Stranac" - A. Kami...

Kami - predstavnik je novog pravca u savremenoj

knjievnosti poznatog kao egzistencijalizam. Roen je
1913 u Aliru, a umro 1960. Nobelovu nagradu je dobio
1957. Poznat je po delima: "Mit o Sizifu" (1942), "Stranac"
(1942), s tim to prethodi "Mitu o Sizifu", "Kuga" (1947),
drama "Kaligula" (1945), "Pobunjeni ovek" (1951) i
"Opsadno stanje". U svim i proznim i dramskim delima A.
Kami tretira egzistenciju ili prostor bitisanja, kao i
oveka koji pokuava da pronae smisao svoga trajanja. I
u svemu tome, on otkriva banalnost trajanja, nitavilo
ljudskih elja, ravnodunost prirode i sveta prema oveku
i njegovim problemima, jednolinost i prisustvo smrti.
"Mit o Sizifu" je mali esej o grkom mitu koji Kami
subjektivizuje i filozofira na svoj osoben nain. Sizifa su
bogovi osudili na veno guranje kamena uz brdo, ali kada
se kamen nae na kraju puta, na samom vrhu, opet se
obruava i vraa tamo gde je i bio. Sizifu ne preostaje
nita drugo, nego da poe za njim, da bi opet nastavio sa
guranjem kamena. U njegovom vraanju i koraku ima
umora i saznanja da je to bez svrhe i pravog smisla, da je
sve to apsurdno, ali ne pada u oaj i gubitak volje da
traje. Nasuprot, ima se utisak da se eli trajati uprkos
svemu, jer to jedina moe biti osveta nad bogovima.
Sizifova pobuna je skrivena, kao to je pobuna Mersoa u
romanu "Stranac" prekrivena velom ravnodunosti i
nezainteresovanosti za svet i pravila u njemu.
"Stranac"

Glavni junak Merso (inovnik). Radnja se dogaa u Aliru.

I deo - saznanje iz telegrama da mu je umrla majka i on
ostaje ravnoduan - sve mu je svejedno. Odlazi u dom
staraca. Ljudi koji su uvali telo nude mu da vidi majku.
On nee. Oni se ude. Merso anahrono postupa, ne mari
za te nepisane konvencije. Smrt majke doivljava kao
teret i smetnju. On grei - pui, pije belu kafu, odlazi sa
Marijom u bioskop da gleda komediju i na plau, odvodi
je u stan da vode lubav. Stalno u isto vreme sree
komije Remona i Salamana sa psom. Monotonija
ivljenja, isti putevi. Jednolinost, sivilo, ivot kao
navika da se traje. Merso se ne vezuje emotivno ni za
koga. Emotivno je opustoen. Dobija ponudu da radi u
Parizu i za to je nezainteresovan. Spoznati apsurd i pored
toga trajati. Odlazi na izlet i sluajno ubija jednopg
Arapina. Nije imao nameru za to, ali ubija ipak. Sunce je
bilo jako, seivo noa se reflektuje i on eli da se
oslobodi toga i nesvesno puca vie puta. II deo - Hapse
ga, poinje suenje. Ubijaju ga na kraju.
Lik Mersoa
ivi u Aliru. slubenik. ivot mu je monoton, jednolian.
Nema istinske sinovljeve ljubavi prema amjci. Osea
samo potovanje prema majci. Oldazi na sahranu. Pravi
presedan koji nije u skaldu sa konvencijama. Odbija da
vidi lice majke i izaziva uenje kod ostalih. Nema
emocija, ne eli da prihvati odreene norme i odbacuje
ih. Ravnoduan je (kad mu majka umire; kad mu Marija
nudi brak: prijateljstvo sa komijama; kad mu nude
napredovanje u slubi; odbija da ode u Pariz). On je bez

ambicija. U toj ravnodunosti se vidi odbojnost i

protivljenje. Prema svemu i pobuna protiv toga. Ubisto
Arapina - je sluajno, apsurdna situacija koja ga je
uinila apsurdnim ovekom. Igra sluaja u kojoj se naao,
ali je nije prieljkivao. ovek esto ne moe da utie na
to. Suenje - sudi se njegovom celokupnom ivotu. Kod
njega nema straha od smrti. Davno je shvatio da sve to
postoji nema nekog osobitog smisla. Smrt je jedina
izvesnot. Mora se umreti. Nije ovek sadanjosti. Sukob
sa svetom ne postoji. Preputa se sudbini da ga vodi.
Odbija svetenika i ispoved. Vrednosti koje tretira pop nisu njegove vrednosti (Mersoove). U njegovom umiranju
ima prkosa - prema onima koji ga ubijaju zbog stava. On
hoe stav inata i prkosa da iskae pred njima (pred
ljudima koji ga ubijaju). On hladnokrvno umire. On
porie vrednosti sveta, a svet porie njega.
Lik Mersoa u romanu "Stranac"
Usamljen, emotivno siromaan, potpuno u svakodnevnici
i monotoniju, sve mu je strano i svakome je stranac,
ivot se ne doivljava kao otkrivanje i radost, ve kao
navika, pa zato praznina i dosada. On je ovek bez volje i
poleta - ravnodunost prema svemu. Ljubav prema majci
ne znai nita. Prijateljstvo ne znai nita. Ljubav i
enidba ne znai nita. Napredovanje u slubi ne znai
nita kao i konvencije, bog, vlastiti ivot.
28. 2. 94.
Logika knjievnog lika i logika itaoca

Egzistencija apsurdna, smrt neminovna i neizbena.

ovek ima jednu nameru, htenje (hteo da studira), nema
novca i mora da prekine. Mnogo je napredvidljivog i
neizbenog. Ima pasivan odnos prema tome. Jedino moe
da ima stav. Uvuen je u igru, a to nije hteo, ali se
ubistvo ipak desilo. Ne moe da pobegne od sudbine. Dri
se svojih stavova. Ne pravi nikakve kompromise sa
drutvom u kome ivi. On je stranac, neshavtljiv. Ponaa
se iaeno. Njihova logika - treba se pridravati
konvencija. Mersoova logika - treba se ponaati prirodno i
kako zaista osea. On odbacuje licemerje i konvencije.
Ne vidi nikakav smisao u ivotu. Ima introvertan odnos
prema svemu. itaoeva logika - moe uticati na svoj
ivot. Njegovo iskustvo nije itaoevo. Ali i mi oseamo
monotoniju, konvencije. Potujui konvencije potiskuje
se autentino JA. Ljudi se esto otkidaju, piju, prave
skandale. Merso gaji nihilistiku filozofiju. Treba pobei
od monotonije, otii u nepozanto, sve to vredi pokuati,
iako je kratak ivot - treba nai radost i zadovoljstvo.