Izuavanje materijalne kulture Uvodno predavanje

Etnologija kao nauka o narodu

-srpska etnologija nastaje u XIX veku, i slino etnologiji u ex YU bila je nacionalno orijentisana
nauka koja pre svega izuava seljatvo
Korene toj praksi treba traiti u romatiarskoj paradigmi.
-kolektivni identitet i emocije
Romantizam je bio orijentisan ka kolektivnom entitetu. Prema Herderovom uenju svaki narod je
definisan kao organska, mitska zajednica, ima samo njemu svojstvene vrednosti, obiaje, jezik i duh
(Volksgeist) koji treba da budu prouavani. Narodni duh nije mogao opstati ako je bio izloen
stranim uticajima i u urbanim podrujima tako da je prouavanje seljatva, narodne kulture, obiaja
postalo osnovni predmet prouavanja romatniara.
-ist narodni duh mogao je da opstane samo u selima kao izolovanim, nekontaminiranim
podrujima
Romantiarsku paradigmu u srpsku nauku uvodi Vuk Karadi. Uvia de nema srpskih elemenata u
urbanoj kulturi, nego uglavnom turskih, orijentalnih, te pokree istraivanje i skuplja umotvorine sa
sela(u gradovima gotovo da nema srpske tradicije). Za njim romantiarskim stopama idu Jovan
Cviji, te prvi kolovani etnolozi Jovan Erdeljanovi i Tihomir orevi. Primarni zadatak bio je da
se rekonstruie narodna kultura , dok je Cviji kao antropogeograf nastojao da utvrdi povezanost
geografije i kulture to jest prilagoavanje kulture ekosistema. Nastoji da utvrdi rasprostranjenost
pojedinih kulturnih krugova, uticaja prirodne sredine, metanastazika kretanja(velike migracije),
granice rasprostranjenosti kulturnih areala.
-Prva etnologija nije bila naroito teorijski razvijena iako su orevi i Erdeljanovi koristili teze
vezane za difuzionizam i evolucionizam
Stanje u srpskoj etnologiji pre 1945.
Karakteristina je ne upotreba teorijskih podloga. Sledila je osnovne postavke evolucionizma
(Erdeljanovi), difuzionizma( orevi).
Za vreme rata osnovnim teorijskim paradigmama pridruili su se istorijski materijalizam (. Kulii
i mali broj njegovih sledbenika) i funkcionalizam (M. Filipovi).
Socijalistiki reim je bio rezervisan prema etnologiji kao nacionalno orijentisanoj nauci. Srpska
etnologija je u ovom periodu(do 70ih) stagnirala kako u teorijskom-metodolokom pogledu tako i u
izboru tema(etnolozi su koristili zastarele upitnike, a tradicionalna kultura je nepovratno nestajala).
Etnolozi i dalje okrenuti istraivanju tradicije sela i prolosti. U toku su velike promene na selu,
migracije i izmena strukture naselja ali one nisu bile nauno obraivane.
Izuzeci:
1.Izuavanje partizanskih pesama u okviru folkloristike(jasan cilj: prouavanjem ovih pesama
pisanih u desetercu, tradicionalnom obliku srpske pesme, navodi se da partizanski pokret pripada
naoj tradiciji a sve u svrhu lake tranzicije iz seljatva u fabriko radnitvo.
2. prouavanje varoica u Srbiji ali na vrlo tradicionalan nain okrenut ka elementima stare kulture
dok su savremene tekovine bile zanemarene(nema napretka)
Takvo stanje je trajalo do 1975 kada dolazi do vee liberalizacije jugoslovenskog drutva
koja doputa intelektualnu kritiku. Pisalo se sve i svata. U to vreme srpska etnologija se okree
prema stranim teorijskim paradigmama kako zapadnjakim tako i sovjetskim. Bila je aktuelna
funkcionalna analiza (klasina, revidirani oblici, strukturalizam, semiologija Rolana Barta, ruska
semiotska kola, Sovjetske etno-genetske studije, teorije nacionalizma itd.). Prihvatanje ovih
1

paradigmi podrazumevalo je usvajanje prateih klasifikacija u odnosu izmeu kategorija. Jedan od

estih naina podele kulture na analitike kategorije bio je na:
duhovnu (idejni nivo- pre svega religija),
socijalnu/drutvenu (struktura i drutvena dinamika),
materijalnu (materijalizacija naina ivota)
Materijalna kultura i antropologija
Ona je bila kamen temeljac u vreme formiranja antropologije kao samostalne discipline tokom
druge polovine 19. Veka (Tajlor, Morgan, Racel).
Prvi pravci su evolucionistikiMorgan:materijalni predmeti pokazuju razvoj oveanstva
Prve zbirke nastale su nasumice, ali ubrzo dolazi i do stvaranja prvih sistematizovanih i precizno
klasifikovanih muzejskih zbirki materijalne kulture (pod uticajem A.K. Hadona, Pit Riversa i Fansa
Boasa). Te zbirke su kao objektivizirajua reprezentacija udaljenih kultura svedoile:
o univerzalnosti ljudskih zajednica da stvaraju materijalna dobra,
razlite stepene razvoja drugih kultura koje su postavljene u inferiorni poloaj prema dostignuima
evropskih drutava, koja u sebi, duhu pravolinijske evolucije, dodeljivale mesto na vrhu lestvice
modernosti i progresa.
A.K.Hadon
-1.ekspedicija na ostrva u Torezovom moreuzu (kod Nove Gvineje)-niz etnografskih predmeta koji
su postali deo British Museumai Muzeja etnologije i antropologije na Kembridu
Pit Rivers
-general, sakupio predmete pre svega sa Dalekog Istoka; svoju kolekciju 1884. Poklanja
OksforduPit Riversov muzej pri Oksfordu pod uslovom da kustosi moraju biti i predavai na
katedri za arheologiju i etnologiju Univerziteta Oksford
Boas
-predmeti sa teritorije Aljaske i britanske Kolumbije
-cilj kolekcije je dvostruk:
1.kulturna dobra
2.stepen razvoja kulture
Kolekcije etnolokih predmeta imale su vano mesto u razvoju nacionalnih i dravnih programa.
Predmeti su esto korieni za nacionalizaciju. Dok su materijalni predmeti nastavili da imaju
znaajnu ulogu, status materijalne kulture se drastino promenio od kad evolucionizam nije
dominantan.
Danas etnolozi i antropolozi odlaze na teren podaci o organizaciji, religiji, srodnikim
odnosima piu se etnografske monografije zapostavljenost izuavanja materijalne kulture i u
Svetu i kod nas; bez empirijskih inovacija
-izuzeci: arhitektura: Branislav Koji, F. Rok, Finlih: unapreuju, ali pre sa arhitektonskog
stanovita
Materijalna kultura u romantiarkoj paradigmi
Imala je veoma vanu ulogu u razvijanju nacionalnih i dravnih programa. Uloga u razvijanju
nacionalnog identiteta i podizanja nivoa identifikacije sa nacijom. Granica rasprostranjenja
materijalne kulture je svedoila o granicama nacija. Politki zloupotrebljavani u pokretanju borbi za
nezavisnost.

Materijalna kultura i antropologija poetkom 20. veka

Teite istraivanja je preneto sa evolutivnog razvoja (tehnologije proizvodnje artefakata) na
strukturu i funkcionisanje drutvene strukture, srodnikih odnosa, religijskih koncepata i sl.
zapostavljenost izuavanja materijalne kulture. Panja okrenuta ka funkciji drutva i drutvenoj
strukturi. Pisanje antropolokih monografija i odlazak na teren. Malinovski, Retklif Braun.
Materijalna kultura i srpska etnologija
Izuavanje materijalne kulture biva zapostavljeno i u srpskoj etnologiji. Materijalna kultura prelazi
u domene drugi nauka (folklorna arhitektura). Bitne promene u srpskoj etnologiji nastaju 1973.
kada urica Petrovi formira i poinje da predaje Materijalnu kulturu Jugoslavije kao zaseban
predmet na Odeljenu za etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. (izuavanje materijalne
kulture u srednjem veku- kotorski i dubrovaki arhiv??) Podstiu se interdisciplinarne pristupi
materijanoj kulturi u svim vremenima i prostorima. Danas postoje dva predmeta Materijalna kultura
Srbije i Anropologija materijalne kulture.
Izuavanje materijalne kulture u svetskim istraivakim centrima 70ih
Artefakti materijalne kulture posmatrani su ka kompleksni fenomeni koji su povezani sa svim
drugim relevantnim elementima kulture sa kojima zajedno ne samo da zadovoljavaju niz funkcija,
ve isto tako enkodiraju razliita zanaenja. Predmeti su nosioci skrivenih znaenja koji treba da
budu otkriveni. Nove lingvistike definicije kulture uvode nove analitike kategorije; umestno
statine i ograniavajue podele na vidove(materijalna, drutvena,duhovna), u terminologiji Vorda
Gudinafa pojavljuje se distinkcija izmeu ideacijskog i pojavnog reda(slino odnosu jezik-govor).
Prvi je skup ideja, vrednosti i verovanja koji deli odreena ljudska zajednica (ideologija jednog
drutva). Te ideje slue odreivanju ta je svet i kontroli ponaanja u okviru drutveno prihvaenih
normi(lanovi zajednice koriste da bi objasnili svet oko sebe). Pojavni red kulture je materijalizacija
ideacijskog reda. On obuhvata skup ponaanja, dogaaja, artefakata.
-Odnos meuzavisnosti ova dva reda; ideacijskim moemo razotkriti ideje, verovanja, kulturu..
-naunik ide obrnutim redom od tvorca kada istrauje
Dekodiranje poruka sadranih u pojavnim formama postepeno otkriva konceptualni nivo kulture. Sa
komunikacijskog stanovita materijalni predmeti prestaju da budu samo objekti, ve postaju i znaci
koji saoptavaju poruke(npr. Hipici: pojavni red-stil oblaenja, odea, peace znak, rese, floralni
print..;
Ideacijski red: ideologija, odbacivanje urbane kulture, vraanje prirodi..). Oni postaju simboliki
odraz kulturnih ideja i drutvenih odnosa koji su organizovani u obrasce i nizove tako da prenose
kodirane informacije analogno zvucima u reenicama prirodnog govora(E.Li).
Materijalna kultura u teorijskom konceptu Denijela Milera
D.Miler je materijalnu kulturu definisao kao proces uzajamnog konstituisanja ljudi i stvari kroz
koji se odreuju, ispoljavaju i menjaju drutveno i kulturno uspostavljene granice. =koncept
objektifikacije
Sutinu svog koncepta objektifikacije Miler je objasnio reima da ljudi najpre proizvode i
klasifikuju predmete, a zatim ti isti, kulturno klasifikovani i oznaeni predmeti (kao i oni koji se
povezuju s odreenom klasom, rodom, uzrastom etnikom, nacionalnom ili potkulturnom grupom,
ili odreenim ivotnim stilom) proizvode i klasifikuju ljude koji ih koriste ili odbijaju.

-predmeti kao neophodno gradivo identiteta

-odnosi su fleksibilni i promenljivi kroz vreme
-razliiti ljudi pridaju razliito znaenje istim stvarima (svastika-Hindu, pankeri,nacisti;
zihernadle:pankeri, 90ih ani Versae pravi haljinu spojenu zihernadlama-erotizovani predmeti)
odnos ljudi i stvari!

Primeri savremenih studija materijalne kulture

1.Studija Pjera Burdije, o simbolici kue berbera The berber house or the world reverse 1973
objavljena u zborniku Rules and Meanings (ur M. Daglas). Strukturalistika analiza, stvaranje
binarnih opozicaia (vatra-voda, priroda-kultura). Zapazio je da je mikrokosmos kue berbera
organizovan kao spoljanji svet, kosmos a i da je njemu suprostavljen
2.Studija Majkla Hercfilada o arhitekturi drevnog ali dobro ouvanog naselja na Kritu 1991 pod
nazivom A Place in History: Social and monumental Time in Cretan Town. Uticaj arhitekture na
ouvanje socijalnih odnosa, srodstva, ideologije polova, politike afiliacije, kao i uticaj na integritet
nacionalne teritorije. Period od 67-74, vojna hunta. Razmiljanje o ruenju damija i objeka
orjentalnog stila radi preventive od invazije i naseljavanja Turaka.
3.Studija Pjera Rejbinoua o arhiotektonskom modernizmu severne Afrike 1995 pod nazivom French
Modern: Norms, and Forms of the Social Enviorement. Odnos arhitekture i moi-uticaj filozofije
Miela Fukoa( ,,Nadzirati i kanjavati- Bentamov panoptikum). Podizanje modernih objekata u
severnoj Africi od strane Francuske drave u cilju dokazivanja moi u odnosu na Afrike narode u
kolonijama.

Narodno graditeljstvo
Odreivanje narodnog graditeljstva (eng. vernacular architecture). Termin prvobitno korien od
strane teoretiara arhitekture u 19. veku i odnosio se na tradicionalne ruralne graevine
predindustrijske ere, odnosno na kue seljaka/farmera za koje se smatralo da nisu svesno
dizajnirane (arhitektura bez arhitekata) i nisu nastale pod uticajem intelektualnih i umetnikih
strujanja
,,Pod narodnim neimarstvom se podrazumeva onaj nain graenja i onaj graevinski stil, koji je iz
njega proizaao u kome su graene stare seoske i varoke kue, pre nego to je na graenje u
varoima poela da utie zapadnjaka arhitektura, a pre no to se selo u svom graenju poelo
ugledati na varo ili se poelo naglo menjati pod potrebama savremenih drutvenih i ekonomskih
prilika. (Aleksandar Deroko).
razlika izmeu ove dve definicije: seoska arhitektura orijentalna -nakon turskog osvajanja
Slinost: arhitektura koja prethodi predindustrijskoj revoluciji(??)
Dananje znaenje: Danas pod narodnom arhitekturom podrazmevamo manje pretenciozne
primerke arhitekture bilo kog savremenog stila (19. i 20- vekovne masovno proizvedene kue
pripadnike srednje klase, industrijske graeveine, fast foodove, bilo koje graevine koja nije
proizvod vie klase, avantagrde i umetnosti).
Tipologija narodnog graditeljstva
Seosko narodno graditeljstvo
Balkansko-orijentalna gradska arhitektura
Tipovi seoskih kua na podruju Srbije
Panonska kua
Dinarska brvnara (kua u umadiji i kua u zapadnoj Srbiji)
Bondruare i atmare (moravska kua i kosovska kua)
Podela izvrena na osnovu materijala i naina izrade. Panonska kua je izraena od NABOJA,
zemlja pomeana sa blatom i plevom (ostaci prerade ita) izlivena u drvenom kalupu. Dinarska
brvnara je izgraena od TALPA, drvene daske debljine od 10 do 15 cm. Bondruare su izgraene
od BONDRUKA, drvene konstrukcije koja se moe ispuniti razliitim materijalom. ATMA je
dvojaka ispuna za bondurski kostur. Jedna vrsta je PLETER, upleteno prue, druga vrsta je CEPKA
napravljena od drveta obraenog u oliku kaieva koji se pletu po sistemu tkanja. ERPI je
nepeena glina.

Kua u Vojvodini
Kua izduene pravougaone osnove, prizemna, izvuena na ulinu liniju sa uskim frontom na ulici,
dvoslivnim krovom i podunim tremom (kong, gonak, (nem. = hodnih)
Poloaj kue prema ulici odreen koncepcijom planskog oblikovanja naselja u Vojvodini.
Posle 1690. i 1739. Srbi masovno naseljavaju Vojvodinu i privremeno naseljavaju mesta koja su
ratrkana, ulice nepravilnog oblika... Vlasti Austrije nalau zbijanje naselja pridolih Srba(naredbe
o uoravanju sela- itav 18. i 19. vek). Naselja su onda dobila nepravilne oblike, krivudave ulice.
Takvo stanje je karakteristino za prvu polovinu 18. veka. 1748 Austrijske vlasti izdaju naredbu o
planskom oblikovanj naselja. Ta naselja prema zamisli trebaju da imaju pravilnu ortogonalnu emuulice koje se seku pod pravim uglom, ua strana kue prama ulici, razmak izmeu kua propisan na
17 metara radi protivpoarne zatite. Ovakva koncepcija se naziva BAROKNOM. Preneta gradska
koncepcija u seoska naselja. Barokna koncepcija je simbolisala 1.centralizam, apsolutnu vlast
suverena i drave kao i 2.red, zakonitost i uniformnost kao centralne vrednosti dravnog poretka.
*u planinskim krajevima nije bilo striktno potovan plan o uoravanju
Materijali za gradnju kua u Vojvodini: naboj, erpi, pleter i opeka
Naboj( nabijena zemlja- zemlja se pomea sa vodom i seckanom plevom-opna od itarica, i tako se
dobije gusta masa), kao graevinski materijal nesolidan i neotporan na vodu.
epri( nepeena cigla-zemlja+voda+pleva, stavi se u kalup i eka se dok se ne osui na.
Pleter- upleteno prue.
Drvo (retko).
Opeka
Krov i krovni pokrivai: slama, trska, biber crep, indra(Srem)
Krov je dvoslivan. Krovni pokrivai se izrauju od slame, trske. Od kraja 19. veka koristi se biber
crep( ravan i zavrava se polukruno; odlika imunijih porodica, a od kraja 19.veka postaje opta
odlika. U Sremu se koristila indra (drvene cepane daske)
Zabat (kibla) na kui u Vojvodini
Giebel(nem.)=zabat. Trouglasta povrina izeu dva sliva krova. Materijali korieni za izradu:
pleteno prue ili trska oblepljene blatom( prvi zabati, jednostavni); daani zabati u vidu vertikalno
slagane daske( nekad sa dekorativnim drvenim ornamentima); sunani zabati (forme od drveta,
radijalno slagane u obliku sunca; sa vertikalno postavljenim daskama;uglavnom dolina Tise, jer je
tamo bio iv prevoz i trgovina drvetomniske cenedostupnostanovnitvo se poigrava sa
dekorativnim formama);zidani zabati.
Zidani zabati
-graeni opekom ili ciglom
Ukoliko poemo od Milerovog koncepta objektifikacije(ljudi najpre proizvode i klasifikuju
predmete, a zatim ti isti, kulturno klasifikovani i oznaeni predmeti (kao i oni koji se povezuju s
odreenom klasom, rodom, uzrastom etnikom, nacionalnom ili potkulturnom grupom, ili
odreenim ivotnim stilom) proizvode i klasifikuju ljude koji ih koriste ili odbijaju.), moemo
rei da su zidani zabati bili kulturno klasifikovani i oznaeni arhitektonski element povezan sa:
Klasom(primetni uticaji raznih umetnikih stilova urbane arhitekture- barok, secesija,
eklektika; nagovetavaju poloaj)
6

Etnikom grupom(oslikavanje zabata motivima iz etnike prolosti-npr. Motiv Kosovke

devojkesrpska etnika zajednica)
Konfesijom(postavljanje kipova svetaca ili Bogorodice u udubljenom zasvoenom prostoru
na sredini ulinog zabata-uglavnom katolici)
Zanimanjem(npt.rakijska boca kao simbol proizvoaa brendija)

Osobenost zabata u Sremu, je da imaju trem, Na zabatu je obavezan otvor koji slui za ventilaciju.
Boja u koju je okreena fasada moe da govori o etnikom identitetu (marker). Srpske kue su
uglavnom bele, slovake plave. Maari zeleno ili plavo (cokla ili stolarija), Rusini koriste zelenu a
Rumuni utu.
Ne mora itava fasada biti u toj boji, moe samo stolarija(vrata i prozori) ili cokla(temeljni zid nad
zemljom)
Teze o poreklu trema
Vrata na ulinoj fasadi vode u kong (trem)
Na vojvoanskoj kui trem se javlja od sredine 18.veka, a postoje rezne prie o njegovom poreklu:
Element koji su Srbi doneli sa svog matinog podruja (Kosovo i Metohija). Ovu tezu o tremu
srpskog porekla zastupa arhitekta Branislav Koji koji povezuje kosovsku i vojvoanski kuu.
Protivnici teze: organizacije prostora je razliita! Trem je na kosovskoj kui povezan sa svim
prostorijama i imao je ulogu komunikacije, dok u vojvoanskoj to nije sluaj jer se sa trema ulazi
samo u centralnu prostoriju. I krov je razliit.
Trem nastaje pod uticajem javnih graevina
Autohtona tekovina Panonske nizije
Prostorna struktura kue
Promene prostorne strukture kue su odraavale ukupne drutvenoekonomske i politike promene.
Kljuni momenti: Karlovaki mir(1699), Poarevaki mir(1718), Beogradski mir(1739). Kljuna
promena odigrala se 1848, kada se ukinut feudalni sistem i prelo se na kapitalizampromena
materijalnih slojevapaori-seoska buroazija=odraz na arhitekturi
Sa poboljanjem drutvenih prilika i sama kua se razvijala. Na podruju vojvodine razlikujemo tri
osnovne forme kue:
Kua duom, kua na brazdu:
Kua na lakat (razvijena kua, kua bogatih) osnova
Preka kua, ispreka kua, kua na front (kua svjom duom stranom okrenuta ka ulici)
Razvoj prostorne strukture; zemunice i poluzemunice(jednosobne sa ognjitem) karakteristine za
poetak 18.veka; putopisci opisuju sela kao sela pod zemljom; poinju da se grade nadzemne; oko
1750. Vojvoanska kua postaje dvoprostorna:sastavljena od kue i sobe i dobija trem;
Poboljanjem drutvenih uslova u 19.veku ona je troprostorna, pri emu je kua odnosno
prostorija sa ognjitemcentralna + 2 sobe ; 20.vek: kua dobija jo jednu malu prostoriju
(ELERAK) na utrb trema koja slui kao ostava; oko 1920. jo jedna
prostorijaetvoroprostorna tada dolazi do pojave kue na lakat koju paori poinju da grade i
time pokazuju ekonomsko preimustvo. Na njihovim kuama na lakat trem slui za komunikaciju
izmeu prostorija. One mogu biti i duom stranom orijentisane ka ulici. AJNFORT je kapija koja
preseca ulini front.

Prostorna hijearhija prostorija

Soba sa ulice bila je reprezentativna soba kojom je porodica demonstrirala svoj socijalni status
(nametena soba, ekstrajnica, stajaa soba, ista soba, paradna soba) Sluila je, pre svega,
za prijem gostiju, ali i obavljanje ritualnih radnji i sveanosti (smrtna soba, soba radosti i
alosti). Iz ove sobe je izvoena nevesta, obavljana slava, devojka se tu spremala pre igranke,
odatle je iznoeno novoroene kad se kretalo na krtenje; ponekad se spavalo- samo u sluaju
velikih porodica
Na suprotnoj strani se nalizila soba u kojoj se odvijao svakodnevni ivot ukuana (zadnja soba,
soba iz guvna (kruni prostor gde se ito odvaja od pleve i slame), stranja soba) Tu se ruava,
spava, primaju se svakodnevni gosti i sprema se hrana.
Karakteristike enterijera
Tzv. Visoki horizont (podelu uspostavio M. Gavaci). On je podelio visinu nametaja u odnosu na
oveka. Visoki predstavlja nametaj koji je uobiajene visine za dananjeg oveka.
Niski-nii od oveka
Granica: v/n Sava i Dunav/ Austrija i Turska
Vojvodina-visoki
Kua
Prostorija sa ognjitem
Pod od nabijene zemlje, ognjite se nalazi odmah naspram vrata
Iznad ognjita se prua irok prostor kupastog pododaka kojim se dim sprovodio kroz dimnjak u
spoljanji prostor
Nema prozora; otvori za pei u sobama;
U kui se samo sprema hrana; skroman enterijer
(Rodna kua Mihaila Pupina)-?? Sta god
Sobe
Podovi su uklavnom daani, dok se tavanica uglavnom pravila od vitla( drveni tapovi oko kojih se
obmotava ue od slame. tapovi se potom uvaljaju u blato, slepe jedan uz drugi i uvaljaju u otvore
tavanskih greda) ili trske olepljene blatom
-enterijer: tkaki razboj, kreveti, klupe
soba iz guvna
-prevrtaa(klupa): zadnji deo klupe se mogao prevrnuti i spojiti sa krevetomvei broj ljudi moe
da spava)
-visoki trbuasti jastuci za sobu do ulice; zavese sa rieljeom(ipka); skupoceno posue marker
materijalnog statusa
*sline karakteristike enterijera prisutne i u kuama drugih etnikih zajednica na prostoru
Vojvodine
Prostorna organizacija domainstva
Ispred kua na ulici nalazi se klupa koja je u funkciji socijalizacije i komunikacije sa drugim
seljanima(informacije, ugovaranja, ogovaranja...).
8

Izdvojenost ekonomskog dela dvorita od ostatka dvorita (ograda). Vajat u produetku kue
ukoliko to brojnost porodice nalae( velika porodica ili porodina zadruga). Tu spava oenjeni lan
porodice sa svojom sekundarnom porodicom. Poljski WC iza kue. Iza kue je i ekonomsko
dvorite, posebna celina sa privrednim objektima i okunicom: kotobanjom (ambarom), koem za
kukuruz i stajama. U Sremu su ambari esto bili postavljani na regulacionu liniju demonstrirajui
ekonomsku mo porodice. Bunari na ekrk ukraeni lingerajima ili ciframa, hlebna pe i
punica za dimljenje mesa stajali su naspram glavne zgrade. U glavnom delu je kua.
* Postoje dva oblika proirene porodice:
Oinska zadruga: otac+sinovi i inokosne porodice
Bratska zadruga: braa ive zajedno posle oeve smrti
Trebalo je odvojiti ivot inokosne porodicevajat= dodatna prostorija nadograena na kuu gde
spavaju sinovi sa porodicama
Narodno graditeljstvo i turizam
Savremena tendencija revitalizacije salaa u turistiko-ugostiteljske objekte
-kue su, iako nesolidne graevine, opstale jer veoma odgovaraju klimi: zimi ih je lako zagrejati, a
leti je prijatno
-period socijalizma: nepovoljna politika prema selu; zamljini maksimum-10haonemoguio
seljacima da se bogateveliki broj domainstava zamrznutkue opstale
-sala=sekundarno stanite; neki salai su postali i sela
-veza ekoturizma i etnoturizma

Dinarska brvnara
Rasprostranjenost dinarske brvnare: sredninji i zapadni deo Srbije, Bosna, deo Hercegovine i vei
deo Crne Gore. Naziva se jo starovlaka , po Starom Vlahu gde se najvie gradi.
Osobine
Graevina izduene osnove, sa dvoja vrata na kui(prostoriji sa ognjitem), postavljena upravo na
pad zemljita pa je svojim zadnjim delom oslonjena ili ukopana u strmu stranu (elicu, cjelicu) a
prednjim delom izdignuta nad podrumom(izba), sa visokom krovom ija kupa nadkriljuje zidove.
Kua na elicu je oslonjena na strmu stranu;ukopana na strmu stranu- ima ATULU(poto se
ukopava ima taj kameni podzid da greda temeljaa ne bi trulila.
Materijali za gradnju
Brvna se koriste veoma retko( kod nas za razliku od Bosne gde se koriste ak i u 20.veku). Najee
se grade od talpe daske debljine 10 do 15 cm a visine od 30 do 40 cm (kue talpare ili
talpinjae su najee). Koristi se bukovo ili hrastovo drvo, ree etinarsko jer je listopadno
vre. Dinarske brvnare se grade i od dizmi, vertikalno slaganih drvenih gredica.
Naini graenja talpare
-Ukrtanje talpi na ert ili usek(stariji nain): horizontalno se reaju talpe sa usecima na krajevima
koji uleu jedan u drugi; ert, veza talpi na uglovima.
-Postoji i moderniji nain gradnje, a to je veza talpi na unizu - krajevi talpe se priteu na krajevima
i potom unizuju u ljebove stubaca (?)
Izolacija i spreavanje vitoperenja
Radi bolje uzolacije izmeu brvana, greda ili talpi mogla se stavljati mahovina, ilovaa ili balega.
Da ne bi dolo do vinavljenja tj. vitoperenja talpi u stranu, talpe su se meusobno vezivale na
rastojanju od 1 m drvenim klinovima (tzv. piljaci ili modanici)
Zidovi podruma su od kamena.
Krov i krovni pokrivai
Krov je etvoroslivan i visok. Krovni pokrivai izraeni su od: slame, bujad (paprat), indra
(najrasprostranjenija-drveni crep koji se postavlja tako to se svaki komad indre preklapa jedan
preko drugog, a i redovi indre se esto poklapaju; borovo ili jelovo drvo sa smolomtiti krov od
propadanja) , kamene ploe ili kriljci, eramida (u umadiji). eramida je oluasti crep od peene
zemlje, teak i ni im se ne vezuje za krovne grde, pa je sama krovna kapa morala dobiti blai pad.
*kako vetar ne bi oduvao slamu sa krovadrvene daske
Krovnu kapu krasi
10

-Glava dimnjaka kube, koja se jo naziva kapi ili somi (Stari Vlah, uiki kraj). Ovaj drveni
dimnjak ima na gornjoj strani konian(kupasti) zavretak, koji titi otvor dimnjaka, a zavrava se
dekorativnom ibom sa jabukama.
Krovna dekoracija mogla je biti i marker verske pripadnosti, rezbarijom ukraen krst ili polumesec
(od Milerovog koncepta).
*krst na Zlatiboru iz magijskih razloga- krst kao odbrana od delovanja mranih sila jer su stalno
umirala deca
-Osim kroz kube dim izlazi i kroz bade na krovu. Bade sulue i za osvetljenje budui da kue sa
ognjitem nemaju prozore.(?)
Prostorna struktura kue
Promene prostorne strukture odraavaju ukupne ekonomsko drutvane promene u Kneevini /
Kraljevini Srbiji. Brvnara je na poetku 19. veka(hatierifidvospratna) mahom jednoprostrona, da
bi povoljnije drutveno ekonomske i politike prilike dovele do poveanja broja prostorija i
uslonjavanja samog domainstva. No, dvodelna brvnara (kua i soba) moe se smatrati osnovnim
oblikom brvnare.(kua je nad zemljom, soba nad podrumom)
Prostorna hijearhija prostorija
Dok je soba reprezentativna, te slui za obavljanje razliitih religijskih(paljenje badnjaka) i
porodine sveanosti (u njoj se izuzetno spava), u kui se odvijao svakodnevni ivot ukuana
-soba je jedina zagrejana (ima pe) u njoj spavaju stara i bolesna lica i porodilje sa novoroenetom
Karakteristika enterijera je niski horizont
Kua ima pod od nabijene zemlje, nema tavanicu(zbog dimnjaka). Ima dvoja naspramno
postavljena vrata i nema prozore.(izuzetno: useeni mali otvor nalik na pukarnicu u talpu, koji se
zatvara kapkom na smicanje)
Razlozi za postavljanje dvoja vrata(tako se osvetljavala)
Funkcionalni: preko velikih vrata komuniciralo se sa zgradama opstavljenim sa istone strane (ista
strana dvorita, objekti za stanovanje i smetaj hrane za ljudsku ishranu), dok se preko malih vrata
postavljenim sa zapadne strane (prljavo dvorite staje i objekti za ivotinjsku ishranu).
Vrata na istoku(velika) na zapadu (mala)- nisu nuzno manja samo imaju manji simboliki znaaj
Religijski: na istona vrata unosio se banjak, slavski kola, te se uvodila nevesta u kuu, dok se na
zapadna vrata iznosilo smee (kua se isti od velikih ka malim), eravica, iznosio pokojnik.
Istok: konotacija svetlosti, ivota; zapad: ugasnue, smrt( Bog se prema narodnoj religiji nalazi na
istoku, a na zapadu prebivaju due pokojnika)
Emsko objanjenje: mala vrata su tzv. hajduka vrata koja slue za beanje od neprijatelja. Oko
Topole: beanje ustanika, pa i samog Karaora na 2.vrata/ nemaki ali i hajduki zloini (bealo se
i od hajduka)
Emsko narodsko miljenje( subjektivno, svojstveno datoj kulturi, unutranje)
Etsko nauno miljenje(svojstveno naunom diskursu, spoljanje)
*savremena etnologija se trudi da preuzme emsko
Ognjite se nalazi u centru kue, pravougaonog oblika je. Otvoreno. Postoja dva kamena koje
nazivamo prijekladi ili preklad sa kamenom gredom neto iznad nivoa ognjita( da bi vazduh
11

mogao da struji ka cepanicama). Ognjite je simboj porodine kohezije i bliskosti, ili simbol
porodice uopte. Kameni prekladi imaju posebno simboliko znaenje. Verovalo se da vaenje
preklada znai smrt lana ili lanova porodice.
Ognjite je sredite ivota u Dinarskoj brvnari. Porodica se tu okuplja, primaju se svakodnevni
gosti, ispredaju se predanja- centralna uloga; okrueno je zabranama i tabuima- kada se rui kua
ognjite se ne zatire( selo Prote Matije Nenadovia- stare kue sruene, ali ognjite je ostalo na njivi
iako smeta).
Deo kue prema zadnjm vratima se naziva poelje gde se porodica okuplja pri obedovanju. Sede na
niskim tronocima i niskom stolu za obedovanje zvanom sofra ili sinija. Porodica tu obeduje ali ne
jedu svi u isto vreme i( obeduje se prema polu i uzrastu- prvo mukarci, pa potom ene i decaodraz hijerarhijske porodine strukture; nisu ni svi mukarci meu sobom jednaki- domain sedi u
stolovai koja serazlikuje od tronoaca. On sedi u vrh ognjita, licem okrenut ka istonim vratima.
Ipak, on je ravnopravan sa ostalim mukarcima jer odluke ne donosi samostalnohijerarhija po
polu ima prednost u odnosu na hijerarhiju po uzrastu.)Najpre su jeli mukarci i stariji, ime se
predstavljao hijearhiski ideal. Postojanje zasebne stolice na kojoj je sedeo domain, stolovaa. Ona
ima naslon za ruke i lea. Ona bi se postavlja na posebno mesto u poelju tako da domain gleda ka
istonim vratima. Iznad ognjita se esto postavlja erjen, plitko korito od pletenog prua koji slui
za suenje letine. Umesto erjena su se postavljali i aavci, proizvedeni od drvenih dacica. Vaan
deo enterijera je perda, ograda najee od dasaka koja se postavlja uz istona vrata, a pre svega je
sluila da zatiti ognjite od udara vetra. Navar, pored ognjita, je vrsta krinje u kojoj se uva
brano i mesi hleb. Dolap je polica koja je zatvorena nizom vrata, pretea savremene visee kuhinje,
u kojoj se uvalo posue. U kui se nalazi i loite za pe u sobi.(pe je u sobi ali je loite u kui,
tj. loi se iz kue)
Soba
Pod je stepenik vii u odnosu nivo kue i podaan je. Tavanice su od aovaca( fino obraene
daske ulebljene jedna u drugu i u ljebove u kamenim gredama).Ima ukupno tri prozora dva su
bono a jedan sa strane velikih vrata (stariji oblik sa drvenim kapcima na povlaenje, mlae sa
penderlijom (vrsta hartije), beikom(ivotinjskom- elastina) ili staklom. Soba je bila veoma
osvetljena.
Dve istorijske forme ureenja sobe
1.Sa sofrom, niskom klupom i tronocima. Kreveti u sobi su takoe niski (starija forma).
2.Sa stolom i viim klupama i viim krevetima. Pribliavanje visokom horizontu.
U sobi postoji pe sa penjacima, keramikim loniima koji odaju toplotu.
Na istonoj strani ikona sveca zatitnika
Prostorna organizacija domainstva
Podela domainstva na isto i prljavo uslovila je specifian paspored privrednih i stambenih zgrada
u domainstvu. Na samom prilazu imanju nalazi se gostinska kua, za smataj putnika namernika,
trgovaca. Tu ne borave svakodnevni gosti, ve putnici namirnici, koje je nevreme ili no naterala da
tu prespavaju. Putujui trgovci i zanatlije, predstavnici vlasti i drave koji su se tu zadesilinepoznati ljudi zato na samom ulazu, da bi se ivot porodice odvojio od nepoznatih i da bi se na
miru obavljale svakodnevne aktivnosti. U istonom delu dvorita nalaze se i vajati koji slue za
spavanje, prvenstveno oenjenih zadrugara( pre svega sina i inokosne porodice). U tom delu
12

dvorita nalaze se privredni objekti za proizvodnju i skladitenje hrane, mlekar. Zgrada za

skladitenje kukuruza, ko i ambar za skladitenje itarica. U prljavom dvoritu nalaze se staje pri
emu je obiajnim pravom utvreno da staja mora biti na minimum 100m od kue. Takoe u
zapadnom delu dvorita nalazi se kotar, prostor na kojem se skladiti seno( za stonu ishranu).Tu se
nalazi i kaara, zgrada gde su se uvale kace sa rakijom. ( U kaeru( Rudnik) uz kaaru prostorija
koja slui kao gostinjska soba).
Na prilazu imanju su gostinske zgrade grade samo imuniji (drutvenim slojevima slabijeg
imunog stanja kao goostinska odaja slui posebna gostinska soba . Glavni podsticaj za nastanak
ovih graevina bilo je ispunjenje obaveze gostoprimstva odreene obiajnim pravom. Osim toga,
ove graevine su demonstrirale socio-ekonomski status porodice. Nije neobino da domain spava
u gostinskoj zgradi, pokazujui tako hijearhijski red.
Na istonoj strani su vajati(takoe od talpi; u njima se ne loi; negde zabeleeno da se ar sa
ognjita prenosi u keramikim posudama; enterijer: skroman; negde i razboj i pratea oprema, ipak
malo verovatno da se tu vezlo jer se nije grejalo) u kojima spavaju oenjeni lanovi zadruge sa
enama. Postoje dve vrste porodine zadruge. Prva je oinska zadruga koju ini otac sa svojim
oenjenim sinovima i njihovim porodicama a drugi tip su bratske zadruge koje nastaju kada otac
umre. U zavisnosti od broja brae se gradilo toliko vajata u koji ma bi spavali dotini zadrugar sa
njegovom porodicim. U vajatima se ne loi vatra. Ponekad se zagreva uz pomo ari sa ognjita
kue. To su jednoprostorne graevine, ali se u drugoj polovini 19 veka javljaju vajati sa tremovima.
Unutranjost vajata je veoma skromna, krevet, krinja. Lenka ili srga je vrsta motke na koju se
kaila garderoba. Na toj strani dvorita se nalazila i pekara za hleb kao i mlekar, ko za kukuruz od
pruakoji je odignut od nivoa zemlje. Ambar je ima vie pregrada za skladitenje razliitih vrsta
itarica.
Na zapadnoj strani se nalazi kaara, staja i kotar. Kotar je ograeni prostor za uvanje sena.
Porodice koje su posedovale velike vonjake imale su zgradu koja se nazva miana. To je zgrada za
suenje voa (ljive). U dnu zgrade postoje loita. ljive se onda poreane na lestama uz pomo
dima sue.
Ovakva organizacija domainstva karakteristina je za starovlaki tip naselja (itavo imanje se
nalazi oko kue, njiva, vonjak, zabran=uma), koji je rasprostranjen od Uica do Kranjske u
sloveniji. To je razbijeni tip naselja koji podrazumeva da nasamo zgrada i okunica nego celo
imanje nalazi oko kue. Ova sela se sastoje od imanja poreanih jedno do drugog. Razlog ovakvoj
organizacije imanja su uslovi brdovitog terena( geografski razlog) i utede na transportu i odbrani
imanja. Naime u 18 veku dolazi do masovnih migracionih talasa( istorijski razlog) iz Hercegovine i
Crne Gore. Oni zaposedaju brdovite umske prostore i kre umu i ono to su zauzeli postaje
njihovo imanje. Administrativni razlog: nadzor kao potreba; idealtipski raspored- nije uvek ostvariv
Ovakvi tipovi sela pokazuje da nije postojala snana centralna vlast, kao to se vidi u u tipu sela u
Vojvodini. Knez Milo je nastojao da po ugledu na Austrijske vlasti uori seoska naselja. Sela
Mave se odazivaju naredbi, a planinska naselja izbegavaju uoravanje. 1837 prema svedoanstvu
Hodisa britanskog konzula, Knez Milo donosi zakon o uoravanju sela, a skuptina odbija
usvajanje takvog zakona. Vuk Karadi svdoi o nezainterosovanosti za uoravanje. U sluaju
Vojvodine drava odreuje prostornu organizaciju, a u planiskom delu obiajno pravo. .
Razvoj brvnare je viesmeran. Izdvajaju se sledei pravci razvoja: kua u umadiji, kua u zapadnoj
Srbiji, kue u Sandaku sa muslimanskim stanovnotvom, kua sa ardakom u krovu (srednja
Bosna), ardaklija (srednja Bosna).
Staje: donji nivo- krupna stoka; gornji- ovce
13

Kaara moe da bude i sa istone strane(neodreen poloaj pokazuje ambivalentan odnos prema
rakiji.

Kua u umadiji
Kua u umadiji je proistekla iz dinarske brvnere i poseduje odreene razlike. A to su: 1.promena
grae, 2.pojava trema, 3.promene koje se tiu poloaja ognjita i naina sakupljanja dima,
4.promene prostorne strukture.
1.graa
Kada je u pitanju umadijska kua promene se sastoje u tome to su kue graene od brvna a sobe
od atme, 1.polubrvnara-poluatmara. Da bi kasnije kue graene u potpunosti od 2.atme( nema
vie toliko drva u umadiji). Umesto slame i indre, eramida predstavlja glavni krovni prekriva.
atmara, cela kua je graena u bondrunij konstrukciji sa ispunom od atme.
2.Pojava terma
Poduni(trem du itave duine kue), poduni skraeni, ili istureni doksat (kue doksatlije, trem
isturen izvan gabarita zgrade)
3.Promene koje si tiu poloaja ognjita i naina sakupljanja dima
Ognjite se pomera uza pregradni zid izmeu kue i sobe. Nad ognjitem se gradi komin(kapa za
sakupljanje dima) koji s razvija u odak(?), a tavanica u kui se pokriva aovcem, ime s spreava
gubitak toplote.
4.Promene prostorne strukture
uslonjavanje
Soba se deli na dve prostorije, zatim se kua deli na dve prostorije(1). Kua se pregraivala tako
da je vei deo predstavljao sobu a manji odakliju tj. prostoriju sa ognjitem(2). Odaklija je uska
duga prostorija, levo i desno su po dve sobe od kojih je jedna gostinjska(3). U poslednjoj fazi
razvoja, jedna os soba preuzima ulogu kue. Iz centralne prostorije s uklanja ognjite a druga vrata
se postepeno gube. Zatvaranje drugih vrata bilo je u uskoj vezi sa promenama u strukturi naselja.
Sela u umadiji se transformiu od sela starovlakog tipa u sela tzv. umadijske vrst (J. Ciji).
Razlozi za nestajanje vajata je raspadanje porodinih zadruga. A glavna kua kao jedina stambena
zgrada nastavlja da se razvija. Razvijanje drumskih sela za koje je karakteristine da su kue blie
jeda drugoj i putevima, na taj nain smanjujui imanja i manjak prostora za izgradnju vie zgrada.
Smanjenjem potreba za oreenim graevina istog dvorita ono vremenom nestaje i podele dvorita
vie nema.
*zatvaranje 2.vrata: vie stanovnitvasela se zbijajudrumska selaokunica je manjamala
vrata gube funkciju

14

Kua u zapadnoj Srbiji

-Valjevska Podgorina, Pocerina, Jadar
Promene u odnosu na Dinarsku brvnaru:
1.Materijali:
najveim delom od atme; kua sa 3 strane ozidana zidom od kamena visine 1-1.20m, a prostor
izmeu atule i venanice(grede koja dri krovnu konstrukciju) se ispuni unizanim aovcima. Kua
je i dalje na zemlji a soba iznad podruma. Biber crep.
2.Promena poloaja ognjita:
Iako je i dalje otvoreno, pomera se uza zid koji deli kuu od sobe. Uz pregradni zid- moe jer he
od atme
3.Promena prostornr strukture:
Soba se deli na dve prostorije: 1.svadbe, krtenja... 2.spavanje

Moravska kua
atmara, bonduara.
Moravska kua je prepoznatljiva po beloj boji, dok se drvena kua (Din. Brvnara) nikada ne krei.
Rasprostranjenost moravske kue
Ona je zastupljena u dolini Morave, istonoj Srbiji, prodire u umadiju i okolinu Beograda.
Kua je pravougane, ee nego kvadratne osnove, sa razvijeni tremom i dekorativnim lucima na
tremu. Lukovi nemaju noseu funkciju nego iskljuivo dekorativnu.
Pozicioniranost kue u odnosu na teren
Podignuta na ravnom terenu ili podignuta upravno na pad terena (kua na elicu) odgovor na
prirodne uslove.
Materijali za gradnju
Bondruna konstrukcija sa ispunom od atme. Postoje dve vrste atme, pleter i cepka. Izgrauju se i
od tesanih talpi vezanih na ert. Ove kue mogu cele graditi od kamena ili delovi, naprimer ie i
zidovi podruma. Ia je kua.
Krov i krovni pokriva
Krov je etvoroslivan. Prekriva se izrauje prvobitno od slame a potom od eramida.
Krovnom kapom dominira karakteristian dimnjak KOMIN. Sastavljen je od etiri uspravna, malo
konvergentna drvena stubia sa tablom od dasaka (kvoke), koja je postavljena na stubie malo
koso, tako da brani otvor ne samo od kie i snega, ve i od pravca najnepogodnijeg vetra. Komin je
odozgo prekriven eramidom. Uvek jedan komin, izuzetno: na slici, dva brata se dele2 ognjita
15

Trem na moravskoj kui

Trem se naziva DIVANA ili AJAT. Prvobitno bez lukova sa jednostavno profilisanim stubovima.
Pojava dekorativnih lukova u drugoj polovini 19 veka, gde je broj lukova simbolino oznaavao
drutveno-ekonomski status. to je vei trem i vie lukova bogatija kua
Postoje razliite pretpostavke o poreklu lukova na moravskoj kui. Jedna od teza je ugledanje na
svodove starijih srednjovekovnih sakralnih graevina. Druga tvrdi da su nastali ugledanjem na
lukove gradskih kua koje su graene u stilu turskog baroka (u prilog ovoj tezi ide injenica da su
tremovi prisutni i u Bugarskoj i u Rumuniji). Trea teza tvrdi da su lukovi nastali iz praktinik
razloga, natkrivanjem daica na kosnike (R. Findrik).
*4: lukovi na tremu kao materijalizacija odnosa meu polovima( Ana Dragojlovi Stevanovi)
muki-enski prostor u kui: muki- dvorite, spoljanji prostor/ enski-kua, domainstvo; ena
sme da izae u meuprostor ali lukovi ipak ograniavaju otvorenost ka spoljanjem svetu( teza je
zanimljiva, ali je graa problematina jer je u istonoj Srbiji poloaj ene drugaiji nego u
zapadnoj- manje porodice i mu dolazi u kuu ene (50%)
Trem se zatvara lukovima jer ena izlazi iz kuhinje (?)
Tipovi trema na moravskoj kui
-Poduni skraeni trem (sa krevetom ili bez njega): krevet-deo trema za nekoliko stepenika vii od
trema gde se leti ponekad spavalo
-Ugaoni trem + oka je vrsta ugaonog trema van gabarita zgrade.
-Centralni uvueni(uglavnom ga imaju troprostorne kue; trem je pod krovom) i centralni isputeni.
-Isputeni doksat: forma trema potuje oblik irilinog slova G, a jedan deo je van gabarita
zgrade( imuniji seoski sloj)
Funkcija trema na moravskoj kui
Praktina: leti se mnogo poslova obavljalo natremu, spavanje, tu se sklanjaju alatke i orua, tu se
sue venci luka, paprike, duvana i sl. Simbolika granini prostor izmeu spoljanjeg i unutranjeg
sveta. Samo u izvesnoj meri granica muko/enskog sveta jer su ene u ist. Srbiji slobodnije- odlaze
na pijacu, bave se trgovinom. Estetska: ne samo da su lukovi natremu imali dekorativnu funkciju,
ve su na ogradi trema bile poreane saksije ili stari lonci sa cveem. Saksije su se postavljale i na
drvene police na slobodnim zidovima kue.
Prostorna struktura kue
Promene prostorne strukture odraavale su ukupne drutveno ekonomske promene u 19 veku.
Prostorni razvitak kue se odvijao horizontalno (uveanje broja prostorija) i vertikalni (pojava
sprata)
Borie. iler. Mala prostorija napravljena na raun trema
Prostorna hijearhija prostorija
Dok su u ii obavljao svaodnevni ivot, ali i odreene ritualne radnje, soba je namenjena
spavanju. Ako kua ima dve sobe, jedna je gostinska i slui za smetaj gostiju i obavljanje
porodinih sveanosti (slave i sl.)
16

Ako kua ima iler onda su u njemu spavali mladenci (borie), gosti ili ima funkciju ostave.
Karakteristike enterijera
Takozvani niski horizont.
Kua
Pod kue je od nabijene zemlje, Tavanica je od aovca ili kolenike. Kolenike su gredice koje su
valjane u gustu smeu blata a zatim ugraivale u tavanicu korienjem blatnog maltera. Moravska
kua ima jedna vrata (prvobitno dvoja nestanak drugih vrata tesno je povezan sa transformacijom
prostorne strukture sela; kao u starovlakom tipu sela: zbijaju se imoki tip- ovalne strukture,
mnogo krivudavih ulica koje vode u centar sela nestaje potreba za 2.vratima)) Nema prozore
retko UBER( vrsta prozora sa kapom na povlaenje). Ognjite je pomereno uz pregradni zid i ima
kapu za sakupljanje dima komin.
Niski horizont; navar; police..
Soba
Pod je od nabijene zemlje. Tavanica je od aovca (ili kolenike). Ima dva manja prozora.
Ikonoluk(krst i ikona sveca zatitnika)
Prostorna organizacija domainstva
U dvoritu su, pored kue, smeteni su ko i ambar (najee pod istim krovom)
Plevnja za seno i tala- privredni objekti

17

Kosovska kua sa tremom

Kua pevougaone osnove sa podunim tremom ravnih linija. Nema lukova- razlika u odnosu na
moravsku! Izgrauje se od bondune konstrukcije sa ispunom od atme. Krov je etvoroslivan,
prvobitno pokrivan slamom, zatim eramidom i kriljcima(kamene ploe tamo gde ima
kamenoloma)
Trem na kosovskoj kui naziva se AJAT. Za razliku od moravske kue. Trem na kosovskoj kui
ima funkciju komunikacije meu prostorijama budui da one nisu meusobno povezane.
Prostorna struktura kue
Promene prostorne strukture odraavale su ukupne drutveno-ekomske i politike promene:
Sve do 1912 kua srpskog zavisnog seljaka ifije(kmetovi koji obrauju zemlju feudalca) bila je
prosta jednoprostorna graevina sa dvoja vrata(velika-jug/mala-sever), u kojoj su pod istim krovom
bili smeteni ukuani i stoka. Nije imala trema= PLOTAKA
Ognjite sa dva preklada; perda; velika klupa na kojoj sede mukarci desno od perde muka
strana
Uz mala vrata enska strana- tronoci; du istonog zida omanja greda na kojoj je sedeo domain
ova podela odraava i hijerarhijsku prostornu i drutvenu strukturu
Nakon 1912( osloboenja Kosova od Turaka) kosovska kua poinje da se razvija i horizontalni i
vertikalno. Horizontalni razvoj, poveanje broja prostorija. Na poetku razvoja, kua postaje
dvodelna, nema trema ali si krov preputa vie pravei nadstrenicu. Postepeno se pojavljuje trem iz
koga se ulazi u prostorije. U sledeoj fazi kua postaje trodelna i u sobe se ulazi sa trema.
Horizontalni razvoj
Uveanje broja prostorija; + jos jedna prostorija-soba dvoprostorna(ognjite uz pregradni zid); u
svaku prostoriju se ulazi direktno sa trema; kad postane dvodelna dobija trem
+ jo jednatroprostorna( jedna od prostorija ima ulogu kue, dok su druge dve sobe- 1 ritualna
namena, 2 se koristi
Promena materijala: 3 spoljna zida- erpi, opeka; pregradni- atma
Kad postane dvodelna gube se 2.vrata
Prema prostornoj strukturi sela itluki tipTimoki
Vertikalni razvoj
Dobija sprat
2 trema: AJAT u prizemlju; stepenitem se iz ajata izlazi na ARDAK- trem na spratu
Prostorna hijearhija prostorija
Dvodelna kua(kua + soba) ima uobiajen raspored prostorija. Utrodelnoj kosovskoj kui, jedna
od soba dobija ritualnu namenu: namenjena je prijemu gostiju o slavanja i drugim sveanostima
Kada je kua spratna:U prizemlju je staja, dok su na spratu kua i sobe/ U prizemlju su kua i staja
a gore sobe/ Stoka u staji, prizemlje- kua, ostava i podrum, sprat-sobe
Karakteristike enterijera
Tzv. Niski horizont. Gotovo sve karakteristike unutranjeg ureenja moravske kue.
Prostorna organizacija domainstva
Domainstvo podeljeno na. isti (trem(isto to i vajat kod dinarske kue), ko, ambar) i prljavi deo
dvorita (staje, plevnja, nunik)
18

Savremena seoska arhitektura

Istona Srbija

Funkcija gastrabajterske kue (primer funkcionalne analize)

Manifestna fukcija:
Stambena,
Funkcija ulaganja,
Funkcija isticanja drutvenog statusa,
Obredno religijska
Estetska
Latentna funcija bi bila odranje porodice na okupu
Komparativan rumunski materijal
Arhitektura rumunskih novobogataa poseduje sline, ali derastinije elemente. Uglavanom u
romskoj populaciji

19

Kua kao statusni simbol (Dobrila Brati i Miroslava Maleevi)

Kua kao posledica migracija

Posledica ekonomskih migracija poetkom sedamdesetih godina

Posebno zastupljena u severoistonoj Srbiji

Graenje kua kao simbola ekonomske moi

Funkcija koju ovakav tip kue ime

Spoljanjost kue

Dva sprata, potkrovlje i podrumske prostorije

Fasada: beton i fugovana cigla

Drvenarija od tekog drveta

Metalne ograde ivih boja

U dvoritu ostaje i stara kua

Unutranjost kue

Po uzoru na zemlju u kojoj se boravilo na radu

Povrine preko 200m2, sa i po 15 prostorija

Ureene skupim i modernim nametajem

Prostorije:1.Kuhinja i trpezarija 2.Dnevni boravak 3.WC, esto na svakom spratu 4.Spavae

sobe 5.Deije sobe (za svako dete posebno)

Stara kua

Koristi se kao letnja kuhinja

Dograuje se uz poljoprivredne objekte

Opremljene elementima potrebnim za svakodnevni ivot

Dve prostorije i WC( Kuhinja I Prostorija sa kombinovanim nametajem )

Upotreba i korienje

Porodica vreme provodi zajedno najvie mesec dana

Najstariji i najmlai su prisutni tokom cele godine

U letnjoj kuhinji se obavljaju sve dnevne aktivnost (1.Ne zagreva se iz praktinih; 2. Iz

praktinih razloga)

20

Nova kua:
Deije prostorije se koriste donekle
Spavae sobe kad su preteno odsutni lanovi prisutni
Gostinska i dnevna soba za sveanosti sa mnogo gostiju
Funkcija na nivou porodice
Manifestne funkcije

Stambena funkcija

Funkcija ulaganja (troenja) kapitala

Funkcija isticanja drutvenog statusa

Obredno-religijska funkcija

Estetska funkcija

Stambena funkcija

Pripremanje i konzumiranje hrane-U svakodnevnim prilikama se ne obeduje

Spavanje i odmor -Povremeno

Odravanje higijene -Povremeno

Svakodnevni ivot ukuana -Ne odvija se u novoj kui

Prostor za rad -Deije sobe (ne preko cele godine)

Primanje gostiju -Samo vei broj gostiju

Funkcija ulaganja (troenja) kapitala

Ne ispunjavaju praktinu namenu

Obezbeivanje budunosti

Nepovoljan poloaj poljoprivrede

Investiranje bez profita

Vie troenje nego ulaganje kapitala

Funkcija isticanja drutvenog statusa

Na ovo ukazuju:
1. Redukovana stambena funkcija kue
2. Koliina novca potrebna za izgradnju
21

 Posedovanje dovoljnog bogatstva da bi se takvi trokovi priutili

Kua u slubi simbola ekonomske moi prenos poruke susedima

Konkurentnost okoline

Obredno-religijska funkcija

Uestvuje samo ua porodica

U letnjoj kuhinji
Boi obredi vezani za badnjak

Uesnici van ueg porodinog kruga

U novoj kui
Posebna prostorija za sveanosti
Obredno-religijska funkcija u slubi funkcije isticanja drutvenog statusa

Estetska funkcija

Boja fasade u skladu sa ostalim dvorinim zgradama

Enterijer u skladu sa gradskim nainom stanovanja

Detalji to raskoniji, i sobre razliitih boja

Estetska funkcija podreena funkciji isticanja drutvenog statusa

Latentna funkcija

Rad u inostranstvu traje godinama

Preteno brani par

Porodica je na okupu tokom odmora i praznika

Ne funkcionisanje porodice u tradicionalnom vidu

Ulaganje u budunost, ponovno okupljanje lanova porodice

Integracija porodice

22

Balkansko orijentalna kua

Pozicija kue u odnosu na ulicu
Kue su mogle biti i naslonjene jedna na drugu; same u dvoritu; ako su izvuene na regulacionu
liniju reetke na prozorima
SELAMLUK(iskljuivo pravo kretanja mukaraca)- HAREMLUK( ene i mukarci iz porodice)
Mogla je biti izvedena na ulinu (regulacionu) liniju. U prostoriju ka ulici uglavnom nisu ulazile
ene. A ako jesu prozori su bili prekriveni reetkama, MUABECI i MUARABIJE da bi zatitili
enu od pogleda prolaznika. Ako je uvuena u dvorite visoka ograda
Izdvojenost privrednog(arije podeljene po zanatima) i stambenog dela grada
Stroga etnika segregacija
Spratnost
Zgrade ima najee prizemlje i jedan sprat. Konak kneza Miloa.
Materijali za gradnju
Ako je kua prizemna gradi se u bondruku sa ispunom od atme. Kod spratnih prizemlje je od
kamena, erpia ili opeke a sprat u bondrunom sistemu sa ispunom od atme ili erpia.
Krov i pokriva
Krov je etvoroslivan, Pokriven je eramidom i ima duboku strehu. Dimnjaci koji se vitko diu nad
krovom zavravaju se dekorativnim kapama. Ima ih onoliko koliko i pei.
Prozorski otvori
Na prizemlju su manji a na spratu vei
Sobe prema ulici ili mukoj avliji u kojima borave i rade ene imaju Muepke ili Muarabije.
Fasada
Spoljne povrine su obraene malterom i okreeno uglavnom u belo. Na fasadama nema nikakve
dekoracije Na ulinoj fasadi se esto javljaju jedan ili dva erkera. Ispad jednog dela zgrade van
gabarita radi proirenja prostorije. Postojanje erkera zahtevalo je sloeniju konstrukciju krova.
Trem na balkansko orijentalnoj kui je okrenut prema dvoritu
*kua moe iati trem u prizemlju(ajat) i na spratu (ardak) ili samo u prizemlju, ali je uvek ka
dvoritu!
Tipologija balkansko orijentalnih gradskih kua
1.Kue simetrinog tipa
I osnova i fasada simetriana.
Simetrija fasade
Postojanje jednog erkera postavljenog na centralnom delu fasade ili
Postojanje dva simetrina erkera
Postojanje trema prema dvoritu centralno postavljenog
Simetrija osnove
Postojanje centralne prostorije, DIVANHANE, oko koje se simetrino postavljaju ostale, gde su sve
prostorije uzajamno simetrine

23

2.Kue asimetrinog tipa

I osnova i fasada su asimetrine.
Asimetrija fasade
Spoljnu fasadu odlikuje poloaj trema koji je isturen van gabarita zgrade (forma isturenog doksata)
Asimetrija osnove
Nemaju centralno postavljenu divanhanu, nego je na mestu nje prostorija odaklija koja u zimskom
periodu slui kao kuhinja. Sa trema se ulazi u najveu prostoriju pa iz nje u odakliju.
Poreklo simetrinog i asimetrnog tipa balkansko orijentalnih gradskih kua
Poreklo simetrinog tipa: vizantijsko orijentalna tradicija (ove reprezentativne zgrade podiu
uglavnom Turci i a meu Srbima kneevska porodica, visoki dravni inovnici i bogati trgovci.
Poreklo asimetrinog tipa: atohtono (kue ovog tipa podiu uglavnom Srbi) Kao i u seoskoj postoji
ognjite oko koga se sve orijentie. U hanumnani ene primaju svoje goste,; u divanhani- mukarci:
samo kod Turaka!
-u javnoj sferi i Srpkinje se ponaaju kao turske ene, ali u privatnoj ne!
Prostorna hijearhija prostorija
Kod graevina, koje imaju sprat, na njemu su reprezentativni prostori (sobe za prijem, sobe u
kojima se spava), dok su u prizemlju prostorije za dnevni boravak i rad.
Pored radne, u kui je postojala i veoma izraena podela na deo za zimski i letnji boravak. Donja
etaa ima bolju izolaciju zbog debljine zida i manjih prozora. Sprat je sav u jednostrukim
prozorima, pa je zimi hladno,a leti prijatno.
U sluaju simetrinog tipa balkansko orijentalnih kua kuhinja, MUTVAK, je bila posebna zgrada u
dvoritu. Kod asimetrinog kuhinja je jedna od prostorija u kui.
Karakteristike enterijera
Orijentalni stil
Prizemlje gradske kue
Kua i druge prostorije za rad i dnevni boravak. Sama kua, tj prostorija odaklija je ista kao u
seoskoj kui. Razlika je to se u ovoj prostoriji vie ne jede nego u sobi. Za razliku od seoske kue
gde se i sprema i jede u kuhinji u gradskoj se jede u jednoj od soba
Ajat je trem u prizemlju, a ardak je trem na spratu. Preko ajata se dolazi na ardak. ardak po
ureenju nije zaostajao za kuom. Naroita panja pri ureivanju ardaka: tavanice dekorisane,
kafe-odak gde se pee kafa, minderluci- niska sedita sa dekorativnim jastucima. Sa ardaka se
ulazi na divanhanu, ukoliko je ima ili direktno u jednu od soba ukoliko nema divanhane.
*u divanhani izdignuti deo: sa 3 strane minderluci, a u sredini mangal- na njega se prenosi ar sa
ognjita i tu se kuva kafa; jedna od soba ima ulogu trpezarije
*ardak: emocionalna komunikacija orijentalnog oveka koji je ograen visokim ogradama;
U svakom dvoritu ubori voda koja se skuplja u omalenom bazenu

24

Sobe
Svaka soba ima okolicu ili MUSANDRU. Musandra je dekorativni drveni pregradak u koji se
smetala pe sa penjacima, malo sobno kupatilo banjica, police za nie za ostavu pribora za kafu,
plakar za posteljinu (dolap- nije isti kao u Dinarskoj brvnari!) i sl. U sobama su poreani
minderluci. Minderluci slue za sedenje, a spavalo se na podu. Na minderlucima se nikad ne spava,
ve se sedi u turskom sedu; spava se na podu, tako sto se posteljina postavi po podu, a ujutro se
skloni u dolap
Najjednostavnije tavanice su izraivane od aovca. Sredinji deo tavanice je esto ukraavani
rezbarijama. Ureenju tavanice je posveena velika panja- uglavnom dekorisani rombovi i
trouglovi
Kupatilo( sa vodonepropustivom strukturom, sa sudom gde se greje voda, a voda je odvoena
pomou keramike cevi), banjica, amam amamdik
Na policama je smeteno metalno, stakleno i porculansko posue( status). Meu retkim
komadima pokretnog mobilijara su i krinje. Postoje male krinja EKMEDE u kojima se uvao
novac. Ukoliko su kue ovog tipa gradili hriani u jodnoj os doba u istonom uglu bio je smeten
drveni porodin ikonostas, rezbarijoim ukraen ormar sa ikonama. Umesto ikonostasa, kasnije se
postavljala samo ikona porodinog sveca sa kandilom. krinje obino u posebnoj prostoriji, kao
savremeni garderober, a u velikim kuama i skrivnice ( za novac)
Prostorna organizacija domainstva
Nunik se gradio najee uz kuu. Izvan kue su i prostorije za gosta, koje imaju zabranu da viaju
enska lica, HAVALU (jedna i dve sobe a negde posebna zgrada). Grade se najee uz kapiju.
Roacima i prijateljima koji nemaju havalu namenjene su sobe u kui.
Straje, plevnje za seno, koevi za kukuruz ine sastavni deo ekonomskog dvorita ukoliko to prostor
dozvoljava.
Vrtovi i voda, ureenje bate, egzotine biljke. Voda se dovodila u dvorite jazovima. Dovoenje
vode u dvorite je karakteristino za orijentalne gradove. U funkciji rashlaivanja.
Kapidici su vrata koja se nalaze na bonoj strani dvorita i povezuje komijska dvorita. Preko
ovih vrata ene su mogle da se nesmetano kreu, nepokrivene.( materijalizacija nepisanog pravila
da je komija blii od ma kog svoga)
Primeri orijentalnih geradskih kua van Srbije
Imaju iste ili sline karakteristike kako u pogledu arhitektonskih oblika i prostorne koncepcije, tako
i u pogledu ureenja enterijera.

25

Balkansko orijentalna arhitektura u Beogradu

Kafana ?, Muzej Vuka i Dositeja, Manakova kua;
Konak kneza Miloa, Konak kneginje Ljubice
1815 1825. Faza orijentalne arhitekture
Srbi naseljavaju gradske sredine; Beograd tada izgleda kao jedan orijentalan grad
Tada nastaju prvi pokuaji da se evropeizira unutranjost kue- bilo je nekih elemenata nametaja iz
evropskog inventara. Tako na primer, Gospodarski konak kneza Miloa ima prostoriju koja je bila
radna soba sa pisaim stolom i evropski ureenu trpezariju
arije su ulice sa zanatskim radnjama. Gornja arija je bila u ulici Vasinoj, donja u Cara Duana
a glavna je bila Kralja Petra.
1825-1833. Prelazna faza
Dolazi do kombinovanja evropske i orijentalne arhitekture, ali je i dalje dominantan orijentalni
peat
Konak kneginje Ljubice (1829-31) i Konak kneza Miloa gradi domai majstor Hadi- Nikola
ivkovi. Prelaznim tipom ih ine: dekoracija na fasadi, ugaoni pilastri, zasvoeni prozori i
dekorativni ukrasi ispod prozora i dimnjaci su kitnjasti
1833. Donoenje Prvog hatierifa kojim Srbija postaje kneevina
1833-1839
u Beogradu preovladale savremene zapadne arhitektonske koncepcije. Dolazak srednje evropskih
majstora i arhitekata. Orijentalno se tumai kao nazadno
turski jaram: vekovno robovanje pod Turcima, Srbi pokazuju tendenciju da se odreknu svega
turskog i okrenu se evropskoj civilizaciji
1862. dogaaj kod ukur esme
1867. predati kljuevi grada knezu Milou
Nakon 1862 i 1867. nastupio je jo vei podstrek izgradnji predstonice i uklanjanju tragova
dugotrajnog turskog boravka. Nakon bombardovanja Beograda Turci ga polako naputaju, a posle
67 i celu Srbiju. Dogaaji nakon ukur esme. Turci naputaju srpske gradove. Citat iz pisma
Ministra graevine Dravnom savetu:
Nee li vreati ponos na, ako nam predstonica zadri i dalje oblik kakav joj je davalo varvarstvo...
Neka se razvitak slobode i napretka Srbije ogledaju u napredovanju njene predstonice., u prostranim
irukim vidnim pravim ulicama i lepim graevinama njenim. Neka putnici koje dovode parobrodi sa
sobom ponesu utisak da smo narod koji je raskrstio sa starm azijatskim ivotim i da volimo sve to
je napredno i dobro.
Turci su mrani azijati, varvari, a sve dobro potie iz evropske kulture
Sve graevine se rue ve do meuratnog perioda
Balkansko orijentalna arhitektura van prostora Beograda
Ova arhitektura bila je uobiajena do kraja 19 veka u delovima dananje Srbije, koji su bili sastavni
deo Otomanskog carstva sve do Berlinskog kongresa 1878. (vranjski, pirotski, niki i toliki region)
kao i delovima Srbije u kojima je preovladavao muslimanski ivalj (Sandak). Na Kosovu i
Metohiji u sastavu Srbije od 1912. Godine ove kue su opstale sve do novih dana.

26

Faza izgradnje kua u stilu balkanske orijentalne arhitekture u unutranjosti Kneevine Srbije imala
je produen vek trajanja jer se u unutranjosti manje panje poklanjalo otklanjanju tragova
orijentalne arhitekture
Tenjar arija u Valjevu
Ni Kazandijsko sokae ne vie
Grocka sauvana arija
*Stara srpska etvrt u Prizrenu danas je desetkovana; da li se moe povui paralela Srbija 19.vekKosovo posle 2004?
Da li su Albanci zatrli svako postojanje srpske kulture u Prizrenu, kao i mi orijentalne u Beogradu?
Ista ravan- drugaija vremena

27

Faze analize predmeta

Uvod u metodologiju obrade predmeta / Jil David Praun
Izuavanje materijalne kulture zahteva kako utvrivanje informacija o samom fizikom objektu
(opis, klasifikacija, promene elemenata i sl. Prvi nivo analize) i njegovoj biografiji, tako utvrivanje
njegovih funkcija, znaenja i vrednosti koje ima u kulturi u drutvu. Istorija predmeta povezana sa
biografijom ljudi koji taj predmet poseduju.
FAZE ANALIZE PREDMETA
Deskripcija, dedukcija i interpretacija (kontekstualizacija)
DESKRIPCIJA
Zadatak analitiara u ovoj fazi analize jeste da to potpunije i sveobuhvatnije opie predmet koji se
naao pred njim. U osnovi, zadatak prve faze analize je da prui odgovor na pitanje: ta je ovo?
Deskripciju ini nekoliko podfaza:
Formalna analiza. Sastoji se od nekoliko koraka: Rekonstrukcija istorije tj. biografije predmeta
(kada je izraen, ko ga je i gde izradio, npr. Mukarci ili ene, karakteristike majstora, radionice, ime
fabrike, da li je prizvedeno vie slinih predmeta ili je predmet unikatan, da li je majstor izraivao
jo neke predmete i koje. Ko je bio prvi vlasnik predmeta i na koji nain je doao u posedstvo
predmeta? da li je predmet menjao vlasnika i na koji nain? Drugi korak je utvrivanje autorstva i
autentinosti predmeta, da li je original, reprodukcija, falsifikat ili reprodukcija-falsifikat
napravljena sa namerom da se obani publika
Analiza supstance (analiza fizikih svojstava predmeta u trenutku ispitivanja. Utvrivanje
dimenzija, materijala korienih za izradu i promena nastalih na predmetu u odnosu na prvobitno
stanje)
Analiza materijala (proces izrade materijala od kojih je materijal napravljen ukoliko se radi o
nekom jedinstvenom postupku o kojem se do sada nije pisalo u literaturi)
Analiza tehnika izrade i ornamentacije predmeta
Analiza sadraja. Ova faza je neophodna u sluaju umetnikih predmetatreba opisati ono to je na
slici predstavljeno. Kad su dekorisani predmeti treba deifrovati ukrasne motive, natpise, grbove ili
grafike prikaze, koji su ugravirani, izrezbareni, oslikani
DEDUKCIJA
Druga faza nam omoguava da odredimo mesto posmatranog predmeta u klasi srodnih predmeta.
Predmet se smeta u jednu iru, optiju kategoriju, to znai da na osnovu njegovih optih svojstava
utvrujemo njegova specifinija svojstva.
Dedukcija ima dve faze:
Procena zanatskog (ili industrijskog predmeta) kvaliteta izrade predmeta (uzima se u obzir vetina
kreatora, ekspresivnost, odnosno izraajnost na nivou forma, stila i ornamenata)
Poreenje analiziranog predmeta i srodnih predmeta u kvantitativnim terminima (redak, est,
vredan, necenjen, jedinstven, jedan od mnogih, unikat, proizvod masovne proizvodnje, itd.) Ovde je
neophodno koristiti eksternu evidenciju koja daje podatke o predmetu i kontekstu u kome je nastalo.
INTERPRETACIJA (KONTEKSTUALIZACIJA)
U treoj fazi predmet se smeta u iri kulturni kontekst. Stoga su nam za ovu fazu analize, osim
informacije koje smo dobili kroz prethodne dve faze analize, neophodna znanja i iz drugih oblasti
kako bi smo mogli da utvrdimo mesto ispitivanog predmeta u kulturi u kojoj je izraen i iji je
materijalizovani izraz predstavlja, a sa ciljem postavljanja hipoteze o njegovim moguim
znaenjima.
28

SMETANJE PREDMETA U IRI KULTURNI KONTEKST

Jedan od naina za to je analiza funkcije predmeta, kako onih oiglednih, manifestnih, tako i
latentnih. Do latentne funkcije artefakta moemo doi odgovarajui na sledea pitanja. Na koji
nain atrefakt slui u drutvenoj komunikaciji, oznaavanje statusa, ideja, vrednosti i oseanja.
Vano je indetifikovati drutvene grupe koje se okupljaju oko predmeta (bilokao stvaraoci bilo kao
korisnici), jer se esto neki predmeti namerno stvaraju da bi se preko njih plasirale neke ideje koje
su u njih uitane (konstrukcija sveta i drutva po svopstvenoj meri i ukusu). Zbog toga je bitno
utvrditi ko (indentifikovati klasu, sloj, rod, etniku, nacionalnu ili kulturnu grupu ili pojedince koji
proizvod koriste), KADA (identifikovati situacije svakodnevne ili ritualne) i zato (funkcija i
znaenje u svakoj od situacija) koristi predmet.

Drvengrad
Filmsko etno selo / grad na brdu Meavnik na razmeu Zlatibora i Tare nedaleko od sela Mokra
gora.
Kusturica istie da ovo nijegread otvorenog tipa nego njegov rezervat kulture, bez terora
demokratije i diktature velikih korporacija.
Neki od objekata su autentini i preneiti iz okoline Drvengrada i Bosne dok ostali predstavljaju
svojevrsni arhitektonski Bricolage
Struni iri Briselske fondacije za arhitekturu Filip Rotije 2006. Drvengrad proglasio za najbolje
arhitektonsko ostvarenje u protekle tri godine u Evropi.
Sadraj Drvengrada: Crkva Svetog Save, galerija slika, biblioteka, bioskop Underground,
poslastiarnica sa domaim kolaima i prirodnim sokovima, nacionalni restoran, prodavnica
narodne radinosti.
Etno kue

Ljiljana gavrilovi polazi od samog pojma ETNO( vezano za lokalno, narodno, staro, ali
ovaj pojam se odnosi i na neto egzotino)
Etno se koristi umesto egzotino jer je korektnije; egzotino sugerie neto nerazvijeno
Poces reizgradnje nacionalnog identiteta posle 90
Amaterski pristup!
Sopstveni identitet je smeten u prolost
Otvoreni-zatvoreni sistemi
Otvoreni= restorani i ugostiteljski objekti; zatvoreni=etno kue
Kotunii: nije potpuno otvoreno: Ravna Gora- objekat dobija konotaciju koja ga zatvara
na neki nain
Termin brikola uveo je Klod Levi-Stros=kombinovanje elemenata

29

Hrana
Sarma- jelo svih naroda koji su bili pod turskom vlau
Cicvara- autentino srpsko jelo- rastopljen kajmak sa kukuruznim branom i sirom= palenta
spremljena na specifian nain
Popara- na irem podruju- Grci, Trci, mi
Kajmak- ima i kod Hrvata; dinarsko podruje, nema ga u istonoj Srbiji
Komplet lepinja
varci- i kod Maara i Hrvata
Sarmice sa zeljem- Grci
Sutlija- sa istoka, orijentalni recepti se dosta baziraju na pirinu
Gibanica- ima i u Turskoj, Grkoj
Zeljanica- Grci, Turci,mi
Pdvarak- ak i Nemci
Pihtije, krvavice- ire u evropi
Sve autentine kuhinje su konstrukti; jo jedan od naina da se konstruie nacionalni identitet
Palainke- Austrija
Kako je dolo do orijentalizacije srpske kuhinje?
Nakon 2.srpskog ustanka kada Srbi dolaze u gradoveprihvatanje turske kuhinje i obiaja
1830/33.- procesi deotomanizacije su bili izraeni na polju materijalne kulture i odee, a to se tie
muzike i hrane- suprotno
U prvoj polovini 19.veka: kisela orba; sarma, musaka, ufte; baklave
U drugoj polovini 19.veka: (austrijska) supa, rimflaj; beamel(francuski); pudinzi od spanaa;
dobo torta, reform torta evropeizacija!
*seosko stanovnitvo od 2.polovine 19.veka poinje da prihvata tursku kuhinju kuhinja se
otomanizovala po odlasku Turaka sa Balkana otpor globalizaciji
Bolje da prihvatimo tursko nego ameriko
*razaranje McDonalds restorana u Bgu: globalizam, amerika ekonomija, nezdrava hrana,
Amerika uopte
*muslimani: Mekakola-otpor globalizaciji
Procesi autentizacije hrane daju joj dodatnu trinu vrednost
Domain deli hleb i meso, ostalo jedu iz inijekohezija
Meri Daglas A+2/3B
A-glavno jelo; B-dodatna jela
I glavno jelo moe da se odredi pomou ove formule- cicvara: A-kukuruzno brano; B-kajmak, sir
*drutveno vreme: ljudi na osnovu prouavanja vremena i prirodnih pojava konstruiu drutveno i
kulturno vremegodinja doba;dan-no
Sveto-profano(normalno) vreme
Prelazak izmeu svetog i profanog ritual
Hrana ima veliki uticaj
Post- svakom postu prethode POKLADE( ritual neumerenog uzimanja hrane)
Letnji postovi su manje potovani, uglavnom ih dre stariji
Bela nedelja- sme sir i mleko, ali ne meso

30

Klod Levi-Stros
Sirovo

Bareno

Gnjilo

3 oblika hrane zakljuak: sirovo i gnjilo spada u prirodu, a bareno- sfera kulture
3 naina spremanja mesa
Peeno

Dimljeno

Bareno

Peeno-neekonomian, destruktivan; gubi se mast, slui se iroj zajednici, spremaju mukarci

Bareno:ene, ekonomian nain spremanja hrane- uva sokove i slui se porodici
Bareno-kultura
Dimljeno-priroda-nije potrebla posuda
Sa druge strane dimljeno bi moglo biti na strani kulture jer moe da stoji, za razliku od peenog i
barenog
Siromani- boanstva u narodnoj tradiciji, religiji i priama
D.Rajad(?): ,,hrana je medijum razmene(dar za odranje kohezije i drutvenih veza; rakija je roba,
vino ne!), simbol razliitih odnosa(ko u porodici deli hranu, odnos meu lanovima, autoritet) i
sredstvo da se niz emocija izrazi u konkretnoj formi(religijska oseanja, oseanje zajednitva)
U savremenom kontekstu:
1.Razmena: sirovine: rodbina sa sela daje povre, a mi nosimo neto od industrijske robe; pie i
kafa- za proslave; ranije hrana
2. razliiti odnosi: hijerarhijski rang meu polovima: mukarac sedi u elu, sprema peenje
Istona Srbija- ene se ne slue rakijom; ena je negde ta koja posluuje.

Svrzina kua, Sarajevo

Prednji deo je namenjen mukarcima(selamluk)
Na donjem nivou staja za konje
Kamen binjkta- da bi konjanik lake uzjahao konja
Divanhana u Sarajevu=trem
Do kamerije(soba gde mukarci itaju Kuran) je soba za primanje mukih gostiju
Kroz interni prolaz(mabejin) ulazi se u haremluk(enski deo kue)
U devojakoj sobi devojke vezu
Soba ureena kao trpezarija
31

Niz stepenica- silazi se u drvenu avliju

Tablani-halvat= za pranje i suenje vea
eme dulaf: po sistemu rotacije se okree iz enskog u muki deo kue- sluga preuzme hranu sa
druge strane
Uloge hrane u EU
Paljivo se biraju gosti, jela i raspored gostiju za stolom
Politiki korektna i nekorektna hrana
veani bojkotuju holandsku mesnu industriju
Hranom se predstavlja osobenost kult. Tradicije
Slava stranke- odnos sa tradicijom
Kada je Toma izaao iz Radikalne stranke- Klasian evropski koktel kod Naprednjaka
Tito: Titovi kuvari
Kada je dolazila kraljica Engleske- leskovaki rotilj

32

Mirjana Proi-Dvorni Kulturni i drutveni znaaj tradicionalne srpske kuhinje

Srpska etnologija
Srpska etnologija poklanja panju beleenju podataka o hrani, ishrani i obiajima vezanim za jelo
kao jednom od svojih prioriteta predmeta istraivanja u srpskoj ruralnoj populaciji. Izbor hrane,
njena klasifikacija, nain na koji se prbavlja, sprema, servira i konzumira pre svega su kulturno
odreeni. To je kulturna pojava, totalna drutvena injenica... Hrani se pripisuje velika simbolika
vrednost i ona otkriva mnoge socijalne probleme.
Sredina (umadija)
Zapadni i istoni deo, regioni zapadno od linije podele koji ide du padina Avale, Kosmaja,
Venaca, Oplenca i Rudnika, uglavnom su bili naseljeni imigrantima iz jugo-zapadne Srbije
(Sjenica), severne Crne Gore i istone Hercegovine, tj. stoarima i nosiocima dinarskih kulturnih
karakteristika, dok su na istonoj polovini preovladavali starosedeoci heterogenog porekla iz junih
i istonih zemalja. Takva populaciona struktura i raspored stvoreni su poslednjim masovnim
doseljavanjem, krajem 18.veka, trajno naselivi umadiju.
Stoarstvo zemljoradnja (primarno i sekundarno zanimanje)
Poetkom prolog veka (19.vek) zemljoradnja je bila od sekundarne vanosti, obezbeivala je
potrebe domainstva. Dok je uzgoj stoke na bogatim panjacima i gustim hrastovim umama
predstavljalo glavni izvor zarade i preivljavanja.
Krajem prve polovine veka, okolnosti se drastino menjaju. Stopa doseljavanja i gustina
stanovnitva znatno su porasle i, kada je zemlja postala retkost, doneti su zakoni koji su utvrivali i
titili tipove vlasnitva (privatno, seosko, dravno) ukidajui tako mogunost besplatnog
zauzimanja zemljita.ume su uglavnom poseene i, zajedno sa panjacima pretvorene u obradive
povrine. Zemljoradnja je, umesto stoarstava, postala primarno zanimanje. Veina poseda bila je
mala (prosene veliline 5-9 hektara) i fragmentizovana zbog deobe irih porodinih domainstava
(zadruge) i obrazaca nasleivanja po kojima su jednaki delovi pripadali njihovim osnivaima.
Problem zaduenosti
Prilino primitivna tehnologija nije mogla da omogui proizvodnju veih vikova za trite pa je
novac, neophodan u novanoj privredi ali teko dostian u preovlaujuim okolnostima, bio stalni
problem seljaka, vodei jo jednom- zaduenosti.
Seoska ekonomija i pomo
Primarni cilj seoske ekonomije odranje porodice, vlastitim proizvodima. Pomo se mogla dobiti
uglavnom u drutveno ustanovljenim i negovanim kanalima kao to su rodbinski i susedski odnosi,
na temelju reciprociteta ili, unajmljivanjem radne snage u zamenu za novac ili robu. Iz
egzistencijalnih razloga bilo je izuzetno vano ouvati tradicionalnu porodicu patrijarhalnog
karaktera koji se izraavao u patrilinearnom nasleivanju i mukoj dominaciji.
Mo imaginarnog

33

Pomo se traila i u metafizikom nivou egzistencije, u sferi magijsko-religijskih koncepata i

praksi. Postojao je jedan specifian, religijski odnos izmeu oveka i prirode, dominantno zasnovan
na animistikim konceptima, koji je bio posredovan i regulisan ritualnim ponaanjem, bilo
proirivanjem obinih aktivnosti (magija, kult) bilo njihovim redukovanjem (tabui). Sve bitne faze
proizvodnje bile su predmet magijsko-religijskih normi ponaanja. Tabu na rad odreenjih dana u
sedmici ili u period kada su nebeska tela u karakteristinom poloaju. Na vane praznike, na vane
praznike inkorporisane u hrianski kalendar, ali neposredno predhrianske sadrine.
Proizvodnja hrane I svakodnevna ishrana (itarice)
Polja su uglavnom koristila za gajenje itarica. Najvaniji usev bio je kukuruz, samleven u brano i
peen kao hleb ili kuvan u void (palenta), osnovni sastojak ljudske ishrane. U imunim
domainstvima zrno je korieno i u prehrani svinja i ivine, a stabljike i pleva davani su stoci.
ito se gajilo za trite (vaan usev za prodaju, pogotovo po izgradnji eleznice 1882.god) male
koliine uvane su za seme i praznike. Ritualni hlebovi peeni za vane religijske praznike i
posebne prilike koje nalau poslavu i gozbu, pravljeni su gotovo iskljuivo od peninog brana,
dok je kuvano itno zrno spremano za ritual posveene kultu mrtvih, kao I za proslave porodinog I
seoskog sveca-zatitnika, to je srpska religijska specifinost, slava. Druge sorte itarica koristile su
se uglavnom za stonu hranu: jeam (svinje), zob (konji za vuu), heljda, ra i proso (svinje i
ivina). Neke od njih su se mogle koristiti I u ljudskoj ishrani (jeam).
Stoarstvo
Znaaj stoarstva je opao. Nain uzgoja stoke se promenio, ivotinje su drane u talama, oborima I
svinjcima u krugu imanja. Volovi I konji drani su kaoivotinje za rad u zemljoradnji, I za koije,
dvokolice. Krave su davale mleko:) koje se dalje preraivalo u mlene proizvode. Ovce su davalae
vunu neophodnu za kuu proizvodnju tkanina, mleko i meso, posebno za sveanu peenicu, a
svinje mast (korienu za kuvanje), meso za peenicu, sueno, I tako uvane za zimu, mada su
prodavane na pijaci i dalje bile znaajan izvor zarade.
Gajenje pela smanjeno je zbog optih ekonomskih i ekolokih promena i dostupnosti industrijskog
eera.
ivina, kokoke, urke, ponegde guske i patke, gajene zbog jaja, mesa, za domau potronju, ali i
za pijacu, ukljuujui i perije.
Podela rada
Mukarci su se bavili zemljoradnjom, a ene ivinom I njihovom prodajom, nova cod prodaje iao
je njima a ne u kuni budet.
Sezonsko povre
Kupus, paprika, paradajz (od poetka veka), pasulj, soivo, crni I beli luk, krastavac, argarepa,
cvekla, bundeva, dinja, lubenica, uglavnom su bili namenjeni kunoj potronji. Konzumirani su
sezonski, sa izuzetkom pasulja, soiva, belog i crnog luka I krompira koji su uvani, ili kao kupus I
turija (paprika, krastavci, plavi patlidan celerov list) usoljeni uvani za upotrebu tokom zime.
Sezonsko voe
ljiveJ suene ili kao pekmez, jedan od osnivnih izvora prihoda. Destilacijom ljive dobijala se
rakija, omiljeno svakodnevno I ritualno pie, ali I ROBA! Vino pravljeno od groa gajenog u
34

porodinim vinogradima, uglavnom se pilo u kui. Breskva, kruka, kajsija, dunja, dudinja, koje su
se jele u kui ili sezonski prodavale gradskim piljarama. Samo jabuke i orasi mogli su potrajati do
zime
Priprema i podela obaveza oko hrane
Proizvodnja hrane bila je iskljuivo posao mukaraca, ene su se bavile svakodnevnom obradom
hrane.
Hrana se spremala na ognjitu smetenom u kui. Kulturna pravila su propisivala strukturu
obroka I nain konzumacije hrane.
Zima:Doruak u 8h, Ruak u 12h, Veera u 18h
Leto:Doruak pre est, Ruak oko 10h, Uina oko 14h, Veera u 20h
Hijerarhijska drutvena struktura
Obroci su bili vreme okupljanja porodice. U velikim proirenim domainstvima mukarci su heli
prvi, dok su ene I deca jeli posle njih. Glava porodice delila je hleb I meso, dok su glavno jelo jeli
iz iste posude, koja se nalazila na sredini stola, svako je imao svoju kaiku.
Od ranog prolea do kasne jeseni hrana je bila raznovrsna I uravnoteena, jela su bila prilino laka.
Zimi znatno tea I jednolinija, a istovremeno se konzumirala u veim koliinama.
Doruak je najmanje zavisio od sezonskih varijacija, jedini se razlikovao od ostalih obroka. Za
ruak, uinu I veeru esto se jela hrana od prethodnog obroka.
Hleb, kuvana jela i mleni proizvodi, nain pripremanja
Hleb se jeo uz svaki obrok. Za doruak sir I kajmak uz rakiju. Jela su kuvana na masti, s lukom I
branom, zainjana paprikom, biberom, belim lukom. Hrana je fermentisana, kuvana, prena,
peena, dimljena, sirova. Meso se peklo na ranju samo za velike praznike.
Svakodnevni jelovnik
JEDNO TOPLO JELO + JEDNO KUVANO GLAVNO JELO + DVA DO TRI DODATNA
JELA.
A+2/3B; A(a+2b) -> Meri Daglas
Obrok je uvek sadrao nekoliko suprotnosti: toplo/hlasno, teno/vrsto, neutralno/jako zainjeno.
Obrok sline structure iznoen je pred neoekivanog gosta, bez obzira na dan u nedelji. Sreda I
petak bili su posni dani.
etiri posta
estonedeljni post pre Boia;
Sedmonedeljni veliki post (njegov poetak je varirao);
2-3 nedeljni post uoi Petrovdana (28.06/11.07);
35

Dvonedeljni post uoi Velike Gospojine (15/28.avgust);

Svakom postu prethode poklade znaile obilno konzumiranje hrane, porodinu ritualnu gozbu. Na
kraju posta bio je dugi praznik rtvenog karaktera, koji se odvijao na svetac.
Gozbe
Za razliku od porodinih gozbi, na sve ostale su se pozivali gost (lino ili ritualno).
Gosti koji nisu pozvani dodeljivano im je mesto na kraju stola. Na gozbama su pravila drutvenog
ranga, vanporodinog nivoa, strogo potovana. Gozbe su bile pogodne prilike za dokazivanje
domaina., I sticanje ugleda u zajednici..

36

GASTRONOMSKE TRADICIJADE(1. deo), Ivan Kovaevi

Gastronomske tradicijade
Opte

Izmiljena tradija-namerno stvorena od grupe koja je na sebe preuzela ulogu predstavnika

zajednice
Tradicionalna: redovnost i periodinost
Manifestacije spontane geneze-nisu projektovane od strane dravnih i paradravnih organa
ve se naknadno uklapaju u manifestacioni turizam kojim se onda bave dr. i paradr.
institucije(ministarstvo za turizam, turistike agencije...)
Turizmoloke klasifikacije GT svrstavaju u privredno folklorne manifestacije=one koje na
zabavan nain, uz potovanje tradicije folklora i naina privreivanja stanovnitva
predstavljaju svoje privredne proizvode
Najpoznatije: slaninijada, kobasicijada, kulenijada i bostanijada
etnografske manifestacije: pitijada
Po turizmolokim klasifikacijama: manifestacije vezane za berbe groa, vino i pivo
Osnovne karakteristike manifestacije: zabava, folklor, tradicionalna privreda i predstavljanje
privrednih proizvoda

Nije do kraja jasan odnos ovih manifestacija i tradicije primaran privredni znaaj

Insistiranje na tradicionalnim nainima privreivanja i tradicionalnim zanimanjima

Spisak GT dug i nepotpun i nedovren jer se svake godine javi po neka sasvim nova
tradicijada (nadlena institucija je Turistika organizacija Srbije u okviru sajta Kalendar
priredbi sa osnovnim podacima o pojedinim manifestacijama. Ona je jedini organ koji
nastoji da popie sve GT i prezentira ih u turistikoj ponudi)
GT mogu biti i pratee manifestacije nekih drugih tradicijada (npr. Dani kosidbe, pudara,
pastira, raznih berbi i vinsko-rakijskih tradicijada)

Vreme nastanka GT
1985-1990: 4
1991-1995: /
1996-1999: 6
2000-2007: 19

4 tradicijade u periodu predtranzicije

Ni jedna u vremenima najvee krize
6 u periodu relativnog oivljavanja ekonomske delatnosti(+osloboaanja privatnog
preduzetnika socijalistikih zakonskoh stega)

Tek u prvoj postoktobarskoj tranziciji dolazi do prave eksplozije tradicijada preko 19 za 7 god
uzronost izmeu zakonskih okvira ekonomske delatnosti i specifinih politikih i ekonomskih
situacija (ratovi, sankcije, inflacija)
37

Prie o postanku

Slaninijada(Kaarevo): seoska kafanska rasprava ko pravi najbolju, najukusniju,najdeblju itd

slaninu u selutakmienje sa degustacijom1988. Slaninijada koja vremenom prerasta u
Svetsku slaninijadu jer ovakvo takmienje ne postoji nigde drugde na svetu
Kobasicijada(Turija): prva 1985

(Godina je dskutabilna jer postoji rivalitet izmeu 2 najstarije mesne GT koja se iskazuje u raspravi
o tome koja je starija. Na sajtu slaninijade stoji da he kobasicijada nastala tako to su kobasiari
reili da zajedno sa slaninarima iz Kaareva na 4. Po redu slaninijadi naprave kobasicu dugu tano
1km za Ginisovu knjigu rekorda.
Hronika turijske kobasicijade-poeci 1985. Kada je odrano 1. Interno takmienje u prostorijama
lovakog kluba.)

ideja u dvoritu Miroslava Meduria ike dok je on nadevao kobasice, a drugari se peckali
meusobno ija je kobasica najboljare po re, pricer po pricer...
Paprikijada(Banatski Brestovac): 2003. Udruenje povrtara Banatskog Brestovca +
Zemljoradnika zadruga Juni Banat + sponzori i panevake optinske valasti
Pasuljijada(Tavankut): ideja Geze Vukovia koji je stalno hvalio pasulj svoje ene Gorice i
govorio da bi mogli da organizuju takmienje. Ona je bila lan Udruenja ena, a godinje
su sadili 5-6 jutara pasulja. Kao pomo mesnoj zajednici sponzorisali su sav pasulj

Mitologija postanka: dominantan je motiv takmienja, a taj karakter se tokom decenija

razradjuje i dodaju se nove formeu okviru kobasicijade-grananje takmiarskih
disciplina, takmienja privatnih proizvoaa domaina i zanatsko-klanine industrije i
stranih uesnika u meunarodnoj konkurenciji
Izdvaja se i zabavni unutarseoski karakterdodela nagrada za uesnike iz Turija na balu
kobasica sedam dana posle glavnog dana kobasicijade

Socijalno-istorijski kontekst:kompeticija u socijalizmu

Nepostojanje osnovne ekonomske konkurencije(trita) u socijalizmu stvorilo je niz

supstitucija ekonomskoj(profitnoj) kompeticiji
1.Ideoloka vodilja Lenjin-Staljinovog perioda Stii i prestii Ameriku( takmienje sa
kapitalistikim sistemom i dokazivanje superiornosti sovjetskog socijalizma)
2.radno takmienje u najveem delu analogno sportu-takmienja kolektiva, timova u vidu
fabrika, smena, radnih jedinica, brigada..(nagrade: titula, pehar,zastavica)
Podvrsta ovog takmienja-obaranje rekorda ili viestruko premaivanje normeu SSSRu
dovelo do stahanovskog pokreta
3.vid socijalistiog takmienja-van redovne proizvodnje gde se proizvodne vetine sasvim
tretiraju kao sportske discipline
38

Svi ovi oblici se javljaju i u socijalistikoj YU(odjeci stahanovizma naroito prisutni u prvoj
deceniji socijalizma kada je najvie rude iskopao i sve rekorde oborio junak socijalistikog
rada Alija Sirotanovi). Poslednji oblik je brzo zamenjen pa se prelo na 3.vid
soc.takmienja u formi rada shvaenog kao sport( takmienja metalostrugara ili traktorista
postaju sama sebi svrha ne odvajaju se u okviru proizvodnog procesa u okviru radnikih
sportskih igara
Takmienja ove vrste uspeno preivljavaju tranziciju zahvaljujui tekoama u privatizaciji
preduzea i podrci od strane neosocijalistikih vlada i ministara(npr. 2003. U Temerinu
uz uee 29 firmi i 119 takmiara uz direktno uee i podrku lanova Vlade koji ak i
otvaraju takmienje(Ministar privrede Predrag Bubalo otvara 23.radno-proizvodno
takmienje metalaca 2006. U Novom Sadu)

*jo! 122
Generisanje GT- organizatori i organizacija

Folklorne manifestacije koje nsu sluile razvoju narodnog stvaralatva su institucionalni

proizvod niza ukomponovanih predstava na kojima je gradjen dravni folklorizam najee
ostvarian u okviru kulturno-umetnikih drutava
Smotre folklora(takmiarske/revijalne) su imale svoj optinski, regionalni, republiki i
savezni nivo.
Uz zvanina takmienja folklornih drutava postojale su i druge manifestacije koje su se
odnosile na neke pojedinane elemente narodnog stvaralatva(najpoznatije: sabor trubaa
u Gui, takmienje harmonikaa u Sokobanji, sabor frlaa Oj Moravo u Prislonici)

Sve te manifestacije pod snanim uplivom drave!(finansira amaterska takmienja ili aktivno
uestvuje u organizacijama sabora)
ak i u lokalnim manifestacijama folkloristikog tipa

Mehanizmi generisanja gastronomskih tradicijada

Lanano uspostavljanje GT, naroito po Vojvodini posle 2000.=ugledanje na komije koji

ve imaju svoju manifestacijupreturanje po tavanu
Agensi ovakvog brikoliranja na 2 nivoa:

1. Ekonomski motivisani proizvoai

2. Lokalna kulturna elita(poseduje seanja vezana za tradiciju)
!u izmiljanje tradicije nisu ukljueni eksperti uvari tradicije(saranju blokira teka uskladljivost
strune koncepcije zasnovane na proverenoj tradiciji sa spoljnim oblicima i f-jama priredbi
vezanih za industriju turizma i zabave + ekspertiholistiki koncept tradicije koja se iscrpljuje u
nefunkcionalnom pojedinanom zatienom objektu dok je lokalna kulturna elita-amatersko znanje
o tradiciji-daleko slobodnija u njenoj parcelizaciji i upotrebi elemenata dekonstruisane celine +
trino ponaanje)

u veini sluajeva organizator=proizvoa ili grupa proizvoaaprvi institucionalni nivo

je nivo seoskih institucija koje su najudaljenije od centralnih dravnih
institucija(ministarstvo privrede, trgovine i kulture). One su najee delovi civilnog
39

drutva(profesionalna udruenja, hobi drutva, socijalne asocijacije) ili najnii organi

dravne uprave( Mesne zajednice, relikti samoupravne ekonomije=zemljoradnike zadruge)
u meuodnosu inicijative proizvoaa i okvira koji daju lokalne institucije nastaje
organizacioni odbor koji vodi manifestaciju

proizvoai-lokalne institucije-organizacioni odbor

period predtranzicije i jednopartijskog politikog sistema je vreme u kome su spontano

organizovane manifestacije(pogoovo u selima) izazvale sumnju kod lokalnih vlasti-lok.
Politiari socijalistikog tipa su protiv samoorganizovanja koje nije pod pokroviteljstvom
partije ili parapartijskih organizacija.
Ukasnijim fazama u organizaciju se ukljuuju i lokalni i vii nivoi dravne uprave(optine i
produeni organi drave u vidu tzv.Turistike organizacije)
Kasnije, kao saradnici i korisnici-turistike agencije

potreba za institucionalizacijom i profesionalizacijomreorganizovanje organizacionih odbora

kao udruenja graana ili firme

Studija sluaja- patlidanijada

Neradin(Irig)
Nain da se itelji odue paradajzu (Neradinci ga zovu patlidan) koji je od pamtiveka u
sremskoj ishrani i opovrgnu miljenje da su neradnici
1. Patlidanijada: 1000 posetilaca ;Centralna manifestacija na seoskom trgu
Krasimira Svirevi iz Neradin-patlidan orba
Zoran Veselinovi-svee ceeni sok
Razne salate
Mladi:gaanje mete paradajzompokazuje koliko ga ima
Etno izloba
Takmienja u spravljanju orbe od paradajza, najlepe aranirana salata, najboplji sok od
kuvanog paradajza, najmlai-likovni radovi, najbolji proizvoa(2.5 hektara paradajza
zasejanog pod folijom-Radoslav Jankovi), najtei paradajz(Dragomir Ivanovi-800grama)

Upotreba i stvaranje tradicije

3 upotrebe tradicije na osnovu patlidanijade:

1. Naglaavanje upotrebe tradicionalne tehnologije i tradic. Recepture spremanja orbe od

paradajza=funkcionalna upotreba tradicije( treba da ukae na izvorni, egzotini karakter
manifestacije koja treba da je licencira na mapi slinih manifestacija
2. Pravljenje etno-izlobe zaboravljenih predmeta-ne bi imalo znaaj samo po sebi, inae bi
takva zbirka ve postojala
3. Uestvovanje i koncert folklornog kulturno-umetnikog drutva

Takmienja za najvei paradajz, najbolji sok i orbu-direktna f-ja reklamiranja proizvoda

Ova druga 2 otvaraju mogunost stvaranja novih proizvoda pko tradicionalnboj recepturi
40

patlidanijada stvara marketinke preduslove

Gaanje u metu paradajzomukljuivanje mladih u manifestaciju koja svojim centralnim

sadrajem angauje starije mukarce domaine-proizvoae i ene koje se takmie u
pravljenju orbe i salata(slina f-ja i izlobe deijih crtea-ukljuivanje i te starosne grupe)

Unapreenje privredne proizvodnje i tehnike inovacije

U opisima 1.patlidanijade nema direktnog oekivanja samih uesnika da e ona doprinositi

unapreenju poljoprivredne proizvodnje i korienju ili stvaranju tehnolokih inovacija
Sam sadraj manifestacije se indirektno odnosi na razvoj osnovne delatnosti-proizvodnje
paradajza
Jedna od disciplina je i najbolji proizvoa-predstavlja zbirnu ocenu kvantiteta zasejanih
povrina,prinosa i kvaliteta proizvodaf-ja poboljanja i kvantiteta i kvaliteta proizvodnje
paradajza
I proglaavanje za pobednika proizvoaa sa najveim paradajzem ima slinu f-ju jer se
takmiari spremaju za ovu disciplinu uz praenje inovacija na polju razvitka novih vrsta
paradajza i novih semenskih proizvoda i primene agrotehnike kroz razvoj relativno novog
naina gajenja paradajza u plastenicima

Istorijat kobasicijada
Prva kobasicijada odrana je 26. februara 1985. godine, u prostorijama lovakog kluba u
Turiji.
Druga kobasicijada: 22. februara 1986.,u kafani Beograd.
Trea kobasicijada: organizacija je znatno poboljana; novina je napravljena kobasica od
49,5m.
etvrta kobasicijada: 27. februara, u kafani Beograd. Na njoj se pojavljuje kobasica
dugaka 101m.
Peta kobasicijada: dobija razmere prave manifestacije i traje 10 dana. Duina kobasice na
petoj kobasicijadi dostie 150m.
Elementi kobasicijade
Glavni proizvodi:
- Kobasice
Lokacije:
- Lovaki klub
- Kafana
- Hol osnovne kole
- Centar sela
- Centralna tribina
- Glavni put (ulica)
Elementi tradicije:
- Javni distonor (svinjokolj)
- Izloba runih radova ena iz Turije
- Tamburaki oskestri i folklorna dua.
Takmienja:
- Najbolja kobasica: domainska, zanatsko-klanika i meunarodna
- Najbolja punica
- Kuvanje svinjskog i lovakog paprikaa
41

- Brzo jedenje kobasica

- Takmienje za naj-oveka najteeg
- Nagrada za gosta iz najudaljenijeg mesta
- Skok u dalj iz mesta
- Dzudo
Organizatori
- Grupa graana
- Dom kulture
Organizacioni izbor
Tra kobasicijada imala je znaajniju ulogu.
Javni dinostor javlja se kao tradicionalni element i mitski dogaaj uveden je u sadraj
manifestacije 1990. godine.
Manifestaciju sada prati i novonastali logo koji predstavlja kobasice i britvu.
Kobasicijada i Ginisova knjga rekorda
Na etvrtoj kobasicijadi otpoinje ozbiljno razmatranje ulaska u svetsku enciklopedijuGinisovu knjigu rekorda.
Rekord najdue kobasice se razvijao, pomerajui rekord svake godine.
Kada je kobasicijada postala rekorder u spravljanju dugackih kobasica, i tada se nala u
Ginisovoj knjizi rekorda.
Meutim,novih ideja je uvek bilo, te je tako 1991. godine na kobasicijadi predstavljen
hidraulicni pric pravi top za kobasice.
Gastronomska tradicijada i turisti
Posmatrati gastronomske tradicijade u turistikom kontekstu, podrazumeva nekoliko
aspekata:
1. Turistika potranja (interes turista za ovakve manifestacije)
2. Turistika ponuda sa nekoliko razliitih tema
Oekivanja organizatora doseu i do 100.000.
Informacije koje posedujemo sa sajtova i iz novinskih izvetaja, pokazuju da su meu turistima
zastupljene skoro sve vrste turistikih i drugih potroaa.
Dan manifestacionog turizma
Odran je 14. oktobra 2006. godine, 3. dana sajma turizma u Novom Sadu.
Predstavljene su brojne manifestacije kao to su:
- Kobasicijada u Turiji
- Slaninijada u Kacarevu
- Kupusijada u fugotu
- Staparski paprika
- Vraka berba groa (Sremskokarlovaki Groebal)
- Karneval cvea u Beloj Crkvi
- Zlatiborska prutijada
Gastronomske tradicijade i turistike predispozicije
Prvobitni cilj turizma imao je potpuno drugaiji cilj od dananjeg poimanja.
Osnov su inile prirodne lepote, planine, doline, ume, panjaci, najee sadrane u
sintagmi prirodne lepote nae zemlje
Drugi deo ove vrste patriotskog znaenja predstavljalo je divljenje kulturnom nasleu
Razliite predstave o lepotama koje posedujemo sluio je samo za unutranju upotrebu
42

Posledice otvaranja prema spoljnom svetu

Dobijanje pasoa i mogunost putovanja, kao i otvorenost zemlje novim turistima, doprineo
je da ideoloka tema postane jednoznana
Dolazak stranih turista sasvim je jasno govorio da za njih nije privlano sve ono za ta se
tvrdilo da je lepo i vredno
Vlast je snosila deo odgovornosti zbog ega strani turisti nisu bili dovoljno dobro upoznati
sa svim elementima lepota
Tradicija u gastronomskim tradicijadama
Tradicija se u gastronomskim tradicijadama ne shvata kao neto zauvek dato ve kao
rezervoar za turistike ponude
Uz navedene gastronomske tradicijade, postoje i one vezane za sve vrste voa (Dani maline
u Brankovini, Dani jabuka u Beloj Crkvi, Dani ljive u Kotuniima, dani trenje u
Ritopeku, Dani vinje u Faketiu)
Zatim one koje su vezane za proizvodnju alkoholnih pia (vina,piva,rakije)
I priredbe vezane za element privredne delatnosti (kosidba, pastirski i pudarski dani, pucanje
biem)
Mud(R)ijada kao parodija
Takmienje u spremanju specijaliteta od belih bubrega pod sloganom: Svetu treba ponuditi
dobra muda
Podaci sa sajta Mud(R)ijade i novinski podaci pokazuju da je uee na ovoj manifestaciji
2005. godine bilo 12 ekipa, a ve sledee godine 33 ekipe.
Vest o odravanju Mud(R)ijade preneli su domai i strani mediji (RTL), kao i 500 inostranih
internet sajtova
Organizator Mud(R)ijade izjavio je da ga je podstakla injenica da svi u Srbiji prave neke
slaninijade, kobasicijade, kupusijade, bostanijade, a on se setio onoga to moemo strancima
da ponudimo bez blama.
Zakljuak
Organizatori gastronomskih tradicijada svesni su injenice da njihova lokalna zajednica
nema drugih ponuda do proizvoda upakovanog u gastronomsku tradicijadu
Srpske planine teko da mogu da izdre konkurenciju stotine mesta u nemakim,
austrijskim, slovenakim ili vajrarskim Alpima.
Na samom kraju stavljam komentar novinara M. ivkovia, novinara lista Danas:
Svetu treba ponuditi dobra muda (...) Jer, neko ima Vindzor, neko Akropolis, neko Ermita a mi
imamo muda. Ali ovija.

43

ODEVANJE
DEFINICIJA ODEE
Doan Arer i Meri Elen Rou Higins definiu odeu kao skup telesnih modifikacija i/ili dodataka
telu koji pokazuje osoba u komunikaciji sa drugim ljudskim biima (frizure, tekstura materijala,
zvuk, miris, oblik...)
MODA I FIKSIRANI/FIKSNI KOSTIM
Fligel je napravio razliku izmeu fiksnog kostima i modnog naina odevanja:
Fiksni kostim se menja sporo kroz vreme, ali se veoma razlikuje u prostoru (zato to je vezan za
fiksne lokalitete, izolovane socijalne zajednice tj. tradicionalna drutva koja nisu zapadna). Modni
kostim se menja rapidno kroz vreme, ali istovremeno malo razlikuje u prostoru (nastao na Zapadu u
XV veku, ali se brzo proirio)
Fligelove ideje dalje su razvili Prokter i Polhemus. Ove dve vrste kostima ova dva autora povezuju
sa vremenom koji odraavaju: Tradicionalna, antimodna odea je model kontinuiteta vremena
(zadrava status quo), a moda model vremena kao promene.
SHVATANJE MODE I ANTIMODE U SAVREMENIM STUDIJAMA ODEE
Rigidno razlikovanje mode i anti mode danas je uglavnom prevazieno. asopis Fashion theory
modu definie kao kulturnu konstrukciju otelovljenog identiteta.
ODEA KAO SREDSTVO KOMUNIKACIJE
Odea je medijum kojim moemo poslati razliite poruke (verska, nacionalna i klasna pripadnost,
drutveno ekonomski status, zanimanje, rod, doba starosti, brano stanje i druge osobine lanova
drutvene grupe).
Nonje hidabe,; ajkae, sarija
Konfekcija-visoka moda(nije svuda isto, npr.na Zapadu Mango i Zaru nosi nia srednja
klasa)
Uniforme
Muka i enska odea se razlikuje: roze je nekada bila tipino enska boja; mukarci su do
14.veka nosili suknje; kopanje-muka i enska strana; nakit, donje rublje, oblici eira...
Danas su razlike minimalne
Brano stanje: danas burma, nekad mnogo kompleksnije(u tradicionalnoj nonji pokrivene
su sve kategorije branog stanja; takoe, mu je nekada imao pravo da unakazi rasputenicusee joj jezik, nos ili barem kosu); usedelice zadravaju devojaku odeu
Sinovi jedinci u Banatu nose minuu

44

Tipovi seoskih kostima u Srbiji

1.
2.
3.
4.

Panonski(Vojvodina; umadija, severni delovi Srbije)

Dinarski(zapadna Srbija)
Centralnobalkanski(KiM i juno)
opski tip(istona Srbija)

U drugoj polovini 19.veka dinarski tip je skoro isti kao panonski

Panonski tipdinarski tip koulje!
Panonski tip koulje podrazumeva koulju koja se ije iz dve pole platna, prednjeg i zadnjeg,
koje se spajaju na ramenima i pri tome veoma nabiraju a potom se priivaju rukavi.

Dinarski tip koulje se sastoji od jednog komada platna na kojem se napravi otvor za glavu a
sa strane se ubace dve trouglaste povrine kako bi se dobilo neophodno proirenje. Na kraju
se uglave rukavi.

Materijali za izradu:
Platno:Konopljano platno (koulje i gae), laneno platno, pamuno platno (srpsko platno:
deblje niti se ubacuju to daje karakteristine pruge),
Od ivotinjskih vlakana: vunene tkanine za pregae, pojaseve i torbe; sukno (vunena tkanina
koja se odnosi u valjarice-poput vodenice, gde se vunena tkanija sabija ekiima u toploj
vodi. Tako se dobija nepromoivo sukno od koga se prave svi gornji delovi odee) oja(isto
to i sukno samo fabrike izrade-finije), svila(u graanskim kostimima-skupa), filc tj. pust
(kape), prizrensko platno(isti princip kao kod obinog platna-prugasti izgled), brokat(vrsta
svile). Potkano platno od vune se moglo odneti u valjarice u kojima je u procesu vajanja
dobijano sukno. Od sukna se izrauju gunjevi, akire, kabanice.
Koulja moe biti samo od platna, nikako od sukna!

45

Panonski tip seoskih kostima

Rasprostranjenost: Vojvodina, severni delovi Srbije i umadija
Odlika seoskih kostima u Vojvodini
Panonski tip koulje. Noenje platnenih delova odee, koji se zimi dopunjuju suknenim i konim
odevnim predmetima. Uticaj seoskih kostima i mode srednjeevropskog kulturnog kruga.
Vegetabilni motivi.
Seoska odea u Banatu
ENSKA ODEA
Osnovni delovi odee:
KOULJA je panonskog tipa, najee od kudeljnog platna, za sveane prilike pamuna. Duine do
kukova. Krajevi rukava ukraavani ipkom ili vezom a praznine zlatovezom.
Ispod suknje, do tela ene su nosile SKUTI. Koulja i skuti- osnovna odea. ene do 19. veka nisu
nosile gae. Bifurkacija ili ravajne, razdvajanje enskih butina smatralo se nemoralnim. Nosile su
ih samo kurtizane to im je donelo jo negativniju konotaciju. Od 19 veka gae nose devojice do
puberteta i sportistkinje(npr.kad odlaze na jahanje). Odlika su i socijalnog preimustva. Od druge
polovine 19 v gae postaju odevni predmet ena. Demonstracija feministikih prava preuzimanjem
mukih odevnih predmeta. Na selu gae se nose od druge polovine 20 veka.(selo kaska za gradom)
U vreme menstruacije do tela se nosila stara podsuknja kojom se brisala. Preko skuta se nosila
DONJA SUKNJA, jedna ili dve, izvezene runim radom i noene uglavnom praznikom (vetina
devojke u izradi runog rada), dua od skuta .
GORNJA SUKNJA se nosi svakodnevno, od obinog je platna, bela, bez posebne dekoracije, a
praznina od plia, tofa ili svile-kupovne suknje.
PRSLUK(NE JELEK! Jer je Vojvodina deo habzburke tradicije-nema orijentalnih delova!) je
najee crne boje, i kopa se ili pertlanjem ili pomou dugmia. Materijali korespondiraju sa
suknjom, te se izrauje od svile, plia ili tofa. Prsluci u obliku korseta, s tim to, za razliku od
korseta koji treba za preoblikuje ensku figuru istiui grudi kao seksualne atribute, zadatak prsluka
je bio da neutralie seksualne atribute( u uskoj vezi sa patrijahalnim moralom). ene u okolini
Vrca su nosile prsluk na PEEVE, to proistie iz uticaja mode. Peevi su komadi tkanine priiveni
na prsluk.
PREGAE (kecelje) su bile od kudeljnog platna ukraene ipkom ili karnerom, ili od vunene
tkanine plave boje. ene iz veih mesta pod uticajem gradske nonje ne nose pregae
Zimi se nosi GRUDNJAK i KOUH. Veoma dekorativni odevni predmeti, aplikacije od koe i vez,
vegetativni motivi. Grudnjak je koni prsluk bez rukava, najee od bele jagnjee koe, ukraen
vezom,pre svega, floralnih motiva. Kouh je odevni predmet sa dugim rukavima. Postoje kousi za
svakodnevni rad, bez dekoracija, pa bi tako u okolini Kikinde svaka kua imala jedan nedekorisan
kouh koji bi nosila redua-ona koja je na redu da obavlja kune poslove. Nosi ga da bi zatitila
odeu od prljanja.
46

Oglavlje jasno definie brani status. Posebna ogavlja za devojku, nevestu i udatu enu.
Devojke radnim danom nose maramu, praznikom gologlave.
Zlatna kapa, ZLATARA, jasno obeleava nevestu. Kapa je iz dva dela, kapa i dva para traka (jedan
par 13cm pokriva samo vratni deo, drugi 80cm- pada du lea), sa buketom od vetakog cvea na
prednjoj strani. Gotovo itava povrina kape prekrivena je zlatovezom ugl.floralnih motiva.
Obeleava socio-ekonomski status, a i etniki je marker, jer je nose samo Srpkinje. U Banatu status
neveste je trajao od venanja do roenja prvog deteta- simbolika: tek kad se potvrdi kao majka
dobija od zajednice status udate ene
Kapa nastaje nakon 1860. Kada dolazi do ukidaja u autonomije Vojvodine, tj.Srba u Hazburkoj
monarhiji. Naime, 1848. Srbi na podruju Vojvodine proglaavaju autonomiju, ali je 1860. Franja
Josif ukida, ime se pogorava poloaj Srba. Predmeti ovog tipa nastaju kao znak ekonomske moi
naspram izgubljene politike moi. Zlatara je i etniki marker s obzirom na to da su je nosile samo
Srpkinje.
Kapa DEGA oznaava udatu enu.(tj enu sa detetom). Okrugla kapa sa karakteristinim
produetkom na vratnom delu (listolik, srcolik, romboidan..). Nastala je stilizacijom marame vezane
NA PERO. Svakodnevne su od manje skupocenog materijala. Mlae ene nose crvene ili druge
jarke boje, a starije crne.. Sveane su najee crne boje bez obzira na godine, od svile ili atlasa,
dekorisane zlatom u vidu vegetativnih motiva. Pokazuju socio-ekonomski status, postoji seanje da
one bogato dekorisane vrede jutro i po zemlje (oko 1 hektar). Nije etniki marker jer ih nose i druge
etnike zajednice na prostoru Vojvodine (Slovakinje, Maarice)
OBUA: 1.opanci sa obojcima(komad platna koji se obavije oko nogu; pridravaju iz kaievi) 2.
Praznikom: pliane papue na rue
ODEA KAO POKAZATELJ DRUTVENO-EKONOMSKOG STATUSA
Pjer Burdije pie: Linost je u igri, drugim reima, kvalitet osobe se izraava kroz sposobnost da
prisvoji neki predmet kvaliteta.
Kvalitet ne postoji objektivno, ve se pridaje predmetu na drutvenom planu; simbolika vrednost
koju mu daje kultura.
Zavisno od drutveno-ekonomskog statusa ovi osnovni delovi odee su se dopunjavali na sledei
nain:
1.Preuzimanjem odevnih predmeta iz inventara tadanje mode (sa vremenskim retardacijama
kanjenjem u odnosu na urbanu modu:
1.) Preuzimanjem gotovo celokupnog jezika mode; 2.) Preuzimanjem pojedinih modnih elemenata
(npr.mufovi, rukavice, suncobrani, kiobrani; haljine paorki(predstavnice seoske buroazije) iste su
kao i gradske, samo su materijali jeftiniji i nose se dukati
2.Noenjem specifinih odevnih predmeta koji jasno demonstriraju bogatstvo npr. URAK
ogrta od crne oje ili tamnoplavog plia, postavljen krznom, sa velikom kragnom od astragana ili
drugog skupocenog krzna

47

Noenjem specofinog nakita (dukata koji se pojavljuju isto kao i zlatne kape, posle 1860.;
SEFERINI najcenjeniji meu dukatima, oivieni zlatnim vencem i ukraeni poludragim
kamenjem u boji. Obino se nalazi na centralnom delu meu dukatima.
Broj dukata sugerie drutveno-ekonomski status.
MUKA ODEA
KOULJA je panonskog tipa: svakodnevna od kudeljnog platna, praznina od pamunog,
dekorisana vezom u boji, belim vezom ili zlatovezom.
FORMET: nose ga mladii iz imunijih kua; to je komad platna koji prekriva nedra koulje,
dekorisan zlatovezom
(Narukvice: komadi plia izvezeni zlatovezom ili dekorisani perlicama)
GAE: obavezno se nose, duge i iroke
PRSLUK: najee crn, mogao je imati revere, karakteristika banatskog: ukrojeno prava
kragna(ruska) i zakopava se dugmadima (BULIJE) od srebra ili neke legure
Zimi se ovi odevni predmeti dopunjuju suknenim i konim:
AKIRE: od belog sukna najee, kasnije i od tamnog; mogu imati dvojaku stilizaciju:
1.ukraene vojnikim arama (zato to je Banat bio deo Vojne Krajine; odlika jedinice kojoj je
pripadao) ili 2.floralnim motivima, pre svega lalama (otuda i naziv LALE za Banaane)

Odevni predmeti od koe:

DOROC: vrsta kaputa ob belog sukna
GRUDNJAK: od koe, bez rukava, sa vezom u boji ili ak ogledalcima
KOUH: sa i bez rukava, najee od smee koe. Ivice prednjih pola su se zavravale u pic tako
da se preklapaju kada se zakopa. Kouh oenjenog i neoenjenog mukarca se razlikuje: momaka
grana izvezena na zadnjoj strani kouha, koja se para kada se momak oeni kod siromanijih, dok
bogatiji nabavljaju novi kouh
Batajnica(Srem) pominjak- kopa se ispod mike
GUBERAI: karakteristini eiri sa malom glavom i irokim obodom
UBARE za zimu
Obua: opanci sa obojcima; opanci KAPIARI posebna vrsta opanaka izraenih od jednog
komada koe koji formom podseaju na cipele; klompe pod uticajem Nemaca; papue sa konim
licem za svakodnevne, a sa somotskim(plianim) za sveane prilike
Zavisno od drutveno-ekonomskog statusa ovi osnovni delovi odee su se dopunjavali na sledei
nain:
48

1.Preuzimanjem graanskog kroja odee (za urbanu sredinu XIX veka karakteristino je noenje
odela, a Banaani preuzimaju kroj odela iz gradskoh sredina sa modifikacijama; sako koji se
zakompaa metalnim dgmiima, ubara od astragana, izme...)
Noenje nakita tj. TOKA.One su vrsta remena i mogu biti srebrne ili ak pozlaene; remen se kai
na jedno rame, sputa se ispod grudi i kai na drugo rame; vrednost se ceni po broju rua tj.
sastavnih delova remena; nosili su ih oenjeni mukarci prvih dana posle enidbe.
( na Marini sefirini, au oke zlatne toke)
2.Noenjem specifinih odevnih predmeta koki jasno demonstriraju bogatstvo (URDIJA,
KABANICA, OPAKLIJA, DUCIN)
URDIJA: vrsta veoma dugakog kaputa koji je postavljen i fatiran (ispunjen pamukom), krojen u
struk, sa tri do etiri reda srebrnih dugmadi; toke su se mogle nositi preko
KABANICA: izraena od sukna, duga, iroka, dekorisana bogatim vezom, izvezena raznobojnim
koncem sa specifinim krojem; specifina zbog zaivenih rukava koji slue da se tu stave stvari
potrebne na putu, poto su se kabanice uglavnom nosile kada se kretalo nekud-funkcija vie
depova, a ne rukava; posebnu vrednost joj daje vez, a nosila se prebaena;
( mogu da oznaavaju profesiju pastiri su uvek nosili kabanicu)
OPAKLIJA: ogrta od ovije koe(7 ovijih koa za 1), bez rukava, dug do lanaka, veoma irok,
obino nije dekorisan i glavni ukras mu je krznena kragna (JAKA) koja titi od vetra
DUCIN: koni kaput do lanaka ali sa rukavima, zakopava se od grla do pojasa, ima krznenu
kragnu i pozadi lic kako bi se olakalo kretanje.
*Postojala je preksa pozajmljivanja delova odee ili zajedniko ulaganje u kupovinu odreenih
delova odee s obzirom na teak ekonomski poloaj veeg dela seljatva u svrhu stvaranja lane
predstave o ekonomskoj poziciji radi ugovaranja to boljeg braka
Suprotno urbanim drutvima, u tradicionalnim ruralnim sredinama dekorisana odea je oznaka
maskuliniteta. Osim toga tradicionalna muka odea ukljuivala je, iz perspektive buroaske
kulture, aberantne(odbaene u odnosu na urbanu sredinu) forme odee i nakit (suknje, minue- u
levom uvetu-sin jedinac). Suknje su nosili momci u sveanim prilikama i nedeljom. I to plisirane,
po borduri ukraene vezom; noene preko gaa. Suknje nose i Albanci (fustanele) i Grci(300
nabora- simbol 300 godina pod Turcima). Poreklom od Grka, ali uopte- starobalkanska tradicija!
(U junoj Srbiji se naziva toska.)
Pre 19.veka muka odea je bila dekorisana kao i enska, ali se posle Francuske revolucije menjaju
drutveni kodovi i mukarci poinju da nose rigidna odela kako bi sugerisali ukljuenost u svet
poslovanja.
*Slika Paje Jovanovia ,,Borba petlova-mukarac u suknji

49

Seoski kostim u Srbiji Panonski tip

umadijska nonja
Osnovne odlike seoskih kostima u severnim delovima ue Srbije i umadije:
Preanski uticaji paralelno sa dinarskim; preanski uticaj je iz Vojvodine, preko Save i Dunava, a
dinarski uticaj iz zapadne Srbije, Hercrgovine.
Panonski tip koulje ivena iz jednog dela
Dvopregani sistem kao oznaka branog statusa ene
Uticaj vojnike uniforme na muki kostim
Odevni elementi proizlali iz orijentalnog inventara odee i orijentalna ornamentika.
Seoski kostim u umadiji
1. ENSKA ODEA DO 1830. GODINE
Osnovni odevni predmeti:
Koulje dinarskog tipa, u kombinaciji sa jelekom i pregaom
Sukneni zubun (orijentalni odevni predmet bez rukava razliite duine), a zimi
Aljina: dugih rukava, spreda se nije zakopavala
Brani status ene mogao se otkriti preko oglavlja:
Devojke ile gologlave ili su, kao sasvim mlade, uplitale kosu u dve pletenice i nosile ih sputene
niz lea. Kada stasaju za udaju devojke uvijaju oko glave pletenice. Najee gologlave a
praznikom ukraavale cveem, trakama, novcem. U odreenim krajevima umadije, Kaer, Grua,
Kosmaj, Kolubara, devojke koje su za udaju su nosile specijalne vrste kapa koje se nazivaju
ELEPAI. elepa je plitka crvena kapa izraena od sukna( fenomen dugog trajanja na ovim
prostorima- pominju putopisci u 16. veku) Buzbek i Brown pominju plitku crvenu kapu kukastog
oblika koja svojim opisom podsea na elepau.
Neveste su nosile kapu SMILJEVAC, pravei ih sa svojim drugaricama ritualno uz pesme a svaki
deo kape ima jasno znaenje. Kapa se sastoji od nanizanih novia. Na kapi je moglo biti do 300
cvanciha ili turskih aspri. Mogli su se nai i zlatni novii. Jasna poruka o socio-ekonomskom
statusu neveste. Gornji deo kape je ukraavan biljem, nana, majina duica i svaka biljka ima
posebno mesto u skladu sa magijsko-religijskim kontekstom. Bosiljak-zatita od zlih sila. Najee
je korieno SMILJE, deviansko bilje koje predstavlja nevestu(devicu). Vrh kape krasi paunovo
perje koje ima znaajno mesto u religijsko magijskim konceptima, ima mo da odvrati zle poglede.
Naime, smatra se da je devojka pre braka u liminalnoj fazi, i da je samim tim osetljiva, te e okce na
paunovom peru odvratiti zle poglede od neveste. Simbol je i socijalne diferencijacije, jer se
paunovo perje skupo plaalo. Trake sa PRAPORCIMA izazivaju buku pri kretanju neveste, a po
napodnom verovanju zli demoni bee od buke. Pozadi se privrivao pekir od tankog belog platna
DUVAK, koji je padao niz lea do kukova, koji je mlada koristila za pridravanje smiljevca, kada
je ljubila ruku uglednim svatovima.
Nevesta je nosila smiljevac svakodnevno 40 dana i tokom praznika tokom godinu dana( produeni
status neveste!). Nakon toga bi rasformirao smiljevac, novac se uvao kao dragocenost ili
dekoraciju drugih predmeta, a ponekad se ustupao za druga venanja.
Posle godinu dana stie se status udate ene, koja nosi oglavlje koja se u umadiji naziva KONA.
Sastoji se iz drvenog podmetka i UBRADAA. To je bela kvadratna marama koja se savijala po
50

dijagonali i ija su tri kraja slobodno visila. Da bi se sakrio drveni podmetak, postavljena je
dekorativna traka KUMA. Kona se razlikovala od koni u Mavi i drugih je to to se postavljao
visoko na temenu to ostavlja veliki deo glave nepokrivenim(karakteristika umadijske kone!)
Od obue se nose opanci od presne netavljene koe, presni opanci, od koe koja nije prethodno
obraena, sami ih izrauju-nije zanatski proizvod nego domae radinosti.

2. ENSKA ODEA OD 1830-1875

1830.I hatierif
1875. pred Berlinski kongres- nezavisnost
Uticaj panonskog tipa iz Vojvodine i poveanje orijentalnog uticaja. Odea je proizvod domae
radinosti. Odea doivljava vrhunac esetetskog razvoja. U ovoj fazi dolazi do upotrebe panonskog
tipa koulje, ali sa mnogo vie nabora, drugaijeg kroja. U odnosu na Vojvodinu gde se koulja nosi
sa skutima i kratka je, umadijska koulja je duga do lanaka sa specifinim rukavima koji se
skupljaju oko lakata odakle se lepezasto ire. Posebnu stilsku odliku kouljama daju priiveni
ukraeni rukavi koji se zvonasto ire ka aci.
Uz koulju i pregae ene su nosile JELEK. Jelici mgu biti od sukna ili oje, izvezeni srmom,
zlatnim ili pak vunenim gajtanom (orijentalni nain ukraavanja).
Preko jeleka devojke i udate ene su nosile dve pregae, to je karakteristika starijeg tipa panonske
nonje. Njih su nosile devojke stasale za udaju i udate ene. Prednja pregaa je ira i vea, ukraena
ilimskim arama, (stubovi sa cvetovima) dok je zadnja pregaa manja i ima ornamentiku samo na
pri dnu. Zadnja pregaa je obino tamna dok je prednja arena
Samo devojke su nosile 1 pregau.
Obavezno se nosi i ZUBUN, je odevni predmet bez rukava koji je izraen od sukna razliite duine.
Ukraen razliitim tehnikama veza, crnim kitkama.
Zimi se nose PAMUKLIJE sa dugim rukavima, koje proistiu iz orijentalnog naslea i gradske
sredine. To su pamuni odevni predmeti, ispunjeni pamukom a potom tepovani. One imaju peeve
na preklop. Letnje pomuklije nemaju rukave. PEEVI su prednji delovi gornje odee.
U ovoj fazi, od polovine 19 veka, po pitanju branog statusa ena ELEPA zamenjuje FES, koji
je znatno plii od mukog (5cm), i bio je izraen od crvene oje. Obavezno je bio dekorisan
svilenim crnim kiankama, a isto tako mogao je biti dekorisan noviima, vezom, gajtanima,
metalnim TEPELUCIMA koji je privrivan za gornju povrinu fesa. Oko fesa devojke bi
obmotavale pletenice.
Kad je u pitanju oglavlje neveste nije bilo promena, osim noenja samo jedne pregae. Udate ene
kao i u prethodnom periodu nose Kone i dve pregae.
Obua:
Opanci su proizvod zanatske izrade, izrauju se sa prepletom i imaju karakteristian iljak. Obua
moe sugerisati socio-ekonomski status. Imunije ene nose gradsku obuu orijentalnog tipa
JEMENIJE, koje su nazvane po Jemenu gde se proizvode.

51

3. ENSKA ODEA 1875-1914

Do Prvog svetskog rata dolazi do velikog uticaja srpskog graanskog kostima kao i mode. Nema
vie zubuna, koulja je i dalje panonskog tipa. Glavna promena u odevanju jeste pojava suknje, koja
je jednobojna i od vune, VUNJARKA ili VUNJAA, nastala u narodnoj radinosti po ugledu na
gradsku suknju. Pojava suknje u potpunosti je istisnulo noenje zadnje pregae i zubuna. Suknja je
menjala duinu prema zahtevima mode ali isto tako nain ukraavanje. Za ovaj period
karakteristina je bordura od kupovne tkanine ukraena floralnim motivima (koji odgovaraju
arapama i pregaama). Suknja istiskuje iz upotrebe zadnju pregau i zubun. Ostali odevni predmeti
se pojednostavljuju i tipiziraju.
Koulje se kroje po uzoru na gradske i skrauju se do ispod kukova. Jelek se iskljuivo proizvodi od
plia, sukno se ne koristi. Koristi se vez sa utkanim floralnim ornamentima Pregae se uklapaju sa
bordurama suknje i arapama i imaju utkane floralne elemente.
Oglavlje se pojednostavljuje, odbacuju se komplikovana oglavlja; devojke nose frizure po
zahtevima mode: rasputenu kosu, seku ike(1880.), talasasto oblikovane frizure
(KOLMOVANJE) prema trendovima u gradskim sredinama. Sve manje se nosi fes. Status neveste,
i dalje noenje smiljevca,ali oko 1860. potiskuje FES, koji kao oznake neveste ima dodatke koje su
je razlikovali od devojke veni od cvea i beli veo, po ugledu na gradsku nevestu. ( krajem
19.veka fes sa velom skoro potpuno potiskuje smiljevac) Udate ene i dalje nose konu. Paralelno
sa konom poinju da nose FES sa TEPELUKOM i BAREom. Bare je ukrasna traka ukraena
noviima i poludragim kamenjem koja odvaja udatu enu od devojke.
Obua su opanci od tavljene koe ali uticaj mode uvodi i modne cipele TIKLETNE, po uzoru na
grad. To su duboke cipele na pertlanje kjoje pre svega nose mlade ene.
Krajem 1880 preko odela neveste u umadijsku ensku nonju ulazi SRPSKI GRAANSKI
KOSTIM.
On predstavlja specifian odabir predmeta iz orjentalnog inventara kao i specifinu kombinaciju i
dalju stilizaciju prema normama srednje evropske mode. Fes sa tepelukom. Koulja.
-Marama koja se ukrta na grudima i uvlai u tvor jeleka ili se stavlja iza pojasa. Maramu su nosile
zajedno sa svojom seoskom odeom
-Pafte- dekorativne kope na pojasu
Haljina sa srcolikim otvorom na grudima FISTAN, Otvor se popunjava maramom.. Kratka jakna sa
zvonastim rukavima koja se naziva LIBADE i nosi se sa BAJADEROM -svilenim pojasom sa
dugim resama pri krajevim vezanim oko struka u kombinaciji sa suknjom i kouljom. Ovi elementi
graanskog kostima osim venanja nosili su se i drugim praznicima, slave, vaari, priest a najee
su sahranjivane u ovakvoj odei.
*Znaenja:
drutveni rang- bogatiji mogu da priute odeu iz grada
nacionalna konotacija:sama injenica da je srpski graanski kostim
potreba seoskih ena za identifikacijom sa socijalno i kulturno superiornijim varoankama
Pored fiksiranog naina odevanja usvajani su mnogi modni elementi (frizure, suncobrani, krojevi
suknji i bluza, i dr). Domaa tampa reogavala je otro na ove modne promene seoske odee.
Strahovalo se za nacionalonu ekonomiju (pad obima uzgoja kultura za tkanine, pad narodne
radinosti, povean uvoz jer se ovi materijali nisu mogli nai u Srbiji, zelenai, zaduivanje), Od
gubljenja nacionalnog identiteta (nonja smatrana najbitnijim simbolom nacionalnog identiteta).
52

Preuzimanje delova srpskog graanskog kostima i evropske mode dovoeno je u vezu sa slomom
tradicionalnih moralnih normi.
4. ENSKA ODEA ISMEU DVA SVETSKA RATA
Preko koulje vezane oko laktova crvenom manom, jelek od plia, suknja u karo dezenu( sa
motivima u kocke) i pregae od plia sa izvezenim floralnim ornamentima. Devojke su gologlave
ili kvadratne marame, savijene dijagonalno i vezaneispod brade. Ili nose cvee u kosi. Neveste nose
samo veni od cvea i veo, fes se izbacuje. Udate ene se zagrauju maramama koje se vei ispod
brade i industrijski dezenirane
Muka odea
1. MUKA ODEA DO 1830.
-

Koulja dinarskog tipa, gae i retko akire od belog sukna; zimi uglavnom vie pari
gaa(velika oskudica)
- Jelek
- Zimi gunj- jakna od sukna dugih rukava
- Pojas
- Kape: ULAV ili ELEPU, mogla je biti bele ili crvene boje, danas poznata kao KEE
(nose Albanci) :bela, poluloptasta kapa
- Opanci od presne koe
- Narodni prvaci (voe I i II ustanka) prihvatili su bogatu istonjaku sveanu odeu izraenu
od skupocenih materijala: nose koulje i akire POTURLIJE- veoma iroke akire sa jako
irokim i nabranim turom koji je visio
- Kao prsluk noen je DEMADAN, odevni predmet bez rukava, do kukova, uvek crvene
boje sa peevima na preklop (prednje pole su se preklapale na grudima)
- Preko demadana noen je MINTAN kratka jakna, dugih rukava, duine ispod kukova
- Preko nose DOLAMU duine do kolena, iji rukavi nemaju praktinu nego dekorativnu
funkciju (EPKEN rukavi). Ti orijentalni rukavi nisu bili sastavljeni ve vise kao ukrasi
- dokolenice bez stopala- TOZLUCI
- na nogama JEMENIJE- cipele od crvene koe nazvane po Jemenu
- oko struka- svileni pojas TROMBOLOS, a uz njega SILAV- koni pojas u kome je drano
oruje
- FES sa dugom svilenom kiankom, ili pak kapa DINJARA (lii na krike dinje) opervaena
krznom
*obino stanovnitvo se oblailo skromno, dok prvaci svojom odeom naglaavaju socijalno i
politiko preimustvo
2. MUKA ODEA 1830-1876/78
Posle Hatierifa, poboljanja uslova ivota. Orijentalna odea postaje jedan od uzora
kopiranjem celokupnog jezika odevanja ili usvajanjem pojedinih odevnih predmeta i njihovim
kombinovanjem sa ranije poznatom odeom.
Orijentalna odea ima nacionalnu,graansku konotaciju, a ne orijentalnu!
* :
1. ;
2.
.
- Preuzimaju se: akire, gunj, preko njega jelek(orijentalni nain: prvo dugi pa kratki rukavi),
tozluci; negde ubara umesto fesa
53

Kombinovanje:
- Karakteristino za letnji period
- Koulja panonskog tipa sa dosta nabora; nosi se preko gaa u kombinaciji sa demadanom
ili jelekom, tozlucima, jemenijama i fesom
3. MUKA ODEA OD 1876/78 DO 1914.
Seoska populacija odbacuje sve to je tursko kao neprikladno. Inspiracija za stvaranje novog tipa
nonje pronaena je u odei razliitog porekla:
- Levantinskoj (tada shvaene kao kao srpsko- graanske)
- Gradskoj zapadnoj
- Vojnikoj
Levantinska:
- Preuzima se ubara, odbacuje se fes kao direktno orijentalno naslee
- Odbacuju se poturlije umesto kojih se nose akire turae sa mnogo pliim turom( isto su
orijentalne, ali se doivljavaju kao srpske graanske pantalone)
- Gunj: sada se naziva KOPORAN ili ANTERIJA i preko njega jelek
- itavo odelo je mrke boje ukraeno crnim vunenim gajtanima
- Kape: eiri od filca i ajkaa
Vojna:
- Postoje razliite prie o natsnku ajkae- da je od ajka(materijal) ili da je bila namenjena
ajkaima, graninicima u Habzburkoj monarhiji, navodno se nije svidela vlasti pa su sve
rasprodali; 1870. navodno postaje zvanina kapa Narodne vojske Srbije. U 19. i s poetka
20.veka bila je plave boje. Na prostoru Srbije je oigledno bila prisutna i pre: svedoe
dokumenti: 1865.meu stvarima na spisku nekog odbeglog vojnika pominje se i ova kapa
pod tim nazivom; 1868. bugarski legionari na obuci u Srbiji( fotografija)- Balkanski savez
pa su Bugari na obucipreuzimaju ovu vrstu kape
ajkaa je preuzeta iz vojne odee!
Iz graanskog zapadnog kostima:
- slamnati eir, sat sa lancem, prsluci, gradska obua
*proces irenja umadijskog kostima na ostale krajeve- Vojvodina, istona Srbija, Kosovo, BiH...

4. MUKA ODEA IZMEU DVA RATA

Jaa uticaj vojnike uniforme i dolazi do srbifikacije- delovi kostima poprimaju nacionalno i
etniko obeleje
akire: jahae pantalone francuskog kroja-brid pantalone
Nose se u kombinaciji sa anterijom( od kvalitetne plave oje; ukraavane uglavnom mrkim
gajtanima) i jelekom
Od 1908.-promena boje uniforme vojske ( do tada plava, posle 1908.maslinasto zelenamaskirna)
ajkaa: siva maslinasto zelena kao i celo odelo
Gubi se bogata dekoracija na anteriji i jeleku ime se potpuno militarizuje telo
Tradicionalno shvaen maskulinitet-mukarac shvaen kao ratnik

5. MUKA ODEA NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA

Kaketi, koni demperi, razne kombinacije...

54


(zato su se muki odevni predmeti zadrali do danas)
.

... .
:
;
;
,
;
.
-

ajkaa kao element etnike pripadnosti i simbol istorijskog iskustva

Kapa kao oblik otpora socijalistikoj vlasti
Ona je govorila ja sam Srbin, seljak, umadinac!
Kapa je znak
ajkau su nosili etnici u II ratu- uprljana
Karikatura: seljaci i radnici treba da slome birokratiju

:
- . ,
.
-

90- jaanje nacionalizma- danas je i u Vojvodini mogue videti ajkau

Oznaka radikalne desnice i nacionalnog identiteta
Crna boja ajkae+kokarda=nosioca odreuje kao pripadnika radikalne desnice
90 ak i SPOovci nose nonju
Nakon 2000.samo radikali- ultradesniarska opredeljenja

55

CENTRALNO-BALKANSKI TIP SEOSKOG KOSTIMA

enska nonja:preko nonje dinarskog tipa noena je spreda otvorena suknja-BOJE

TRVELJI(frizura) sa razliitim vrstama preveza-oznaka statusa udate ene.
U mukoj nonji beli sukneni odevni predmeti ukraeni vunenim gajtanima
Dekoracija:kosovski vez, vez visoke umetnike vrednosti

enska seoska odea

Koulja dinarskog tipa, pojas, boje i jelek

Koulja:dinarskog tipa sa karakteristinom uspravnom kragnom duga do lista ili lanaka
vezena na grudima, rukavima i po dnu zlatnom icom, raznobojnim koncem, vunicom ili
svilom, ljokicama ili perlama
Rukavi ukraeni i raznobojnim kiticama sa perlama
Karakteristike:krupniji ornament se sastoji od niza sitnijih ornamenata koji se ponavljaju pri
emu se postie apsolutna simetrija;ova tehnika veza je slina srednjovekovnoj u Vizantiji i
na Zapadu(fenomen dugog trajanja);dobija ime po motivu(kukana, lozana, zmijana,
krstanka)
Oko struka:irok pojas pri emu je glavni ornament simbol krsta oko koga su rasporeeni
drugi sitni ornamenti
Suknja boje:kratka suknja od tamno sivog sukna spreda nesastavljena i pri dnu ukraena
raznobojnim koncem, srmom i ljokicama
Jelek:od crvenog sukna, kratak(ispod grudi)u odnosu na umadijski da bi pojas doao do
izraaja i mogao se zakopavati kopom
Zubun:belo sukno sa crvenim vezom, sa vegetabilnim ili geometrijskim motivima
Oglavlje:oznaava status;devojke-kosu spliu u dve pletenice koje padaju niz lea, kapa od
tamno crvene oje sa belom maramom i tepelukom okienim novcem i razliitim
inuvama;udate ene:status se iskazuje posredstvom frizure i oglavlja, trvelji uz
karakteristino oglavlje koje se sastojalo iz otoza i pekira sa crvenim kitkama;savijaju
pletenice u predelu uiju
Trvelji su vunene pletenice koje se nose i u Povardarju(Makedonija) ali i u istonoj i junoj
Srbiji. Trvelji se nose jer je ideal bila to bujnija kosa
Poreklo trvelja-iz Vizantije:teza Sime Trojanovia da su trvelji poreklom iz Vizantije a da su
prvo usvojeni u Povardarju preko mozaika iz Ravene Carica Teodora sa pratnjom gde
jedna od pratilja nosi trvelje
ene su se veoma retko eljale i prale kosu to je izazvalo niz konih bolesti. Stoga su
sreski naelnici donosili niz pravila o zabrani noenja trvelja. Zene nisu htele to da prihvate
zbog vrste veze znaka i oznaenog(trvelj-status udate ene) i lepotnog ideala
Otoz je komad uvijenog platna krunog oblika i predstavlja ekvivalent koni. Prko toga
pekir
Obua:Opanci u kombinaciji sa arapama crvene boje;kondure-vrsta dubokih cipela
Crvena-dominantna boja na kosovskom kostimu
Ovoj nonji je pridavan najvei simboliki znaaj u 19. I 20. Veku. Jovan Cviji da je
kosovska nonja najlepa. Ona podsea po zvonastim dugim rukavima na srednjovekovne
duge haljine irokih rukava. Posebna slinost je i vez kao tehnika ukraavanja, ali su motivi
56

razliiti. Moe da podsea na nonju srpskih vlastelinskih ena(Cviji). Kao razlog Cviji
navodi pseudoistorijsku vezu izmeu kosovskog i vizantijskog kostima
:
je o a je o
. o koo
.
, :

o ojoj j ooo ,
, ;
,

/.
:
; od
19. veka graanke se preruavaju u seljanke(jaanje nacionalnog identiteta)
19. 20.
.(politike
implikacije- borba za osloboenje Kosova i nacionalni motivi)
1912. :


.

57

Seoska muka odea na Kosovu

U razvoju tradicionalne muke odee Srba na prostoru Kosova uoavaju se dve faze:
1. Do 1912.
2. Nakon 1912.
Muka odea do 1912.
Odevni predmeti od belog sukna ukraeni crnim vunenim gajtanom noeni su sa kapom pod
nazivom kee
Kee je danas albanski nacionalni simbol na podruju Kosova
U 17. i 18.veku bio je oznaka odreenih drutvenih kategorija i etnikih skupina; nosili su je
janiari i italo-albansko stanovnitvo na jugu Italije i siciliji
U 19.veku- oznaka pripadnika seoskog drutvenog sloja na podruju Balkana: umadija,
Raka, CG, KiM, Makedonija. Nose je sve etnike zajednice koje pripadaju ruralnom sloju
U 20.veku- Srbi je odbacuju i ona polako postaje simbol etniciteta Albanaca na prostoru
KiM
Muka odea nakon 1912.

Otpoinje proces uraznoliavanja muke odee srpske populacije u odnosu na, pre svega,
albansku etniku zajednicu. Linije razgranienja povlaile su se:
-bojenjem odevnih predmeta(nisu vie bele boje)
-uvoenjem uraznolienih krojeva odee
-noenjem srbiziranih odevnih predmeta, odnosno noenjem predmeta eksplicitno nacionalne
konotacije (ajkaa i brid pantalone)
Koulja dinarskog tipa, od kudeljnog platna, akire od crnog sukna, jelek, pojas i koporan;
stariji su nosili akire ireg, a mlai ueg tura; irok i dug pojas prugastih motiva
Jelek od sukna ili oje; 2 vrste:1.tipa demadana-preklop, 2.prsluk
Zimi: koporan od crnog sukna ili pak crvenog, dugakih rukava, dug do ispod pojasa
Plitke kape od tamnog (crnog/sivog) sukna
Usvajanje elemenata porekla iz umadijskog kostima; nakon 1920.na Kosovu- brid
pantalone i ajkaa
Sve izrazitija drutvena diferencijacija markirala se preuzimanjem odevnih predmeta iz
inventara urbane orijentalne kulture (fermen, epken)
Obua obinog stanovnitva: opanci u kombinaciji sa arapama

58

Graanski kostim u Kneevini/Kraljevini Srbiji

(1815-1890)
enski graanski kostim
Razvoj ovog kostima moemo pratiti kroz tri faze:
1. do 1830, odnosno 1833;
2. 1830-1860;
3. 1860-1890.

5. enski kostim od 1830/33.

Jo uvek nije pravno regulisan status Srbije
Prihvatanje sveane orijentalne nonje:
1.kombinacija: svilene koulje, dimije, jeleci ukraeni zlatovezom; dube nekad umesto
jeleka(= zubun na selu); irok svileni pojas koji se obmotavao oko struka
2.kombinacija: koulja, alvare, anterija( duga haljina srcolikog izreza na grudima,dugih
rukava
Na glavi fes sa dukatima i kiankom oko koga se obmotavaju pletenice, pri emu je kao
znak udate ene bio BARE- uvijena marama koja se postavljala oko fesa
Sandale
Kada bi izlazile na ulicu preko lica bi nosile TULBET, a preko odee FEREDU- dugu
haljinu tamnih bojanisu se razlikovale od muslimanki
Identifikacija sa graanskom sredinom, diplomatski odnosi;
Funkcija noenja ovog kostima: prihvatanjem sveane orijentalne nonje Srbi su
demonstrirali svoj novoizvojevani poloaj (isto i noenjem zabranjenih odevnih
predmeta( krzno, srma)

6. enski kostim izmeu 1830. i 1860.

Formiranje fiksiranog srpskog graanskog kostima(nije se menjao od 1830-60)
Do tela je svilena koulja, preko nje haljina srcolikog oblika na grudima-FISTAN(od
svilenih prugasto dezeniranih materijala ili tkanina sa floralnim elementima); iroka nabrana
suknja; veoma uski rukavi; svileni pojas- BAJADER sa utkanim ili tampanim vegetativnim
motivima koji je imao na krajevima duge rese
Marama je ukrtena na grudima i udenuta u fistan- prihvaen kao modni trend u svim
orijentalnim zemljama
Preko fistana LIBADE od kadife, plia ili atlasa sa dugim zvonastim rukavima i ukraen
zlatnim gajtanima; nekad je imao i obod od krzna
Javlja se i bunda( Evropa od 17-19.veka) tamni atlas ili pli/somot sa dekorativnim obodom
od krzna
1. Filigranska ploica koja se postavlja na vrh kape
2. Komad oje krunog oblika na koju su se naivali novii
3. Plitka kapa ukraena vezom od bisera(samo u Srbiji!)
Oko fesa kosa se splitala u pletenice
BARE- uvijena marama koja se nosi oko tepeluka dekorisana zlatnicima,
biserimamarker statusa one koja nosi tepeluk

Specifinost srpskog graanskog kostima:

U osnovi svi glavni odevni elementi srpskog graanskog kostima su orijentalnog porekla
(fistan, libade, fes); meutim, specifina kombinacija i izbor odevnih elemenata, kao i
njihova dalja stilizacija shodno onovremenim evropskim modnim tokovima (pripijeni gornji
59

deo haljinje, naglaen struk, iroka duga suknja) kreirala je posebnu varijantu levantinskobalkansog kostima
*na fistan nastaje stilizacijom anterije
Funkcija srpskog graanskog kostima: uraznolienje odevnih kodova u odnosu na Istok i
Zapad u cilju obeleavanja nacionalnosti i graanskog sloja; demonstriranje autonomije,
udaljavanje od orijentalnog, ali i od Zapadakombinacija, stvaranje nacionalnog identiteta;
ekonomski marker u odnosu na seosko stanovnitvo
Uporedo sa stvaranjem srpskog graanskog kostima odvija se proces evropeizacije: naroito
uticaj Budima i Pete, tek kasnije Pariza
*Anka Konstantinovi, erka Avrama Obrenovia, prva je prihvatila moderan kostim.
7. enski kostim izmeu 1860. i 1890.
Tursko vojno i civilno stanovnitvo naputa gradove
Sve vei broj kolovanih intelektualaca u Srbiji; domaa inteligencija kolovana na Zapadunove navike pa i u odevanju
Razvijaju se kapitalistiki odnosi te dolazi i do raslojavanja drutva
Srpski graanski kostim dobija karakteristike modnog kostima: poznaje kategoriju
inicijatora i sledbenika- jasno oznaava sloj (fistan se nosi preko krinolina- iane
konstrukcije, da bi zatim potpuno nestao iz upotrebe i bio zamenjen haljinama i suknjama
evropskog kroja)
Libade i tepeluk se i dalje nose jer se doivljavaju kao kljuna oznaka grupe; bajader se nosi
koliko i fistan, a onda i on isezava
Transformacija naina noenja marame: nosi se marama ukrtena preko itavog gornjeg dela
tela
Zadrava se fes sa tepelukom(libade i tepeluk su i dalje oznaka grupe- nacije pre svega, ali i
graanskog sloja)
*bajader se nikada nije nosio sa haljinom evropskog kroja-greka na slici

Paralelno sa transformacijom srpskog graanskog kostima sve oitiji je i proces usvajanja

evropske modne odee
Funkcija transformisanog srpskog graanskog kostima: pored funkcije oznaavanja
nacionalnosti i graanskog sloja (libade, fes), enski graanski kostim stie funkciju
obeleavanja nejednakosti i raslojenosti u okviru srpskog graanskog kostima ( modni
kostim je reklama za drutvenu pokretljivost). Istu funkciju ima i evropski modni kostim.
8. enski kostim nakon 1890.
Evropski modni kostim je dominantan nain odevanja graanki
Srpski graanski kostim postaje obeleje posebnih kategorija drutvenih slojeva i grupa:
1. Trgovako-zanatlijskog sloja slabijeg ekonomskog statusa
2. Starije generacije graanki
3. Seoskog stanovnitva(preko venane i praznine odee)

60

Muki graanski kostim

Razvoj ovog kostima moemo pratiti kroz tri faze:
1. do 1830, odnosno 1833;
2. 1830-1878;
3. Nakon 1878.

1. Muki graanski kostim do 1830/33.

Prihvatanje tursko-levantinske odee, naroito materijala i boja koje su do tada bile
zabranjene u srpskom kostimu
Obavijanje almi oko glave bilo je zabranjeno nemuslimanskom stanovnitvu, zelena boja,
ukraavanje odee krznom i zlatnim gajtanima takoe
Dva obrasca odevanja
1. anterija( 3. znaenje: duga haljina dugih rukava), preko koulja, svilen pojas, preko
anterije-duge haljine duine do lanaka dugih rukava, zimi se nose i dimije; tozluci i
jemenije; slika: knez Milo: urak: kaput opervaen uglavnom lisiijim krznom
2. (ustaniki prvaci): noena je koulja sa demadanom, preko njega mintan, akire- iroke
poturlije skupljene oko kolena; oko struka trombolos, a preko njega silav- za oruje; dolama
sa epken rukavima; tozluci i jemenije; fes sa dugom kiankom ili kapa dinjara
Funkcija ovog kostima: demonstracija novoizvojevanog poloaja posle ustanaka
2. Muki graanski kostim do 1830. do 1878.
Odbacivanje odevnih predmeta koje zajednica doivljava kao eksplicitno turske- npr.almi
*Dimitrije Davidovi, sekretar kneza Miloa, kada je itao hatierif razmotava almu sa
glave i alje je kui- bitna simbolika!
Paralelno sa procesom evropeizacije naina odevanja odvijala su se dva nezavisna procesa
nacionalizacije kostima:
1.modifikacija preanjeg raskonog i viebojnog tursko-levantinskog modela (selekcija
predmeta iz orijentalnog inventara odee- poturlije, fes, tozluci, jemenije, koulja,
demadan, mintan, trombolos, silav(ima ga jedno vreme, pa se gubi), urak; gube se: alma,
anterija i haljina
2.pokuaj kreiranja nacionalnog kostima odozgo: elita pokuava da kreira kostim koji e
biti opteprihvaen
Standardizacija kroja, tkanina, boja, vrste i mesta ukraavanja odevnih predmeta: osnovna
boja je plava- dobija nacionalnu konotaciju; ovi plavi prdmeti se ukraavaju crvenim ili
mrkim gajtanima; stiavanje kako kolorita, tako i ornamentacije kostim koji odgovara
potrebama nove elite; jeste bila u neku ruku tradicija, ali i karakteristika kapitalistike
ekonomije
Prilagoavanje evropskom ukusu podrazumevalo je: frizure, crne marame oko vrata,
tifletne sa to veom potpeticom
Nacionalizacija kostima: ovaj kostim, iako nesumnjivo orijentalnog porekla, ima nacionalnu
konotaciju
Funkcija nacionalizovanog kostima: odigrao je znaajnu ulogu u stvaranju identiteta nacije i
graanskog drutva u formiranju
Pokuaj kreiranja nacionalnog kostima odozgo: od 1840ih srpski licejci i gimnazijalci
nosili su odeu zasnovanu na, kako su govorili, starom srpskom odelu u kojem je
dominirala duanka( upuuje na cara Duana jer je tada Srbijom vladao kult cara Duananajvea Srbija. Ipak, ovaj tip koulje pripadao je evropskom inventaru odee, samo mu je
dato ovo ime.) Duanka dostie svoj vrhunac za vreme druge vladavine kneza Mihaila
(1860-1868); noena je za sve bitne praznike.
61

Pored duanke, noen je husarski gornji kaput sa brandenburkim nainom

kopanja( husari:konjanici nastali u Maarskoj u XV veku)
Paralelno sa nacionalizacijom odvija se i proces evropeizacije odee; proces evropeizacije
muke odee bio je bri od istog procesa kod enske(logino- mukarci su vie ukljueni u
evropske tokove); ulogu uvara nacionalnog identiteta preuzima enski kostim pa je muki
mogao da bude osloboen te konotacije
Doktor Gabler(1853.) od vienijih ljudi samo Toma Vui Perii nosi taj kostima, dok ga
kasnije svi nose (?)
3. Muki graanski kostim nakon 1878.
Nakon sticanja nezavisnosti, muka odea se u potpunosti evropeizira; noenje srpske
graanske nonje odraz je konzervativnosti- otpor evropeizaciji i sociokulturnim
promenama; nose ga pridolice iz sela, graani onih gradova koji su tek 1878. uli u sastav
Srbije (Niki, Pirotski, Topliki i Vranjski okrug)

SRENO

62