HEMIJA

Cilj i zadaci
Cilj nastave hemije u gimnaziji je razvoj domenskih hemijskih znanja, tehniko-tehnolokih znanja, razvoj
optih kognitivnih sposobnosti i komunikacijskih sposobnosti, kao priprema za dalje univerzitetsko obrazovanje
i osposobljavanje za primenu hemijskih znanja u svakodnevnom ivotu, reavanje problema u novim i
nepoznatim situacijama i razvijanje odgovornog odnosa prema sebi, drugima i ivotnoj sredini.
Zadaci nastave hemije su da uenici:
- razviju hemijsku naunu pismenost i sposobnost komunikacija u hemiji;
- osposobe se za pretraivanje hemijskih informacija primenom savremenih informacionih tehnologija;
- ovladaju osnovama naunog metoda u hemiji i shvate znaaj hemijskog eksperimenta kao primarnog izvora
znanja i osnovnog metoda saznavanja u hemiji;
- razumeju pojave i procese u prirodi sa aspekta hemijskog izuavanja;
- razumeju odnos uslovljenosti svojstava supstanci njihovom strukturom;
- razumeju uslovljenost svojstava hemijskog sistema njegovim kvalitativnim sastavom i kvantitativnim
odnosom njegovih komponenti;
- primenjuju osnovne hemijske koncepte (korpuskularni koncept, koncept odranja materije, koncept
ravnotee, koncept razvojnosti hemijskih teorija) za tumaenje hemijskih struktura i procesa:
- ovladaju osnovnim tehnikama laboratorijskog rada;
- razumeju znaaj hemijske proizvodnje za savremeno drutvo;
- razumeju znaaj hemije za razliite savremene tehnologije;
- razviju svest o povezanosti hemije u sistemu prirodnih nauka sa tehniko-tehnolokim, socio-ekonomskim i
drutvenim naukama;
- budu osposobljeni za zatitu od potencijalnih rizika u hemiji i naue da adekvatno reaguju pri nezgodama u
hemijskoj laboratoriji i svakodnevnom ivotu;
- razumeju znaaj hemije i hemijske proizvodnje za odrivi razvoj;
- razviju odgovoran stav prema korienju supstanci u svakodnevnom ivotu i profesionalnom radu;
- razviju osetljivost za probleme i sposobnost reavanja problema, logiko i kritiko miljenje;
- razviju odgovornost, sistematinost, preciznost u radu i pozitivan stav prema uenju;
- razviju svest o sopstvenom znanju i potrebi za permanentnim hemijskim obrazovanjem;
- unaprede saradnju i timski rad.

I razred
gimnazija opteg tipa i gimnazija prirodno-matematikog smera

(2 asa nedeljno, 74 asa godinje; 64 asa teorijske nastave, 10 asova vebi)

SADRAJI PROGRAMA
VRSTE SUPSTANCI
Pojam i vrste supstanci. Hemijski elementi, jedinjenja i smee.
STRUKTURA ATOMA
Struktura atoma. Atomska masa i atomski broj. Izotopi. Izgradnja elektronskog omotaa. Elektronska
konfiguracija i Periodni sistem elemenata. Energija jonizacije i afinitet prema elektronu. Periodina svojstva
elemenata.
Demonstracioni ogledi:
Uporeivanje reaktivnosti elemenata 1. grupe Periodnog sistema elemenata; bojenje plamena.
Uporeivanje reaktivnosti elemenata 17. grupe Periodnog sistema elemenata.
Uporeivanje promena hemijskih svojstava elemenata tree periode sa stanovita grae elektronskog
omotaa njihovih atoma (reakcije Na, Mg, Al sa vodom).

HEMIJSKE VEZE
Jonska veza (kristalna reetka natrijum-hlorida). Kovalentna veza. Polarnost molekula. Meumolekulske
interakcije i vodonina veza. Atomske i molekulske kristalne reetke. Metalna veza.
Osnovna svojstva supstanci u svim agregatnim stanjima i njihova meusobna povezanost.
Hemijske formule. Koliina supstance, molarna masa i molarna zapremina. Odreivanje empirijske i
molekulske formule jedinjenja.
__________
Sadraji teorijske nastave, u sva etiri razreda, identini su za opti tip gimnazije i prirodno-matematiki smer.
Sadraji programa vebi za uenike drugog i treeg razreda prirodno-matematikog smera iskazani su
posebno.
1

Demonstracioni ogledi
Sublimacija joda.
Ispitivanje polarnosti molekula vode.
DISPERZNI SISTEMI
Disperzni sistemi: pojam i vrste. Rastvorljivost. Znaaj i primena koloidnih rastvora, suspenzija i emulzija.
Pravi rastvori: procentni sastav rastvora i koliinska koncentracija.
Demonstracioni ogledi
Dobijanje i ispitivanje svojstava prezasienog vodenog rastvora natrijum-acetata.
Ispitivanje rastvorljivosti razliitih supstanci u polarnim i nepolarnim rastvaraima.
Vebe (2)
Pripremanje vodenih rastvora odreene koliinske koncentracije.
HEMIJSKE REAKCIJE
Stehiometrijska izraunavanja na osnovu hemijskih jednaina.
Energetske promene pri hemijskim reakcijama (egzotermne i endotermne reakcije, reakciona toplota, Hesov
zakon).
Brzina hemijske reakcije i faktori koji na nju utiu (Zakon o dejstvu masa). Pojam katalizatora.
Hemijska ravnotea. Faktori koji utiu na hemijsku ravnoteu.
Demonstracioni ogledi:
Kretanje estica kao uslov za hemijsku reakciju (reakcija izmeu vrstog srebro-nitrata i vrstog kalijum-jodida
ili izmeu gasovitog amonijaka i gasovitog hlorovodonika).
Razmena energije izmeu sistema i okoline.
Vebe (4)
inioci koji utiu na brzinu hemijske reakcije (priroda reaktanata: reakcije izmeu cinka i etanske kiseline i
hlorovodonine kiseline istih koliinskih koncentracija; koncentracija reaktanata: reakcija izmeu cinka i 5 % i
20 % hlorovodonine kiseline; temperatura: reakcija izmeu cinka i 5 % hlorovodonine kiseline na 25C i na
60C; dodirna povrina reaktanata: reakcija kalijum-jodida i olovo(II)-nitrata; katalizatori: razlaganje vodonikperoksida uz katalizator mangan(IV)-oksid).
inioci koji utiu na hemijsku ravnoteu: promena koncentracije uesnika reakcije (uticaj dodatka vrstog
amonijum-hlorida ili vrstog gvoe(III)-hlorida u reakciji gvoe(III)-hlorida sa amonijum-tiocijanatom;
promena temperature: reakcija dimerizacije azot(IV)-oksida).
KISELINE, BAZE I SOLI
Rastvori elektrolita. Elektrolitika disocijacija. Jaki i slabi elektroliti. Jonske reakcije.
Protolitika teorija kiselina i baza. Protolitika ravnotea u vodi. Koncentracija jona u vodenim rastvorima
kiselina, baza i soli. pH vrednost vodenih rastvora.
Demonstracioni ogledi:
Suzbijanje disocijacije u reakciji gvoe (III)-hlorida i amonijum-tiocijanata.

Ispitivanje kiselosti vodenih rastvora kiselina, baza i razliitih vrsta soli univerzalnom indikatorskom hartijom.
Vebe (3)
Dobijanje soli (sjedinjavanje cinka i sumpora, reakcija bakar(II)-sulfata i cinka, reakcija olovo(II)-oksida i
hlorovodonine kiseline, reakcija barijum-hlorida i natrijum-sulfata, reakcija srebro-nitrata i hlorovodonine
kiseline, reakcija gvoe(III)-hlorida i natrijum-hidroksida).
Jonske reakcije (reakcije rastvora barijum-hlorida i razblaene sumporne kiseline, rastvora srebro-nitrata i
natrijum-hlorida, vrstog natrijum-karbonata i hlorovodonine kiseline).
Titracija rastvora jake kiseline jakom bazom.
OKSIDOREDUKCIONE REAKCIJE
Osnovni pojmovi oksidoredukcionih procesa: oksidacioni broj, oksidacija, redukcija, oksidaciona i redukciona
sredstva.
Pojam elektrolize i galvanskog sprega. Korozija.
Demonstracioni ogledi
Reakcija gvoe(II)-sulfata sa kalijum-permanganatom u kiseloj i u baznoj sredini.
Reakcija gvoa sa vodenim rastvorom bakar(II)-sulfata.
Vebe (1)
Naponski niz metala: poreenje redukcione moi metala.

I razred
gimnazija drutveno-jezikog smera
(2 asa nedeljno, 74 asa godinje)
SADRAJI PROGRAMA
VRSTE SUPSTANCI
Vrste supstanci. Hemijski elementi, jedinjenja i smee.
STRUKTURA SUPSTANCI
Pojam atoma. Izotopi. Izgradnja elektronskog omotaa atoma. Elektronska konfiguracija atoma i Periodni
sistem elemenata. Periodina svojstva elemenata. Energija jonizacije i afinitet prema elektronu.
Jonska veza. Kovalentna veza. Vodonina veza. Metalna veza. Svojstva supstanci sa jonskom i kovalentnom
vezom.
Kvantitativno znaenje hemijskih simbola i formula. Koliina supstance, molarna masa i molarna zapremina.
Demonstracioni ogledi:
Uporeivanje promena hemijskih svojstava elemenata tree periode sa stanovita grae elektronskog
omotaa njihovih atoma (reakcije Na, Mg, Al sa vodom).
Sublimacija joda.
DISPERZNI SISTEMI
Disperzni sistemi: pojam i vrste. Rastvorljivost. Procentni sastav rastvora i koliinska koncentracija.
Rastvori elektrolita. Elektrolitika disocijacija. Jaki i slabi elektroliti. Jonski proizvod vode i pH vrednost vodenih
rastvora.
Demonstracioni ogledi:
Ispitivanje rastvorljivosti razliitih supstanci u polarnim i nepolarnim rastvaraima.
Odreivanje pH vrednosti razliitih vodenih rastvora pomou univerzalne indikatorske hartije.
HEMIJSKE REAKCIJE
Stehiometrijska izraunavanja na osnovu hemijskih jednaina.
Energetske promene pri hemijskim reakcijama. Brzina hemijske reakcije i faktori koji utiu na nju. Hemijska
ravnotea i faktori koji utiu na ravnoteu.

Oksidoredukcioni procesi.
Demonstracioni ogledi:
Kretanje estica kao uslov za hemijsku reakciju (reakcija izmeu vrstog srebro-nitrata i vrstog kalijum-jodida
ili izmeu gasovitog amonijaka i gasovitog hlorovodonika.)
Razmena energije izmeu sistema i okoline.
inioci koji utiu na brzinu hemijske reakcije (priroda reaktanata: reakcija izmeu cinka i etanske i
hlorovodonine kiseline istih koliinskih koncentracija; koncentracija reaktanata: reakcija izmeu cinka i
hlorovodonine kiseline razliitih koncentracija; temperatura: reakcija cinka sa hlorovodoninom kiselinom na
razliitim temperaturama; dodirna povrina reaktanata: reakcija kalijum-jodida i olovo(II)-nitrata; katalizatori:
razlaganje vodonik-peroksida uz katalizator mangan(IV)-oksid)
inioci koji utiu na hemijsku ravnoteu: promena koncentracije uesnika reakcije (uticaj dodatka vrstog
amonijum-hlorida ili vrstog gvoe(III)-hlorida u reakciji gvoe(III)-hlorida sa amonijum-tiocijanatom;
promena temperature (reakcija dimerizacije azot(IV)-oksida); titracija rastvora jake kiseline jakom bazom.
Oksidoredukcione reakcije: reakcija gvoe(II)-sulfata sa kalijum-permanganatom u kiseloj i baznoj sredini;
reakcija gvoa sa rastvorom bakar(II)-sulfata.
HEMIJA ELEMENATA I JEDINJENJA
Plemeniti gasovi: svojstva, znaaj i primena
Svojstva, znaaj i primena elemenata 17. 16. 15. 14. i 13. grupe Periodnog sistema elemenata i njihovih
vanijih jedinjenja.
Svojstva, znaaj i primena elemenata 1. i 2. grupe Periodnog sistema elemenata i njihovih vanijih jedinjenja.
Prelazni metali i vanija jedinjenja ovih elemenata: svojstva, znaaj i primena.
Demonstracioni ogledi:
Sagorevanje sumpora i ugljenika u istom kiseoniku i ispitivanje svojstava nastalih oksida.
Dobijanje i ispitivanje svojstva amonijaka.
Dobijanje plastinog sumpora.
Reakcija magnezijuma i aluminijuma sa hlorovodoninom kiselinom.
Dobijanje hidroksida magnezijuma i aluminijuma.
Dokazivanje baznosti magnezijum-hidroksida i amfoternosti aluminijum-hidroksida.
Taloenje hidroksida bakra iz rastvora plavog kamena.
Dobijanje gvoe(III)-hidroksida i njegovo rastvaranje u hlorovodoninoj kiselini.
HEMIJSKI ASPEKTI ZAGAIVANJA IVOTNE SREDINE
Hemijski zagaivai ivotne sredine. Zagaivanje atmosfere. Zagaivanje vode.
Zagaivanje zemljita. Hemijski otpad.