PALATALIZACIJA

Palatalizacija je glasovna promena u kojoj zadnjonepani suglasnici K, G i H, ispred

samoglasnika E, I ili A prelaze u prednjonepane suglasnike , , .
Palatalizacija se javlja u sledeim sluajevima:
Vokativ jednine imenica mukog roda koje se zavravaju na K, G, H
Primeri:
junak junae, vrag vrae, duh due
Prezent glagola ija se tvorbena osnova zavrava na K, G, H
Primeri:
pei peku peem , tei teku teem, moi mogu moe
Pri graenju rei ija se tvorbena osnova zavrava na K, G, H
Primeri
pridevi: povui povuen, mrak mraan, strah straan
imenice: junak junaina, krug krui, prah praina, oko oi
glagoli: muka muiti, trag traiti, prah praiti
U rezultate palatalizacije spadaju i promena samoglasnika C u i Z u
Primeri:
knez kneevi, stric strievi, vitez vitee, zec zeevi, palac palevi, lovac love, mesec
mesee, ulica uliica, ptica ptiica ptiurina, lisica lisiina, boca boica, ica iica,
deca deica, letimice letimian

Palatalizacija i druge glasovne promene

U srpskom jeziku postoji postoje broj rei u kojima je pored palatalizacije izvrena jo
neka glasovna promena
Primeri:
1) palatalizaija, nepostojano A
mrana (mrak mraan mrana), daci (dah daak daci), tuna (tuga tuan tuna)
2) jednaenje suglasnika po zvunosti, palatalizacija
vrape (vrabac vrapci vrape), raspraiti (raz + prah + iti razpraiti )
3) palatalizacija, jednaenje suglasnika po mestu tvorbe
daica (daska dasica daica) , koica (koska kosica koica

Izuzeci kod palatalizacije

Do palatalizacije ne dolazi u sledeim sluajevima:
1) Kod prisvojnih prideva koji nastali od linih imena koja se zavravaju na - KA i - GA
Primeri: Lenka Lenkin, Olga Olgin, Senka Senkin
2) Kod rei kod kojih bi se palatalizacijom izgubio njihov pravi smisao

Primeri: baka bakin, snaha snahin, zeko zekin, deka dekin, sluga slugin, kocka
kockica, taka takica, pega pegica, maka makica, buha buhica, kolega
koleginica, dug dugi

Zapamti sledee:

1) Kod linih imena koja se zavravaju na - ICA prilikom pravljenja prisvojnih prideva vri se
palatalizacija pri kojoj C prelazi u .
Milica

Miliin, Slavica Slaviin, Duica Duiin, Novica Noviin

2) Palatalizacija je izvrena u prezentu glagola ija se prezentska osnova zavrava na K, G i
H samo ako je glagol u III lice mnoine ostao nepromenjen. U ostalim sluajevima nastala
je glasovna promena jotovanje.
PALATALIZACIJA: JA peem ONI peku, JA teem ONI teku
JOTOVANJE: JA maem ONI mau, JA struem ONI struu

888888888888

Palatalizacije
a)Prva palatalizacija

k, g, h + e, i > , ,
junak > junae,
ega : ege > ee,
duh > due,
momak > momi,
krug > krui,
puhati (puhiti) > puiti
b)Druga palatalizacija - sibilarizacija

k, g, h + i > c, z, s

ruka > ruci,

noga > nozi,
svrha > svrsi

I u prvoj i u drugoj palatalizaciji znatna su odstupanja:

- u linim imenima;
- u hipokoristicima: zeki, baba-rogi;
- u imenicama koje znae neku osobinu: plavojki, crnki;
- u imenicama enskog roda koje znnae pripadnost, zanimanje: mjetanki, vratarki, ravniarki, bibl
- kod rijei koje tee da ouvaju osnovu : kuka-kuki, kuga-kugi, juha-juhi;
- kod imenica enskog roda sa suglasnikim skupinama: ck, zg, sh, k, k: kocki, mazgi, pashi,mak
- kod rijei sa suglasnikim skupoom tk: tetki, patki, gatki,
- u rijeima sa suglasnikim skupovima sk, k neujednaeno: dasci, kruki; daskin, krukin;

c)Trea palatalizacija

i, (stari glasovi en, 6 ) + k, g, h + i, (en, 6 ) e, (jat), a > c, z, s

otac < otak,

vijenac < vijenak,
srce < srke,
sunce < sunke,
knez < kneg,
vitez < viteg
vas < v6h (kasnije premetanjem sav)
Omeragic

77777777777777

druga palatalizacija
Kada se zadnjonempani suglasnici k, g, h nau u rijeima ispred samoglasnika "i" mjenjaju se u
"c, z, s" i ova glasovna promjena naziva se DRUGA PALATALIZACIJA ILI JOS
SIBILARIZACIJA jer se c, z, s nazivaju SIBIRANTIMA...
junak-junaki->junaci
bubreg-bubregi->bubrezi
siromah-siromahi->siromasi

555555555555

Palatalizacija u srpskom jeziku

Definicija
Glasovnu promenu poznatu kao palatalizacija u srpskom jeziku gramatika definie kao glasovnu
promenu u kojoj zadnjonepani suglasnici K, G, H prelaze u prednjonepane suglasnike , , i
to ispred samoglasnika A, E, I.
Palatalizacija u srpskom jeziku se javlja u sledeim sluajevima: u deklinaciji ( kod imenica
mukog roda u vokativu jednine, ukoliko se imenica zavrava na K, G ili H ), u tvorbi rei
( ukoliko se tvorbena osnova zavrava na K, G ili H ) i kod glagola ( ukoliko se tvorbena osnova
glagola zavrava na K, G ili H ). Naravno, ovo je samo uopteno, jer se palatalizacija u srpskom
jeziku pojavljuje i u mnogim drugim sluajevima.
Gramatika srpskog jezika smatra palatalizacijom i promenu suglasnika C i Z u suglasnike i .
Kao i svaka druga glasovna promena, tako i palatalizacija u srpskom jeziku ima izuzetke- Izuzeti
od ove glasovne promene su prisvojni pridevi koji nastaju od linih imena, a ukoliko se
zavravaju na KA ili GA ( Lenka Lenkin, Senka Senkin, Marika Marikin, Olga Olgin )
i kod onih rei koje bi sprovoenjem palatalizacije potpuno izgubile primarni smisao ( zeka
zekin, deka dekin, baka bakin, sluga sluin, pega pegica, dug dugi, kocka kockica ).
U vlastitim imenima, koja se zavravaju na ICA vrlo je vano da znate da se prilikom graenja
prisvojnih prideva javlja palatalizacija u srpskom jeziku, pa je tako: Ljubica Ljubiin, Novica
Noviin, Olgica Olgiin, Duica Duiin, Tomica Tomiin.
Primeri
Primeri za ovu glasovnu promenu su brojni, pa emo ih podeliti prema najeem pojavljivanju:
1. Vokativ

mraz mrae

drug drue

vuk vue

beg bee

radnik radnie

2. Izvedenice

muka muenik

prah praak

sneg sneina

noga noica

krug krui

3. Prezent glagola

tui tuem tuku

sei seem seku

izvui izvuem izvuku

obui obuem obuku

pei peem peku

Sibilarizacija u srpskom jeziku

Definicija
Definicija ove glasovne promene u srpskom jeziku koju daje gramatika glasi: Sibilarizacija je
glasovna promena ili aliteracija zadnjonepanih suglasnika K, G, H u zubne suglasnike C, Z, S,
ukoliko se nau ispred vokala E i I.
Sibilarizacija u srpkom jeziku se najee javlja u tri sluaja i to: u nominativu mnoine imenica
mukog roda, u dativu i lokativu imenica enskog roda i u imperativu glagola.
Vrlo esto se sibilarizacija u reima pojavljuje u kombinaciji sa drugim glasovnim promenama.
Kao i svaka glasovna promena, tako i sibilarizacija u srpskom jeziku ima izuzetke i to: kod
pojedinih linih imena u dativu i lokativu ( Ivanka Ivanki, Boka Boki, Olga Olgi, Uianka
Uianki, Japanka Japanki, bibiotekarka bibliotekarki, Bosanka Bosanki, Beograanka
Beograanki ), kod rei koje se zavravaju na KA, KA i CKA ( maka maki, kocka
kocki, zvrka zvrki, muka muki, praka praki, taka taki, zveka zveki ), kod rei
koje se zavravaju na NKA, SKA ili TKA ( freska freski, lutka lutki, tetka tetki, etka
etki, maska maski, zagonetka zagonetki, crnka crni, patka patki ), kod rei kod kojih bi
se ovom glasovnom promenom izgubio njihov smisao ( seka seki, zeka zeki, kuka kuki, liga
ligi, metanka metanki, batovanka batovanki , frizerka frizerka, pega pegi ) i kada je
u reima prisutna suglasnika grupa ZG i SH ( Pasha Pashi, mazga mazgi, tezga tezgi ).
Ono to treba imati na umu, jeste da gramatika dozvoljava ovu glasovnu promenu u odreenim
sluajevima ( daska daski dasci, Poega Poegi Poezi, kerka kerki kerci, vojska
vojski vojsci ).

Primeri
Kao i za palatalizaciju, tako su i primeri za sibilarizaciju brojni, pa emo i njih podeliti po
uestalosti javljanja:
1. Mnoina imenica mukog roda

korak koraci

ulog ulozi

jastog jastozi

putnik putnici

ak aci

2. Dativ imenica enskog roda

oznaka oznaci

ruka ruci

knjiga knjizi

devojka devojci

olovka olovci

3. Imperativ glagola

tui tuci

izvui izvuci

podvui podvuci

obui obuci

sei seci

Jotovanje u srpskom jeziku

Definicija
Jo jedna glasovna promena, jotovanje esto izaziva zbunjenost kod kolaraca. Ali, kada budete
nauili koja je definicija jotovanja i vidite koji su primeri, verujem da e vam biti mnogo jasnije.

Pa tako, gramatika veli da je jotovanje glasovna promena u kojoj se sonant J spaja sa nenepanim
suglasnicima, prelazei u prednjonepane suglasnika. Verujem da vam tek sada nita nije jasno,
pa da ralanimo malo i ovu definiciju koju daje gramatika.
Nenepani ili nepalatalni suglasnici su: C, D, G, H, K, L, N, S, T, Z. Pa kada se oni u nekoj rei
nau ispred sonanta J, oni prelaze u: , , , , Lj, Nj i .
Jotovanje u srpskom jeziku se najee javlja u sledeim sluajevima i to: kod komparacije
prideva, kod prezenta pojedinih glagola, kod trpnog prideva pojedinih glagola, kod instrumentala
jednine imenica enskog roda, a kada se one zavravaju na suglasnik i kod izvedenica. Vrlo je
vano da vodite rauna o zavretku prezentske osnove, kako se ne biste zbunili.
Vrlo je vano da obratite panju na odreene rei u kojima se esto grei, poput: strog stroi
( ne stroiji ), visok vii, tesan tenji, besan benji.
Primeri
I za jotovanje u srpskom jeziku, zarad lakeg snalaenja dajemo vam odvojene primere:
1. Komparacija prideva

debeo deblji

suv suvlji

beo belji

sladak slai

drag drai

2. Prezent glagola

vikati viem

mahati maem

pisati piem

plakati plaem

klicati kliem

3. Trpni pridev

hraniti hranjen

lomiti lomljen

graditi graen

nositi noen

roditi roen

4. Instruental

misao milju

so solju

mladost mladou

mast mau

radost radou

5. Izvedenice

grozd groe

zdrav zdravlje

pevati pevanje

ostrvo ostrvlje

crtati crtanje