih elementarnih nepogoda
Poplava, bujica i jake kie, kao i sline prirodne pojave veih razmera koje mogu da ugroze
zdravlje i ivot ljudi ili prouzrokuju tetu veeg obima, predstavljaju dogaaj hidrometeorolokog
porekla koji je Zakonom svrstan u elementarne nepogode.
Katastrofa je elementarna nepogoda koja veliinom, intenzitetom i neoekivanou ugroava
zdravlje i ivote veeg broja ljudi, materijalna dobra i ivotnu sredinu, a iji nastanak nije
mogue spreiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadlenih slubi, organa dravne uprave i JLS.
Smanjenje rizika od katastrofa je struno sprovoenje aktivnosti za smanjenje rizika putem
sistemskih napora da se analiziraju uzroni faktori katastrofa i da se njima upravlja i, s tim u
vezi, ispravno upravlja zemljitem i okolinom, smanji izloenost opasnostima i ugroenost ljudi i
imovine i unapreuje ukupna spremnost za reagovanje na ove dogaaje.
Zatita i spasavanje od poplava podrazumeva sprovoenje zatite i spasavanja ljudi i
materijalnih dobara koji mogu biti ugroeni poplavama izazvanim izlivanjem reka iz korita,
bujinim vodama, ledenim barijerama, podzemnim vodama, kao i oteenjem ili ruenjem
brana, nasipa, jalovina i drugih vodozatitnih objekata.
Preventivne mere zatite i spasavanja obuhvataju, izmeu ostalog, procenu rizika i
ugroenosti od elementarnih nepogoda, mere pri izgradnji objekata (brane, i dr), izgradnju
odbrambenih nasipa, regulisanje vodotokova, razbijanje leda na vodotokovima, izgradnju
potpornih zidova, otkrivanje i prognoziranje razvoja i kretanja atmosferskih elementarnih
nepogoda, organizovanje sistema osmatranja, obavetavanja i uzbunjivanja, epidemioloke,
veterinarske i druge mere kojima se spreavaju prirodne i tehnike nesree ili ublaava njihovo
dejstvo.
Mere zatite u sluaju neposredne opasnosti od elementarnih nepogoda, kao deo mera
civilne zatite, obuhvataju prikupljanje podataka o nastupajuoj elementarnoj nepogodi sa
procenom njenog dejstva i moguih posledica, obavetavanje i uzbunjivanje stanovnitva i

dravnih organa, aktiviranje tabova za vanredne situacije, mobilizaciju jedinica civilne zatite i
materijalnih sredstava, rasporeivanje ljudstva i tehnike na najugroenija podruja, planiranje
uea policije, Vojske Srbije i drugih snaga, posebne mere fizikog obezbeenja potencijalno
ugroenih objekata, regulisanje saobraaja na ugroenim podrujima i druge mere.
Uzbunjivanje je obavetavanje o neposredno nastupajuoj ili nastaloj opasnosti.
Evakuacija je plansko, organizovano i privremeno premetanje ljudi, ivotinja, materijalnih i
kulturnih dobara, dravnih organa i pravnih lica sa ugroene teritorije na teritoriju odreenu
Planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama, na kojoj ne postoji opasnost i koja prua
uslove za ivot i zatitu.
Mere zatite kada nastupe elementarne nepogode, kao deo mera civilne zatite,
predstavljaju organizovano uee ljudstva i sredstava u zatiti i spasavanju stanovnitva i
materijalnih dobara, izvravanje zadataka pravnih lica i pojedinaca u spasavanju ugroenog
stanovnitva i materijalnih dobara (evakuacija, zbrinjavanje, pruanje prve, medicinske pomoi i
dr.) uz procenu potrebe za traenje pomoi Vojske Srbije ili meunarodne pomoi i
preduzimanje drugih mera na spreavanju ili ublaavanju posledica elementarnih nepogoda.
Mere ublaavanja i otklanjanja neposrednih posledica od elementarnih nepogoda, kao
deo mera civilne zatite, obuhvataju radnje kojima se stvaraju uslovi za normalan ivot i rad na
ugroenom podruju, prikupljanje podataka, procenu i utvrivanje visine nastale tete,
organizovanje prikupljanja i raspodele pomoi i druge mere kojima se ublaavaju ili otklanjaju
neposredne posledice od elementarnih nepogoda.
Zbrinjavanje ugroenih, postradalih, izbeglih i evakuisanih lica u vanrednim situacijama
obuhvata pruanje hitnog smetaja, zdravstvenu zatitu, snabdevanje hranom i pijaom vodom,
spajanje razdvojenih porodica, psiholoku podrku i stvaranje drugih uslova za ivot.
Sredstva pomoi su namirnice, pitka voda, odea, obua, lekovi i drugi predmeti, odnosno
sredstva namenjena ugroenom i postradalom stanovnitvu kao pomo radi ublaavanja
posledica elementarnih nepogoda i drugih katastrofa.
Otklanjanje posledica su aktivnosti koje se preduzimaju u toku i posle prirodne i druge nesree
radi hitne normalizacije ivota i spreavanja irenja posledica na podruju na kome se nesrea
dogodila.

Zatita i spasavanje od poplave kao specifine elementarne nepogode

Zatita i spasavanje od poplava obuhvata planiranje, izgradnju, odravanje i ojaavanje
oteenih objekata za zatitu od poplava, osmatranje i izvianje stanja vodostaja, uzbunjivanje,
planiranje i sprovoenje evakuacije stanovnitva i materijalnih dobara iz ugroenih podruja,
planiranje i obezbeenje prevoenja i prelaza preko reka i jezera, odstranjivanje vode iz
poplavljenih objekata, pronalaenje i izvlaenje nastradalih i utopljenih, zbrinjavanje ugroenog
stanovnitva i saniranje posledica izazvanih poplavama.

Opti i operativni plan za odbranu od poplava obuhvata odrednice kojima se utvruju

praenje, organizacija i sprovoenje odbrane od poplava koja je u nadlenosti vodoprivrednih
organa i pravnih lica ija je delatnost zatita od tetnog dejstva voda i upravljanje vodama i
vodoprivrednim objektima.
Plan zatite i spasavanja od poplava za teritoriju JLS izrauje nadleni organ JLS, a taj plan
mora biti usklaen sa Nacionalnim planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama
Republike Srbije.
Praenje nivoa vodostaja i neposredna odbrana od poplava obaveza je vie nadlenih
dravnih i drugih organa, organizacija, tela i nedravnih subjekata.
Republiki hidrometeoroloki zavod i nadleni republiki i pokrajinski organ za vodoprivredu i
javna vodoprivredna preduzea, shodno izvetajima i prognozama, obavetavaju nadlenu
slubu i nadlene tabove za vanredne situacije o nivoima vodostaja, proglaenoj fazi odbrane,
razvoju situacije i merama koje se preduzimaju.
Ukoliko je odbrambena linija ugroena dugotrajnim visokim vodostajem ili doe do
prevazilaenja kritinog vodostaja za koji je odbrambeni sistem dimenzionisan, nadleni
tab za vanredne situacije preduzima mere neposredne odbrane od poplava i predlae
proglaenje vanredne situacije.
Nadleni tab za vanredne situacije moe se ukljuiti u aktivnosti zatite od poplava i pre
proglaenja vanredne situacije, ako je na osnovu procenjenog rizika to potrebno.
U zatiti i spasavanju ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i ivotne sredine od poplava uestvuju:
organi i organizacije nadleni za vodoprivredu, nadlena sluba i druge organizacione jedinice
Ministarstva, jedinice civilne zatite, ovlaena i osposobljena pravna lica i druge osposobljene
organizacije, graani i drugi subjekti ija je imovina ugroena poplavom, a po potrebi i Vojska
Srbije.
Odbranu od poplava na neureenim vodotokovima van sistema redovne odbrane
vodoprivrednih preduzea, planiraju i sprovode JLS, nadleni organ i tabovi za vanredne
situacije i pravna i fizika lica ija je imovina ugroena od ovih poplava.
tab za vanredne situacije, s obzirom na karakter bujinih poplava, preduzima planom utvrene
mere odmah po saznanju da postoji opasnost i rizik od nastanka bujinih poplava.

Ublaavanje i otklanjanje posledica poplava

Ublaavanje i otklanjanje posledica poplava preduzima se u toku i posle poplave radi hitne
normalizacije ivota i spreavanja irenja posledica na podruju na kome se poplava dogodila.
Zakonom su u tom cilju utvrene mere koje se preduzimaju u sluaju poplava i drugih
elementarnih nepogoda i nesrea.
Prva i medicinska pomo ureena je tako to je predvieno da organizacija i sprovoenje
prve pomoi u sluaju elementarnih nepogoda i drugih nesrea, obuhvata sve oblike prve

pomoi, samopomoi i uzajamne pomoi i zbrinjavanje povreenih i obolelih. U pruanju prve

pomoi kao nosioci uestvuju ekipe Crvenog krsta Srbije, Gorske slube spasavanja Srbije,
nadlena sluba, jedinice civilne zatite i, u okviru line, uzajamne i kolektivne zatite, graani.
Takoe, organizacija i sprovoenje medicinske pomoi obuhvata sve oblike medicinske pomoi
ugroenom i postradalom stanovnitvu na podruju zahvaenom elementarnom nepogodom i
drugom nesreom, koju pruaju zdravstvene ustanove.
Asanacija terena sastoji se od preduzimanja sanitarno-higijenskih i sanitarno-tehnikih mera
na terenu, u naselju i objektima, u cilju spreavanja irenja zaraznih bolesti, epidemija i drugih
tetnih posledica po stanovnitvo i materijalna dobra. Konkretnije, asanacija terena obuhvata
uklanjanje, identifikaciju i hitno sahranjivanje poginulih odnosno umrlih, uklanjanje leeva
ivotinja, dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju, dekontaminaciju i remedijaciju objekata i
terena. U otklanjanju posledica i sprovoenju asanacije, u skladu sa svojim ovlaenjima i
dunostima, uestvuju dravni organi, JLS, zdravstvene i veterinarske ustanove, komunalna
preduzea i druga ovlaena i osposobljena pravna lica, snage nadlene slube, jedinice civilne
zatite i, u okviru line i kolektivne zatite, graani.
Ouvanje dobara bitnih za opstanak obuhvata ouvanje objekata za vodosnabdevanje,
odravanje potrebnog obima poljoprivredne i druge proizvodnje i opstanak biljnog i ivotinjskog
fonda kroz obezbeenje i uvanje potrebnih koliina i vrsta dobara neophodnih za ivot
stanovnitva, kao i kulturno-istorijskih, materijalnih i drugih bitnih dobara u uslovima
elementarnih nepogoda i drugih nesrea. Takoe, nadleni dravni organi, organi JLS, pravna
lica, ustanove i druge organizacije, dune su da planiraju, organizuju i sprovode zatitu i
spasavanje kulturno-istorijskih, materijalnih i dobara bitnih za opstanak.
U sluajevima naruenog redovnog snabdevanja vodom zbog elementarnih nepogoda i
drugih nesrea, komunalna preduzea i druga privredna drutva, proizvoai i distributeri vode,
duni su da obezbede potrebne koliine vode, mere kontrolu ispravnosti vode i odravaju
sisteme za vodosnabdevanje. U vezi s tim, JLS evidentiraju, ureuju i vode brigu o alternativnim
mogunostima za vodosnabdevanje, a tab za vanredne situacije koordinira distribuciju vode i
angauje sve raspoloive kapacitete za transport i distribuciju vode.
Zatita i spasavanje ivotinja sprovodi se, prvenstveno, blagovremenim pripremama pravnih
lica i drugih organizacija koje se bave uzgojem stoke i proizvodnjom namirnica ivotinjskog
porekla, kao i osposobljavanjem vlasnika stoke za vrenje preventivnih mera i postupaka u
zatiti ivotinja. U sprovoenju neophodnih mera i akcija zatite i spasavanja ivotinja, angauju
se, prvenstveno, veterinarske organizacije i slube, pravna lica iz oblasti klanine industrije i
druga pravna lica i organizacije koje se bave uzgojem stoke, zatitom i skladitenjem namirnica
ivotinjskog porekla, kao i poljoprivredni proizvoai. U sluaju ugroenosti stonog fonda na
teritoriji zahvaenoj elementarnim nepogodama i drugim nesreama, tab za vanredne situacije
organizuje evakuaciju i zbrinjavanje stonog fonda.
Hitno uspostavljanje neophodnih slubi od javnog interesa podrazumeva preduzimanje
potrebnih mera i radnji za uspostavljanje njihove naruene funkcije, kao to su snabdevanje
neophodnim namirnicama, elektrinom i toplotnom energijom, gasom, usluge zdravstvene i
socijalne zatite, vodovoda i kanalizacije, saobraaja, PTT i druge usluge, u skladu sa planom
za zatitu i spasavanje u vanrednim situacijama JLS. Organi dravne uprave, organi autonomne

pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, pravna lica koja se bave navedenim
delatnostima duni su da obezbede njihovo funkcionisanje, u skladu sa zakonom, drugim
propisima i optim aktima.

Zavrno razmatranje
Oblast vanrednih situacija sveobuhvatno je ureena Zakonom, koji je matini za tu oblast.
Pojedina pitanja od znaaja za oblast vanrednih situacija (bezbednosna, ekoloka, i dr) ureena
su i posebnim zakonima. Npr. odredbama l. 15. i 57. Zakona o policiji ("Sl. glasnik RS", br.
101/2005, 63/2009 - odluka US i 92/2011) utvrene su posebne mere znaajne za zatitu
zdravlja i ivota ljudi i za spreavanje ugroavanja bezbednosti izazvanog elementarnim
nepogodama ili epidemijama. Te mere svode se na ovlaenja drave da u izuzetnim
sluajevima, poput aktuelne katastrofe, ogranii ili zabrani kretanje na odreenim podrujima,
zabrani nastanjivanje na odreenom podruju, naloi evakuaciju - naputanje odreenog
podruja ili objekta. I u celini posmatrano, navedena i slina ovlaenja dravnih i drugih organa
pruaju mogunosti za adekvatno suprotstavljanje katastrofi do koje je dolo usled
nezapamenih poplava.
Meutim, najvii vodostaji u istoriji osmatranja, nasipi koji tome nisu blagovremeno
prilagoavani (rekonstruisani), nesree i traume velikog broja ljudi (nastradalih, ugroenih,
spasilaca i drugih), enormne tete od poplava uprkos nadoveanskim naporima neposredno
pre, za vreme i posle njih, kao i druge injenice, otvaraju niz raznovrsnih pitanja, ukljuujui i
pravna. Nema sumnje da e se mnoge struke i nauke tim pitanjima jo dugo baviti i po
izuavanju ovih katastrofalnih poplava izvesti brojne zakljuke. Bilo bi dobro da ti zakljuci u
daleko veoj meri poslue budunosti i prevenciji (predvianju) nego da se po tradicionalnom
pristupu ogranie samo na objanjenje proteklih dogaaja i ve ustanovljenih fenomena.
Sa pravnog gledita jedno od znaajnijih je pitanje prava graana ugroenih poplavama koji su
pretrpeli materijalnu i nematerijalnu tetu. Vano je odmah uoiti da su u katastrofalnim
poplavama mnogima od njih bila ugroena lina i druga najvanija prava, zajemena i Ustavom
Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) - neprikosnovenost ljudskog dostojanstva
(lan 23), pravo na ivot (lan 24), nepovredivost fizikog i psihikog integriteta (lan 25), pravo
na bezbednost (lan 27), pravo na samostalno odluivanje o svojim pravima i obavezama (lan
37), sloboda kretanja i nastanjivanja (lan 39), nepovredivost stana (lan 40), pravo na imovinu
(lan 58), pravo na rad (lan 60), pravo na zdravu ivotnu sredinu (lan 74), i dr. U meri u kojoj
je to u datim okolnostima bilo mogue dravni organi i drugi subjekti sistema zatite i
spasavanja, meu kojima i veliki broj volontera, uinili su nemerljivo mnogo na zatiti navedenih
prava ugroenih. Meutim, valja uzeti u obzir i one ugroene koji su tu zatitu doiveli (u prvi
mah ili do kraja opasnosti) kao nepotrebno uplitanje u njihovu privatnost, lina i druga navedena
prava. Zamerke na njihov raun ne stoje ako se situacija u kojoj su se nali sagleda u (irem)
kontekstu uzroka zbog kojih pojedinac sve vie tei i sve tee uspeva da "pobegne" od
neposrednog okruenja (prenaseljenost, nepoverenje, i dr). Zbog toga je zahtev da se
privatnost potuje postao u svetu odavno uobiajen. Zbog toga ima pojedinaca koji ak i pravnu
regulativu i na njoj zasnovane mere nadlenih organa odbijaju kao nepotrebno uplitanje u
njihovu privatnost. Pravo samo donekle moe da utie na navedene uzroke, pre svega stalnim
doterivanjem (balansiranjem) odnosa izmeu ovlaenja nadlenih, s jedne strane, i prava
graana, s druge strane. Na te uzroke moe da se utie samo daleko irim pristupom, uz

uee brojnih struka i nauka iji bi doprinos bio dragocen i za buduu pripremu i primenu
zakona i drugih propisa.
Drugo znaajno pravno pitanje odnosi se na osiguranje od posledica poplava. Osnovano se
moe pretpostaviti da znaajna privatna imovina u poplavljenim podrujima nije bila osigurana. I
tu pravo samo donekle moe da utie na uzroke zbog kojih je kod nas est sluaj da vlasnici ne
osiguravaju svoju imovinu. Bez obzira to naem ugovornom pravu osiguranja predstoji
osavremenjavanje i reforma u kojoj e se preuzeti i prilagoditi neka od opteprihvaenih reenja
koja sada nedostaju, za veinu postojeih reenja ne stoji da su prevaziena. Stoga bi, pored
noveliranja pravne regulative, trebalo i na irem planu uiniti vie da se unapredi odnos prema
sopstvenoj imovini putem njenog osiguranja od poplava i drugih elementarnih nepogoda i
nesrea, naroito na potencijalno najugroenijim podrujima.
Tree, za pravnu ureenost oblasti vanrednih situacija bilo bi dobro da se to pre zaokrui i
preostala podzakonska regulativa. Od 30 ovlaenja za donoenje propisa na osnovu Zakona
kojim su ureene vanredne situacije realizovana su 22, a potrebno je da se realizuje jo osam
ovlaenja, i to da:
Vlada donese blie propise o:
- kriterijumima i nainu utvrivanja zdravstvene sposobnosti graana za uee u organima
i jedinicama civilne zatite - na osnovu lana 22. stav 5. Zakona;
- organizaciji i funkcionisanju sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obavetavanja i
uzbunjivanja - na osnovu lana 109. stav 4. Zakona.
Ministar unutranjih poslova donese blie propise o:
- posebnim merama za obezbeenje zatite i zdravlja pripadnika civilne zatite, lanova
jedinica, slubi i drugih operativnih sastava i udruenja koja se preduzimaju za vreme
njihovog angaovanja na zatiti i spasavanju od elementarnih nepogoda i drugih nesrea
- na osnovu lana 26. stav 6. Zakona;
- nainu odravanja sklonita i prilagoavanja komunalnih, saobraajnih i drugih podzemnih
objekata za sklanjanje stanovnitva - na osnovu lana 63. stav 4. Zakona;
- postupku obavetavanja i nainu razmene podataka sa drugim zemljama koje mogu biti
zahvaene udesom sa prekograninim efektima - na osnovu lana 77. stav 5. Zakona;
- procedurama u skladu sa kojima Nacionalni centar 112 i operativni centri 112 prikupljaju,
analiziraju, prate i obavetavaju nadlene organe i institucije o svim vrstama informacija
iz oblasti vanrednih situacija - na osnovu lana 105. stav 5. Zakona;
- tehnikim normativima za planiranje, izgradnju i odravanje sistema za uzbunjivanje - na
osnovu lana 105. stav 9. Zakona;
- planiranju i programiranju sistema zatite i spasavanja - na osnovu lana 129. stav 8.
Zakona.
Donoenje jednog broja od nedostajuih propisa uslovljeno je i prethodnim stvaranjem
potrebnih materijalnih i drugih uslova za njihovu primenu, to se moe zakljuiti i iz jo uvek
aktuelnog prikaza stanja u oblasti vanrednih situacija, sadranog u Nacionalnoj strategiji
zatite i spasavanja u vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", br. 86/2011). Prema tom

prikazu, a i praktino, jo predstoji uvoenje univerzalnog sistema "Broj 112 za hitne pozive".
Ukazuje se i da je neophodno "vee tehniko inoviranje i opremanje, kao i unapreenje
infrastrukturnog, informacionog i tehnolokog sistema uz primenu savremenih tehnologija i
standarda Evropske unije." Valja naglasiti da su u ovoj strategiji i drugi nedostaci postojeeg
sistema zatite i spasavanja objektivno prepoznati, a naroito i to da su i strateki ciljevi dobro
postavljeni. Trebalo bi ubrzati njihovo ostvarivanje.
Na kraju, razmere katastrofe koja nas je zadesila zahtevaju da se uzme u obzir i injenica da se
ekoloka situacija na planeti Zemlji pogorava. Zbog te injenice politika je prihvatila ekologiju i
nastala je ekoloka politika, koja se razvija u mnogim dravama. Dva principa zastupljena su u
toj politici, i to princip elastinosti koji se svodi na preduzimanje akcija posle nastanka problema,
i princip predostronosti koji podrazumeva da se potencijalne opasnosti otklanjaju odmah, pre
prerastanja u katastrofu. Velike rasprave vode se o prednostima i nedostacima ovih principa.
Prema jednom miljenju, "oba metaprincipa su za kreiranje ekoloke politike apstraktna, poto
su opti. Kljuno pitanje jeste ta podrazumevaju kada vlada treba da donese konkretne odluke
u razliitim sferama. Ako se desi ogromna katastrofa da je malo toga mogue uraditi da se
pobolja ex post situacija, onda je princip elastinosti pod velikom sumnjom. S druge strane, za
ideju predostronosti veliki izazov predstavlja definisanje nivoa rizika za razliite ljudske projekte
koji se ne moe tolerisati. Ako se usko tumai, onda bi uklanjanje svih rizika moglo da znai i
uklanjanje svih mogunosti." (Lane, J. E., Dravno upravljanje - razmatranje modela javne
uprave i javnog upravljanja, Beograd, 2012, str. 173).
Ovaj citat na kraju komentara moda nee biti od pomoi onima koji ve "sve znaju" o uzrocima
i posledicama aktuelne katastrofalne poplave, ali je injenica da tek predstoji tei put da se do
pravih saznanja doe i da se ona u predstojeem periodu iskoriste za spreavanje novih
katastrofalnih poplava koje bi mogle da ugroze Republiku Srbiju i njene graane.