Seminarski rad

Predmet: Dramska radionica

Vrste lutaka i njihova uloga u nastavi

Student: Sinia Juri

Profesor: Eva Vinji spec.

Strogo gledano, lutka je svaka nepokretna figura kojom vlada ovek. Postoje razne vrste lutaka. U
toku svoje duge istorije koriene su u razliite svrhe. Verovatno je prvobitna pojava lutaka bila u
vezi sa religioznim ceremonijama ili su, moda, lutke bile sredstvo za popularisanje religioznih
legendi.
Ako lutke upotrebimo kao nastavno pomagalo ili instrument, deije uenje je efikasnije i snanije
motivisano. Vrednost lutkarske igre u nastavi vidi se u tome to detetu omoguava razvijanje
estetskog, kognitivnog, socijalnog, emocionalnog oseaja.
Lutka je detetov prijatelj uz pomo kojeg ono analizira svet oko sebe i u sebi. Na dete ostavlja
ogroman uticaj i mnogo puta lutkina re ima snanije delovanje nego re autoriteta tj. uitelja.
1. Uvod
Lutka koja treba da izazove divljenje moda i nije daleko od religiozne lutkarske predstave. U
nekim periodima istorije lutki su se divili zbog njenih mehanikih, a ne dramskih svojstava; njeni
pokreti bili su smatrani za neku vrstu maginog trika. Tajna njihove konstrukcije ljubomorno je
uvana i pokazivana je velika umenost da se pronau veti i komplikovani efekti.
Vaspitai, uitelji i profesori su kao osnovni delatnici naeg vaspitno-obrazovnog sistema spremni
za intenzivnije aktiviranje lutkarske igre barem u nekim oblicima rada (vannastavna aktivnost). Ali,
bitno je osvestiti efikasnost lutkarske igre ne samo u dopunskim slobodnim aktivnostima. Lutkarska
igra moe pronai kreativan put uenja u planu i programu razredne nastave, ali isto tako i u
pojedinim nastavnim predmetima npr. srpskog jezika, istorije, geografije, matematike. Ove igre u
procesu uenja uspeno mogu da obogate tradicionalne metode. U nastavu mogu uneti kvalitetniju
komunikaciju na relaciji uitelj - uenik, ali isto tako i meu samim uenicima. Lutkarsko iskustvo
pomae ueniku u sticanju konkretnog znanja ali i u podsticanju kreativnosti.
Upotreba lutke u vaspitno - obrazovnom procesu moe vidno doprineti humanijem i manje
stresnom ukljuivanju deteta u proces socijalizacije za vreme prelaza iz perioda igre u period uenja
i zajednikoga rada. Lutkarska igra osnovnim delatnicima nudi mnogo kreativnih, efikasnijih i deci
prihvatljivijih naina realizacije plana i programa u vaspitno - obrazovnom procesu.
2. Lutka u vaspitanju i obrazovanju
Lutke i lutkarsko pozorite odlino su nastavno sredstvo za predkolsko, osnovnokolsko i
srednjokolsko obrazovanje (ur. Majaron, Kroflin u Debouny, 2004 : 87). Lutka zasluuje vie
aktivnog prostora u nastavnom planu i programu. Debouny tvrdi da ako lutku upotebimo u
nastavnim predmetima kao to su matematika, istorija, geografija, deije uenje je efikasnije i
snanije motivisano. U uionici e leteti nove ideje, a uenike e osobnosti na kreativan nain biti
podstaknute.
Jedan od interesantnih pravaca razvoja lutkarstva jeste prihvatanje lutkarstva kao predmeta u
kolama. Pedagozi su prihvatili lutkarske predstave kao sredstvo linog izraavanja i kao
nastavno sredstvo. Izgledalo je verovatno da e iskustvo kolskog lutkarstva, koje je u sebi
spajalo elemente formalne nastave sa runom spretnou, kako u pravljenju, tako i u rukovanju
lutkama, biti proireno, ali u stvari ono je opalo u izvesnoj meri i sad se ne primenjuje mnogo.
3. Vrste lutaka
Postoji nekoliko vrsta lutaka, kao na primer:
1.
2.
3.
4.

rune lutke, ginjoli

lutke na tapu
marionete
pljosnate lutke pozorita senki i minijaturnih pozorita (Toy Theatre)

5. maske
6. lutke mimike
Ovom prilikom pojasniemo prve tri vrste lutaka.
- Runa lutka najpoznatija je u Engleskoj. Ona ima vrstu glavu i ruke i irok otvoreni
kostim. Animator ubaci aku u kostim, kaiprst stavlja u glavu, a srednji prst i palac u ruke. Stoji iza
zavese i dri lutke iznad. Glava i ruke lutke obino su nainjeni od drveta, ali kako je ono dosta
teko, sada se ponekad prave od kasirane hartije (papier-mache), koja je veoma laka i izdrljiva.
Nedostatak runih lutaka je u tome to su pokreti ogranieni na trzanje ovekovih prstiju i to jedan
izvoa ne moe izvesti vie od dva lika istovremeno. Velika prednost runih lutaka je u tome to se
prave jednostavno i brzo, lake su i pokretljive. Dobar pozorini komad za rune lutke baca teite na
iroke jednostavne efekte, duhovit dijalog ili na bunu komediju.
Mnogi popularni nacionalni lutkarski likovi u stvari su rune lutke koje su u ovom obliku nosili po
Evropi lutajui izvoai. Tako su pored Pana i Dudi (Punch, Judy) u Engleskoj poznate: u
Francuskoj Ginjol (Guignol), tip lionskog sviloprelca, plemenit, podnapit i duhovit; u Nemakoj.
Kasperl, lukav i otresit lik seljaka; u Rusiji Petruka, iz istog roda iz kog je i Pan; i u Italiji
Pulinela (Pulcinella), od kog svi potiu.
I u Kini postoji porodica runih lutaka koje se mnogo ne razlikuju od evropskih. Sve ove predstave
narodnih lutaka obraaju veliku panju na tue, strane borbe i nisku komediju. Satirine i literarne
lutkarske predstave koje su se pojavile u Francuskoj krajem devetnaestog veka, lutke Edmona
Dirantija (Edmond Durantv), Lemersijea de Nevija (Lemercier de Neuville) i Morisa Sanda bile su
predstave sa runim lutkama. ....... Meu docnijim pobornicima runih lutaka koji su razvili
predstave prema svojim individualistikim zamislima mora se pomenuti Volter Vilkinson (Walter
Wilkinson) u Engleskoj, autor nekoliko knjiga u kojima opisuje svoj ivot putujueg lutkara i Nina
Jefimova u SSSR-u, koja je dala ljupki pregled svog rada u knjizi Dogaaji u Ruskom pozoritu
lutaka. Pozorite kontinentalnog tipa, koje omoguava vie animatora odjednom, dozvoljava
ambicioznije predstave nego kabina za jednu osobu koriena za Pana i Dudi.
- Lutka na tapu je nastavak rune lutke, zaokruena dugaka figura koju podupiru tapovi
odozdo, pomou kojih se i upravlja. Pokreti su esto spori i ogranieni, ali kontrola je potpuna i
mogue je ostvariti veoma lepe pokrete ruku. Najuvenije i najlepe lutke mogu se nai na Javi. U
Evropi ova tradicija postoji u Rajnskoj oblasti, ali i lutke Sergeja Obrascova, direktora Centralnog
moskovskog dravnog pozorita lutaka, takoe su na tapu. U Parizu je osamdesetih godina 19.
veka Anri Sinjore (Henry Signoret) otvorio pozorite lutaka u nameri da obnovi velike komade
klasine prolosti; njegove lutke su figure kojima se upravlja ispod bine koncima koji prolaze kroz
telo a pokreu se sa neke vrste razvodne table. Docnije je Gera Blatner (Gera Blattner)
eksperimentisao u Parizu u istom pravcu. Najinteresantniji moderan rad sa lutkama na tapu
postigao je Rihard Tener u Beu (Richard Teschner); njegova scena gledala se kroz velika
konveksna soiva sa zlatnim okvirom to je poveavalo figure i davalo izgled misterije i arolije
veoma uvebanoj predstavi.
- Marioneta, koja je po vanosti ravna runoj lutki, okrugla je lutka u prirodnoj veliini
kojom se upravlja iznad pozornice. Prvobitno se kontrola vrila obinim tapom ili jakom icom
koja je dolazila do centra glave; nekad je jo jedan tap iao u jednu ruku koja je sluila za borbu;
nekad se, opet, dodavao konopac na svaku ruku ili na svaku nogu. Marionete kontrolisane na
ovaj nain veoma su nezgrapne, to je neizbeno, ali mogu biti sasvim efikasne u svojoj tradiciji.
Na Siciliji jo postoje narodna pozorita lutaka u kojima igra ovaj tip marionete. Izvode se
komadi zasnovani na legendama o Karlu Velikom, Rolandu i njihovoj borbi sa nevernicima.
Nekad ovi ciklusi traju mesecima. Slina srednjovekovna tradicija moe se sresti i u Belgiji. U
Lijeu lokalni tip seljaka - ene - figurira kao junak ili kao hor. U Francuskoj ima nekoliko
junaka lutkarske scene - ak u Lilu, Lafler u Amijenu - koji nastupaju kroz ceo repertoar

popularnih legendi u marionetskim pozoritima. Veliki tehniki napredak nainjen je kad su

marionete poele da se pokreu pomou konaca; to omoguava mnogo veu fleksibilnost
pokreta glave i tela i manje zbunjuje publiku. Verovatno su takvi pokuaji bili uinjeni prvi put sa
komplikovanom italijanskom lutkom Fantoini sedamdesetih godina 18. veka, ali je isto tako
mogue da je tek sto godina docnije to pokuao Tomas Holden. Jedno od najpoznatijih
marionetskih pozorita je salcburko, u kome su fina izvoenja sa mocartovskom atmosferom
18. veka stekla veliku popularnost. Postoji i uveno pozorite Vitoria Podreka Teatro del Piccoli
sa sjajnom lutkom Fantoini i skraenim operskim programima. Neke marionete u ovim
pozoritima veoma su zamrene i isprepletane, meutim obina standardna marioneta ima
konac na svakoj ruci i nozi, dva konca na glavi i po jedan na svakom ramenu (koji nosi teinu
tela) i jedan na leima; ukupno 9 konaca (u stvari finog prediva). Savrena figura imae dva ili tri
puta toliko. Svi konci sakupljeni su na jednom drvenom tapu ili kontroli, koji animator dri u
jednoj ruci, dok drugom vue potrebne konce. Marionete se obino prave od drveta, ali sada se
koriste i drugi laki materijali, kao na primer kasirana hartija (papiermache). Razlikuju se po
veliini - od 12 do 18 ina za domau upotrebu i od 2 do 3 stope za javna izvoenja. Kad se
uvebaju u vetinii i okretnosti marionete mogu reprodukovati skoro svaki ljudski pokret - a
jednostavne i nezgrapne lutke esto su u stanju da prenesu isti dramski efekat.
4. Lutkarske tehnike i kreativne lutkarske igre u nastavi
Nudei i radei s decom jednostavne, stilizovane, funkcionalne, poetine lutkarske forme, deci
nudimo svet otvorenih simbolinih asocijacija. Umetnost jeste deo oveka. Nosei maske, pleui,
izvodei rituale ovek je komunicirao sa bogovima. Tu je koren pozorine i lutkarske umetnosti.
Lutkarstvo kao grana umetnosti ima svoju zanimljivu istoriju. Treba znati iskoristiti tu bogatu
istoriju i lutki omoguiti svestraniji ivot. Lutki jeste mesto u koli.
Lutkarska igra ima svoja lutkarska odreenja. Lutkarska dramaturgija, lutkarska reija, izrada lutke,
animacija, lutkarska scenografija, muzika sve su to sastavnice lutkarske igre. Uitelju je bitno
poznavanje tih sastavnica.
Koliko se lutka primenjuje u kolama u vaspitno obrazovnom procesu? Prisutan je lutkarski strah.
Rad sa lutkom trai odreenu vremensku pripremu, znanje o osnovama lutkarstva, to podruje se
preputa samo darovitim uiteljima. U koli je naglaen tradicionalni pristup nastavi i vaspitanju.
Lutka eka neka bolja vremena. Ali, lutka treba to pre da postane deo didaktike nastavnih
programa i instrument vaspitno-obrazovnog procesa. Glavni preduslov je poverenje u lutku i
konkretan rad s lutkom. Tada sigurno lutka kvalitetno obogauje vaspitno - obrazovne ciljeve.
Potrebna je vera, poverenje u lutkarsku metodu rada. Svaki odnos prema naem prijatelju, roditelju,
deci je specifian. Druenje i ivot sa lutkom je takoe specifian odnos, ali nikada ga neemo
otkriti ako ne krenemo sa puno motiva da gradimo taj odnos. Bitno je krenuti u stvaranje lutkarske
arolije.
ta je potrebno lutki? Glas, pokret i lutka dobija duu. esto uitelje zna da uplai tehniki doterana
scenska lutka u profesionalnim lutkarskim pozoritima, njihove funkcionalne mogunosti, estetika.
Uitelji znaju da kau: mi nemamo jednostavnih lutkarskih tekstova koje bi mogli da izvodimo.
Da li nam jedino tehniki savrena lutka? Ne, sve oko nas moemo da oivimo: tkanine, razliite
svakodnevne predmete, plastine boce, vreice, rukavice, arape, pantalone, ogrtae, bundeve,
kestene, novinski papir, a tek prsti i stopala ta sve mogu da kau. Pozorite predmeta je poznato jo
od etrdesetih godina 20. veka (Jurkowaki, 2007).
Da li nam treba uvek gotov lutkarski tekst za druenje sa lutkom? Ne. Lutkarski tekst u lutkarskoj
improvizaciji deca stvaraju spontano i na taj nain podstiemo originalno deje stvaralatvo. Re
nije najvanija lutki. Re, dakle verbalni izraz, je takorei temelj i sutina pozorita i pozorine
umetnosti; u lutkarstvu je verbalni izraz u najboljem sluaju tek pomono sredstvo, u veini
sluajeva, pak, nuno ili ak i direktna smetnja (Nikolin i sa., 1965.).
Za ovakvu vrstu lutkarske improvizacije nije potrebna profesionalna lutka niti profesionalni tekst.
Ne treba rad s lutkom da uvek ima glavni cilj - lutkarski igrokaz ili predstavu. Lutkarska igra nije

predstava i ne trai publiku u pozorinom smislu. Lutke prsti mogu da ue da sabiraju, oduzimaju,
reavaju neku celinu iz matematikog podruja na deci prihvatljiv nain. Likovno i estetski
doraena obina plastina boca (oi, usta, vunena kosa) moe da bude zanimljiva uiteljica koja
ispituje decu (umanjuje se strah od autoriteta), uenik moe da animira obian suner za brisanje
table (nacrtamo oi, usta, nos) i oivljeni suner moe da odgovara na pitanja kada se pie veliko A
kada malo a. Uenici u ovakvom postupku ispitivanja oseaju manju tremu, strah od usmenih ispita.
Svakodnevnim predmetima treba hteti i znati udahnuti energiju, duu, ivot i onda deca u
matovitoj aktivnosti s radou ue. Predmetima menjamo njihove funkcije, ignoriemo njihove
osnovne zadatke i oni postaju sve ono to doapne fantazija. Predmetima u lutkarskoj igri moemo
dati potpuno novi smisao i u duhovnom i estetskom smislu (Jurkowski, 2006.). Deca se lako
identifikuju sa predmetima tj. Lutkama, a takoe deci mogu da postanu uzoran autoritet. Kreativni
lutkarski lanac u nastavi je beskrajan. Stvaralaka sloboda nema granice.
5. Zakljuak
Lutkarske igre u nastavi kreativno mogu da obogate tradicionalnevaspitno-obrazovne metode.
Raspon njihove upotrebe u nastavnom procesu je irok. Lutka prua kvalitetniji i raznovrsniji rad sa
decom, poseduje vaspitno-obrazovni zadatak, moe da postane sredite za psiholoko prouavanje
dece, podstie i razvija matu, kreativnost i komunikaciju, a lutka omoguava lake reavanje
problema u odreenim vaspitno-obrazovnim situacijama.
Kreativnost je osnovna poluga razvoja, a kreativnost u kolskim ustanovama je bitan zadatak
savremene kole. U svet lutkarske igre treba ui sa puno vie motivacije i lutkarskog znanja.
Lutkarske igre trae temeljnije istraivanje i eksperimentisanje u nastavi, a uitelji tu svakako mogu
da uine bitne pomake.
Lutke su animirani likovi koji se kvalitetno mogu upotrebljavati kao nastavno sredstvo ili
instrument. Bitno je studioznije planirati i podsticati lutkarske aktivnosti u redovnoj nastavi. To
planiranje e doneti kvalitetne promene i rezultate. Bitno je da se zakljui da je lutkarska igra
kreativna tehnika i pomou nje mogu se dobiti nove spoznaje i doivljaji u procesu uenja.
Literatura:
Lutka za igru na sceni, autori: Dord SPEIT - Beatris KING
Jurkovski, H., (2007.), Teorija lutkarstva. Subotica: Meunarodni festival pozorita za decu
Jurkowski, H. (2007.), Povijest europskoga lutkarstva. Zagreb: Meunarodni centar za usluge u
kulturi
Jurkowski, H. (2006.), Metamorfoze pozorita lutaka u XX veku. Subotica: Meunarodni festival
pozorita za decu
Lazi, R. (2004.), Svetsko lutkarstvo. Beograd: Foto Futura
Nikolin, V. i su. (1965.), Uvod u lutkarstvo. Beograd: Zavod za izdavanje udbenika
Paljetak. L. (2007.), Lutke za kazalite i duu. Zagreb: MCUK
Peri Kraljik, M. (2009.), Dramske igre za djecu predkolske dobi. Osijek: Uiteljski fakultet
Varl, B. (1999.), Lutke na tapu. Zagreb: Biblioteka Lutkanija
Varl, B. (1999.), Lutke na koncu. Zagreb: Biblioteka Lutkanija
Varl, B. (2000.), Rune lutke ginjoli. Zagreb: Biblioteka Lutkanija
Varl, B. (2001.), Mimike lutke. Zagreb: Biblioteka Lutkanija
UNIMA komisija Lutka u obrazovanju urednici: Majaron, E., Kroflin, L., (2004.), Lutka
divnog li uda. Zagreb: MCUK