SREDNJA STRUNA KOLA

BUGOJNO

MATURSKI RAD
Tema : Pojam i specifinosti transporta robe

Mentor :

Uenik : Krpi Rijad

Bugojno
2016
SADRAJ

1.

UVOD..............................................................................................................3

2.

VRSTE SAOBRAAJA................................................................................4

3.

POJAM TRANSPORTA................................................................................5
3.1. FUNKCIJE I EFEKTI TRANSPORTA.......................................................5
3.2. USLOVI ZA OBAVLjANjE TRANSPORTA.............................................5

4.

MEUNARODNI TRANSPORT.................................................................7
4.1. POJAM MEUNARODNOG TRANSPORTA..........................................8
4.2. FAKTORI KOJI UTIU NA ODLUKE O MEUNARODNOM TRANSPORTU
.............................................................................................................................9

5.

OSIGURANjE ROBE U TRANSPORTU....................................................9

6.1. TA JE OSIGURANjE ROBE?.................................................................10
6.2. ZATO VAM JE POTREBNO OSIGURANjE ROBE?............................10
6.3. KOJI RIZICI POSTOJE KOJE MOEMO OSIGURATI?........................11
6.4. KOJE VRSTE OSIGURANjA ROBE POSTOJE?....................................11
6.5. KAKO OSIGURATI ROBU?.....................................................................11
6.6. KOLIKO OSIGURANjE ROBE MOE DA KOTA?.............................11
6.7. TA UINITI U SLUAJU NASTANKA TETE?..................................12

7. MEUNARODNI TRANSPORT.................................................................13
7.1.

DOZVOLE ZA MEUNARPDNI TRANSPORT.................................13

7.2.

VRSTE DOZVOLA ZA ROBU.............................................................14

7.3.

MEUNARODNI PREVOZ BEZ DOZVOLE.....................................15

7.4 TAKSE ZA PUTEVE U MEUNARODNOM SAOBRAAJU...............15

8.

PREVOZNE ISPRAVE U MEUNARODNOM PREVOZU..................15

9.

MEUNARODNI TRANSPORT ROBE DRUMSKIM PREVOZOM. .17

10. MEUNARODNI PREVOZ ROBE ELJEZNICOM............................18

11. MEUNARODNI TRANSPORT ROBE VODNIM SAOBRAAJEM. 19
12. MEUNARODNI TRANSPORT ROBE VAZDUNIM SAOBRAAJEM

20

13. ZAKON O PREVOZU ROBE....................................................................21

14. ZAKLJUAK...............................................................................................22

1.UVOD

U ovom radu emo, prije svega, rei neto o vrstama saobraaja i navesti njegove podjele, zatim emo se
osvrnuti na pojam transporta i rei da se njime vri prevoz, pretovar, utovar, istovar i uvanje materijala, poluproizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji. Za obavljenje ovih transportnih aktivnosti neophodna su nam
transportna sredstva, transportne infrastrukture, oprema za manipulaciju i obueni kadrovi.
Posebno emo govoriti o meunarodnom transportu kao specijalizovanoj privrednoj djelatnosti koja se
bavi organizacijom otpreme robe i drugim poslovima koji su s tim vezani. Zatim o faktorima koji utiu na odluke
o meunarodnom transportu i poslovima meunarodnog transporta, kao i o osiguranju robe, gdje emo rei ta
predstavlja osiguranje robe, zato nam je potrebno, koje vrste osiguranja postoje, kako osigurati robu itd.
Bie i par rijei o dozvolama za meunarodni transport, kao aktu koji omoguava da vozilo jedne zemlje
saobraa u drugoj zemlji, i zakonu o prevozu robe.

1. VRSTE SAOBRAAJA
U zavisnosti od toga gdje se obavlja, saobraaj dijelimo na:
1.

kopneni,

2.

vazduni,

3.

vodeni.

Prema saobraajnim sredstvima i saobraajnom putu:

- kopneni koji se dijeli na:
1.

drumski,

2.

eljezniki,

3. saobraaj cijevovodima.
- vodeni koji se dijeli na:
1.

pomorski

2. unutranju plovidbu (rjeni, kanalski i jezerski).

- vazduni koji se dijeli na:
1.

vazduni u obiajenom smislu rijei

2. kosmoski.
- kopneno-vazduni koji se dijeli na:
1.

PTT

2.

radio saobraaj.
Prema politiko-teritorijalnoj podjeli:

1.

meunarodni

2.

unutranji.

2. POJAM TRANSPORTA
Pod transportom u uem smislu se podrazumjeva prevoz stvari sa jednog mjesta na drugo.
Pod transportom u irem smislu se podrazumijevaju sve aktivnosti neophodne za obavljanje prevoza i drugih
prevoznih radnji, uvanje i obezbeenje stvari i dokumentacije tokom transportnog procesa.
Kao specifina djelatnost, transport povezuje ljude, preduzea, grane, teritorije, gradove, drave i trita. Njime
se moe uticati na nivo razvoja nekog trita, on neposredno utie na stepen snabdjevenosti trita robama i na
veu prisutnost ljudi na tritu (bilo u ulozi prodavca ili kupca).Transport utie i na cijenu proizvoda i usluga.
Transport se moe posmatrati kao:
1.

Ulazni transport,

2.

Unutranji transport,

3.

Izlazni transport.

Ulazni transport se odnosi na transport materijala proizvedenih unutar kompanije i transport materijala
nabavljenih iz spoljanjih izvora. Transport materijala proizvedenih unutar komapanije se obavlja unutranjim
transportom, a transport materijala nabavljenih iz spoljanjih izvora se obavlja spoljanjim transportom.
Transport poluproizvoda se uvijek obavlja unutranjim transportom: unutranje skladite-pogon-izlazno
skladite.
Izlazni transport se odnosi na transport proizvoda, koji se moe obaviti djelimino unutranjim, a djelimino
spoljanjim transportom.

3.1. FUNKCIJE I EFEKTI TRANSPORTA

Transportom se obavlja prevoz, pretovar, utovar, istovar i uvanje materijala, polu-proizvoda i proizvoda
u toku navedenih radnji.
Veza transporta i skladitenja je direktna. Skladitenje je efikasnije ukoliko se:
1.

objedine isporuke,

2.

adekvatno koristi prostor u prevoznom sredstvu,

3. odaberu adekvatne rute.

Objedinjavanjem isporuka smanjuje se potrebna koliina rada i vremena isporuke i vei broj proizvoda. Nema
potrebe za ponavljanjem operacija isporuke. Transport oslobaa skladini prostor od proizvoda koji se uvaju do
momenta potronje i podie frekvenciju zaliha. Koliko se efikasno proizvodi prevezu i sauvaju tokom prevoza,
toliko zalihe bivaju blagovremeno popunjene.
Privremeni transport dovodi do vee koliine materijala na zalihi koji eka na proizvodnju ili do vee koliine
zaliha proizvoda na prodajnom mjestu. Ma koliko privremeno, nikada ne moe da dovede do rasta trokova
zaliha, koliko moe nabavka, ije vrijeme ni koliina nisu optimalni.
Zakanjeli transport i pored efikasno obavljene funkcije snabdjevanja moe dovesti do zastoja u proizvodnji ili
prodaji.
Transport doprinosi zadovoljstvu potroaa, ponudom pravih proizvoda na pravom mjestu, tj, mjestu na kojem
potroa oekuje proizvod u traenoj koliini i obeanim performansama.

3.2. USLOVI ZA OBAVLjANjE TRANSPORTA

Za obavljanje transportnih aktivnosti neophodno je postojanje:

1.

transportnih sredstava,

2.

transportne infrastrukture,

3.

opreme za manipulaciju u transportu,

4.

obuenih kadrova.

Transport dobija podrku od skladine infrastrukture. Adekvatan skladini prostor je opremljen skladinom
opremom i opremom za manipulaciju. Skladita prate parking prostori za unutranja i spoljna transportna
sredstva i prostorom namjenjenom higijensko zdravstvenoj brizi vozaa. Na njima se obavlja popravka, pregled i
opskrba vozila gorivom i preventivna higijensko-zdravstvena zatita nosioca/izvrioca transportnih aktivnosti.
Oprema za manipulaciju moe biti:
1.

runa,

2.

mehanizovana,

3. automatska.
Runa oprema su obino kolica na vuu ili guranje. Mehanizovanu opremu ine viljukari, kranovi, kranovikaikari za rasutu robu i sl. Automatska oprema je specijalizovana u vidu integrisanih dizalica cijele prikolice sa
teretom na sve tri strane.
Obueni kadrovi su potrebni u oblasti upravljanja, rukovoenja i izvrenja. Naroito se od vozaa oekuje da
budu sposobni i spremni za rukovanje proizvodima i dokumentacijom u transportu.

3. MEUNARODNI TRANSPORT
Poeci meunarodnog transporta vezani su za Veneciju i 13.vijek. Venecija je apsolutni gospodar glavnih
saobraajnih puteva na moru. Ona igra najvaniju ulogu u trgovini sa susjednim zemljama. U trgovini sa alpskim
i preko alpskim dravama su redovno povjeravali opremu i dopremu robe posebnim posrednicima (vozari) koji
su se brinuli za siguran prevoz. Posrednici ( vozari) organizuju otpremu/dopremu tue robe za svoj raun
(naplata vozarine i izdavanje prevoznih isprava). Krajem 18. vijeka trgovina sa udaljenim podrujima poprima
iroke razmjere.
Trgovci se sve vie obraaju posebnim, specijalnim posrednicima pediterima koji vre odabir prevoznog puta,
unajmljivanje prevoznog sredstva, daju strune savjete za prevoz robe.
U 19. vijeku nastala je pedicija kakvu poznajemo i danas pojava eljeznice i modernizacija drugih oblika
prevoznih sredstava dovela je do jaanja meunarodne trgovine. Meunarodni transport predstavlja jednu od
najznaajnijih logistikih operacija i to zbog visokih trokova koje sa sobom nosi, a dijelom to zauzima prvo
transport sirovina za proizvodnju i poslednje mjesto transport gotovog proizvoda do potroaa u proizvodnom
procesu.

Slika br. 2: Prva lokomotiva iz 19.vijeka

Slika br. 3: Niskopodni elektromotorni voz iz 21.vijeka

Slika br. 5: Ruski SUPERJET 100 iz 21. vijeka

Ukoliko bi dolo do zaustavljanja transporta to bi znailo zaustavljanje proizvodnje, dakle obavljanje

meunarodnog transporta je od izuzetnog znaaja za opstanak preduzea na tritu, dobro organizovanje i
upravljanje procesom.

4.1. POJAM MEUNARODNOG TRANSPORTA

Meunarodni transport je specijalizovana privredna djelatnost koja se bavi organizacijom otpreme robe i
drugim poslovima koji su s tim vezani. Meunarodni transport organizuje se preko pedicije. pediciju obavlja

pediter privrednik, pravna ili fizika lica koja se iskljuivo bavi organizacijom otpreme robe svojih
komintenata pomou vozaa i drugim poslovima koji su s tim vezani, kako na domaem tako i na
meunarodnom planu.
Poslovi meunarodne pedicije su poslovi otpreme robe iz vlastite u stranu zemlju (izvozna pedicija), poslovi
dopreme robe iz stranih u vlastitu zemlju (uvozna pedicija) i poslovi prevoza robe izmeu stranih zemalja preko
vlastite zemlje (transportna spedicija).
Meunarodni pediter je privredni subjekt pravno ili fiziko lice koja iskljuivo i u obliku stalnog zanimanja
zakljuuje u svoje ime i za tui raun (kao komisionar), u tue ime i za tui raun (kao agent) i u svoje ime i za
svoj raun ugovore potrebne pri organizovanju izvoza, uvoza i prevoza robe svojih nalogodavaca s pomou
vozara i obavlja druge propisane ili uobiajene specijalne poslove i radnje u vezi s otpremom, dopremom i
prevozom robe.
Meupediter je pediter na kojeg je glavni pediter prenio djelimino izvrenje pediterskog posla. A
podpediter je pediter na kojeg je glavni pediter prenio u cjelini izvrenjem pedi-terskog posla.

4.2. FAKTORI KOJI UTIU NA ODLUKE O MEUNARODNOM TRANSPORTU

Odluka o medjunarodnom transportu komapnije je pod uticajem:
1.

dravne regulative ciljnog trita,

2.

raspoloivosti posrednika-transportnih kompanija,

3.

razvijenost saobraajne infrastrukture ciljnog trita,

4.

kvaliteta saobraajne povezanosti ciljnog trita kompanije i trita sa koga se obavlja isporuka,

5.

iskustvo o radu sa transportnim aktivnostima najbliih konkurenata na ciljnom tritu,

6.

uslova i roka isporuke,

7.

sopstvenih mogunosti kompanije i

8.

vrste proizvoda.

4. OSIGURANjE ROBE U TRANSPORTU

1.

ta je osiguranje robe ?

2.

Zato Vam je potrebno osiguranje robe ?

3.

Koji rizici postoje koje moemo osigurati ?

4.

Koje vrste osiguranja robe postoje ?

5.

Kako osigurati robu ?

6.

Koliko osguranje robe moe da kota?

7.

ta uiniti u sluaju nastanka tete?

6.1. TA JE OSIGURANjE ROBE?

Osiguranje robe pokriva fiziko oteenje ili gubitak vae robe dok je u transportu zemljom, vodom ili
vazduhom i obezbeuje znaajne mogunosti i trokovne prednosti ukoliko se osiguranjem upravlja na dobar
nain.
Osiguranje robe u meunarodnom transportu predstavlja osiguranje kod kojeg se polazno i/ili odredino mesto
ne nalaze na teritoriji zemlje izvoza, bez obzira o kom se prevoznom sredstvu radi. Za osiguranje robe u
meunarodnom prevozu koristi se ugovor o meunarodnoj kupovini i prodaji robe. Roba u prevozu osigurana je
od opasnosti gubitka, unitenja ili oteenja usled nepredvienih, eksternih faktora rizika. Roba je, bez obzira na
prevozno sredstvo, relaciju prevoza ili njenu vrstu, tokom puta do odredita izloena itavom nizu najrazliitijih
rizika koji mogu prouzrokovati njeno oteenje (umanjenje vrednosti), a u najgorem sluaju, i potpuni gubitak.
Osiguranje robe u transportu je imovinsko osiguranje robe koja se prevozi, robe u skladitu koja eka dalju
otpremu i prevoznih sredstava u koja ne spadaju kopnena sredstva prevoza. Najei korisnici osiguranja robe su
sami vlasnici, jer se pored osiguranja robe koja se prevozi osiguravaju i trajna i obrtna sredstva. Osiguranje
pokriva sve tete nastale usled fizikog gubitka i oteenja robe u meunarodnom ili domaem transportu.
Osiguranje robe u domaem transportu predstavlja osiguranje koje vai samo u sluaju kada se polazno i
odredino mesto nalaze u okviru granica jedne zemlje. Predmet osiguranja u domaem prevozu je sva roba koja
se prenosi ili prevozi na teret osiguranika sa bilo kojim prevoznim sredstvom. Roba se osigurava od svih
transportnih rizika, plus dopunska premija za osiguranje od specifinih rizika (lom, iscurenje, kvar i sl.).

6.2. ZATO VAM JE POTREBNO OSIGURANjE ROBE?

Kada priamo o izvozu jedan deo poiljalaca pogotovo kada su u pitanju udaljene relacije (prekookeanski
transport), prodaje robu na paritetu CIF (cost, insurance and freight) to im omoguava da obezbede robu u
transportu. Kako je troak osiguranja po paritetu CIF uraunat u cenu proizvoda a koji plaa primalac robe, koji
je takoe i korisnik usluga osiguranja, ovaj troak za izvoznika praktino ne postoji. Mnogi kupci vide
osiguranje robe kao esencijalnu uslugu koju prua izvoznik jer ukoliko izvoznik ne obezbedi osiguranje moe
dugorono
izgubiti
posao
Sa druge strane postoji situacija u kojoj izvoznik omoguava kupcima da sami organizuju osiguranje robe. Ovo
je mogue ukoliko se radi o EXW, FOB ili CFR paritetu. U situacijama kada je kupac duan da obezbedi
osiguranje, prodavac mora da dobije potvrdu da je roba osigurana pre nego to se ona fiziki izveze. Meutim,
ono to se esto previdi jeste situacija u kojoj je izvoznik oslonjen na organizaciju osiguranja od strane kupca za
robu koja nije plaena.
Ukoliko roba stigne na odredite oteena ili kupevo osiguranje ne pokriva gubitak robe, izvoznik lako moe
ostati bez novaca za samu robu. Takoe ukoliko su roba ili propratni dokumenti odbijeni na destinaciji, rizik
osiguranja se esto prenosi na izovznika koji meutim nije robu pokrio nikakvim osiguranjem. Najbolje je da
traite kopiju dokumenta o osiguranju kako bi se potvrdilo da je obezbeeno pokrie od rizika transporta robe.
Roba je obino osigurana do luke ili aerodroma u kojima se vri istovar. esto se osiguranje robe moe produiti
od skladita do skladita, tj. od vrata do vrata. Roba treba da bude osigurana najmanje na puni iznos fakture.
Tako e osiguranik, u sluaju gubitka ili oteenja poiljke, biti u istoj finansijskoj poziciji kao kada bi posao bio
uspeno okonan.
Osiguranje robe moe da pokriva razne rizike kao to su tonjenje ili potonue, oluje, poare ili eksplozije,tete
prouzrokovane vodom, piraterija, sudari, havarijske tete, nezakonite radnje vozaa, kapetana ,posade, kraa ili
sitna kraa, tete ili lomljenje usled nepravilnog rukovanja, kao i gubitak tovara. Stepen pokria osiguranja
zavisi od rizika koji su pokriveni polisom, ali i od rizika poput robe koja se otprema, odredita i standardne
prakse za odreene vrste trgovine.
Jo jedna vana stvar jeste upravo tip pokria osiguranja koje je obezbeeno - da li je obuhvaeno osiguranje od
svih rizika ili samo odreenih. Da li osiguranje pokriva kompletnu rutu transporta ili samo deo rute ? Bez ovih
informacija, uvoznici esto ne primete da plaaju znatno vie za osiguranje koje ne podmiruje vae potrebe i
mogu vas ostaviti bez pokria.

10

6.3. KOJI RIZICI POSTOJE KOJE MOEMO OSIGURATI?

Rizici se obino dijele na:
1.

osnovne - pokriveni polisom uz redovnu premiju kao, na primer, saobraajne nezgode, elementarne
nepogode, provala, kraa i rizik morskog transporta.

2.

dopunske - pokriveni polisom samo u sluaju kada je to posebno ugovoreno i uz dopunsku premiju kao,
na primer, manipulativni rizici, manjak i kvar iz bilo kog razloga;

3.

specijalne - ratna dejstva, rizik trajka i mane robe koja se prevozi.

Osiguranik ima obavezu da prijavi sve informacije od znaaja za ocenu rizika, kako bi osiguravajue telo moglo
da oceni tip ugovora koji treba zakljuiti. Nakon definisanja ugovora, osiguranik plaa premiju kao cenu
osiguranja. Iznos premije osiguranja zavisi od visine procenjenog rizika, verovatnoe nastupanja i vrednosti
osiguranja.

6.4. KOJE VRSTE OSIGURANjA ROBE POSTOJE?

Otvorena polisa - Ovo je najuobiajni oblik osiguranja robe pri emu polisa pokriva vie poiljki. Polisa
moe biti na tanu vrednost koja se obnavlja nakon to se potroi osigurana suma ili na trajnu otvorenu polisu
koja se pravi na odreeni period bez obzira na koliinu poiljki.
Specifina polisa - Iako nije najei oblik osiguranja, na ne razvijenim tritima veoma esto ete biti u situaciji
da osiguravate pojedinane poiljke u transprotu. Ovo je pak najei oblik osiguranja za mala i srednja
preduzea koja nemaju trajnu polisu osiguranja na odreeni period.
Osiguranje kontigenta - Kao izvoznik esto ete biti u situaciji da prodajete robu pod uslovima gde je va kupac
odgovoran za osiguranje robe, na primer paritet FOB ili CFR. U ovim sluajevima izloeni ste riziku oteenja
robe u tranzitu koju klijent nee hteti da plati ukoliko sam kupac nije osigurao robu.
Ukoliko se to desi i kupac pokuava da izbegne odgovornost, moete traiti obeteenje sudskim putem.
Meutim ovo se esto pokae kao veoma skupo i esto potpuno uzaludno.

6.5. KAKO OSIGURATI ROBU?

Vau robu moete osigurati uvek i u svakoj situaciji. Ukoliko elite da se obezbedite i osigurate slbodno
traite od agenta koji vam organizuje transport da Vam ponudi i osiguranje robe. Ukoliko agent nije u
mogunosti da osigura robu u transportu uvek se moete sami obratiti osguravajuim drutvima odnosno
njihovim agentima kako biste obezbedili adekvatno osiguranje robe.

6.6. KOLIKO OSIGURANjE ROBE MOE DA KOTA?

11

Kao i sve druge usluge osiguranja i osiguranje robe morate platiti kroz premiju osiguranja. Premija se
obino obraunava u zavisnosti od vrednosti robe, vrste robe kao i relacije i transportnih sredstava koja se koriste
kao i drugih specifinih rizika. Same premije nisu iste za sve tipove transporta tako se uvek raspitajte i traite
ponudu za osiguranje robe.

6.7. TA UINITI U SLUAJU NASTANKA TETE?

Neophodno je da Vi na odgovarajui nain utvrdite prirodu, obim i uzrok tete kao i okolnosti pod kojima
se teta dogodila. Konstatacija teta na robi zavisi od prevoznog sredstva i vrste tete. Kod prevoza pomorskim
brodovima tetu obino konstatuje havarijski komesar. Kod ostalih vrsta prevoza primalac robe i vozar. Obaveza
osiguravaa je da daje nadoknadu za nastalu tetu po uslovima Ugovora o osiguranju.
Kategorije teta:
1.

potpuni gubitak osiguranog predmeta (stvarni i izvedeni),

2.

djelimini gubitak i oteenje osiguranog predmeta,

3.

trokovi spaavanja i trokovi neposredno prouzrokovani nastupanjem osiguranog sluaja,

4.

trokovi konstatacije i likvidacije tete

12

7. MEUNARODNI TRANSPORT
Meunarodni prevoz je svaki prevoz koji obuhvata prelaenje najmanje jedne dravne granice. Obavljanje
medjunarodnog prevoza je regulisano relativno velikim brojem multilatarnih (potpisuje vei broj drava) i
biletarnih (potpisuje dvije drave) medjunardnih ugovora.
Biletarni ugvori. Biva Jugoslavija je imala izgraen sistem bilatarnih ugovora sa velikim brojem drava koji su
prikrivali veliki prostor.
Tipine klauzule u biletarnim ugovorima, odnosno zajednike odredbe u ovim ugovorima prema principu ECE
UN su:
zabrana kabotae (obavljanje transportnih usluga inostranih prevoznika u drugoj zemlji),

zabrana prevoza za tree zemlje,

prevoz uslovljen dozvolama (ima vie vrsta za prevoz robe i dozvola za prevoz putnika).

7.1.

DOZVOLE ZA MEUNARPDNI TRANSPORT

Meunarodni komercijalni saobraaj uslovljen je sistemom dozvola. Dozvola je akt koji omoguava da vozilo
jedne zemlje saobraa u drugoj zemlji (dokument kojim se odobrava korienje vozila na teritoriji zemlje
izdavanja). Kontigent dozvola je ukupan broj dozvola kojim je oznaen maksimalan broj vozila jedne zemlje
koji u toku jednog perioda (kalendarska godina) mogu saobraati u drugoj zemlji (njenoj teritoriji).

Slika br. 6: Dozvole za meunarodni transport

13

7.2.

VRSTE DOZVOLA ZA ROBU

Multilatarne dozvole, su one isprave koje omoguavaju prevozniku koji ih posjeduje da sa svojim vozilom
obavlja prevoz, odnosno pristup i kretanje po putevima svih drava (veeg broja) iji su organi prihvatili
multiletarni ugovor kojim su te dozvole uvedene. U Evropi postoje dvije vrste ovakvih dozvola i to:
Multiletarne dozvole CEMT-a, ije je sjedite u Parizu, ima 19 evropskih zemalja lanica i pridrune lanice:
SAD, Kanada, Japan i Australija. U okviru CEMT-a postignut je dogovor da svaka zemlja ima odreen broj
dozvola ove vrste. Biva Jugoslavija je bila lanica CEMT-a i krajem osamdestih godina ukupan kontigent ovih
dozvola iznosio je 661 dozvola.
Multiletarne dozvole EU (Evropske unije), posjeduju i koriste samo za zemlje lanice EU.

Slika br. 8: Potvrda o kretanju robe

Biletarne dozvole , izdaju se na osnovu biletarnih sporazuma zakljuenih izmeu dvije zainteresovane zemlje.
Ovim sporazumom reguliu se, izmeu ostalog i kontigenti (broj i vrsta) ovih dozvola. Kontingeniranje dozvola
obino se vri svake godine protokolom koji se sastavlja mjeovite komisije formirane na osnovu sporazuma.
Biletarneih dozvola za robu ima vie vrsta:
pogranine dozvole, za pogranine prevoze izmeu susjednih zemalja i to 25 km od granice ako
sporazumom nije utvreno drugaije,

biletarne dozvole, omoguuju prevoz imeu bilo kog podruja dvije zainteresovane zemlje. Ova
dozvola moe da zamjeni i pograninu dozvolu.

tranzitne dozvole, omoguavaju tranzit kroz zemlju koja ju je i dala bez kabotae,

dozvola za tree zemlje, omoguava prevozniku iz jedne zemlje da vri utovar u drugoj zemlji i radi
prevoz za treu zemlju,

dozvole za luke.

14

7.3.

MEUNARODNI PREVOZ BEZ DOZVOLE

U meunarodnom saobraaju ne trae dozvole za:

Putnike automobile do 8 sjedita,

Prevoz stvari sa vazduhoplovnog pristanita u sluaju nezgode ili prinudnog sletanja vazduhoplova,

Potanske prevoze,

Prevoz oteenih motornih vozila,

Prevoz smea i neistoa,

Prevoz posmrtnih ostataka,

Vozila tehnike pomoi za popravku vozila u kvaru,

Ulazak praznih vozila radi zamjene vozila u kvaru i preuzimanje stvari iz vozila u kvaru...i dr.

Slika br. 9:Prevoz smea i neistoa

Slika br. 11:Potanski prevoz

7.4 TAKSE ZA PUTEVE U MEUNARODNOM SAOBRAAJU

Taksu naknadu za puteve po pravilu plaaju samo komercijalna vozila (kamioni i autobusi). Ako je strani
prevoznik iz drave u kojoj nai prevoznici za upotrebu puta plaaju veu taksu od one koja je kod nas
propisana, onda i taj prevoznik kod nas plaa taj vei iznos, odnosno onoliko koliko nai prevoznici plaaju u
njegovoj zemlji. Bilatarnim sporazumom izmeu dvije zainteresovane drave moe se predvidjeti da se neke
prevoze ili za dio nekog kontigenta dozvola, uzajamno po principu preciprociteta, ova taksa ne plaa. Najee
su ove takse osloboeni pogranini, djelimino i bilatarni prevozi, a po pravilu se tranzitni prevozi ne
oslobaaju. Ovu taksu naplauju carinski organi za sebe zadravaju proviziju (oko 3 %), a ostalo bi trebalo da
bude namjenjeno za puteve jer je po osnovu njihovog habanja taj prihod i naplaen.

8. PREVOZNE ISPRAVE U MEUNARODNOM PREVOZU

Za obavljanje meunarodnog prevoza potrebne su sledece isprave:
Koncesija-dozvola odobrenje za rad, (linijski prevoz),

Dozvola za vanlinijski prevoz putnika,

Dozvola za prevoz stvari,

Tovarni list kada se vri prevoz za drugo lice,

Drugi dokument za prevoz za sopstvene potrebe,

Isprava za vozilo,

15

Isprava za vozaa: paso, vozaka dozvola, viza po potrebi,

Polisa osiguranja: za trea lica vozilo, za putnike.

Za prevoz nekih stvari na osnovu ugovora ili meunarodnog ugovora robu treba da prate isprave i
uvjerenja kao sto su:

Uvjerenje o porijeklu robe,

Potvrde koje se odnose na sanitetske, fitopatoloke, veterinarske i dr.preglede,

Isprava da je roba iz carinske zone,

Uvijerenje o vioj sili- izdaje se SO na ijem podrju se desila,

Uvjerenjenje da je roba iz tree zemlje-izdaje nadlean organ te zemlje,

Uvjerenje o robi koja se uvozi radi izvoza.

Meunarodni tovarni list, izdaje se prema Konvenciji o ugovoru za meunarodni prevoz robe drumom CMR.
To je dokumet za prevoz stvari koji se izdaje kad bilo koja strana trai njegovo izdavanje, uz izjavu da se prevoz
vri po konvencijom i spisak dokumenata predatih prevozniku.

Putni list, je dokument za meunarodni prevoz putnika. On je formata 29,7 x 21cm, popunjava se u dva
primjerka, prvi primjerak za vozilo, drugi za knjigu evidncije putnih listova.
Sadrzaj putnog lista:

podaci o vozilu (regostarski broj, broj sjedita),

Podaci o prevozniku (firma, naziv, adresa)

upis u sudski registar za meunarodni prevoz,

oznaka i broj reenja o upisu,

Ime i prezime vozaa,

Vrsta prevoza,

kruna vonja,
Prevoz u odlasku-prazan u povratku-drava i mjesto iskrcavanja,
naizmjenina vonja,
druga vrsta vanlinijskog prevoza.
plan putovanja (datum, dnevna etapa, km, granini prelazi),
spisak putnika (koji moe da bude dat u prilogu),
datum satavljanja spiska,

16

 naknade izmjene,
ovjera kontrolnih organa.

Osobe koje uestvuju u transportu

U transportu robe po pravilu uestvuju :
poIljalac,

prevoznik,

primalac.

Ove osbe su obaveznu uesnici u prevozu robe, s tim to ponekad poiljalac i primalac mogu da budu jedno
fiziko lice.
Kod nekih prevoza mogu se pojaviti jo i :
pediter,

skladitar.

Poiljalac, je fiziko ili pravno lice koje, na osnovu ugovora, preda ili preduzme ono sto je potrebno da se roba
preda na prevoz. Poiljalac i primalac mogu biti ista osoba.
Prevoznik, vozar ili transporter je fiziko ili pravno lice koje, n aosnovu ugovora o prevozu, treba da izvri
prevoz iji je: vlasnik, korisnik ili zakupac.
Primalac, je viziko ili pravno lice koje je ovlaeno da u mjestu opredjeljenja primi stvari predate na prevoz.
Primalac moe biti svaka osoba koju odredi poiljalac. Robu moe preuzeti: primalas lino, njegovo osoblje ili
njegov zastupnik.
pediter, je fiziko ili pravno lice koje se bavi organizacijom otpremanja ili dopremanja robe. pediter je
organizator prevoza, on vodi rauna o pakovanju, sklapa ugovor o prevozu, pribavlja ostale prevozne isprave i
obavlja ostale preuzete poslove.
Javno skladite je organizacija koja smjeta i uva robu, a moe obavljati i druge poslove u vezi sa
skladitenjem (utovar, istovar, otprema, manipulacija robe...i dr.)

9. MEUNARODNI TRANSPORT ROBE DRUMSKIM PREVOZOM

Drumski transport je elastian i prilagodljiv zahtjevima prevoza. Moe prihvatiti svaku koliinu robe.
Vrijeme polaska vozila se podeava prema potrebama prevoza, tereta ili putnika. Pravci kretanja mogu
zadovoljiti potrebe vie neko bilo koje prevozno sredstvo. Savremeni drumski transport obavlja se automobilima
(teretni automobili sa prikolicom i bez prikolice, tegljai, leperi, specijalni automobili i prikljuna
vozila). Odlika drumskog saobraaja je to omoguuje jednostavniju organizaciju prevoza. Mogue je svako
pojedinano vozilo organizovati nezavisno od drugog. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski
saobraaj ima sloenu organizaciju saobraaja. Nezavisnost voznih jedinica istie daje bezbjednost saobraaja na
putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraaja. Na to utie veliki broj vozila razliitih mogunosti, starosti,
elja, potreba, kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i
saobraajnih nesrea.
Pod motornim drumskim saobraajem podrazumjeva se prevoz putnika i robe automobilima, autobusima,
kamionima i specijalnim motornim vozilima kao to u leperi,kamioni hladnjae, vuni vozovi, autocisterne itd.
Jo uvek ni jedan vid transporta po raznolikosti sredstava nije ugrozio drumskitransport. Ima prednosti u odnosu
na ostale vidove transporta, naroto kod nekih vrsta roba. Drumskim transportom se moe obavljati prenos roba i
proizvodaod vrata dovrata. Ne gube se vreme i sredstva na pretovar, prepakivanje. Naroto je pogodan za
skupocene teretena kraim relacijama (novac, zlato, dragocenosti, umetnika dela itd.). Moe se obavljati i za
sopstveni i za tui raun. U meunarodnom drumskom saobraaju esto se koristi oznaka TIR znai da je teret
propisno zapakovan i da odgovara dokumentu (tovarnom listu) pa ga ne treba posebno pregledati kroz tranzitne

17

zemlje. Transport se ugovara se transportnim ugovorom. Voza mora uz sebe imati tovarni list (sainjen na
osnovu ugovora).
Bitni elementi tovarnog lista:
mesto izdavanja,
datum,
adresa poiljaoca,
adresa primaoca,
mesto utovara i mesto istovara robe,

podaci o prevozniku,

opis i koliina robe,

bruto teina,
dokumenta koja potvrnuju da prevoz odgovara odredbama menunarodne konvencije

Slika br. 16:Prevoz automobila

http://www.autofonija.com/tag/uvoz-automobila/

MEUNARODNI PREVOZ ROBE ELJEZNICOM

U ugovoru o prevozu robe eljeznicom se eljeznica kao jedna ugovorna strana obavezuje da prevezerobu koja
je predala druga strana iz otpremnne u uputnu stanicu i da je preda odreenom licu,dok se poiljalac obavezuje
da e za to platiti vozarinu.Ovo je realan ugovor i do njega dolazi predajom robe od strane poiljaoca eleznici.
Prijemstvari se potvruje stavljanjem iga i datuma otpremne stanice na tovarni list.Po pravili, ugovori o prevozu
robe eleznicom spadaju u red ugovora po pristupu, adhezionihugovora, sa unapred utvrenim uslovima.

18

Slika br. 18:Meunarodni prevoz eljeznicom

MEUNARODNI TRANSPORT ROBE

VODNIM SAOBRAAJEM

Vodni saobraaj moe se podeliti na pomorski saobraaj i saobraaj na unutranjim vodnim putevima. Saobraaj
na unutranjim vodnim putevima obuhvata prevoz putnika, njihovog prtljaga i robe na plovnim rekama,
kanalima i jezerima.
Istorijski
posmatrano,
na
prvim
ljudskim
naseobinama
pojavila
su
se
i
prva
primitivna plovna sredstva. Kada je shvatio da drvo pliva u vodi, ovek ga je poeo koristit na razne naine,
najpre izdubljivanjem samih debala i pravljenjem amaca, zatim povezivanjem vie debala u splavove, a kasnije
i za brodove. Za upravljanje ovim sredstvima najpre su koriena vesla, potom jedra, a vremenom na bonim
stranam ugrauju se tokovi sa lopaticam. Umesto lopatica ubaen je propeler. Poetkom prolog veka klipnu
parnu mainu zamenila je parna turbine sa nafnim pogonom, ime je poveana snaga vue i smanjena masa
(pogonskog postrojenja i goriva) a poveana korisna nosivost, brzina i ekonominost broda. U novije vreme
koristi se i atomski pogon,meutim njega prvenstveno koriste velike pomorske sile za izgradnju ratnih brodova i
podmornica.
Za plovidbu renih brodova koriste se tokovi plovnih reka i kanala. Pored plovnih puteva, infrastrukturu
saobraaja na unutranjim plovnim putevima sainjavaju: plovni objekti (sa ili bez sopstvenog pogona) ,
pristanita, marine i pristani. Reni saobraaj ima veoma znaajnu ulogu u unutranjem prometu mnogih
zemalja.Njegovo mesto u saobraajnom sistemu pojedinih zemalja je zavisno od prirodnog i geografskog
poloaja reka, njihove veliine i sposobnosti za plovidbu. U mnogim zemljama prirodni putevi su dopunjeni
vetakim plovnim kanalima, koji za cilj imaju da upotpune saobraajni sistem unutranje plovidbe. Ne samo to
se kanalima poveava plovna mrea u jednoj zemlji,ve se esto deava da pojedine reke tek kada se veu
kanalima dobijaju na svom znaaju mrea kanala unutranje plovidbe, koja je naroito razvijena u Nemakoj
(Centralni kanal), Francuskoj(Rona-Rajna), Rusija(Volga-Moskva).
Iako reni saobraaj spada u najstarije saobraajne grane,on jo uvek ima veliki znaaj za prevoz masovne
jeftine robe,koja ne moe da podnese visoke transportne trokove(npr.nafta,ruda,drvo ,ugalj).Ucee renog
saobraaja u ukupnom prevozu robe u Evropi iznosi 8%,mada se u nekim zemljama taj udeo znaajno poveava.

19

Slika br. 19:Prevoz kontejnera morskim transportom

Slika br. 20:Prevoz kontejnera rijenim

MEUNARODNI TRANSPORT ROBE VAZDUNIM

SAOBRAAJEM

Obuhvata:
prevoz tereta vazdunim putem na redovnim linijama, s utvrenim redom letenja
vanredni prevoz tereta vazdunim putem
iznajmljivanje vazduhoplovne opreme s posadom u svrhe prevoza tereta

20

Slika br. 21: Meunarodni transport robe vazdusnim saobraaajem

ZAKON O PREVOZU ROBE

lan 42
Meunarodni javni prevoz stvari obavlja se u skladu s meunarodnim ugovorom kao bilateralni ili tranzitni
prevoz stvari, ili prevoz stvari za treu zemlju iz tree zemlje.
Strani prevoznik ije je sjedite na teritoriji zemlje s kojom je zakljuen ugovor o meunarodnom drumskom
prevozu stvari moe da obavlja meunarodni javni prevoz stvari na teritoriji SRJ na osnovu dozvole za
meunarodni javni prevoz stvari, koju izdaje savezni organ nadlean za poslove saobraaja.
Dozvola za meunarodni javni prevoz stvari izdaje se za jednu vonju, koja obuhvata odlazak i povratak.

lan 43
Ako strani prevoznik iz lana 42. stav 2. ovog zakona ne poseduje dozvolu za meunarodni javni prevoz stvari,
savezni organ nadlean za poslove saobraaja moe doneti odluku da mu carinski organi na graninom prelazu
izdaju posebnu dozvolu za bilateralni ili tranzitni prevoz, imajui u vidu broj razmenjenih dozvola, broj
iskorienih dozvola, mogunosti domaih prevoznika i potrebe privrede.
Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog lana mora se podneti najmanje pet dana pre dolaska teretnog
vozila na granini prelaz.

lan 44
Ministarstvo nadleno za poslove saobraaja utvruje i razmenjuje potreban broj i rok vaenja pojedinanih i
vremenskih dozvola za narednu godinu sa organima nadlenim za poslove saobraaja drugih drava na osnovu
meunarodnih bilateralnih ugovora, odnosno preuzima odreen broj CEMT dozvola na osnovu meunarodnih
multilateralnih ugovora (u daljem tekstu: godinji kontigenti dozvola).
Godinji kontigenti dozvola raspodeljuju se prevoznicima na osnovu godinjeg plana raspodele dozvola koji se
utvruje jednom godinje shodno propisanim kriterijumima.
Godinji plan raspodijele dozvola utvruje, na osnovu iskazanih potreba prevoznika, ministarstvo nadleno za
poslove saobraaja.
Kriterijume iz stava 2. ovog lana, kao i nain raspodele stranih dozvola za meunarodni javni prevoz stvari
domaim prevoznicima propisuje Vlada uredbom.
Ministarstvo nadleno za poslove saobraaja preuzima i dodeljuje pojedinane dozvole koje su steene na
osnovu obavljenog kombinovanog prevoza domaih prevoznika u drugim dravama.

lan 45
Ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, na osnovu zahtjeva domaeg prevoznika, donosi reenje o dodjeli
stranih dozvola za meunarodni javni prevoz stvari domaem prevozniku u skladu sa godinjim planom
raspodele dozvola ili donosi reenje o odbijanju zahteva prevoznika.
Reenje o dodjeli stranih dozvola za meunarodni javni prevoz stvari domaem prevozniku i reenje o odbijanju
zahteva prevoznika je konano.

lan 46
Ako prikljuna vozila, u skupu vozila koji ine strano vuno vozilo i prikljuna vozila, imaju registarske oznake
razliitih zemalja, meunarodni javni prevoz stvari obavlja se na osnovu dozvole za meunarodni javni prevoz
stvari izdate za vuno vozilo.

lan 47
21

Ako je strani prevoznik iz zemlje s kojom nije zakljuen ugovor o meunarodnom javnom prevozu stvari ili iz
zemlje sa kojom nisu razmenjeni godinji kontingenti dozvola, ministarstvo nadleno za poslove saobraaja
moe doneti odluku da tom prevozniku nadleni carinski organ izda posebnu dozvolu za prevoz stvari za
bilateralni ili tranzitni prevoz, pod uslovom uzajamnosti.

lan 49
Stranom prevozniku nije potrebna dozvola za meunarodni javni prevoz stvari pod uslovom da je i domaim
prevoznicima dozvoljeno obavljanje istog prevoza u zemlji tog prevoznika, i to za prevoz:
1) stvari do aerodroma ili od aerodroma, u sluaju skretanja vazduhoplova s redovnog leta;
2) havarisanih vozila ili vozila za popravku;
3) servisno-remontnih vozila za popravke motornih vozila u kvaru;
4) praznog teretnog vozila koje e zameniti vozilo u kvaru u nekoj drugoj zemlji i u povratnoj vonji za vozilo
koje je bilo u kvaru;
5) stvari teretnim vozilima ija maksimalna dozvoljena masa, ukljuujui i prikolice, ne prelazi est tona, ili ija
dozvoljena nosivost zajedno sa prikolicom ne prelazi 3,5 tone;
6) posmrtnih ostataka (osim ako je lice umrlo od zarazne bolesti);
7) humanitarnih poiljki u hitnim sluajevima, naroito u sluaju prirodnih katastrofa;
8) djelovi koje treba zamijeniti na havarisanim letelicima i avionima;

ZAKLJUAK

Pod transportom u uem smislu se podrazumjeva prevoz stvari sa jednog mjesta na drugo.
Pod transportom u irem smislu se podrazumijevaju sve aktivnosti neophodne za obavljanje prevoza i drugih
prevoznih radnji, uvanje i obezbeenje stvari i dokumentacije tokom transportnog procesa. Transportom se
obavlja prevoz, pretovar, utovar, istovar i uvanje materijala, polu-proizvoda i proizvoda u toku navedenih
radnji. Meunarodni transport je specijalizovana privredna djelatnost koja se bavi organizacijom otpreme robe i
drugim poslovima koji su s tim vezani. Meunarodni transport organizuje se preko pedicije. Meunarodni
prevoz je svaki prevoz koji obuhvata prelaenje najmanje jedne dravne granice. Obavljanje medjunarodnog
prevoza je regulisano relativno velikim brojem multilatarnih (potpisuje vei broj drava) i biletarnih (potpisuje
dvije drave) medjunardnih ugovora. Multilatarne dozvole, su one isprave koje omoguavaju prevozniku koji ih
posjeduje da sa svojim vozilom obavlja prevoz, odnosno pristup i kretanje po putevima svih drava (veeg broja)
iji su organi prihvatili multiletarni ugovor kojim su te dozvole uvedene.

22

23