PRIMENA

RAUNARA U ELEKTROTEHNICI

SADRAJ

PRIMENARAUNARAUELEKTROTEHNICI..............................................................................................1
STRUKTURARAUNARA.........................................................................................................................1
PROCESOR...........................................................................................................................................2
OPERATIVNAMEMORIJA....................................................................................................................3
ULAZNOIZLAZNIUREAJI...................................................................................................................4
OSNOVNEKOMPONENTERAUNARA....................................................................................................6
MONITOR............................................................................................................................................6
TASTATURAIMI................................................................................................................................7
KUITE...............................................................................................................................................8
MATINAPLOA.................................................................................................................................9
PROCESOR.........................................................................................................................................10
MEMORIJA........................................................................................................................................10
HARDDISK.........................................................................................................................................10
SOFTVER................................................................................................................................................12
OPERATIVNISISTEM..........................................................................................................................12
USLUNISOFTVER.............................................................................................................................12
APLIKATIVNISOFTVER.......................................................................................................................12

Primenaraunarauelektrotehnici

Strukturaraunara

STRUKTURA RAUNARA
Raunarsesastojiizdvadela:

hardvera
softvera

Hardversepredstavljajusveelektrineimehanikekomponenteraunara,doksoftverpredstavljaju
programi.
Unajoptijemoblikuradraunaraseodvijautrietape:
1. unoenjepodatakauraunar,
2. izvravanjenaredbinadunetimpodacimapremanekomprethodnounetomprogramu,
3. izlazdobijenihrezultataizraunara.
Uoptemfunkcionalnomoblikupogleduraunarsesastojiodtriosnovnamodula:
1. procesora(CPU),
2. operativnememorije(mainmemory),
3. ulaznoizlaznihureaja(inputoutputdevices).
Procesor i operativna memorija su smeteni na matinoj ploi, dok ulazne i izlazne jedinice
predstavljajuperiferije.`
Osnovna blok ema raunara prikazana je na slici 1. Osnovni saobraaj unutar raunara obavlja se
prekomagistrale.Onasemoepodelitinatrivrste:
1. adresnamagistrala(AddressBus),
2. magistralapodataka(DataBus),
3. upravljakamagistrala(ControlBus)
Ustvarnostimagistralepredstavljajutrigrupeelektrinihvodovanamatinojploi.

Slika1:Osnovnablokemaraunara

Primenaraunarauelektrotehnici

Strukturaraunara

PROCESOR
Osnovniinajvanijideoraunarajeprocesor(CPUCentralProcessingUnit).Onupravljaradomsvih
modulaiunjemuserealizujeobradapodataka.Sastavnideloviprocesorasu:
1. operacionajedinica(ProcessingUnit),
2. upravljakajedinica(ControlUnit),
3. skupregistara
Registri
Operacionajedinica

Upravljakajedinica

Slika2:Blokemaprocesora
Nainizvrenjaoperacijeuraunaruobavljasenasledeinain:
Uoperacionujedinicustiuoperandi(podaci,odnosnobinarnereinadkojimatrebaobavitieljenu
operaciju) i upravljaki signali iz pripadajue upravljake jedinice ili iz drugih delova sistema. Iz
operacionejediniceodlazerezultatioperacijaobavljenimnadoperandimaudrugedelovesistema.U
operacionoj jedinici stvaraju se tzv. signali logikih uslova koji predstavljaju informacije o toku
operacije nad operandima, kao i o nekim njihovim karakteristikama. Oni se alju ili u pripadajuu
upravljakujedinicuiliudrugedelovesistema.

Slika3:Izvravanjeoperacijeuraunaru

Priizvravanju,svakaoperacijarazlaesenanizkorakaijiredosledzavisiodlogikihuslova.Ureeni
niz koraka operacije i niz logikih uslova koji odreuju redosled koraka nazivaju se algoritam
operacije. Upravljaka jedinica procesora ispituje signale logikih uslova, koji u nju dolaze iz
pripadajue operacione jedinice ili iz drugih delova sistema, zatim odreuje sledei korak i potom
2

Primenaraunarauelektrotehnici

Strukturaraunara

generieupravljakesignaleialjeihupripadajuuoperacionujedinicuiliudrugedelovesistema.
Upravljakisignalivreizbormikrooperacijekojatrebadaserealizujeutomkoraku,kaoiadresena
kojimasenalazeoperandiiadresenakojetrebasmestitirezultate.

OPERATIVNA MEMORIJA
Operativnamemorijajedeoraunaraukomesetokomradanalazeprogramipokojimaraunarvri
obradupodataka,podacikojiseobrauju,meurezultatiirezultatiobrade.Operativnamemorijaje
nizadresabilnihelijakojesuprikazanenaslici5.
Magistrala

2m-1

3
2
1
0
Duinaelijen-tograzreda

Slika4:Blokemaoperativnememorije
Osnovniparametrioperativnememorijesu:
1. duinaelije,
2. kapaciteti
3. vremepristupa.
Duinaelijeizraavasebrojembitovakojiunjumoedastane.Duinesuobino8,16,32ili64bita,
pa se zato govori o 8bitnim, 16bitnim, 32bitnim ili 64bitnim raunarima. Uobiajeno je da se
memorijskeelijaduineod8bitovanazivabajt.
Kapacitetmemorijenajeeseizraavaubajtovimaali,potojetoizuzetnomalajedinica,koristese
njenimultipli:
1.
2.
3.
4.

1kB=210B=1024B(kilobajt);
1MB=210kB=1024kB=10242B(megabajt);
1GB=210MB=1024MB=10243B(gigabajt);
1TB=210GB=1024GB=10244B(terabajt).

Primenaraunarauelektrotehnici

Strukturaraunara

Vremepristupamemorijidefiniesekaovremekojeprotekneodtrenutkakadaseizdasignalzaupis
dotrenutkakadaseuizbranuelijuupiebinarnareiliodtrenutkakadaseizdasignalzaitanjedo
trenutkakadasebinarnareizizabraneelijepojavinaizlazu.
Uokviruoperativnememorijerazlikujusedvevrstememorija:
RWM(ReadWriteMemory)jememorijaizkojemoedaseitaiukojumoedaseupisuje,akoristi
sezauvanjepodatakakojisemenjajutokomradaraunara.Tojeonajdeomemorijeijisesadraj
gubiprinestankuelektrineenergijeiliunekimslinimuslovima.
ROM(ReadOnlyMemory)jememorijaizkojemogusamodaseitajupodacikojisuunjuunetiza
vremenjeneizrade,akoristisezatrajnozapisivanjemikroprocesorskihprograma,odnosnostalnih
programaneophodnihzastartovanjeraunara(BIOS).
REGISTRIsumemorijskekomponentekojesluezaprivremenopamenjepojedinanihbinarnihrei.
Njihov osnovni zadatak je da u procesoru i/ili ulaznoizlaznim ureajima privremeno prihvate
informacijuprenegotoona,kadzatodoevreme,budeprenetauoperativnumemorijuiliizlazni
medijum. Ova informacija moe da bude naredba koja se izvrava, podaci koji se neposredno
obraujuuoperacionojjedinici,meurezultatiilikonanirezultatiobrade.

ULAZNOIZLAZNI UREAJI
Preko ulaznoizlaznih ureaja ostvaruje se komunikacija raunara sa ovekom ili sa drugim
sistemima.

Slika5:Blokemaulaznoizlaznejedinice
Sastojiseodperiferijskogureajaikontroleraperiferijskogureaja.Periferijskiureajikoristeseza
pretvaranjeinformacijeizoblikakojimsesluiovek,iliizoblikakojikoristedrugisistemi,uoblikkoji
je pogodan za obradu u raunaru i obrnuto (tastatura, monitor, tampa itd.) ili se koriste kao
spoljanjememorije(disk,disketa,CDROMislino).
Kontroleri ostvaruju vezu izmeu periferijskih ureaja i procesora, odnosno operativne memorije.
Kontroler se sastoji od skupa registara i upravljake jedinice. Komunikacija izmeu ulaznoizlaznih
jedinica i procesora se ostvaruje preko registra u kontroleru, koji se prema funkciji koju obavljaju,
delena:
1. registrenaredbi,
2. registrestanjai
3. registrepodataka

Primenaraunarauelektrotehnici

Strukturaraunara

Dabinamonitoruraunaramogaodasepredstavinekitekstilislika,moradapostojiodgovarajui
adapter(interfejs)kojisenazivagrafikakartica.Zaobraduzvukaidinamikeslikezaduenisuaudio
adapter i video kartica. Povezivanje raunara sa drugim jedinicama ostvaruje se preko prikljuaka
kojisenazivajuportovi.

Registri

Upravljakajedinica

Slika6:Blokemakontrolera

Primenaraunarauelektrotehnici

Osnovnekomponenteraunara

OSNOVNE KOMPONENTE RAUNARA

MONITOR
Pripadagrupiizlaznihureajanamenjenihprikazurazliitihvrstasadraja(tekst,slika,multimedijalni
sadrajiitd).Razlikujemodvevrste:
1. CRT(CathodeRayTube)monitorisakatodnomcevikaoekranomi
2. LCD(LiquidCrystalDisplay)monitorisapanelimaodtenogkristalakojejonazivamoi
TFTmonitori(ThinFilmTransistor).
Premaveliinidijagonalemogubitipoeviodonihnajstarijih14",15",17",19",21",22",24"itd.U
novije vreme pojavljuju se monitori i sa dijagonalama 18,5", 20,5", 21,5", 23,5" to u stvari
predstavljarazlikuuodnosunaranije,aposledicajepromeneodnosairineivisinemonitora.
Osnovnekarakteristikemonitorasu:
1. veliinamonitorakojasemeridijagonalnoiuodnosunakojujeiizvrenagornjaklasifikacija.
Sobziromnaodnosirineivisinerazlikujuse:
a. monitorisaodnosom4:3,
b. monitorisaodnosom5:4,
c. monitorisaodnosom16:10i
d. monitorisaodnosom16:9.

2. rezolucija monitora koja predstavlja broj piksela (taaka) na jedan kvadratni in odnosno
gledanopoduibrojpikselapolinearnominu.(1"=2,54cm).
Monitori sa odnosom 4:3 mogu da imaju rezolucije koje odslikavaju taj
odnos,asve u zavisnosti odveliinepiksela kao i od rastojanja izmeu
piksela iste boje. Tipine rezolucije za ovaj odnos su 640:480, 800:600,
1024:768,1280:1024itd.

Monitorisaodnosom16:10imajutipinurezoluciju1440:900.

Monitorisaodnosom16:9imajutipinerezolucije1360:768ili1600:900.

3. frekvencija osveavanja predstavlja broj prikaza slike u jednoj sekundi vremena. Ova
karakteristika se izraava u Hz, i kosi se direktno sa rezolucijom i veliinom take, jer se u
sluajuvisokihrezolucijadrastinosmanjujeveliinapiksela,asamimtimirastojanjeizmeu
njih,takodajezaprikazvelikogbrojataakavelikomfrekvencijomosveavanja,potrebnoda
monitoribudunapravljeniodvisokokvalitetnihmaterijala,tobiuticaloinanjihovucenu.
4. Veliina take (piksela) je u obrnutoj srazmeri sa rezolucijom vea rezolucija povlai za
sobom manju taku (sitniju), a samim tim i rastojanje izmeu piksela iste boje. Ekranski
pikseli su kvadratnog oblika i rasporeeni su po mrei. Ekranski pikseli imaju obino imaju
prenik1/72ina,odnosno0,35mm.
5. Broj boja predstavlja maksimalni kolorit koji se sa monitorom moe postii. Danas je
najeeuupotrebi32bitnikolorit(224 za brojboja odnosno nijansi iz RGBspektra i 28za
realizamtreedimenzijekojisezoveTrueColor).

Primenaraunarauelektrotehnici

Osnovnekomponenteraunara

TASTATURA I MI
Pripadaju ulaznim ureajima, a zajednika karakteristika im je serijska komunikacija. Koriste se na
dvevrsteprikljuaka:

PS/2(miniDIN)enskikonektorsastraneraunara

Pin 1

+DATA

Data

Pin 2

Nije povezan

Nije povezan

Pin 3

GND

Ground

Pin 4

Vcc

+5 V DC pri 275 mA

Pin 5

+CLK

Clock

Pin 6

Nije povezan

Nije povezan

Pin 1

VCC (+5 V)

Pin 2

Data-

Pin 3

Data+

Pin 4

Ground

USB(UniversalSerialBus)i

nekadazamikorienserijskiportRS232

CD
RXD
TXD
DTR
GND
DSR
RTS
CTS
RI

Carrier Detect
Receive Data
Transmit Data
Data Terminal Ready
System Ground
Data Set Ready
Request to Send
Clear to Send
Ring Indicator

Standardnatastatura(MicrosoftNaturalKeyboard)imaod101do110tastera,ananekim novijeg
datumapostojeimultimedijalnitasteri.Razlikujusedvevrste:

QWERTYiliDvorakovatastaturakojazbogYtasteraneestommestujezastupljena
uAmericii
QWERTZkojajeuglavnomzastupljenauEvropi.

Razlikujuseetirifunkcionalnadelatastature:
1. alfanumeriki koji je ujedno i najvei i ima najvie tastera (slova, brojevi, interpunkcijski
znaci,specijalnisimboli),
2. funkcijski(funkcijskitasteriF1F12),
3. kursorskiilinavigacionikojisadritasterezakretanjepostranicama,redovimailinijamai
4. numerikikojisadrisamobrojeveiosnovnematematikeoperacije

Primenaraunarauelektrotehnici

Osnovnekomponenteraunara

tosetiemiakaoulaznogureaja,onsepojaviotekkadsupoelidaserazvijajugrafikioperativni
sistemi (Windows, Linux). Sastoji se od dva tastera (levi i desni) i skrola koji omoguuje laku
navigacijunastranama.Postojipetosnovneoperacijesamiem:
1.
2.
3.
4.
5.

Leviklik(osnovni)
Levidvoklik
Desniklik
DragandDrop(tehnikaprevlaenjamiem)
Skrolkojisetekpojavomtokiazaskrolizdvojiokaoposebnaoperacija.

KUITE
Kuitamoemopodelitina:

desktop(vodoravna,polegnuta)i
tower(okomita,uspravna),
barebone(multimedijalna)

Tower kuita se dalje dele na Microtower, Minitower, Miditower i Bigtower. Takoe su dosta
popularnaibarebonekuitauoblikukocke.Kuitasuprilagoenaoblicima(formatima)matinih
ploatakodasekoristenaziviATXkuita,mATXkuitaitd.Udonjojtablicimoetevidetikapacitet
towerkuita.
Vrstakuita

Optika

Disk

Floppy

Microtower

12

Minitower

Miditower

34

24

Bigtower

5+

5+

Desktopkuite

Towerkuite

Barebonekuite

Primenaraunarauelektrotehnici

Osnovnekomponenteraunara

MATINA PLOA
Matinaploajeosnovaiverovatnoporedprocesoranajvanijideopersonalnograunara.Nanjojse
nalazinajveideokomponenatakojeodreujukarakteristikeraunara.Glavnideloviosnovneploe
su:

Socket(leitezaprocesor),
AGPiliPCIExpressslotzagrafikukarticu,
SlotovizaRAMmemoriju,
IDEiSATAkonektorizaoptikuidiskove,
PCIiPCIExpressslotovizaproirenjaodnosnododatnekartice(internevezenamagistralu),
Legacy konektori (externe veze za magistralu) mogu biti serijski RS232, paralelni, USB, IEEE
1394iliFirewire,externiSATA
Audioprikljucikaovezazaintegrisanuzvunukarticu
LANprikljuakkaovezazaintegrisanumrenukarticu

Izgledmatineploe

Primenaraunarauelektrotehnici

Osnovnekomponenteraunara

PROCESOR
Imadominantanuticajnaradraunarapotopredstavljaglavnideokojiobraujepodatkeprimajui
instrukcije direktno od korisnika preko ulaznih ureaja (tastatura i mi), ili putem odgovarajueg
programa.
Osnovnekarakteristikeprocesorasu:

brzinaizraenaMIPS
radnitaktkojiseizraavauMHz,GHz
duinarei(16,32ili64bita)
internakememorijaskrivenakememorijaunekolikonivoakojiimajurazliitebrzinerada
irinamagistralepodataka(864bita)
maksimalnikapacitetmemorije
brojjezgaraidr.

Zbogjakovelikogbrojatranzistorajavljasegrejanjekojesemora smanjitinamerudabi procesor

mogao normalno da radi. Ovo je ujedno najei uzronik pregrevanja, a samim tim i stradanja
procesora.Hladnjacisaventilatoromsepraveiliodaluminijumailiodbakra(skuplji),aponekadse
nae i u kombinaciji. Neizostavna stvar je korienje termoprovodne paste koja poboljava
odvoenjetoplotesatelaprocesora.Onaimaizuzetnatermoprovodnasvojstva.

MEMORIJA
Koristesetritipamemorije:
1. RAM(RandomAccessMemory)memorijasluajnog(nasuminog)pristupa
2. ROM(ReadOnlyMemory)memorijakojasesamomoeitati
3. CACHEultrabrzamemorija
RAM memorija je operativna memorija raunara koja se koristi u toku rada i u koju se smetaju
podaci,rezultatiimeurezultatiobradepodataka.Njensadrajsepriiskljuenjuraunaragubi.
ROM memorija je memorija u koju se sadraj moe samo jednom upisati, a zatim samo itati.
NajtipinijamemorijaovevrstesenalazinaploiiunjujesmetenBIOS(BasicInput/OutputSetup
osnovno ulaznoizlazno podeavanje ploe i kartica za proirenje). Od eksternih medijuma
najpoznatijisuCDROM,DVDROM,BlueRaydisc.
CACHE memorija predstavlja ultrabrzu procesorsku memoriju koja je najbra od svih i najboljih
karakteristika, ali je zbog toga i ubedljivo najskuplja. U novijim procesorima se javlja ova vrsta
memorije u nekoliko nivoa L1, L2 L3 koji rade na razliitim radnim taktovima, a samim tim i
brzinama.

HARD DISK
Koristisezauvanjevelikekoliinepodataka.Spadaugrupumagnetnihnosilacapodataka.Sastojise
od aluminijumskih ploa presvuenih feromagnetnim materijalom, koje su postavljene na istu
zajednikuosovinu.Glavezaitanjeitajupodatkesaobestraneploaitoodnajuegkanajirem
obimuploa.
Podacisesnimajunajednu iliobepovrinesvakeploe(diska),ukoncentrinimkrugovima.Jedan
takavkrug(najednojpovrini)senazivastaza,tragilitraka.Skupsvihstazajednakeudaljenostiod
centra rotacije (pa tim i prenika) se naziva "cilindar". Podaci nisu kontinualni ve je svaka staza
ugaono podeljena u vie blokova koje nazivamo "sektorima". Uobiajena duina sektora je 512
bajtova, ne raunajui dodatne podatke za pozicioniranje i kontrolu i korekciju greaka. Radi
10

Primenaraunarauelektrotehnici

Osnovnekomponenteraunara

relativnog odranja gustine podataka preko cele povrine diskova, spoljni cilindri mogu imati vie
sektoranegounutranji.Skupsusednihcilindarasajednakimbrojemsektorasenaziva"zona".

Staza

Cilindar

Sektor

Zona

Harddiskpreupotrebemoraimatidefinisanuparticionutabeluodnosnofilesystemkojiomoguava
snimanje podataka saglasno pravilima zadatog fajl sistema. Najpoznatije particione tabele za
Windowsoperativnesistemasu:
FAT32FileAllocationTableI
NTFSNewTechnologyFileSystem

11

Primenaraunarauelektrotehnici

Softver

SOFTVER
Sistemski softver je skup programa koji su stalno prisutni u raunaru i koji, preko aplikativnih
programa,omoguujuvezuizmeukorisnikaihardveraraunara.Kaotosevidi,sistemskiprogrami
suintegralnideoraunarainjihisporuujeproizvoaraunarazajednosaraunarom,iliihkorisnik
naruujeodproizvoaasoftvera.
U zavisnosti od funkcije koju obavlja, sistemski softver se deli u dve grupe: upravljaki softver i
uslunisoftver.

OPERATIVNISISTEM
Upravljakisoftvernazivaseoperativnisistem(OperatingSystem).Tojeskupprogramakojioivljava
raunariodravagaupogonutakotoupravljaikontrolieradcelogsistema.Velikaveinakorisnika
raunaranijeaknisvesnapostojanjaoperativnogsistemajerjeonsamoposrednikizmeunjihovih
aplikativnihprogramaihardveraraunara.Odnosizmeukorisnika,softveraihardveramoedase
prikaekaonaslici.
Operativnih sistema ima vie vrsta i oni se stalno usavravaju, omoguujui korisnicima sve
kompleksnije,komfornijeiefikasnijekorienjeraunara.
Prvioperativnisistemraunarajebio,sadavelegendarniDOS(DiscOperatingSystem).Paralelnosa
njimpostojaojeUnixoperativnisistem.NanjihovimkorenimanastalisudananjiWindowsiLinux
grafikioperativnisistemi.

USLUNI SOFTVER
Uuslunisoftver(UtilitySoftware)spadajuprogramikojeuglavnomkoriste
programeri. Oni se obino dele u tri grupe: jezike procesore, servisne
programeipomoneprogrameipodprograme.
U jezike procesore spadaju programiprevodioci, tj. kompajleri i
interpreteri pomou kojih se izvorni programi prevode u objektne
programe(programenapisanenamainskomjeziku,ijaseazbukasastoji
odsamodvecifre,0i1,akojijejedinijezikkojiraunarrazume).
U servisne programe spadaju editori (koji omoguuju pisanje programa),
programi za sortiranje podataka, programi za rukovanje datotekama,
programi za prenos podataka sa jednog na drugi medijum, programi za
razna testiranja itd. Pomoni programi su programi smeteni u nekoj
biblioteci programa odakle mogu da budu pozvani u glavni program. Pri
tome oni mogu da trajno postanu deo tog programa, ili da samo izvre
svojufunkcijuauglavniprogrampoaljurezultat.

APLIKATIVNI SOFTVER
Aplikativni ili korisniki softver predstavljaju programi koje korisnik raunara koristi u svom radu.
Ima ih veoma veliki broj, a nove varijante i novi programi pristiu svakodnevno. Najpoznatiji
aplikativni programi su programi za obradu teksta (Word, Ventura, Quark...), za obradu slika
(Photoshop,PhotoPaint...),zaizraduprezentacija(Powerpoint...),zaradsatabelama(Excel...),za
crtanje elektrinih ema (OrCAD . ..), za vektorsko crtanje (CorelDRAW ...), za analizu i simulaciju
elektrinih i elektronskih kola (Electronics Workbench, Micro CAP, SPICE...), za konstruisanje
tampanihkola(Protel,OrCADPCB,Tango,PCAD...),pretraivaiinterneta(Yahoo,Google,...)itd.
Poredovih,postojeiprograminamenjeniupravljanjumainama,industrijskimprocesima,sistemima
itd.
12