Bunjevacki Prigled 2012 1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca
Udruenje graana Bunjevci Novi Sad
BUNJEVAKI PRIGLED
ZBORNIK ZA KULTURU I DRUTVENA
PITANJA BUNJEVACA
GODINA 1, SVESKA 1.
Novi Sad, 2012.

2
Bunjevaki prigled, 2012/1
Izdava
Udruenje graana Bunjevci Novi Sad
Za izdavaa
Ivan Vojni Kortmi
Urednitvo
dr Aleksandar Rai, glavni i odgovorni urednik
mr Suzana Kujundi Ostoji
dr Jelisaveta Zidarevi Kalajdi
dr Bela Pokri
Sadraj
Uvodnik
Nuz prvu svesku Bunjevakog prigleda /5/
Tragom savrimenosti:
Aleksandar Rai : Znaaj Dana ufanja za bunjevaku zajednicu /8/
Suzana Kujundi Ostoji : Zato je 30. novembar 2009. godine za
Bunjevce Dan ufanja? /14/
Ivan Sedlak : Bunjevaka matica i uspostavljanje statusa nacionalne
manjine Bunjevaca u Srbiji /20/
Suzana Kujundi Ostoji : Sto godina bunjevake Duijance /24/
Studije:
Suzana Kujundi Ostoji, Aleksandar Rai : Odrivost nacionalnog
razvoja etnike manjine Bunjevaca u Srbiji /27/
Memoari:
Aleksandar Rai : Memoar ko knjievni oblik i njegov znaaj za
Bunjevce /37/
Suzana Kujundi Ostoji : Peat vrimena /54/
Aleksandar Rai : Moj bunjevaki krug /60/
Jelisaveta Zidarevi Kalajdi : Sianja nee nestat /114/
Jelisaveta Vueti : Tri memoarska zapisa /119/
Kata Miri : Anka /123/
4

Recenzije:
A. Rai : Prezentacija knjige o poriklu Bunjevaca - Mijo Mandi (2009),
Buni, Bunievci, Bunjevci, Subotica: Bunjevaka matica. /125/
A. Rai : Osvrt na monografiju o politikom ivotu vojvoanskih
Bunjevaca izmeu dva svitska rata - Saa Markovi (2009), Bunjevci
Vojvodine u politikom ivotu Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918 1941.
godine, Subotica : Bunjevaki izdavaki centar. /130/
A. Rai : Kako su Bunjevce vidili Maari od Habsburke imperije do
kraja Drugog svitskog rata. Osvrt na lanak: "Maarski pogledi na
Bunjevce u vrime Habsburga i meuratnom periodu" Eric Beckett
Weaver-a objavljen u asopisu Balcanica Srpske akademije nauka i
umetnosti (na engleskom) /136/
Drutveni i kulturni ivot Bunjevaca /144/
Udruenje graana Bunjevci Novi Sad /151/
Uvodnik
Urednitvo
Nuz prvu svesku Bunjevakog prigleda
ip pozdrav potivana bunjevaka eljadi i svi nai dragi pretelji.

Prid vama je prvi broj "Bunjevakog prigleda", zbornika radova
ispod pera Bunjevaca a o Bunjevcima.
Ideja Zbornika ponikla je med lanovima Udruenja graana "Bunjevci"

iz Novog Sada. Praenjom svega ta je vano za bunjevaki narod, od
kulture do drutvenog ivota, promiljanjom i vridnovanjom ideja o
prolosti, sadanjosti i budunosti Bunjevaca, sabiraju pismene tragove
vridni ljudi u sveskama ovog Zbornika, namiravamo nigovat intelektualnu taku oko koje se mogu rojit nove ideje ta otkrivaje i podravaje
stvaralaki potencijal mislei Bunjevaca.
Dvaput godinje, na stranama ovog Zbornika, obavitavamo o idejama i
drutvenom i kulturnom ivotu, i o glavnim dogaanjima u bunjevakoj
nacionalnoj zajednici u Vojvodini i svudan di Bu-njevci ive. Posebno
nam je stalo do studija o otvorenim pitanjima bunjevakog naroda, koje
se tiu njegovog opstanka i razvoja ko moderne nacionalne zajednice,
sposobne da rii probleme, koji ve dva vika ugroavaje opstanak Bunjevaca. Sva se ta pitanja sakupljaje oko onog glavnog: neostvarenog
konstituisanja bunjevakog naroda ko moderne nacionalne zajednice
tokom poslidnjeg vika. Umisto oekivanog razvoja ko narodnosti,
stvaranje jugoslovenske zajednice naroda posli 1944. godine, donelo je
negaciju Bunjevaca putom njevog administrativnog privoenja u Hrvate.
To je jedno od teki naslia koje je bunjevaki narod pocipalo na dvi
nacionalno razliite a etniki iste zajednice. Brez razmrsivanja ove protivrinosti Bunjevci teko mogu ovladat svojom sudbinom malog naroda, pritisnutog silama nacionalni interesa okruujui drava. Ufanje u
6

ustavni status ravnopravne nacionalne zajednice u Republiki Srbiji
zagarantovan Statutom AP Vojvodine potvrenim 30. novembera 2009.
godine u Skuptini Republike Srbije, ko i ufanje u vridnosti i politikopravne principe na kojima se zasniva Evropska unija, pridstavljaje anse
na koje se Bu-njevci danas mogu oslanjat. Al brez organizovanog napora, savrimenog obrazovanja i priduzimljivosti Bunjevaca u privrednoj i
kulturnoj praksi, ove anse mogu ostat jo jedno neostvareno ufanje.
Kako ostvarit razvojne anse? Kako se izvu iz stanja malog ugroenog
naroda? Kako stvorit realnu osnovu virovanja u vridnost nacionalnog
identiteta i u pouzdanost aktuelne politike zajednice Bunjevaca, u multinacionalnoj, multikulturnoj Vojvodini, u napridnoj evropskoj Srbiji?
Taki pitanja, koja se danas prid Bunjevcima postavljaje, ima tuta.
Ozbiljni i opominjui pitanja koja zahtivaje kritiki osvrt na sadanjost
al i na vrime u kojem su Bunjevci bili potisnuti iz javnog ivota Vojvodine i u koji se oni poslidnji dvadest godina s velikim trudom vraaje.
Od ti pitanja ne momo pobi, pa se njima, ve u ovoj prvoj sveski
Zbornika, poinjemo bavit.
Bunjevci, mada mali i ugroen narod, sauvali su i niguju s ljubavlju
odlike svojeg etnikog identiteta, svoju tradiciju, kulturu i obiaje. Ovi
dana u bunjevakoj zajednici tee naporan, al dragocin rad na pripravljanju Rinika baki Bunjevaca, kojim se stvara jedan od uslova standardizacije bunjevakog jezika. Nacionalni savit nacionalne manjine
Bunjevaca, ulae napor da se taj vaan poso obavi na vrime. Zafaljuju
naporima, prija svega BNS-a i svi ostali bunjevaki institucija, oba-vljen
je prologodinji (u oktobru) popis stanovnitva. Zavrili su se izbori za
politike organe sviju nivova u Srbiji. Na njima su uestvovale tri bunjevake politike stranke, ta je znak probueni politiki interesovanja
Bunjevaca al i znak obnavljanja sklonosti Bunjevaca stranarenju, koje
slabi njeve izglede u raspodili politikog uticaja.
O ovim, i drugim vanim pitanjima za Bunjevce, piemo na stranama
ovog Zbornika. U autorskim prilozima, bilo da su to napisi, koji reaguju
na aktuelna drutvena i kulturna pitanja, bilo da su posebno pripremite
studije, koje potivaje zahtive naunog metoda, bilo, pak, da je ri o
7

memoarima, u kojima njevi pisci saoptavaje sianja i priispitivaje svoja
uvirenja i nadanja, polaze od nataloenog ivotnog iskustva, tioci ovog
Zbornika e na razlog za razmiljanje. Moda e se, niki od nji, okurait i po tragom ovi nai autora i poslat nam svoje priloge. Brez
pismeni tragova autentinog rezonovanja, razjanjivanja savrimeni problema, brez istupanja njegovi pripadnika u javnosti, mali narod Bunjevaci
ne mo razvit i pokazat svoje stvaralake potencijale. A za male narode,
tavnovanje u drutvenom zapeku, u familijarnoj privatnosti i
uljuljkivanju da mi znademo ko smo, znai prikljuivanje
nevidljivim malim narodima koji nestaju. Bunjevci tako togod nisu
zasluili.
Tragom savrimenosti
Aleksandar Rai
Znaaj Dana ufanja za bunjevaku zajednicu

Saoptenje dr Aleksandra Raia, pridsidnika Izvrnog odbora Udruenja
graana Bunjevci Novi Sad, na Danu ufanja 29. novembera 2011.
godine u Novom Sadu.
ad smo traili prigodan datum za obiluavanje dana naeg Udruenja, lako smo se usaglasili oko izbora 30. novembera 2009.
godine dana ija simbolika poveziva tri prilomna dogaaja u
istoriji baki Bunjevaca.
Prvi dogaaj se veziva s 25. novemberom 1918. godine, danom u kojem

je odrana Velika narodna skuptina Srba, Bunjevaca i drugi slovenski
naroda Bake, Banata i Baranje, kad je doneta istoriska odluka o izdvajanju iz Austro-Ugarske monarhije i prisajedinjenju dila tadanje june
Ugarske Kraljevini Srbiji.
Drugi dogaaj se veziva sa osloboenjom severne Bake, i itavog Bajskog trokuta, krajom Drugog svitskog rata, i otvaranjom perspektive
razvoja Bunjevaca u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji, koja je bila
na pomolu.
Trei dogaaj je pomeniti 30. november 2009. godine, kad je, nakon
otklanjanja nedoumica i ustezanja dila politiki rasporeda savrimene
Srbije, potvrdit Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine u Skuptini Republike Srbije.
9

Ono to poveziva ova tri dogaaja su velike nade i uzdanja Bunjevaca
bunjevaki reeno - ufanje u dugo oekivanu perspektivu neometanog
nacionalnog razvoja.
Nakon prva dva dogaaja, istorijske okolnosti nisu opravdale ufanje
Bunjevaca.
Prilikom povlaenja dravne granice prema Maarskoj, nisu uvaena
ufanja Bunjevaca da e itav njev nacionalni korpus nastavit zajedniki
razvoj u novostvorenoj dravi juni Slovena Kraljevini Srba, Hrvata i
Slovenaca. Skoro polak tog korpusa ostala je u Maarskoj u kojoj su,
naroito posli Drugog svitskog rata, Bunjevci asimilirani u maarsku
naciju, a nikolko iljada do danas odrani Bunjevaca, pravno-politiki su
onemogueni da ostvare status nacionalne manjine. Bunjevci, pripali u
Kraljevinu SHS, kasniju Kraljevinu Jugoslaviju, segmentirani su na
politiki disparatne nacionalne struje, podlegli su stranarenju, ije
poslidice na narod dezorijentiu do dananjeg dana.
Posli Drugog svitskog rata, ponovila se nezainteresovanost tadanje
vlasti za isprav-ljanje dravne granice, kojim bi se nacionalni korpus
Bunjevaca nao u istoj, jugoslovenskoj dravi. Jo je vee razoarenje
pridstavljalo iznevireno ufanje vojvoanski Bunjevaca suoeno s neoekivanom administrativnom zabranom njevog nacionalnog izraavanja. Bio je to dogaaj, koji, u to vrime, nigdi u Evropi nije zabiluen.
Njegove poslidice su poznate i pridstavljaje pripriku u nacionalnom
razvoju obadva segmenta etniki, inae istorodni Bunjevaca.
Nasuprot toj sumornoj istoriskoj perspektivi, poslidnji dogaaj otvara
perspektivu budunosti, koja Bunjevcima prua ansu za ostvarivanje
dugo neostvareni tenji za razvojom, ko ustavno priznate, ravnopravne
nacionalne zajednice u Vojvodini.
ta ta ansa znai?
Da bi Bunjevci mogli iskoristit izglede za svoj opstanak i razvoj, ko
ravnopravne nacionalne zajednice, neophodna su dva uslova. Prvo, egzistencijalni uslov, drutveno-ekonomski prosperitet i pozitivni prirodni
prirataj, demografska reprodukcija, koja obezbiiva postojanje naroda.
10

Drugo, neophodna je reprodukcija govorne zajednice, ko uvara etnikog i nacionalnog identiteta.
Pouzdanu procinu na osnovu sad poznati rezultata ovogodinjeg popisa
stanovnitva u subotikoj optini, teko je dat, jel imamo podatak o
opadanju ukupnog stanovnitva optine za 5% al to ne mora vait za
nacionalnu zajednicu Bunjevaca u toj sridini. Ako imamo u vidu samo
demografske promine, naa zajednica virovatno prati ovaj trend opadanja, al moramo imat u vidu i zainteresiranost Bunjevaca za ouvanje svog
nacionalnog identiteta, iz eg moe iza i poveanje nacionalnog korpusa Bunjevaca. U Bunjevakom nacionalnom savitu (BNS) se nadaje
da e bit vie izjanjeni erez aktivnosti tokom popisa stanovnitva.
Ako raunamo eventualno izjanjavanje ko Bunjevaca jednog dila
nacionalno neizjanjeni, iji je udio u ukupnom stanovnitvu Vojvodine
2002. godine dostizo 4,38% el blizu 89 iljada stanovnika Vojvodine,
vidimo da je znaajan rezervoar mogueg poveanja nacionalne
zajednice Bunjevaca. Al triba raunat i migracioni saldo. Pravu sliku
demografski promina, znaajni za bunjevaki nacionalni korpus,
dobiemo nakon objavljivanja odgovarajui podataka ovogodinjeg
popisa stanovnitva.
Kad je ri o govornoj zajednici, koja se slui bunjevakom ikavicom u
svojoj svakodnevnoj komunikaciji, momo se oslonit na rezultate popisa
ukupnog bunjevakog stanov-nitva Srbije iz 2002 godine.
Prema pomenitom popisu, 2002. godine je 34,9% Bunjevaca deklarisalo
izvorni etniki govor (ikavicu) ko maternji jezik, 58,7% srpski jezik, a
3,6% hrvacki jezik. Mo se zakljuit da je standardni jezik veinske
nacije, srpski jezik, od strane veine pripadnika nacionalne zajednice
Bu-njevaca u Vojvodini, usvojen ko maternji jezik. U isto vrime, jezik
ko nacionalni marker (bunjevaka ikavica), koristi treina bunjevake
zajednice. Vidi se da dvi decenije obnove uslova javnog izraavanja
bunjevakog nacionalnog identiteta u Vojvodini, nisu uspile obezbedit
realizaciju strategije revitalizacije izvorne jezike kulture bunjevake
ikavice. Dvi treine pripadnika bunjevakog nacionalnog korpusa
okrenito je integraciji u kulturu veinske nacije.
11

Iz navedeni podataka proizilazi da je govorna zajednica bunjevakog
jezika u Vojvodini oko 7.000 Bunjevaca. Ako toj populaciji dodamo
nikoliko iljada Bunjevaca iz Maarske, koji jo govore bunjevakom
ikavicom, onda se ukupna govorna zajednica baki Bunjevaca (oni koji
se tako nacionalno izjanjavaje) svodi na manje od 10.000 govornika.
Ovaj broj odgovara govornim zajednicama u svitu sa ispod 10.000 govornika, za koje UN procinjivaje da pripadaje ugroenim jezikim
zajednicama.
Ova procina budunosti bunjevake govorne zajednice je opominjua i
zaktiva jasne odgovore na pitanje o politikama i meanizmima ouvanja i
revitalizacije bunjevakog jezika.
Danas najvaniji taki meanizam je uklju-ivanje dice i omladine manjinski zajednica u program uenja manjinskog maternjeg jezika. Odziv
bunjevake dice na nastavu bunjevakog govora i elemenata nacionalne
kulture srazmiran je zastupljenosti govorne zajednice u ukupnoj bunjevakoj populaciji. Ovom nastavom obuvaeno je oko 11% uenike
populacije na koju se u bunjevakoj zajednici ukupno moglo raunat do
kulske 2010/2011 godine (dica uzrasta do 4 razreda osnovne kule a
ue ga i dica do 8 razreda u poslidnji dvi godine). Poveanje procenta
polaznika nastave jezika i elemenata kulture Bunjevaca, zavisi od
proirenja ove nastave na sridnjokulski nivo obrazovanja ko i od efekata priplianja interesa bunjevake nacionalne zajednice s interesima drugi nacionalni zajednica na ovom podruju obrazovanja.
Efektima ovi obrazovni programa se s pravom pridaje velika panja. No,
brez istovrimenog postojanja i efektivnog dilovanja drugi meanizama
sticanje jezike kulture, ne mo imat oekivane obnoviteljske efekte.
Ne smi se izgubit iz vida znaaj divana na maternjem jeziku, koji se uje
u porodici i na drugim mistima. Nije istraeno koliko se u bunjevakim
porodicama, posebno u nacionalno miovitim, niguje svakodnevni bunjevaki govor? Koliko je u komiluku, u prijateljskim i vrnjakim
druenjima, taj govor iv i sadrajan? U ivotu kule, osim izborne
nastave jezika, ne nalaze se prilike da se prid itavom uenikom
zajednicom, prid-stave vani praznici manjinski govorni zajednica. U
12

univerzitetskim programima nema bunjevaki tema. Naalost, u Rimokatolikoj crkvi, tako vanoj za etniku tradiciju Bunjevaca, takoe se ne
niguje njev jezik, ni u liturgiji ni prilikom obreda krtenja, vinanja i
sarane.
Dalje, snaenje govorne kompetentnosti na osnovu sluanja jezika na
medijima, neproci-njiv je motivacioni faktor revitalizacije ugroenog
jezika. Ako od gori, od obrazovani pripadnika manjinske govorne
zajednice, ne dopiru obrasci kulturnog dijaloga, borbe za ouvanje i
razvoj vridnosti vani za jaanje identiteta bunjevake nacionalne
zajednice, raa se situacija iz koje se obruava ka bazi govorne zajednice
teak utisak zaostajanja, marginalizacije, obezvriivanja. Nije dovoljno
da se na medijima uju tzv. bunjevake teme dnevnopolitikog znaaja,
najee na jeziku veinske zajednice. Taka situacija je izraz nerazvijenosti bunjevaki institucija visoke kulture, koje proizvode umitnike i
naune vridnosti konkurentne s drugim zajednicama. Samo zafaljuju
naporima desetine bunjevaki institucija, posebno Bunjevake matice, i
nekolicine KUD-ova i UG, ko i Bunjevakog informativnog centra, institucije koju je osnovao Bunjevaki nacionalni savit, bunjevaka
zajednica uspiva da se pokae na javnoj sceni kulturnog stvaralatva. To
je trag njezine poluvikovne iskljuenosti iz drut-venog ivota Vojvodine.
Naposlitku, opti priduslov opstanka i revitalizacije nacionalne i govorne
zajednice baki Bunjevaca je njezin poloaj, ugled i uvaavanje od drugi
zajednica, posebno od veinske nacionalne zajednice. Ositljivo i kritino
pitanje je i odnos uzajamnog uvaavanja hrvatske i bunjevake nacionalne zajednice.
Ostaje da naznaim nikoliko zakljuni napomina, ta se mogu izvest iz
prosuivanja tri prilomna dogaaja u istoriji Bunjevaca, koji su kod nji
pobuivali ufanje u odranje i revitalizaciju njeve nacionalne zajednice.
injenice o istoriskim dogaajima 1918. i 1945. godine su jo predmet
istraivanja istoriara. Za nas je od znaaja da se iz iskustva ti zbivanja
izvue nauk o potribi ufanja Bunjevaca u sopstvene snage, u razvoj ti
snaga obrazovani, kreativni ljudi sposobni za stvaranje i odriv razvoj
13

bunjevaki institucija obrazovanja, kulture, informisanja, umitnosti,
nauke.
Statutarna legalizacija Bunjevaca 30. novembra 2009. godine, ko
ravnopravne nacionalne zajednice u AP Vojvodini i, u cilini u Srbiji,
otvorila je perspektivu kaku oni ranije nisu imali. Zato se pitanje pouzdavanja u sopstvene snage danas i ubudue postavlja prvinstveno ko
zaktiv spram same bunjevake zajednice. Zapaeni procesi depopulacije
i osipanja govorne zajednice Bunjevaca, ne dozvoljavaje odlaganje organizacioni aktivnosti u sva etri podruja kulturne autonomije,
stavljene u nadlenost Bunjevakom nacionalnom savitu. Okupljanje i
kuraenje svi raspoloivi kreativni snaga nacionalne zajednice Bunjevaca u postojeim institucijama prvenstveno u Bunjevakoj matici,
takoe je vitalan oslonac ufanja probueni u naem narodu poslidnji
godina. Naposlitku, ufanje Bunjevaca, ko malog ugroenog naroda, u
demokratske strukture Republike Srbije, AP Vojvodine i optina Subotice i Sombora, opet je na istoriskom ispitu. Brez podrke sa strane ti
struktura, koje oliavaje realnu domovinu Bunjevaca, naa nacionalna
zajednica ne mo pobi od pritnje sopstvenom opstanku, koje signalizuju
demografske i socio-lingvistike promene koje sam nastojo osvitlit u
svojem izlaganju.
14
Suzana Kujundi Ostoji
Zato je 30. novembar 2009. godine za Bunjevce

Dan ufanja?
Saoptenje mr Suzane Kujundi Ostoji, potpridsidnice Izvrnog
odbora Udruenja graana Bunjevci Novi Sad, na Danu ufanja 29.
novembera 2011. godine u Novom Sadu.
ad su krenile pozivnice naeg Udruenja graana Bunjevci puno

nji me je pitalo ta je to ufanje? Prema Reniku Marka Peia na
bunjevakom ri ufat se znai nadat se, virovat i pouzdat u
togod. I veeras emo probat dat makar dilomino odgovor na to u ega
se to ufaje Bunjevci svudan, pa i ovi u Novom Sadu.
Kratko da kaem da je ovo nae Udruenje graana osnovano 12.
januara 2010. godine sa eljom da sve one Bunjevce, koji dou na
kulovanje, jel poslom ostanu u ovoj varoi, ne zaborave svoje poriklo i
jezik, a u perspektivi da, upravo oni koji su ode godinama, budu potpora
mladim Bunjevcima koji u Novi Sad dolaze na studije.
I te veeri, u ladnoj sobi kad smo se skupili, bilo je nas deset. Pomislili
smo ta sad mi to moemo radit i ime se to moemo bavit. Folklor
definitivno ne moemo igrat, jel starosna grupa nije tog tipa. Nismo
mogli ni svirat. Al smo bili iznenaeni kad smo divanili jedni o drugima,
i kad smo svatili da je od ti deset ljudi samo troje su doktori nauka,
nikolko profesora na fakultetima. I svatili smo da upravo taj intelektualni
potencijal moramo iskoristit, kako bi privukli i druge. Jel ima jo puno
Bunjevaca u Novom Sadu koji, naalost, evo i veeras nisu tu. Pomalo
uspavani, i pomalo zaboravljeni, i od sami sebe i od svojeg porikla.
15

U elji da damo doprinos borbi za bunjevtinu, odabrali smo dan 30.
novembar 2009. godine, kad smo i mi Bunjevci uli u Statut Vojvodine.
No, postavlja se pitanje: U ta se to danas Bunjevci mogu ufat, pouzdat i
nadat se? Dal su to sopstvene snage? Podrka demokratski snaga
Autonomne pokrajine Vojvodine? Jel je to potencijalna podrka snaga
evropeizacije Srbije? I konano, snaga koje pokreu proces evropski
integracija? I koliko su uopte za putove evropeizacije interesantni mali
narodi poput nas Bunjevaca?
Statut Autonomne pokrajine Vojvodine prua irok okvir za ostvarenje
prava mali nacionalni zajednica kaki je upravo i na narod. Ono s im se
susrie bunjevaka zajednica na skoro svakom koraku, u ostvarivanju
svoji prava, je pojam steeni prava, koje imaje starije nacionalne
zajednice, koje u velikoj miri uivaje i pridviena prava. Najbolji primer
je slovaka nacionalna zajednica. Ona upravo spada u te starije
nacionalne zajednice koje nisu pristale postojat ni 1945. godine kad je
dolo do velikog reza. Za nas Bunjevce, zanimljivo je i poreenje s
Rusinima. Jel i oni nemaje matinu dravu a opet su stara nacionalna
zajednica i ostvareni u svim segmentima koji postoje u jednom drutvu,
od fakulteta, osnovni kula i tako dalje. A interesantno je kazat da ji je,
bar na poslidnjem popisu, bilo svega 15 iljada.
Sluaj Bunjevaca, ko nove (pod znacima navodnika) zajednice je
poseban. Jel je njev status take zajednice legalizovan tek usvajanjom
statuta AP Vojvodine u Skuptini Republike Srbije 30. novembra 2009.
godine. Interesantno je da se oko istog tog statusa u kojeg se mi ufamo,
ovi dana biju koplja, oel on uopte izdrat il nee? Dal e ga oborit
Ustavni sud. Tu se jasno vidi koliki je znaaj birokratije, njezine
ureenosti. Jel brez nje vas nema. Iako ste ode vikovima ivili, ginili,
jednostavno vas nema. Ono to je danas realnost je da su Bunjevci
najmlaa nacionalna zajednica u Vojvodini, jel su 1944. godine izgubili
status narodnosti i jednostavno su izbrisani administrativnim dekretom, i
pritvoreni u hrvatsku nacio-nalnost. U maju 1945. godine ugaene su
bunjevake kulturne institucije i organizacije znaajne za idetitet
Bunjevaca.
16

Sve do danas osiaju se poslidice ovog gaenja. Jezik Bunjevaca nije
zvanino priznat. Knjievnost bunjevaki pisaca, stara nikoliko vikova,
klasifikovana je ko batina podunavski Hrvata. Nastojanja da se
bunjevtina obnovi, i razvija ko moderna nacionalna zajednica,
osporavana su i sumnjiena ko pokuaj Miloevievog reima da stvori
"umjetni" narod Memorandumski Bunjevaca*. Projekat uvoenja
bunjevakog govora u osnovno i sridnje kulovanje naiao je na osudu i
anatemu takozvane bunjevake dijaspore, i bunjevako-hrvatske elite,
itd. Dakle, na svim tim poljima nismo nailazili na irom otvorena vrata.
Veliki trud svetovni i crkveni institucija u Subotici, odgovarajua
finansiska podrka, uloeni su u projekat asimilacije Bunjevaca u
hrvatsku nacionalnost. I to se radi i danas i radilo se i radie se sve vie i
vie. Sve aktivnosti ove strategije asimilacije naspram Bunjevaca u
Vojvodini odvijale su se legalno, tokom skoro polovine prolog vika, sa
podrkom il nuz priutnu saglasnost lokalni vlasti, sve do usvajanja, evo
upravo ovog Statuta. U tom pravnom aktu Bunjevci su legalizovani.
Postali su vidljiva nacionalna i manjinska zajednica u AP Vojvodini ija
je ravnopravnost sa svim drugim nacionalnim zajednicama
zagarantovana. Od tog datuma poinje i rehabilitacija Bunjevaca, njeva
narodna obnova i reintegracija u demokratski ivot Vojvodine. Iako ovaj
proces uopte ne tee glatko, brez otpora, ignorisanja znatnog dila
politike elite i to, koje li ironije, one partije za koju kaemo da je
demokratska i koja je otvorena za sve. Al, eto, ispostavilo se da je za nas
Bunjevce nikako najvie zatvorena.
Posli dugaki decenija marginalizacije, potisnutosti u privatnost
porodinog ivota, kod Bunjevaca se rasplamsala nada il ufanje u
ostvarivost opstanka i razvoja sopstvene autohtone kulture i svoji
obiluja narodnog identiteta.
Dobili smo i Nacionalni savit 2003. godine. Dobili smo i etri oblasti i
za koje se moemo iz ti aspekata borit. To su kultura, obrazovanje na
maternjom bunjevakom jeziku, informisanje i korienje jezika, da tako
kaemo lingvistiki, u javnom saobraaju.
Ali emu se Bunjevci nadaje od autonomije u navedene etri oblasti?
17

Pod broj jedan, nadanja u oblasti obrazovanja. kulovanje na maternjem
jeziku, bunjevakoj ikavici, od osnovne do sridnje kule. Ova - sridnja
kula je jo uvik samo nada. Postoji samo od prvog do osmog osnovne
kule. Unoenje bunjevaki istraivanja u programe relevantni fakulteta,
dakle, na lingvistiki, istoriji, knjievnosti. Profesor Rai je pomenio da
nemamo razvijene ni vie institucije vezane za kulturu, ko to je
pozorite, likovna, muzika akademija. Dakle, bunjevistika u
Vojvoanskoj akademiji nauka. Posebna katedra na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu. Katedra za bunjevake studije na Pedagokom
fakultetu u Subotici. Sve su to stepenice koje nas ekaje da bi bili u
rangu s ostalim nacionalnim zajednicama. Obrazovni centar za Bunjevce
u Subotici isto ko to postoji kod Hrvata, Maara i Slovaka. A, primera
radi, mi ove godine nemamo nijednog stipendistu isprid Bunjevakog
nacionalnog saveta, jel nema novaca.
Pod broj dva kultura. Institucije visoke kulture, pozorite, muzejska
postavka za Bunjevce, filmska umitnost itd. I na ovim poljima se
uglavnom radi, al to se radi samo amaterski. Profesionalno i kulovano
jo uvik smo jako daleko otog.
Pod broj tri informisanje i mediji. Cilodnevne radio i TV emisije koje se
uju i vide na podruju Vojvodine, do Peuja, Baje, Budimpete,
nemamo. Citirani asopisi drutveno-humanistike nauke, knjievni
asopisi, dnevne novine na bunjevakom i to nemamo. Elektronski
mediji, portali za informisanje, tek su u zaetku. Izdavaka dilatnost.
Veinu tog imamo i sve je to u samom povoju. Tekoe na koje
nailazimo su, izmed ostalog, to to nemamo adekvatna novana sridstva
da to ostvarimo i nemamo adekvatan broj struni ljudi koji bi to sproveli.
Dakle, od cilodnevne radio i TV emisije mi zasad imamo po sata radio
emisije jednom nediljno. Imamo po sata televiziske emisije svake dvi
nedelje. Mi smo od svoji ciljova jo prilino daleko.
Pod etri bunjevaki jezik u javnoj upotribi. Dakle, za onaj jezik za koji
mi kaemo jezik a zvanino je priznat ko dijalekat. Potribna nam je
promina kriterijuma za bunjevaki jezik u podruju Subotice i Sombora,
jel tu je koncentrisano 95 odsto Bunjevaca u Srbiji. I tribalo bi to bit
dovoljan razlog za korienje njevog jezika. Pokuajte sebi odgovorit na
18

pitanje: Koliko ima naziva ulica na bunjevakom, naselja, institucija,
koja kula, osnovna il sridnja svejedno, nosi ime kojeg bunjevakog
velikana? Kaka je podrka standardizaciji bunjevakog jezika? Ko
finansira rinik, gramatiku, reprinte biblioteka knjiga znaajni za
bunjevaku kulturu? Jednom riju, veliki su problemi i na ovom polju.
Kake su onda nade Bunjevaca i ime su one ispunjene nakon perioda
dobijanja kulturne autonomije? Nepotpuno su ispunjene i brez
neophodnog napora da se osvoji raspoloivi prostor ovog razvoja.
I ko to imam obiaj da, sve ono to piem i radim, zaokruim, ovo
veeras namirno nisam zaokruila. Zato to su sve ovo teme o kojima
moemo slobodno jedni s drugima razminit miljenja. Kako na nain da
privaziemo sve ove probleme koji stoje prid nama?
Nisam ode spominila eksplicitno, a mogla bi i to, na koji nain Bunjevce
i, uopte, sridina vidi ko nacionalnu manjinu, dal uopte postojimo za nji
i kaki smo u oima drugi. Dal nas respektuju poput ostali nacionalni
manjina il ne. Na koji nain nas vide hrvatske institucije. Na koji nain
se ophode prema nama i kako se mi ophodimo prema njima. Takoe, i to
je jedno od vrlo vani pitanja, koje e, cigurno, u nekoj bliskoj
budunosti morat se riit, nee mo bit paralelni put, ko to je to sad. Na
koji nain riit probleme koje imamo vezane za Katoliku crkvu?
Ono to vam nisam kazala jeste da te prve veeri kad smo se skupili ode
u Novom Sadu, mi smo se skupili u Katolikoj crkvi, u njevoj plebaniji.
Samo ono, ega sam bila svesna te veeri jeste da smo se sad, taj prvi
put, tu sastali, i vie ne smimo. Zato? Zato to kad budu svatili da smo
samo Bunjevci, a ne Bunjevci Hrvati, tamo vie ni ne moemo oti. A i
ako odemo onda e krenit razni pritisci, asimilacije, itd. Sve su to stvari
sa kojima se mi stoiki nosimo.
Interesantno da ta, upravo da tako kaemo demokratska Vojvodina, u
svoja nidra, u svoje aparate, dravne i pokrajinske, prima vrlo rado
hrvatske pridstavnike, a da bunjevaki nema.
Na koji nain da pronaemo sami, za sebe, put za, ko prvo, opstanak.
Sad smo uli otprilike prognoze ukoliko se budemo kao zajednica
19

razvijali koliko e nas na kraju vika bit. Ono to je interesantno kod
Bunjevaca jeste da nas svi vide ko izuzetno zatvorenu nacionalnu
zajednicu, a virujem, da kad bi ode sad veeras postavili pitanje, vidili bi
da je veina Bunjevaca u mianim brakovima. Otkud onda to da smo mi
otvoreni za svakog, a da smo, sa druge strane, naili na zatvorena vrata
kod svakog drugog. Dakle, ini mi se da ivimo u vrimenu iskrivljeni
ogledala i da brez nekog realnog sagledavanja i sebe, i okoline u kojoj
smo, ne moemo uradit prave stvari koje bi tribali. A evo ode smo vidili
da ji triba jako puno zavrit.
Mi smo ove veeri pokuali otvorit nike od ovi pitanja. Ovo vee nije
tradicionalno, poto nema tamburaa, i nema folklora, jel mi to ode iz
Novog Sada ne moemo pruit. Al smo vam barem pruili nike teme o
kojima moemo razmiljat i o kojima se momo starat da se kasnije rie.
*Aluzija na Memorandum Srpske akademije nauka i umitnosti koji je,
prema tumaenju hrvatski aktivista u Vojvodini, bio projekt uperen
protiv hrvatske nacionalne manjine. Bunjevce, po tom svaanju, izmislio
je Miloeviev reim kako bi oslabio politiki potencijal i nacionalnu
koheziju Hrvata u Vojvodini.
20
Ivan Sedlak
Bunjevaka matica i uspostavljanje statusa

nacionalne manjine Bunjevaca u Srbiji
Saoptenje Ivana Sedlaka, pridsidnika Bunjevake matice, na Danu
ufanja 29. novembera 2011. godine u Novom Sadu.
mam posebno zadovoljstvo da vas pozdravim u ime Bunjevake

matice i da vam estitam na godinjici. Mislim da je ona, ko to ste i
danas pokazali, izuzetno bogata, obeavajua, i da e, uskoro, ovo
nae Udruenje u Novom Sadu bit stvarno jedan dio kulturne i
intelektualne elite naeg nacionalnoga korpusa.
Tio bi vas informisat s par rii o Bunjevakoj matici, ko jednoj od
najstariji kulturni institucija naeg naroda, koja je postojala jo u periodu
od 1934. godine do 1938. godine. Obnovljena je 1995. godine ko
drutvena kulturna institucija za okupljanje, priznavanje i ouvanje
kolektivni interesa Bunjevaca u tadanjoj Jugoslaviji. Tad jo nismo
imali Nacionalni savit, nismo imali razvijene ostale institucije i Matica
je tad u pravom smislu bila ona institucija koja je skupljala intelektualni, kulturni kapacitet naeg probuenog naroda, koji je tek digod od
pedeseti godina prolog vika, poo ponovo dobijat i svoje priznanje.
Tvorac platforne, organizovanja i dilovanja Bunjevake matice je bio
njezin prvi pridsidnik, kasnije poasni pridsidnik, i poasni graanin
Subotice, Marko Pei.
Podloga plaforme bila je istoriska odluka doneta 1918. godine o
samoopridilenju Bunjevaca za Vojvodinu, Srbiju i Jugoslaviju ko svoju
otadbinu.
21

Potriba postojanja Bunjevake matice tad uobliena je u nikoliko taaka:
Da se Bunjevcima ocigura pravo na ouvanje svojeg imena i nacionalno
ravnopravno tretiranje s drugim junoslovenskim narodima Jugoslavije
kojima i bunjevaki narod pripada.
Da se u potpunosti omogui ispunjavanje kolektivni interesa Bunjevaca,
prije svega, u oblastima obrazovanja, nauke i kulture.
Da se svojom aktivnou stara, iri svestrana stremljenja za ravnopravnu
koegzistenciju svi naroda, nacionalni manjina i etniki grupa u
Jugoslaviji na principima svisnog osianja postojanog zajednikog
ivljenja u sadanjosti i budunosti, oslanjaju se, pri tom posebno na
kulturno bogatstvo sviju.
Zacrtani su ciljovi i proklamovani su zadaci sutinske prirode koji
proistiu iz Ustava. A to je bilo:
Realizacija prava da se bunjevaki narod slobodno izjanjava pod svojim
imenom Bunjevci.
Pravo da se u osmogodinjim kulama, di ive Bunjevci, uvede predmet
zaviajne istorije.
Pravo na javno informisanje na bunjevakom jeziku u tampi, televiziji i
radiju.
Pravo na izdavaku dilatnost.
Pravo na korienje bunjevakog jezika u komunikacijama sa organima
vlasti i sudovima, u mistu di Bunjevci ive.
Pravo nigovanja i zatita kulturni tekovina i ouvanje etnografski
vridnosti u institucijama koje se ovim poslovima bave.
Pravo na umitniko stvaralatvo i realizaciju nauni istraivanja u vezi s
istorijom, poriklom i drugom problematikom vezanom za Bunjevce.
22

Pravo na aktivno dilovanje u meunarodnim organizacijama radi
pruanja pomoi naim sunarodnicima koji ive u drugim dravama ko
nacionalne manjine.
Na bazi ovi principa u to vrime bila je pokrenuta i sveobuhvatna
aktivost. Oko statusa obavljeni su 1997. godine razgovori s
potpridsidnikom Republike vlade dr Ratkom Markoviom i ministrom
za lokalnu samoupravu Andrejom Milosavljeviom, di je zajedniki
utvreno da je, uslid pokuaja asimilacije i negiranja nacionalne
posebnosti Bunjevaca, potribno utvrdit pravo Bunjevaca na svoje
nacionalno ime.
Postignuta je saglasnost da su Bunjevci narod kojem je Srbija i
Jugoslavija matina drava. Da se obezbidi slobodno normativno
evidentiranje bunjevake nacionalne pripadnosti. Da se pitanje statusa
Bunjevaca u Maarskoj uvik vee s pitanjem statusa Srba u Maarskoj i
da se ta dva pitanja uvedu u reciprone odnose sa statusom Maara u
Srbiji.
Kad se pogleda ova platforma koja je doneta davne 1995. godine, vidi se
koliko je ona i danas aktuelna, i ona mo bit mirilo ta je od tog vrimena
pa do danas uinjeno na svim ovim poljima.
Bunjevaka matica i danas, ko savrimena krovna institucija bunjevake
kulture, realizuje i ostvariva zacrtane ciljove.
U pogledu informisanja od 1998. godine do 2003. godine Bunjevaka
Matica je bila izdava Bunjevakih novina sve dok nije formiran
Bunjevaki informativni centar. Kad je formiran onda Bunjevake
novine ko informativno politiko glasilo, prilazi u nadlenost
Bunjevakog informativnog centra. A od 2006. izdaje se Ri
Bunjevake matice dvomisenik za nauku, kulturu i stvaralatvo. U
ovom periodu pa do danas, to se tie izdavake dilatnosti, Bunjevaka
matica je ostvarila izuzetno znaajne rezultate. Izdato je od 1998. do
danas 29 izdanja na naem jeziku, na tokavskoj ikavici od nai autora,
iz razliiti oblasti. Ko to znate, mi smo ovde imali pridstavljanje prvog
dila iz oblasti istorije naeg naroda. "Buni, Bunijevci, Bunjevci" od
autora Mije Mandia. To je bio prvi iskorak u 21. viku da Bunjevci piu
23

o sebi, o svom poriklu, i o svojoj istoriji. Do tad, o tim pitanjima, pisali
su il Hrvati, il Srbi. I to, zna se kako, to su nas svojatali. Mijo Mandi je
piso na bazi autohtonog porikla Bunjevaca, koji su, ko to znamo, taj
status izdejstvovali 1918. godine putom Velike narodne skuptine. Zato
novembar, moemo re, imaju u vidu i ovaj 30. da je misec
ostvarivanja u potpunosti nai prava.
ta je jo bitno sa ovog aspekta istaknit? Kako se drutvo sve vie
demokratizovalo, i kako se razvijao pravni sistem zatite u oblasti
nacionalni i manjinski prava, tako je i Bunjevaka matica inicirala da i
bunjevaki nacionalni korpus prati te promine. I 2003. godine, posli
donoenja Zakona o nacionalnim manjinama i Zakona o nacionalnim
savitima, doneta je odluka da i bunjevaki narod osniva svoj Nacionalni
savit. To nije bila laka odluka. Zato? Jel u naim duama, srcima,
imaju u vidu i 1918. godinu, kad smo uestvovali u konstituisanju nove
drave, na narod je bio jedan od konstitutivni. Meutim, tad se pojavila
jedna dilema. Dal prihvatit realnost, i obezbedit kroz zakonodavnu
aktivnost zvanino, neizbrisivo pravo na nae ime, il ivit u nacionalromantizmu iz perioda iz 19. vika i poetkom 20. drat se i dalje da smo
konstitutivan narod, to nije logino, jel nas ima, bilo nas je 20-21
hiljada, to je nerealno da 21 hiljada mo bit konstitutivna zajedno s
veinskim narodom. I kad smo prisikli to u naem korpusu, i kad smo
postali racionalni, to je bio jo jedan potez u uvrivanju naeg
nacionalnog identiteta. I tad je Nacionalni savit i bunjevaki nacionalni
korpus ostvario kulturnu autonomiju, to imaje i ostale nacionalne
manjine. I mislim da je to bio jedan od istorijski datuma di je pokazana i
svist naega naroda i mislim di je i uloga Bunjevake matice u svim tim
procesima bila ona kako je i oekivo na narod.
to se tie te odgovornosti prema sopstvenom narodu, Bunjevaka
matica je isto pokazala prilikom formiranja posebni biraki spiskova,
isto tako i prilikom sprovoenja neposridni izbora za Nacionalni savit, u
drugom mandatu. Isto sad prilikom popisa stanovnitva.
24
Sto godina bunjevake Duijance

Izlaganje pridsidnice Izvrnog odbora Nacionalnog savita bunjevake
nacionalne manjine mr Suzane Kujundi Ostoji, na obiluavanju Dana
Duijance 15. avgusta 2011. godine u Gradskoj kui u Subotici
kupili smo se danas za Dan Duijance 15. avgust, na Veliku

Gospojinu, da proslavimo jo jedan kraj etve, jo jednu godinu u
kojoj e bit dosta, ako nieg drugog, ono bar kruva naeg
svagdanjeg.
Na ovim nepriglednim poljima ravnice nai stari su se vikovima patrili
ocigurat sebi opstanak. A imat dosta ita za cilu godinu i imat uvik kruva
na astalu bio je razlog za veliku radost.
Obiaj duijance zadire daleko u prolost i svakako se ubraja u jedan od
nai najstariji obiaja - zafale Bogu na rodu ita.
U proteklim godinama ode na ovim sveanim akademijama, kad je ri o
Duijanci, esto smo imali priliku ut da ovaj obiaj imaje i drugi
narodi: esi, Poljaci, Slovenci.... al svaki Bunjevac ipak ljubomorno dri
da je Duijanca samo naa i niija vie. Jel ko je vie i eljnije isekiva
cile godine? Ko je njezino obiluavanje tako briljivo osmislio, uveo u
crkvu a samu proslavu podigo na vii nivo? I tog se dri cio vik. Zato je i
Bunjevaki nacionalni savit, kad je imo pravo odabrat etri svoja
najvea praznika, odabro Duijancu, iji dan danas slavimo.
Kadgod je Duijanca bila obiaj u bunjevakim familijama, di se slavio
kraj etve, tog osam miseci dugakog puta od posijanog simena ita do
25

njegove etve. Za sve to vrime oi paora uprte su u nebo i ufaje se u
Boga da e dat i kie i sunca koliko triba i kad triba i da e sauvat rod
od ampe.
Ris je, slau se svi ratari, kadgod bio najtei fiziki poso. Od zore, pa
priko dana po jakom suncu, sve dok se vidi radit, risari su zrilo ito
runo kosili, kupili u snopove, vezivali i na kraju sadivali u krstine.
Radili su u paru mukarac i ena, risar i risarua, a od veliine njive
zavisio je i broj risara. Nji je pridvodio banda s bandaicom, koji su ris
veinom radili za gazde, a plaani su po pogodbi, obino od procenta
roda ita i broja krstina.
Kad se istira poslidnja pripelica, zavrena je kosidba. Njiva se oisti i
ograbi mravina, a risarue opletu vinac jel krunu. Vinac se meo
bandau na eir, koji on metne na glavu pa vodi svoju bandu prid
gazdu. Ode e nuz au vina jel vode, izdivanit kaka je litina i koliko je
bilo krstina ita. Kruna jel vinac, koji su se uvik pleli samo od peninog
ita, pridaje se domaici koja ga pokropi sa svetom vodom i uva u
ambetuu jel u sobi do slidee godine. Domain sve risare ponudi sa
sveanim ilom, a posli dogovora oko privoenja pokoenog ita, svako
bi krenio svojoj kui.
Od ove duijance, koja se odvijala u krugu familije, ko slavlje zavrene
etve, nastala je proslava Duijance kaku znamo i danas.
U to novo ruvo ovaj obiaj Duijancu je obuko veleasni Blako Raji,
1911. godine, prija tano sto godina. Odlakeg ideja za ovako
organizovanje Duijance Zvonko Stanti u svojem tekstu Duijanca ko
naa obaveza kae da je to ideja na koju je Raji doo dok je bio
kapelan u Dunoku i Santovu, di se, ko i u ciloj Maarskoj slavio Sent
Itvan 20. avgusta.
Tako je u upi Svetog Roke, odrana misa zafalnica, proslavljen ris a
poslipodne bandaicino kolo. Za izbor bandaa i bandaice, osim
vridnoe, sad se pazilo i na lipotu, al i na ugled familije iz koje potiu.
Dunost bandaa i bandaice je bila i nastait ito za krunu, vinac i
26

kienje crkve, a bandaica je jo imala obavezu i priredit bandaicino
kolo.
I kad bi se kaki sociolog poo bavit analizom Duijance, tokom ovi sto
godina kako se organizovano slavi, naio bi na mnoge istorijske,
kulturoloke i socioloke naslage.
Duijanca je prigurala dva svitska rata, posli Prvog priselila se u
katedralu, a prija Drugog poela se slavit misto krajom jula na Veliku
Gospojinu 15. avgusta, to se do danas zadralo. Sveene povorke
polazile su izvan varoi od kakog kria, na elu s konjanicima, za njima
itom okiene karuce, a u njima banda i bandaica, pa njeva brojna
pratnja risari, jenge i mastalundije, a svi obueni u najlipe bunjevake
nonje.
Prominilo se drava i drava, drutveni sistema, kraljova i pridsidnika, a
Bunjevci i Duijanca su ji uvik doekivali i ispraali, virni ponajvie
sebi i svojoj tradiciji. Ona je bila i ostala jedna od najlipi manifestacija
grada Subotice, ko i Duionica u Somboru.
Virujemo da dolaze bolji i drugaiji dani u gradskom i crkvenom dilu
organizovanja ove manifestacije di e Bunjevci dobit svoje misto, onako
kako njim i pripada.
U ovu krunu, na stotu Duijancu, utkali smo svu svoju ljubav i
potivanje prema svojim bunjevakim velikanima: Ivanu Antunoviu,
Ambroziju Bozi areviu, Blaku Rajiu, Marku Peiu i mnogim
drugima; prema naoj ravnici, zvucima tamburice i miloj ikavici. Utkali
smo elje i nadanja u nove generacije koje e, iako nisu okusile teinu
risa, znat uvik cinit ovaj teak poso nai pridaka i prinosit ga s kolina na
kolino, onako kako su ga uvali i nama pridali nai stari. Obiaje niguju
i uvaje ljudi, isti oni koji e u oktobru za popis stanovnika na pitanje nacionalnost kazat: Bunjevac, a maternji jezik: bunjevaki!
27
Studije
Suzana Kujundi Ostoji, Aleksandar Rai
Odrivost nacionalnog razvoja etnike

manjine Bunjevaca u Srbiji
Saoptenje podneto na: Seventeenth Annual World Convention of the
Association for the Study of Nationalities (ASN), Columbia University,
Harriman Institute, New York, NY. April 19-21, 2012. PanelBK21
Saetak: lanak nastoji problem baki Bunjevaca razmotrit sa stanovita savrimenog pokreta Bu-njevaca za obnavljanje njevog razvoja ko
nacije brez drave. Istraivanje polazi od hipoteze da se manjinske etnike grupe mogu odrat i iza iz vikovnog ometanja svojeg razvoja,
ukoliko obezbide neophodne elemente nacionalnog razvoja. U prvom
dilu lanka utvrena je priroda i naznaeni su faktori koji spriavaje i/el
omoguavaje nacionalni razvoj mali etniki grupa u okruenju nastajui
nacionalni drava. U drugom dilu lanka prikazani su i diskutovani indikatori malog ugroenog naroda i konstatuje se kako su baki Bunjevci
primer takog malog naroda u Srbiji i Maarskoj (na prostoru tzv. Bajskog trougla). Naposlitku, dat je odgovor na pitanje koje promine su
neopkodne za ostvarivanje tenji baki Bunjevaca ko posebnog sluaja
mali ugroeni naroda u Balkanskom okruenju.
Kljune rii: etnike manjine, nacionalni razvoj, faktori ometanja
razvoja, nacionalni razvoj baki Bunjevaca
28
unjevci su narod koji se, tokom 17. veka, postepeno naseljavao u

Bakoj (junoj Ugarskoj). Predstavljao je (pored Srba) okosnicu
vojne granice Austrijske imperije nasuprot nadiranju Otomanske
imperije. Proao je transformaciju od gortakog pastirskog (vlakog)
naroda (Bidermann, H.I., 1893; Fine, John V.A., 2009) u moderan
ravniarski zemljoradniki narod. Istrpeo je, tokom 19. i 20. veka, asimilacione pritiske novonastalih drava-nacija (Maarska i Kraljevina
Srba, Hrvata i Slovenaca Jugoslavija). Izmeu 1945. i 1990. godine
zabra-njen je kao posebna nacionalnost i administrativno kategorizovan
u hrvatsku nacionalnost. Poslednje dve decenije, mali ugroeni narod
bakih Bunjevaca se budi, osvrui se prema tekoj prolosti i upuujui
brian pogled prema neizvesnoj budunosti (Kundera, M. 1993; Abuloff,
U. 2000).
Danas su Bunjevci suoeni sa istorijskom raskrsnicom: izmeu svog
nacionalnog razvoja kao malog naroda bez drave i utapanja u konkurentne nacionalnosti, iji dravni razvoj na bunjevaki narod poslednjih
vek ipo deluje disolutivno, iscrpljujui njegove stvaralake potencijale,
inei od njega mali ugroeni narod, i, kako ga samarianski ponekada
oznaavaju, egzotini etniki relikt. Autori ove studije nastoje da
razjasne ovu dilemu oslanjajui se na hipotezu prema kojoj, bez nacionalnog razvoja, bez uspostavljanja moderne socijalno-ekonomske
strukture i kulturno-politike institucionalne nadgradnje, bunjevaki
narod u Bakoj ne moe izbei sudbinu malih govornih zajednica ije
iseznue, ako se nita ne preduzme, sociolingvistiki eksperti OUN
predviaju do kraja tekueg veka.
Ovaj istorijski kroki bakih Bunjevaca, daje okvir u kojem se postavlja
problem ijem predstavljanju je namenjena ova studija. Sluaj bakih
Bunjevaca nije usamljen sluaj, nego je poseban primer borbe za
opstanak i revitalizaciju niza malih naroda Balkana. Otuda, problem
moe da se postavi u optijem obliku kao pitanje odrivog nacionalnog
razvoja malih ugroenih naroda u okruenju novonastalih nacionalnih
drava Zapadnog Balkana. Ovaj optiji aspekt problema odrivosti malih
naroda u okruenju balkanskih drava-nacija dotiemo u ovom radu ali
ga ne razvijamo, iako on zasluuje detaljnije istraivanje.
29

Problem ometenog nacionalnog razvoja bakih Bunjevaca
Problem ometenog nacionalnog razvoja Bunjevaca nastao je sredinom
19. veka, u okolnostima uzleta nacionalnog buenja naroda u junoj
Ugarskoj. Revolucija 1848. godine u Austrijskoj Monarhiji, na kratko,
donela je na tlu June Ugarske, uspostavljanje zaetka nacionalne drave
ugarskih Srba (Vojvodina srpska od 1849. do 1860). U toj nastajuoj
dravi baki Bunjevci su stekli prva iskustva o stvaranju nacionalne
drave.
Austro-Ugarska nagodba iz 1867. godine ukinula je tekovine nacionalnog pokreta sloven-skih naroda iz vremena Vojvodine srpske, a u
maarski dravotvorno-nacionalni proces, ugradila strategiju potiskivanja srpskog i bunjevakog, junoslovenskog faktora, kao konkurentnog
nacionalnog faktora koji moe da ugrozi ostvarivanje vizije maarske
drave-nacije. Na toj nacionalnoj ideolokoj osnovi otpoeo je proces
uspostavljanja etnike dominacije maarske nacije nad svim, mnogobrojnim, nacionalnim-etnikim grupacijama stanovnitva na dravnoj teritoriji Maarske (u sastavu Austro-Ugarske monarhije).
Proces ograniavanja uslova odrivosti etnikih grupa, potencijalnih
nacionalnih korpusa, unutar maarskih zemalja, u predtrijanonskim kao i
u aktuelnim granicama, odvijao se metodima: 1) dravne administrativne
represije i 2) sistematske akulturacije, zakljuno sa prirodnom asimilacijom, iji poslednji minuti u Maarskoj upravo otkucavaju (Feher I.,
1993).
1) Represivni metod, administrativni pritisak u Maarskoj, usmeren je,
kroz 19. i 20. vek, na ometanje i zabranu javne upotrebe bunjevakog
govora, kulturnog okupljanja pod bunjevakim znamenjem, kolovanja
na etnikom jeziku, na kategorizaciju Bunjevaca, u popisima stanovnitva, kao Maara (Mren, S. 2002). Ovo nastojanje imalo je podrku
klera Rimokatolike crkve (okevi, D.).
Specifini metod, u sluaju Bunjevaca, primenjivan je u periodima
zategnutih odnosa Maarske sa susednim dravama, posebno sa Titovom Jugoslavijom. Nad maarskim graanima junoslovenskog
30

porekla (Bunjevci, Hrvati, Srbi, Slovenci) lebdela je pretnja prisilne deportacije iz Maarske preko granice, u Jugoslaviju.
Proces agrarne reforme ograniavanje inokosnog seljakog zemljoposeda u Rakoijevoj i Kadarovoj Maarskoj i u Vojvodini (na 10
hektara obradivog zemljita) i komasacija parcela u korist zadruga (dodela seljakim gazdinstvima zemlje loijeg kvaliteta, udaljenijih od
saobraajnica, izmetanje i ruenje salaa) i tzv. kolektivizacije u poljoprivredi (stvaranje seljakih radnih zadruga po uzoru sovjetskih kolhoza), sveo je ekonomski potencijal Bunjevaca kao zemljoradnikog naroda na odranje trolanog domainstva. Taj zahvat drave u agrarne odnose prisilio je veinu zemljoradnika-salaara na preseljavanje u gradove
i promenu socio-ekonomske egzistencije u prelaznu kategoriju radnikapoljoprivrednika. (U Maarskoj preseljenje je usmereno u Baju i
udaljenije gradove sa mogunou zapoljavanja van poljoprivrede. U
Vojvodini preseljenje je uglavnom orijentisano u Suboticu, Sombor i
okolne industrijske gradove.) Ovo preseljenje je bilo dopunski razlog
prihvatanja nacionalne nominacije Bunjevaca kao Hrvata, Jugoslovena
ili za neizjanjavanje o nacionalnosti.
Osim direktnog dravnog pritiska u egzistencijalnoj sferi linih prava
graana bunjevakog porekla, u poslednje vreme su, u Vojvodini, prisutni indirektni pritisci usmereni na nacionalno-politiko svrstavanje u
javnom ivotu i ueu na izborima za organe vlasti. Primeri u Subotici
su: obaveza izjanjavanja Bunjevaca kao Hrvata prilikom zapoljavanja
u preduzeima pod kontrolom hrvatskog kapitala i prilikom ostvarivanja
beneficija uenika (naknade za trokove kolovanja, finansiranje ekskurzija i letovanja i sl. kao nagrade za ukljuivanje u nastavu hrvatskog
jezika sa elementima nacionalne kulture).
Gledajui kroz istoriju, nesumnjivo ekstremni administrativni pritisak na
Bunjevce izvren je u maju 1945. godine na inicijativu, tada neprikosnovenog vrhovnog vostva Komunistike partije Jugoslavije. Policijskim
dekretom je zabranjeno nacionalno izraavanje Bunjevaca i okaca u
Bakoj i poniteni su njihovi lini dokumenti sa naznakom lino izabrane narodnosti Bunjevac ili okac, i zamenjeni dokumentima sa propisanom nacionalnou Hrvat. Ovaj represivni postupak drave
31

sadravao je nameru eliminisanja nastojanja bakih Bunjevaca i okaca
da se nacionalno konstituiu i razviju kao moderni nacionalni subjektivitet. U nekoliko puta, posle 2006. godine, ponavljanom zahtevu
politikih reprezentanata hrvatske nacionalne manjine u Vojvodini, da se
ogranii i, u krajnjoj liniji, zabrani obnovljena drutveno-politika i kulturna egzistencija bunjevake nacionalne manjine u Srbiji, nazire se
oekivanje da je mogua aktuelizacija administrativne zabrane narodnosti Bunjevaca i okaca iz 1945. godine.
Svojstvo represivne metode su njeni brzi ali povrni rezultati. Iako su
Bunjevci eliminisani iz javnog ivota, lieni institucija bitnih za ouvanje svog etnikog i razvoj elemenata nacionalnog identiteta, u sferi
privatnog, susedskog, svakodnevnog ivota, odrao se njihov govor,
kulturni obiaji, muziki / folklorni izraz. Ovu injenicu registrovali su
popisi stanovnitva Maarske putem izjanjavanja popisivanih graana o
maternjem jeziku uporedo sa identifikovanjem njihove nacionalnosti.
Kakav je bio smisao represivnih dravnih politika prema Bunjevcima?
Ograniavanjem ekonomskog, poljoprivrednog potencijala ovog naroda,
podseeni su njegovi tradicionalni egzistencijalni oslonci. Ukidanjem
obrazovnog, kulturnog i informativnog sistema postignuto je dovoenje
naroda u stanje koje omoguuje njegovu stigmatizaciju: stvaranje, kod
veinskog naroda i drugih nacionalnih grupacija, imida Bunjevaca kao
prostakog naroda, bez razvijenog jezika, bez knjievnosti i istorije,
bez socijalnog sloja inteligencije, to je doprinelo da se kolovani pripadnici otuuju i naputaju sopstveni narod. Osim toga, pritajena
represija dopirala je iz bezbednosnih ealona obe drave, koja je narod
sa obe strane granice Maarske i Jugo-slavije / Srbije, opteretila podozrenjem (kako posle 1920., tako i posle 1948. godine tokom sukoba KPJ
sa Informbiroom a i u vreme ratova iz poslednje decenije prolog veka)
i doprinela naseljavanju prigraninih, tzv. kriznih zona, nacionalno i
ideoloki pouzdanijim stanovnitvom.
2) Sistematskoj akulturaciji, posebno prirodnoj asimilaciji (Feher), Bunjevci su bili izloeni od strane dravno-nacionalnih okruenja, kojima
su, od svog doseljenja u Baku, pripadali.
32

Dravno asistiranoj akulturaciji Bunjevci su, celinom svoje populacije,
izmeu 1867. i 1918. godine i 1941. i 1944. godine, bili podvrgnuti
putem maarizacije. Sveobuhvatnim programom uvoenja u kulturu
veinskog maarskog etniciteta, prvenstveno uenja maarskog jezika,
knjievnosti, istorije, kod Bunjevaca je razvijano oseanje prihvatanja /
inicijacije u razvijeniju kulturu, ijim ovladavanjem se otvara pristup
privilegijama dominantnog nacionaliteta. Zanemarivanjem, preutkivanjem izvorne kulture Bunjevaca, stvaranjem prepreka njenom
razvoju i rasprostiranju meu Bunjevcima, stvorena je slika o tom
narodu kao nesposobnom za mo-deran nacionalni razvoj. Takva predstava imala je povratan uticaj na Bunjevce kolovane u uslovima
maarizacije: u mlae generacije Bunjevaca usaena je odbojnost prema izvornoj, tradicionalnoj kulturi i potisnuto je interesovanje za
poreklo i kljune aspekte sopstvenog etnikog identiteta.
O srbizaciji Bunjevaca moe se govoriti tek nakon dospevanja dela
njihove populacije u sferu srpske drave-nacije (u okviru Kraljevine
SHS / Jugoslavije). Srpski uticaj imao je realan efekt na deo bunjevake
populacije, koja se, posle 1919. godine nala u administrativnom podruju Vojvodine (od 1936. godine u Dunavskoj banovini), izmeu 1919.
i 1941. godine, odnosno, nakon 1944. godine do danas. Ovaj proces
odvijao se uz dravnu asistenciju, putem sistema obrazovanja mladih
generacija Bunjevaca po programima identinim za ukupnu ueniku
populaciju srpske nacionalnosti, bez informacija o etnikoj posebnosti
Bunjevaca. No, efekti ovog procesa bili su ogranieni delovanjem
hrvatske nacionalne i katolike konfesionalne propagande, koja je Bunjevce nastojala da privue i zadri u sferi razvoja hrvatske nacije. Efekti
obrazovanja, zanemarivanja etnikog identiteta i kulture Bunjevaca,
utapanja bunjevakog stanovnitva u urbano okruenje kao manjinske
zajednice, efekti banalnog nacionalizma i, posebno, relativizacija etnikih / nacionalnih specifinosti u periodu jugoslovenstva, doveli su do
sadanje jezike integracije veine Bunjevaca u srpski kulturni ambijent
(prema popisu stanovnitva Srbije 2002. godine 58,7% Bunjevaca i
63,9% nacionalno izjanjenih Hrvata u Vojvodini deklarisalo je da im je
srpski jezik maternji jezik). To su znaci daleko odmaklog procesa prirodne asimilacije Bunjevaca u kulturno okruenje veinske nacije.
33

Hrvatizacija Bunjevaca zapoela je uporedo sa buenjem i ekspanzijom
hrvatskog nacionalizma, i odnosila se na celinu bunjevakog naroda u
Ugarskoj i, u kasnijoj Kraljevini SHS i svim jugoslovenskim dravama,
do aktuelne srpske nacionalne drave, kao i na nemaarizovane Bunjevce u Maarskoj. Ovaj pravac akulturacije delovao je na kljune elemente etnikog identiteta Bunjevaca: na primordijalistiki pojmljeno
poreklo, neposredno izvodei etnogenezu Bunjevaca od izvornih StaroHrvata (lokalizacija pra-postojbine Bunjevaca u Crvenoj Hrvatskoj), na
ikavski govor i na celokupnu narodnu kulturu (odevanje, muzika, pesme,
obiaji, ishrana, i dr.). Elitna hrvatska kultura, knjievnost, muziko i
likovno stvaralatvo, nastalo pod uticajem hrvatskog nacionalizma,
ukljuujui stvaralatvo bunjevakih autora inspirisanih hrvatskom
nacionalnom ideologijom, identifikovana je i kao batina Bunjevaca
(podunavskih, bakih Hrvata) (Sekuli, A.,1989, 1996.). Baki Bunjevci
su, ovim postupkom podvrgnuti asimilaciji u hrvatski narod kao njegova
subetnija. U novijim istorijskim istraivanjima hrvatskih autora ovaj
postupak biva kritiki dekonstruisan (Budak, N. 1994; ari, M. 2008).
Faktori absorbovanja Bunjevaca u nastajue nacionalne drave
Opisani metodi akulturacije primenjivani su radi obuhvatanja etniciteta,
malih naroda, zateenih na politiki kontrolisanoj dravnoj teritoriji, u
nastajuu naciju-dravu. Prihvatanje strategije akulturacije, kao temeljnijeg ali dugoronijeg procesa absorbovanja ma-njinskih etniciteta u nastajuu naciju-dravu, moe se dovesti u vezu sa nekoliko faktora.
1) Opti, strukturalni faktor odnosi se na etniku neutralizaciju i asimilaciju manjinske inteligencije kao cenu ulaska njenih pripadnika u
strukture vladajue klase-nacije. Kad je re o Bunjevcima, taj faktor je
prisutan u strategijama stvaranja nacija od 19. veka do danas, ali se on
moe konstatovati jo tokom 17. veka, u prapostojbini (dolina Neretve
tokom kandijskog rata 1645.-1669.) i u dalmatinsko-hrvatskoj etapi migracija Bunjevaca (na Tromei habzburkog, mletakog i otomanskog
uticaja). Dodeljivanjem feudalnih privilegija, naslednih titula vlakim/
morlakim/ bunjevakim prvacima (knezovima, vojvodama, serdarima)
od strane Mleana, Habzburga, Osmanlija, stvaran je oslonac za uspo34

stavljanje podanikog statusa plemena na ijem elu su ovi prvaci
funkcionisali. Hrvatsko plemstvo je nastojalo da obezbedi naseljavanje
Vlaha / Bunjevaca na svojim planinskim posedima iz ekonomskog
razloga ali, kao i dalmatinski gradovi, hrvatska i vlaka / bunjevaka
populacija u kontinentalnoj Dalmaciji i Hrvatskoj (Cetinskoj krajini, Lici
i Krbavi, zapadnoj Slavoniji) ostajale su etniki razdvojene, bez
uspostavljanja rodbinskih veza. Razloge ove etnike distance izmeu
Hrvata i Vlaha / Bunjevaca, istraivai (Bidermann, 1893) nalaze u
stalekoj zatvorenosti Hrvata organizovanih od doseljenja na prostor
zapadnog Balkana kao vojnikih zadruga, sa ugledom ratnike elite i sa
ouvanom politikom strukturom (biranje banova, feudalni Sabor,
dravnost priznata od strane vizantijskih, gotskih, ugarskih i habzburkih
dinastija kao i od strane poglavara Rimokatolike crkve). Hrvatizacija
nehrvatskih etniciteta rimokatolike veroispovesti na teritoriji savremenih hrvatskih zemalja (D.Mandi, 1973), novija je pojava, povezana sa
poecima stvaranja hrvatske nacije.
2) Kolonizacija seljako-zemljoradnikog stanovnitva radi promene
etnike strukture june Bake / Vojvodine u korist dravotvornog naroda
(Srba, Maara) i stvaranja etnike meavine dravotvorne nacije, kao
veinske, sa drugim etnicitetima, kako bi se ubrzala akulturacija i
onemoguio demokratski uticaj lokalnog veinskog stanovnitva (Bunjevaca, Srba, Maara). Tokom maarske dominacije Bakom 19411944. godine, obavljena je kolonizacija Sekelja iz karpatskog bazena,
preseljavanje maarskih bezemljaa znaajnih za formiranje klase
biroa-najamnika na imanjima maarskih latifundista. Istovremeno,
maarske vlasti su preduzele iseljavanje srpskog stanovnitva iz Bake,
posebno kolonista nakon prvog svetskog rata.
Srpska kolonizacija Vojvodine bila je orijentisana na stvaranje inokosnih
seljakih zemljoposeda (posle 1919. godine kao i nakon 1945. godine).
Srpski nacionalni interes promene etnike strukture Vojvodine proisticao
je iz injenice da sve do 1945. godine Srbi u Vojvodini nisu veinsko
stanovnitvo. Iseljavanjem 1945-1948. Nemaca i, delimino, Maara, i
doseljavanjem kolonista, preteno Srba i delom Crnogorca, neznatno
Hrvata, stvoren je uslov srpskog demokratskog upravljanja razvojem
Vojvodine. Ostvarivanje tog srpskog nacionalnog interesa, istovremeno
35

je, kada je re o Bunjevcima, na severu Bake smanjen njihov relativni
demografski udeo a, s tim, i njihov politiki znaaj u Subotici kao bunjevakoj prestonici.
Kolonizacija Hrvata u Vojvodini tokom 1941-1944. u Sremu (pod
kontrolom NDH) bila je aspekt strategije jaanja hrvatskog nacionalnog
uticaja u Sremu. Nakon 1944. godine, efekti ove kolonizacije su smanjeni. Izmeu 1945. i 2011. godine tekla su manja naseljavanja Hrvata u
Vojvodinu, prvenstveno pripadnika obrazovanog sloja-inteligencije (nastavak meuratne radievske strategije jaanja hrvatskog uticaja u Subotici i Somboru) (M. Bara,sine anno) ali i spontanih ekonomskih migranata. Iseljavanje stanovnitva iz Vojvodine u Hrvatsku, izmeu 1990.
i 2000. godine, dostiglo je, prema hrvatskim izvorima, 30 hiljada
stanovnika hrvatske denominacije.
3) Politika instrumentalizacija bakih Bunjevaca od vladajuih elita
koriena je u prelomnim istorijskim etapama nacionalnih konfrontacija.
Mogu se identifikovati tri takve istorijske situacije. Prva je u vreme krize
vlasti / politikog sistema Austro-Ugarske krajem Prvog svetskog rata i
utvrivanja granica Maarske na osnovu Trianonskog sporazuma. Druga je proizala iz narastajue politike krize krajem Drugog svetskog
rata, kada se takoe oekivalo novo razgranienje Maarske sa Jugoslavijom. Neizvesnost ishoda Drugog svetskog rata, navela je Hortijev
reim da pridobije bake Bunjevce kako bi posluili kao politiki faktor
sklon zadravanju dela Bajskog trougla u granicama Maarske. Trea
istorijska situacija nastala je uoi raspada Jugoslavije (1989.-1992.),
kada je Miloevieva strategija okupljanja svih Srba u jednoj dravi
sadravala potencijalnu opasnost za realizaciju tog projekta na severu
Bake (mogua meunarodna intervencija u korist maarske populacije).
U opisanim situacijama vladajue elite su, radi sopstvenih interesa,
pruale Bunjevcima mogunost kontrolisanog politikog izraavanja i
organizovanja. U takvim okolnostima meu Bunjevcima su dolazile do
izraaja proreimske politike struje; u prva dva sluaja promaarske a u
poslednjem sluaju prosrpske. U okolnostima krize nacionalnogdravnog suvereniteta Maarske nad sredinjom Bakom (Bajski trougao), autohtonost Bunjevaca postaje potencijalno znaajan faktor
36

ouvanja maarskih nacionalnih interesa. Preplitanje nacionalnih interesa Maarske i Hrvatske na tlu Bake, bio je motiv da maarska
politika elita potrai oslonac u autohtonim tenjama Bunjevaca, nasuprot hrvatskoj nacionalnoj orijentaciji u tom stanovnitvu. Ova politika
instrumentalizacija autohtonosti Bunjevaca nije dala, u oba istorijske
situacije, oekivani rezultat.
Najnovija situacija se razlikuje od prethodnih. Srpski nacionalni interes
ouvanja suvereniteta nad severom Bake mogao je da se osloni na autohtonost Bunjevaca tek nakon uklanjanja zabrane nacionalnog izraavanja Bunjevaca iz 1945. godine. Uklanjanje te zabrane srpska vlada
je uinila de facto 1990. godine na zahtev bunjevako-okake delegacije. Trebalo je da prou skoro dve decenije dok status Bunjevaca, kao
nacionalne manjine, nije pravno regulisan potvrivanjem Statuta AP
Vojvodine na Skuptini Republike Srbije 30. novembra 2009. godine.
Sticanjem statusa nacionalne manjine, ravnopravne sa veinskim
narodom i drugim nacionalnm manjinama, baki Bunjevci su otpoeli
svoju nacionalnu obnovu, doprinosei realizaciji multietnike, multikulturne zajednice u AP Vojvodini. To je vaan doprinos proevropskoj legitimaciji Republike Srbije u nastojanjima da postigne integraciju u
Evropsku Uniju. Ova revitalizacija autohtonosti bakih Bunjevaca,
mogua je u ovim izmenjenim istorijskim okolnostima i doprinos je
pomenutom procesu evropske integracije Srbije. Takav efekt dehrvatizacije dela bakih Bunjevaca nije dovoljno cenjen u proevropskoj
politikoj eliti Srbije / Vojvodine zahvaljujui i kritici nacionalne rehabilitacije bakih Bunjevaca, od strane politike elite hrvatske nacionalne
manjine u Vojvodini (predstavnika dela bunjevakog etnikog korpusa
koji je ukljuen u hrvatsku nacionalnost).
Politika instrumentalizacija Bunjevaca ne odnosi se samo na bake
Bunjevce, nego se takav odnos moe zapaziti takoe od strane hrvatske
nacionalne elite prema hrvatskom stanovnitvu sa istorijskih bunjevakih podruja zapadne Hercegovine (Raspudi, N., 2009.).
Drei se naeg predmeta bakih Bunjevaca, prethodno adresirani
problem moe se saeto formulisati u dva istraivaka pitanja: (1) Moe
li etnika grupa bakih Bunjevaca da opstane, da prestane da bude mali
37

ugroeni narod, koristei mogunosti steene dobijanjem statusa
ravnopravne nacionalne manjine u Srbiji / Vojvodini? (2) Koje promene
su neophodne, da bi baki Bunjevci ostvarili odrivi nacionalni razvoj?
Ova pitanja orijentiu empirijsku analizu koja treba da pokae prirodu i
razmere ugroenosti ove etnike manjine u Srbiji.
Metod empirijske analize Bunjevaca
Konkretno empirijsko socioloko istraivanje etnike manjine Bunjevaca
pretpostavlja formulisanje teorijskog modela nacionalnog razvoja kao
procesa izlaska etnike manjine iz njenog poloaja ugroenog malog
naroda. Takav model moe posluiti kao okvir empirijskog testiranja
istraivakih hipoteza izvedenih iz prethodno postavljenih istraivakih
pitanja.
Pristupajui istraivanju koje je rezultiralo nalazima i zakljucima ove
studije, oslonili smo se na koncept malih naroda i njegovu operacionalizaciju primerenu empirijskoj analizi raspoloivih podataka o Bunjevcima.
Termin mali narodi iskovao je eki pisac Milan Kundera, da bi oznaio zajednice koje nemaju oseanje veite prolosti i budunosti. Prema Urielu Abulofu, mali narodi su etnike zajednice koje karakterie
trajna i duboko ukorenjena neizvesnost u pogledu njihove sopstvene
egzistencije. U dananje vreme, mali narodi sumnjaju u validnost
svog, u prolosti izgraenog etnikog identiteta, i u ostvarljivost svoje
nacionalne samouprave (national polity) u budunosti. (Abulof, U.
2009).
Za pristup empirijskom istraivanju koristili smo kriterije za identifikovanje malih ugroenih naroda razvijene od strane estonskih istraivaa
Lauri Vahtre i Jri Viikberg (1991). Ovi kriteriji identifikacije malog
ugroenog naroda su: (a) jo nisu iezli; (b) njihovo glavno podruje
naseljenosti je na teritoriji jedne drave (izgraene od strane drugog naroda, a njihovi delovi mogu biti podeljeni na vie administrativnih podruja - drava); (c) iji broj je ispod 30 hiljada; (d) od kojih manje od
38

70% govori svoj maternji jezik; (e) koji ine manjinu na svojoj
zaviajnoj teritoriji; (f) ija naseljenost je rasejana pre nego kompaktna;
(g) koji nemaju kole, literaturu ili medije na svom svakodnevnom govoru.
Za empirijsku analizu bakih Bunjevaca koristili smo raspoloive podatke popisa stanovnitva Srbije i, delom, popisa stanovnitva AustroUgarske (za 1910 godinu). Rezultati analize publikovani su u Bunjevakim novinama (2009). Izlaganje i diskusija ovog empirijskog
istraivanja, data u nastavku, oslanja se na teorijski model koji smo konstruisali imajui u vidu saznanja o istorijatu bakih Bunjevaca i o rezultatima drugih istraivaa Bunjevaca.
Baki Bunjevci - mali ugroeni narod
Ova studija je pola od pretpostavke da je opstanak etnike manjine
Bunjevaca ugroen ukoliko se ne postigne njihov nacionalni razvoj. Empirijskom analizom raspoloivih podataka, na bazi Vahtre-Viikbergovog modela identifikovanja malih ugroenih naroda, pokazali smo da
baki Bunjevci spadaju u kategoriju takvih, malih ugroenih naroda.
Pokazali smo, takoe, koji faktori ugroavaju egzistenciju i etniki identitet bakih Bunjevaca. Na osnovu rezultata ove empirijske analize, utvrdili smo da su kljuni egzogeni faktori u modelu odrivog nacionalnog
razvoja Bunjevaca, procesi izgradnje okruujuih nacija-drava: Maara,
Srba, Hrvata kao i Evropska unija. Kao glavni endogeni faktori opstanka
i razvoja etnike manjine Bunjevaca identifikovani su: inteligencija
obrazovanje, govorna zajednica jezik, kultura identitet, javnost
informisanje, politika autonomija, ekonomija preduzetnitvo. Kriterijska varijabla zahteva posebno teorijsko i metodoloko utemeljenje, jer
ona treba da meri nacionalni razvoj etnike manjine Bunjevaca. Povezanost navedenih faktora nacionalnog razvoja Bunjevaca predstavljena je sledeim teorijskim modelom.
39

Slika 1 Teorijski model nacionalnog razvoja etnike manjine
Bunjevaca
Izmeu egzogenih faktora postoje korelacije, to smo zapazili tragajui

za faktorima ometenog nacionalnog razvoja bakih Bunjevaca. Zapazili
smo da izmeu tri nacije-drave, tokom njihovog nastajanja i razvoja,
postoje napetosti i negativni korelacioni odnosi. Takve istorijske situacije su delovale ometajui nacionalni razvoj Bunjevaca. U najnovije vreme
se zapaaju kooperacije drava-nacija koje se uzajamno podravaju
titei reciprono svoje nacionalne manjine na raun Bunjevaca iji
razvoj je ometan (neuspele narodne inicijative Bunjevaca u Maarskoj
za dobijanje statusa nacionalne manjine razliite od hrvatske manjine;
takoe nastojanja politikih aktera hrvatske nacionalne manjine u Srbiji
da onemogue nacionalni razvoj vojvoanskih Bunjevaca). Poseban je
sluaj ostvarivanja statusa ravnopravne nacionalne manjine Bunjevaca u
Vojvodini, koji se moe dovesti u vezu sa nastojanjima politike elite
ove drave-nacije da postigne lanstvo u Evropskoj uniji. Ovde se postavlja optije pitanje o Evropskoj uniji i integracionim procesima u njoj,
kao egzogenom faktoru koji pozitivno doprinosi ansama nacionalnog
razvoja etnikih manjina, u emu i bakih Bunjevaca. Ovaj odnos
zahteva dodatna istraivanja, pogotovo nakon statusnog zakona usvojenog od strane parlamenta Republike Maarske (Ieda, Osamu (ed.),
2006; Kntor, Zoltn (ed.), 2004).
40

Endogeni faktori su u gornjem modelu naznaeni i njihova dalja operacionalizacija predstoji. Navedenih est dimenzija nacionalnosti Bunjevaca opisuju zrelu pojavu, etniku manjinu kao celovito razvijenu
nacionalnu zajednicu. Pod navedenim dimenzijama modela podrazumevamo: razvijeni sloj inteligencije koji se obrazuje, do srednjokolskog
nivoa, u specifinom kolskom sistemu, a nakon toga stie akademsko
obrazovanje, ne gubei kontakt sa svojom nacionalnom zajednicom;
razvijenu govornu zajednicu, kojoj pripada preko 70% Bunjevaca, koji
se svako-dnevno koriste stadardizovanim bunjevakim jezikom;
vieslojnu nacionalnu kulturu, od tradicionalnog folklora, do visoke
kulture konkurentne na svetskom nivou knjievnog, likovnog, muzikog
i dr. stvaralatva; javnost postojanja, rada i stvaralatva bunjevake
nacionalne zajednice prisutne svakodnevno u sistemu informisanja, ne
samo u medijima interno-etnikog nego i nacionalnog i meunarodnog
pokrivanja; politiko organizovanje bunjevake zajednice koje
obezbeuje autonomiju u voenju njenih poslova, ukljuujui
meunarodni aspekt nacionalnog razvoja; ekonomska politika, realan
uticaj na regionalni razvoj bitan za bunjevaku zajednicu i stvaranje
nadgradnje za etniki podrano preduzetnitvo. Informaciona i
ekonomska povezanost ovih dimenzija, razraenih na empirijske varijable, zahteva dalje istraivanje.
Kriterijska varijabla mora da obuhvati i izrazi varijabilitet predmeta koji
u ovoj studiji stavljamo u fokus interesovanja. Ona, stoga, mora da bude
viedimenzionalna i sposobna da meri kontinuum iji su ekstremi: indikatori nacionalnog razvoja, s jedne, i indikatori etnike stagnacije / disolucije (asimilacija od strane egzogenih faktora, anomija, itd.), s druge
strane. Ovako opisani teorijski model odrivog nacionalnog razvoja etnike manjine bakih Bunjevaca, namenjen je jasnom sagledavanju
istraivake hipoteze kojom smo se rukovodili.
Iz nalaza naeg ranijeg istraivanja (Bunjevake novine, 2009), oslanjajui se na formulisani teorijski model, moemo izvesti odgovore na naa
istraivaka pitanja: (1) Moe li etnika grupa bakih Bunjevaca da
opstane, da prestane da bude mali ugroeni narod, koristei mogunosti
steene dobijanjem statusa ravnopravne nacionalne manjine u Srbiji /
41

Vojvodini? (2) Koje promene su neophodne, da bi baki Bunjevci ostvarili odrivi nacionalni razvoj?
Bakim Bunjevcima je, dobijanjem statusa nacionalne manjine u Srbiji /
Vojvodini, pruena ansa za izlazak iz situacije malog ugroenog naroda. Od est Vahtre-Viikberg kriterija identifikovanja malog ugroenog
naroda, samo u jednom podruju zapaaju se poetni rezultati. Re je o
otklanjanju nerazvijenosti institucija nacionalno orijentisanih Bunjevaca
koja predstavlja prepreku ouvanja i razvoja njihovog nacionalnog identiteta. Jedino na ovom podruju svoje nadlenosti, Nacionalni savet
nacionalne manjine Bunjevaca, u Vojvodini pokazuje elementarne rezultate: stvaranje uslova uvoenja nastave Bunjevakog govora sa elementima nacionalne kulture u svih osam razreda osnovne kole u subotikoj i somborskoj optini (kolske 2011/2012 godine ukupno 300 polaznika), poveanja satnice emitovanja radio programa na bunjevakoj
ikavici (radio Subotica i radio Sombor), izdavaka delatnost sa perspektivom prerastanja Bunjevakih novina od mesenika u nedeljno izdanje, finansijska pomo odranju bunjevakih kulturno-umetnikih
drutava i udruenja graana. Nacionalni savet jo nije uspeo da
obezbedi saglasnost i finansiranje neophodnih kulturnih i obrazovnih
institucija (Zavod za kulturu Bunjevaca, Obrazovni centar) kao i finansiranje projekta standardizacije bunjevakog jezika.
Izvan nadlenosti Nacionalnog saveta Bunjevaca su procesi koji bunjevaki narod ine ugroenom etnikom manjinom u Srbiji:
(a) Proces iezavanja, depopulacije bakih Bunjevaca u Srbiji i u
Maarskoj, nije zaustavljen. I dalje se nastavlja depopulacija obe komponente bunjevakog naroda - nacionalno orijentisanih Bunjevaca i bunjevakih Hrvata.
Ometanje nacionalnog razvoja Bunjevaca, od strane nacionalno
samokategorisanih bunjevakih Hrvata, spreava ranije nacionalno
neizjanjene Hrvate da se izjasne kao Bunjevci (verovatno i da se ponovo nacionalno izjasne kao Hrvati). Ambivalentan odnos srpske politike
elite prema Bunjevcima stvara deprimirajuu klimu, kako kod Bunjevaca okrenutih samostalnom nacionalnom razvoju, tako i kod
42

hrvatske nacionalne manjine, koja oekuje dravnu intervenciju protiv
nacionalne obnove bunjevake zajednice, koju doivljava kao diverziju
antihrvatskih, konzervativnih snaga srpskog nacionalizma. U Maarskoj
priznata
Slika 2 - Demografske i razvojne etape Bunjevaca / Hrvata u Austrijskoj
i Austro-Ugarskoj Monarhiji, Maarskoj i Jugoslaviji / Srbiji (Vovodini)
Napomena: 1-Bunjevaka populacija do nacionalne fragmentacije (od doseljenja do maarizacije), 2- Zajednica nacionalno izjanjenih Hrvata bunjevakog
etnikog porekla u Vojvodini, 3- Populacija Bunjevaca u Vojvodini izjanjenih
kao posebna nacionalnost, 4- Populacija maarskih bunjevakih Hrvata (deo
priznate hrvatske nacionalne manjine), 5- Populacija Bunjevaca i okaca u
Maarskoj (nepriznata nacionalna manjina, 6-Ukupna populacija vojvoanskih
Hrvata, 7- Hrvatska nacionalna zajednice u Maarskoj - obuhvata nepriznate
Bunjevce i populaciju bunjevakih i ostalih Hrvata koje je maarska drava
priznala kao nacionalnu manjinu.
43

nacionalna manjina Hrvata takoe ometa nastojanje Bunjevaca nasilno
kategorisanih kao Hrvata, da ostvare pravo na izjanjavanje i nacionalni
razvoj kao bunjevake manjinske zajednice. Sa strane srpskih vlasti ova
inicijativa Bunjevaca u Maarskoj dosada nije dobila podrku.
(b) Depopulacija stanovnitva se nastavlja (u poslednjoj deceniji smanjivanje u subotikoj optini za 5% i u somborskoj optini za 12%), u
tome verovatno i bunjevakog stanovnitva. Nacionalno orijentisano
bunjevako stanovnitvo u celokupnom Bajskom trouglu, zaviaju
bakih Bunjevaca, opada ispod granice demografske ugroenosti od 30
hiljada osoba.
(c) Govorna zajednica Bunjevaca je ispod 70%, i kada se obuhvate obe
komponente bunjevake populacije (nacionalno orijentisani Bunjevci i
bunjevaki Hrvati). Pohaanje izborne nastave Bunjevakog govora sa
elementima nacionalne kulture, u kolskoj 2010/2011 godini dostie
11% odgovarajue uenike populacije. To je srazmerno udelu govornika bunjevake ikavice u ukupnom bunjevakom stanovnitvu. Ovi
rezultati aktivnosti preduzetih nasuprot nestajanju bunjevake govorne
zajednice i dalje ne otklanjaju izglede iezavanja ove zajednice do kraja
tekueg veka.
(d) U svom zaviaju, Bajskom trouglu, Bunjevci obe nacionalne orijentacije zajedno, imaju manjinski status (17,83%) u ukupnom stanovnitvu subotike i somborske optine, iako je u tom podruju koncetrisano 95% svih Bunjevaca u Srbiji. U maarskom delu Bajskog trokuta
(sadanje optine Baja i Baalma) od ukupno 93.104 stanovnika oko
8.500 ili 9,13% predstavlja bunjevaku populaciju koja je dala podrku
narodnoj inicijativi za sticanje statusa nacionalne manjine. Etniki
meoviti sastav stanovnitva ubrzava prirodnu asimilaciju (meoviti
brakovi, multietniko druenje adolescenata, i sl.).
(e) Bunjevci su naseljeni na geografski kompaktnom prostoru Bajskog
trougla ali postojanje dravne granice Srbije i Maarske ima efekt dijaspore, oteanih kontakata izmeu dva dela ovog naroda.
44

Slika 3 Dugoroni trendovi rasta stanovnitva dvadeset bunjevakih
naselja u Vojvodini, 1948-2002.
Napomena: U poslidnjoj dekadi 2002-2012 samo Kelebija nije imala

smanjenje stanovnitva
Odgovor na drugo istraivako pitanje odnosi se na skup endogenih
faktora naznaenih u gornjem modelu. Oslanjajui se na taj model,
moemo signalizovati mogue promene u institucionalnoj sferi.
1. Meu prvim merama podrke nacionalnom razvoju bakih Bunjevaca
potrebna je reforma obrazovnog sistema, pruanje mogunosti kolovanja bunjevake inteligencije na nain na koji takvo kolovanje, ve decenijama, postoji kod vojvoanskih Slovaka (slovaka osnovna kola i
45

gimnazija). To je i preporuka Evropske unije u analizi manjinskih prava
i obrazovanja bunjevake nacionalne zajednice u Republici Srbiji.
2. Pomo naunih institucija Srbije u dovoenju standardizacije bunjevakog jezika do oekivanog ishoda (miljenje jezikih eksperata EU
i ratifikacija jezika kao zvaninog u Srbiji).
3. Razgranienje kulturne batine Bunjevaca i Hrvata. Otklanjanje sadanje potpune negacije svih vidova bunjevake batine putem njenog
tretiranja kao iskljuivo hrvatske batine. Otklanjanje istoriografskih
konstrukcija o poreklu Bunjevaca i mehanikog prenoenja ishoda integracije bunjevakog etniciteta u hrvatsku naciju, zateenog na teritoriji
na kojoj je stvorena savremena hrvatska drava, na bake Bunjevce. Neophodno je poimanje pred-hrvatske bunjevake kulture kao tekovine
razvoja Bunjevaca, a poetak razlikovanja kulture Bunjevaca i kulture
Hrvata (iji deo su kroatizovani baki Bunjevci) od momenta poinjanja
hrvatskog nacionalnog pokreta tokom 19. veka.
4. Izlazak bakih Bunjevaca iz anonimnosti i pruanje uslova njihove
medijske promocije na nain koji im prua ansu za konkurenciju
kvaliteta, doprinosa nacionalnoj kulturi Srbije i afirmaciju stvaralatva
bunjevakih autora u meunarodnoj kulturnoj razmeni. Anonimnost je
drutvena i kulturna smrt malih naroda.
5. Stvaranje uslova uea bunjevake nacionalne manjine u parlamentarnom i drugom politikom ivotu Srbije. Posebni znaaj kulturne autonomije Bunjevaca u subotikoj i somborskoj optini (na nivou lokalnih
zajednica i optine) ne moe se zanemariti.
6. Podrka etnikom preduzetnitvu, zadrugarstvu, inovativnosti
zasluuje posebnu panju. Podrka Vlade AP Vojvodine srpskoj nacionalnoj manjini u Hrvatskoj osnivanjem posebne etnike razvojne banke,
moe posluiti kao model za izvlaenje Bunjevaca iz egzistencijalnih
tekoa nagomilanih tokom poslednja dva veka njihovog osporavanja i
marginalizacije.
Lista promena nije iscrpna niti su poznate povezanosti izmeu naznaenih endogenih faktora odrivog nacionalnog razvoja bakih Bunjevaca.
46

Zakljuak
Iz gornjih nalaza nae analize na prvo istraivako pitanje mogu je odgovor: koristei mogunosti steene dobijanjem statusa ravnopravne
nacionalne manjine u Srbiji / Vojvodini (delovanje Nacionalnog saveta
nacionalne manjine Bunjevaca), etnika manjina bakih Bunjevaca nije
u stanju da rei problem svog opstanka, i da prestane da bude mali
ugroeni narod. Bunjevci su tokom poluvekovnog perioda zabrane
javnog izraavanja i izolacije, zaostali u razvoju iza tzv. starih nacionalnih manjina u Vojvodini. I pored ovog nesumnjivog zaostajanja u
razvoju, Bunjevci su i dalje tretirani po jednakim kriterijima finansiranja, obezbeivanja smetajnih i drugih uslova kulturne i demokratske
aktivnosti. Osim toga, politike strukture nacionalne manjine Hrvata u
Vojvodini, daleko snanije, finansijski podrane od svoje matine drave
Hrvatske, Rimokatolike crkve i od hrvatske dijaspore, ometaju nastojanja bakih Bunjevaca da obnove svoj drutveni poloaj kao
ravnopravne nacionalne zajednice.
Nae istraivanje ometanja nacionalnog razvoja Bunjevaca upuuje na
znaaj aktiviranja faktora koji omoguuju nacionalni razvoj Bunjevaca i,
istovremeno, suzbijaju uticaj faktora koji izazivaju njihovu etniku stagnacija i disoluciju.
Najuticajniji od takvih faktora su gore naznaeni egzogeni faktori: otklanjanje ometajuih delovanja drava-nacija koje imaju neposredni ili
posredni uticaj na opstanak i razvoj bakih Bunjevaca. To se,
prvenstveno, tie promene odnosa Maarske drave prema nastojanjima
tamonjih Bunjevaca da ostvare status nacionalne manjine. Postupak
pred parlamentom, oslonjen na miljenje Maarske akademije nauka
(njenih eksperata za etnike i nacionalne manjine Dobos Balzs TTH
gnes) oslanjao se na argumente i pristup Bunjevcima razvijen od strane
hrvatske nacionalne dravotvorne istoriografije. To se, takoe, odnosi na
tretiranje Bunjevaca od strane Hrvatske. Pristup tom problemu, koji je
nedavno inaugurisao Predsednik Hrvatske dr Ivo Josipovi, prua
mogunost da se odnosi u bunjevakoj zajednici u Vojvodini dovedu u
okvir uzajamnog razumevanja i miroljubive aktivne koegzistencije. Naposletku, prihvatanje Bunjevaca kao nacionalne manjine, koja u Srbiji
47

nalazi domovinu, kao aspekta dugorone strategije srpske nacionalne
drave prema nacionalnim manjinama, bitno je za njihovo sticanje
oseanja sigurne budunosti u srpskoj domovini.
Na drugo istraivako pitanje - koje promene su neophodne, da bi baki
Bunjevci ostvarili odrivi nacionalni razvoj izloeni su uvidi iz aktuelne prakse malobrojnih bunjevakih institucija (prvenstveno Nacionalnog saveta Bunjevaca, Bunjevake matice i Bunjevakog informativnog centra). Ovaj odgovor je radije opominjui nego optimistian.
Otkrivanje empirijskog modela koji omoguuje upravljanje procesom
ovog razvoja, zahteva istraivanje, a pretpostavka za uspeh takvog
poduhvata je stvaranje istraivake institucije sposobne da prati izlazak
Bunjevaca iz poloaja malog ugroenog naroda.
Reference
Abulof, Uriel (2009), Small Peoples: The Existential Uncertainty of

Ethnonational Communities, International Studies Quarterly, Volume
53, Number 1, March 2009 , pp. 227-248(22).
Bara, Mario (sine anno), Pregled povijesti Hrvata u Vojvodini,
http://www.zkvh.org.rs (pristup: 20. 09.2012)
Barics, Dr.Ern, A magyarorszgi horvtok nyelve) Dr. Barics Ern,
Blazsetin Istvn, Frankovics Gyrgy, Sokcsevics Dnes (1998), Magyarorszagi horvatok, Budapest: Krtnc Egyeslet. URL:
http://www.sulinet.hu/oroksegtar/data/magyarorszgi_kisebbsegek/Korta
nc_sorozat/Magyarorszagi_horvatok/index.htm)
Bartolini, Stefano (2006), A Comparative Political Approach to the EU
Formation,
URL:
http://www.arena.uio.no/publications/workingpapers2006/papers/wp06_04.pdf,
Bidermann, H.I. (1893), O etnografiji Dalmacije, 2-go izdanje, Zadar:
Peatnja Ivana Woditzke
48

Budak, N. (1994), Prva stoljea Hrvatske, Hrvatska sveuilina naklada,
Zagreb 1994.
Bunjevaki izdavaki centar (2009), Bunjevake novine, Subotica, Godina V Brojevi 47 do 51 Maj-Septembar 2009. godine
URL:http://www.bunjevci.net/index.php?option=com_content&view=ca
tegory&layout=blog&id=46&Itemid=21
Djuri, Vladimir, Slobodan uri and Saa Kicoev (1995), The Ethnic
Structure of the Population in Vojvodina, The Serbian Questions in The
Balkans, University of Belgrade, publisher - Faculty of Geography, Belgrade 1995.
URL: http://www.rastko.rs/istorija/srbi-balkan/djuriccurcic-kicosev-vojvodina.html (Retrieved 10.03.1012)
Feher, Istvan (1993), Az utolso percben, Budapest
http://www.sulinet.hu/oroksegtar/data/Magyarorszagi_nemzetisegek_kot
etei/ Az_utolso_percben/index.htm
Fine, John V.A. (2009), When Ethnicity did not Matter in the Balkans,
A Study of Identity of Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia and Slavonia
in the Medieval and Early Modern Periods, The University of Michigan
Press).
Historical data for Hungary URL:
http://www.radixhub.com/radixhub/sources/demographic,_ethnic,_religi
ous_and_dwelling_information_of_settlements_in_the_1910_census
(Retrieved 19.03.2012)
URL:
http://kt.lib.pte.hu/cgibin/kt.cgi?konyvtar/kt06042201/0_0_4_pg_540.html
(Retrieved
19.03.2012)
Ieda, Osamu (Editor in chief) (2006), Beyond Sovereignty: From Status
Law to Transnational Citizenship? 21st Century COE Program Slavic
Eurasian Studies No.9, the Slavic Research Center. URL: http://src49

h.slav.hokudai.ac.jp/coe21/publish/no9_ses/contents.html
06.03.2012)
(Retrieved
Jubilarni zbornik ivota i rada SHS 1.XII 1918., Izdanje Matice ivih i
mrtvih SHS 1928.,
Kntor, Zoltn, Balzs Majtnyi, Osamu Ieda, Balzs Vizi, Ivn Halsz
(ed.) (2004), The Hungarian Status Law: Nation Building and/or Minority Protection, 21st Century COE Program Slavic Eurasian Studies No.4,
the
Slavic
Research
Center,
URL:
http://srch.slav.hokudai.ac.jp/coe21/publish/no4_ses/contents.html
(Retrieved
06.03.2012)
Kundera, Milan (1992), Les Testaments Trahis. Paris: Gallimard. (1993,
25) -- Testaments Betrayed, essay in 9 parts, 1992
Kui, K. (2005), Prilog biografiji nekih Kaievih vitezova te podrijetlu stanovnitva njihova kraja, Rad. Zavoda povij. znan. HAZU u Zadru, sv. 47/2005., str. 191224.
Mandi,D.(1973), Crvena Hrvatska (Red Croatia) Chicago-Roma:
ZIRAL
MRDJEN, Snjeana (2002), Narodnost u popisima. Promjenljiva i nestalna kategorija, Stanovnitvo, god. XL, 1-4, 77-103. UDK 312.95(497)
Perunii, Branko. (1958), Postanak i razvitak batina na podruju Subotice od 1686 godine, Srpska akademija nauka, Beograd: Nauno delo
Popis stanovnitva, domainstava i stanova u 2002. STANOVNITVO,
REPUBLIKA SRBIJA, Republiki zavod za statistiku, Beograd, februar
2003. NACIONALNA ILI ETNIKA PRIPADNOST, Podaci po naseljima, KNJIGA 1
Raspudi, Nino (2009). Dokona razmiljanja hercegovakog akademskog gastarbajtera u Zagrebu (I. dio), Naa ognjita, sijeanj-veljaa
2009.
50

http://www.hardomilje.info/index.php?option=com_content&task=view
&id=189.
Raspudi, Nino (2009), U dobru Hrvati u zlu Hercegovci, Naa ognjita
URL: http://dobrici.webnode.com/home/ (Retrieved 18.03.2012)
Sekuli, Ante (1989), Baki Bunjevci i okci, Zagreb : kolska knjiga.
Sekuli, A. (1996), Knjievnost podunavskih Hrvata u XX. stoljeu,
Zagreb.
ARI, M. (2008), Bunjevci u ranome novom vijeku: postanak i razvoj
jedne predmoderne etnije u: ivjeti na Krivom Putu. Sv. I, 15-43, FF
press, Zagreb.
ARI, Marko (2007), Predmoderne etnije u Lici i Krbavi prema popisu iz 1712./14., IDENTITET LIKE: Korijeni i razvitak, knjiga I, str.
326-384,
Tth, gnes: (ed.): National and Ethnic Minorities in Hungary, 19202001
Social Science Monographs, Boulder, Colorado - Altantic Research and
Publications, Highland Lakes, New Jersey, 2005, 635 p. East European
Monographs, No. DCXCVIII.
Unyi, Bernardin (1947), Istorija okaca, Bu-njevaca i franjevaca, Budimpeta: Maarsko bratstvo; izdanje Bnjevaka Matica, Subotica
Vahtre, Lauri and Viikberg, Jri (1991), The Red Book of the Peoples of
the
Russian
Empire,
URL:
http://www.eki.ee/books/
redbook/foreword.shtml)
51
Memoari
Aleksandar Rai
Memoar ko knjievni oblik i njegov znaaj za

Bunjevce
akon osnivanja naeg Udruenja graana Bunjevci u Novom

Sadu, nali smo se prid pitanjom: ime momo doprinit bunjevakoj kulturi, uvanju i razvijanju vridnosti koje ine temelj
identiteta nae male narodne zajednice? Nisu to mogla bit lipa bunjevaka divojaka i momaka kola el muzika, po kojima se danas Bunjevci pridstavljaje u najlipem svitlu svog tradicionalnog stvaralatva.
Malo nas je u naem Udruenju, a i godine nas stigle. Kad smo razmislili
i pogledali se, svatili smo da su sianja, iskustva naeg ditinjstva,
mladosti i sazrivanja, esto daleko od nai bunjevaki korenova, buur
pun dragocinosti. Svatili smo da bi grijota bila kad ta iskustva ne bi pribiluili i ostavili u amanet naoj dici i unucima.
Tako je roena ideja Peata vrimena ko programa nigovanja uspomina, sianja, promiljanja i procinjivanja svega onog ta je u svakom
od nas ostavilo dubok, drag el gorak trag.
A kad se osvrnemo na ovi prohujali ezdest-sedamdest, a za nike i
osamdest godina, uvik nas obuzima tuga i teka uspomina na ieznue
bunjevtvine iz javnog ivota naeg zaviaja, subatikog i somborskog
kraja, pa i cile Vojvodine, Srbije. O kalvariji Bunjevaca u Madarskoj da
i ne divanimo. Ta mrana senka ostavila je na peatu naeg ivotnog
vrimena tamne, izbrazdane tragove, koji se provlae kroz stvaralatvo
savrimeni Bunjevaca.
52

Stvaranjom savrimeni bunjevaki pisaca memoara, bilue se i uvaje
sianja o poslidnji polak vika bunjevake istorije, koju je obiluio taj
nezaslueni, teki peat izoptenja iz javnog ivota.
Memoarski knjievni anr (Creative Non-Fiction) je pogodan za animiranje stariji generacija Bunjevaca, uvara sianja, jel omoguiva
saradnju naratora, oni koji divane o svojim sianjima, i kompetentni
deskriptora sianja, oni koji ta sianja bilue, knjievno obraivaje i
prireivaje za objavljivanje. Na taj nain, mogu se literarno obradit i
publikovat vridne impresije, autorefleksije, analize okolnosti, subjektivna doivljavanja iz vrimena ditinjstva i sazrivanja sadanji stariji generacija Bunjevaca. Brez ove vrste memoarske knjievnosti mlae generacije
pripadnika bunjevakog naroda su osuene da budu ljudi brez sianja i
etnike prolosti. S razvijenom memoaristikom, bunjevaka knjievnost
mo ispuniti svoju ulogu uvanja i podsticanja osavrimenjivanja etnokulturnog identiteta mladi generacija ovog naroda a time se otvara perspektiva kulturne i drutvene revitalizacije Bunjevaca.
Naposlitku, ko cilj naeg nastupanja u javnosti, jeste podsticaj pisanja
memoara med Bunjevcima. Stvaranje istorijske-autobiografske dokumentacije od znaaja je za rekonstrukciju uslova stvaranja, odranja i
razvoja etno-kulturnog identiteta Bunjevaca. elimo pokazat da pisanje
memoara nije nedostina elja nego je umie koje se mo nauit. Nikolko slidei memoarski zapisa, prvenci su njevi autora. Poneeni osianjima i udubljeni u slike dragi ljudi, krajolika, zamiljeni nad znaenjom
davno proli dogaaja, uspili su nam doarat boje i zvuke svog ditinjstva, svoji mladalaki traganja za iezlim bunjevakim identitetom i za
tajnim silama koje su zamrsile konce sudbine Bunjevaca.
Namira nam je da skupimo i objavimo u ovom zborniku, memoare Bunjevaca, i da tako doprinisemo afirmaciji pisaca memoarskog stvaralatva na bunjevakoj ikavici. Publikovanje kvalitetne memoarske
knjievnosti na bunjevakoj ikavici bie i doprinos meunarodnom
priznavanju naeg lipog govora ko jezika, na kojim se nastavlja stvaralatvo Bunjevaca koje su oni razvijali ko batinu svoje vievikovne kulture.
53

Zavravam ovu biluku s porukom: Pomite biluit svoja sianja. Ona
postoje dok nas ima a ostaju za slidea pokolenja kad su poslata na
okean vrimena sauvana u boci kaku pridstavljaje memoari.
54

Peat vrimena
ta je Peat vrimena
eat vrimena su socioloki al lini memoari naeg - sadanjeg vrimena u kojem ive i Bunjevci. Tanije rieno, u kojem se pokuavaje sna i ivit i Bunjevci. ivit onako ko da nije bilo pedesetak
godina mraka, nemogunosti izjanjavanja, generacija i generacija mladi
Bunjevaca (i ne samo nji) koji su se stidili svojeg maternjeg jezika. Potpuna drutvena izolacija, odsustvo ponosa na svoje poriklo - kod velikog
broja.
Tu je i duboka rana bunjevakog porikla koja je donela i podilu med
samim narodom, na nae i vae, na Bunjevce i Bunjevce Hrvate.
Tako slabi, razjedinjeni a nahukani jedni na druge, podiljeni dubokim
jarkom, koji je u pojedinim sluajovima napunjem i s mrnjom, satiremo
i ono malo vridnosti koje su nam ostale. Podiljeni kaskamo za vrimenom u kojem ivimo, neprilagoeni ko Bodlerovi Albatrosi, kadgod
ponosne tice ove ravnice a sad ko nezgrapne tiurine koji nit znadu letit
nit koracat. Izvrgnuti podrugivanjima nalazili smo razliite (svako za
sebe) modalitete socijalne mimikrije, kako bi to manje upadljivi bili
blii onom to se od nas oekivalo a to nismo bili.
55

Peat vrimena ditinjstvo
Kad doemo na ovaj svit postajemo dio neprikidnog lanca nastavljanja

vrste, produetka ivota oni koji su bili prija nas, sa svojim zadatkom
koji triba da ispunimo u ovom ivotu, tako kratkom i brezpovratno prolaznom. Malo je oni koji su to svatili a jo manje oni koji su to svatili na
vrime i imali kada svojim sprovoenjom ivota to ispunit.
Moji mater i otac zagledali su se jedno u drugo za vrime mise u Velikoj
crkvi, di su dolazili salaari, ona iz Male Bosne, on iz ednika.
Ljubav je ozvaniena brakom, i ubrzo posli vinanja krenili su ivit u
varo. Brez veliki kula, otac jel je nije volio, a mater jel joj nisu dali
njezini da dangubi, bili su radnika klasa, mladi Bunjevaca, izgubljeni
med obiajima i kulturom koju nose u sebi a koja njim se svakodnevno
obijala o glavu i pokazivala da su drutveno neprihvatljivi i da se moraje
odre svega to je bunjevako, kako bi bili podobni svojem efu na poslu, kolegama, komijama i ko zna kome sve ne.
Ubrzo su svatili da brez imetka i kule ne mogu nikako ivit, zato su se
okrenili trbuvom za kruvom i oli u Nemaku radit. U to vrime ja sam
bila beba od est miseci, ostavljena na uvanje tatinoj tetki, matoroj
divojki od ezdesetak godina. Bila je to prava salaarska kua u varoi.
Jedan sokak iza Beogradskog puta, a u koari krave, u oboru svinji, po
koji badanj kurunje posijan po avliji, u njezinom donjem dilu kamara
slame i nahereni ardak. ivilo se, za dananje uslove, i vie neg
skromno, zdravo pobono, u crkvu se ilo svaki dan. Teta je sa jo osam
braa i sestara i materom pobigla iz Madarske 1918. godine. O tim danima esto su znali divanit med sobom a kad bi me primetili oma bi divanili holgo (uti). Tako sam kriom naula kako su pobigli poto je
bao umro od jeptike koju je dobio na fronti, kako su tili i Stipana
otirat u katane (najstarijeg sina) pa se moralo biat, kako se tamo nije
smilo bunjevaki divanit jel e tu po lei, kako su oni to su tukli Isusa
metlom uli u Kersku crkvu na konjima...
56

Moji su se posli godinu dana vratili iz Nemake s dosta muke nali poso
u socialistikim fabrikama. Mater je radila po dvi smene, tata po
gradilitima irom Jugoslavije. Tako je moja sudbina opet bila Teta. Od
nje sam krenila i u kulu i ostala sve do razvoda moji roditelja, u mojoj
desetoj godini.
Tek sam pola u prvi razred kad je mamu zvala uiteljica na razgovor.
- Znate Vae dete lepo ui i napreduje, ali ono to je problem i
zbog ega e imati smanjenu ocenu iz srpskohrvatskog je to ona
zna samo bunjevaki.
Mama na to nije kazala nita, pognila je glavu i namrtila se isto onako
ko kad joj je kominca vikala jedared u svai: Salaari, niste vi za
grad! Mama je posli kazala Teti da manje samnom divani bunjevaki a
Teta njoj da dooki ne zna i nee uit pod stare dane.
Nediljom, dok je mama kuvala unu, uvik je sviro mali crveni radio,
piva Zvonko Bogdan, o salaima, konjima, Bunjevcima, a mama bi onako ovla zasukanim rukavom trla suze kriom da je ne vidim. Ni mi je
bilo jasno ta tu ima za plakanje to je grana mala al fina, ni to cura
ima lajer, kad je to ba lipo.
Uslidio je i moj sveani prijem u pijonire. S ponosom sam donela titovku i crvenu maramu kui. Tata je zdravo pobisnio kad je to vidio.
- Jel ti vidi u ta oni dicu tiraje i oblae? bisno je pito mamu.
Mislila sam da e opet bit ko kod tete holgo al divan se nastavio.
- Vidim, ta e, to sad tako svi nose, ne moe nju izdvajat.
Modar bi se i mi tribali ulanit u partiju, ovako nikad neemo
napridovat.
- Ja neu bit crveni, ti zna ta su oni Bunjevcima uradili!
- Nemoj ti meni divanit ta su uradili. Da nisu babi oduzeli oni sto
lanaca zemlje ja danas ne bi morala radit u fabriki od jutra do
57

mraka za koju krajcaru! Al kako emo dicu izvest na put? (u to
vrime rodio se i moj mlai brat)
- Niki sam ja najvie za to to je kazo Marijan, nek ona ie u
duvne, tamo e joj bit najbolje.
- Mani, bojim se uvik kad ode u crkvu da njim nee banit uiteljica, ako je vidi da ie na vernauk oma e bit nevolje. Dodue,
nije ona tamo sama, ima nji jo iz razreda, al ako se okomi na nju
to e malo vridit.
Nauila sam dooki, to bi moja Teta kazla, tako dobro da mi se nikad
ne bi ni otelo da pogriim u kuli kaku bunjevaku ri. Uiteljica nikad
nije banila u crkvu al je znala tano ko sve ie na vernauk i u crkvu.
Razvod moji roditelja utico je, izmed ostalog, i na to da nisam ola u
duvne. Kad je posli razdova popo mami na ispovidi kazo da nema prava
vie se ispovidat, onda je i ona kazala: Nemate ni vi pravo na moju
er.
Peat vrimena - mladost, studije
Ditinjstvo, mladost, pamtim po velikoj oskudici, borbi za ivot, strahu

od ratova, koji su se 90-ti nizali jedan za drugim ko neprikidni erdan.
ovik kad nije kulovan i jo ako je siroma, esto ispadne glupav iako
nije, kazivala je moja mater. Iz tog gorkog iskustva izrodila se njezina
vrsta elja da se ja ikulujem. Od tebe traim nemogue i oekivam da
to ispuni, bile su rii s kojima me je ispratila na studije u Novi Sad.
Studiraju knjievnost uila sam i itala o mnogim narodima i kulturama, al o Bunjevcima nita, sve dok nisam upisala postdiplomske studije.
- Koji je Vam maternji jezik? upitala me je profesorica kad sam joj
odnela svoj pismeni rad o renesansnoj knjievnosti.
58

Prvo je nisam razumila ta me pita, kako koji mi je maternji jezik?!
udila sam se. Neodluno sam joj kazala: Pa bunjevaki, ako se to
rauna kao jezik.
- Ne znam da li se rauna kao jezik, ali Va raspored rei u reenici nije karakteristian za srpski jezik.
Vidi vraga, pomislila sam, ipak je Teta bila u pravu, nisam ni ja skroz
nauila dooki.
- Vi ste Bunjevka?
- Da, kazala sam joj kratko. Iako ni sama nisam bila svisna ta bi
to u stvari tribalo bit. Jel to onaj divan koji sam nauila a nisam
smila divanit, nai obiaji jel togod drugo.
Rade na temi za postdiplomskim studijama svatila sam svu dubinu i
teinu te pripadnosti, otkrivala sam zabaurenu bunjevaku knjievnost,
asopise, kalendare, itav poseban svit o kojem nisam znala nita.
Peat vrimena - zrilost
Pravac u kulovanju uputio me je u pravcu bunjevake nacionalne

zajednice, to je bilo i logino. Konano sam bila posli godina i godina,
opet med svojima.
Na ozbiljnom zadatku da pokaem da se bunjevaki konno rauna ko
jezik, da dica u kulama ue bunjevaki, kau da su Bunjevci s ponosom
i sviu koliko se iza tog bogatstvo krije. Pisma Hej salai, na severu
Bake pratila me je kroz ivot i sad dobro znam zato erez njeni rii
oi zasuze.
59

* Suzana Kujundi Ostoji je roena u Subotici 1969. godine di je
zavrila osnovno i sridnje kulovanje. Studije jugoslovenske knjievnosti
i jezika i magistarske studije zavrila je na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu. Glavna i odgovorna urednica Bunjevaki novina i lista
za dicu Tandrak u Subotici i pridsidnica Izvrnog odbora BNS-a.
60
Aleksandar Rai
Moj bunjevaki krug

Ovaj memoar je odsjaj tuta stvarni likova i dogaaja
u ogledalu pievog sianja (Creative Non-Fiction).
vaj memoar (zabilueno sianje) nije autobiografija. To je samo-
ispitivanje o odnosu izmed mene, tokom sazrivanja i razvoja, i Bunjevaca, bunjevakog okruenja, oni koje sam volio, kojima sam pripado
od roenja, pa se od nji udaljio. (El su se oni od mene udaljili?). Kako se
taj odnos gubio, rasplinjavo u okruenju brez Bunjevaca, da bi, u poslidnjim godinama, ponovo bio uspostavljen.
Ovaj memoar je ispitivanje, autorefleksija o dinamiki/istoriji tog odnosa
- samo-izraavanje i introspekcija.
U ovom memoaru trudim se da osvitlim svoj bunjevaki krug:
1) od diteta bunjevaki roditelja, odraslog u bunjevakoj sridini,
2) priko kulovanja pod nacionalnim imenom Hrvat, brez svaanja o tom
ta hrvatstvo znai, i s osianjom uskraenosti koje utnja o bunjevatvu
izaziva,
3) prihvaanja jugoslovenstva ko prividnog rienja trvenja i razdora koje
nacionalne razlike u naoj sridini sadre, pa do
61

4) ponovnog povratka bunjevatvu, ta je stvar savisti i traganja za korenima sopstvenog identiteta.
Taj krug udaljavanja i vraanja, samoidentifikacije ko Bunjevca, svaku
taciju u njem, nastojim da vratim u sianje i opiem, ne bil nao cilinu
svojeg identiteta, brez koje ovik ostaje nedoreen. Ko biljka iupana iz
korena, ostavljena da uvene.
1. Bunjevako ditinjstvo
Didina kua u Bunjevakim sokaku
Od roenja, tri godine uoi propasti prve Jugoslavije, stajo sam u istoj
kui dvadest godina.
Kua nabijaa. Na lakat. Poslidnja u dugakim Bunjevakim sokaku.
Kua potkrovljena biber cripom.
Podigo je moj dida na svom talu - didovini na koju su se njegovi stari
doselili prije etir ipo vika. Biei prid vojskom sultana Mehmeda
Velianstvenog koja je nadirala kroz Valko varmeu naspram Mohaa
(To je jedno od mogui tolmaenja porikla dida-Ivana Valkova.). Na
desetak lanaca steene zemlje, posadili su vinograd a na najviljim
briuljku metili suvaju.
Kua je bila uorena. or s jedne strane a, s druge, ve su poimale
nepriglidne njive kuruza, ita i cincokreta.
Sokak je bio ko paorski drum. Litnji. Brez kaldrme. Litom praina do
kolina, jel su tudan paori vozili kudelju u oblinju kudeljaru. U zimu,
smrznit aak, dombast, priko kojeg se jedva moglo pri piice.
62
U naem sokaku, odvajkad su stojali Bunjevci i dikoji komija Maar el

Srbin.
U drugoj kui od moje, stajala je familija tetka-Treze. Od njeni unuka,
brae Ferike i mlaeg Pite, nauio sam jo u svojoj etvrtoj godini divanit maarski. To mi je taki olakalo da na maarskom poem u zabavite za vrime Hortija. A i da divanim s maarskim bakom - kuvarom,
ta je, u naoj litnoj kujni, pripravljo ilo za maarske soldate, ta su se
smistili u barakama priko puta nae kue. Na Rajuri. I danas razumim i
mogu divanit, tim mojim ditinjskim maarskim jezikom. Al ve sam
zdravo tuta zaboravio. Ni ni udo. Nisam imo prilike divanit sa
Maarima vie od polak svog ivota.
Med srpskom dicom sam imo zdravo dobrog pajtaa iz komiluka. Jocu.
Lipo smo se sigrali kod njeg. Njegova mama je bila pobona ena. Jo
ko mali deran, Joca je imo oltar pa smo se sigrali liturgije. To je trajalo
niko vrime, pa sam to izgustiro. On je do svoji zrili godina osto pridan
svojoj virskoj sklonosti.
Izmed nas, varoke dice iz Bunjevakog sokaka, i bunjevake dice sa
salaa, koji su poimali ve s druge strane sokaka, nije se osiala razlika.
Dida-Kilencov unuk Joza, ba-Bogdanov sin Alozija i mlaa er Roza,
pa dvi eri komije ba-Antuna, Estera i Katica, roaka Anica, sestre
Dunda i Marija. Sigrali smo se, pa je, ak, na salau dida-Kilenca el ba63

Bogdana, bilo lipi prilika za sigru neg na sokaku el u avlijama. Bae
oko kua, livade u nastavku, velike alosne vrbe uzdu Mostonge, koja
se punila vodom od kasne jeseni do prolia. U zimu se ova rika
zamrzavala, pa je sliuganje po njezinom ledu bilo pravo uivanje. A bio
je tu i mali iskopan ribnjak, na kojem smo nauili plivat.
S dida-Ivanom isprid
upanije posli nediljne
mise u Novoj crkvi
S bakom-kuvarom u
avliji dida-Ivanove
kue
Ne siam se da se, med ovom naom dijom sortom, osiala nika razlika.
Lipo su nas primali u svoju kuu svi roditelji. Svako je govorio svojim
jezikom, a svi smo se meusobno razumili. Moda se ponikad moglo
zapazit da roditelji dicu iz Bunjevakog sokaka ograniavaje u odlasku
"u kuruze", dalje od sokaka, spram salaa.
Na mene se to ogranienje sasvim ritko odnosilo. Moro sam se vratit
kui kad je vrime une i prije smrkavanja. U skromnoj paorskoj kui
dida-Kilenca esto sam ostajo itav dan. Otaleg sam pono uspomine o
pravom salau. S paorskom pei to se loi spolja kurunjom. I s bankom, na kojem se dica uure i griju zajedno sa kunim makom. I sinijom na astalu, iz koje nas troica grabimo drvenim kaikama gance
prilivene zapaprenom zaprkom i prenom isitnjenom slaninom. DidaKilenc je osto udovac, primio je da se brine za unuka, pa se u njegovoj
64

kui bunjevaki obiaji i sveci nisu odravali kako bi to bilo kad bi
kuom upravljala enska ruka.
Al sam, zato, sve bunjevake obiaje imo u svojoj kui.
Oslonac i dobri duv ove kue bila je moja majka-Mara (roena Hajo, od
mame iz familije Budimac). Velika virnica. Kruniarka. Nije proo dan
da nije ila na pecu, u varo, a svakom tom prilikom svraala je u staru
katoliku crkvu Svetog Trojstva na misu. im sam prohodo, majkaMara me je uzimala za ruku i sobom vodila u varo, i u crkvu. To je trajalo do moje dvanajste-trinajste godine. Onda su me ostavili da sam odluim kad u svraat u crkvu. Trajalo je to jo niko vrime. Al sve rie
sam odlazio na mise. kula je ui-nila svoje, a dida me je podro, pa sam
se sasvim oto. Knjiga i nauka su me vie privlaile od vire i crkvenog
ivota.
Majka-Marin rastanak u suzama: kako sam otkrio svoj bunjevaki

mrginj
Jednog dana u rano prolie 45-te majka-Mara se ujtro, ve nigdi oko

sedam sati, opravila u svoje sveano ruvo. iroku crnu suknju na sitne
bile bobe s pregaom, pa koulju od brokata i zimsku rekliju, obula je
svoje crne cipele sa irokom petom, a naposlitku, pokrila je glavu maramom-povezaom i ogrnila se velikom crnom rojtokom maramom.
Tako se ona oblaila otkako sam je pantio. Al ve u to vrime u varoi su
samo starije ene nosile iroke paorske suknje i povezivale se maramom.
Osim nje, samo nikolko ena iz komiluka je jo istrajavalo u takom
oblaenju. Moja mama-Kata se ve od ditinjstva oblaila graanski, nije
savijala konu neg je frizuru dotirivala kod frizerke.
A razlog majkinog sveanog oblaenja bio je poseban.
Teta-Emica, najmlaa majkina sestra, poruila je da majka-Mara doe i
pomogne u pripravljanju sveane une povodom slave mojeg tea-Steve,
65

njezinog ovika. Tea-Steva je bio dobar ovik i osto mi je u najlipoj
uspomini. Rat je proivio u Beogradu, u ilegalnosti. U Sombor su ga
pozvali ko povirljivog i ozbiljnog partiskog funkcionera, da se ukljui u
rad Gradskog narodnooslobodilakog odbora. Dodiljena mu je lipa kua
kod Stanice, sa ajnfortom i velikim gonkom u avliji, ve kake su bile
kue bogatiji somborski Nemaca, koji su pobigli prija dolaska Crvene
Armije i partizana u Sombor.
Sestre Emica i Marija Hajo (oko 1912. g.)
Dok se majka-Mara opravila, mene je mama-Kata takoe pripravila.

Majka me je uzela za ruku, kako je to esto radila i ranije, kad je polazila u varo na pecu i u crkvu. Dida-Ivan je u to vrime radio na Velikom salau kod Sonte na zidanju veliki staja za marvu, pa nas nije isprao, s uobiajenim riima: "Pripaz' Maro, na derana i vrati se na
vrime."
Krenili smo iz nae kue u Bunjevakom sokaku, oma naspram Logora u
Gornjem varou. Otale pa do stanice tribalo je piice skoro sat vrimena.
Kad smo izali na Vojvoansku ulicu lako smo se dokopali sokaka koji
prolazi nuz Park a onda smo ve bili nadomak teta-Emicine kue.
Tokom itavog tog trapaciranja, nismo sustrili nijednu enu s kojom bi
majka-Mara mogla stat i divanit, a to je ona uvik radila, zastajkuju u
divanu i do polak sata. Sad je majka-Mara bila uurbana, malo ta mi je
rekla nuzput, i, kolko pantim, bila je zdravo uzbudita. Bila je rumena u
66

licu, al ne znam dal je to bilo zbog otrog ladnog vitra, koji je duvo itavim putom, el se zajapurila zbog brzog oda, el je, pak, iz nje izbijalo
nestrpljenje i radost to ie na sveanost svojoj voljenoj sestri, koju tuta
godina prija tog nije vidila nit je o njoj nita ula.
Stigli smo. Teta Emicu sam pozdravio sa "Falj'n Is'". Tako me je nauila
majka-Mara i na taj nain dugo sam se javljo u svakoj priliki. Tribalo mi
je nikolko godina da se naviknem javljat sa Dobar dan el Zdravo.
Teta-Emica nas doekala na kapiji i oma odvela u kujnu. To je bilo u
niem, avliskom dilu kue. U onaj vilji, gostinski dio kue, s penderima prama sokaku, nismo zalazili. U sobama tog dila kue, kasnije, oko
vrimena une, doli su gosti na slavu. To su bili roaci tee-Steve. Osim
stariji gostivi, bilo je petoro-estoro dice. A bila je i mezimica tetaEmicina, Buba. Ona je bila najstarije med dicom, lipa curica. Siam se
njezini crveni cipelica i haljine sa kratkim, nabranim rukaviima. Svu tu
dicu sam samo kroz prozor kujne vidio. Sigrali su se u avliji kulice
(ona sigra s nacrtanim brojovima na patosu, priko koji se skakue). To je
bila enska sigra dok su se deranii vijali po avliji. Sva ta dica su se i
ranije viala a mene je majka-Mara prvi put dovela na slavu. Odrasli
nisu marili dal se sva dica drue a ja sam se dro majke-Mare u kujni.
Onda je dolo vrime une. Astal s tanjirima, akonijama i velikom
slavskom sviom, postavljen je u trpezariji u gornjem dilu kue. Za
dicu, u maloj sobi pored trpezarije, pripravljen je poseban manji astal.
Kad je una poela, teta-Ema i jo dvi roake tee-Steve, posluivale su
sveare. Majka-Mara ostala je u kujni. Dovravala je ila. Nije odlazila u
trpezariju. Nisam svao zato je to tako bilo, al sam kasnije skonto, da se
tetka-Emi nije dopadalo ta joj sestra nije opravita u gospodsko ruvo ve
u bunjevako paorsko odilo. Osim tog, meni nisu dali misto za astalom
za dicu. Moj bunjevaki divan ostala dica nisu imala prilike ut pa njim
je to moglo bit smino. Teta-Ema je, valda, mislila da je bolje da me
potedi zadirkivanja, koje sam mogo doivit od ostale dice za malim
astalom.
Majka-Mara je volila divanit sa svakim pa joj samovanje u kujni nije
prijalo. Al, i priko tog je prila. Ni se mogla pomirit sotim ta sam osto s
67

njom u kujni, ta me nisu pozvali na unu za diijim astalom. Pitala je
svoju sestru: Emice, jel si zaboravila anka? Dobila je odgovor:
Maro, za malim astalom je tesno. Narani dete. Evo ima hokla pa mu
pripremi. Izgleda da je taki odgovor moju majka-Maru dokraja uvridio.
Nije vie mogla trpit. Brez rii, sa suzama u oima, opravila se, uzela me
za ruku i brez pozdrava sa sestrom, izvela me iz teta-Emine kue. itavim putom, u povratku naoj kui, nije progovorila ni rii.
Posli, jedno vrime, nisam posiivo teta-Emicu. Posiivo nas tea-Steva.
Dolazio ujak-Aca, mlai sin teta-Eme. Slao je anzac-karte iz Slovenije,
di je bio u vojski. Kasnije, sestre, Emica i Mara, pomirile su se. Kad je
majka-Mara pala u krevet (bolovala je i umrla od srca 1955. godine)
teta-Emica je dolazila da je obie. Na sarani je bila med najalosnijima.
Tako je poelo osipanje moje bunjevake rodbine. Kasnije sam jedno
vrime rado posiivo teta-Emicu. Stajala je na Vojvoanskoj ulici posli
smrti tea-Steve. elila je kupit didinu kuu. Dida je u jednom momentu
pristo al se pridomislio. Sitio se potcinjivanja i podsmiha teta-Emicini,
zbog paorskog ruva majka-Mare i bunjevakog divana, kojim smo u
naoj kui divanili sve dok je majka-Mara bila iva. Ko i ovog rastanka
u suzama.
Dida-Ivanov kotolo: jo jedan bunjevaki mrginj
Posli onog majka-Marinog rastanka u suzama, dida-Ivan nije puno divanio o tom sa svojom enom. Jel nije to bio jedini neprijatni dogaaj sa
majka-Marinom rodbinom.
Trevilo se to nigdi u zimu. Vrime svinjokolja. Majka-Marin mlai brat
Mata-Mister, birta i duandija, imo je obiaj da organizuje bogati
svinjokolj (karbinje). Uivo je da se oko njega okuplja rodbina njegove
ene Roze, Maarice. Teta-Rozini roaci su se obilato koristili na Matin
raun. Karbinje su bile posebna prilika da se dobro narane i ponesu kui
pakete s divenicama, frikim mesom i marama. Dida-Ivan je pratio ta
se u Matinoj kui dogaa pa je ponikad klimo glavom, negoduju zbog
68

iroke ruke s kojom je ujna-Roza darivala, na Matim raun, svoju rodbinu.
Mata je imo spram svoje sestre, moje majke-Mare, bliski odnos povirenja. Od nje je oekivo da mu pomae, pa je i ovom prilikom pozvo da
pomogne oko svinjokolja. Ona je to rado privatila i ve ujitru se nala u
Matnoj kui. Povela je i mene sa sobom, misle da u tamo na diije
drutvo za sigru. Tako je i bilo. Nao sam kod ujaka-Mate Anicu, unuku
majka-Marine mlae sestre Kornele. S njom sam se sigro, i nisam ni
primetio kad su doli ujna-Rozini roaci sa svojom dicom (govorili su
maarski). Svinjokolj je ve bio priveden kraju. Majka-Mara je u kujni
takoe spravila ila za unu koja samo ta nije poela. Pridola rodbima
ujna-Roze se skupila za astalom u trpezariji. Za dicu je postavit poseban
manji astal. Mene i Anicu nisu pozvali za taj diji astal. Una je poela.
Majka-Mara je pomagala ujna-Rozi oko posluivanja gostivi, pa je zaboravila mene i Anicu. Mi smo se i dalje sigrali u stranjoj avliji ujkaMatine kue. Kad se sitila, uzela nas je za ruke i dovela do diijeg astala.
Al tu je bilo tisno jel su predvidili mista samo za dicu ujna-Rozini
roaka. To je moju majka-Maru raalostilo. Naradila se, spravila unu za
toliko gostivi koji su doli na gotov astal. A za njezinog unuka nisu nali
mista za dijim astalom. Nije to mogla podnet. Nabacila je svoju
maramu s rojtama priko lea, uzela me za ruku, i napustila kuu ujakaMate brez pozdrava. Bila je zdravo uzbudita, zajapurila se, i skoro da je
zaplakala.
Dida-Ivan je znao da mu ogor Mata ima svinjokolj. Osio se obaveznim
da doe na unu, jel je znao da mu ena, moja majka-Mara, uestvuje u
poslovima oko svinjokolja. Zato je prija vrimena naputio svoju tamburaku bandu u svatovima u kojima je sviro, da ne bi uvridio ogora Matu. Doo je u Matin bircuz i eko da ga pozovu na unu. Umisto takog
poziva, ujak-Mata je didi dono tanjir s paretom peene digarice, slanine i aom pricera. "Evo, ogore, mali kotolo", reko je Mata svom
ogoru. Dida tako ta nije oekivo, pa se ositio povrien. Uzima svoju
bricu i od svakog pareta peenja s tanjira odsica po jedan zalogaj.
Kota. Popije pricer. Oprata se od svog ogora Mate Mistera i odlazi
svojoj kui. Na taj nain je dida-Ivan pokazo svoju povrienost i brez
veliki rii.
69

Kad je doo kui, zateko je majka-Maru uzbuditu i ponienu. Bio je
bisan i ponien jel je oo kod ogora ne znaju ta se ranije dogodilo s
njegovom enom. Nije to bilo prvi put. Mata-Mister je doo iz Amerike
ko gospodin, s novcima kojima je poo trgovinu i bircuz. Nije u tom bio
uspian jel ga ena, ujna-Roza, osujeivala rasipaju Matino bogatsvo na
svoju rodbinu. Spram svoje sestre, moje majka-Mare, Mata je imo
oekivanja ko kad ga je ona, ko mlaeg brata, pazila i nigovala. Oekivo
je i od ogora Ivana, da mu pomae u ziarskim popravkama. Dida-Ivan
je to prihvao i popuo svojoj eni Mari. Mata se, poputaju ujnaRozi, posebno u vrime madarske vlasti u Somboru, sasvim okrenio
rodbini svoje ene, dok je svoje bunjevake rodove (dvi sestre, Mariju i
Kornelu, udate za Bunjevce) zanemario. Pokazivo je Mata da je ve
uveliko otuen od Bunjevaca koji uvaje svoj bunjevaki identitet. DidaIvan je to osio, pa je i on pristo uvaavat svojeg ogora. Osio se privaren jel je ogora Matu i njegovu enu Rozu, posli njevog povratka iz
Amerike, primio u svoju kuu na kvartir, ne trae dvi-tri godine da ita
plaaje. Kad njim je, u neimatini koja je nastupila za vrime Velike svitske ekonomske krize 1928-29. godine, zatraio da togod plaaje, oni su
se zdravo najidili i od tad je i poelo laenje njevi odnosa. Prihvaanje
gradski, ekonomski pravila ivota, potkopalo je raniju slogu med bunjevakim svitom. Tako su se bunjevake familije, poele udaljavat. Ladnoa koja ji je razdvajala, smetala je bunjevakim rodovima da se zblie
u vrime u kojem su uzajamna podrka i povirenje mogli bit jedini
oslonac u uvanju bunjevatva.
2. kulovanje : Hrvat (Bunjevac)

Bunjevaki sokak
Roen sam i ivio do svoje tree godine u kui dida-Ivana i majkaMarije, u Bunjevakom sokaku u Gornjem Varou, severozapadnom
kvartu Sombora.
70

Prvo ega se od te kue siam, bili su vojnici stare Jugoslavije, koji su u
rano prolie 1941. godine egzercirali po Rajuri (strilitu priko puta didine kue, tamo di je bio arteski bunar). Siam se da sam, side na krilu
vojnika sa ajkaom, divanio pokazuju rukom: Moja kua ima odak.
Al brzo posli tog, poo je rat i onda je doo Uskrs 1941. godine, kojeg
pantim po ljubeznom susritu s madarskim vojnicima. Ba smo svi
dida, majka i mama sidili za uskrnjim frutukom, kad niko zakuca na
vrata gonka. Dida izae a oma posli tog u nau sobu ue niki oficir s
vojnikom koji je dro puku uperitu na nas. Oficir je naredio da svi
izaemo napolje u avliju i poreo nas nuz zid nae kue a isprid nas su,
sa uperitim pukama, stojala tri vojnika. Didi je oficir naredio da oma
ode na tavan i zatvori bude na krovu. (Madarska vojska se bojala da e
na nji s tavana pucat srpski etnici, pa su zato traili da se bude
zaukaje.)
Dida se zadro na tavanu trae ime e zaukat bude. To je poelo
nervirat oficira pa je poo pritit kako e nas sve striljat. Cilo vrime se
eto, od ulaza na listve, koje su vodile na tavan, do nas, onako uplaeni i
uureni jedni do drugi isprid vojniki puaka. Naposlitku se dida pojavio s tavana. Zafaljuju tom ta je znao dobro divanit maarski, uspio se
sporazumit s oficirom pa je maarska kaznena patrola ola. Bilo je to
moje vatreno krtenje za rat koji je prominio ivot u Bunjevakom sokaku koji je ubrzo dobio maarsko ime.
Tako je dolo vrime Horti Mikloa i moj sokak je dobio ime Szeder
utca na maarskom Dudov sokak.
Krajom 1944. godine, posli uspostavljanja nove jugoslovenske vlasti,
mojem sokaku je vraeno njegovo izvorno ime. Al za kratko. Na prolie
1945. godine jednog dana su doli niki majstori s listvama i opet zaminili tablu s imenom naeg sokaka. Skinili su onu sa nazivom Bunjevaka ulica, a metili novu, sa nazivom Ulica Matije Gubca. Ko je
taj Matija bio, nisam znao, sve dok u kuli nisam uo o seljakim bunama protiv feudalaca, i o muenikoj smrti Matije Gubca, voe jednog
takog ustanka u sridnjovikovnoj Hrvatskoj.
71

Ime Bunjevakog sokaka, sve do danas, u Somboru nije vraeno.
Nedavno sam prigledo mape gradova i sela u Bajskom trokutu, koja su
od kraja 17. vika vaila za bunjevaka naselja. Samo u Gari, u Maarskoj, i u Bajmoku, nao sam da postoji Bunjevaki sokak Bunyevaci
utca. U Vojvodini bunjevako ime je izbrisano. Skoro se ne mo na
sokak s bunjevakim imenom. Misto bunjevaki, nai ovdanji imena,
sokaci i kulturne ustanove dobili su hrvatska imena. Osim Matije Gubca
- sve do danas se u naim bunjevakim naseljima mogu na imena Vladimira Nazora, Zrinskog i Frankopana, Augusta Cesarca, Frana Supila...
a ritko imena zasluni Bunjevaca. O tom, kad sam bio dearac u somborskoj osnovnoj kuli i gimnaziji, nisam razmiljo. Siam se da sam se
na vie mista upisivo ko Hrvat (Bunjevac). Niko mi nije prigovaro zbog
tog Bunjevca u zagradi, da je to amian odgovor.
U to vrime nisam znao nita o zabrani izraavanja Bunjevaca i okaca
ko posebni narodnosti i o njevom administrativnom "pokrtavanju"
1945. godine u Hrvate. Imo sam niko nejasno osianje da nita nije na
svom mistu. Sotim da sam Hrvat, susrio sam se samo prilikom
upisivanja u dokumente, kad sam se upisivo u naredni razred u kuli. U
akoj knjiici i svidoanstvu je pisalo da sam, po narodnosti, Hrvat. I
na tom se sve zavravalo. Ko da je to hrvatstvo niki dalek strani svit. Da
nije bilo lekcija o hrvatskoj geografiji, istoriji i o hrvatskim knjievnicima, umisto hrvatskog osianja, zjapila bi praznina pokrivena
etiketom "Hrvat".
O svom hrvatskom pitanju nisam razmiljo sve do studentski dana. Tad
sam nabavio nike knjige o Bunjevcima (J. Erdeljanovi) u kojima je
poriklo Bunjevaca dovedeno u vezu s pokrtavanjom iz pravoslavne u
katoliku viru. Al to ve spada u niko naredno poglavlje ovog memoara.
Za moje stasavanje u ditinjstvu bilo je od vee vanosti sve ta se
dogaalo u mojoj familiji, rodbini i med dicom s kojom sam se sigro.
72

Bunja : poriklo i korenovi Bunjevaca
Poznati somborski pisac Veljko Petrovi napiso je poetkom 20. vika

lipu, tunu i dirljivu pripovitku "Bunja - ovek bez korena". Zafaljuju
toj pripovitki, doivio sam osiaj tiskobe, kajanja i poistoveivanja s
Petrovievim Bunjom. Od tog saosianja poelo je da narasta moje interesovanje za Bunjevce, za ishodita mojeg identiteta. Od tad sam prolazio kroz onaj period sazrivanja koji savrimena nauka, etno-psihologija,
zove Moratorium, priispitivanje, traganje, povratak bunjevakim
korenovima (Jean Phinney).
Nigdi, krajom kulovanja u osmogodinjoj kuli, proito sam ovu
dirljivu i opominjuu pripovitku o Bunjevcima. Kod mene je pripovitka
izazvala pomiana osianja.
Osianje zapostavljenosti, nemoi, izgubljenosti Bunjevaca.
Al, osim ovog tekog i bolnog osianja, kod mene se probudio otpor
nemoi Bunjevaca da se prilagoavaje svitu koji se minja. Zato je Bunja osto ko ukopan na svom salau, ko opinjen na tom paretu zemlje?
Kasnije sam svatio zato.
U vrime kad su se Bunjevci doselili u sadanji svoj zaviaj, zemlja je
bila jedini cigurni koren opstanka (ne raunaju uskoko etovanje o
em pie u istoriji samostana Visovac). Vridnost zemlje za Bunjevce
postala mi je jasna kad sam, u Hercegovini i po Dalmaciji, vidio s koliko
muke seljaci otimaje zemlju od kamenjara. To osianje vridnosti zemlje
Bu-njevci su doneli sa sobom prilikom dolaska u Baku tokom 17. vika.
Na malim njivama raaje zeleni i voe a sotim poslovima bavidu se
ene i stari ljudi. Al od ovi bai nisu se mogle zadovoljit glavne potribe
veliki bunjevaki familija. Glavne njeve potribe, u svojoj prapostojbini
Hercegovini, Bunjevci su podmirivali od josaga. A ovaca i marve mo
imat onoliko koliko familija, rod el pleme osvoji atova - prostrani
panjaka i livada za koenje.
73

Petrovi o Bunji divani ko o oviku brez korena. Na ta on to misli? Pa,
Bunjevci su svoj koren imali vikovima u svojem plemenskom drutvu
niklom na zemlji, na svojim konjima, marvi i ovcama. Njev koren je bila
njeva rodovska povezanost koja svoju snagu crpi iz puno dice, iz ratnike organizacije, sposobne da ji brani od lovaca na roblje, od nasrtljivi
spaija eljni kmetova (hrvatski, osmanliski, avstriski, ...). Nikolko vikova prija dolaska u Baku, ovo drutveno ureenje je uspino istrajavalo i
omoguilo da se slovinska pastirska (vlaka) plemena sauvaje i
meusobno zblie. Tako su i postali Bunjevci ko poseban narod.
U vrime kad je Petrovi piso svoju pripovitku o Bunji, poetkom
dvadestog vika, Bunjevci su bili pritisnuti maarizacijom, brisanjom
njeve kulture, jezika, potiskivanjom na mrginj datanjeg drutva i u
drutvu uvaene kulture.
U to vrime poela je med Bunjevcima hrvatska nacionalna kampanja. U
jednoj pismarici dida-Ivana nao sam, iz tog vrimena, pismu u kojoj
pisac kae:
Mi smo brao hrvatskog
Sinci plemena,
Ne emo se dakle tog
Stidit imena.
Ta na svetu starijeg
Nema roda od naeg,
Nema od hrvatskoga
Roda slavnoga.
Svi to posle slovinsko
Ime dobie,
Svi ti njekad hrvatsko
Ime nosie,
Tad pod ovim imenom
Svim je naim dumanom
Strah i trepet zadavan,
Hrvat je slavan.
74

Bio je to primer tenje da se sav slovinski narod na Balkanu pridstavi ko
da od pantivika pripada hrvatskoj naciji. I sa srpske strane, u to vrime,
do Bunjevaca je dopiro odjek nacionalnog ushienja, naroito nakon
uspinog irenja Srbije na teritorije koje su vikovima ranije pripadale
Osmanskoj carevini (Kosovo, vardarska Makedonija). U didinoj pismarici bilo je nikoliko pisama posveeni ustanku srpskog naroda u Hercegovini 1878. godine, srpskoj dinastiji, al i pisama vani za hrvatski
nacionalni ponos (Lijepa naa). Znailo je to da su Bunjevci u to vrime
traili svoj put u budunost a za nalaenje tog puta nacionalnog
opridilenja (Hrvati, Srbi, el samo Bunjevci) bilo je vano da jasno vide
korenove svojeg porikla. Petrovi je to traenje imo u vidu.
Gimnazija Veljko Petrovi u Somboru
Ko dobar poznavaoc somborski Bunjevaca, koji su od doseljenja krajom

17. vika, bili bliski sa somborskim Srbima, Petrovi je ositio da su njegove bunjevake komije na raskru dva glavna nacionalna okupljanja i
da njim fali jasan pogled na prolost, na poriklo, ko i na budunost, na
kulturne i politike oslonce, u koje se mogu ufat.
itaju tunu pripovitku o Bunji, svatio sam da je Bunjevcima falio jasan pogled na njevo poriklo, da u nedostatku takom pogleda, lutaje,
osiaje se necigurno, trae oslonac u uviravanju oni kojima su decenijama ranije virovali, a to su sveenici, njeva katolika crkva. Dok su u
njoj nalazili podrku, nigovanje virske literature i mise na bunjevakoj
75

ikavici, njevo osianje da mi znamo ko smo mi smo Bunjevci,
prualo njim je oslonac u otporu pokuajima asimilacije u drugaiju kulturu radi uvlaenja u orbitu nacionalnog podvajanja.
Zaotravanje nacionalni razlika, sukobljavanje hrvatskog i srpskog
nacionalizma, koje je narastalo im je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenaca posli 1918. godine, stavilo je Bunjevce na velika iskuenja.
To se pokazalo kroz podvajanje politiki stranaka koje su agitovale med
Bunjevcima (Hrvatska seljaka stranka brae Radi, naspram Srpske
radikalne stranke) i izazvale ideoloka sukobljavanja med njevim intelektualcima.
Kako su na elu javnog, politikog i kulturnog ivota Bunjevaca oduvik
pridnjaili, sa svojim crkvenim autoritetom, obrazovani sveenici, njeva
intelektualna samostalnost el vezanost za stavove usvojene u katolikoj
crkvi, imala je jak uticaj na nacionalnu orijentaciju Bunjevaca. Kad se
katolika crkva ukljuila u stvaranje hrvatske nacije, katoliki kler je
med Bunjevcima pristo dilovat ko njeva inteligencija. Postali su propagatori hrvatstva. Samo mali broj, ostaju u sebi privren svojem narodu,
proo je kroz sveeniko obrazovanje (semenita, uticaj franjevaca i
drugi redova), uvaju osiaj za bunjevako poriklo.
Sve do kraja 19. vika, Bunjevci su imali inteligenciju koja je tragala za
rienjom glavnog problema bunjevakog naroda: njegove nacionalne
orijentacije i stvaranja temelja bunjevakog nacionalnog identiteta. U
tim traganju isti bunjevaki intelektualci imali su razliite sklonosti u
zavisnosti od okolnosti, prvenstveno od izgleda opstanka i razvoja Bunjevaca u nastalim nacionalnim dravama Maara, kasnije Srba, Hrvata i
Slovenaca. Taku dinamiku nacionalni sklonosti nalazimo ve kod Ivana
Antunovia ko i kod Blaka Rajia. Kod ovog drugog 1918. godine je
privladalo uvirenje (vie ufanje) u mogunost opstanka i nacionalnog
razvoja Bunjevaca u srpskoj Vojvodini. Tako ufanje je poticalo iz iskustva Bunjevaca tokom kratkog trajanja Vojvodine srpske nakon revolucije iz 1848. godine. Ni jedan, ni drugi nisu oekivali da se bunjevako
pitanje rii utapanjom Bunjevaca u niku drugu naciju.
76

Dida-Ivanovi aldumai
Moj dida-ujak Mata Mister, imo je na drugom oku ulice Janka

Veselinovia veliku paorsku, salaarsku kuu, koju je kupio kad se
vratio iz Amerike (zato su mu dali nadimak Mister). Kua na lakat. Na
samom oku ulaz u bircuz, a oma pored, spram varoi, ulaz u duan. U
velikoj pridnjoj avliji koare za konje i spremita za kola. U stranjoj
avliji ivina i nikolko ljiva i okota vinove loze kozje sise. Sve ta
triba za bogatog salaara koji provodi starost u varoi i doekiva, za
vaarske dane i svece, svojtu sa salaa.
Nakon osloboenja 1944. godine, ujak-Mata je dro duan i bircuz jo
nikolko godina. Siam se da sam odlazio ponikad kupit tagod za majkuMaru u ujakov duan. Radovo sam se kad me je ujna-Roza (Rozalija
maarski), pokadkad astila svilenim bombonima, onim tvrdim ovalnim,
pljosnatim, bilim i utim, slatkim i kiselkastim. Al je nova narodna vlast
nigdi 1947-48. godine nacionalizovala trgovinu, pa je i ujak-Mata osto
brez svog bircuza i duana. Ubrzo posli tog, ujak je dao u kiriju cilu tu
kuu i priselio se u drugu svoju kuu, prvu do didine kue u spominjanoj
Ulici Janka Veselinovia. Digod u vrime kad sam poo u somborsku
gimnaziju 1953-54. godine, ujak-Mata je tu kuu prodo bogatom paoru
Bunjevcu Josi, koji i jeste glavni lik u ovom mojem memoaru. Uskoro
posli tog, digod u vrime kad smo i moju majka-Maru saranili, umro je i
ujak-Mata, a koju godinu posli njeg, ola je s ovog svita i ujna-Roza.
Imo je komija Joso dvi eri. Mlau Francu, Franciku, i stariju Mandu.
Franca je bila koju godinu mlaa od mene, pa sam je upozno idu ponikad zajedno njom u varo, u kulu. Prava Bunjevka, tamnoputa, crni
oivi i garave kose. Sliila je na moju majka-Maru iz njeni divojaki
dana. Uvik pokretna, brzog oda, spremna za divan.
Moje poznanstvo s Francom, trajalo je poslednje dvi godine mog gimnaziskog kulovanja. Kad sam nailazio spram njenog pendera, kudan sam
moro pro idu u varo, esto sam je zatico kako gledi ko prolazi. Tako
sam s njom ponikad zastajo na divan. Njoj se to, inilo mi se, dopadalo,
77

pa sam privato taki divan. Bili su to svakidanji divani, brez nikog
divojako-momakog zadirkivanja. Nisam znao ta je iza Francinog
zanimanja za ove divane. Kasnije sam sazno da su o moguoj vezi
France samnom, uveliko divanili Francin otac, ba-Joso, i moj didaIvan. Skoro dvi godine, ba-Joso je aavo u svojem bircuzu didaIvana. Bili su to aldumai i divani o kojima mi dida-Ivan nije spominjo
al zbog koji je on bio zadovoljan. Planiro je unukovu enidbu s mladom
iz dobro stojee bunjevake familije.
Dida-Ivanovi aldumai trajali su sve dok se, u jesen 1957. godine nisam
upiso na Ekonomski fakultet u Beogradu. Studije su me udaljile iz Sombora, u koji sam se vrao samo u vrime ferija. Kad sam, u junu 1958.
godine lito provo u didinoj kui, nisam nailazio na Francu na penderu
ba-Josine kue. Udala se za nikog momka iz Bukovca (salai kraj Sombora). Tako su pristali dida-Ivanovi aldumai. A i iz mojeg ivotnog
vidokruga nestali su izgledi uspostavljanja veze sa svitom Bunjevaca.
3. Godine Jugoslovenstva
Povratak iz zaborava
itavo vrime izgnanstva Bunjevaca iz javnog ivota Vojvodine, proveo

sam u nikom prisiljenom zaboravu.
Zabrana bunjevakog imena i svi institucija, koje su nigovale bunjevaku kulturu, dola je iznenada. Ko grom iz vedra neba. Malo ko od
Bunjevaca se nado takom ponienju, u jedva doekanoj slobodi, ta je
obeavala ispunjenje vikovnog ufanja Bunjevaca da se mogu razvijat
brez nasilne asimilacije od bilo kojeg dominantnog naroda: Maara,
Srba el Hrvata.
Bila je to administrativna amputacija bunjevatva. Ko da si nikom ociko
nogu, pa izlienom nesriniku metio vetaku protezu, a njemu dokraj
ivota osto fantomski bol u nepostojeoj nogi.
78

Taki fantomski bol osio sam u vrime kad sam tek postajo svistan sebe i
ne znaju otkaleg on potie. Isprva sam svoje hrvatstvo, onu nacionalnu
protezu, doivljavo ko etiketu, koja svima, osim meni, otkriva togod
skriveno. Kulturno prazan prostor, koji me dili od drutva u kojem sam
stasavo, kulovo se, brez rii o skrivenoj batini, ta sam je nosio i pantio
iz ditinjstva.
Tokom kulovanja, u svim mojim dokumentima - akim knjiicama i
svidoanstvima - upisivali su mi, ko narodnost-nacionalnost - Hrvat.
Kad sam bio u priliki da sam popunjavam nike upitnike, ponikad sam
upisivo Hrvat (Bunjevac). Zbog tog Bunjevca u zagradi, niko nije reagovo. Mora da su se taki izuzeci dogaali zdravo ritko, pa niko tom nije
pridavo znaaj. Al za mene je to imalo vanost. Bio je to onaj stari bunjevaki vapaj "Nek se znade da Bunjevac ivi!"
Moj povratak iz zaborava trajo je dugo. Ispoetka, jo ko Hrvat, uvo
sam se od kopanja po prolosti, jel je to bilo ko vaenje trna iz oka.
inilo mi se da sam se te muke kurtaliso prihvaanjom jugoslovenstva.
U tom me je pomogla moja divojka, i ena do dananjeg dana. Ona, Srpkinja-pravoslavka, ja Hrvat-katolik. Kud e prirodnijeg rienja tog
naeg nesrinog nacionalnog zaaranog kruga, neg kroz izjanjavanje ko
Jugoslovena. I moj pokojni dida se tom obradovo. Kad je sazno za nau
namiru da se uzmemo, radosno je reko: Lipo! Sad emo imat i pravoslavne i katolike praznike.
Dva dogaaja, iz tog vrimena, ubrzala su moj izlazak iz zaborava, i povratak u bunjevaki dom, med eljad s kojom dilim zajedniko poriklo i
zajedniku sudbinu.
Posle dugog vrimena, prvo javno pominjanje Bunjevaca uo sam, kad je,
priko radija, emitovana lipa pisma Zvonka Bogdana o salaima na severu Bake (naa j grana mala al je fina). Duboko me je ta pisma potresla. Priplavila me je doboka tuga al nisam imo snage da tu svoju emociju
pokaem prid nikolko ena iz firme u kojoj sam u to vrime bio zaposlen.
Al emotivna brana je pukla. Moje traganje za bunjevakim identitetom
krenilo je. I traje do danas.
79

Drugom dogaaju nisam prisustvovo, al me je njegova poruka duboko
potresla.
Moja divojka, budua mlada, poriklom je iz jednog srpskog sela sa
Papuka u Zapadnoj Slavoniji. To je selo, jedno od prvi u Hrvatskoj, bilo
rtva odmazde zbog napada partizana na ustake jedinice vojske
Nezavisne Drave Hrvatske. Tom prilikom, ustae su pobile sve
zateene mukarce u selu. Ostala je, ko curica od etri godine, s mamom
i tetkama, brez oca i dide. Jedva su priivile zatvor u Slavonskoj Poegi
usrid cie zime u januaru 1941. godine. Kad su ji putili, usput, na povratku u susidno selo Koturi, obamrla je od ladnoe. U kui, kod strica
Boe i strine-Stane, kad se ogrijala na banku, oivila je. A ve su je
oalili.
Posli tuta godina, kad smo se upoznali i odluili da se uzmemo, moja
divojka se opet nala kod strica-Boe i strine-Stane. Ko utljiv ovik,
stric-Boa se zainteresovo za njezinog momka, pa je zapito: A ko je
on? Jel on pravoslavac? Kod je stricu kazala ko sam, da sam Hrvat,
kako su sve nas Bunjevce u to vrime zvali, stric se snudio, i dalje je
nita vie ni pito. Ni ga zanimala nematina, u kojoj je ona u to vrime
ivila. Nit kaki je taj njemu nepoznati momak. Bilo mu je vano samo da
bude na, jel je sa njevim imo loe iskustvo. Ono iz januara 1941.
godine.
Nije mi bilo lako ponet taj teret koji je optereivo ve vikovima odnose
pravoslavaca i katolika u Hvatskoj. Taj teret nikad nisam ositio da postoji med pravoslavcima i katolicima ovde u bunjevakoj sridini, u kojoj
sam odrasto. Bio je to jo jedan duboki trag, koji sam poo ispitivat, jel
se nisam mogo srodit s osiajom da med ljudima mo bit taki ambis nerazumivanja i udaljenosti, kaki sam svatio da titi strica-Bou. Svatio
sam da bake Bunjevce, od Hrvata u Slavoniji i drugim dilovima
Hvatske, razlikuje nepostojanje tog ambisa s kojim se ne mo ljudski
ivit a kamol bit blizak s nikim koga si zavolio.
80

anko, Skenderi, Valkovi i Hajoi : moje bunjevako poriklo
Na krtenju su mi roditelji dali ime ana, andor, a u krtenicu kod

matiara su napisali Aleksandar. To sam ime dobio po elji mojeg
dida-Ivana. Njegov mlai brat se zvao ana. (Na sliki onaj momak ta
stoji sa violinom u rukama. Livo na sliki je stariji brat Ferko (Vranja), a
desno dida-Ivan ko momak. ana se nije vratio iz Prvog svitskog rata.
Poginio je nigdi u Bukovini. A ni Vranjin grob se ne zna di je.).
Ko dite moji roditelji su me zvali anko. To se ime dosta ritko moglo ut
med somborskim Bunjevcima. Danas je, virujem, ve zaboravljeno.
Osim Bunjevaca, bliske rodbine, tim imenom niko me nije oslovljavo. U
osnovnoj kuli, nikolko derana, s kojima sam se druio, zvali su me tim
mojim ditinjskim imenom. (Siam se da me tim imenom zvao moj dobar
drugar Kele).
Kad sam poo trait odgovore na pitanja o poriklu Bunjevaca, med
prvim, koje me je poelo kopkat, bilo je i ono o tom mom imenu iz
ditinjstva.
Braa Vranja, andor i

Ivan Valko, krajom 19.
vika
Sestre Marija (sa kotaricom u

ruki) i Kornela Hajo sa dvi
prijateljice (s live strane)
poetkom 20. vika
81

anko je staro bunjevako ime koje vodi poriklo iz njeve prapostojbine.
Sude prema onom ta sam iskopo na internetu, mo se kast da je
anko ime koje pokaziva na poriklo Bunjevaca.
Jedan kneevi Zahumlja, jedne od drevni slavinija iz doline donje
Neretve, zvao se anko.
Lino ime anko zadralo se kod Bonjaka iz Hercegovine. Na to ukaziva podatak da se sin poznatog pridratnog politiara Munira Mesihovia
zove Rusmir anko Mesihovi.
(Ivor:http://www.idoconline.info/digitalarchive/public/index.cfm? ).
Prizime anko mo se na na ostrvu Pag, u Rijeci, takoe u Hercegovini
oko Mostara. Ovo prizime je esto kod Slovaka i eha.
Ime anko pokaziva na vezu Bunjevaca s Vlasima. To je ime poznato
kod Vlaha iz istone Srbije. Na internetu se mo na pisma o anku, koji
se nesrino zaljubio u Bonku, koju izvode muziari Teofilovii. (URL:
http://www.teofilovici.rs/index_03a.htm#Sanko%20si%20Bonka%20Zal
ibi).
Osim imena, u traganju za svojim bunjevakim korenima, zainteresovo
sam se i za plemensko poriklo po oevoj strani. Zna se da somborski
Raii nose plemensko ime Skenderi. (ene ovog porikla zovu se Skenderue, i vae za odlune, priduzimljive, otrog jezika). Od tog
plemenskog imena virovatno je izvedeno kod Bunjevaca esto prizime
Skenderovii (el su rodovi potekli od plemena Skendera).
Na poriklo po oevoj liniji, prvu natuknicu mi je dala jedna pokojna koleginica kad mi je kazala da je Rai staro crnogorsko ime. Kasnije
sam, itaju knjigu Save Nakienovia Boka kotorska, nao podatak o
seobi plemena Skendera, jo u 12. viku, iz severne Albanije u Patrovie
(jedan dio ovog plemena se prikljuio plemenu Reevia). Tamo je
navedeno takoe da je slava tog plemena bilo Rodestvo Bogorodiino
(to znai da su bili pravoslavne vire). Naposlitku, o Bunjevcima u
severnoj Albaniji (tzv. Altin posed cara Duana), mo se na zanimljiva
82

teorija kod Ivana Ivania, pisca monografije "Istorijsko-etnografska
rasprava: Bunjevci i okci" iz 1899. godine.
Mama-Kata i otac Antu Rai (slika s vinanja) stoje kumovi: ujna-Rozika i ujak Mata
Hajo i brani par Domii
Proces etnogeneze Bunjevaca u njevoj pra-postojbini Bosni Srebrenoj,

bio je pod uticajom Franjevaca, koji su nastupali ko misionari (pokrtavanje Neretvljana i vlaha, suzbijanje patarenstva i pravoslavlja) i
doprineli utemeljenju etno-kulturnog identiteta Bunjevaca (razvijanje
hrvatskog identiteta Bunjevaca poinje, pod uticajom zagrebake
biskupije, od druge polovine 17. vika). Nakon Osmanske invazije, dio
bunjevaki plemena se priselio u Dalmaciju, odkaleg su, zajedno s etniki raznovrsnom masom Bosanaca, u 17. viku migrirali u junu
Ugarsku. Pleme Skendera-Raia jedno vrime (1624. do 1687.) boravilo
je u podruju Drnia, odkaleg su doseljeni u okolinu Sombora.
Moj dida-Ivan imo je prizime Valko (po dokumentu iz 1835. godine
Valkov). Ovo prizime me je zanimalo jel ga u prigledu prizimena u
knjigi J. Erdeljanovia O poreklu Bunjevaca, nema. Dida-Ivan, i svi
njegovi rodovi ranije, bili su Bunjevci. Prvo sam tolmaio ovu zagonetku tako da je Valko iskrivljeni oblik prizimena Vlaovi, Vlakovi (od
Vla, Vlah...) ta se dogaalo kad su bunjevaka prizimena zapisivali
Austrijanci el Maari. Onda sam proito da u Slovakoj postoji pridio
koji se zove Valko, pa sam pomislio da su Valkovi otaleg doseljeni. Al
83

to se ne slae sa njevim jasnim bunjevakim etnikim identitetom. (Bunjevci su bili otvoreni za integraciju u svoje redove familija i pojedinaca
iz drugi etniki grupa, pa bi se tim moglo, moda, objanjavat i prikljuenje niki slovaki Valkova somborskim Bunjevcima.) Onda sam, na
internetu, otkrio da je sadanji zapadni Srem, od Vukovara do upanje
na Savi, prija Osmanske najezde na Ugarsku 1526. godine, pripado
Valko varmei (sa Valkovarom ko gradskim sriditom). Znaju da su se
Valkovi u Somboru bavili vinogradarstvom, a da je Srem, koji je pripadao pomenitoj Valko varmei, jo od Stari Rimljana vinogradarsko podruje, moda su prici dida-Ivanovi, Valkovi, pridolice iz tog podruja
(moda begunci isprid vojske sultana Mehmeda Velianstvenog). To je
jedan vaan trag za genealogiju Valko familije dida-Ivana al i za
razumivanje etnogeneze Bunjevaca. Kasnije, u spisku prizimena baki
Bunjevaca Peia-Balije nao sam prizime Valkovi. To je vaan podatak al moja nedoumica o poriklu Valkova i dalje trai razjanjenje.
I divojako prizime moje majke-Mare roene Hajo, podstaklo me da
potraim kako je povezano s njezinim bunjevakim identitetom. I ode
sam ispoetka tolmaio to prizime (nema ga u Erdeljanovievom
prigledu ni kod Pei-Balije) ko iskrivljavanje izvornog oblika Gajo,
Gajoev i sl.
Majka-Marina mater i otac Mija Hajo oko

1913. g. (imali petero dice: Ivana, Matu,
Mariju, Kornelu i Emicu)
84

Al problem je dobio rienje kad sam nao, nedaleko od Budimpete na
jug, napridnu nemaku vinogradarsku varoicu Hajo. Otale su virovatno
doseljeni prici majka-Marinog oca Hajoa (dal Bunjevci el moda i
Nemci). Majka-Marina mater nosila je, ko divojka, prizime Budimac ta
upuiva da su i njeni prici potekli od Budima, a to je znak o kulturnim
slinostima Bunjevaca iz kraja kojem su pripadali i prici Hajoova.
Traganju za etnikim korenovima nikad kraja. Triba sastavit porodini
rodoslov. Priorat arhive. Al to je poso poseban, koji trai pasioniranost i
istrajnost. Ovo ta sam dosad o svom poriklu sazno, mo bit dobar
putokaz. A tom putu nikad kraja.
Gaenje moje bunjevake rodbine: etniko otvaranje, ratovi, iseljavanje
Boravio sam 1990. godine tri nedilje u Klivlendu i Detroitu u Sjedinjenim Amerikim Dravama, kod roaka. Ko poslidnji Mohikanac nao
sam se med brojnom rodbinom, sve potomaka Ivana Hajoa, ta se oko
1910. godine priselio priko Atlantskog okeana. Bilo mi je milo, al sam
doivio i tuno osianje kako sam poslidnji izdanak Hajoa ko i Valkova
u Bakoj. Kako je do te velike nesrazmire dolo? Zato su se familije
Bunjevaca u Bakoj, za manje od jednog vika, ugasile a potomstvo jedne
bunjevake familije u Ameriki naraslo na blizo dvi stotine dua? Od
Bunjevaca u Ameriki, ostali su samo jedva primetni tragovi. Svi ti potomci Ivana i Roze Hajo su Amerikanci, ta se, samo iz usputne radoznalosti, zanimaje za svoje nepoznato bunjevako poriklo.
Etniki mioviti brakovi med Bunjevcima javili su se poetkom prolog
vika. Posebno su bili ritki virski mioviti brakovi. Ranije su bili ritki jel
su Bunjevci, ko salaarski narod, drali do svoji obiaja o sklapanju
brakova svoje dice sa svojima. Tek kasnije, kad su prili u varoi, di se
svit mio a mlade se slobodnije druila, oslabila je roditeljska stega i u
stvaranju familije.
85

Prvi, meni poznat, sluaj katoliko-pravoslavnog braka med mojom bunjevakom rodbinom, bio je onaj izmed najmlae sestre moje majkeMarije, Emice, i mojeg tee Stevana. Druga, mlaa sestra majke-Marije,
Kornelija, bila je udata za nikog izmara (ime mu ne znam) i imala je
jednu er Elizabetu-Betu i unuku Anicu.
Mlai brat moje majka-Marije, Matija, oenio se Maaricom Rozalijom.
Nikolko godina posli Prvog svitskog rata, boravio je u Ameriki-USA ta
je na njega imalo zdravo veliki uticaj. Iz Amerike se vratio ko gospodin,
Mister, koji na svoje bunjevake roake gledi ko napridan, moderan
ovik na salaarski priprost puk.
Mata je mogo i u Ameriku jel ga je tamo doeko i o njemu se brinio,
najstariji od brae i sestara majke-Mare, Ivan. Ivan-John je u Ameriku
oo trbuvom za kruvom 1910. godine, zajedno sa enom Rozom (bila je
nosea sa sinom Johnom, koji se rodio na nemakoj prikookeanskoj lai
"Karpatija") i sa starijim sinom Frenkom i eri Katom. U Ameriki su se
Ivanu rodili jo jedan sin i er. Od ovi petoro dice, u 1990. godini, kad
sam bio u positi u Detroitu i Klivlendu, potomstvo Ivana i Roze, njeve
familije, narasle su na oko dvisto dua (samo sin Ivana i Roze, John
Hayosh, imo je 1990. godine osam sinova, etir eri i 32 unueta).
Detroit, oktobar 1990. sa tetka-Katom (76 god.)
86

Ode u Bakoj, itav ovaj rod Hajoa ugasio se a ja sam njev poslednji
izdanak. Zato je taka sudbina mnogi bunjevaki familija i rodova? Otkaleg to gaenje ovde kod nas a bujanje u Ameriki? Do danas traim
odgovor na ovo pitanje. I to je sudbina Bunje, koja itav bunjevaki rod
pribliava gaenju. Sumorne ideje. Dal je, posli kraja roda Hajoovi u
naem bunjevakom zaviaju, mogu novi poetak, kako o tom pie
ruski etnolog Ljov Gumiljov! Nemam na to pitanje odgovor, al valjda
Bunjevce ne oekiva, da ve u treom narataju, vie nema tragova bunjevatva, kako je to sluaj sa amerikim potomcima Ivana i Roze Hajo?
Moj dida-Ivan se enio dvared. Prva mu je ena bila Vere Eva, Maarica poriklom sa nike pustare u Madarskoj. Eva je govorila nikim maarskim narijem koriste esto uzreicu "mundok" (misto "mondok"
maarski "kaem"). Taj neobian Evin govor doveo je do tog da je didaIvan dobio nadimak "Munduk", po kojem je i njegova tamburaka banda
u Somboru i okolini bila poznata (Mundukova banda). S Evom didaIvan je imo dvi eri, Ilonku i Manciku, al je mlaa Mancika umrla jo ko
dite. Eva je umrla (prije 1910. godine) jo dok su joj eri bile malolitna
dica. S Ilonkom je dida-Ivan kasnije imo belaja. Uskoila je za momka
iz Bijeljine, rodila dite, i napustila ovika prije vinanja. Jedno vrime
Ilonka je poseivala somborske bircuze. To je dida-Ivana navelo da se
odrekne svoje eri. Majka-Mara je brinila, iza lea dida-Ivana, o svojoj
pastorki i ja se siam da sam u ditinjstvu do tetka Ilonke odlazio i da se
ona samnom lipo ponaala (stojala je u kui na oku ivutske ulice i
Bunjevakog sokaka, priko puta od velikog katolikog groblja).
Imo je dida-Ivan jo brae i sestru Vitu (Viktoriju). Stariji brat Vranja
(Ferko) i mlai andor bili su narukovani u austrougarsku vojsku 1914.
godine. Oli su u Prvi svitski rat, i nikad se nisu vratili, nit se togod zna
o njevoj smrti na ruskom frontu. O svojoj brai i sestri dida-Ivan je ritko
divanio, pa o njima malo znam. Iz malog broja dokumenata, koji su
ostali iza dida-Ivana, a i dida mi o tom divanio, sazno sam da je Ferko
bio kantor-orgulja u katolikoj crkvi u okakom selu Santovu (danas
priko maarske granice posli Berega). Dida-Ivan i njegov mlai brat
andor, su od Ferka nauili svirat (nisu bili notalni, dok kasnije, didaIvan nije savlado notalno biluenje pisama).
87

Ferko je bio oenit s nikom Nemicom i imo je s njom sina Stipana (Stevana). Nakon Prvog svitskog rata, Stipanova mama, sad ve udovica,
ivila je u Santovu s nikim ovikom. Nigdi oko 1928-29. godine,
Stipanova mama je poginila od pitoljskog taneta, kad je dola u bircuz,
branit svojeg ovika, koji se potuko. Kad je osto siroe, Stipan (zvao
sam ga ujak-Stevan) je oo u kragujevake Zavode (dananji Zavodi
Crvena zastava - Fabrika oruja) di se zaposlio i oenio ujna-Ruicom
(poriklom iz Topole). Ujak-Stevan se kulovo u Nemakoj, di je zavrio
elektrotehniki fakultet. Napridovo je u kragujevakim Zavodima i bio
poznat strunjak i potovan ko dobar ovik. U braku s Ruicom nije imo
dice. Bio sam mu na sarani u Kragujevcu di je saranjen po katolikom
obiaju.
Dida-Ivanovog mlaeg brata andora siam se samo po tome to su mi,
po njemu, dali ime Aleksandar i u ditinjstvu me zvali anko. andor je
na Karpatima ostavio kosti ko momak - nije se stigo oenit. Mora da je
dida-Ivan zdravo volio andora, pa sam ga, svojim imenom, podsio na
tog nesrinog bunjevakog momka.
Prvi i poslidnji put sam svoju bunjevaku rodbinu vidio na okupu na
sarani svoje majke-Mare 1955. godine. Bilo ji je barem pedeset. Bili su i
Domii, i ikovii i jo niki za koje nikad nisam uo. Ritko je posli
1945. godine bilo prilika da se bunjevaka rodbina okupi na jednom
mistu. Za vrime Maara, digod 1943. godine, jo su se somborski Bunjevci okupljali na odvajkada znanim mistima, na protenjima, na
salaima il na mistima s kriom, koja nisu bila daleko od ratrkani
salaa.
Na jednom takom protenju povela me majka-Mara 1943. godine (kolko
se siam, bilo je to digod kod Strili salaa). Ili smo zapregom i na kolima je bilo vie ena s dicom. Znam samo da smo prinoili i da su me
polegli pored nike curice koja je imala velike boginje. Posli sam i ja
odleo tu bolest, i imo uticu. Moja mama-Kata se zarazima od mene, pa
je cili ivot bolovala od ciroze jetre, jel ti godina nije bilo doktora na
raspolaganju a ni ila nije bilo kako se zahtiva za bolesnike te fele. To je
poslidnje okupljanje Bunjevaca na protenju koji se siam.
88
Dio Bukovac salaa kod Sombora (gori: mapa

salaa juno od Sombora)
Ostale su varoke bunjevake familije priputene svaka za sebe. A posli

1945. godine penderi su zatvoreni. Bunjevaka dica su krenila u kulu
brez da je makar jednom rii tamo spominjan bunjevaki narod i njegova
kultura. Njegovo katolianstvo, ko vana rama njegove kulture, u crkvi
je potisnito hrvatstvom a u kulama je svaka vira postala otrov za
narod i priputena zaboravu.
89
4. Ponovo med Bunjevcima
ta me navelo da piem memoare?
Proveo sam skoro cili ivot a da se nisam osobito zanimo za svoje bunjevako poriklo. Iz ditinjstva sam pono lipo sianje na svoj somborski
bunjevaki zaviaj, na svoje roditelje, dida-Ivana, majku-Maru i mamuKatu. Al onda su me, kulovanje i kasnija karijera univerzitetskog
profesora, ophrvali, pa sam se samo ponikad sitio svoji bunjevaki
korenova. Tek poslidnji desetak godina, za mene je bunjevako pitanje
dobilo stvarni, ne samo komemorativni, smiso. A evo ta me je trglo iz
drimea.
Tri saznanja o Bunjevcima, poslednji godina su me i rastuile i razbisnile, pa vie nisam mogo ostat po strani.
Prije svega, najtee mi je palo saznanje o politikoj zabrani iz 1945.
godine da se Bunjevci i okci izjanjavaje ko narodnosti, da se svi administrativnom prisilom privode u Hrvate. O toj sramoti nisam, do prije
nikolko godine, ko i veina Bunjevaca moje, pa i mlai i stariji generacija, nita znao. Ni moj dida-Ivan, ve u svojoj 88-moj godini ivota, o
tom nita ni znao.
Pa onda, rastuio me veliki bis ta iskaljivaje na Bunjevce posli 1990.
godine uvari hrvatstva baki Bunjevaca, o em sam proito u lancima subatiki hrvatski listova iz pera obrazovani bunjevaki Hrvata. Po
njima, ispada da je ona aka tvrdoglavi Bunjevaca, ta se ne dadu
pohrvatit, umjetna nacija stvorena od strane Miloevia radi satiranja
hrvatske nacionalne manjine u Vojvodini. Moda oni nisu znali, ko ni
sam ta nisam znao, da skoro polak pripadnika hrvatske nacionalne manjine u Vojvodini, svoju pripadnost hrvatskoj narodnosti zahvaljivaje
onoj opakoj zabrani Bunjevaca iz 1945. godine. Al otkad je ta sramota
90

izala na vidilo, dalje istrajavanje na nametnitom hrvatstvu Bunjevaca,
ne mo sauvat niiji obraz istim.
Faksimil cirkularnog nareenja Glavnog narodnooslobodilakog odbora Vojvodine od 14. maja

1945. godine o zabrani narodnosti Bunjevaca i
okaca i zamini legitimacija (s unoenjom narodnosti Hrvat).
Naposlitku, zabrinilo me stanje malog bunjevakog naroda ta se pokazalo u prvim demokratskim izborima za Bunjevaki nacionalni savit,
odrani u junu 2010. godine. Opet se, nad bunjevakim narodom u
Bakoj, nadvila senka podile i stranarenja. Ima, med bunjevakim
prvacima, koji se bave politikom, ta zanemarivaje kako Bunjevcima
priti opasnost nestajanja zbog bile kuge i asimilacije. To je poso koji
ne trpi zavitrinu i metenje pod tepih problema opstanka i razvoja Bu91

njevaca. Jel nema bunjevakog naroda brez organizovani Bunjevaca. Ne
oni ta kutre, ekaje priliku za niku linu fajdu, neg oni koji su uvik
spremni na meusobni divan i zajedniki napor radi ostvarivanja pravi
interesa svoje nacionalne zajednice.
Krajom 2008. godine zakaio sam za internet svoj blog Bunjevaki
rodoslov, na kojem sam poo objavljivat rezultate svoji tudiranja bunjevakog pitanja. Do danas nastojim da na tim, cilom svitu dostupnim,
stranicama na internetu, saoptim ta sam samom sebi objasnio i kroz
kake nedoumice sam prolazio nastoje da naem sakriveni put nastanka,
razloge kolebanja i osipanja baki Bunjevaca. Od vrimena njevog doseljenja u Bajski trougao, njev zaviaj i kolivku, do savrimene njeve
mukotrpne borbe za opstanak i razvoj ko moderne nacije brez drave.
Iz navedene statistike broja positilaca i broja pristupa stranici Bunjevakog
rodoslova, vidi se da je zainteresiranost za Bunjevce znaajna, prvenstveno u
zemljama di Bunjevci i Hrvati ive (Srbija, Hrvatska, BiH, Maarska), ko i u
zemljama di su oni u dijaspori. Interesovanje postoji i u zemljama sa slinim
malim etnikim grupama, sa istraivaima i analitikim slubama koji prate
ovake etnike / nacionalne sluajove i njev razvoj.
92

Bunjevaki rodoslov od poetka 1. oktobra 2007. godine do 30. maja 2012. godine imo
je 10.386 positilaca iz 47 zemalja sa ukupno 26.296 pristupa. Od 20 oktobra 2010. godine
(s vie od 10 positilaca) bilo je: iz Srbije 2.626 (Vojvodina 721 iz ostale Srbije 1.905),
Hrvatska 746 (Grad Zagreb 338, Vukovarsko-Srijemska 89, Primorsko-Goranska 56,
Splitsko-Dalmatinska 55, Osjecko-Baranjska 53, Brodsko-Posavska 26, Zagrebaka 22,
Pozesko-Slavonska 21, Istarska 12, Dubrovako-Neretvanska 10... ukupno 19 upanija);
BiH 225 (Federation of Bosnia and Herzegovina 136, Republika Srpska 76); SAD 184
(California (CA) 134, New York (NY) 11... ukupno 20 drava); Crna Gora 83. Nemaka
80 (Baden-Wurttemberg 23, Berlin 12, Bayern 12, Nordrhein-Westfalen11... ukupno 11
drava); Maarska 73 (Budapest 22, Bacs-Kiskun 18... ukupno 11 varmea); Belgium (BE)
53, Canada (CA) 45, Netherlands (NL) 40, Austria (AT)
33,
Slovenia (SI) 32,
Switzerland (CH) 28, Macedonia (MK) 28, France (FR) 24, China (CN) 21, United
Kingdom (GB) 21, Albania (AL) 19, Greece (GR) 18, Australia (AU) 15, Poland (PL) 15,
Sweden (SE) 14... U maju 2012. godine najaktivniji positioci ovog bloga su bili (broj
pristupa): Beograd 20, Zagreb 6, Mountain View, California, US 8 pristupa.
Tragom porikla Bunjevaca
Otkad sam svatio kako su Bunjevce, ode u Bakoj, milom el silom, pritapali u Maare, i, posli Prvog i Drugog svitskog rata, u Hrvate, kopkalo
me kako je tekla stvarna istorija Bunjevaca. Jesul Bunjevci od pantivika
Hrvati? Kako su, kad i zato, poeli da se priklanjaje Hrvatima. ta i
zato divane svi oni ta ubeivaje Bunjevce da su Hrvati. A ima i oni ta
Bunjevcima divane da su Srbi-katolici.
Nije lako iza iz tog zaaranog kruga. O tom mi je malo ko mogo raztolmait. Siam se da su mi dva ovika, koje sam potivo, samo u par
rii poruili da su Bunjevci - Hrvati. Jedan je bio Milenko Beljanski,
novinar i hroniar Sombora, a drugi istoriar profesor doktor Nikola
Gaea. Otkaleg su oni znali pa bili tako ubiditi u to ta su mi kazali?
Milenko je bio stari partiski ovik i njegovo gledite, koje je jasno napiso u nikolko svoji knjiga, bilo je "na liniji", pa tako ga i svaam. Al za
razumivanje poruke potivanog profesora Gaee bila su potribna
93

ozbiljna tudiranja istorije. To me uputilo da se privatim izuavanja svi
pisaca za koje sam sazno da su se bavili Bunjevcima.
Ve kod itanja prve ozbiljne naune knjige o Bunjevcima, one koju je
napiso dr Jovan Erdeljanovi, ugledni lan Srpske akademije nauka, jo
1930. godine, svatio sam da se oko Bunjevaca vodi borba za njevo potvrivanje ko pripadnika jedne od junoslovenski nacija - Srba el Hrvata.
A bilo mi to nikako udno: zato tolko srdbe i prepirke med nacionalistima i ozbiljnim istraivaima oko malog bunjevakog naroda?
Erdeljanovi je bio jedan od naunika etnologa, koji je naginjo
tolmaenju porikla Bunjevaca ko Srba. Tom
krugu pisaca - naunika el publicista - pripada,
kako sam kasnije svatio, itaju njegovu
knjigu o Bunjevcima, takoe Ivan Ivani.
Med piscima ovog kruga, koji je istovrimeno
jedan od vodei ideologa savrimenog srpskog
nacionalizma, je dr Vojislav eelj. On je u
svojoj "Ideologiji srpskog nacionalizma" jasno
poruio svoje gledite da su Bunjevci Srbikatolici, ime je ponovio miljenje profesora
Laze Kostia, pa i Vuka Karadia (Srbi svi i
svuda), akademika Jovana Cvijia, Jevte
Dedijera i drugi znameniti srpski pisaca
etnologa iz doba nabujalog nacionalizma, izmed dva svitska rata.
Na drugoj strani, med piscima knjiga o Bunjevcima, koji ji svrstavaje
med Hrvate, nao sam tuta oni koji se pridravaje uvirenja (premisa)
hrvatskog nacionalizma. Jedan od najuveniji taki pisaca je franjevac
otac Dominik Mandi, koji je, obuhvatno i koriste obimnu dokumentaciju, napiso nikolko knjiga u kojima daje i svoje tolmaenje porikla Bunjevaca (Hrvati i Srbi, dva stara razliita naroda). Med Hrvatima, zabavitim dokazivanjom hrvatstva Bunjevaca, imade dosta pisaca - bilo
profesionalni naunika, bilo publicista, u poslidnje vrime i oni koji
etnogenezu Hrvata dovode u vezu s Vlasima, s kojima su povezani i
Bunjevci. Posebno su zavrnili rukave i troili tintu, pisci bunjevakog
94

porikla, odavle iz Bake, koji su natrukovali veliku literaturu o hrvatstvu
baki (podunavski) Bunjevaca. Ante Sekuli je jedan od najozbiljniji
taki pisaca. Ovi pisci trae oslonac svog hrvatstva i u idejama i dilovanju
biskupa Ivana Antunovia, pokretaa borbe Bunjevaca za njev nacionalni identitet a protiv asimilacije u druge nacije u 19. viku.
Nije bilo jednostavno sna se u tom krugu autora. Moro sam izbe one
od nji koji o Bunjevcima divane sa straom, odbacuju sva drugaija
svaanja. U tom su pomogli ozbiljni naunici drugog porikla, osobito
oni koji u svitu uivaje nauni ugled. Med njima nao sam da su vridni
izuavanja vizantolog Georgije Ostrogorski, ameriki balkanolozi John
Fine i Florin Curta, turski istoriar Osman Karatay, politikolog Alex
Belami, etnolog H.I. Bidermann, sociolog Ludvig Gumplovi. Kod nji
sam dobio oslonac za razumivanje praistorije Balkana, nastanka Slovena
i njevog dolaska na Balkan, a i posebno vanog pitanja porikla i dolaska
Srba i Hrvata na Balkan. Brez razumivanja ti antiki zbivanja, nije
mogue ni razumivanje nastanka razlike med Hrvatima i Srbima, koja
sve do nai dana iskrivljava sliku u iji okvir se smia i problem porikla
Bunjevaca.
Ve vie od pet godina izuavam pomenite, a i sve druge, pisce o Bunjevcima. Pritvorilo se to moje izuavanje u otkrivanje nepoznate istorije
Bunjevaca. Al samo istorisko gledanje na Bunjevce nije dovoljno (kako
je o tom piso jedan od prvi sociologa, poljski profesor Ludvig Gumplovi u svojoj raspravi Hrvati i Srbi). Razumivanje porikla i razvoja Bunjevaca zahtiva etnoloke, al i socioloke, ekonomske i politikoloke
studije. Iz ti izuavanja stvorio sam svoj pogled na Bunjevce, ovlanu
sliku njevog nastajanja, razvoja i savrimene krize. (To je slika koja se
minja, dopunjiva, retuira, ta je osobina naunog metoda stvaranja
znanja, koje trai i mo pritrpit kritiku kad se uporeiva sa stvarnou.
Svoje, dosad, stvoreno znanje svaam ko naunu hipotezu, a ne ko ideoloku pridrasudu). Najvanije u tome je slidee.
95

Moje otkrivanje porikla Bunjevaca
Tuta tog sam proito al mozaik porikla Bunjevaca jo mi nije razgovitan.
Kad krenemo od magloviti vrimena, do koji vode niki od istoriski,
lingvistiki el socioloki tragova, moglo bi cili ivot provist tragaju za
poriklom Bunjevaca a, ipak, ne sti do razgovitne slike otom poriklu.
Kad sam to svatio, okanio sam se rovanja po svakojakoj literaturi. Postavio sam sebi metodoloki kompas po kojem do porikla Bunjevaca mo
sti, ne idu od pritpostavljeni poetaka, neg odnatrag, od pouzdani
znanja i dokumenata o dolasku Bunjevaca u Bajski trougao.
Kad znamo kad su Bunjevci doli, koliko ji je bilo, kako su organizovali
svoj ivot, momo i unatrag, po tragovima njevi seoba, borbi za
opstanak, buna i mirni vrimena, naina privreivanja i kulturni obiaja.
To je metod istraivanja koji se mo uporedit s ponovnim namotavanjom
Arijadnine niti.
Idu putom na koji upuiva navideni metod, izuio sam nikolko knjiga i
lanaka na kojima se mo zapoet sinteza istoriski putova kojim su Bunjevci proli do svog naseljavanja u junoj Ugarskoj 1687. godine. Kad
sam povezo glavne, istoriski dokumentovane take od znaaja za poriklo
Bunjevaca, sastavio sam kreanje Bunjevca u realnom vrimenskom redoslidu. Ukratko, moj pogled na poriklo Bunjevaca sastoji se u slideem.
Nastanak etnikog jezgra Bunjevaca
Za razumivanje porikla Bunjevaca vano je utvrdit di, u koje vrime i u
kakim okolnostima je postalo etniko jezgro od kojeg je krenio proces
etnogeneze Bunjevaca. Tradicija Bunjevaca zabiluila je da oni potiu
od rike Bune u Hercegovini, otkaleg su se, vrimenom, selili na druga
mista, u Dalmaciju, Primorje, Liku i u Podunavlje (junu Ugarsku/
Baku).
Ako uzmemo da je tu ri o velikoj riki Buni-Bojani (sadanja granica
Crne Gore i Albanije), a ne o maloj riici Buni (Bunici), nedaleko od
96

starog grada Blagaja u Hercegovini, onda kraj te rike momo trait prostor, na kojem je poela etnogeneza Bunjevaca. To se moralo dogaat
jo za vrime doseljavanja Slovina, prije stvaranja drave Hrvata (tzv.
Crvene el june Hrvacke) ko i Srba (severna Albanija, onaj njezin dio
koji se nadoveziva sa Metohijom tzv. Altin). Tu je virovatno ivilo niko
pleme koje se kasnije selilo priko Bune. Trag tog plemena mogu bit
Bunjani o kojima govori I. Ivani u svojoj pritpostavki o poriklu Bunjevaca. Tu momo trait korenove Bunjevaca, plemena Buna, Bunjana,
Bunijevaca (oni ta ive nuz riku Bunu).
Dovoenjom u vezu ovi injenica, mo se svatit da su slovinska plemena, koja su se smistila na razvijenijem jugu zapadnog Balkana, tamo
di je bilo primorje s bogatim vizantiskim gradovima i njevom slovinskovlakom pozadinom, ijim seljenjom priko Bune/ Bojane, je nastala
plemenska skupina vana za etnogenezu Bunjevaca. U toj plemenskoj
skupini, s jakim vezama s albanskim elementom (kako pie Sran aja) i sa svojstvima vlakog naina privreivanja (transhumantno
stoarstvo poznato kod Vlaha-Cincara sa planine Pind), momo trait
etniko jezgro kasniji Bunjevaca.
Tokom vie vikova, etniko jezgro Bunjevaca potpadalo je pod vlast
hrvatski i srpski upana i knezova, i bilo je prisiljeno da se pokorava i
oslobaa od feudalni vlastelina ulaze u
odbrambene saveze s drugim slinim
slovinsko-vlakim plemenima. Na taj
nain dolazilo je do etnikog zbliavanja i
irenja kulture koja je, pod jakim uticajom franjevaca u vrime privlasti Osmanskog carstva u Hercegovini, sve do
izvorita Cetine, dobijala bunjevake
karakteristike. U itavom tom periodu,
kako je utvrdio Fine (u knjigi Kada etnicitet na Balkanu nije imao vanosti),
za vladajuu hrvatsku vlastelu, injenica
da njevi potinjeni Vlasi-Bunjevci ne
svrstavaje sebe u Hrvate ko etniku
skupinu, nije imala znaaja. O
97

ukljuivanju Bunjevaca u hrvatsku naciju, med hrvatskom vladajuom
klasom, poelo se vodit rauna tek krajom 18. vika.
Etnolozi tolmae proces nastajanja Bunjevaca ko etniciteta ko posledicu
podile vlaki plemena po virskoj osnovi (Bunjevci katolici, oni vlasi koji
bunjaju na latinskom, nerazumljivo za slovinski svit, nasuprot,
Rkaa, pravoslavaca, koji kasnije prilaze u nacionalnom pogledi u
Srbe). Taka podila (problematina s naunog stanovita) bila je mogua
na prostoru priko kojeg je prolazila linija podile izmed istonog i zapadnog crkvenog obreda, pravoslavlja i katolianstva. Donji tok rike
Neretve, dio Zahumlja oko Vele planine, grada Blagaja, di je i mala
rika Buna (Bunica), zadovoljavao je taj neopkodni uslov neposridnog
dodira vlaha pravoslavaca i vlaha katolika. Taj pridio Hercegovine zadovoljavo je i drugi uslov, dugotrajno postojanje vlaki plemena s razvijenim transhumantnim stoarstvom (o tom pie Jevto Dedijer u knjigi
Hercegovina), ije osobine su Bunjevci doneli naseljavaju se u okolini Subotice (opisano u knjigi Branka Peruniia Postanak i razvitak
batina na podruju Subotice). Navedeni uslovi su pritpostavke
nastanka etniciteta Bunjevaca. Za sazrivanje tog etniciteta bio je potriban
drutveno-politiki faktor vostvo, inteligencija, koja bunjevaku etniki svist koristi ko nain mobilizacije stanovnitva radi svoje afirmacije ko nove feudalne klase (slino ko za nastajanje nacija o emu pie
Miroslav Hroh).
Poetak razvoja slovinski vlaki plemena u Hercegovini ko Bunjevaca
dobio je politiki zamajac kad su se plemena iz okoline Bune rike na
livoj obali Neretve, pobunila protiv Mostarskog sandak-bega. To se
dogodilo u vrime kad su Turci vojniki oslabili, a Mleani obeali
vlakim prvacima da e oslobodit Hercegovinu. Zato su Vlasi-Bunjevci
iz donjeg toka Neretve 1624. godine podigli bunu protiv Mostarskog
sandak-bega. Al nakana Mleana nije uspila, pa su se Bunjevci nali na
udaru osvite Turaka. To je bio poetak velike seobe Bunjevaca, iji
najvei talas se dogodio 1687. godine.
Spasavanje Bunjevaca iz 1624. godine ima velik znaaj za tolmaenje
njevog porikla. U borbama koje su prithodni godina vodili protiv Turaka, plemena pastira i ratnika-Vlaha iz okoline rike Bune (planina Vele,
98

Podveleje, Raka planina, Rakitno) stvorili su ratniku organizaciju,
sposobnu da se suprotstavi Turcima. Na nain kako su to radili vikovima, izabrali su vojvode, serdare, harambae, knezove, koji su se
pokazali sposobni. Ovim voama Bunjevaca Mleani su obeali podrku
i, kako su to inili da bi pridobili Morlake iz Zagorja (zapadna Hercegovina, od Neretve do rike Cetine), i ode su vojskovoama Bunjevaca podarili plemike titule, platu i pravo na nasliivanje privilegija. Tako su
se Bu-njevci od rike Bune med prvima organizovali na onda nov, feudalni nain (raslojavanje rodovskog drutva). To je bilo privlano za sve
slovinske vlake vojvodske familije, rodove i plemena. Ova grupa plemena s donjeg toka Neretve, od rike Bune i grada Blagaja, postala je
etniko jezgro kasnijeg formiranja Bunjevaca. Oko nji su se okupljala
druga plemena rado prihvaaju bunjevako ime. Tako je poo razvoj
bunjevakog naroda (etnije).
Bunjevci i Hrvati: dvi razliite etnije
U vrime svojeg nastajanja ko etniciteta (etnije), Bunjevci nisu mogli bit
subetnija Hrvata. Hrvati su poetkom 17. vika ve formirani ko etnija na
osnovu svojeg feudalnog drutveno-politikog ureenja. Kod VlahaBunjevaca u to vrime, u njevom herce-govakom prazaviaju, odrala se
stara organizacija ivota i polu-nomadskog (alpskog, transhumantnog)
stoarstva (o tom jo krajom 19 vika, svidoi pomenito istraivanje J.
Dedijera). Na osnovu poreenja naina
privreivanja i drutvenog ivota bunjevaki plemena i opisa naina ivota i
organizovanja hrvatski plemena (M.ari),
dobija se osnovica za etniko razlikovanje
Bunjevaca i Hrvata.
Marko ari (u lanku Predmoderne etnije
u Lici i Krbavi prema popisu iz 1712./14.
godine) navodi osobine Hrvata i Bunjevaca po kojima su to dve razliite etnije.
Hrvati su u Lici i Krbavi bili agrarna (zemljodilska) populacija nastanjena oko vaniji
99

krajiki tvrava. Veim dilom su bili povojnieni seljaci, a manjim dilom sitno plemstvo u vojnoj slubi u Krajini. Govorili su narijima s
akavskom osnovom. Hrvacke familije bile su sline nuklearnim, inokosnim familijama sridnjeevropskog tipa. Tradicionalna kultura Hrvata
bila je granina, proeta uticajom etri okruujua areala (od dinarskog
do panonskog). Jezgro Hrvata su inile starosidilake hrvatske
strukture. Hrvatsku etniju inili su: vojno plemstvo, obini krajinici
(haramijske i husarske familije) te osloboeni kmetovi.
ari konstatuje da su Bunjevci (katoliki Vlasi), ko tradicionalna, pridmoderna i pridnacionalna zajednica, poetkom 18. vika, bili nosioci dinarske patrijarhalno-pastoralne kulture dinarskog areala. Ko pripadnici
stanovnitva, koje je pribiglo iz Bosne i Dalmacije na podruje austriske
vojne krajine, Bunjevci su bili pripoznatljivi po kulturnim osobinama
(kultura mrkog sukna i gusala), jeziku (novotokavtina), drutvenoj
strukturi i organizaciji (kneine), pastoralnoj ekonomiji (transhumantno
stoarstvo) i osobinama proirene familije, tzv. zapadnobalkanskog
tipa. To su osobine koje su Bunjevce razlikovale od Hrvata, jo prije
poetka formiranja hrvatske nacije, ine ji posebnom etnijom. Njev
identitet je bio dinamian, podloan prominama uslid seljenja i disperzije vlako-bunjevakog stanovnitva na irokom prostoru od zapadne
Hercegovine do Slavonije i june Ugarske (Bake).
Kad su se doselili u Baku, Bunjevci su od austriske vlasti i zateenog
srpskog i maarskog svita nazivani Dalmatincima. Sami su se nazivali
Bunjevcima. Prvi spomen etnikog imena Bunjevac u dokumentima
zabiluen je 1612. godine u knjigi krteni somborskog upnika.
(Maarska istoriarka Erika Wicker navodi da se oko 1619. godine ime
Bunjevaca i okaca pojavilo u Baji Raci i Vlasi u vrime naseljavanja
severne Bake, str. 40). To se slae s vrimenom pominuti dogaaja u
dolini Neretve. U svojoj knjigi Buni, Bunijevci, Bunjevci 2009. Mijo
Mandi pokaziva da su prithodnici kasnijeg doseljavanja Bunjevaca, ve
bili prisutni na podruju june Ugarske, a najstarija naseobina je bila oko
Budima.
100

Nakon doseljavanja brojni bunjevaki plemena na podruje Bajskog trougla (izmed
Baje, Sombora i Subotice), malobrojni autohtoni budimski Bunjevci, rado su se s
njima zbliavali i selili u tri gradska naselja
tog podruja. Tragovi ti zbivanja jo se
nalaze u bunjevakim prizimenima Budimac, Tukuljac, Ostrogonac.
Bunjevci
doseljeni iz Hercegovine i Dalmacije
tokom 16. i 17. vika, imali su prizimena
prema svojem plemenskom, rodovskom
poriklu a ne prema nazivima naselja iz koji
su se njevi prici doseljavali. Na primer,
nema bunjevaki prizimena Blagajac, Mostarac, Zadranin, Senjanin U svojoj hercegovakoj postojbini, Bunjevci nisu bili stanovnici gradski naselja, koja su pripadala plemikim
rodovima (hrvatskim, srpskim, bosanskim, dalmatinskim). ivili su oni u
slobodnim, feudalcima nepodlonim plemenima, na prostranim
planinskim podrujima Dinarski Alpi.
Stvaranje nacija i fragmentacija Bunjevaca (bunjevake subetnije)
Na osnovu ove istorijsko-socioloke analize momo dat odgovor na pitanje: dal su Bunjevci Hrvati, Srbi, el samo Bunjevci? Samo pitanje ima
smisla kad polazimo s primordijalistikog stanovita. [Primordijalizam =
svatanje etniciteta, etniki svojstava, ko nepromenljivi, davno nastali,
izraeni materijalizovanim opipljivim kulturnim i biolokim karaktristikama neke narodne grupe.] Pitanje u tom smislu triba da glasi: imadul
Bunjevci svoj etniki koren u antikim Hrvatima el Srbima, el u svom
sopstvenom vlako-bunjevakom etnicitetu? Moj je zakljuak da Bunjevci mogu imat koren svoje etnogeneze u miavini plemena Slovina
i Vlaha starosidilaca Balkana, iz vrimena prije doseljenja Srba i Hrvata.
(Lingvisti kau da su prije dolaska Slovina, ovi Vlasi, Makedono-vlasi, s
bilim odilima, bili romanizovani, primili romanski jezik. Trag ovog pridslovinskog porikla kod Bunjevaca su imena njevi plemena-brastava koja
se zavravaju na ul, Sekulii od Sekul, Dulii, od Dul, itd.). Pod vlau
101

hrvatski i srpski vojniki zadruga, kasnije feudalni vlastelina, stvarali su
se i irili i njevi narodi. Fine objanjava da su se pod hrvatskim narodom
u sridnjem viku mogla podrazumivat plemena kojima su hrvatski banovi,
upani i vlastelini vladali, a ne hrvatski narod u etnikom smislu. Za
Hrvate o tom pie dr Neven Budak.
Iz ovi daleki vrimena ne mo se izvodit hrvatsko el srpsko poriklo Bunjevaca. O tom svidoe u novije vrime poznata genetska istraivanja
prema kojima je na Balkanu, a najvie u Hercegovini, u genima tamonji
savrimeni stanovnika, najmanje slovinski tragova. To znai da su, po
biolokoj liniji, i Bunjevci, ije je istorisko ishodite Hercegovina, genetski povezani sa starosidiocima Balkana, da je njevo genetsko
ishodite starije od Slovina, pa i jo kasnije doseljeni Hrvata i Srba. (Ode
se uplie genetska komponenta koju su doneli staro-Hrvati i Srbi ko
narodi dilom neslovinskog porikla. Al to je posebno pitanje o kojem se u
nauki jo raspravlja.)
Dakle, Bunjevci mogu trait svoje poriklo u miavini naroda, koja je
nastala putom etnogeneze stanovnika zapadnog Balkana izmed antikog
vrimena, i naroito, vrimena stvara-nja sridnjovikovni naroda pod uticajom pokravanja (dva glavna pravca pravoslavlja i katolianstva).
Podila na Hrvate i Bunjevce pocipala je etniki istorodni bunjevaki
narod (etniju) zafaljuju stvaranju hrvatske nacije od sridine 19. vika.
Razumivanje tog procesa zahtiva drugaiji nauni pristup od onog primordijalistikog, ko i onog ta polazi od sridnjovikovne virske podile, na
koji se pozivaje nacionalisti, kojima je stalo da Bunjevce utope u svoje
nacije.
ta genetska istraivanja pokazivaje?
"Frekvencija I1b* (xM26) [karakteristika starosidilaca zapadnog Balkana]
dostie vrhunac kod Hercegovaca (64%) i Bosanaca (52%) dok zadrava
znaajne (30%) frekvencije u svim SEE [Jugoistone Evrope] populacijama...
Ustvari, homogene distribucije relevantni frekvencija praene sa visokim
diverzitetom I1b* (xM26) linija med razliitim SEE populacijama mogu se
posmatrat ko genetska oznaka njeve zajednike istorije po ocu tokom dugog
vrimenskog perioda.. Halpogrupa R1a [karakteristika Slovena] javlja se sa
16% frekvencija u SEE.... Frekvencije R1a i STR [standardizovani podaci o
102

genotipu prema STaRCall software-u] varijansa raste u pravcu sever-jug u
SEE, od 34%-25% kod glavnine Hrvata i Bonjaka do 12%-16% kod Hercegovaca, Makedonaca i Srba..."
Izvor: Marijana Perii, Lovorka Bara Lauc, Irena Martinovi Klari, Siiri Rootsi,
Branka Janiijevi, Igor Rudan, Rifet Terzi, Ivanka olak, Ante Kvesi, Dan Popovi,
Ana ijaki, Ibrahim Behluli, Dobrivoje orevi, Ljudmila Efremovska, ore D.
Bajec, Branislav D. Stefanovi, Richard Villems and Pavao Rudan (2005), HighResolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of
Paternal Gene Flow Among Slavic Populations. Molecular Biology and Evolution,
2005
22(10):1964-1975;
doi:10.1093/molbev/msi185
URL:
http://mbe.oxfordjournals.org/content/22/10/1964.full
103

Kad na Bunjevce primenimo analitike, teoriske pojmove etnija, pod
im se podrazumiva cilina Bunjevaca (zapadnohercegovaki, primorskodalmatinski, liki i baki-podunavski), i subetnija, onda se pomenita
etri istoriski nastala dila bunjevakog naroda mogu podrazumivat ko
take subetnije. Teko je razumit ta znai kad se itav bunjevaki narod
podvodi pod hrvatsku naciju (koja se, ako je moderna nacija, ne mo
definisat ko etnija) ko njezina subetnija. Drugo je pitanje integracije
el asimilacije dilova (subetnija) bunjevakog naroda u hrvatsku el niku
drugu naciju, na ijoj dravnoj teritoriji su dilovi tog naroda imali sriu
el nesriu da se zateknu kad je poo proces stvaranja ti nacija.
Politika uslovljenost savrimene podile na Bunjevce i Hrvate
U najnovije vrime pitanje Hrvat el Bunjevac dobilo je praktian znaaj.
Za one, ta su se upregli u poso hrvaenja Bunjevaca, ubiivanje Bunjevaca da su Hrvati, pitanje je opstanka, ko politikog faktora u Vojvodini. Pitanje je kako ouvat uticaj na ve pohrvaene Bunjevce. Nije
tu ri o privoenju Bunjevaca na vilju, razvijeniju nacionalnu hrvatsku kulturu, neg o zadravanju formalnog izjanjavanja to veeg broja
Bunjevaca ko Hrvata. to vie taki Hrvata, sotim vie glasaa na izborima. To je ono glavno u trudu pohrvaivanja Bunjevaca.
Do oivljavanja Bunjevaca posli 1990. godine, inilo se da je 40 iljada
bunjevaki Hrvata u Vojvodini jak oslonac u politikim prigovaranjima,
sklapanjima koalicija i nagodbama o mistima u vanim dravnim organima i u raspodili ogranieni resursa (finansija). inilo se da je kategorizacija, administrativno etiketiranje Bunjevaca ko Hrvata, dovoljna za
njevo zadravanje u orbiti hrvatskog nacionalnog interesa. Kad je polak
taki formalni Hrvata, posli 1990. godine, pokazalo da je ostalo virno
svojem izvornom etnikom identitetu, i poelo trait nacionalna prava ko
ravnopravne nacionalne manjine u Vojvodini, vidilo se da tako
hrvatstvo, koje sam proivljavo na drugoj taciji svojeg bunjevakog
kruga, nije vrst temelj asimilacije Bunjevaca u hrvatsku naciju.
Pokazalo se da nacionalna ideologija, sama za sebe, ne dospiva do korena bunjevakog etnikog identiteta. I najvatreniji bunjevaki Hrvati
104

ostaju u dui Bunjevci. Tu dublju sadrinu niki od nji pokuali su prikrit
zamagljuju prirodu bunjevatva, divanom o Bunjevcima ko subetniji
Hrvata ko etnije. Al se ne mo priskoit razlika izme stvaranja
hrvatske nacije, ko politike tvorevine 20. vika, i postojanja Bunjevaca,
ko posebnog etniciteta s dugljim pridnacionalnim razvojom, etnogenezom.
Stvaranje nacije je proces koji organizuje i kojim upravlja nacionalna
drava, jedan krug nacionalne elite, iji pripadnici potiu iz razliiti etnija (hrvatske, bunjevake, dalmatinske, talijanske, i sl.), narodnih
zajednica sa specifinim kulturama, tradicijama, istoriskim putovima.
105

(Franjo Tuman je ovaj problem nastojo otklonit izvrgavaju etniku
strukturiranost hrvatske nacije kritiki ko regionalizma.) Ma kolko se
osiali ideoloko-politiki integrisani u naciju, koju stvaraje i u tom
uivaje asti i koristi, ocovi i sinovi nacije ostajedu u dubini due izdanci svoji etniki kolivki.
Niki od taki nacionalni radenika s grinjom savisti proivljavaje svoje
uee u gaenju svoji subetnija. Kad sam to svatio kod samog sebe,
poo sam razumit one pretelje, bunjevake Hrvate, ta osiadu da se
nacionalno osvisivanje i opridilivanje Bunjevaca ne mo postignit brez
razvoja, bilo autentine bunjevake drutvene i kulturne zajednice, bilo
take hrvatske zajednice. I to integrisane u multikulturnu vojvoansku
sridinu s veinskom srpskom nacionalnom zajednicom.
Sloen zadatak, koji se ne mo izvrit brez jaanja one osnovne bunjevake etninosti, a ne njezinim konzerviranjom i guenjom nacionalno-politikom ideologijom. Ako ugue bunjevako osianje, lipotu bunjevake pisme, tugu, koju svaki Bunjevac osia kad se siti ta su njegovi didovi izdurali otkad su se doselili u nepriglidna polja i panjake
Bajskog trougla, dilatnici formalne nacionalne kategorizacije Bunjevaca,
pobudie u njima onaj bol ta je i mene podstako da se okrenem svojim
bunjevakim korenovima. Tako razumim i ambivalentne osiaje Hercegovaca (hercegovaki Hrvata vidi lanke dr N. Raspudia).
Amalkina sarana
Od ditinjstva sam imo malo prilike upoznat se i rodit se s rodovima s

ocove strane. Moji roditelji su se razveli a da jo nisam napunio godinu
dana.
Prvu roaku sa strane Raia, upozno sam u jedno litnje poslipodne.
Kogod je zazvonio na vratima. Otvorio sam vrata i... nao se s oi u oi
sa mladom enom u drutvu s mlaim ovikom. Nisam je nikad vidio al
sam oma znao da je to moja sestra po ocu. Za nju sam samo znao da
postoji o em mi je divanila teta-Katica Vukovi, dugogodinja stanarka
106

u dininoj kui. Taj nesvakidanji susrit pokrenio je u meni nika ranije
nepoznata osianja. Kako sam mogo znat da je pridamnom nikad viena
sestra Roza? Al oma sam je ositio ko najbliu i najroeniju. Tako je
ostalo do danas, iako ona ve godinama ivi u inostranstvu. Ne divani se
uzalud Krv nije voda!
Zafaljuju Rozi, upozno sam i drugu brau i sestre po ocu. Stariju sestru
Baru udatu u Staparu. Vranju, koji je dugo ivio na salau na Staparskom putu (ima er koja sad ivi u Zagrebu.) Prije nikoliko godina Vranja se priselio u Subaticu i penzioniso ko elektriar Zorke. Najmlai
brat Ivica odrasto je kod strica jel otac Antu Doboar nije mogo
izdravat petero dice koju je steko posli vinanja s drugom enom Anicom. Najstariji brat Vinko, zidar, poginio je na gradilitu i ostavio za
sobom sina (koji je, na nesriu, takoe poginio na poslu u Libiji, ostavivi za sobom jednu er).
Otac Antu osto je s tri godine siroe jel mu je otac Vranje oo u Prvi
svitski rat i otaleg se nije vratio. Mama Roza nije bila u stanju kulovat
ga a on nije bio sklon nikakom ozbiljnom poslu. Nao je namitenje u
Gradskoj kui u Somboru, di je dobio poso doboara (onog ta ita
obavitenja po varokim sokacima i na vaarima, kako bi i do nepismeni
graana doprle vane visti iz Gradske kue). Osto je Antu siroma, ovik
koji se skanjiva po Gradskoj kui i obavlja poslove trkarala. Al osto je
poznat i ko gradski bear i ljubitelj kapljice. Za mene je razvod moje
mama-Kate od Antua i odrastanje pod starateljstvom dida-Ivana, bila
sria u (maminoj) nesrii.
Sav ovaj divan od rodova s ocove strane, samo je pridgovor za pripovitku o drugim, daljim rodovima Raiima. Bilo ji je barem dvi grane.
(Na Austro Ugarskoj vojnoj mapi iz 1894. godine, navedena su dva
naselja Raia u okolini Sombora: na severu od Sombora Reichi szl. izmed salaa Radii szl., Firanyi szl, nedaleko od Bilicsi szallasok Bili
salaa. Juno od Sombora Raitz szl nedaleko od arkovaki salaa na
istoku i Bikar salaa na zapadu. Pleme Raia je bilo brojno al su se njevi
lanovi postepeno priselili u Sombor i tu meusobno udaljili pa je od nji
ostalo nikolko gradski familija.) Jedno je grana fikala od kojeg sam
samo uo da postoji. Druga grana su pukari, poznate zanatlije u Sombo107

ru. Al ni nji nisam nikad upozno. Ipak, imo sam sriu da, priko Amalije,
koleginice moje supruge, jo iz gimnaziski dana, upoznam njezine
roditelje Evu i Vranju Rai. Porodica vridni, odgovorni i veseli ljudi,
koji su stojali u kui na Bezdanskom putu, nedaleko od kue dida-Ivana
u Bunjevakom sokaku.
Kartografski izvor (vojne karte-sekcije iz 1894. sa

detaljima toponima, itd.):
http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/3felmeres.htm
S Amalkom smo odravali najbolje preteljske odnose. Bila je poznat

doktor, neuropsihijatar, u Somboru. Uvik vesela i spremna na alu.
Udala se za Trifka iz Hercegovine, kojeg je upoznala na studijama u
Sarajevu. Pitom i dobroduan, Trifko je dugo bio vrhunski metalurg angaovan irom Vojvodine. Umro je dosta rano. Roaci iz Hercegovine
su urnu s Trifkovim zemnim ostacima odneli i saranili u Trebinju.
108

Amalka je bila poslidnji rod s kojima sam se vio u Somboru. Rado sam
je posiivo jel je bila zdravo obavitena o somborskim Bunjevcima i bila
s njima u lipim odnosima. Imala je i dobro odabranu biblioteku o Bunjevcima. Imo sam kod nje podrku kad sam poo da se zanimam bunjevakim pitanjom. Naalost, Amalka je, posli borbe s tekom
boleom, preminila i saranita je krajom januara 2010. godine na velikom katolikom groblju u Somboru.
Bilo je lipo zimsko jutro kad sam, sa prijateljicom Marijom, krenio iz
Novog Sada za Sombor na Amalkinu saranu. Marijina er Jelena studirala je na Pedagokom fakultetu u Somboru di je esto posiivala
Amalku. Stigli smo na groblje na vrime. U kapeli smo se oprostili sa
pokojnicom i, sa brojnim bunjevakim svitom, ekali da doe popo.
Doo je u urbi u lipom sveenikom ruvu. Odro je popo i lip pogrebni
obred. Al ono ta mi je zaparalo uvo, bio je njegov savreni hrvatski
jezik, kojim se obrao tunom zboru Amalkini rodova i potivaoca. Ni
rii na bunjevakom. Svoj hrvatski jezik, potivani sveenik je divanio
savreno, ko da smo bili na Mirogoju. Barem da je s par rii utiio prisutne Bunjevce, koji ne divane hrvatski. Bilo je taki med nama cigurno
najvie a ne znam dal je bilo oni koji znadu tako lipo hrvatski divanit, ko
ta je to pokazo popo. To njegovo jeziko savrenstvo i gluvou spram
bunjevakog puka, nisam razumio. Pogotovo je to teko svatit nakon
nedavne sarane jedne Bunjevke, lanice naeg novosadskog udruenja,
na kojoj popi nije smetalo da se okupljenom svitu obrati na lipoj bunjevakoj ikavici. Sa ti nikoliko rienica on je pokazo da saosia s ljudima koji nemaje prilik ut bunjevaki divan u sveanim, tunim
trenucima, kaki su ovi na saranama dragi roaka i pretelja.
Bunjevaka konica
Februara 13. 1965. godine doo sam kod dida-Ivana u Sombor da ga

obiem. Dvi nedilje ranije takoe sam ga positio i, tom prilikom, dono
mu da proita knjigu Jovana Erdeljanovia O poreklu Bunjevaca.
elio sam ut ta on kae o Bunjevcima, njevom poriklu i istoriji. Dida
109

je tom prilikom divanio a ja sam ga sluo i ponikad zapitkivo. Taj divan
je trajo priko pet sati a snimio sam ga na magnetofonu. Od njega sam
sazno nikolko vani stvari koje mi i danas osvitljavaje zamrene odnose
Bunjevaca, posebno spram vire i crkve.
Imo je dida-Ivan puno kritike na raun popova. Ko zidar jednom prilikom je nita opravljo u klosteru kod apacija, pet-est kua dalje od nae
kue u Bunjevakom sokaku. Tom prilikom je, zarasle u brljan nuz
visoki zid, kojim je samostan bio opasan, pronao listve. To je prokomentariso:
- I popovi su ivi ljudi, pa ni udo
Rado i nikolko redi dida-Ivan mi je divanio o dogaaju prilikom svoje
posite bratu Ferku, kantoru katolike crkve u Santovu. To je bilo nigdi
krajom 19. vika. Od Sombora do Santova ili su kolima s upregnitim
konjima a to putovanje je trajalo dobri pet sati. U Santovu je brat Ferko
priredio unu. Taman su sili za astal, kad se Ferko trgne:
- A, pa ja imam u dvanajst misu. Moram oma i. Al vi se ne
sikirajte. Brzo u se vratit.
Didi se uinilo udnim da e se Ferko tako brzo vratit. Misa je obino
trajala oko sat vrimena. I zaista, Ferko se vratio, nije prolo ni puni polak
sata.
- ta se dogodilo? Pa ti si se vratio tako brzo! reko je dida svom
bratu.
- A, ni to tako odgovorio je Ferko. Ja sa mojim popom imam
dogovor. Kad je njemu potribno da prije vrimena zavri misu, on
pone itat svetu knjigu s kraja. Onda ja zasviram na vorgulama
kraj mise. I misa se zavrava. Kad je meni potribno, ja zasviram s
kraja mise, pa popo prie na itanje s kraja svete knjige. Kad
tako skratimo misu, okice se ude i krste, al se ne bune.
Taj dogaaj, dida-Ivan je takoe komentariso na svoj nain:
110

- Eto, i popovi obavljadu svoj zanat ko i svi drugi. I oni vindluju.
I pored ovi, i drugi saznanja o popovima i crkvi, dida-Ivan je ipak
redovno odlazio na nediljne mise u Novu somborsku crkvu (karmeliansku). To mi se inilo udnim pa sam ga, tokom razgovora iz 1965.
godine, zapito:
- Kako da iete u crkvu a imate tolko kritike na raun popova?
Njegov odgovor mi je objasnio znaaj i ulogu virske organizacije
crkve u drutvenom ivotu Bunjevaca.
- Vira je potribna jel se oko ega moramo okupljat, ko ele oko
konice.
Za pastirski narod, ija plemena i rodovi-bratstva su ratrkani po teko
prohodnim planinama, okupljanje na nikom, od sviju cinjenom mistu je
nain odravanja drutvene veze, postizanja dogovora, razmine informacija, upoznavanja budui suprunika
Crkva sv. Spasa iz 9. st., na vrh Rici (Vrlika), Cetina, Skup vlakog
plemena, 19 vek.
111

Okupljaju se oko virske institucije-crkve (el kapele/ kria, kako su to
inili Bunjevci nakon doseljenja u Baku) bunjevaka plemena su odravala svoj etnicitet, postojala su ko etnika zajednica. Slika iz 19. vika,
pokaziva okupljanje jednog pastirskog plemena iz Cetinske krajine oko
ruevine Crkve svetog Spasa iz 9. vika.
Ako je virska institucija crkva, za Bunjevce tradicionalno bila konica,
oko koje se odvija njev drutveni ivot, to se danas teko mo kazat za
crkvu, koja ne priznaje Bunjevce, njevu ikavicu ve odavno ne koristi u
virskim obredima, propagira hrvatstvo Bunjevaca. A Bunjevci su i danas
ratrkan narod, kojem nedostaje konica oko koje bi se okupljali. Ulogu
take konice nisu u stanju priuzet politike stranke. Taku ulogu, po svojoj prirodi, mo ostvarit Bunjevaka matica. Oko Matice, ko nezavisne,
nedravne organizacije okrenite drutvenom povezivanju, dogovoru,
kulturnom ivotu, nigovanju svega ta je vano za etniki i nacionalni
identitet bunjevakog naroda, Bunjevci se mogu okupljat ko ta su to
inili njevi pradidovi.
Kad sam se 2009. godine, ulanio u Bunjevaku maticu u Subotici, osio
sam da sam uo u kuu koja pripada svim Bunjevcima. Tako osianje mi
je nedostajalo cilo vrime nakon mog odlaska iz roditeljske kue u Somboru. Matica mo bit ta kua bunjevake integracije, na koju se mogu
oslonit Bunjevci digod oni ivili. Osnivanje ogranaka Bunjevake
matice, dostupni svim Bu-njevcima, pa i onim ta su se udaljili od bunjevatva, potriba je koja ovu instituciju okupljanja i zbliavanja ini
neophodnom organizacijom, konicom sviju Bunjevaca.
Obnova poharani bunjevaki dvorova
Kad sam u februaru 2008. godine positio Amalku u Somboru, obio sam
nikadanju dida-Ivanovu kuu u kojoj sam se rodio i proivio ditinjstvo i
mladost. Radovo sam se da u je opet vidit, onaku kaku sam zapantio.
Bio je lip, sunan dan. Pono sam foto aparat da slikam sve ta me
podsia na zapaneni krajolik mog ditinjstva. Oekivo sam da u vidit i
arteski bunar na Rajuri, koji je opivan u onoj uvenoj pismi o Somboru
(U tim Somboru).
112

Ve kad sam doo do one ba-Josine kue na oku Bezdanske i ulice
Janka Veselinovia, svatio sam kako je od moje slike iz snova i panenja
malo eg ostalo. Nove kue saziane. Od Rajure ni traga. Dugaka
gvozdena, uto ofarbana ograda koja sad opasiva diiji vrti. Di je bio
arteski bunar, sad je jedna od kua tog vrtia.
Lipo je vidit kako je uredito al je i tuno ta nema ni traga jednog svita
ta je tudan vikovima nico, radovo se i tugovo. Al neka. Momo sauvat
svoja sianja u snovima i memoarskim bilukama. U umitnosti.
Lipo je kad svit napriduje, al je teko privatit potpun zaborav sveg ta je
bunjevaki narod stvaro. Barem da su vratili ime Bunjevakom sokaku,
pa da se zna da su tu nikolko vikova ivili, a i danas jo ive, Bunjevci.
Kad sam dospio do oka didine kue di se zavrava nikadanji Bunjevaki sokak imo sam ta vidit! Tuga me spopala kad sam svatio da
je ta kua priputena zubu vrimena. Zid litnje kujne spram sokaka zjapi poruen, ko da je niki aramija poaro.
A tu je bila katlanka u kojoj se, u vrime mojeg ditinjstva, topila mast i
kuvo pekmez od ljiva. Sve je mriilo a dida-Ivan i majka-Mara su od
ranog jutra imali pune ruke posla. A bio je tu i didin vertet, tiljerski i
loserski. Tu je pravio i svoje tambure, pa i violinu za mene. Jel bio je
dida-Ivan pravi ezermeter.
113

A sad? Sa sokaka zjapi razvaljen zid litnje kujne. Prava poharana bunjevaka kua.
Al nije to tako samo sa kuom dida-Ivana u nepostojeom Bunjevakom
sokaku u Somboru. Kad sam se vratio Bunjevcima, u Subotici i Somboru, i ovom mojem malom bunjevakom jatu u Novom Sadu, svatio sam
da su i ovi nai zajedniki bunjevaki dvorovi u takom stanju poharane
kue. Odneli aramije cilo naslie Bunjevaca. Ostali Bunjevci brez
pisama, knjievnosti, istorije. Digod se okrene, na svaku bunjevaku
batinu metili svoje etikete. I nikom ne pada na pamet da ji skine i vrati
u stanje prije nesrine zabrane Bunjevaca ko narodnosti.
Jo malo pa nikom ne pada na pamet ni da se odupre onim aramijama ta
po internetu obiivaje Bunjevce ko nike martoloze ta ji Miloevi
naoruo i putio da satiru vojvoanske Hrvate. Iako su to bunjevaki
rodovi, braa i sestre, skoro polak vojvoanski Hrvata. Ko da su Bunjevci izmiljena, umjetna nacija, koja zasluiva da je unitavaje u
novom bombardovanju Srbije. (Tom se nada niki anonimni, a ipak
znani, Maxi-mus Confessor na SuboticaInfo portalu). A sve dok se taki
ideoloki aramije bakare po kulturnom i politikom prostoru Vojvodine, Bunjevci e nailazit na priprike u ostvarivanju svoje obnoviteljske namire, pa i elementarne ravnopravnosti.
Kako obnovit poharane bunjevake dvorove? Kako oivit sve ta je u
tim dvorovima dragocino i privlano Bunjevcima i svim njevim preteljima? A ne uinit te dvorove muzejom nit kapelom. I tuta drugi pitanja
navire. Ima o emu prisiat se, razmiljat i pisat memoare.
* Aleksandar Rai je roen u Somboru 1938. godine di je zavrio
osnovno kulovanje i gimnaziju. Osnovne i magistarske postdiplomske
studije zavrio na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Doktorat iz
oblasti politike ekonomije steko na Poljoprivrednom fakultetu u Novom
Sadu. Profesor na Univerzitetu u Novom Sadu od 1974. do 2004. godine
i na Sportskoj Akademiji u Beogradu od 1993. do 2008. godine. Bio
urednik omladinskog lista za knjievnost i drutvena pitanja Pokret u
Somboru i asopisa Privredna izgradnja i Savremenost u Novom
Sadu.
114
Jelisaveta Zidarevi Kalajdi
Sianja nee nestat
rije dvi nedilje ila sam u moje rodno misto Sombor. Kad god tamo
putujem im ugledam dva tornja Nove crkve, pogled mi se otima u
livu stranu ne bil ugledala toranj male kapele Snine Gospe na
salaima "iovi ". Kapela je na briuljku, a u podnoju je sala mali na
kojem su davni godina ivili i radili ko kapelani moja teta Franca i tetak
Jozip sa svoje etvoro dice. Davno, davno tamo bila nisam, al sianja
nisu izblidila i svaki put kad se vraam iz Sombora obeam sebi da u
slidei put cigurno oti do tamo. Nekad davno, krajom etrdeseti u
prolom viku provodila sam divne dane ditinjstva.
115

Isplanirali smo moj brat i ja da ove godine prid Uskrs sve to obiemo.
Tako je i bilo. Ve na samom poetku svatila sam da vie nema stare
drvene uprije priko kanala i litnjeg puta, sad se ie priko velike uprije i
finog asfaltnog puta. No, dok se pribliavasmo kapelici pripoznala sam
stare jablanove koji su sad pravi gorostasi i miris trave me je podsitio na
dane kad sam sa mojom mamom Sofijom piice gazila po pranjavom el
blatnjavom putu do moje drage teta France. Zimi je uvik dolazio tetak
sonicama po nas. I mada je sad sunce sijalo, drvee ozelenilo, mirisi
voki opojno mirili .... ja sam u mislima, umotana u opakliju, bila na
sonicama, koje su vukla dva divna ilasa. Klizili smo nuz salae i
zaleeni kanal na najlipe zimovanje. Svake godine smo mama i ja
provodili desetak dana na prelu kod tete na salau. To su zaista bili nezaboravni dani. Na trenutak sam se vratila iz sanjarenja, da bi pogledala
dal je slika iz mojeg sianja potvrena. Da, ponito .... kapelica je jo
uvik ista i lipo je odravaje novi kapelani, sala nije poruen, al je dosta
izminjen. Ostala je jo uvik ona soba s velikom paorskom pei di smo
provodili nezaboravne veeri nuz banak. I opet dok sam sve to posmatrala sianja su navirala, ula sam ak i glas moje mame i teta France, nji
dvi su bile nerazdvojne ko divojke. Majka Kata i dida Josa su imali trinaestoro dice .... od koji je sedmero doivilo duboku starost. Ja sam bila
najmlae dite u familiji, pa se ba i ne siam majke i dide ... ostali su mi
bili dragi, al najvie moja teta Franca.
ivot na salau je bio divan za nas dicu, naroito kad smo u gostima, al
za tetu i tetka je bio dosta teak. Zimi je znao napadat snig da skoro
zavije sala i tale za ivotinje koje je tribalo ranit i timarit. Oboavala
sam konje, esto sam s tetkom i mukom dicom provodila sate i sate u
tali. Bilo je i krava, taj miris ivotinja mi je i danas drag. Na salau je
bilo svega za isti, ak i u teka vrimena koja su bila podkraj etrdeseti.
Okolo salaa je bio lip vinograd i vonjak, pa malo zemlje na kojoj se
sve sijalo i sadilo, nita se nije kupovalo u peceraju, moda samo malo
eera i drugi sitnica. Tako su nai Bunjevci salaari ivili.
116
Nama dici nikad nije bilo dosadno. Dok se loi paorska pe, zakuvava
kruv i mirisne lepanje....mi dica biramo najlipe ogrizine uzimamo
naotren no i pravimo sebi sigrake. Divojice lutkice, kojima pravimo
aljinice od ljustika, a derani prave paorska kola s tokovima. Kad se
naidemo vrue lepanje namazane s finom mau izaemo napolje pa
napravimo Snika Bilia sa starim loncom na glavi i argaripom umisto
nosa. Ugarcima pravimo oi, puceta i zna se korovaa metla umisto
117

ruku. U svemu tom nam je zduno pomago veliki arov, koga su ponekad putali s lanca. Bio je to divan uvar salaa. Bilo ji je ponikad i
dvoje.
Proe vrime oas. Mama i teta spremaje unu. Omiljena ila svi nas su
bila "cakum-pak" gra s rebrima i kuvani kuruz u zrnu, kojeg cilo
poslipodne idemo. Meni je omiljena una bila paradikom orba i
krumpiraa s divenicama u velikoj plehanoj tepciji. Taku krumpirau
niko nije znao pravit. Naravno sve se to kuvalo i peklo u paorskoj pei.
Sarme u zemljanom loncu su se takoe kuvale u pei ....Boe koji mirisi! Nediljom je bilo sve po redu ...orba, sos i rimflaj....pa pilei paprika, pa peenje i na kraju bunjevaka gibanica (trudla) s makom.
Posli tako ozbiljnog ila....tetak je uprego sonice i vozo nas du kanala.
Vea dica su se sliugala po zaleenom ritu, a mi manji smo gledali
side u sonicama na slami zaogrnuti opaklijama. Sliuge su pravila velika dica sama od pareta drveta na koji se privrstila deblja ica. Nikada
ne moem zaboravit kako su ritovi bili zimi arobni, a bome i u prolie
kad procvetaje ute perunike .....Sada vie tog rita nema, tu je prokopan
novi kanal, al perunike jo uvik rastu.
Kad se dobro smrznemo utravamo u sobu i naniemo se oko banka
......teta nas nudi kolaima i pita hoemo li dunsta. Spajz prepun divnog
dunsta, nezna kojeg bi. Polako sunce zalazi, dou jo neke ene sa
oblinjih salaa, svaka donese neki lingeraj i eklicu da ekla cipelke od
vune. Priaju se razne prie, mi dica nauljimo ui da nam ne bi neka
promakla ...ali se desi da u zapeku zaspimo omamljeni toplotom. Tetak
i drugi muki sa oblinjih salaa, zna se, odoe u bircuz. Neete virovati
jo uvek postoji i to direkt kraj kule. kula vie ne radi, nema dice, a i
to ih ima iu u varo. Vie se ne preu kola i sanke, svi imaju aute, a ja
mislim na konje koji jure i pored toga to se nikud ne ure ...Ah, ta
sianja...
Siam se i veeri kad se sve smrkne, lampa petrolejka se gasi i cela soba
utone u gusti mrak. Kominice polako odoe kui, ali muevi se ne ure,
ujem kako teta kae ...ovaj moj e se opet nacvrcati ...Poleemo tako
118

oko pei, mama i teta nam priaju prie o vilama, zlim veticama, a
bome i o vukodlacima. Mi se uurimo i svaki um nas zaplai mislei
da e koji iz prie da se pojavi. Teilo nas je to da e arov da nas brani,
on je neustraiv. O da, siam se da je bila i neka pria o "mrakavcu",
njega sam se najvie plaila. Tako pozaspasmo, a teta i mama su jo
priale o nekim stvarima koje nisu bile za dicu i nita nismo razumili. I,
tako nedilja dana proe za tren, tribalo je ii kui. Tetak opet pree
sonice, a ja plaem svi me tee da e uskoro doi lipo vrime pa emo
opet u goste. Suze zaustaviti nisam mogla. Da, bilo je jo nikoliko takvih
godina, a onda je dosla kula, pa smo na kapelu ili samo za protenje i
ponekad nediljom, uskoro se moja teta preselila u varo. ta rei, pa eto
da sam plakala i pre dvi nedilje kad smo sili u auto i krenili kui ....Imala
bi vam jo dosta divaniti, ali ostaviu to za drugi put ...sianja nee nestati.
* Jelisaveta Zidarevi Kalajdi roena je u Somboru 1942. godine di je
zavrila osnovnu i uiteljsku kulu. Na Fakultetu fzikog vaspitanja u
Beogradu diplomirala je i magistrirala a doktorirala na Fakultetu
fizike kulture u Novom Sadu 1992. godine.
119
Jelisaveta Buljovi Vueti
Tri memoarska zapisa

Mezinkovo klapljenje
Liti dok je dan podugaak i kad se puno radilo uvik je bilo pomalo vrimena da se sidne, pripovida i nasmije. Tako je jednog litnjeg dana mezinak Luka malo svratio kod dida Jose, da se malo izdivane, nasmiju. Kad
se ispripovido s didom, svratio je u litnju kujnu uzo stoi i sio isprid
kue u ladovinu. Svi smo se okupili oko njeg jel smo znali da e togod
stvarat. Ko doo je poslom, pa da sidne malo da se odmori, a uvik je
volio da se ali. Poo je svoju pripovitku, kako je klapio da ga togod
gui. Trgo se iz sna i na prsima u mraku napipo uvto. Kad ga je uzo u
ruku uvto je nesto a u oku sobe se stvorila vitica. On se poplaio,
skoio na noge, a vitica na njega, pa su se rvali dugo al on je pobidio i
ona je nestala.
Posli tog on je zaspo, do zore se nije budio nit je jo tagod klapio.
Katina izloba lingeraja (jesen 2009)
Dal postoji sluaj il ne, al sluajno sam se nala u Subotici u vrime kad
je otvorena izloba runi radova u KUD-u Bunjevka. To nije ba velik
prostor, al kad sam ula bila sam oarana lingerajom koji je bio izloen.
lingovane uzgljance, uzgljenice, virange, pregae, koulje i drugi
vezeni predmeti, bili su tako ispeglani i utirkani da su dubili na postavci
i svitlili bilinom prosto nestvarno ko da su od bilog cakla na koje je napadao snig. Bila je namiena bunjevaka ista soba ko kadgod na
salau. Bilo je tu i pribora za vezenje i trukovanje i predenje i trikanje.
120

Dica su bila obuena u bilu lingovanu nonju ko male manekenke, koje
su liile na bile paunove s rairenim repom. Nonja je bila utirkana i
ispeglana tako da nije bilo ni jedne mrskice, pa je dilovalo prosto nestvarno ko da su bili aneli sali s nebesa da nam ulipaje vee.
Prostorija je bila puna na otvaranju, al se nije osiala tiskoba, jel je ta
bilina i lipota osveavala prostor i prosto postajala svetilite, u umitnosti
enski ruku, koje mogu sve to uradit da sve izgleda prosto nestvarno.
Nikad neu zaboravit taj utisak lipote, koji me je podsitio na istu sobu
koju je svaki sala imao. Siam se dida Josinog salaa i iste sobe na
malom Paliu, di smo ili za vrime kulskog raspusta, pomagat, sigrat se
i kupat na malom Paliu.
Kad smo ulazili u istu sobu imali smo osiaj da ulazimo u kuno svetilite, jel su svete slike Srca Isusovog i Srca Marijinog bile u proelju
iznad kreveta suprotno od vrata, pa se to prvo vidilo. Kad se otvore
vrata uvik se osia miris sezonskog voa, istoe i miriljivog sapuna.
Na dolafu se bilio iztirkani lingeraj, a najee su mriile jabuke i tunje
poslagane na afunere i pored porcelanski sudi na dolafu.
Porcelanski sudi su se koristili samo za velike svetce, svatove il kad
dou vani gosti. lingovane virange na kojima su bili uraeni aneli u
vincu od cvia, proputali su svitlo koje je padalo na astal u sridini sobe
na kojem je bio arap od plia, a priko njega mala ipka arapi od
bilog veza. Na krevetima su bile uzgljance od lingeraja, ispod kojeg je
bio umetak od satinske svile da bi lingeraj bolje doo do izraaja. Na
afunjerima su bile duncoke boce pune il prazne. Pune boce dunca su
liile na arenu dugu boja od raznog voa. Tu je bilo dunca od zardelija,
pa jo iskalane, koje su se bilile izmed zardelija. Pa bile kruke, zelene
piske, crvene trinje, bordo vinje, ute tunje i drugo voe. Sve te arene
boje su mamile pogled i prijatan ukus u ustima koji je otvaro apetit.
U jednom oku je bio rav za kapute, koji su se nosili u sveanijim
prilikama, a nisu se drali u afunjerima, jel bi puno mista zauzimali.
Puno vrimena je prolo od kad nisam vidila istu sobu u kuama, al ova
izloba u KUD Bunjevka me potsitila na vrime ditinjstva, kad smo sa
121

strahopotivanjom ulazili u istu sobu, samo kad nas je majka il tetke
slale da njim togod donesemo.
Berba kruaka u Tavankutu (jesen 2003)
Kadgod je bilo drugaije vrime. Priroda je bila ista, nije bilo razbijenog
cakla ni konzervi, pa im se vrime prolipa, dica su volila i bosa a i
stariji nisu zabadavad troili obuu. Pa tako kad smo poli kod matore
tetke u Tavankut, im smo sali iz voza, dica ko dica, svi smo se izuli, pa
obuu u ruke. Siam se puta od stanice do crkve, staza je jo bila mokra
od poslidnje kie.
Kod crkve, di je staza skreala u baba tetinu ulicu, bila je mala dolja pa
je tu stojala voda i napravilo se blato itko ko ueeren med od bora,
taman i gust. Mi smo dica proli kroz blato a od blata su nam noge bile
crne i sjajne, ko da smo obuli lakovane izmice.
Malo dalje od crkve bila je baba tetina kua, koju smo svi zvali matora
Tetka, jel je to bila najstarija didina sestra. Kad smo uli u avliju, svi su
nas lipo doekali veseli i nasmijani. Baba tetu i tetka smo poljubili u
ruku, ko to je tad bio red, pa smo svi sili za astal u ladu, da se malo odmorimo i da se stariji ispripovidaje. Ujna i ujo su poslovali oko une, jel
su se spremala dobra ila i svega je bilo na astalu. Moglo se birat jel
naspremano je toliko da je polak priteklo za veeru. Bilo je posli une i
pogae s makom, to smo mi dica najvie volili.
Posli une svi smo uzeli kotarice i koarove i poli u vinograd, di je voe
bilo izmed redova loze. Brali smo nacike kruke zrilije za ilo i pekmez a
zelenije za dunc. Bilo je dva tri drveta ba velika i visoka i puno je zrili
voaka otpalo pa smo prvo te pokupili za cefru.
Zrile kruke su se utile iz lia, ko da je drvo okieno utim dukatima, a
mriile su na sam voni nektar. Nije bilo lako tako visoko i veliko drvo
obrat, al bilo nas je dosta i prije mraka sve je bilo gotovo. Ujo nas je
122

zvao na veeru, al smo morali urit na voz da se vratimo u varo, jel se
sutradan moralo i u kulu a bao na poso.
* Jelisaveta Buljovi Vueti roena u selu Bikovu kod Subotice 1940.

godine. Od 1991. godine objavljiva poeziju u zbirkama, asopisima i
novinama. Objavila vie knjiga pisama: ivot je tajna (1994), Orfeji
mira (2004), San na Moravi (2008), Letea crkva (2010), Draga sianja
(2010), Trei kod (2012), Vojvoanski vidici.
123
Kata Miri
Anka
-
Pajo, eno ie teta!
Pajo istri na kapiju krene putom prid nju. Kako je on volio ovu tetu.
To je bila baina najmlaa sestra i do prije nikog vrimena je bila s njima
na salau a onda je ola, kazali su mu da se udala. I ona je zdravo volila
Paju pa je dolazila kod nji u goste kad god je mogla. Kad bi poruila da
e do, Pajo je toliko eljno iekivo da su ga veliki i zadirkivali
-
Pajo, nee do teta.
Oooooooe!
Kad je ve tribala stignit, opet su ga zadirkivali:

-
Pajo, ne ie teta.
A on bi viknio:
-
Iiiiiiiie!
Kaka je to dragost bila kad stigne teta, ona je uvik imala vrimena da
se s njim sigra, da ga pomazi. Nana i bao su vazda imali posla a i drugi
u kui se nisu ba s njim babikovali. Zato se Pajo najvie sigro s malim
maiima, tencima, piliima, tog je na salau uvik bilo. A onda su mu
jedared kazali da mu se rodila sestrica i da e se zvat Anka. Obradovo se
Pajo da e se imat s kim sigrat kad malo naraste. A dok je tako bila mala
moro je esto pazit na nju, da joj metne dudlu u usta kad plae, da je
ua u ljulji, jel samo da pazi da ne padne s kreveta.
Kae jedared bao da e svi i na Bunari, nosie i Anku. Pajo nigdi
nije io dalje od crkve di su ga nediljom nosili. Uprego je bao konje i
nije bilo sritnijeg diteta od njega. Tamo je vidio puno svita, na kraju mu
124

je ve i dosadilo a i Anka je vazda plakala. Posli tog vrimena Anka se
razbolila, nike starije ene su kazale da je dobila sunanicu na Bunariu.
Onda su mu jedared kazli da je Anka ola na nebo, med anele. Nije
smio pitat jel se otaleg mo vratit, samo je znao da to togod zdravo nije
dobro. Opet je osto sam i uvik je eljno iekivo tetu. Dani su prolazili,
na salau su svi dani isti, ne zna ni koliko je vrimena prolo kad su mu
kazali da mu se opet rodila sestrica. Znao je sad da je to togod zdravo
lipo, da se svi raduju pa se i on obradovo. Teta je poruila da e do vidit
bebu. Vidio je kako ie jo izdaleka i potri prid nju viu:
-
Dola nam je Anka!
* Kata Miri je roena 1952. godine u
Subotici. Diplomirala na
Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
125
Recenzije knjiga i lanaka

Aleksandar Rai
Prezentacija knjige o poriklu Bunjevaca

Mijo Mandi (2009), Buni, Bunievci, Bunjevci,
Subotica: Bunjevaka Matica.
U organizaciji Bunjevake Matice u Subotici 18.
decembra 2009. godine prezentirana je, pred
auditorijumom od oko 150 prisutnih, knjiga
Mijo Mandi (2009), Buni, Bunievci, Bunjevci,
Subotica: Bunjevaka Matica. O knjizi su, osim
autora, govorili Ivan Sedlak, predsednik Matice,
mr Suzana Kujundi-Ostoji i dr Aleksandar
Rai.
rema Milanu Kunderi i Urielu Abulofu, mali narodi su etnike

zajednice koje karakterie trajna i duboko ukorenjena neizvesnost
u pogledu njeve sopstvene egzistencije. U dananje vrime, mali
narodi sumnjaje u validnost svog, u prolosti izgraenog etnikog
identiteta, i u ostvarljivost svoje nacionalne samouprave u budunosti.
Ovu misao sam imo na umu pristupaju itanju knjige potivanog Mije
Mandia o poriklu Bunjevaca. Mijina knjiga se bavi rekonstrukcijom
prolosti Bunjevaca, od maglovitog antikog doba, do 20. veka. Nuz
nike nedoreenosti, ova knjiga daje oslonce za rekonstrukciju prolosti
Bunjevaca, neophod-ne za trasiranje njeve evropske budunosti.
Za sagledavanje prolosti baki Bunjevaca posebno su vana etri taka
oslonca: (1) stvaranje bunjevakog naroda u njegovoj prapostojbini,
126

franjevaka strategija pokrta-vanja Vlaha i integracija Bunjevaca u
hrvatsku naciju, (2) autohtona etnogeneza doseljenika u Bajskom
trokutu, pod uticajom njevog militarnog statusa, u simbiozi sa Srbima, i
uloga franjevake redodrave Bosne Srebrene, (3) borba Bunjevaca za
opstanak i kolebanja oko etnikog ideniteta tokom 19-tog i 20-tog vika i
(4) administrativna kategorizacija vojvoanski Bunjevaca i okaca ko
Hrvata 1945. godine i izgledi nacionalnog razvoja Bunjevaca u okviru
vojvoanske autonomije, u multinacionalnoj liberalno-demokratskoj
srpskoj dravi.
Poto se Mijina knjiga bavi priteno prvim i, dilomino, drugim i treim
od ovi aspekata bunjevakog pitanja, zadrau se na ova tri aspekta.
(1)
Poriklo Bunjevaca se mo trait u procesu etnogeneze buniona, Vlaha,
pastirski naroda razliitog etnikog ishodita, koji su, jo prije vrimena
velike seobe naroda, obitavali u planinskim podrujima zapadnog
Balkana, od severne Albanije do Istre. O tome Mijina knjiga daje
opsenu dokumentaciju.
Istorijski je virodostojno gledite da je poetno jezgro formiranja
Bunjevaca ko etniciteta, od kojeg baki Bunjevci vode poriklo, sistem
Dinarski planina koji se protee u Zapadnoj Bosni, Hercegovini,
dalmatinskoj Zagori. Pitanje je: ta je bio razlog da proto-bunjevaka
plemena, upravo na tom prostoru ponu razvijat osianje zajednitva,
bunjevakog identiteta? Odgovor na ovo pitanje sugeriu materijali iz
Mijine knjige.
Proces etnokulturnog formiranja Bunjevaca u toj njevoj prapostojbini,
poo je jo prije Otomanske invazije, pod uticajom misionar-ske
aktivnosti franjevaca organizovani u njevoj redodravi Bosni Srebrenoj.
Franjevci su dospili u prapostojbinu Bunjevaca s misionarskim
zadatkom da privedu katolian-stvu narod u Paganiji (Trabuniji) i
ogranie uticaj grkog-ortodoksnog i arijanskog hrianstva u
dalmatinskoj Zagori i Bosni. To je vrime postojanja Bosne pod
Kotromaniima, u kojoj je Crkva krstjanska (patarenska, bogumilska,
starovirska), imala ulogu dravne crkve.
127

Uticaj franjevaca bio je sveobuhvatan, jel su oni nastupali ko privrena
narodna inteligencija, to je bunjevaki narod uinilo tvrdim
katolicima.
Franjevci su dilovali ko snaan inilac etnogeneze Vlaha u Bunjevce i u
vrime Otomanske vladavine Bosnom i cilim prostorom bunjevake
prapostojbine, ukljuuju vei dio Ugarske. Kolika je bila njeva
organizaciona, dravnika sposobnost, i koliko snaan njev uticaj med
bunjevakim narodom u 17. viku, pokaziva masovni odziv na iseljavanje
1686. godine, o em postoje virodostojni istorijski podaci. Ovaj
dokumentovani dogaaj je od najveeg znaaja za razumivanje
etnogeneze bunjevakog naroda, a posebno baki Bunjevaca. Veina
Bunjevaca se iselila u zapadni pojas Vojne krajine (Lika, Slavonija) dok
se manji dio, oko 28 iljada, naselio u Bakoj na prostoru koji je kasnije
dobio naziv Bajski trokut. Mijina knjiga prua istorijski virodostojne
podatke o ovom periodu dilovanja bosanski franjevaca u junoj
Ugarskoj (posebno podaci o manastiru u Radni, u Erdelju).
Proces stvaranja etniciteta Bunjevaca iz podruja zapadnog Balkana, bio
je uznapridovao sridinom 17. veka. Istovrimeno, ve je otpoo proces
stvaranja hrvatske nacije, koji je donosio kategorizaciju Bunjevaca ko
Hrvata. Kako se ovaj proces integracije Bunjevaca u hrvatsku naciju
odvijo, o tom malo znamo, al je rezultat priusmiravanja njeve
etnogeneze ka razvijanju hrvatskog nacionalnog identiteta, nesumnjiv.
Bunjevci su aktivno uestvovali u stvaranju moderne hrvatske nacije,
daju tom procesu dravotvornu elitu (poev od Ante Starevia). Na toj
istorijskoj ulogi Bunjevaca, zateeni na teritorijama na kojima se raala
moderna hrvatska drava, koji su proli kroz nacionalnu topionicu i
postali dio hrvatske nacije, zasniva se poimanje svi Bunjevaca,
ukljuuju bake Bunjevce, ko a priori Hrvata.
(2)
Doseljavanje katolika, Dalmatinaca i Bosa-naca u podruje Bajskog
trokuta, tokom 17 vika, stvorilo je demografsku kolivku u kojoj se,
tokom naredna dva vika, odvijo proces etnogeneze Bunjevaca. Mijo
dokumentuje da su doseljenici, oko Budima i Ostrogona, zatekli etniki
128

bliske sunarodnike, ko i institucije bosanski franjevaca. Kako on
dokumentuje, dio ti Ilira i Raca bili su starosidioci, ije poriklo see do
13. veka, a dio su bili izbiglice prid Turcima, priteno Srbi,
organizovano priseljeni, iz prostora kasnijeg Bajskog trokuta, u okolinu
Ostrogona.
Sridnjoevropska kultura slovenskog/
ilirskog starosidilakog
stanovnitva Budima i okoline, omoguila je genezu dalmatinski i
bosanski doseljenika s kraja 17. vika, ko posebnog autohtonog ogranka
Bunjevaca. Etnonim Bunjevci doneli su doseljenici Dalmatinci (etnonim
okci veziva se sa doseljenicima Bosancima) al, na osnovu Mijine
dokumentacije, prihvatanje imena Bunjevac, ko markera etnikog
identiteta, mo se povezat s uticajom zateeni, autohtoni budimski
Bunjevaca. Ovo saznanje o izvorima autohtonosti baki Bunjevaca,
vridan je doprinos Mijine knjige.
Drugi izvor autohtonosti baki Bunjevaca i, na osnovu tog, razumivanja
njevog kasnog ukljuivanja u procese izgradnje drava-nacija,
pridstavlja njeva socioekonomska transformacija ko graniara Austrijske
imperije i kasnija borba za ouvanje statusa slobodni zemljovlasnika.
Graniarski status doseljenika Bunjevaca i Srba, trajo je samo polak
vika. Drugi dio 18. vika Bunjevci i Srbi vode zajedniku borbu za
ouvanje privilegija steeni vojnom slubom. Ova politika simbioza
Bunjevaca i Srba, koja je trajala i tokom otpora maarizaciji posli 1867.
godine, vana je odlika baki Bunjevaca.
(3)
Borba Bunjevaca za opstanak ko etnokulturne zajednice odvijala se na
dva fronta. Prvo, otpor za kolektivni opstanak, za kolektivna prava
nasuprot asimilacije. Uspih na tom frontu bio je uslovljen odranjom
salaarskog naroda, ouvanjom njegovi tradicionalni vridnosti koje su
izgradili franjevci i autentina bunjevaka inteligencija. Drugo, borba na
frontu individualne promocije bila je manje uspina: pojedinci, koji su u
Austrijskoj imperiji ostvarili promociju na ugledne plemike, vojne i
inovnike poloaje, integrisani su u dominantni etnicitet s postepenim
gubitkom bunjevakog identiteta. Ovaj proces akultura-cije ubrzan je
129

nasilnim metodima asimilacije, posebno graanskog dila Bunjevaca,
izmed 1867. i 1918. godine. U tom periodu najmanje 40 iljada
Bunjevaca je privatilo pripadnost maarskoj naciji. Iz ove maarizovane
populacije bunjevakog porikla, posli 1921. godine, u vojvoanskom
dilu Bajskog trokuta, proistekla je ekspanzija samokategorizovani
Hrvata. Mijina knjiga dokumentuje da se ovo kolebanje bunjevakog
identiteta u pomenutom drutvenom sloju, pokazalo u remaarizaciji dila
Hrvata u vrimenu Hortijeve Maarske izmed 1941. i 1944. godine.
Ovako ponaanje se mo objasnit na osnovu koncepcije malog naroda:
egzistencijalno odranje slubeniki, od drave dominantne nacije
zavisni socijalni slojova, odnosi privagu nad etnokulturnim identitetom,
iji tradicionalizam se ne uspiva uklopit u novi istorijski referentni okvir
stvaranja drava-nacija.
(4)
Naposlitku, uspih administrativne kategorizacije vojvoanski Bunjevaca
i okaca ko Hrvata 1945. godine, i marginalizacija Bunjevaca u
Vojvodini, koja traje kroz nekoliko poslidnji decenija, takoe se mo
tumait istom koncepcijom malog naroda: egzistencijalni problem
odnosi privagu nad nigovanjom i modernizacijom etnokulturnog
ideniteta Bunjevaca.
***
U ovom izlaganju osvrnio sam se vie na problemski okvir, ijem
sagledavanju knjiga Mije Mandia triba da doprinese, nego na detaljnu
analizu koncepcije i metoda ove knjige. Kako sam direktno il posridno
saoptio, ova knjiga se pokazala ko prava konica ideja, iji nesputani
tok inspirie na proviravanje hipoteza, koje je dosad malo ko postavljo.
Orijentacija taki novi pravaca istraivanja Bunjevaca mo bit
produktivna ako se jasno formulie danas nezaobilazno, akutno pitanje o
izgledima nacionalnog razvoja Bunjevaca u okviru vojvoanske
autonomije, u multinacionalnoj liberalno-demokratskoj srpskoj dravi,
obuhvaenoj procesom evropski integracija.
130
Aleksandar Rai
Osvrt na monografiju o politikom ivotu

vojvoanski Bunjevaca izmeu dva svitska
rata
Saa Markovi (2009), Bunjevci
Vojvodine u politikom ivotu
Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918
1941. godine, Subotica : NIU
Bunjevaki informativni centar
a razumivanje savrimene identitetske i egzistencijalne krize, za

Bunjevce su danas nezaobilazna dva pitanja: Kako se odvijo
istorijski proces svakovrsnog ospora-vanja i asimilacije, koji je
vojvoanske Bunjevce sveo na mali ugroeni narod? Kaku ansu ovaj
mali narod ima u perspektivi slabljenja nacionalni drava i evropski
integracija?
itaju monografiju dr Sae Markovia traio sam pouzdane
istoriografske oslonce za odgovor na ova pitanja. Nastojo sam da
naznaim glavne karakteristike nacionalnog buenja baki Bunjevaca,
131

kako ji je analiziro dr Markovi, od uspona do opadanja i raspadanja tog
procesa na prohrvatsku, prosrpsku, idealistiku projugoslovensku i
autentinu bunjevaku struju. Interesovala me je, prvenstveno,
unutranja dinamika i spoljanji uticaji koji su uplivisali politiko
angaovanje Bunjevaca izmed dva svitska rata.
Radi osvitljavanja kljuni istorijski dogaaja i procesa vani za
razumivanje bunjevakog problema, oslanjo sam se na model istorijskog
toka definisan s tri perioda: 1) period nastanka i uspona bunjevakog
narodnog/nacionalnog buenja (u Austro-Ugarskoj monarhiji, do
njezinog sloma u Prvom svitskom ratu), 2) period vrhunca i opadanja
nacionalno-politike mobilizacije Bunjevaca (od stvaranja BunjevakoSrpski narodni odbora novembra 1918. godine ko izraza demokratski
tenji vojvoanski Srba i Bunjevaca, do njevog gaenja i centralizacije
vlasti u Beogradu, posebno posli 1929. godine) i 3) period krize i
raspadanja politikog pokreta Bunjevaca, rascipa bunjevaki i hrvatski
institucija u Bakoj i fragmentacije bunjevakog naroda (stranarenja i
intervencije Radieve Hrvatske seljake stranke (HSS) i Srpske
radikalne stranke radi instrumentalizacije Bunjevaca u nacionalnoj
konfrontaciji srpske i hrvatske dravotvorne elite).
Prvi period je vezan s prosvititeljskom, mobilizatorskom dilatnou I.
Antunovia i njegovi slidbenika, orijentisanom, posli 1867. godine,
protiv maarizacije Bunjevaca. Markovi konstatuje da su akteri ovog
perioda uglavnom sveenici koje Katolika crkva jo nije sputavala u
njevom nastojanju da nacionalno prosveuju, priteno nepismeni
bunjevaki narod. Zajednika konfrontacija Bunjevaca i Srba s
Ugarskom dravnom manjinskom politikom, zbliavala je ova dva
naroda i potiskivala pitanja koja su kasnije postavljena ko predmet njevi
politiki razlikovanja. Uticaj hrvatskog nacionalnog procesa na
Bunjevce poo je dilovat tek krajom 19. i poetkom 20. vika
posridstvom bunjevake inteligencije i doseljenika iz Hrvatske u
Suboticu i Sombor, upoznati s idejnim tokovima u Hrvatskoj. Prema
popisu stanovnitva 1910. godine u Ba-Bodrokoj varmei upisano je
samo 1279 Hrvata. U dokumentu Narodne uprave o zemljoposi-dovnim
odnosima u odiljku za Baku 1919. godine spominju se samo Bunjevci i
132

okci (posidovali su 21,35% poljoprivrednog zemljita) a nema pomena
o Hrvatima.
Period vrhunca i opadanja nacionalno-politike mobilizacije Bunjevaca
u Bakoj odnosi se na vrime stvaranja Kraljevine Srba Hrvata i
Slovenaca / Jugoslavije i politikog dilovanja Bunjevaca u toj dravi
nadahnutog idejom jugoslovenstva. Dr Markovi daje dokumentovanu
analizu angaovanja bunjevaki prvaka, prvenstveno B. Rajia, u
donoenju odluke Velike narodne skuptine Srba, Bunjevaca i ostali
Slovena u Banatu, Bakoj i Baranji 25. novembra 1918. godine u
Novom Sadu o direktnom prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji,
koja je proistekla iz koncepcije J. Tomia voe vojvoanski radikala.
Posli uvoenja diktature kralja Aleksandra 1929. godine, nastupilo je
jenjavanje politike aktivnosti Bunjevaca, to se izrazilo u nominalnom
povlaenju B. Rajia iz politikog ivota. Opadanje ove aktivnosti
Bunjevaca, bilo je indukovano, prvo, odustajanjom vlade Nikole Paia
da se izbori za integraciju Bajskog trokuta (bunjevakog grada Baje s
okolnim selima) u Kraljevinu SHS a, potom, debaklom ideje
jugoslovenske povezanosti i njenog bogatog kulturnog i prosvetnog
naslea koji se politiki izrazio u tretiranju Vojvodine ko osloboene
teritorije koja je, kako formulie dr Markovi, pogotovo posli 1929.
godine, u srpskoj dravotvornoj eliti uvrstila stav o neprihvatljivosti
nacionalnog razvoja Bunjevaca. U takom odnosu srpske drave prema
bunjevakom nacionalnom pitanju nalazi se, virovatno, najvaniji razlog
okreanja dila Bunjevaca hrvatskom nacional-nom identitetu.
Trei period krize i raspadanja politikog pokreta Bunjevaca povezan je
sa zaotravanjom problema njevog identiteta i nacionalnog izjanjavanja.
O irem kontekstu ovog problema dr Markovi konstatuje: Nametanje
centralizovanog jugoslovenstva, bez uvaavanja tradicionalne i istorijske
specifinosti naroda, ve formiranih nacija koje ine novu dravu, bila je
nepravilni put reavanja nacionalnog pitanja sa pretenci-oznou jedne
srpske nacije.
Osnovna linija diobe proisticala je iz politikog svrstavanja dila
Bunjevaca u HSS i prihvatanje identiteta hrvatskog nacionalnog bia.
Taka podila bila je motivisana hrvatskom propagandom al i
133

neositljivou centralizovane dravne organizacije koja je zanemarila
lokalne interese, koje su Bunjevci smatrali veoma bitnim za narodne
interese. Dublji razlog bio je u injenici da Srbi manjinski narod u
Vojvodini nacionalnu dominaciju nisu mogli ostvarit demokratskim
putom (veinom glasova delegata u skuptinama). Otaleg potriba vrste
ruke-centralizma izmed ostalog u funkciji kolonizacije i promine etnike
strukture Vojvodine i ubrzanog ekonomskog razvoja jezgra Srbije, koji
otklanja njezine kulturne-civilizacijske i privredne razlike u odnosu
prema razvijenijoj Vojvodini.
U ovom periodu poela je fragmentacija bunjevakog naroda. Poetak
tog procesa potie iz prvi godina Kraljevine SHS o emu Mijo Mandi
(stariji) konstatuje da su pozvana i nepozvana braa: Srbi, Hrvati i
Dalmatinci nasrnuli na Suboticu. To je, u demografskom smislu, bio
poetak stvaranja hrvatske etnike grupacije u Subotici i drugim
gradovima severne Bake. Drugi demografski izvor kroatizacije
Bunjevaca je izjanjavanje ko Hrvata ranije maarizovani Bunjevaca
(uri, uri, Kicoev).
U politikom smislu poetak fragmentacije Bunjevaca se veziva s
raspadanjom Bunjevako-okake stranke B. Rajia. Dr Markovi
konstatuje: Formirane su tri struje koje su, u manjoj meri, uspele da
ouvaju odredjen vid autohtonosti, a dominantno su se utopile u politiki
milje nacionalnih stranaka.
Stranarenje, rasipanje politike energije Bunjevaca na irok spektar
politiki rasporeda, takoe je, i do danas prisutan, faktor fragmentacije i
raspadanja... S jedne strane, hrvatske stranke, prvenstveno HSS S.
Radia, nastojale su da privuku Bunjevce u svoju ideoloku i
dravotvornu orbitu. S druge strane, kako dokumentuje dr Markovi,
uticaj na politiki ivot Bunjevaca, od samog poetka njihovog
stranarenja vrila je Radikalna stranka, tako da je, ne od 1922. godine,
ve i od 1920. godine paralelno sa Bunjevako-okakom strankom, na
lokalnom nivou poela da egzistira Zemljodilska stranka, vezujui svoju
delatnost na saradnju sa Radikalnom strankom.
134

Nakon uvoenja ideologije integralnog jugoslovenstva, koja je
eliminisala izraavanje nacionalnih posebnosti, dolo je do snanog
izraaja angaovanje katolike crkve za potrebe odreenja Bunjevaca u
nacionalnom kontekstu. To je bio kanal uticaja putem kojeg se uvrstila
hrvatska komponenta u nacionalnom identitetu dela Bunjevaca
bunjevakih Hrvata.
Krajom ovog perioda, uoi konstituisanja Hrvatske banovine u
Kraljevini Jugoslaviji pitanje autonomije Vojvodine je povezano sa
stratekim aspiracijama hrvatske dravotvorne elite. Za Hrvatsku
seljaku stranku (HSS) odnosno Vlatka Maeka, Vojvodina je bila
strateki prostor i za nju je Maek predvideo analizu vie politikih
alternativa. (Jedna strategija je predviala podelu Bake na hrvatsku i
srpsku interesnu sferu po liniji Senta-Baka Palanka). Kroatizacija
Bunjevaca je pri tome inila jedan od kljunih oslonaca ostvarivanja ove
strategije.
Ne zadravajui se, dalje, na analizi poslednje etape krize i raspadanja
bunjevake nacionalno-politike mobilizacije u pridveerje Drugog
svitskog rata, ini se znaajnim, da zakljuke, koje dr Markovi iz svoje
analize izvodi, dovedemo u kontekst savrimene situacije Bunjevaca.
Prvo, znaajan je njegov zakljuak o atmosferi jugoslovenske ideje,
koja je otvarala put narodnom sazrevanju, obrazovnom i kulturnom
uzdizanju, jezikoj specifikaciji. U takoj atmosferi, Ostajui dosledni
jugoslovenstvu, Bunjevci nisu smatrali izrazito bitnim autohtonu
stranaku i politiku afirmaciju svog narodnog pokreta. Pokuaj
stvaranja Bunjevakog nacionalnog identiteta u okviru ovakve
jugoslovenske ideje predstavljao je mogui afirmativni put. Ova solucija
bila je usko vezana za prosperitet odnosno pad jugoslovenske ideje.
Savremeni narodni pokret Bunjevaca, obnavlja se posle 1990-ti godina,
u atmosferi pada jugoslovenske ideje. Apsurd je, da su u periodu
posliratnog uzleta ove ideje, u kojem je put narodnog sazrivanja bio
otvoren nominalnim narodima s konstituisanim republikama ko i starim
nacionalnim manjinama, Bunjevci proli kroz nenadanu etapu potpune
zabrane nacionalnog izraavanja. Iz tog gorkog iskustva, Bunjevci su
svatili bitni znaaj autohtone stranake i politike afirmacije svojeg
135

narodnog (nacionalnog) pokreta. Umisto degradirane jugoslovenske
ideje, savrimeni Bunjevci nastoje razvit svoj bunjevaki nacionalni
identitet uzdaju se u ideju evropejstva ko mogui afirmativni put.
Drugo, dr Markovi zakljuiva da su, nasuprot atmosferi jugoslovenske
ideje, Politika i autoritarna mo postali jedini metodoloki pristup
izgradnje budue drave. Idealizam je potisnut, a kulturoloki pristup
jugoslovenskoj uzajamnosti postao je stav sve malobrojnijih
intelektualaca. Ovaj zakljuak se odnosi prvenstveno na stvaranje
srpske nacionalne drave, al i nacionalni drava Hrvata i Makedonaca,
pa i bosanski Muslimana savrimeni Bonjaka. Politika i autoritarna
mo, posli razornog rata koji je dovrio proces razgranienja Srba,
Hrvata i Bonjaka, gubi znaaj jedinog naina izgradnje drava na tlu
bive Jugoslavije. Orijentacija svi novostvoreni drava, bivi
jugoslovenski republika, tei ka evropskim integracijama u okviru koji
se relativizuje znaaj nacionalni drava. U takoj klimi posli 1990.
godina, u Srbiji je bila mogua revitalizacija mali naroda, ukljuuju i
Bunjevce.
Naposlitku, dr Markovi daje svoj zakljuni stav da Bunjevci, ono to
nam rad (monografija) pridstavlja, nesumnjivo ko narod imaje svoju
prolost, ko nacija oni su u permanentom procesu politike i nacionalne
izgradnje, nuz imperativno prihvatanje pojmovne i sadrajne dogradnje
termina nacije u skladu s kontinuitetom istorijski prilika. Opridiljenje
je pitanje linosti i aktuelnog ivotnog trenutka. Ovaj zakljuak
implicira poimanje Bunjevaca ko nacije koja se razvija, modernizuje
svoj etniki identitet i politiki se izgraiva u skladu s istorijskim
prilikama. Opasnosti, na koje monografija dr Markovia ukaziva,
posebno opasnost fragmentacije koju izaziva podlonost Bunjevaca
stranarenju, uticaju veliki, nacionalni stranaka, ko i opasnost politike
povodljivosti uslid neprofilisanosti etnikog identiteta i politikog
oportunizma njevi vodei ljudi, ugroavaju poeljne ishode savrimene
politike i nacionalne mobilizacije Bunjevaca. Ova istorija uspona i
pada bunjevakog narodnog pokreta do Drugog svitskog rata, mo
posluit ko podsticaj za kritiko priispitivanje obnovljenog narodnog
pokreta Bunjevaca naeg vrimena.
136
Aleksandar Rai
Kako su Bunjevce vidili Maari od

Habsburke imperije do kraja Drugog
svitskog rata
Eric Beckett Weaver (2011),
Hungarian Views of the Bunjevci in
Habsburg Times and the Inter-war
Period. In: Balcanica XLII/2011,
Yearbook of the Serbian Academy of
Sciences and Arts' Institute of Balkan
Studies, ed. Duan T. Batakovi
(Belgrade,
2012),
77-115.
URL:
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0
350-7653/2011/035076531142077W.pdf
Weaver, E. B. je jedan od urednika (nuz Slobodana G. Markovia i

Vukaina Pavlovia) zbornika nauni radova Problemi identiteta na
Balkanu (S. G. Markovich, E. B. Weaver, and V. Pavlovi, eds.,
Problems of Identities in the Balkans, Belgrade 2006 ).
137

Druga knjiga ovog doktora istoriski nauka (sad profesora na Odilenju za
politike nauke Univerziteta u Debrecenu) Nacionalni narcizam:
Ukrtanje nacionalistikog kulta i rodnosti u Madarskoj (National
Narcissism: The intersection of the nationalist cult and gender in
Hungary, 2006), upuiva na naunu kritiku orijentaciju ovog
istraivaa, posebno na problem etnikog i nacionalnog identiteta.
Njegova istraivaka orijentacija naspram Maarske nije sluajna.
Postanak maarske nacije i njezin razvoj sve do savrimeni uslova u
okviru evropski integracija1, predmet je panje istraivaa erez istoriski
uslova brzog, dravnom intervencijom podranog, procesa stvaranja ove
nacije. Weaverov lanak, na koji se ode osvremo, posveen je tim
pitanju a na primeru poloaja Bunjevaca u prominljivim okolnostima
razvoja maarske nacije od vrimena Habsburke imperije do Maarske
krajom Drugog svitskog rata. Ovaj lanak dobija na vanosti, imaju u
vidu podlonost tolmaenja identiteta i potribe i mogunosti nacionalnog
razvoja Bunjevaca (tzv. bunjevakog pitanja) suprotstavljenim
nacionalno-ideolokim pristupima2. Otaleg Weaverov lanak zasluiva
Donoenju Statusnog zakona, kojim je promovisan poseban maarski
pristup definisanju nacije priko dravni granica posveena su dva obimna
zbornika nauni radova: Ieda, Osamu (Editor in chief) (2006), Beyond Sovereignty: From Status Law to Transnational Citizenship? 21st Century COE Program Slavic Eurasian Studies No.9, the Slavic Research Center. URL:
http://src-h.slav.hokudai.ac.jp/coe21/publish/no9_ses/contents.html (Retrieved
06.03.2012); Kntor, Zoltn, Balzs Majtnyi, Osamu Ieda, Balzs Vizi, Ivn
Halsz (ed.) (2004), The Hungarian Status Law: Nation Building and/or Minority Protection, 21st Century COE Program Slavic Eurasian Studies No.4, the
Slavic
Research
Center,
URL:
http://srch.slav.hokudai.ac.jp/coe21/publish/no4_ses/contents.html
(Retrieved
06.03.2012)
1
Momo ji svest na tri pristupa: 1) hrvatsko-maarski pristup koji Bunjevce

svaa ko subetniju hrvatske nacije, 2) pristup koji Bunjevce vidi ko Srbekatolike, i 3) gledite na kojem se oslanja savrimeni bunjevaki obnoviteljski
pokret koji Bunjevce razumi ko posebnu etniku zajednicu sprienu u
nacionalnom razvoju, koja, zafaljuju priznanju ko nacionalne manjine u Srbiji,
nastoji uspostavit neophodne elemente sopstvenog nacionalnog opstanka i
razvoja.
2
138

posebnu panju erez svoje naune kritinosti i tenje istoriskoj
nepristrasnosti.
Od koje naune pridpostavke Weaver polazi nastoje da se snae u
svojem razmiljanju o ovom zamrenom pitanju? ta su Weaverovi
glavni nalazi kad je ri o pogledima Maara na Bunjevce tokom
poslidnja dva vika? Kake zakljuke on izvlai iz ti nalaza?
Naavi promine u vienju maarski vlasti i njevog intelektualnog
okruenja naspram porikla i etnike/nacionalne pripadnosti Bunjevaca,
Weaver je, prvo, razmotrio dvi teorije, kojima su raniji istraivai
nastojali da objasne etniki i nacionalni idetnitet. Prva je teorija fluidnog
karaktera identiteta, ta se zapaa u prominjenim okolnostima, kad
pojedini elementi identifikacije pojedinaca minjaje red vanosti (G.
Bowman). Druga teorija polazi od gledita po kojem je identitet prisilan
i trajan ko vrsta cementne futrole koju je mogue navu, inae
indiferentnom pojedincu. S ovog stanovita indiferentnost prema
identitetu je sasvim u redu i dobra, al nije od znaaja kad se identitet
zahtiva el je nametnit od komija, stranaca el drave (G. Stourzh, R.
Hayden). Za pripadnike malobrojne manjine, identitet u etnikom il
nacionalnom smislu, biva "poznat" ljudima iz okruenja (veinske
grupe) prema stereo-tipnom enciklopedijskom opisu koji je prilipljen
identitetu pojedinca iz manjinske grupe. Ove etikete stvaraje
konstruktori popisa stanovnitva, etnografi, dravni inovnici, istoriari i
enciklopedisti pripadnici veinske grupe, koji kategorizuju etnike i
nacionalne identitete stanovnitva.
Weaver koristi obadve ove teorije, povezuju ji ko dva sloja analize,
nastoje pokazat kako ima ispravnosti kod obadva gledita. Na primeru
identiteta Bunjevaca, ko manjine, autor lanka pokaziva kako je njev
indetitet stvaran i rekonstruisan od strane maarske drave tokom
vrimena. U svitlu ovi promina, pokaziva se, takoe, kako je dominantna
maarska veina vidila i vidi sebe. Za istoriare je problem ta moraje
identitet Bunjevaca, ko manjine, sagledat kroz naoale veine, ije
institucije su o njima prikupile podatke.
139

Weaverovi glavni nalazi kad je ri o pogledima Maara na Bunjevce
tokom poslidnja dva vika su slidei:
1) Pojava Bunjevaca u maarskim istoriskim podacima (do I svitskog
rata) povezana je s interesima zatite Habzburke carevine od Osmanlija
al i od domai pobuna hrvatskog i maarskog plemstva. Oma po dolasku
Bunjevci su imali trvenja s lokalnim maarskim vlastima oko plaanja
poreza i pokuaja razoruanja. U Rakocijevoj pobuni 1703-1711. i u
revoluciji 1848-49. Bunjevci i Srbi (juni Sloveni) su lojalno sluili
Kruni protiv maarski ustanika. Nasuprot tim istoriskim injenicama, o
Bunjevcima katolikim Srbima stvoreno je vienje ko o stubu
maarskog drutva, posebno zbog bunjevaki plemiki porodica koje
su zaminile maarsko plemstvo izginilo u bitki kod Mohaa 1526.
godine. U ovom perijodu korieno ime za Bunjevce katoliki Srbi
problematina je kategorija, jel katolianstvo nije bilo u koliziji sa
pripadanjom Srbima (Racima, Rasima) ko etnicitetu, ko i zbog
nepostojanja jasne linije razgranienja izmed juni Slovena.
2) Poglede na Bunjevce u Maarskoj do 1918. godine, u Habzburkoj
monarhiji, karakterie njevo definisanje ko Srba katolika. U vrime
maarskog nacionalnog priporoda, uoi revolucije 1848. godine, stvoren
je stereotip o Bunjevcima (zahvaljuju seriji lanaka, iz pera bunjevaki
autora, u najvanijem madarskom kulturnom listu tog vrimena) prema
kojem je neprominljiv nacionalni karakter Bunjevaca ko ozbiljni,
naoiti, patriotski i dobrostojei ljudi, koji odgajaje prvoklasne konje,
koji se brzo asimiliu u Maare, dobro poznaju madarski jezik, to ne
znai da pristaju bit Bunjevci. Taj opis je pojednostavljena
enciklopediska definicija identiteta Bunjevaca u Maarskoj (priuzeta je
kasnije i u Kraljevini SHS). U drugoj polovini 19. vika, u Maarskoj je
lansirana tvrdnja da su Bunjevci podravali Rakocijevu pobunu
(najranije publikovano 1858.) i da su virovali u Maarsku revoluciji
1848-49. (najranije publikovano 1871.) ta je sluilo maarskoj
nacionalnoj propagandi i interesima Bunjevaca koji su elili izbignit
diskriminaciju. Weaver nuz ovo konstatuje kako je to smino ako se
tvrdi za sve Bunjevce. Nasuprot ovim konstruisanim stereotipu o
identitetu Bunjevaca, Weaver navodi injenice koje pokazivaje otpor
Bunjevaca naspram maarske drave: protiv maarizacije,
140

onemoguivanja kulovanja na maternjem jeziku. Vrv ovog otpora
Bunjevaca, konstatuje Weaver, izraen je u Antunovievoj 1882. godine
objavljenoj Razpravi... koja pridstavlja program otpora Bunjevaca
asimilaciji i ouvanja posebnog i jedinstvenog identiteta med drugim
junim Slovenima. Nasuprot tom, uoi, tokom i oma posli Prvog
svitskog rata, sa strane hrvatski akademski pisaca, ko i pod uticajem
Stjepana Radia, poima talas ubiivanja kako su Bunjevci Hrvati, dok
su srpski izvori teili privoenju Bunjevaca u Jugoslovene el njevom
opisu ko katoliki Srba.
3) Maarska vienja Bunjevaca u meu-ratnom periodu karakterie kako
su Bunjevci jasno prepoznati od maarske drave ko posebna
junoslovenska manjina. U vrime oma posli Prvog svitskog rata,
maarska drava je nastojala zadrit Bunjevce ko nacionalnu manjinu,
da se ne isele u novostvorenu Kraljevinu SHS. U vezi sotim,
liberalizovan je zakon o manjinama, posebno regulisanjem obrazovanja
zakonom iz 1923. godine. U praksi politika je ostala asimilatorska i
nasilna (ministarstvo je ignorisalo zahtive roditelja za nastavu na
bunjevakom jeziku). Izvitaj Joefa Margitaija 1924. godine o stanju
manjinskog obrazovanja, naao je da su Bunjevci skloni asimilaciji u
maarsku naciju. U vezi sa identitetom Bunjevaca, u ovom izvitaju
navedene su tvrdnje da su oni katoliki Srbi el da nisu Sloveni (neg
Vlakog porikla) i zato mogu se lako pritvorit u Maare. Margitai je
hrvatsku nacionalnu manjinu tretiro sasvim zasebno u odnosu na
Bunjevce. Kako se Drugi svitski rat pribliavo niki maarski izvori
poeli su opisivat Bunjevce ko pod-grupu Hrvata.
4) Koristi od izjanjavanja ko Bunjevaca Weaver procinjiva sa
stanovita Maara. S tog stanovita Bunjevci su sluili ko dokaz dobrog
postupanja s patriotskim manjinama i za pokazivanje neistinitosti
optube da je maarska drava ugnjetavala manjine prija I svitskog rata.
Pozitivni stereotip o Bunjevcima, ko zadovoljni i poverljivi prema
maarskoj dravi, potvrivo je pozitivnu nacionalnu sliku Maara.
Bunjevce su maarske vlasti tretirale sa znatno manje podozrenja i
mnogo vie tolerancije nego je sluaj sa ostalim Junim Slovenima.
Ovaki stereotip o Bunjevcima stvoren u Maarskoj, priuzet je u
jugoslovenskoj enciklopediji, a to je spram nji izazivalo podozrenje ko
141

promaarski raspoloene manjine. Tako priuzimanje enciklopedijski
karakteristika Bunjevaca od Maara, zasnivalo se na konceptu
neprominljvosti njevog etnikog (rasnog) karaktera.
Iz navedeni nalaza svojeg istraivanja, Weaver izvlai za Bunjevce
znaajne zakljuke. Osnovni je zakljuak da je tradicionalno
vievikovno maarsko vienje Bunjevaca, ko razliiti od Srba i Hrvata,
al i prominljivost takog vienja Bunjevaca posli 1941. godine. U skladu
s politikom Osovine (Nemaka-Italija-Japan), maarske vlasti su
prikinile vikovnu tradiciju gledanja na Bunjevce, ko na posebnu grupu
juni Slovena, da bi kategorizovale Bunjevce ko Hrvate. Vlasti u
Hrvatskoj, priznate ko saveznik sila Osovine, mogle su igrat odluujuu
ulogu u odreivanju da su Bunjevci Hrvati. Nemaki izvori slidili su
njevo vostvo a, u skladu sotim, i maarski izvori (novine, knjige). Posli
rata 1945. godine, nakon priuzimanja vlasti od komunista u Maarskoj,
potencijal za priporod identiteta Bunjevaca bio je sprien jel su
komunistiki zvaninici kategorizovali Bunjevce ko Hrvate. U obadva
sluaja Bunjevci su svrstani u Hrvate jel su pripadali katolikoj viri.
Tako su, konstatuje Weaver, ironino, komunizam i faizam, dve sile
koje su napadale tradicionalnu religiju, koristile veru radi determinisanja
etnike pripadnosti Bunjevaca. Tokom komunistikog perioda Bunjevci
u Maarskoj mogli su izraziti svoj posebni identitet samo kroz folklor,
italake kruoke, i plesne grupe. Bunjevci su mogli birat izmed
identiteta Hrvata, "Srbo-Hrvata", el neodreeni "ostali juni Slovena".
Zvanina linija tokom komunistikog perioda u Maarskoj bila je da su
Bunjevci Hrvati posebne vrste. Nasuprot tom, bunjevaki aktivisti, koji
su slidili partisku liniju o identitetu juni Slovena, traili su utapanje
Bunjevaca u tu neodreenu kategoriju identiteta.
Bunjevci su u Maarskoj (ko i Jugoslaviji) ostali Hrvati do raspada
Jugoslavije. Nakon tog, Bunjevci u Jugoslaviji traili su posebni identitet
na popisima u Srbiji i dobili su zvanino priznanje ko jedna od manjinski
grupa, i pored stalni primedbi hrvatskog rukovodstva. Zahtivi niki
Bunjevaca u Maarskoj za zvanino priznanje njevog identiteta, odbijeni
su u dvaput od dravni vlasti. Odbijanje je zasnovano na izvitajima
Maarske akademije nauka, koji neoekivano negiraje status Bunjevaca
ko priznate manjine u Maarskoj prija Drugog svitskog rata. Weaver
142

zakljuiva kako glavni stav Maarske akademije nauka zahtiva reviziju.
Taj stav je saopten u izvitaju maarskom Parlamentu (Dobo i Tot, "O
maarskim Bunjevcima") a koji tvrdi "Ipak, ne moe biti sumnje da...
kroz njihovu rimokatoliki veru, hrvatska nacija je uspeno integrisala
ovu etniku grupu...". Vira ne mo determinisat etnicitet el naciju
(rimokatolici su i Hrvati, i Maari, i Talijani i niko ne dovodi u pitanje
njev razliit etniki el nacionalni identitet).
Weaver konstatuje kako U sve tri drave, Hrvatskoj, Maarskoj i Srbiji,
determinacija ko su Bunjevci (Hrvati, ili samo Bunjevci) formulisana je
u akademskom jeziku, skicirana od etnografa i istoriara, verovatno
zasnovana na nauno prihvatljivim dokazima identiteta. Opti ton ove
rasprave danas ne iskljuuje oslanjanje na pojednostavljene definicije iz
enciklopedija. Ozbiljnost ovih kategorizacija i akademski diskusija prua
naunu masku za neto trivijalno i sasvim lino - identitet pojedinaca. U
sve tri zemlje postoje pojedini Bunjevci koji vrsto tvrde da su Hrvati, i
priznati su kao takvi. U dve drave, Srbiji i Maarskoj, postoje takoe
Bunjevci koji tvrde da su razliitog identiteta od Hrvata. Ipak, u samo
jednoj od ovih drava, Srbiji, potovana je (manje ili vie) elja ovih
individualnih Bunjevaca da budu priznati samo ko Bunjevci.
Naposlitku, vaan je Weaverov zakljuni stav o prominama i stalnosti
identiteta Bunjevaca. Prvo, ko je manjina ne zavisi od aktivnosti
pojedinaca nego od veine, i posebno znaajno od toga kako ih vide oni
koji su na vlasti. Al, kako se politiki sistemi menjaju, tako se mogu
menjati i pogledi veine na manjine. Istorija Bunjevaca pokazuje da
ponekad manjina moe da igra formativnu ulogu u razvoju stereotipa
veine, dok u drugim vremenima manjina nije u stanju da ima ikakav
uticaj na gledita veine. Identitet manjine je opisan od strane zvaninika
veine gvozdenom rukom.
Drugo, definicije identiteta Bunjevaca od strane maarske veine,
demostrativno su se prominile u prolosti. Za pojedine Bunjevce,
prominljivost (quicksilver) identiteta koriena je da se izbegnu
predrasude i da se dobije poloaj indiferentan prema sukobima izmeu
identiteta veine.
143

Tree, tokom dekada identitet Bunjevaca u celini je nestao jer je bio
konforno ugraen u druge identitete. Za mnoge - verovatno veinu
Bunjevaca danas, hrvatski identitet je konforan i nesumnjivo je to
ispravno. etvrto, to [konformistiko utapanje bunjevakog identiteta
u hrvatski nacionalni identitet] ne znai da je oivljavanje posebnog
identiteta Bunjevaca danas nuno vetako, ili da gree oni koji tvrde da
je to neophodno. Postoji istorijska posebnost identiteta Bunjevaca koju
podnose i Srbi i Hrvati - na kojoj se gradi pomenuto oivljavanje.
Obnova identiteta Bunjevaca sugerie nita vie ili manje nego da je on
sauvan (asserted), ljudi iz veine ili manjine jednako nalaze da je on
opravdan i koristan. Za mnoge ljude danas, kao i u prolosti, postoje
konane koristi od bivanja Bunjevcem.
Weaver naposlitku iznosi gorko i opominjue zapaanje. Istraiva koji
posmatra maarske etnike podatke moe da nae kako je nagli nestanak
Bunjevaca, iz kategorija u objavljenim podacima, uznemiruju, i moe
da posumnja da su ti ljudi bili druga rtva genocida tokom Drugog
svetskog rata. U stvari, njihov nestanak ne reflektuje nita vie nego
njihovu zvaninu rekategorizaciju kao Hrvata el "drugih junih
Slovena" (str. 105).
144
Drutveni i kulturni ivot Bunjevaca

31. 7. 2011. god. Duionica 2011, Sombor Vee prid glavnu manifestaciju Duionica 2011
odran je prigodan kulturno umitniki program u
atrijumu Gradske kue na kojem su pridstavljeni
banda i bandaica, birana najlipa bunjevaka
nonja. Gosti su bili BKC Tavankut, BKC iz
Subotice, BKC Bajmok, OKUD Sonta i ko
domaini risari GKUD Ravangrad.
Sveanost je poela paradom risara, kroz glavnu ulicu. Mladi su ulipali
subotnje poslipodne i okupili publiku na veernjem kulturno
umitnikom programu u kojem su uestvovali mladi recitatori i mladi
pisnici, pismama na temu etve i Duionice.
Za izvornu igru su bili zadueni domaini iz KUD Ravangrad, dok su
gosti uestvovali na izboru najlipe bunjevake nonje. U iriju za
odabir najoriginalnije, najizvornije nonje bili su: Magdalena Nikaev
(koreograf iz Sombora) i Miroslav Vojni Hajduk (koreograf iz
Subotice), TS Somborski beari se pobrinio da sve lipo proe nuz
zvuke tamburice. Za najlipu nonju te veeri je izabrana ona koju je
nosila Aleksandra Nievi iz BKC iz Subotice, a najlipu muku nonju
nosio je Branislav Kujundi, takoe iz BKC . Specijalna nagrada za
originalnost izvorne okake nonje dodiljena je pridsidniku OKUD
Sonta, Milou Vodeniaru. Pridstavljene su ovogodinje centralne
linosti Duionice, banda Vinko Lievi i bandaica Silvija Sekere,
koji su bili okieni perlicama i ukrasima koje su izradile ene, lanice
slamarske sekcije Udruenja graana Bunjevako kolo. Slamarske
umitnice su i ove veeri pokazale dio svoji radova u foajeu Gradske
kue. Ovo vee je zavreno lipim druenjom mladi do kasni sati.
U nedilju, u 8 sati ujutru, su se gosti poeli okupljat u gradskom parku i
restoranu Fijaker stari. Obileje svake Duionice koju organizuje UG
Bunjevako kolo je parada fijakera i konja koji su posli okupljanja
145

poneli goste i uesnike programa u crkvu Svetog Trojstva na svetu misu
zafalnicu.
Posli mise gosti i uesnici programa su se zadrali na Trgu Svetog

Trojstva di su odigrali nikoliko tradicionalni bunjevaki igara na veliko
oduevljenje graana koji su se zatekli na mistu deavanja. Potom se
odlazi u zgradu upanije di se nalazi skuptina Optine Sombora na
prijem kod gradonaelnika. Posveen kruv i kruna pridati su
gradonaelniku Nemanji Deliu.
146

Veliko bandaicino kolo se igralo isprid upanije, a potom se sveanost
nastavila u Bunjevakoj kui. Prije sveane une sve goste je pozdravio
pridsidnik UG Bunjevakog kola Dejan Pareti, a poasni pridsidnik
uro Bonjak je u pozdravnim riima podsitio da je tano prija 90
godina UG Bunjevako kolo odralo svoju prvu Duionicu, sveano
na fijakerima, onako kako se i danas obiluava zavretak etveni
sveanosti.
Nuz dobre tamburae TS uvegije, dobro raspoloenje, igru i pismu,
veselje je potrajalo do veernji sati. Srini i zadovoljni domaini su
ispratili goste punog srca sa eljom da ji jo vie bude na slideoj
Duionici.
R.P.
Dan Duijance 15. 8. 2011. Subotica. Povorkom i kasnije sveanom akademijom
obiluen je Dan Duijance, nacionalni praznik
bunjevake nacionalne manjine. Na sveanoj
akademiji prisutnima se obratila prigodnim
govorom mr Suzana Kujundi Ostoji,
pridsidnica Izvrnog odbora Nacionalnog savita
nacionalne manjine Bunjevaca. (vidit naprid u
dilu zbornika Tragom savrimenosti).
Sveana povorka Bunjevaca kree se

ulicom Korzo, od zgrade Bunjevake
matice do Trga cara Jovana Nenada
Pridaja krune od ita pridsidniku BNS g.

Branku Pokorniu, Sveana sala Gradske
kue u Subotici, na Dan Duijance 15.
avgust 2011.
147

22. 10. 2011. god. Promocija knjige Da
Bunjevac duu ne izdade, Sombor "Devedeset godina je proteklo kako je 1921. u
Somboru osnovano Bunjevako kolo. U naoj
varoi i na okolnim salaima tad je ivilo osam
iljada stanovnika koji su se osiali i izjanjavali
da su Bunjevci i da divane bunjevakim
jezikom. Izdanci starog plemena i dubokog
korena, usaenog u ovu rodnu baku crnicu prije
vie od tri vika, somborski Bunjevci, kadgod vrli
i prikaljeni ratnici i graniari,a kasnije estiti
zemljoradnici i paori, prvi put su u svojoj dugoj i slavnoj istoriji osnovali
Udruenje koje e brinit o ouvanju njevog identiteta, jezika, obiaja,
kulture i tradicije.
I evo, 90 godina kasnije, mi, potomci nekadanji osnivaa i lanova
ovog Udruenja, i danas se borimo za iste ideale, i danas smo u istoj
misiji i sa istim ciljom ouvat svoje asno bunjevako ime, svoju
pripoznatljivost, jezik, obiaje i svoju bunjevaku svist. I ova naa
veeranja sveanost posveena e biti tom istom cilju."
Ovim riima otvorito je vee promocije tri bunjevake pripovitke Veljka
Petrovia.
Trea knjiga Bunjevakog kola ko izdavaa, Da Bunjevac duu ne
izdade koja je objavljena donatorstvom znamenitog slikara somborskog
Save Stojkova, darivana je svim positiocima promocije. Pored brojni
prijatelja i gostivi, pridsidnika Bunjevakog nacionalnog savita Branka
Pokornia s gostima iz Bajmoka i Subotice, svojim prisustvom
promociju su uveliali zaminik pridsidnika Skupine optine Sombor
gosp. Zoran Miler, slikar Sava Stojkov sa suprugom, slikar Pavle Blesi,
pridstavnici Vojske, sveenstva, goe iz Kola srpskih sestara s
pridsidnicom Jelenom Sekuli, direktorica O 21. oktobar Nina
Bereti i mnogi drugi.
148

U ime domaina i izdavaa, brojnu publiku i goste pozdravio je poasni
pridsidnik Bunjevakog kola gosp. uro Bonjak.
O knjigi su govorili mr Suzana Kujundi Ostoji i dr Saa Markovi ko

recenzenti i prireiva knjige Milan Stepanovi. Riima estitke na ovoj
knjigi, gosp. Kujundi Ostoji je poelila Bunjevakom kolu izdavanje
slidee knjige ije e stranice napisat Bunjevac. O istoriji bunjevakog
naroda iz ugla drutvenog i politikog ivota znameniti Bunjevaca s
kraja 19. i poetkom 20. vika divanio je dr Saa Markovi. O tri
Veljkove pripovitke u promovisanoj knjigi i temama kojima se bavio u
njima, divanio je prireiva Milan Stepanovi.
Poslidnje septembarsko vee, vee uoi poetka popisa stanovnitva,
ulipano je itanjom odlomaka iz pripovitki Veljka Petrovia ko i lipim
muzikim nastupima. Zvonki glasovi Varoanki, enske pivake grupe
GKUD-a Ravangrad otvorili su vee pismom "Nek se znade da
149

Bunjevac ivi" a prilipe zvuke tambura
uvegije .
pripravili su tamburai TS
Posli promocije gosti iz Subotice su doli u Bunjevaku kuu malo na

divan nuz aicu da grla okvase.
R.P.
esti struni skup o aktuelnim
pitanjima vaspitanja i obrazovanja
u Zavoda za kulturu Vojvodine, 5. X
2011. godine, Novi Sad
Na ovom Skupu dr Aleksandar Rai je
izloio saoptenje na temu
Obrazovanje i revitalizacija jezika u
bunjevakoj nacionalnoj zajednici.
Saoptenje je publikovano u
multijezikom biltenu drutava za
jezike, knjievnost i kulturu Most
150

Dan ufanja 2011. Novembar 29
Novi Sad Udruenje graana
Bunjevci iz Novog Sada obiluilo
je potvrivanje Statuta AP Vojvodine
koje se dogodilo na dan 30.
novembra 2009. godine u Skuptini
Republike Srbije.
To je dogaaj koji je kod vojvoanski Bunjevaca podstako veliku nadu,
jel njim je, potvrivanjom Statuta AP Vojvodine, priznat ustavno-pravni
status ravnopravne nacionalne zajednice u Srbiji.
Prisutne na ovoj tribini pozdravio je Branko Pokorni pridsidnik
Nacionalnog savita nacionalne manjine Bunjevaca. Saoptena su tri
referata (Aleksandar Rai pridsidnik Izvrnog odbora i Suzana
Kujundi Ostoji lanica Izvrnog odbora UG Bunjevci iz Novog
Sada, i Ivan Sedlak pridsidnik Bunjevake matice iz Subotice vidit
tekstove u odiljku Tragom savrimenosti). Zvonko Stanti, sekretar
Bunjevake matice, proito je groktalicu enidba Vidak kapetana.
Tribini su prisustvovali: Ivan Skenderovi i Marko Marjanui
potpridsidnici Bunjevake matice iz Subotice, Mirko Baji direktor
Bunjevakog izdavakog centra iz Subotice i pridsidnik Saveza bakih
Bunjevaca, mr Branko Francikovi pridsidnik Bunjevake stranke
Vojvodine, Josip Bonjak i Marija amu isprid Udruenja graana
Bunjevako kolo iz Sombora, Apolon Savanov isprid Bunjevakog
kulturnog centra iz Tavankuta, lanovi Koordinacionog odbora drutava
za jezike, knjievnost i kulturu Zavoda za kulturu Vojvodine, lanovi
UG Bunjevci i drugi graani iz Novog Sada.
151
Slike uesnika Dana ufanja u foajeu Zavoda za kulturu Vojvodine, u

Novom Sadu
JANUAR 5. 2010.
Prvi sastanak osnivaa Udruenja odran je 5. januara 2010. godine
(upni dvor ul. Cara Duana 4. u Novom Sadu s poetkom u 17. sati).
Uesnici skupa su: dr Aleksandar Rai, Ivan Vojni Kortmi, mr Suzana
Kujundi Ostoji, Tonka Nonkovi, Milan Nonkovi, prof. dr Bela
Pokri, Marija Bogei, Kata Miri, Jelisaveta Buljovi Vueti,
Zorica ijai.
152
Uesnici osnivake skuptine Udruenja graana Bunjevci na dan 5.

januara 2010. godine. (fotografija Kata Miri)
JANUAR 12. 2010.

Osnivaka skuptina je usvojila dokumenta neophodna za prijavu i
registrovanje Udruenja Statut Udruenja i Osnivaki akt. Izabran je
za stalnog pridsidnika Skuptine Ivan Vojni Kortmi, za pridsidnika
Izvrnog odbora Udruenja izabran je dr Aleksandar Rai a za
potpridsidnike mr Suzana Kujundi Ostoji i Ivan Balija. Za lanove
Nadzornog odbora Udruenja izabrani su dr Bela Pokri i Zorica
ijai. U radu Osnivake skuptine su uestvovali i potpisali se ko
osnivai u osnivakom aktu Udruenja, pored uesnika prvog sastanka
osnivaa, takoe: Zoran Radoman i dr Jelisaveta Zidarevi Kalajdi.
153

Aktivnosti Bunjevake matice
24000 Subotica, Korzo 8.
Tel: 024/557-213
E-mail:
bunjevackamatica@open.telekom.rs
Ri Bunjevake matice i informacije o
programima Bunjevake matice mogu
se priuzet sa web stranice
http://www.bunjevacka-matica.org/
Vee utorkom, u 19 sati

Izlobe
Tribine
Promocije knjiga
Izdavaka dilatnost
Odbori: Nauka, Jezik i obrazovanje,
Muzika dilatnost i folklor , Knjievnost,
Dramska umitnost, Likovna umitnost,
Informativna delatnost, Istorija
154

Publikacije Bunjevakog
infomativnog centra
24000 Subotica Trg Cara Jovana
Nenada 15/1
Tel/fax: 024/ 523-505
E-mail: bic@panonnet.net
Bunjevake novine i Tandrak mogu
se priuzet sa web stranice
http://bunjevci.net/
155
Naziv: Udruenje graana "Bunjevci" Novi Sad

Potanski broj i sedite: 21000 Novi Sad
Ulica i broj: Frukogorska 29/1
Broj telefona: 061 2785911
E-mail adresa: UGBunjevci@yahoo.com
Broj rauna, naziv i sedite banke: 340-0000011005416 57
Erste Bank, a.d., Novi Sad, Bulevar osloboenja 5
PIB: 106478997
Matini broj: 2800660
Motto
Nek se znade da Bunjevac ivi!
Bunjevci na Internetu
Nacionalni savit bunjevake nacionalne manjine
http://bunjevci.net/
Bunjevaka matica
http://www.bunjevacka-matica.org
Bunjevaki Prigled
Blog za kulturu i drutvena pitanja baki Bunjevaca
http://bunjevackiprigled.wordpress.com/
Prvi bunjevaki sajt
http://www.bunjevci.com/
Bunjevaki rodoslov
http://bunjevackirodoslov.blogspot.com/
156
Lektura
Mr Suzana Kujundi Ostoji
tampa
KriMel, Budisava
Tira
200
Rukopis Zbornika je zakljuen 4.10.2012.
CIP -
M ,
008(=163.42)(497.11)
BUNJEVAKI prigled : zbornik za kulturu i drutvena
pitanja Bunjevaca / glavni i odgovorni urednik Aleksandar
Rai. - God. 1, sv. 1 (2012)-. - Novi Sad : Udruenje
graana "Bunjevci", 2012- . - 30 cm
Dva puta godinje.
ISSN 2334-6124
COBISS.SR-ID 274199047
157

Bunjevacki Prigled 2012 1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bunjevacki Prigled 2012 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Udruenje graana Bunjevci Novi Sad

Novi Sad, 2012.

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Drutveni i kulturni ivot Bunjevaca /144/

Udruenje graana Bunjevci Novi Sad /151/

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Nuz prvu svesku Bunjevakog prigleda

ip pozdrav potivana bunjevaka eljadi i svi nai dragi pretelji.

Ideja Zbornika ponikla je med lanovima Udruenja graana "Bunjevci"

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Znaaj Dana ufanja za bunjevaku zajednicu

Prvi dogaaj se veziva s 25. novemberom 1918. godine, danom u kojem

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Suzana Kujundi Ostoji

Zato je 30. novembar 2009. godine za Bunjevce

ad su krenile pozivnice naeg Udruenja graana Bunjevci puno

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Bunjevaka matica i uspostavljanje statusa

mam posebno zadovoljstvo da vas pozdravim u ime Bunjevake

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Suzana Kujundi Ostoji

Sto godina bunjevake Duijance

kupili smo se danas za Dan Duijance 15. avgust, na Veliku

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Odrivost nacionalnog razvoja etnike

Bunjevaki prigled, 2012/1

unjevci su narod koji se, tokom 17. veka, postepeno naseljavao u

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Izmeu egzogenih faktora postoje korelacije, to smo zapazili tragajui

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1

Zbornik za kulturu i drutvena pitanja Bunjevaca

Bunjevaki prigled, 2012/1