Moc misli / au

tosugestija
KAKO GOSPODARITI
SOBOM
Pojam sugestije, odnosno autosugestije, je
istovremeno i nov i star koliko i covecanstvo. No
v je zato to do sada nije bio dovoljno ispitivan
i proucavan, a star zato to postoji koliko i ljud
ska vrsta.
Autosugestija je sposobnost sa kojom se ra
damo. Njena ogromna, neizmerna moc, u zavisnosti o
d okolnosti, moe izazvati najbolje ili najgore po
sledice. Zato poznavanje autosugestije moe korist
iti svakom od nas, a posebno je znacajno za lekare
, advokate, vaspitace, roditelje.
Ovladavanje njenim svesnim koricenjem omo
gucava nam da izbegnemo da kod drugih ljudi nehoti
cno izazivamo tetne autosugestije koje mogu imati
teke posledice. Svesnim stvaranjem dobrih autosu
gestija vraticemo fizicko i psihicko zdravlje bole
snima, neuroticnima i svima drugima koji su kao ne
svesne rtve prethodnih autosugestija izgubili pra
vi put u ivotu.
Svesno i nesvesno bice
Za razumevanje pojma sugestije, odnosno au
tosugestije, neophodno je znati da u nama istovrem
eno postoje dva bica, potpuno odvojena jedno od dr
ugog. Oba su obdarena razumom ali, dok je jedno sv
esno, drugo je nesvesno. To je razlog to postojan
je ovog drugog obicno ostaje neprimeceno.
Postojanje nesvesnog bica, moe se, meduti
m, uz malo truda lako dokazati. Dovoljno je analiz
irati neke pojave i nad njima se malo zamisliti. E

vo primera:
Svi znaju ta je somnambulizam tj.mesecare
nje. Mesecar ustaje nocu, a da se pri tom ne probu
di, izlazi iz svoje sobe, oblaci se ili ne, silazi
niz stepenice, prolazi kroz hodnike i obavlja nek
e poslove, vraca se u svoju sobu i ponovo lee, a
sutradan je veoma iznenaden kada ustanovi da je ur
aden posao koji prethodnog dana nije uspeo da zavr
i. On je medutim bio taj koji ga je uradio, iako
o tome nita ne zna. Koja sila je mogla upravljati
njegovim telom, osim one nesvesne, one koja cini
njegovo nesvesno bice?
Poredenje svesnog i nesvesnog bica pokazuj
e da je svesno obdareno prilicno nesigurnim pamcen
jem dok nesvesno, naprotiv, poseduje izuzetnu, nep
ogreivu, memoriju koja, a da mi to i ne znamo, re
gistruje najsitnije dogadaje i najbeznacajnije cin
jenice iz naeg ivota. Osim toga, ono lako i bez
otpora prihvata svaku sugestiju. A kako nesvesno b
ice, preko mozga, kontrolie rad svih naih organa
, ma koliko to izgledalo neverovatno, da ako nesve
sno "veruje" da neki organ radi dobro ili loe, on
zaista pocinje da radi dobro ili loe.
Nesvesno bice ne samo da upravlja funkcija
ma naeg organizma, vec upravlja svim naim aktivn
ostima bez obzira na to kakve su one. Nesvesno bic
e nazivamo uobraenjem i, suprotno rairenom uvere
nju, ONO je pokretac naeg delovanja, a ne volja.
Volja i uobraenje
U recnicima se obicno nalazi sledece odred
enje znacenja reci volja: "Volja je sposobnost da
se slobodno odluci na izvesno delovanje". Ova defi
nicija se najcece prihvata kao tacna i neosporna.
Ipak, nita nije netacnije od nje, jer vol
ja na koju se pozivamo sa toliko ponosa uvek ustup

a mesto uobraenju. To je apsolutno pravilo koje i

skljucuje bilo kakvo odstupanje.
"To je neverovatno!" uzviknucete. "Nikako.
To je istina i samo istina", odgovoricu vam.
Da bih vas ubedio, zamolicu vas da otvorit
e oci, pogledate oko sebe i naucite da razumete on
o to vidite. Tada cete shvatiti da ovo to saopt
avam nije besmislena teorija, stvorena u bolesnom
mozgu, vec samo jednostavan izraz onoga to zaista
postoji .
Pretpostavimo da jednu dasku od 10 m duin
e i 0,25 m irine stavimo na zemlju, jasno je da c
e svako biti u stanju da prede sa jednog njenog kr
aja na drugi, a da pri tome ne zakoraci nogom sa s
trane. Promenimo uslove ogleda i pretpostavimo da
je ta daska postavljena na visinu, izmedu dva zvon
ika neke crkve. Ko bi smeo da se usudi da prede sa
mo i jedan metar po toj uskoj dasci? Da li neko od
vas? Ne, nikako ne. Ne biste napravili ni dva kor
aka, a vec biste poceli da drhtite i uprkos svim v
aim voljnim naporima, neizbeno biste pali na zemlju.
Zato bi se to desilo? Jednostavno, zato
to u prvom slucaju, smatrate da je lako ici do kra
ja daske, dok u drugom mislite da to ne moete. Pr
imeticete, takode, da cete uzaludno pokuavati da
napravite korak: ako uobrazite da to ne moete uci
niti, nikakvo naprezanje ne pomae. Radnici na ske
lama i na pokrivanju krovova u stanju su da to cin
e, upravo zato to su uvereni da to zaista mogu. V
rtoglavica nema drugog uzroka osim
predstave pada koju nae svesno panicno st
vara. Ova slika se odmah pretvara u stvarnost, bez
obzira na sve nae voljne napore i ona je utoliko
jaca ukoliko su voljni napori da je se oslobodimo
snaniji.
Posmatrajmo jednu osobu koja pati od nesan
ice. Ako se ne trudi da zaspi, usnice mirno u svom
krevetu. Ako se, naprotiv, napree da zaspi, bice
sve uznemi renija. Zar niste primetili da to se

vie trudite da se setite imena jedne osobe koje m

islite da ste zaboravili, ono vam tim vie izmice.
Medutim, u trenutku kada misao "zaboravio sam" za
menite milju "seticu se", ime vam dolazi samo, be
z i najmanjeg napora? Neka se oni koji voze bicikl
prisete svojih pocetaka. Bili su na putu, cvrsto
dreci upravljac u strahu da ce pasti. Iznenada,ug
ledavi na sred puta konja ili cak neki sitan kame
n, bili su prinudeni da trae nacin da izbegnu pre
preku, ali to su vie nastojali izvesnije su ili
pravo na nju. Kome se nije desilo da dobije napad
smeha i da se smeje sve jace, to vie pokuava d
a se zaustavi?
ta je zajednicko u psihickom stanju svih
osoba u navedenim slucajevima? Ja hocu da ne padne
m, ali ne mogu sebe u tome da sprecim. Hocu da spa
vam, ali ne mogu. Hocu da se setim imena g-de X, a
li ne mogu. Hocu da izbegnem prepreku, ali ne mogu
. Hocu da zadrim smeh, ali ne mogu. Kao to vidim
o, bez izuzetka, u svakom od ovih konflikata, uobr
aenje je UVEK pobedivalo volju!
Sugestija i autosugestija
Na osnovu do sada recenog, moemo umesto u
obrenja zamisliti vodenu struju koja snano odnos
i nesrecnika koji je u nju upao, uprkos njegovim n
aporima da dode do obale. Ta struja izgleda neukro
tiva. Medutim, ako znate kako da joj pridete, vi c
ete preokrenuti njen tok, odvecete je u centralu
gde cete njenu snagu pretvoriti u rad, toplotu, el
ektricitet.
Ako vam prethodno poredenje ne izgleda dov
oljno uverljivo, umesto uobraenja zamislite jedno
g divljeg konja koji nema ni uzde ni dizgine. Ko m
oe da uzjae takvog konja, a da ne bude prinuden
da mu se potpuno ne prepusti, to se obicno zavra
va padanjem u jarak. Ali, ako jahac uspe da stavi
konju uzde i dizgine, uloge ce se promeniti. Sada
ce jahac, a ne konj, odredivati put kojim ce se ici.

Cilj mi je sada da pokaem da, i pored ogr

omne snage nesvesnog bica ili uobraenja, ono moe
biti ukroceno i pripitomljeno, ba kao i jedna vo
dena struja ili divlji konj. No, pre nego to pris
tupimo ovom zadatku, neophodno je da jasno defini
emo reci koje cesto upotrebljavamo, a da pri tome
ne poznajemo dovoljno njihovo znacenje. To su reci
sugestija i autosugestija.
ta je, dakle, sugestija? Ona se moe odre
diti kao "aktivnost kojom se usaduje jedna misao u
svest neke osobe". Da li ta aktivnost realno post
oji? Ako elimo da budemo precizni, odgovor je neg
ativan. Sugestija ne postoji sama po sebi. Ona pos
toji i moe da postoji samo uz jedan nuan i dovol
jan uslov: da je osoba kojoj sugeriemo pretvori u
autosugestiju. A tu rec cemo definisati kao "usad
ivanje jedne misli u sopstvenu svest". Dakle, moe
te se truditi da nekome sugeriete bilo ta, ali a
ko nesvesno bice te osobe ne primi sugestiju, ako
je ta osoba ne prihvati da bi je pretvorila u auto
sugestiju, sugestija ce ostati bez efekta.
Koricenje autosugestije
Vraticu se na prethodno izneti stav o mogu
cnosti da se ukroti uobraenje, kao to se kroti v
odeni tok ili divlji konj. Da bi se to postiglo po
trebno je, pre svega, da znamo da je to moguce (t
o vecina ne zna), a zatim i da poznajemo nacin kak
o to da uradimo. Taj nacin je veoma jednostavan. T
o je isti onaj koji bez naeg htenja i znanja, pot
puno nesvesno koristimo, najcece loe i na sopstv
enu tetu. Taj nacin je autosugestija!
U ivotu je obicno naa autosugestija nesv
esna. Na cilj je da autosugestija, i to dobra aut
osugestija, postane svesna. Postupak je sledeci :
Pre svega, treba paljivo odrediti predmet autosug
estije i u skladu sa tim vie puta sebi ponavljati

, a da se pri tom ne misli ni na ta drugo : "To d

olazi ili to se deava, ili to prolazi ili to se n
ece dogoditi...itd." Ako nae nesvesno prihvati tu
sugestiju, ako ona postane autosugestija, doivec
emo da se ono to smo eleli ostvari u potpunosti.
Na taj nacin shvacena, autosugestija, po m
om sudu, nije nita drugo do hipnoza koja se jedno
stavno moe odrediti kao: Uticaj nesvesnog na psih
icko i fizicko bice coveka. Delovanje hipnoze je n
esporno. Kao ilustraciju njenog dejstva navecu jo
nekoliko primera.
Ubedite li sebe da moete da uradite neku,
bilo koju stvar, naravno pod pretpostavkom da je
to stvarno i moguce, vi cete je uraditi, bez obzir
a koliko je to izgledalo teko. Ako, naprotiv, uob
razite da ne moete da izvedete ni najednostavniju
stvar na svetu, to vam zaista postaje nemoguce, t
e tako za vas i krticnjaci postaju nesavladive pla
nine.
To je slucaj sa neuroticarima koji su sebe
uverili da nisu sposobni ni za najmanji napor i c
esto se nalaze u nemogucnosti da naprave cak i sam
o par koraka, a da pri tome ne osete veliki zamor.
Kada se ovi isti ljudi napregnu da izadu iz sopst
vene tuge, uvaljuju se u nju sve dublje, liceci na
nesrecnike koji tonu u pesak i to sve vie to su
im napori da se spasu veci.
Dovoljno je, dakle, pomisliti da bol prola
zi da bi se zaista osetilo kako on, malo po malo,
nestaje. Suprotno tome, pomislimo li na to da pati
mo, oseticemo istog trenutka svu teinu patnje koj
a nas pritiska.
Znam izvesne osobe koje sebi proricu da ce
imati migrenu tog i tog dana, pod tim i tim okoln
ostima. Zaista, navedenog dana, u datim uslovima,
one dobiju glavobolju. To je odlican primer loe a
utosugestije. Umesto da sebi pomognu dobrom, one s

u sebi odredile bol loom autosugestijom.

Ljudi obicno sa nevericom primaju nepoznat
e i neobicne ideje. Rizikujuci da me smatraju cuda
kom, reci cu da smatram da je mnogo osoba bolesno
psihicki i fizicki, zato to uobraavaju da su bol
esne, bilo duevno, bilo telesno. Ako su neke osob
e paralizovane, a da pri tom kod njih nema nikakvo
g otecenja, to je stoga to one uobraavaju da su
paralizovane i kod njih se deavaju najcudnovatij
a izlecenja.
Ako su neki ljudi srecni ili nesrecni, to
je zato to sebe doivljavaju kao srecne ili nesre
cne, jer dve osobe u potpuno istim uslovima, mogu
da budu, jedna savreno srecna, a druga potpuno ne
srecna.
Neuroza, mucanje, bezrazloni strahovi, bo
lesni nagon za kradom, neke vrste paraliza.itd., n
isu nita drugo do rezultati delovanja nesvesnog n
a psihicko i fizicko bice.
Ali, ako je nesvesno izvor mnogih naih ne
sreca, ono moe dovesti i do izlecenja psihickih i
fizickih poremecaja. Ono je sposobno ne samo da p
opravi ucinjenu tetu vec, s obzirom na svoj velik
i uticaj na organizam, moe doprineti i izlecenju
stvarnih bolesti.
Nadite neko izolovano mesto u kuci, sedite
u fotelju, zatvorite oci kako biste izbegli bilo
kakve spoljnje utiske, i tokom nekoliko trenutaka
mislite samo na jedno : "to nestaje", ili "to dola
zi". Ako ste zaista izvrili autosugestiju, tj. ak
o je vae nesvesno usvojilo ideju koju ste mu ponu
dili, bicete iznenadeni videvi da se stvar o kojo
j ste mislili zaista i dogada. Treba znati da sve
ono to je predmet sugestije postoji u nama, ali o
tome ne znamo nita, a moemo da saznamo samo pre
ko posledica koje autosugestija stvara. Ali, ono
to je najvanije, prilikom primene autosugestije,
volja mora biti iskljucena, jer ako ona nije sagla

sna sa uobraenjem, tj. ako mislimo "hocu da se ta

i ta stvar desi", a pri tom uobraenje govori "ti
to hoce, ali to se nece dogoditi", ne samo da ne
cemo postici ono to elimo, vec zapravo postiemo
potpuno suprotan rezultat.
Ovo zapaanje je od najveceg znacaja, ono
objanjava zato su pokuaji lecenja psihickih por
emecaja usmereni na snaenje volje dali tako slabe
rezultate. Treba se usmeravati na ovladavanje uob
raenjem, a upravo je zahvaljujuci toj nijansi moj
a metoda cesto uspevala tamo gde druge, isto tako
dobre, nisu.
Na osnovu brojnih ogleda i dvadesetogodin
jeg proucavanja, mogao sam da izvucem zakljucke ko
ji se daju saeti u obliku sledecih pravila:
1. Kada su volja i uobraenje u sukobu, uv
ek pobeduje uobraenje, i to bez izuzetka;
2. U sukobu izmedu volje i uobraenja, sna
ga uobraenja je proporcionalna kvadratu volje;
3. Kada su volja i uobraenje saglasni, oni
se ne sabiraju vec mnoe;
4. Uobraenjem se moe upravljati;
(Izraze "proporcionalna sa kvadratom volje
" i "mnoe se" ,ne treba shvatati doslovno, u mate
matickom smislu, vec kao nacin da slikovito izrazi
m svoje gledite).
Iz onoga to sam upravo rekao proizilazi d
a nikad niko ne bi trebalo da bude bolestan. To je
tacno. Svaka bolest, skoro bez izuzetka, moe se
povuci pred autosugestijom, bez obzira koliko smel
o i neverovatno delovalo moje tvrdenje. Ja ne kae
m uvek se povlaci, vec moe se povuci, to su dva
razlicita pojma.
Da bi se ljudi naveli da primenjuju svesnu
autosugestiju treba ih nauciti kako se to radi, n
a isti nacin kako ih ucimo da piu, citaju, sviraj

u na nekom instrumentu itd.

Autosugestija je, kao to sam prethodno re
kao, orude koje nosimo u sebi od rodenja i sa koji
m se nesvesno igramo citavog ivota, kao to se be
ba igra zveckom. Ali to je opasno orude, moe nas
povrediti, cak i ubiti ako njim rukujemo neoprezno
i nesvesno. Autosugestija nas medutim, moe i spa
sti ako znamo da je svesno i na pravi nacin upotre
bimo. Za nju moemo reci ono to je Ezop rekao za
jezik : "To je najbolja, a u isto vreme i najgora
stvar na svetu."
Pozabavicemo se sada postupkom pomocu koga
svi mogu da osete blagotvorno delovanje autosuges
tije primenjene na svestan nacin. Kad kaem "svi",
malo preterujem jer postoje dve vrste ljudi kod k
ojih je teko izazvati svesnu autosugestiju:
1. Mentalno zaostali koji nisu u stanju da
shvate ono to im se sugerie.
2. Ljudi koji ne ele da razumeju.
Kako gospodariti sobom
Kako deluje sugestija
Osnovno nacelo ove metode moe se saeti u
sledecih nekoliko reci: Samo jedna misao moe u j
ednom trenutku postojati u naoj svesti. Dve misli
se mogu nadovezivati jedna na drugu, ali ne mogu
egzistirati istovremeno. Svaka misao, ako se na d
uh jedino njom bavi, za nas postaje istinita i te
i da se pretvori u stvarnost.
Dakle, ako uspete da ucinite da jedan bole
snik misli da njegova tegoba nestaje, ona ce nesta
ti. Ako uspete da ucinite da jedan kleptoman misli
da vie nece krasti, on ce zaista prestati da kra
de,...itd.

Uloga sugestije, odnosno autosugestije, mo

e se dobro razumeti ako se podsetimo cinjenice da
je nesvesno glavni pokretac svih funkcija naeg o
rganizma. Ako neki organ radi loe, a mi uspemo da
"ubedimo" nesvesno da taj organ treba da radi bol
je, ono ce mu "preneti nalog", organ ce posluati
i njegova funkcija ce odmah ili postepeno, postati
normalna.
Ovim se na jasan i jednostavan nacin moe
objasniti kako sugestijom moemo zaustaviti krvare
nja, pobediti zatvor, uciniti da nestanu fibromi,
izleciti paralize, tuberkulozne rane, rane od pro
irenih vena,...itd.
Uzecu kao primer, slucaj krvarenja posle v
adenja zuba, slucaj koji sam mogao da posmatram u
kabinetu g. Gotea, zubara iz Troa. Jedna mlada dev
ojka, kojoj sam pomogao da se izleci od astme od k
oje je bolovala osam godina, rekla mi je jednog da
na da hoce da izvadi zub. Kako sam znao da je veom
a osetljiva, predloio sam joj da zub izvadi bezbo
lno. Naravno, rado je prihvatila i zakazali smo od
lazak kod zubara. Odredenog dana smo otili kod nj
ega i ja sam stao ispred devojke i rekao joj: "Vi
nita ne osecate,vi nita ne osecate, vi nita ne
osecate, itd." i ne prestajuci da radim svoju suge
stiju, dao sam znak zubaru. Jedan trenutak posle t
oga zub je bio izvaden, a pacijentkinja nije ni tr
epnula. Kao to se cesto deava pojavilo se krvare
nje. Rekao sam zubaru da cu pokuati da sugestijom
zaustavim krvarenje umesto da on upotrebi neko he
mijsko sredstvo. Nisam unapred znao ta ce se desi
ti. Dakle, zamolio sam pacijentkinju da me gleda i
sugerisao sam joj da ce se krvarenje samo zaustav
iti za dva minuta, i onda smo cekali. Mlada devojk
a je jo nekoliko puta ispljunula krv i zatim vie
nicega nije bilo. Rekao sam joj da otvori usta, p
ogledali smo i konstatovali da se oformila grudvic
a krvi u praznini od zuba.
Kako objasniti taj fenomen? Na najjednosta

vniji nacin. Pod uticajem sugestije, nesvesno je u

ticalo na sitne krvne sudove oko rane da se suze i
sprece dotok krvi. Oni su se kontrahovali, kao t
o bi to uradili u kontaktu sa nekim medicinskim sr
edstvom za zaustavljanje krvarenja, na primer adre
nalinom.
Isti nacin razmiljanja nam omogucava da s
hvatimo kako moe da nestane jedan fibrom (izrasli
na, bradavica). Poto je nesvesno prihvatilo suges
tiju "fibrom treba da nestane", mozak nareduje art
erijama koje ga hrane da se kontrahuju, i prestanu
da ga snabdevaju krvlju. Fibrom lien hrane umire
, sui se, resorbuje se i nestaje.
Primena sugestije u lecenju neuroza
Neuroza, oboljenje toliko cesto u nae vre
me, obicno se povlaci ako se sugestija primenjuje
redovno i na nacin koji sam predhodno izloio. Ima
o sam srecu da ucestvujem u izlecenju velikog broj
a neuroticnih bolesnika kod kojih su sve ostale te
rapijske metode bile bez uspeha. Jedan od mojih pa
cijenata je prethodno proveo cak mesec dana u spec
ijalnoj ustanovi u Luksemburgu, ali bez ikakvih re
zultata. Za est nedelja tretiranja mojom metodom,
bio je potpuno izlecen i danas je to najsrecniji
covek na svetu, a verovao je da je najnesrecniji.
On se nikada vie nece vratiti u svoju bolest jer
sam ga naucio da upotrebljava svesnu autosugestiju
i on to savreno radi.
Ali, ako je sugestija korisna u lecenju ne
rvnih i telesnih poremecaja, kakvu tek ogromnu usl
ugu ona moe pruiti drutvu pretvarajuci u poten
e ljude nesrecnu decu iz popravnih domova koja oda
tle izlaze da bi se prikljucila vojsci kriminala?
Da li je to moguce?
Mislim da jeste i odmah cu navesti dokaze.

Pomenucu dva veoma karakteristicna slucaja,no pre

thodno je potrebno napraviti jedno poredenje, kako
bismo bolje razumeli nacin na koji deluje sugesti
ja u lecenju psihickih poremecaja: Pretpostavimo d
a je na mozak daska u koju su ukucani klinovi koj
i predstavljaju nae misli, navike, instinkte, koj
ima je odredeno nae delovanje. Ako utvrdimo da ko
d jedne osobe postoje loa misao, loa navika, lo
instinkt, u svakom slucaju jedan lo klin, uzecem
o drugi koji predstavlja dobru misao, dobru naviku
, dobar instinkt i pocecemo da ga ukucavamo na mes
to gde je ukucan stari klin. Drugim recima, uradic
emo sugestiju. Novi klin ce se svakim udarcem, tj.
svakom novom sugestijom, zabijati za jedan milime
tar, dok ce stari za toliko izlaziti, itd., tako d
a ce posle izvesnog broja udaraca, stari klin biti
potpuno izbacen i zamenjen novim. Kada se ova zam
ena izvri osoba ce slediti novu sugestiju.
Vracam se mojim primerima. Jedanaestogodi
nji decak iz Troa imao je bolestan nagon za kradom
, naravno uz to je i lagao. Na zahtev njegove majk
e, uradio sam mu sugestiju. Malo po malo, stvari s
u se poboljavale, i na kraju, nekoliko meseci kas
nije, dete je bilo potpuno izleceno.
Brat tog decaka, osamnaestogodinjak, osec
ao je veliku mrnju prema trecem bratu. Svaki put
kada bi malo popio gubio je razum i imao elju da
izvuce no i probode ga. Osecao je da ce se to dog
oditi jednog dana i u isto vreme je znao da ce pos
le izvrenog zlocina, poceti da jeca nad telom rt
ve. Njemu sam takode primenio sugestiju. Ishod je
bio zaista neverovatan. Izlecio se vec posle jedne
seanse. Mrnja prema bratu je icezla i od tada s
u postali dobri prijatelji. Cak su se i trudili da
jedan drugom cine prijatnosti. Ovaj slucaj sam du
go pratio, izlecenje je bilo trajno.
Ovakvi i slicni rezultati sugestije logicn
o vode zakljucku da bi bilo korisno, a rekao bih c
ak i neophodno, da se ta metoda usvoji i uvede u p

opravne domove. Apsolutno sam siguran da bismo sva

kodnevnom primenom sugestije na ticenike popravni
h domova vie od polovine te dece vratili na pravi
put. Umesto moralno posrnulih, dobili bismo zdrav
e i preporodene mlade ljude. Zar to ne bi bila ogr
omna usluga drutvu?
Naravno, moe se postaviti pitanje zloupot
rebe koricenja sugestije. Ova primedba ne umanjuj
e vrednost mog predloga, jer on podrazumeva da se
rad sa sugestijom u popravnim domovima poveri odgo
vornim ljudima i strucnjacima. Uz to, autorima tak
vih primedbi mogao bih da odgovorim, postavljajuci
sledece pitanje:da li postoji bilo ta korisno na
ovom svetu, a da u sebi ne sadri opasnost? Da li
je to para, struja, automobili, letilice? Da li s
u to otrovi koje mi lekari i apotekari koristimo i
koji, ukoliko pogreimo dozu, mogu da unesrece bo
lesnika?
MISAONO ISCELJIVANJE
Isceljenje nastaje iznutra i biva pokrenut
o mislima (samosvecu ili naumom), biljnim melemim
a, amajlijama, lekovima, simbolima, verom, ili pod
uticajem coveka od velikog poverenja. Ukoliko je
rec o coveku kao iscelitelju, onda on mora da bi b
io uspean da bude duhovno uzvien i da zraci pozi
tivnom energijom. Dr Larisa Fotina, dr Georgij Sit
in i Vadnim Zeland dali su veoma dobre recepte za
misaono prevazilaenje problema, otklanjanje strah
a i stresa.
Oni sugeriu, jednostavno, da ljudi sa svo
jom podsvecu ostvare prirodnu komunikaciju i da s
e bolesni, ili na psihosomatskoj osnovi oboleli lj
udi, isceljuju, tako to ce reci zdrav sam, rit
am mog srca je prirodan, krvni pritisak mi se st
abilizuje, nemam problema, lecim se, umesto
bolujem, nije mi dobro, bice bolje, neka ti
se ubuduce ispune sve elje...

Prema njihovim istraivanjima podsvest rad

i odmah (trenutno zbog brzine misli) i bukvalno,
iskljucivo u sadanjem vremenu. Podsvest popravlj
a stanje i ureduje organizam na osnovu informacije
zdrav sam, a kada primi informaciju bicu zdrav
, ozdravljenje ce cekati jer je vreme neodredeno,
ili se nikad nece postici. Stoga je potpuno priro
dno to prof. dr Larisa Fotina predlae lecenje mi
slima i to se sve cece primenjuju tehnike lecenj
a, kao to su vizuelizacije (mentalna predstava).
Sve vie naucnika veruje da realnost zami
ljene slike nije nita manja od stvarne slike. Zan
imljiva su istraivanja dr Larise Fotine, jer poka
zuju kolika je moc misli u psihosomatskom samorazb
olevanju, a to je mnogo vanije prilikom samoiz
lecenja. Zanimljivo je da je proucavala iskljucivo
najzdravije osobe, uglavnom kosmonaute. U knjizi
Lora put mladosti i zdravlja (1999) opisala je j
ednu od vebi koje preporucuje svojim pacijentima:
Vebe za podmladivanje lica koje nudimo, mogu se
smatrati beskontaktnom (misaonom) masaom. Mehani
zam njihovog delovanja slican kozmetickoj masai,
ali ima kolosalnu efektivnu prednost. Pod uticajem
samomasae aktivno se poboljavaju i regeneriu f
unkcije perifernih receptora, nervnih vlakana koja
pojacavaju reflektorne veze modane kore s miici
ma, krvnim sudovima i nervima na licu, uspostavlja
se njihova povratna veza. Zar se to ne uklapa u
ritam kosmosa, vibracije kojima su podloni i makr
o i mikro kosmos, Tesline reci da misli sliku sao
ptavaju vlaknima optickog nerva? Larisa Fotina s
amo potuje kosmicke (neko ce reci Boije, a neko
prirodne) zakone. Zato osim stvaranja integralne
nauke i integralne medicine, naucnici, po Teslinim
uputima koje je cesto ponavljao, treba da objedin
e istraivanja astrologa i astronoma i posebno to
kako koje sazvede utice na ljude i da li postoji
energetska razlika kod razlicitih nebeskih zvezdan
ih i planetarnih skupova. Do istine je moguce doci
samo shvatanjem sutine kosmosa, a to znaci da se
mora znati kakvi ritmovi postoje, koliko ima vrst

a energije i kako koja utice na sve postojece. Pos

le svega to se dogodilo kroz istoriju prepunu dok
azane neistine i zla, ostaje misteriozno to su as
trolozi pod stalnim progonom, iako je dozvoljena s
loboda volje, misli, reci i ponaanja. Uostalom, d
r Dejan Rakovic je potvrdio povezanost (kosmickih)
misli i ljudskog tela jo preciznije. U jednom od
svojih radova, profesor sa Mainskog fakulteta u
Beogradu, pojasnio je vezu elektromagnetne energij
e i ljudskog mozga:
Ako je svest vezana za elekromagnetno pol
je modanih talasa, a elektromagnetno polje je sam
o jedan od cetiri vida ispoljavanja jedinstvenog f
izickog polja (gravitaciona, elektromagnetna, slab
a i jaka nuklearna sila), izgleda da se potvrduju
religijsko/ezoterijske ideje da je svest (fraktaln
o) svojstvo prirode na razlicitim strukturnim nivo
ima od mikroskopskog do makroskopskog, od neive
do ive materije. Razlika se jedino ispoljava u s
loenosti posmatranih materijalnih struktura i int
egrirajucih polja. (Videti napis dr Dejana Rakovi
ca Biofizicki model svesti: normalna, izmenjena i
prelazna stanja svesti, objavljen na str. 139, u
knjizi Instituta za psihijatriju Klinickog centra
Srbije, povodom simpozijuma o temi Svest, spavan
je, snovi, odranog u Beogradu u Centru Sava, 1
4. i 15. oktobra 1999. godine).
Georgij Nikolajevic Sitin poznat je po tom
e to isceljuje pacijente voljom i mislima. Osnovn
a metoda cetvorostrukog ruskog doktora nauka (filo
zofija, medicina, psihologija, pedagogija), je em
ocionalno-voljno samoubedivanje oblikovano mislim
a. NJegova doktorska disertacija iz pedagogije zas
novana je na istraivanju sile volje. Svojim medun
arodno poznatim i priznatim metodom usporio je bio
loki rast organizma i izazvao sopstveno samopodml
adivanje. Akademik Sitin leci i podmladuje ljude s
pecificnim tekstom. Za razne bolesti napisao je te
kstove koji osmiljenim misaonim iskazima o krepko
m zdravlju obolelih organa, omogucava samoisceljen
je. Brojni su napiso o isceljujucim metodama Georg

ija Nikolajevica Sitina. Tako je, na primer, Vladi

mir Kirilov opisao te metode pod naslovom Poklanj
am vam zdravlje i mladost (? dar? vam zdorov?e i
molodost?), a Valentin Simonin pod naslovom "Izlec
i se sam" (Isceli seb? sam).
Buduci da je Sitin jedan od retkih lekara
koji je sebe izlecio a sad leci druge, Ruska akade
mija nauka istraila je njegovo bioloko stasavanj
e. U aprilu 1944. godine bio je posle devetog tek
og ranjavanja i lecenja u bolnici, otputen kao tr
ajni invalid. U 57-moj godini ivota konstantovano
je da nema nikakvih zdravstvenih ogranicenja. U 6
8. godini ivota postao je otac kcerke, a u 70-toj
otac sina. U 75-toj godini ivota organizam akade
mika Sitina pokazivao je odlike organizma mladeg o
d 40 godina, a kada je imao 83 godine, ustanovljen
o je da vie ne stari (videti: sajt Medunarodnog u
niverziteta Georgij N. Sitin: http://mugs.by.ru/bi
ograph.shtml). Ruski naucnik o kome je rec, jo ni
je penzioner, ima svoj centar u Moskvi i univerzit
et u Briselu, sa filijalama u Moskvi, NJujorku i T
el Avivu. Svaki njegov napis lici na bajalicu, a s
vaki tekst o njemu na bajku, tek desetine hiljada
ljudi hrle prema moskovskom Centru za lecenje koji
nosi njegovo ime. Procenat izlecenja najteih bol
esti je preko 80 odsto. Georgij N. Sitin objavio j
e vie desetina knjiga, te je lako da se pronikne
u njegova znanja i da se rasudi gde je granicna ni
t izmedu njegove fizike i metafizike, koje su i ko
d njega ocevidno u zagrljaju.
Vie o ovome na http://dzonson.files.wordpr
ess.com/2...i-realnost.doc
Da li, u sutini, moemo uticati na stvarn
ost svojim mislima? Cist mistik na ovo pitanje odg
ovara potvrdno; cist realista jednako brzo odgovar
a odricno. Najveci broj ljudi, medutim, biva zbunj
en i zainteresovan. Niko nikada nije dokazao da je
magicno razmiljanje pogreno, a u nekim slucajev
ima ne postoji drugi nacin da se objasni zato se

neke stvari deavaju na nacin na koji se deavaju.

Postoji, na primjer, rijedak fenomen kod t
erminalno oboljelih pacijenata koji iznenada, intu
itivno osjete da ce se, uprkos svemu, oporaviti. O
vu iznenadnu promjenu svijesti ne mogu predvideti
ni pacijent ni njegov ljekar - izgleda da se ona d
eava poput udara groma. Zapanjujuci primjer (do k
oga sam doao posredstvom dr Jujira Ikemija, vodec
eg japanskog strucnjaka na polju proucavanja spont
anir remisija) tice se pacijenata terminalno obolj
elih od raka ciji tumor, koji je cesto masivan, iz
nenada nestaje i dok se to deava, ili neposredno
prije toga, pacijenti znaju da ce se to desiti. U
jednom trenutku, pacijent je podloan nekontrolisa
nim promjenama raspoloenja, ba kao i svi pacijen
ti koji se suocavaju sa smrcu. Iznenada, ocajanje
nestaje ali na njegovo mjesto ne dolazi nada, vec
smireno, skoro vanzemaljsko znanje. Tumor nestaje
" postaje prirodno ubjedenje, poput ubjedenja pre
hlada nestaje". Promjena u svijesti uticala je da
se neto desi u tijelu, ili je signalizirala da se
neto vec desilo. Niko stvarno ne zna ta.
Pretpostavimo da bi ovo moglo biti magicno
razmiljanje, ne u poremecenom smislu, vec kao po
tencijalno vrijedna moc uma. Jasno je da je prirod
a veoma vjeto skrivala tu moc. Covjek moe proiv
jeti citav ivot ne znajuc da ona postoji, da nema
onih ljudi koji su i suvie naivni ili i suvie l
udi pa ne taje svoj unutranji svijet.
T A J N E

U S P E N E

V I Z U A L I Z A

C I J E
Vizualizacija je upotreba mate da covek s
ebe stavi u situaciju koja se jo nije dogodila, d
a zamisli da poseduje ili radi ono to bi eleo i
da uspeno ostvaruje svoje elje. Zamislimo, na pr
imer, da vi elite da budete sa boljim samopouzdan
jem. Koristeci vizualizaciju vi sebe zamiljate ka
o uverenu osobu. Misaono vi postupate i razgovarat

e samouvereno. Zamiljate situacije koje vam obicn

o stvaraju tekoce i misaono izlazite na kraj sa n
jima uspeno i neusiljeno. Moete cak i zamisliti
kako vas hvale vai prijatelji i kolege, kako vam
cestitaju na novostecenoj uverenosti. Vi osecate p
onos i zadovoljstvo kako zbog toga, to ste postal
i osoba uverena u sebe, tako i zbog pozitivnih pro
mena do kojih dolazi kao rezultat toga. Vi vizuali
zujete sve to, to ce se sa vama dogoditi ili bi s
e moglo dogoditi i ivite tako, kao da je to vaa
stvarnost.
1. Odlucite ta biste hteli da uradite: da
poloite ispit, da dobijete poviicu, da se upozn
ate s nekim, da zaradite mnogo novca, da steknete
uverenost u sebe, da pobedite na
takmicenju.
2. Opustite se. Ostavite sve za nekoliko m
inuta da biste se rasteretili fizicki i psihicki.
3. U toku 5-10 minuta vizualizujte stvarnos
t kojoj teite.
Vie razmiljajte o tome kako radite ili d
obijate neto, a ne o tome ta bi se, manje ili vi
e verovatno, moglo dogoditi. Uivite se u svojim
mislima tako, kao da se to sada dogada sa vama. Kr
eirajte kratke interne video klipove i fiimove koj
e cete putati i putajte ih. Zamislite kako radit
e ono to biste eleli. S jedne strane ste svesni
da vam se to jo uvek ne dogada i zasada nije real
no. Ali zamiljene slike koje kreirate i kojih se
redovno prisecate postaju ablon vaih ciljeva, ob
lik koji ce se napuniti energijom. Ove slike su re
alne sile koje ce raditi za vas.
Pri vizualizaciji obdarite sebe svim potre
bnim vrlinama. Ako su vaem misaonom liku potrebni
talenat, hrabrost, odlucnost ili upornost, nepres
tano ih dodavajte. Ponekad cete videti jasne, upec
atljive likove i slike kako postiete svoje ciljev

e, kao da se vidite na filmu. U drugim slucajevima

pred vama ce se pojavljivati samo najuoptenija p
redstava o vaim ciljevima, ali obe varijante su e
fikasne. Moete naizmenicno redati konkretnu i slo
bodnu vizualizaciju, zadravajuci svaku od njih po
nekolikp minuta ili usredsrediti se na jednu od o
ve dve metode, po vaem nahodenju.
Konkretna vizualizacija: Kreirajte u svoji
m mislima konkretne slike i scene onoga to elite
da postignete. Pridravajte se prethodno pripreml
jenog scenarija i misaono ga nekoliko puta odglumi
te.
Slobodna vizualizacija: Pruite mogucnost
likovima i mislima slobodno da se redaju, ne biraj
te ih, ali samo dotle dok prikazuju pozitivni razv
oj postavljenog cilja.
Primenjujte obe metode i pamtite da je gla
vna ovde praksa. Mnogi nailaze na tekoce u pocetn
im etapama vizualizacije. Njihov mozak ne saraduje
u tome i ne prikazuje eljene scene. Ne brinite,
ako se to dogodi i vama. Nije obavezno da slika bu
de zavrena i idealna. Ako se redovno bavite vizua
lizacijom, zadivljeno cete konstatovati kako ce va
mozak postepeno poceti da rada misli i kreira sc
ene po vaoj elji.
Na ovoj etapi treba navesti da nije dovolj
no da vizualizujete neto jednom ili dva puta. Rez
ultati se postiu samo ako se lik zapecatio u vao
j svesti time to ste ga vie puta
naslagali jedan na drugi - ponovo i ponovo
u toku nedjelja, cak i mesecima, sve dok cilj ne
bude postignut. Ne pokuavajte da procenjujete svo
j uspeh posle jednog ili
dva pokuaja.
Ako se iznenadno kod vas pojave sumnje, a
one ce se ponekad pojavljivati, jednostavno ih ign
oriite. Ne pokuavajte da im se suprotstavljate i

da se borite sa njima, neka se pojavljuju i nesta

ju neometano u vaoj svesti. Ponavljajte i dalje s
voju vizualizaciju i sve ce biti u redu.
DVA USLOVA ZA USPENU VIZUALIZACIJU
1. Uvek zamiljajte realizaciju svog cilja
onako kao da vam se to stvarno dogada u tom renut
ku. Uradite to realno u svojoj svesti, sa svim poj
edinostima. Preuzmite ulogu
i misaono je odglumite.
2.Vizualizujte svoj cilj bar jednom dnevno.
Snaga dolazi ponavljanjem.
Svaka misao, nastala u vaem mozgu i redov
no pothranjivana, imace plodni uticaj na va ivot
.
Hteo bih da vam ispricam o jednom novom, p
oznatom i u potpunosti dokumentovanom eksperimentu
koji je izvrio psiholog Alan Ricardson. Students
ki koarkaki tim je bio podeljen u tri grupe kako
bi se ispitala njihova sposobnost da daju koeve,
a rezultati svake grupe su beleeni. Igraci iz pr
ve grupe je trebalo svakodnevno da dolaze u sports
ku salu u toku jednog meseca i da vebaju ubacivan
je lopte u ko, koarkai iz druge grupe uopte ni
su vebali, a pripadnici trece grupe je trebalo da
se ukljuce u sasvim drugu vrstu vebanja. Oni nis
u ni zakoracili u sportsku salu celo vreme, a umes
to toga su sedeli po sobama i zamiljali proces tr
eninga. Po pola sata dnevno oni su zamiljali i v
ideli" kako ubacuju koeve i postaju sve bolji i b
olji. Ovo njihovo interno vebanje" radeno je sva
kog dana. Za mesec dana sve tri grupe su ponovo bi
le podvrgnute testu.
Prva grupa (oni koji su imali treninge sva
kog dana u sali) poboljali su svoje rezultate za
24%. Druga grupa (oni koji nisu vebali) nije poka
zala poboljanje. A kod trece grupe - obratite na

to panju, koarkai koji su vebali samo misaono,

rezultati su bili poboljani isto onoliko, koliko
i kod koarkaa koji su realno vebali u sali!
Dakle, kreativna vizualizacija poseduje og
romnu moc, ali u njoj nema nita natprirodno. Ona
obuhvata rad sa prirodnim zakonima i energijama, a
isto i vetine usmeravanja vlastite urodene snage.
Kad se pravilno usmerava, vaa mata je je
dna od najdinamicnijih sposobnosti koje posedujete
. Pocnite da primenjujete tu metodu odmah. Nije po
trebno baviti se pojedinostima koje se ticu razvoj
a stvari. Imajte poverenje u postupak. Izvrenje p
rati elju i vi cete biti usmereni na to da uradit
e pravu stvar u pravo vreme. Moete biti sigurni d
a cete naci put i metode za postizanje vaeg cilja
, jer vam priroda uvek prua zgodnu priliku za ost
varenje zahteva koje joj vi upucujete.
Vae misli su mnogo mocnije nego to pretp
ostavljate i svaki zamiljeni lik je realna snaga
koja ce ranije ili kasnije imati svoj uticaj na va
ivot
M E T O D A

Z A S E V A NJ A

M I S L I

Ako vizualizacija lici na kreiranje scena

i likova u vaem vlastitom filmu, zasevanje misli
je kao dodavanje reci i zvuka, ali umesto ozvucava
nja, vi slikama dodajete osecanja.
Za razliku od vizualizacije, kod metode za
sevanja vi se usredsredujete glavno na osecaj za t
o to zamiljate. Ovde u igru ulazi vaa mata.
ivite sa ubedenjem da ste vec postigli on
o to elite. Nemojte da matate, nemojte da se na
date, nemojte da se cudite, nemojte da brinete da
li ce sve proci dobro. Jednostavno zabeleite to u
svojoj svesti kao neto to vec postoji kao cinje
nica. Zamenite misao "Sve ce proci dobro" milju "

Sve je prolo dobro". Sve je vec za vama, u svemu

ste vi uspeli, zato uivajte u uzbudenju, u osecan
ju satisfakcije, u sreci zbog onoga to ste postig
li! Cestitajte sebi. Vicite i skacite od radosti,
ako elite. Predajte se ponovo i ponovo osecanju d
a ste postigli cilj.
Podseticu opet da kod metode zasevanja nij
e potrebno poklanjati mnogo panje misaonim slikam
a kako cete postici ono to nameravate, mada ce va
m i takvi likovi obavezno nastati u glavi. Vie tr
eba da vas interesuje telesni i culni doivljaj ko
ji prati ostvarene elje: crveni obrazi, lupanje s
rca, oznojeni dlanovi.
U Bibliji Hristovi ucenici mole ga da ih n
auci da se mole. (Vi moete verovati ili ne verova
ti onome to Biblija uci, ali ona sadri mnoga pro
zrenja u pogledu snage misli i vere). Isus odgovar
a: "I sve cete, ma ta zatraili u molitvi, kad ve
rujete da ste dobiti, dobicete." Obratite panju,
on kae da treba da verujete da ste vec dobili, ne
da cete dobiti i upravo zbog vere da ste vec dobi
li, zaista cete dobiti ono to traite. Vi ne samo
da se nadate ili elite neto, vec cvrsto izraav
ate svoj zahtev u vaem unutranjem svetu - svetu
misli i kreativne energije. A svako ko veto upotr
ebljava snagu podsvesti i misli, potvrdice da je t
o veoma snaan proces.
Jo jednom da naveden da, kao i kod slucaj
a sa vizualizacijom, upravo ponavljanje i upornost
odlikuju metodu zasevanja od beskorisnog fantazir
anja. Jer kad je koristite, vi ne ivite sa iluzij
ama. Vi ne letite u oblake danima, bukvalno veruju
ci da imate ono, to u stvari, nemate. Zasevanje j
e misaona veba koja oduzima pet minuta dnevno, br
zi protok energije koji vi redovno stvarate za seb
e ne proputajuci ni jedan dan. Treba naglasiti ko
liko je vano ponavljanje. Kao i kod svih ostalih
tehnika ovladavanja snagom misli, sporadicno prime
njivanje je slabo efikasno. Sastavite sebi program

i striktno ga se pridravajte. Redovno zasejavajt

e u sebe osecaj da vec imate ono to elite, nezav
isno od karaktera elje. Ono je vae. Doivite ga.
Osetite pozitivne vibracije. Oduevite se i prepu
stite ustreptalosti osecaja. Neka ocvrsne u potpun
osti osecaj posedovanja. Osvojite ga u svom unutra
njem svetu.
DVA USLOVA ZA USPENU PRIMENU METODE ZASEVA
NJA
Ovu metodu primenjujte uvek sa osecanjem d
a vec imate ono to elite, da ste postigli ono ce
mu teite. Praktikujte metodu zasevanja redovno, s
vakog dana, bar po pet minuta. Mnogo efikasnije je
primenjivati ovu metodu svakog dana po pet minuta
, nego jednom nedeljno u toku jednog sata.
**************************************************
********************************************
Don Keho - Po
dsvest moe sve.
**************************************************
********************************************