REPUBLIKA SRBIJA

VISOKA KOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE

Studijski program:
Predmet: CNC tehnologije
Tema: CNC maina za obradu rezanjem
Godina studija:

SEMINARSKI RAD

Profesor:

Student:

Vranje, 2016 god.

Sadraj:
1) Glodalica

..... 2

2) Vrste glodalica ................5

2.1 Horizontalna glodalica ........5
2.2 Planska glodalica ........6
2.3 Univerzalna glodalica ....7
2.4 Vertikalna glodalica ..........8
2.5 CNC glodalica ...9
2.6 Kopirna glodalica . ......11
3) Glodanje

...............12

3.1 Podela glodanja

.........26
3.1.1 Obimno glodanje
......26
3.1.2 eono glodanje ..27
4) Zakljuak

.......29

5) Literatura

.......30

1) Glodalica:
Glodalica je ime za alatni stroj koji slui za izradu
solidnih materijala. Glodalice se dele sa obzirom na
orijentaciju glavnog okretnog alata odnosno vretena i to na:
vertikalne i horizontalne. Po veliini glodalice se proizvode
od malih strojeva koji se mogu namestiti na sto, te na
strojeva veliine vee sobe.
Glodalice se mogu upravljati: runo i automatski.
Automatsko upravljanje moe biti mehaniko ili digitalno
rabljenjem raunara (CNC - engl. Computer Numerical
Control). Glodalice su alatni strojevi za strojnu
obradu odvajanjem estica pomou kojih se rezanjem
obrauju delovi preteno ravnog oblika (poravnavanja,
utori, ljebovi), te profili, navoji, zubi. Glavno pokretanje je
uvek rotaciono, dok je pojedinacno pokretanje pravocrtnog ili
krunog oblika i uvek je okomito ili pod nekim uglom na osi
rotacije.
Glodanje je nakon tokarenja najvaniji postupak obrade
metala skidanjem estica. Tim postupkom moemo obraditi
ravne ploe, prizmatine ljebove i utore, zupanike, navoje,
te uzduno i prostorno profilirane povrine. Glodanje je
postupak obrade skidanjem estica kod kojeg alat obavlja
glavno pokretanje. Posmino pokretanje je uvek pod nekim
uglom u odnosu na osi rotacije alata i obavlja ga ili obradak
ili alat. Obavlja se alatima s vie jednakih otrica ili sa
sastavljenim alatima. Sve otrice toga alata nisu istodobno u
zahvatu. Zato je glodanje sloenija operacija od struganje
ili buenja zbog veeg broja otrica alata i zbog promenjivog
preseka strugotine koju skida pojedini zub za vreme obrade.
2

Zubi glodala dolaze jedan za drugim u zahvat s materijalom i

za vreme zahvata jako se menja optereenje zuba.
Glodalo slui za raznoliku upotrebu obrade materijala
odvajanjem estica, npr. za poravnavanje, izradu
prizmatinih rubova, izradu epova, depova, izrezivanje,
urezivanje, prerezivanje, izradu razliitih utora
na osovinama, izradu zubaca zupanika, za
rezanje navoja itd. Zbog toga je i oblik glodala raznolik.
Glodalica je pregledana od strane ovlaene institucije i
postoji odgovarajui struni nalaz. Postoji uputstvo za
rukovanje i bezbedan rad, kao i uputstvo za odravanje
glodalice na srpskom jeziku. Na glodalici, niti u njenoj blizini
nije postavljen izvod iz uputstva. Na glodalici postoji
instalacija za dovod tenosti za hlaenje. Sakupljanje
tenosti vri se u rezervoaru poredglodalice. Pranjenje istog
vri se runo.
Grejanje objekta se vri preko elektrinih kalorifera sa
usmerivaim vazduha u vidu aluzina. Utvreno je da
grejanje nije adekvatno zbog poddimenzionisanog
kapaciteta kalorifera i otkaza pojedinih grejaa. Ventilacija
prostorije se vri povremeno prirodnom cirkulacijom: otvaranjem prozora i vrata.

Buka u pogonu povremeno prelazi dozvoljeni nivo. Pomone

prostorije ( toaleti, garderobe, trpezarija ) su na propisnoj
udaljenosti od radnog mesta i snabdevene su adekvatnom
opremom. Radni komadi se do radnog mesta dopremaju u
metalnim sanducima uz pomo elektro viljukara i na isti
nain se otpremaju obraeni komadi. U objektu postoji
pravilno obeleen transportni put za kretanje viljukara.
Glodalica je smetena u pogonu za mainsku obradu sa vie
drugih maina za obradu metala rezanjem. Objekat u koji je
smeten pogon je odgovarajuih karakteristika (visina,
slobodan prostor i slobodna zapremina po zaposlenom). Pod
je betonski sa ravnom i glatkom povrinom delimino
zamaen od ulja. Pojedini tehniki otvori u podu nisu
adekvatno zatieni. Osvetljenje u objektu je opte i to
prirodno (preko prozora) i vetako (ivine sijalice). Vetako
osvetljenje je neodgovarajue usled veeg broja pregorelih
sijalica.

2) Vrste glodalica:
Glodalice se dele prema poloaju glavnog radnog vretena na
horizontalne i vertikalne, dok su ostale u podskupovima.
Postoje sledee vrste glodalica:
- Horizontalna glodalica;
- Planska glodalica;
- Univerzalna glodalica;
- Vertikalna glodalica;
- Kopirna glodalica;
- CNC glodalica.
2.1 Horizontalna glodalica:
Horizontalna glodalica se naziva i konzolna glodalica ili
jednostavno glodalica. Slui za obradu obodnim glodanjem
(jednosmernim ili viesmernim). Glodalo se upinje u
horizontalno (vodoravno) vratilo i obavlja glavno pokretanje.
Obradak je stegnut na radnom stolu koji obavlja pojedinano
pokretanje.

1. baza ili osnova; 2. stub; 3. koleno; 4. i 5. radni sto (x-osa

vodilica je ukljuena); 6. nosa vretena; 7. vreteno s
glodalom.
2.2 Planska glodalica:
Planska glodalica je podgrupa horizontalne glodalice. Ime je
dobila jer se na njima najee glodaju ravne horizontalne
ploe. Ima krutu konstrukciju i visoku produktivnost.
Izvedena je tako da se radni sto po vodilicama na kuitu
moe pokretati samo uzduno.

Brusilica planska MY820

Opis planske brusilice MY820:
Dimenzije stola: 480200mm
Hod stola: 530220mm
Udaljenost stola od centra osovine: 450mm
Vodilice: dvostruki V tip
Hod po okretaju (popreno): 2.5mm
Najmanji pomak (popreno): 0.02mm
6

Hod po okretaju (uzduno): 1.25mm

Najmanji pomak (uzduno): 0.01mm
Broj okretaja (50Hz): 2850
Snaga motora: 1100W
Motor hidraulike: 1500W
Radni pritisak: 3Mpa
Kapacitet rezervoara: 80L
Masa stroja: 750kg
Dimenzije stroja: 168011401800mm
2.3 Univerzalna glodalica:
Univerzalna glodalica izvodi se slino kao i horizontalna
glodalica, ali ima radni sto koji se osim uzduno, moe
pokretati i popreno i oko svoje vertikalne ose. To se postie
ugradnjom krunih ljeba za voenje.

Univerzalna brusilica busilice i glodala EPP-32N

7

Opis univerzalne brusilice busilice i glodala EPP-32N:

Uzduni posmak stola: 120 mm
Popreni posmak stola: 135 mm
Zakretni ugao glave brusa: 360
Dodirni ugao: 90 - 180
Dimenzije brusa: 125x50x31.75 mm
Brzina brusa: 3600 o/min
Motor: 380V
Teina: neto 95 kg bruto 120 kg
Mere pakovanja: 800x550x670 mm
2.4 Vertikalna glodalica:
Vertikalna glodalica se izvodi tako da joj osa glodala stoji
vertikalno (okomito), dok je ostali deo stroja jednak
horizontalnim glodalicama. Pogodne su za eono glodanje,
glodanje ljeba, kanala, rubova ljebovnim glodalima,
profilno glodanje.

1. glodalo; 2. vreteno; 3. gornji prenos i nosa vretena; 4.

stub; 5. sto; 6. Y-koordinata vodilica; 7. koleno; 8. baza; 9.
prekida vretena; 10. ruica menjaa brzine vretena; 11.
poluga brzine vretena; 12. rezervoar za ulje.
2.5 CNC glodalica:
CNC (engl. Computer Numerical Control) glodalica se
upravlja programski. Moe imati vieosno upravljanje, ime
je mogue izraditi najsloenije obratke u jednom stezanju.

HAAS CNC Glodalica TM-2HE Toolroom mill

Opis HAAS CNC Glodalice TM-2HE Toolroom mill:

Tip motora: Elektrian.
Godina proizvodnje: 2007.
Alati uz glodalicu:
1. Konusni nosai alata - 19 komada
- sa borfuterom 0-20 4 komada
- sa elastinim aurama 8 komada
- za razne glave 7 komada
2. Elastine aure od 0... 38 komada
3. Rezervni prikljuni rafovi za konus 11 komada
Spisak alata:
10

1. Glava sa glodalom fi 50mm sa izmenjivim ploicama(za

aluminijum) - 1kom
2. Glodalo za radijus R20mm - 2 komada
3. Alata za centriranje(take G) polazna
4. Zabuivai razni
5. Ureznici mainski od 3 - 10 mm (uglavnom za aluminijum)
6. Glodala od 3-16mm (dvoperna, troperna i etvoroperna ) uglavnom od vidije
7. Burgije razne sitne

2.6 Kopirna glodalica:

Kopirna glodalica slui iskljuivo za kopiranje pomou
kopirnog ureaja, koji sondom prelazi po modelu (abloni).

11

Elektropneumatska kopirna glodalica - Alfa I

Opis elektropneumatske kopirne glodalice - Alfa I:
Trofazni motor 1,1 kW, 2800 o/min, 220 380 V 50 Hz,
Broj obrtaja glodala 12000 o/min, Z= 130 mm, X= 300 mm,
Y= 150 mm, 2 mehanicka ticala za 3 razlicita precnika,
Precnik stezne cahure 8 mm Radni pritisak 6 8 bar.

3) Glodanje:
Glodanje je nakon struganja najvaniji postupak obrade
metala skidanjem estica. Tim postupkom moemo obraditi
ravne ploe, prizmatine ljebove i utore, zupanike, navoje,
12

te uzduno i prostorno profilirane povrine. Glodanje je

postupak obrade skidanjem estica kod kojeg alat obavlja
glavno pokretanje. Pojedinano pokretanje je uvek pod
nekim uglom u odnosu na ose rotacije alata i obavlja ga ili
obradak ili alat. Obavlja se alatima s vie jednakih otrica ili
sa sastavljenim alatima. Sve otrice toga alata nisu
istovremeno u zahvatu. Zato je glodanje sloenija operacija
od struganja ili buenja zbog veeg broja otrica alata i zbog
promenjivog preseka strugotine koju skida pojedini zub za
vreme obrade. Zubi glodala dolaze jedan za drugim u zahvat
s materijalom i za vreme zahvata jako se menja optereenje
zuba.
Obrada glodanjem je postupak obrade ravnih povrina,
ljebova, profilisanih (fazonskih) kontura, povrina
specijalnog i sloenog oblika.
Glavno kretanje je obrtno kretanje alata definisano brzinom
rezanja V, m/min.
Pomono kretanje je:
pravolinijsko kretanje predmeta obrade i/ili alata i odreeno
je brzinom pomonog kretanja (Vp = nS, mm/min aksijalnim pomeranjem u jedinici vremena),
moe biti definisano korakom po zubu (S1, mm/z aksijalnim pomeranjem za jedan zub alata) i korakom (S,
mm/o - aksijalnim pomeranjem za jedan obrt alata).
Prema smeru meusobnih kretanja alata i predmeta obrade
razlikuju se dva postupka obrade glodanjem i to obrada:
1. Istosmernim glodanjem
2. Suprotno smernim glodanjem.
Pored toga kod istosmernog glodanja debljina strugotine se
13

menja od maksimalne vrednosti do nule, a kod suprotno

smernog od nule do maksimalne vrednosti hmax.
Prema rasporedu reznih elemenata alata razlikuju se dva
postupka obrade glodanjem:
1. obimno glodanje
2. eono glodanje.
Koraci kod odabira alata i reima rada iz kataloga alata.
Odabir naina glodanja:
- eono glodanje
- obodno glodanje
- glodanje ruba
- profilno glodanje
- utorno glodanje
Osnovni geometrijski parametri obrade glodanjem:
- dubina rezanja,
- irine glodanja,
- ugao kontakta,
- ugao zahvata,
- irina i
- debljina reznog sloja - strugotine, trenutna, srednja i
maksimalna.

Osnovne operacije u obradi glodanjem su obrada:

1. ravnih povrina,
2. krivolinijskih kontura,
3. povrina specijalnog oblika i
4. povrina sloenog oblika.

14

Obrada ravnih povrina je obrada: horizontalnih, vertikalnih

ili nagnutih povrina, izrada kanala i ljebova na ravnim i
cilindrinim povrinama (ljebova za klin), usecanje i
odsecanje, obrada stepenastih povrina i sl.
Obrada krivolinijskih kontura je obrada profilisanih povrina,
ispupenja, udubljenja, zaobljenja, zavojnih ljebova,
sloenih kontura i sl.
Izrada i obrada povrina specijalnog oblika glodanjem je
izrada T - ljebova, profila prizmi, ljebova u vidu lastinog
repa, povrina sa veim brojem stepenica, pravolinijskih i
krivolinijskih ljebova itd.
Izrada i obrada povrina sloenog oblika glodanjem je izrada
zupanika, navoja, oljebljenih vratila, gravura alata za
kovanje, livenje u kokilama, presovanje itd.
Proizvodne operacije obrade glodanjem se esto
razvrstavaju i prema vrsti i obliku glodala koje se koristi pri
obradi na glodanje:
1. valjkastim glodalima,
2. eonim glodalima,
3. vretenastim glodalima,
4. koturastim glodalima itd.

Podela glodala se moe izvriti na vie naina.

Po nainu izrade razlikuju se:
glodala sa glodanim zubima
glodala sa podstruganim - podbruenim zubima
glodala sa umetnutim zubima

15

Prema obliku glodala se mogu svrstati u tri grupe:

Glodala sa drkom:
- vretenasta glodala
- glodala za lebove
Glodala sa otvorom:
- valjkasta
- koturasta
- testerasta
- eona valjkasta
- ugaona
- profilna i dr.
Glodake glave:
Prema obliku zuba glodala mogu biti:
sa pravim zubima
sa ukrtenim zubima
glodala sa zavojnim zubima
Po smeru obrtanja u radu glodala mogu biti:
desnorezna
levorezna
Po materijalu koji se koristi za rezni deo glodala mogi
biti:
od brzoreznog elika
sa ploicama od tvrdog metala
Glodala od brzoreznog elika.
Valjkasta glodala sa glodanim zubima se izrauju od
brzoreznog elika.
Primena: obradu ravnih povrina.

16

irina im je vea od spoljanjeg prenika, a mogu biti sa

pravim, kosim i zavojnim zubima (zavojni zubi obezbeuju
povoljnije uslove rada).
Zubi se izrauju glodanjem na telu valjkastog oblika od
brzoreznog elika, a centralni otvor u telu slui za
postavljanje glodala na glavno vreteno glodalice ili nosa u
obliku trna.
Namena:
izrada ljebova, kanala i obradu ravnih povrina.
Izrauju se iscela sa drkom, koja moe biti cilindrina,
konina sa ukom i sa navojem u otvoru drke. Na obimu i
elu reznog dela nalaze se rezne ivice (zubi), a sam rezni
deo je izraen od brzoreznog elika.
eono valjkasto glodalo:
izraeno iscela od brzoreznog elika
ima zube po elu i omotau i
primenjuje se za obradu ravnih povrina, zidova ljebova i
slino.
Ugaona glodala se primenjuju kodizrade alata (glodala sa
glodanim zubima) i kod glodanja ljebova odgovarajueg
oblika. Mogu biti jednostrana i dvostrana, a mogu se ubrojiti i
u profilna.
Testerasta glodala:
Karakteristika testerastih glodala jeste da je irina samog
glodala mnogo manja od prenika godala. Njima se mogu
izraivati razni ljebovi, ukopavati kanali i dr.
Osim eono valjkastih glodala iz jednog komada (iscela) od
brzoreznog elika, ova glodala se izrauju i sa umetnutim
noevima od brzoreznog elika.

17

Glodala sa ploicama od tvrdog metala.

Iz ove grupe glodala izdvojiemo:
koturasta, profilna, sferna, eona, valjkasta, testerasta,
specijalna glodala i glodake glave.
Glave za glodanje (glodake glave) se koriste pri obradi
ravnih povrina vee irine kada se trai vei uinak obrade.
Sastoje se od tela (glave), u koju se ugrauju noevi od
brzoreznog elika ili sa lemljenim ploicama od tvrdog
metala ili izmenljive ploice od tvrdog metala.
Glodake glave.
Ploice se za telo glodala mogu privrstiti kao i kod
strugarskih noeva na cetiri osnovna naina:
1. stezanjem odozgo,
2. stezanjem preko otvora,
3. stezanjem odozgo i
4. preko otvora i
5. stezanje vijkom.
Glodala spadaju u grupu viesenih alata, to znai da imaju
vei broj reznih elemenata (zuba), a time i vei broj reznih
ivica.

Maine u obradi glodanjem ili glodalice se, prema

konstruktivnom reenju, dele na:
1. konzolne (horizontalne, vertikalne i univerzalne,

18

2. bezkonzolne (posteljne) - horizontalne, vertikalne i

univerzalne,
3. glodalice specijalne namene (alatne, kopirne, agregatne,
programske,
odvalne, glodalice za navoj i sl.).
Horizontalne glodalice se koriste za obradu ravnih povrina,
povrina specijalnog oblika, izradu zupanika pojedinanim
rezanjem, izradu dugohodih zavojnica i sl.
Kod konzolnih glodalica kretanja u uzdunom, poprenom i
vertikalnom pravcu (pravcu osa X, Y i Z) izvodi radni sto,
tako da je krutost i stabilnost radnog stola, predmeta obrade
relativno niska.
Osnovni elementi horizontalnih konzolnih glodalica su:
1. radno vreteno,
2. radni sto,
3. jedinica za glavno kretanje (pogonski elektromotor i
prenosnik glavnog kretanja),
4. jedinica za pomono kretanje (pogonski elektromotor,
prenosnik pomonog kretanja i sistem prenosnika tipa
navojno vreteno - navrtka), postolje,
5. sistem upravljanja (komandna tabla, ruice, poluge i sl.),
sistem za podmazivanje, sistem za hlaenje i podmazivanje i
sl.

Bezkonzolne (posteljne) glodalice

1. obezbeuju visoku krutost i stabilnost radnog stola,
2. izvodi dva kretanja (u uzdunom i poprenom ili
vertikalnom pravcu, pravcu osa Y i X ili Z),
19

3. nosa alata izvodi jedno kretanja u vertikalnom ili

poprenom pravcu, pravcu ose Z ili X.
Najnoviji tipovi glodalica se izrauju sa jednim kretanjem
radnog stola, uzdunim kretanjem, dok ostala dva kretanja
izvodi nosa alata.
Osnovne eksploatacione karakteristike glodalica su:
1. pogonska snaga maine P i mehaniki stepen iskorienja
snage,
2. raspon brojeva obrta nmin - nmax i geometrijski faktor
promene prenosnika glavnog kretanja n,
3. raspon brzina pomonog kretanja Vpmin - Vpmax i
geometrijski faktor promene prenosnika pomonog kretanja
S,
4. maksimalna duina hoda radnog stola u pravcu sve tri
ose,
5. koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk,
6. gabariti predmeta obrade,
7. broj radnih vretena kod vievrtenih glodalica i sl.
Univerzalne alatne glodalice, sa horizontalnim i vertikalnim
radnim vretenom, se koriste za izradu reznih alata, alata za
kovanje, presovanje i sl. Konstruktivno su tako formirane da
obezbeuju obrtanje radnog stola oko jedne ili dve ose i
obrtanje nosaa alata (glavnog vretena) u cilju postavljanja
vertikalnog radnog vretena pod odreenim uglom.
Snabdevene su i ureajima za buenje i rendisanje, tako da
mogu raditi i kao builice ili rendisaljke, to znatno proiruje
nomenklaturu proizvodnih operacija.
Kopirne glodalice su namenjene su za obradu krivolinijskih
kontura i profilisanih povrina.
Poseduju dva paralelna vretena od kojih je vreteno glavno
vreteno sa glodalom, a vreteno se koristi za smetaj
kopirnog iljka. Kopirni ureaj radi na hidraulinom ili
20

elektrinom principu i obezbeuje prenos kretanja od

kopirnog iljka do alata, tako da alat izvodi ista kretanja kao i
kopirni iljak.
Sutina programskog upravljanja se sastoji u automatskom
upravljanju radnim organima maine po unapred
zadatom redosledu kretanja, bez uea radnika.
Redosled rada pojedinih organa maine je definisan
programom koji se unosi u upravljaku jedinicu glodalice.
Bosch nudi kompaktan, jasno strukturisani program glodala
za mnogo primena. I to sa privlanim odnosom kvaliteta i
cene. Bosch GOF-CE povrinske glodalice istiu se snagom
i preciznou. Zajedno sa novim glodalima i standardnim
primenama nude potpunu kompetenciju sistema.
Bosch glodala - Za standardne primene u radionici i na
gradilitu. Sve u trajnom kvalitetu od tvrdog metala i sve sa
osovinama od 8 i 12 mm. Transparentna struktura ponude:
glodala za prolisanje i glodala za spajanje.
Privlano je kada se spoje ekonominost i kvalitet. Sva
Bosch glodala poseduju kvalitetne otrice od tvrdog metala,
optimizovanu reznu geometriju i precizno bruenje koje se
odlikuje dugim iskustvom. Korisnost lei u tanosti
poklapanja i dugom veku trajanja.
Sa jednom ili dve otrice?
Glodala sa vrlo malim prenicima konstruisana su - za bolje
izbacivanje strugotina sa jednom otricom. Glodala sa dve
otrice odgovaraju za srednje i velike prenike.
Bezbedna duina stezanja:
Oznaka na drci pokazuje traenu duinu stezanja.
Radna duina u skladu sa tritem:
21

Radna duina glodala prilagoena je nazivnoj debljini ploa

od masivnog drveta i drvenih materijala, do 25 mm. Do 38
mm sa naroito dugim glodalima.
Proraunata bezbednost:
Merodavne karakteristike konstrukcije za ist rad sa malim
povratnim udarcem:
a) Ogranienje meuprostora za strugotine
b) Ogranienje debljine strugotine: maks. 1,1mm
Kvalitet je usko povezan sa mogunostima elektrinih alata i
preciznou glodala. Uz to dolaze vrednosti iskustva koje se
u korist kupca dalje komuniciraju i prosleuju.
Glodanje radnog predmeta sa etiri strane:
1 + 2: prvo glodanje eonih strana
3 + 4: zatim glodanje uzdunih ivica paralelno uz vlakno
Prednost: uglovi koji su se odlomili kod glodanja eonih
strana mogu da se isprave.
Glodanje zaobljenih ivica:
Prikladna pomagala za isto glodanje: rukavac voice,
voica sa kuglinim leajem ili ablon sa aurom za
kopiranje.

Rizici kod rada bez graninika:

Kada se povrinska glodalica povlai prema korisniku,
pomie se na desno. Kada se povrinska glodalica gura od
korisnika, pomie se na levo.

22

Glodanje sa letvom graninika i glodanje lebova:

Pravi smer pomaka odluuje o kvalitetu.
Glodanje sa letvom graninika: guranje povrinske glodalice.
Glodanje lebova: glodanje u suprotnom smeru hoda.
Sigurno glodanje u suprotnom smeru hoda:
Kod glodanja u suprotnom smeru hoda povlai se graninik
nasuprot radnom predmetu: bezbedna i ista obrada.
Nesigurno glodanje u smeru hoda:
Kod glodanja u smeru hoda ureaj se pritie od radnog
predmeta: neisti rubovi, rizik pomeranja ureaja u stranu.
Oblici za prolisanje.
Glodala za zaobljavanje:
- Za zaobljavanje ivica, npr. na prozorima, ormarima, stonim
ploama, regalima,
okvirima kamina.
- Sa voicom sa kuglinim leajem za jednostavno voenje
direktno na radnom predmetu bez ablona. Glodalo za
zaobljavanje sa voicom sa kuglinim leajem, sa dve
otrice, tvrdi metal.
- Pogodno za masivno drvo kao to je smrekovina, bukovina,
hrastovina, jovovina
i abrazivne materijale.

Glodalo za poluokrugle kanale:

- Za proizvodnju ivinih prola, spojeva arkom sa
poluokruglim kanalima, dekorativnim ukrasnim lebovima,
lebova za ceenje, strukturisanje povrina i za primenu u
glodalicama za kopiranje.

23

- Sa voicom sa kuglinim leajem za jednostavno voenje

direktno na radnom predmetu bez ablona.
Glodala za prole:
-Za proizvodnju ivica radnih predmeta na korpusima, polica
ormana, okvire, ali i za oblikovanje venaca i okvirnih prola.
- Sa voicom sa kuglinim leajem za jednostavno voenje
na radnom predmetu.
Glodalo za skoavanje ivica:
- Za skoavanje ivica pravilno oblikovanih ili zaobljenih
radnih predmeta.
- Za izradu nih lebova slova i dekorativnih ukrasnih
lebova.
- Sa voicom sa kuglinim leajem za jednostavno voenje
direktno na radnom predmetu bez ablona.
Glodalo za skoavanje ivica sa voicom sa kuglinim
leajem, sa dve otrice, tvrdi metal - pogodno za masivno
drvo i ploaste materijale.
Glodalo za V-kanale:
- Za imitaciju rezbarenja urezivanjem i za gravuru slova
- Za glodanje dekorativnih ukrasnih lebova
- Kod korienja paralelnog graninika ili aure za kopiranje
pogodno i za skoavanje ivica.
Glodalo za V-lebove, sa dve otrice, tvrdi metal:
- 60/90 iljati ugao,
- Pogodno za masivno drvo.
Glodalo etvrtinskog tapa:
- Za dekorativno prolisanje povrina kod izrade nametaja
ili enterijera.
- Za imitaciju spojeva pero-utor u povrinama masivnog
drveta uz nepotpuno iskoriavanje radne duine glodala.

24

- Za imitaciju okvirnih konstrukcija sa punjenjem uz potpuno

iskoriavanje radne duine glodala.
Glodalo etvrtinskog tapa, sa jednom otricom, tvrdi metal pogodno za masivno drvo i abrazivne materijale.
Glodanje je postupak obrade odvajanjem estica koji spada
u postupke obrade alatima odreene geometrije otrice s
promjenjivim presekom odvojene estice. Izvodi se na
alatnim strojevima, glodalicama, pri emu glavno gibanje, i to
rotacijsko kontinuirano pripada alatu, a po smino gibanje
koje je kontinuirano, proizvoljnog oblika i smera, pripada
obratku.
Alat za glodanje je glodalo odreene geometrije reznog dela
s vie glavnih reznih otrica koje se nalaze na zubima
glodala i mogu biti smetene ili na obodnoj ili na obodnoj
ieonoj ploi glodala. Rezne otrice glodala s obratkom
periodino ulaze u zahvat i izlaze iz njega tako da im je
dinamiko optereenje jedno od osnovnih obeleja koje se
menja za vrijeme rada, od trenutka poetka rezanja do
trenutka izlaska otrice iz materijala.
U pogledu kinematike i dinamike rada glodanje je jedno od
najsloenijih postupaka za razliku od tokarenja, buenja,
blanjanja i slinih postupaka. Glodanjem se postiu klase
hrapavosti od N5 do N12, odnosno srednje aritmetiko
odstupanje profila. Rad od 0,4 do 50m.

U ovom pokuaju dobijena je kvaliteta obraene povrine

N6. Ovim postupkom obrade postie se visoka proizvodnost
strojne obrade iiroka iskoristivost userijskoj i masovnoj
proizvodnji. Obrauju se dijelovi sa sloenim prostornim
konfiguracijama, razni utori i lebovi, zupanici (konusni i
25

cilindrini), puni vijci i puna kola, zavojne povrine razliitih

oblika, vanjski i unutranji navoji itd.
Glodanje je postupak obrade odvajanjem estica (rezanjem)
obradnih povrina proizvoljnih oblika.
Osa okretanja glavnog kretanja zadrava svoj poloaj prema
alatu bez obzira na smer brzine posminog kretanja.
Alat za glodanje glodalo geometrije reznog dela, s vie
glavnih reznih otrica koje se nalaze na zubima glodala.
Rezne otrice periodino ulaze u zahvat s obratkom i izlaze
iz njega tako da im je dinamiko optereenje jedno od
osnovnih obileja.
Istovremeno je u zahvatu s obratkom samo nekoliko reznih
otrica.

3.1 Podela glodanja:

Prema kombinaciji glavnog i posminog pokretanja, glodanje
se deli na obodno glodanje i eono glodanje.

26

3.1.1 Obimno glodanje:

Obimno glodanje moe biti pravolinijsko glodanje i kruno
glodanje. Kod pravolinijskog glodanja skidanje estica
obavlja se obodom glodala koje izvodi glavno pokretanje,
dok je posmak pravolinijski. Plono glodanje se dijeli na:
Protusmjerno glodanje (konvencionalno glodanje). Rotacija
alata (glavno pokretanje) je u obrnutom smeru od smera
posmaka. Strugotina se stvara od malog prema veem
preseku. Sile koje nastaju prilikom glodanja su prema gore i
ele izbiti obradak iz stezne naprave.
Jednosmerno glodanje. Rotacija alata (glavno gibanje) je u
istom smeru kao smer posmaka. Strugotina se stvara od
veeg prema najmanjem preseku. Sile koje nastaju prilikom
glodanja su prema dole i ele zabiti obradak u kripac.
Kod obodnog krunog glodanja skidanje estica obavlja se
obodom glodala koje izvodi glavno pokretanje, dok je
posmak kruni. Zavisno o izgledu alata i smetaju obratka
kruno glodanje moe biti vanjsko, unutarnje ili obilazno.

3.1.2 eono glodanje:

eono glodanje skida estice materijala zubima koji su
smeteni na elu glodala ili glave alata i moe
biti simetrino i nesimetrino. Kod simetrinog glodanja alat
27

obrauje celom irinom prolaz alata jednak je preniku

alata. Nesimetrino glodanje ima trag alata manji od
prenika glodala. Prstasta glodala osim za eono
poravnavanje slue za obradu rubova, utora, depova,
profila.

4) Zakljuak:
Glodalica je smetena u pogonu za mainsku obradu sa vie
drugih maina za obradu metala rezanjem. Objekat u koji je

28

smeten pogon je odgovarajuih karakteristika (visina,

slobodan prostor i slobodna zapremina po zaposlenom).
Pod je betonski sa ravnom i glatkom povrinom delimino
zamaen od ulja i SHP-a. Pojedini tehniki otvoriu podu
nisu adekvatno zatieni. Osvetljenje u objektu je opte i to
prirodno (preko prozora) i vetako (ivine sijalice). Vetako
osvetljenje jeneodgovarajue usled veeg broja pregotrelih
sijalica.
Grejanje objekta se vri preko elektrinih kalorifera sa
usmerivaim vazduha u vidu aluzina. Utvreno je
dagrejanje nije adekvatno zbog poddimenzionisanog
kapaciteta kalorifera i otkaza pojedinih grejaa. Ventilacija
prostorije se vri povremeno prirodnom cirkulacijom otvaranjem prozora i vrata.
Buka u pogonu povremeno prelazi dozvoljeni nivo.Pomone prostorije ( toaleti, garderobe,trpezarija ) su na
propisnoj udaljenosti od radnog mesta i snabdevene
suadekvatnom opremom.
Radni komadi se do radnog mesta dopremaju u metalnim
sanducima uz pomo elektro viljukara i na isti nainse
otpremaju obraeni komadi.

U objektu postoji pravilno obeleen transportni put za

kretanje viljukara. Glodalica je pregledana od strane
ovlaene institucije i postoji odgovarajui struni nalaz.

29

Postoji uputstvo za rukovanje i bezbedan rad, kao i uputstvo

za odravanje glodalice na srpskom jeziku. Naglodalici, niti u
njenoj blizini nije postavljen izvod iz uputstva.
Na glodalici postoji instalacija za dovod tenosti za hlaenje.
Sakupljanje tenosti vri se u rezervoaru poredglodalice.
Pranjenje istog vri se runo.

5) Literatura:

30

1. "Alatni strojevi I", dipl. ing. strojarstva Ivo Slade,

www.cnt.tesla.hr, 2012.
2. "Obrada materijala II", dipl. ing. strojarstva Ivo Slade,
www.cnt.tesla.hr, 2012.
3. "Tehnika enciklopedija", glavni urednik Hrvoje Poar,
Grafiki zavod Hrvatske, 1987.
4. "Strojarski prirunik", Bojan Kraut, Tehnika knjiga Zagreb
2009.
5. http://sr.scribd.com/doc/86870674/glodalica-1
6. http://www.bosch-pt.rs/download/ACC_ROUTING_RSsr.pdf

31