Bajke

Djevojka cara nadmudrila

Jedan siromah ivljae u jednoj peini i nemae nita do jednu er, koja bijae
mnogo mudra i iae svuda u pronju, pa i oca svoga uae kako e prositi i
pametno govoriti. Doe jednom siromah k caru da mu togo udijeli; car ga upita
okle je i ko ga je nauio mudro govoriti. Ovaj mu odgovori okle je i kako ga je er
nauila. ,.A er tvoja od koga se nauila?" upita car, a siromah odgovori: "Bog je
nju umudrio i naa jadna siromatina." Tada mu car dade trideset jaja i ree mu:
"Ponesi ovo tvojoj eri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izlee pilad, pak u je dobro
darovati, ako li pak ne izlee, hou te staviti na muke." Siromah otide plaui u
peinu i kae sve eri. Ona pozna da su jaja varena, i ree ocu da poe poinuti a
da e se ona za sve brinuti. Otac je poslua i otide spavati, a ona dohvati pinjatu i
nastavi na vatru punu vode i boba, ia kad svari bob, zovne ujutro oca i ree mu da
uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda e pasati car, i ree mu: "Kad
vidi cara, uzmi bob pak sij, i vii: ""haj volovi, pomozi Boe da rodi vareni bob.""
Kad te car zapita kako moe roditi vareni bob, a ti reci: kao i iz varenijeh jaja izlei
se pilad." Siromah poslua er pa otide te stane orati; kad ugleda cara e ide, on
stane vikati: "Haj volovi, pomozi Boe da rodi vareni bob." uvi car ove rijei, stane
na putu i ree siromahu: "Siromae, kako moe roditi vareni bob?" A on mu
odgovori: "estati pare, kao i iz varenijeh jaja izlei se pilad." Stavi se car odmah da
ga je er nauila, pa zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu predanj, pa mu onda
prui povjesmo lana govorei: "Uzmi to, i od toga ima uiniti guminu i jedra sva to
je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubie glavu." Ovi siromah s velikijem
strahom uzme povjesmo i plaui otide doma i kae sve svojoj eri. er ga polje
da spava obeavajui da e ona sve to uiniti. Sjutradan uzme mali komad drveta,
pak probudi oca i ree mu: "Na ti ovo drvo i ponesi ga caru neka mi od njega
napravi kuelju i vreteno i stative i ostalo to trebuje, pak u ja njemu napraviti sve
to nareuje." Siromah poslua er i iskae caru sve kao to ga je ona nauila. Car
uvi ovo zaudi se i stane misliti ta e initi, pa onda dohvati jednu malu aicu i
ree mu: "Uzmi ovu aicu i ponesi tvojoj eri neka mi njom preseka more da
ostane polje." Siromah poslua i plaui ponese eri onu aicu i kae joj sve to je
car rekao. evojka mu ree da ostavi do sjutra i da e ona sve uiniti A sjutradan
zovne oca i da mu litru stupe i ree "Ponesi ovo caru i reci mu neka ovijem zatisne
sve izvore i sva jezera, pak u ja presekati more." Siromah otide i ovako caru ree.
Car videi da je evojka mnogo mudrija od njega, zapovjedi mu da je dovede pred
njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita: "Pogodi,
evojko, ta se moe najdalje uti?" evojka odgovori "estiti care, najdalje se
moe uti grom i la." Tada se car dohvati za bradu i obrnuvi se svojoj gospodin
zapita ih: "Pogodite koliko valja moja brada?" Kad jedni stanu govoriti ovoliko drugi
onoliko, onda evojka odgovori svijema da nijesu pogodili, pak ree: "Careva brada
valja koliko tri kie ljetne." Car se zaudi pa ree: "evojka je najbolje pogodila." Pa
je onda zapita hoe li biti njegova ena, i da drukije ne moe biti nego tako.

evojka se pokloni i ree: "estiti care! kako ti hoe neka bude, samo molim da mi
napie na karti svojom rukom, ako bi se kad go na me rasrdio i mene od sebe
oerao, da sam gospoa uzeti iz tvoga dvora ono to mi je najmilije." Car joj ovo
odobri i potpie. Poto pasa nekoliko vremena, car se na nju raljuti i ree joj: "Neu
te vie za enu, nego hajde iz moga dvora kud zna." Carica mu odgovori: "Svijetli
care, posluau, samo me pusti da prenoim a sjutra u poi." Car joj dopusti da
prenoi, onda carica kad su bili pri veeri pomijea mu u vino rakiju i neka mirisna
bilja, i nudei ga da pije govorae mu: "Pij care veselo, jer emo se sjutra rastati, i
vjeruj mi da u biti veselija nego kad sam se s tobom sastala." Car se opjani i zaspi,
a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu peinu. Kad se car u peini probudi i
vidi e je, povie: "Ko me ove donese?" A carica mu odgovori: "Ja sam te donijela."
Car je upita: "Za to si ti to od mene uinila? da li ti nijesam rekao da vie nijesi
moja ena?" Onda mu ona izvadivi onu kartu ree: "Istina je, estiti care, da si mi
to kazao, ali pogledaj to si na ovoj karti potpisao: to mi bude najmilije u tvojemu
domu da ponesem sobom kad od tebe poem." Car videi to, poljubi je i povrate se
opet u carski dvor.

Biberce
Bila ena nerotkinja, pa molila Boga da joj da da rodi, makar bilo dete kao biberovo
zrno. Bog joj dade po elji, te rodi muko dete kao biberovo zrno. Iz poetka u
radosti nije marila to je tolino dete rodila, ali posle doe joj na ao gledajui drugu
decu koja su se s njezinim rodila gde narastoe na enidbu i udadbu, a njezino
ostalo kao biberovo zrno. Onda okrene u pla i jauk svaki dan. Jedan put doe joj u
san neko i kae da ne plae vie, bie njen sin veliki kao jablan. Iza toga sna ostane
vesela, ali ne zadugo, jer malo po tom doe joj sin i ree da mora ii kud mu je u
snu reeno; i tako on ode a mati ostane plaui.
Iavi on zadugo doe u jedan carski dvor pa ue u bau, kad tamo carska ki
sedi pod jednim drvetom i plae. On joj nazove pomoz Bog i zapita je, za to plae,
a ona mu odgovori da je to drvo pod kojim seae, rodilo tri zlatne jabuke, da joj je
otac zapovedio da uva, ali doe ala ispod zemlje te za tri jutra odnese sve tri
jabuke jednu po jednu, te sad nesme ocu da kae, a otac sazvao sutra silne goste
da im pokae ta mu je Bog dao. On joj kae da uuti, on e joj sve tri jabuke od ale
doneti, samo da mu da dve svoje sluge da idu s njim. Po tom on kupi jednu ovcu i
zaklavi je sva etiri erega metne u torbu a ostalo baci pa ponesavi i jedno ue
ode sa slugama iza grada na jezero, i onde digne jedan kamen pa ree slugama, da
ga na uetu spuste dole, pa kad zadrma ue, da ga vuku gore. Tako ga sluge spuste,
kad tamo lepa baa i kua, kad ue u kuu, a to ala sedi kod vatre i u velikom
kazanu neto vari. Ala kako ga ugleda, skoi nanj, a on joj bre baci jedan ereg
mesa; dok se ona sagnu i uze meso, on ukrade jednu jabuku; ala opet na njega
nasrne, a on joj baci drugi ereg pa uzme i drugu jabuku, kad ala onaj ereg

proguta, ona opet na njega nasrne, a on joj baci trei pa uzme i treu jabuku; kad
ala etvrtom na njega nasrnu, on joj baci i etvrti ereg, pa bjei natrag, i tek da se
uhvati za ue, a ala ispadne na polje, a on bre odsee od svoje noge mesa pa joj
baci i zadrma za ue, te ga izvuku gore. Potom preda carskoj keri jabuke pa ode.
Malo vreme zatim proe, a ala pone svaki dan gore izlaziti, te je svaki dan jela po
jednu devojku koju su joj morali iz grada slati redom, tako doe red i na carevu ker,
koja je bila isproena. Otac i mati i sva gospoda isprate je do jezera, i onde izgrlivi
se s njom i izljubivi otac i mati vrate se kukajui, a ona ostane sama da eka alu.
ekajui tako stane se moliti Bogu, da joj polje Bibere, koje joj jabuke od ale
donelo, da je sad izbavi.
U tom Bibere doe u grad, a grad sav u crno zavijen. Kad on zapita to je, i oni mu
kau, on bre na jezero i nae carevu ker gde sedi i plae, pa je zapita, hoe li poi
za njega, ako je od ale izbavi. Ona ree: "Hou, ali ti me ne moe izbaviti; jedan je
samo koji bi mogao, ali toga nema." "A koji je taj?" zapita on, a ona odgovori: "Istina
da je mali kao biberovo zrno, al' on bi mene izbavio." Bibere se nasmeje i ree joj
da je Bibere sad veliki momak, i da je doao da je izbavi. Ona se zaudi i kad vidi
prsten to mu je dala onda kad joj je doneo jabuke, osvedoi se da je on ba. Onda
joj on kae da ga malo pobite, i ako zaspi da ga probudi, kad se jezero zadrma. On
legne njoj na krilo i ona ga pone biskati, te on zaspi, kad u jedan put jezero se
zanjiha, a ona pone plakati, i suza kane njemu na obraz, a on se trgne, uzme ma i
stane da eka alu. U tom eto ti ale sa devet glava, on je doeka i odsee joj jednu
glavu, a ala juri na njega, a on joj odsee i drugu, i tako svih devet. Po tom zaite
od devojke maramu pa povadi svih jezika devet i vee u maramu, a devojci kae da
nikom ne kazuje ko je je izbavio, on e ve doi kad bude vreme, pa onda ode. Kad i
devojka poe kui, srete je njen mladoenja i kae joj: ako ne e kazati da je je on
izbavio, da e je ubiti, pa joj je sve jedno. Ona se razmisli, i opominjui se ta joj je
Bibere kazalo, da e doi kad bude vreme, obea da e kazati da je je on izbavio.
Mladoenja se vrati te ponese za svedoanstvo svih devet oseeni glava. Kad ona
doe s njim svome ocu i materi, nije se moglo znati koga vema grle i ljube, nju ili
njega, i naume, odmah da ih venaju, ali se ona naini bolesna. Kad proa nekoliko
dana, eto ti Bibereta, i kae da je on izbavio devojku. Sad car kome e da veruje?
Devojka ne sme da kae, onaj preti da e je ubiti; te car naredi da im sud sudi. Kad
iziu na sud, sud ree: ko ima svedoanstvo, onoga je devojka. Kad onaj iznese
glave a ovaj jezike, opet sud ne zna, kome e da veruje, jer onaj kae da nije glave
odmah posekao nego potrao s devojkom k ocu, a kad ovaj iznese devojaku
maramu, on kae da je devojka maramu od straha izgubila. Onda car ree, da u
jutru idu oba u crkvu na molitvu, tamo e biti i devojka, pa ko pre doe, njegova je.
Bibere nije htelo ii, dok ne zazvoni, a onaj se digne u ponoi, ali im korai u
crkvu, provali se pod njim zemlja i sav se isee na noeve. Onda devojka upali sveu
i sedne kod jame da eka suenoga. Kad udari zvono, eto ti Bibereta. Onda car vidi
ko je prav, i vena svoju ker za Bibere. Po tom Bibere ode svojoj materi da vidi
da je on veliki.

Azdaja i carev sin

Bio jedan car koji je imao tri sina. Jednom najstariji sin poe u lov, i tek sto izadje iz
grada, skoi zec iza grma a on za njim.Posled uge jurnjave po sumi, zec pobeze u
jednu pecinu, a carev sin za njim, kad tamo ne bi zeca nego adaja koja doeka
careva sina te ga prodere. Kako se sin nekoliko dana nije vratio u dvorac kralj se
zabrinu pa posla srednjeg sina da potrazi svog brata. I ispred njega iskoci zec, princ
krenu da ga juri i na kraju jurnjave i njega pojede ona azdaja u pecini. Kad posle
toga proe nekoliko dana a carevi sinovi ne dolaze natrag nijedan, zabrine se sav
dvor. Onda i trei sin poe u lov, ne bi li i brau naao. Kako izie iz grada, opet
skoi zec iza grma, a carev sin za njim, te posle jurnjave opet pobeze u onu pecunu.
A carev sin ne htede ii za njim, nego poe da trai drugi ulov govorei u sebi: ,,Kad
se vratim, nai u ja tebe. " Potom hodajui dugo po planini, ne nae nita, pa se
onda vrati u onu pecinu, udje unutra ali ne nadje zeca vec staru baku kako cisti
pecinu.
Princ: Pomozi Bog, bako!
Baka: Bog ti pomogao, sinko!
Princ: Bako, da nisi videla nekog zeca kako je usao u pecinu?
Baka: Jesam sinko ali ono ti nije zec vec adaja, moj gospodar. Adaja se pretvara u
zeca da namami ljude u pecinu a onda ih pojede cim udju. Mnogi su stradali tako...
Princ: Pa tu su verovatno i moja starija braca.
Baka: Jesu sinko ali im ne mozes pomoci. Bolje ti idi kuci dok se adaja nije vratila.
Princ: Ne mogu ici kuci, moram ih osloboditi. A i ti si dobra zena, ni ti nisi srecna sto
si adajina sluga.
Baka: To si u pravu sinko, ja sam bila lepa i mlada kad me je adaja postedela. Ceo
zivot sam provela zarobljena...
Princ: Slusaj bako, mozemo pobediti ovu adaja ali moramo znati koja joj je slabost.
Kada se adaja vrati pitaj je gde je isla i sta je izvor njene snage. Kada ti kaze ti se
pravi da si srecna sto je takvu tajnu podelila sa tobom pa onda mazi i ljubi to mesto
koje daje adaja snagu. Ja cu sutra doci opet pa ces mi reci sta si saznala.
Carev sin ode natrag u dvorac a baka ostade da ceka adaju. Predvece se adaja

vrati u pecinu pa posto se najede i napi sede da odmara... Baka tad zapoce
razgovor:
Baka: Gospodaru moj, da li si se umorio? Gde ti ides tako daleko svakog dana?
Nikada mi nisi rekao gde ides a bas me zanima...
Azdaja: Tamo gde ja idem ti ne mozes otici, to mesto je predaleko za tebe bako.
Baka: Ali zasto tako daleko ides? A nikad mi nisi rekao ni kako si ti tako jak... Gde
lezi tvoja snaga gospodaru? Ja bih sad odmah otisla da mazim i ljubim to mesto da
znam gde je.
Azdaja: Moja snaga lezi u ovom ognjistu bako.
Baka kad to cu poce grliti i ljubiti ognjiste. Azdaja kad to vide poce da se smeje i
rece joj:
Azdaja: E bako, nije moja snaga u tom ognjistu, salio sam se. Moja je snaga u onom
drvetu ispred kuce.
Baka odmah ode da ljubi drvo... Azdaja to vide i rece baki:
Azdaja: Dobro dosadna zeno, reci cu ti. Nije moja snaga ni u tom drvetu vec u
jednom dalekom kraljevstvu. Tamo ima jedan dvorac a odmah pored njega veliko
jezero. U tom jezeru ima jedna azdaja, u azdaji je vepar, u vepru zec, u zecu golub,
a u golubu vrabac. E u tom vrapcu je moja snaga.
Baka: Gospodaru moj bio si u pravu, to je predaleko za mene, ja to ne mogu maziti i
ljubiti.
Sutradan kad ode adaja iz pecine dodje carev sin bas kako su se dogovorili on i
baka. Baka mu rece sve sto je saznala od adaje, princ joj se zahvali i ode nazad u
dvorac. Tamo se prerusi u pastira i podje put onog udaljenog kraljevstva gde je
azdajina snaga.
Nakon dugog puta princ stize u grad pored koga je jezero koje mu je baka opisala.
Cim je usao u grad princ poce da se raspituje da li nekome treba pastir jer mu je
trebalo prenociste. Ljudi mu rekose da se javi caru. Princ tako i ucini... Car ga odmah
upita:
Car: Hoces da cuvas ovce?
Princ: Hocu vase velicanstvo!

Car: U redu mladicu, sutra pocinjes. Moram ti nesto reci mladicu pre nego sto odes...
Ovo je veoma tezak i opasan posao. Mnogi su pre tebe pokusavali...
Princ: Hvala na upozorenju vasa visosti ali mislim da cuvanje ovaca nije zadatak koji
nisam u stanju da uspesno obavljam.
Car: Slusaj me mladicu, nisam zavrsio... Ovde pored grada ima jedno jezero... Kod
tog jezera je trava zelena i sveza, ovce najvise vole da tamo pasu. Nijedan pastir
koji je tamo otisao se nije vratio... Zato ne daj ovcama da idu pored jezera.
Princ: Hvala za upozorenje visosti.
Princ izadje, pokupi ovce i zatrazi dva hrta, sokola i gajde. Sutra ujutru princ izvede
ovce na pasu. Kao sto je kralj upozorio ovce odose odmah pored jezera ali ih princ
nije sprecavao. Umesto toga on pripremi sokola, hrtove i gajde pa skide opanke,
zagazi u jezero i povika:
Princ: O adajo, o adajo! Izadji mi danas na megdan da se borimo ako zena nisi.
Azdaja: Sad cu, carev sine, sad.
Ubrzo izadje adaja. Velika, strasna, opasna... Uhvatise se princ i azdaja pa se borise
ceo dan... Kad upece podnevno sunce rece adaja:
Azdaja: Pusti me, carev sine, da umocim glavu u jezero da se osvezim pa da te
bacim u nebeske visine.
Princ: E azdajo, da mene poljubi careva cerka u celo sada bacio bih ja tebe jos vise.
Adaja se nakon njegovih reci vesto izvuce i ode u jezero. Kad pade vece, princ se
umi svezom vodom iz jezera, popravi odecu, stavi sokola na rame, hrte pored sebe,
gajde pod pazuh, pa podje sa ovcama nazad u grad svirajuci u gajde. Kad dodje u
grad, svi se iznenadise jer se niko nikada nije vratio sa jezera.
Sutradan princ opet odvede ovce na pasu pored jezera ali je ovog puta car poslao
dva konjanika za njim da vide sta princ radi. Princ opet pripremi sokola, hrtove i
gajde pa skide opanke, zagazi u jezero i povika:
Princ: O adajo, o adajo! Izadji mi danas na megdan da se borimo ako zena nisi.
Azdaja: Sad cu, carev sine, sad.
Ubrzo izadje azdaja. Velika, strasna, opasna... Uhvatise se princ i azdaja pa se borise
ceo dan... Kad upece podnevno sunce rece adaja:

Azdaja: Pusti me, carev sine, da umocim glavu u jezero da se osvezim pa da te

bacim u nebeske visine.
Princ: E adajo, da mene poljubi careva cerka u celo sada bacio bih ja tebe jos vise.
Adajse nakon njegovih reci vesto izvuce i ode u jezero. Carevi konjanici su sve ovo
gledali sa obliznje planine i odmah su otisli da ispricaju caru. Kad pade vece, princ
se umi svezom vodom iz jezera, popravi odecu, stavi sokola na rame, hrte pored
sebe, gajde pod pazuh, pa podje sa ovcama nazad u grad svirajuci u gajde. Kad
dodje u grad, svi se iznenadise kako se princ vratio i drugi dan jer to niko nikada nije
uspeo do tada. U medjuvremenu je car dobro razmislio o svemu i pozvao svoju
cerku jedinicu. Kad je dosla princeza car joj rece:
Kralj: erko moja, sutra kad mladi coban ode na jezero i kad krene da se bori sa
azdajom ti pritrci i poljubi ga u celo.
Princeza: Ali oce ja se plasim adaja. Zar se ne plasis da izgubis cerku jedinicu?
Kralj: Ne brini nista cerko moja. Ni sam ne znam koliko smo pastira do sada imali,
nijedan se nikada nije vratio, a vidis ovaj novi vec dva dana ide na jezero i vraca se
nakon borbe sa azdajom. Samo ti idi sutra pa kad on kaze da ga poljubis a ti pritrci i
to uradi... Mislim da nas on najzad moze osloboditi ove zveri koja pobi toliki narod.
Sutra ujutru kad dan osvanu krenuse da se spremaju princ i princeza. Princ je bio
veseo ali je princeza bila uplasena i uplakana... Tada princ rece devojci da ne place.
On joj rece da sve sto treba da uradi jeste da pritrci i poljubi ga u celo kad bude
vreme, da se za ostalo se ne brine. Kad stigose na jezero ovce odose kod jezera da
pasu a princ pripremi sokola, hrtove i gajde pa skide opanke, zagazi u jezero i
povika:
Princ: O azdajo, o azdajo! Izadji mi danas na megdan da se borimo ako zena nisi.
Azdaja: Sad cu, carev sine, sad.
Ubrzo izadje azdaja. Velika, strasna, opasna... Uhvatise se princ i azdaja pa se borise
ceo dan... Kad upece podnevno sunce rece azdaja:
Azdaja: Pusti me, carev sine, da umocim glavu u jezero da se osvezim pa da te
bacim u nebeske visine.
Princ: E azdajo, da mene poljubi careva cerka u celo sada bacio bih ja tebe jos vise.
Kako princ to izgovori devojka dotrca i poljubi ga u obraz, oko i u celo. On onda
zamahnu i baci azdaju u nebeske visine. Kad pade na zemlju azdaja puce na stotinu

delova a iz nje iskoci vepar i poce da bezi. Princ odmah pusti hrte na vepra, oni ga
stigose i rastrgose na komade, ali iz vepra odmah iskoci zec i poce da bezi. Princ
opet pusti hrtove za zecom, oni ga stigose i rastrgose na komade ali iz zeca odmah
izlete golub. Princ pusti sokola za golubom, soko brzo uhvati pticu i donese je
princu. Mladic raspori goluba i iz njega izvadi vrapca...
Princ: Kazi mi odmah gde su moja braca.
Vrabac: Hocu samo me nemoj povrediti. Iza grada tvog oca ima jedna mocvara, u
njoj ces naci tri stabljike trske. Poseci ih sve tri i odnesi ih u pecinu. Onda udari
njima u pod pecine i otvorice se veliki podrum. Tu ces naci sve ljude koje je azdaja
otela, ukljucujuci i tvoja dva brata.
Cim je zavrsio pricu princ udavi vrapca. Sve to je gledao car koji je dosao sa
konjanicima na onu planinu pored jezera... Kad pade vece, princ se umi svezom
vodom iz jezera, popravi odecu, stavi sokola na rame, hrte pored sebe, gajde pod
pazuh, pa podje sa ovcama i princezom nazad u grad svirajuci u gajde. Kad dodje u
grad, svi se iznenadise kako je princ pobedio azdaju jer nisu verovali da bilo ko to
moze uciniti. Onda ode kod cara koji mu odmah dade svoju cerku za zenu. Princ
tada rece ko je i zasto je dosao a car se tada jos vise obradova jer mu se cerka
udaje za princa a ne za pastira. Princ tada rece da mora otici kuci da oslobodi bracu
i podje na put. Car posla svoju cerku sa njim...
Kad stize do one mocvare on posece tri stabljike trske, pa ode u pecinu i uradi njima
o pod. Bas kao sto je vrabac rekao, otvorise se vrata od podruma i pocese ljudi da
izlaze napolje. Malo posle je u masi nasao i svoja dva brata, srecni se zagrlise i
izljubise. Kad svi izadjose princ opet udari stabljikama trske po podu, vrata se
zatvorise a on uze stabljike i ubaci ih u vatru. Svi odose svojim kucama a on sa
svojom bracom i princezom ode u dvorac kod svog oca gde su ziveli srecni do kraja
svog vremena.

Cardak ni na nebu ni na zemlji

Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu ker, koju je u kavezu hranio i uvao kao oi u
glavi. Kad devojka odraste, jedno vee zamoli oca da joj dopusti da izie s braom
malo pred dvor u etnju, i otac joj dopusti. Ali tek to izie pred dvor, u jedan mah
doleti iz neba zmaj, epa devojku izmeu brae i odnese je u oblake. Braa otre
bre bolje, k ocu i kau mu ta je bilo, i reknu da bi oni radi svoju sestru potraiti.
Otac im dopusti da idu da je trae, i da im svakome po konja i ostalo to treba
zaput, i tako oni otidu.

Po dugome putovanju naiu na jedan ardak, koji niti je na nebu ni na zemlji.

Doavi onde, pomisle da nee u onome ardaku biti njihova sestra, pa se odmah
stanu dogovarati kako bi se u nj popeli, i posle dugog promiljavanja i dogovora,
dogovore se da jedan od njih svoga konja zakolje, i od koe konjske da okroje oputu,
pa pritvrdivi jedan kraj od nje za strelu,da puste odozdo strelu iz luka da se dobro
za ardak prihvati, kako bi se uz nju peti mogli.
Mlaa dva brata reknu najstarijemu da on svoga konja zakolje, ali on ne htede, pa ni
srednji ne htedne,onda najmlai zakolje svoga, od koe njegove okroji oputu, jedan
kraj od nje vee za strelu, pak je pusti iz luka u ardak. Kad doe da se penje uz
oputu, opet najstariji i srednji ne htednu se peti, nego se popne najmlai.
Popevi se gore, stane ii iz jedne sobe u drugu, i tako naie na jednu sobu u kojoj
vidi svoju sestru gdje sedi a zmaj joj metnuo glavu na krilo pa spava a ona ga bite.
Ona, kad vidi brata svojega, uplai se i pone ga tiho moliti da bei dok se nije zmaj
probudio, ali on ne htedne, ve uzme buzdovan, pa razmahne njime i udari zmaja u
glavu, a zmaj iza sna mai se rukom na ono mesto gdje ga je on udario, pa ree
devojci: "Ba ovdje me neto ujede". Kad on to rekne, a carev ga sin jo jednom
udari u glavu, a zmaj opet ree devojci: "Opet me neto ovdje ujede."
Kad on i trei put zamahne da ga udari, onda mu sestra rukom pokae da ga udari u
ivot, i on ga udari onamo, i kako ga udari, zmaj ostane namestu mrtav, a careva ga
ki sturi skrila, pa pritri bratu svome, te se s njime poljubi, pa onda, uzevi ga za
ruku, stane ga voditi kroz sve sobe. Najpre ga uvede u jednu sobu u kojoj je bio
jedan vran konj za jaslima privezan s cijelijem takumom od istoga srebra. Potom ga
odvede u drugu sobu u kojoj je za jaslima stajao beli konj s takumom od suhoga
zlata. Najposle ga odvede i u treu sobu gde je za jaslima bio kulatast konj i na
njemu takum dragim kamenjem iskien. Kad proe te sobe, onda ga sestra odvede
u jednu sobu u kojoj je devojka jedna sedila za zlatnim erefom i zlatnom icom
vezla. Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga devojka zlatne ice ispredala. A
najposle uvede ga u jednu sobu u kojoj je trea devojka biser nizala, i pred njom na
zlatnoj tepsiji od zlata kvoka s piliima biser kljucala.
Sve ovo obiavi i videvi, vrati se natrag u onu sobu gdje je zmaj mrtav leao, pa
ga izvue napolje i baci na zemlju, a braa, kad ga vide, umalo ih groznica ne
uhvati. Potom najmlai brat spusti najpre sestru svoju brai, pa onda sve tri devojke
svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; sputajui devojke brai, svaku je
namjenjivao ija e koja biti, a kad spusti treu, i to onu s kvokom i piliima, on nju
za sebe nameni. Braa njegova, zavidei mu to je on bio junak te je sestru naao i
izbavio, preseku oputu da on ne bi mogao sii, pa onda nau u polju jedno obane
kod ovaca, i preobuku ga imjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i
devojkama otro zaprete da nikome ne kazuju ta su oni uinili.
Posle nekoga vremena dozna najmlai brat na ardaku da se braa, njegova i ono
obane onim devojkama ene. Onaj isti dan u koji se najstariji brat venavao, on

uzjae na vranca, pa, ba kada su svatovi iz crkve izlazili, doleti meu njih, te svoga
brata, mladoenju, udari malo buzdovanom u lea, da se odmah s konja premetnuo,
pa onda odleti opet natrag u ardak. Kad dozna da mu se srednji brat eni, a on, u
ono isto vreme kad su svatovi iz crkve ili, doleti na ogatu, te i srednjega brata
onako udari, da se odmah s konja premetnuo,pa izmeu svatova opet odleti.
Naposletku, doznavi da se obane njegovom devojkom eni, uzjae na kulaa, i
doleti u svatove ba kad su iz crkve izlazili, te mladoenju buzdovanom udari u
glavu, da je namestu mrtav pao, a svatovi onda ipe da ga uhvate, ali on ne htedne
ni beati, nego ostane meu njima, pa se pokae da je on najmlai carev sin a ne
ono obane, i da su ga braa iz zavisti ostavila na onome ardaku u komeje on
sestru naao i zmaja ubio, a to sve zasvedoi i sestra i one devojke.

Kad car to uje, on se naljuti na svoja dva starija sina i otera ih odmah od sebe, a
njega oeni devojkom koju je sebi izabrao i ostavi ga nakon sebe da caruje.