P R AV I L N I K

ZA REPUBLIKO TAKMIENJE UENIKA U

PODRUJU RADA UMARSTVO - SEA I IZRADA
DRVNIH SORTIMENATA

I OPTE ODREDBE
Zainteresovane kole za obrazovanje kadrova u [umarstvu, organizuju Republiko
takmienje uenika u podruju rada umarstva Republike Srbije.
Uesnike takmienja odreuju kole. Svaka kola moe poslati jednu ekipu sastavljenu
od tri (3) uenika koji e se takmiiti za pojedinani i ekipni plasman.
kole koje
alju svoje takmiare tj. ekipe za takmienje dune su ih upoznati sa ovim Pravilnikom.
Uesnici takmienja - takmiari i voe ekipa na takmienje dolaze o troku svojih
kola.
Svi takmiari se takmie po programu obaveznih disciplina, a postignuti rezultati
predstavljaju osnov za utvrivanje zvaninog plasmana pojedinca i ekipa. Za ekipni plasman e
se raunati rezultati trojice takmiara koji su pre poetka takmienja prijavljeni kao zvanina
ekipa kole.
II - ORGANI I RADNA TELA TAKMIENJA
1. Konferencija uesnika
Konferencija uesnika takmienja je najstariji organ takmienja. Sainjavaju je
predstavnici svih uesnika, a na samom takmienju i svi uesnici takmienja.
2. Organizacioni odbor
Za poslove organizacije takmienja Konferencija uesnika formira Organizacioni odbor
u koji ulazi jedan broj lanova Konferencije i jedan broj predstavnika kole koja je domain
takmienja.
Organizacioni odbor se stara o svim pitanjima organizacije takmienja, kao to su:
smetaj uesnika i njihova bezbednost, organizacija izrade poligona za takmienje, sadraj
prateih manifestacija, obezbeenje potrebnog prostora, ozvuenja, informisanja itd.

3. Takmiarski savet
Takmiarski savet sainjavaju, jedan voa ekipe i jedan lan sudijskog kolegijuma.
Na Konferenciji uesnika biraju se lanovi Takmiarskog saveta. Sudijski kolegijum
delegira svog predstavnika a uesnici takmienja predstavnika iz redova takmiara i voa
ekipa.
Takmiarski savet odluuje o albama, izuzev onih za koje je nadleni iri takmienja a
to su merenja, rezultat i plasman.

4. iri takmienja

iri takmienja sainjavaju trojica sudija koji su u donoenju odluka ravnopravni.

Odluku donose veinom glasova. lanovi irija, izmeu sebe, biraju predsednika. lanovi
irija biraju iz svojih redova, sudije predloene za voenje takmienja.
Pored rukovoenja takmienjem, iri kontrolie postignute rezultate takmiara, nain
merenja, instrumente za merenje, ispravnost i bezbednost takmiarskog poligona, rezultate i
plasman ekipa i pojedinaca, kao i druge poslove vezane za regularnost takmienja.
Pre poetka takmienja iri je duan da uskladi kriterijume suenja na svim
disciplinama kao i da uskladi nain merenja.
Kriterijum suenja i nain merenja usklauju se praenjem kroz sve discipline na
poligonu jednog probnog takmiara koji ne uestvuje u zvaninoj konkurenciji ni u
pojedinanom ni ekipnom plasmanu.
U sluaju nepravilnog i neobjektivnog suenja iri je duan upozoriti sudije ili doneti
odluku o njegovoj suspenziji, a na njegovo mesto imenovati drugog sudiju. iri donosi odluku
veinom glasova.
5. Sudije, ocenjivai na disciplinama
Za ocenu kvaliteta rada i merenja utroka vremena na svakoj takmiarskoj disciplini
bie imenovan po jedan sudija i jedan asistent. Zadatak sudije i asistenta je da obave sva
potrebna merenja kvaliteta rada i utroak vremena. Sudija i asistent su duni da rezultat
vremena za obavljanje discipline pokau takmiaru.
Pored sudije i asistenta, za svaku disciplinu domain takmienja obezbeuje po jednog
zapisniara, koji u bodovnu listu unosi rezultat merenja i sabira broj poena koje je takmiar
osvojio, nakon ega sudija, asistent i takmiar potpisuju listu u znak saglasnosti sa postignutim
rezultatom. Za ispravnost merenja po osnovu kvaliteta i vremena, kao i za tanost bodovanja
odgovoran je sudija za disciplinu koju sudi.
III - TAKMIARSKE DISCIPLINE I NAIN OCENJIVANJA
Na takmienju su zastupljene sledee discipline:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Okretanje vodilice, zamena i zatezanje lanca,

Prerezivanje drveta kombinovanim rezom,
Precizno prerezivanje trupca na podlozi,
Sea stabla,
Obaranje stabla na balon,
Kresanje grana,
Teorijski deo (poznavanje struke i bezbednost na radu).

Na takmienju se utvruje:
- pojedinani plasman,
- ekipni plasman.
Redosled se utvruje prema broju osvojenih bodova. Ukoliko vie takmiara ili ekipa
osvoji isti broj bodova, o plasmanu odluuju rezultati postignuti u disciplini 4. Ocenjivanje se
vri po priloenim tabelama koje su sastavni deo ovog Pravilnika.
IV - OPTA PRAVILA TAKMIENJA

1. Pravo uestvovanja na takmienju imaju svi radnici zaposleni iskljuivo na

poslovima see i izrade u preduzeima umarstva koji su se kvalifikovali ili su na drugi nain
odreeni od strane svojih preduzea.
2. Takmiar koji u pojedinoj disciplini ne osvoji ni jedan bod za vreme, gubi sve
bodove u toj disciplini. Takmiar koji u nekoj disciplini ne osvoji ni jedan bod po bilo kom
merenju kvaliteta, dobija kaznene bodove.
3. U svim disciplinama vreme se meri tanou od jedne sekunde (1/60 dela minute)
izuzev u disciplini 1.
4. Za vreme odvijanja takmienja sme se vriti ispravka reza na trupcu, ako je
prethodni takmiar dobio kaznene bodove po osnovu kvaliteta. Ispravka se ne sme vriti
motornom testerom takmiara.
5. Radnik, takmiar, pre nastupanja na odreenoj disciplini ne sme vriti nikakva
obeleavanja.
6. Oitavane vrednosti pri merenju zaokruuju se na prvu najbliu vrednost iz tabele
uvek u korist radnika, takmiara, ukoliko to Pravilnikom nije drugaije predvieno.
7. Objavljivanje rezultata takmiara vri se javno i to za svaku disciplinu posebno na
najpogodniji nain.
8. Takmiari treba da budu paljivi i da se disciplinovano odnose prema tehnikom
osoblju, sudijama i lanovima glavnog sudijskog irija. Oni koji se ne pridravaju ovih pravila
mogu biti odstranjeni sa takmienja na osnovu odluke Takmiarskog saveta.
9. Na poligonu za takmienje mogu se zadravati samo sudije, tehniko osoblje i
takmiari koji se takmie.
Za vreme takmienja voe ekipa ne smeju ulaziti u poligon, osim na poziv sudije ili
sudijskog irija.
10. U sluaju povrede u toku takmienja, povreeni takmiar moe nastaviti
takmienje samo ako dobije dozvolu slubenog lekara.
11. U sluaju vie sile domain takmienja zadrava pravo da odloi ili otkae
takmienje.
12. Takmienje se mora tako organizovati, da se zavri istog dana. Ukoliko su
potrebna dva dana - takmienje se mora po pravilu organizovati tako da iste takmiarske
discipline obave svi takmiari u toku istog dana. Ukoliko nastupe izuzetne okolnosti, glavni
sudijski iri moe doneti i drugaiju odluku.
13. Merenje vremena na svim disciplinama mora se vriti najmanje sa
dve stoperice. Utroeno vreme ustanovljava se kao aritmetika sredina ovih merenja.

V - TAKMIARSKI POLIGON
1. Takmiarski poligon mora biti pripremljen u skladu s propisima o sigurnosti na radu
te odredbama i skicama koje su sastavni deo ovog Pravilnika.
2. Ureenje poligona ukljuujui i materijal za takmienje moraju biti dovreni jedan
dan uoi poetka takmienja, kada e sudijski iri izvriti pregled i preuzimanje poligona.
4

Eventualne primedbe domain je duan uvaiti, a tada se poligon predaje Glavnom sudijskom
iriju.
3. Svi trupci moraju biti obeleeni u skladu s odredbama pravilnika. Svi trupci moraju
biti obeleeni brojem od 1. pa nadalje i to posebno za svaku disciplinu. Redosled nametanja
trupaca mora odgovarati rednim brojevima kojima su obeleeni.
Na svakom trupcu mora biti obeleen deo koji nee biti koriten. Samo ako se potroi
predvieni deo trupca moe se postaviti novi.
Sva proveravanja i obeleavanja iz prethodnog stava moraju se obaviti pre izvlaenja
startnih brojeva.

VI - MERNI INSTRUMENTI I ALAT ZA TAKMIENJE

Na takmienju e se primenjivati merni instrumenti koje obezbeuje Konferencija

uesnika ili uz njenu saglasnost domain takmienja. Merni instrumenti moraju biti dovoljno
precizni, tj. ispravni za takmienje to e konstatovati Glavni sudijski iri prilikom
preuzimanja.
Takmiari se takmie sa svojim, pozajmljenim ili rezervnim alatom ekipe, ali u skladu s
ostalim odredbama ovog Pravilnika.
Motorne testere za takmienje u pravilu su testere s kojima takmiari u svojim
preduzeima ostvaruju svakodnevne radne zadatke.
Motorna testera koja se koristi na takmienju mora da bude ona koja se koristi u
profesionalnom radu, sa standardnom opremom na kojoj nije vrena nikakva izmena ili
dogradnja u cilju olakavanja uslova za takmienje.
Oznake u boji na ruki testere su dozvoljene samo ako oznaavaju pravac obaranja.
Takmiar prilikom izvoenja svih disciplina mora da koristi istu motornu testeru, a za
disciplinu 7. kresanje grana moe koristiti drugi (krai) ma (vodilicu) i lanac, a moe
skinuti kande.
Masa motorne testere bez vodilice i lanca, te goriva i maziva, ne sme biti vea od 8 kg.
Motorna testera mora biti ispravna i mora biti snabdevena ispravnom konicom lanca.
U sluaju kvara takmiar moe koristiti rezervnu ili pozajmljenu testeru, ali istog tipa i
uz odobrenje Glavnog sudijskog irija.
Gorivo i mazivo za takmienje obezbeuje organizator, tj. domain takmienja.

VII - SIGURNOST NA RADU

Poligon mora biti izveden u skladu s propisima sigurnosti na radu. Kod disciplina gde
je to nuno treba predvideti i sigurnosnu zonu (Obaranje na balon).
Ekipa donosi na takmienje vlastita sredstva line zatite.
Sredstva line zatite na takmienju su obavezna i to:
5

- zatitno radno odelo - na svim disciplinama,

- radne cipele ili zatitne gumene izme - na svim disciplinama,
- zatitne rukavice - na svim disciplinama, osim na disciplini 1. Okretanje vodilice,
zamena i zatezanje lanca,
- zatitna kaciga (lem) sa zatitnom mreicom i antifonima na svim disciplinama osim
disciplini 1.
- titnik za cevanice (ili zatitne pantalone) na disciplini kresanje grana.
Mere sigurnosti na radu sprovode se ne samo koritenjem sredstava line zatite, nego
i pravilnim ponaanjem - postupcima na radu.
Primena sredstava line zatite i postupak na radu opisani su u svakoj disciplini. Pored
toga: startovanje motorne testere u takmiarskom poligonu mora biti ispravno (ili na tlu ili
meu nogama), a kretanje s lancem motorne testere u pokretu nije dozvoljeno kao ni dodir
lanca dok je motorna testera u radu.
Nepridravanje propisanih mera i postupaka povlai i kanjavanje takmiara kaznenim
bodovima. Kazneni bodovi odbijaju se od postignutog rezultata u svakoj disciplini posebno i
to prema tabeli:

KAZNENI BODOVI
ZA NEPRIDRAVANJE MERA SIGURNOSTI I
NEPRAVILNE POSTUPKE NA RADU

Red.
Broj
1
2
3

VRSTA PREKRAJA
1
Rad bez radne-zatite odee, za.pant.
radne obue,rukavica,bez kacige sa tit. i antif.
Startovanje motorne testere na nepravilan
nain
Dodir lanca rukom dok je motor testere
u radu
Pom. s mesta na mesto dok je lanac motor.
6

20

KAZN. BOD. U DISCIPLINI

2
3
4
5
6
20

20

20

20

20

30

30

30

30

30

50

50

50

50

50

testere u pokretu ili zaustavlj.lanca na trupcu

Povreda na radu koja ne zahteva medicinsku
5 pomo
Povreda na radu koja zahteva medicinsku
6 pomo
Za prekoraivanje trupca ili eonog podup.
7 pri pomeranju od jednog trupca do drugog
Za svaki korak kretanja kad se lanac okree,
8 a testera je na strani trupca na kojoj je tak.
Za korienje motorne testere jednom
9 rukom dok je lanac u pokretu
Ako motorna testera ne pone da radi
10 u roku 5 minuta

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

50

50

50

50

50

50

50
20
20

20

20

20

50

30

30

30

30

30

Kazneni bodovi dodeljuju se i za nekvalitetan rad, prema tabeli:

KAZNENI BODOVI
ZA NEKVALITETAN RAD
KAZNENI BODOVI
Red.
Broj

POGREAN POSTUPAK
1

Ako takmiar, ne okrene ma (vodilicu)

Ili ako lanac nije pravilno zategnut
Ako takmiar ispusti zamenjeni lanac
na tlo ili navrtku
Ako rez odozdo ne dostigne obeleenu
traku
Prelazak rezom obeleene trake sa bilo
koje strane
Rez odozgo nije zapoet u obeleenoj
traci
Ako je debljina kotura manja od 30 mm,
a vea od 80 mm
Ako je visina horizontalnog reza via od
10 cm od donje ravni trupca
Ako iseak ne padne, pa ga takmiar
vadi rukom ili nogom

Ako letvica ima vie od 20 m/m razmaka

10

Ako je ugao horizontalna reza iznad 11

1
2
3
4
5
6
7

50
20
50
50
50
50

50
30
20
10
10

Nastavak tabele sa prethodne strane

Red.
Broj
11
12

POGREAN POSTUPAK
Ako je visina odrezanog patrljka
vea od 10 mm
Ako je koli zaseen, a ne
odrezan

KAZNENI BODOVI
2
3
4

6
5
10

13
14

Ako po bilo kom merenju kvalitete

osvoji o bodova
Prosecanje reza debljeg od 10 mm
kod zapoinjanja gornjeg reza

50

50

50

50

20

Takmiari u pojedinim disciplinama mogu biti i diskvalifikovani tj. izgubiti sve

Bodove u pojedinoj disciplini i to prema tabeli:
Red.
Broj

Postupak za diskvalifikaciju

Disciplina
3

O Bodova za vreme

Nepridravanje odredaba Pravilnika

Ako za drugu i treu discip.popr.
mot.testeru dot.lan.ili spadne navr.
(e) vodil. pre zavr. 3 disc.
Odrezivanje kolia preko reda, ili
ako ostavi netaknut koli

4
5
6

Pritisak rukom ili telom kod obar.

Uklanjanje piljevine sa daske
rukom ili nogom

0
0

VIII - NAGRADE I PRIZNANJA

Za postignute rezultate dodeljuje se:
- u ukupnom pojedinanom plasmanu zlatna, srebrna ili bronzana plaketa sa diplomom
za osvojeno prvo, drugo ili tree mesto.
- u ekipnom plasmanu: zlatna, srebrna ili bronzana plaketa sa diplomom za osvojeno
prvo, drugo ili tree mesto,
- u pojedinanom plasmanu: za osvojeno prvo mesto takmiaru se dodeljuje i mali
pehar u trajno vlasnitvo,
- u ekipnom plasmanu: ekipi koja osvoji prvo mesto dodeljuje se veliki prelazni pehar,
kao i mali pehar u trajno vlasnitvo, dar Republikog odbora Sindikata radnika umarstva i
prerade drveta Srbije
- takmiarima za najbolje rezultate mogu se dodeliti i posebne nagrade kao i nagrade
sponzora.

IX - TAKMIARSKI BROJEVI
Takmiarski - startni brojevi izvlae se najmanje jedan sat pre takmienja pred
odreenom komisijom ili glavnim sudijskim irijem. Brojeve izvlai svaki takmiar a u ime
odsutnog voa ekipe stim to je dua pre izvlaenja najaviti ime takmiara u zapisnik.
Takmiari su duni nositi startni broj u svim disciplinama.
Na takmiarskom broju mogu biti istaknute reklamne poruke sponzora.
X - PRIGOVORI, ALBE, KAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Prigovor na odluke sudija, takmiar ili voa ekipe u ime takmiara ulae Glavnom
sudijskom iriju neposredno po zavrenom merenju rada u pojedinoj disciplini. Prigovor
reavaju sudije na radnom mestu - disciplini i Glavni sudijski iri. Nezadovoljan odlukom,
takmiar, odnosno voa ekipe moe uloiti pismenu albu.
Glavni sudijski iri je duan razmotriti uloenu albu i doneti pismenu odluku najdue
u roku od jednog asa po ulaganju albe. Odluka Glavnog sudijskog irija je konana, a
donosi se veinom glasova. Odluke Glavnog sudijskog irija je sastavni deo dokumentacije
takmienja.
Pre donoenja konane odluke sudijski iri je duan konsultovati Takmiarski savet.
Ukoliko Glavni sudijski iri u toku takmienja ustanovi da je u bilo kojoj disciplini
dolo do greke u merenju ili obraunu rezultata, u toj disciplini vri se provera merenja.
Rezultat do koga iri doe konstatuje se u zapisniku i javno objavljuje eventualna ispravka.
Sudije na bilo kom radnom mestu, kao i sudije Glavnog sudijskog irija ne mogu u
toku takmienja menjati propozicije ili postupiti protivno odredbama ovog Pravilnika.
Odstupiti od odredbi Pravilnika je mogue samo u sluaju ako je to uoi poetka
takmienja dogovoreno na zajednikom sastanku Glavnog sudijskog irija, sudija i voa ekipe,
to mora biti konstatovano zapisnikom, ili u sluaju vie sile.
Voe ekipa, sudije i takmiari su duni da spree bilo kakve ispade koji mogu dovesti
do ometanja normalnog odvijanja takmienja. Ukoliko do takvih ispada doe, Glavni sudijski
iri razmatra svaki sluaj posebno i donosi odgovarajue odluke.
U pravilu, Glavni sudijski iri i sudije pre proglaavanja rezultata vre analizu
takmienja, suenja i rezultata.
U sluaju da se rezultati takmienja obraunavaju automatskom obradom podataka,
Glavni sudijski iri duan je osigurati proveru ispravnosti rezultata takmienja.
Prije poetka takmienja, organizator, domain i Glavni sudijski iri duni su osigurati
jednog probnog takmiara za sve discipline takmienja, a sa svrhom ujednaavanja kriterija
suenje na svakoj disciplini takmienja.

XI - PROPOZICIJE TAKMIENJA
1. disciplina: Okretanje vodilice, zamena i zatezanje lanca
Ova disciplina se obavlja na stolu duine 1,5 m, irine 0,7 m i visine 0,8 m.
Sudije za ovu disciplinu treba prethodno da provere (prekontroliu) motorne testere sa
kojima e takmiari uestvovati na takmienju, a koje moraju odgovarati uslovima iz poglavlja
VI. ovog pravilnika Alat za takmienje.
Nakon pregleda sudije oznae motornu testeru brojem.
9

Nakon ovih pregleda sudije pristupaju pripremi za takmienje: prekontroliu

privrenost vodilice za testeru i zategnutost lanca. Zatim sudije treba da dotegnu navrtke
pomou dinamometrikog kljua silom od 2,0 njutna. Prije znaka za poetak rada, sudije
oznae (kredom) vodilicu. Lanac je pravilno zategnut ako nema zazora izmeu donje strane
vodilice i lanca. Nakon to je takmiar postavio testeru i rezervni lanac na sto, a sudije su
izvrili opisani pregled, takmiar odlazi na oznaenu liniju starta, 2 m daleko od stola.
Na komandu sudija start takmiar treba:
- da prie stolu,
- da odvrne navrtke (matice),
- da skine zatitni poklopac,
- da skine lanac,
- da skine vodilicu i okrene je za 180, odnosno 360, oko uzdune
osovine,
- da ponovo postavi vodilicu i namesti rezervni lanac za rezanje,
- da montira zatitni poklopac,
- da pritegne navrtke,
- da testeru, lanac i alat ostavi na stolu i
- da se vrati na polazno mesto.
Sudije mere vreme potrebno za izvrenje zadatka sa 2 toperice, a dozvoljeno je i
preciznije utvrivanje vremena rada koritenjem savremenih pribora. U takmiarsku listu i
zapisnik suenja upisuje se aritmetika sredina postignutog vremena, a iz tabele broj 1
proitaju se postignuti bodovi.
Vreme se meri od znaka sudije start do ostavljanja motorne testere, rezervnog lanca i
kljua na sto.
Osim to izvre pregled motorne testere sudije pregledaju i ruke takmiara. Ukoliko je
takmiar povredio ruke kanjava se kaznenim bodovima, i to ako je povreda takva da ne
iziskuje lekarsku pomo, kanjava se s 20 negativnih bodova, a ukoliko povreda iziskuje
lekarsku pomo kanjava se s 50 negativnih bodova.
20 kaznenih bodova dobija takmiar i kad nastupi bez radne zatitne odee i obue. Na
ovoj disciplini ne mora koristiti zatitne rukavice i lem.
20 kaznenih bodova dobija takmiar, ako mu rezervni lanac ili navrtka(e) padnu na tlo.
50 kaznenih bodova dobija takmiar ako ne okrene vodilicu ili ako lanac nije pravilno
zategnut.
Takmiar moe biti i diskvalifikovan ako:
- postigne 0 bodova za vreme rada,
- ako se ne pridrava Pravilnika,
- ako za drugu i treu disciplinu popravlja motornu testeru ili lanac, ili ako spadne
lanac ili navrtka(e) pri izvoenju 2 i 3 discipline.
Testerom - lancem pripremljenim u toku ove discipline takmiar je duan da obavi i
sledee takmiarske discipline Prerezivanje drveta kombinovanim rezom - precizno
prerezivanje trupca na podlozi bez ikakvih podeavanja. Zbog toga jedan od sudija prenosi
motornu testeru takmiara do sledeih radnih mesta.
Motorne testere, ocenjuju se u tabeli bodova za postignuto vreme rada, svrstane u dve
grupe:
1 grupa - motorne testere s jednom navrtkom (maticom) za privrivanje poklopca
2 grupa - motorne testere s dve navrtke (matice).
10

BODOVI ZA DISCIPLINU (OKRETANJE VODILICE

ZAMENA I ZATEZANJE LANCA)
1.1. BODOVI ZA VREME RADA
I GRUPA/VREME
+2 POENA 0,4 SEC.
9,8 - 10,1

II GRUPA / VREME BOD. I GRUPA / VREME

+2 POENA 0,5 SEK.
+ POENA 0,4 SEC.
14,6 15,0
114
21,0 - 21,3

II GRUPA / VREME BOD.

+2 POENA 0,5 SEC.
28,6 - 29,0
79

10,2 - 10,5

15,1 15,5

112

21,4 - 21,7

29,1 - 29,5

78

10,6 - 10,9

15,6 16,0

110

21,8 - 22,1

29,6 - 30,0

77

11,0 - 11,3

16,1 16,5

108

22,2 - 22,5

30,1 - 31,5

76

10,4 - 11,7

16,6 17,0

106

22,6 - 22,9

31,6 - 32,0

75

11,8 - 12,1

17,1 17,5

104

22,0 - 23,3

32,1 - 32,5

74

12,2 - 12,5

17,6 18,0

102

23,4 - 23,7

32,6 - 33,0

73

12,6 - 12,9

18,1 18,5

100

23,8 - 24,1

33,1 - 33,5

72

13,0 - 13,3

18,6 19,0

99

24,2 - 24,5

33,6 - 34,0

71

13,4 - 13,7

19,1 19,5

98

24,6 - 24,9

34,1 - 34,5

70

13,8 - 14,1

19,6 20,0

97

24,0 - 25,3

34,6 - 35,0

69

14,2 - 14,5

20,1 20,5

96

25,4 - 25,7

35,1 - 35,5

68

14,6 - 14,9

20,6 21,0

95

25,8 - 26,1

35,6 - 36,0

67

15,0 - 15,3

21,1 21,5

94

26,2 - 26,5

36,1 - 36,5

66

15,4 - 15,7

21,6 22,0

93

26,6 - 26,9

36,6 - 37,0

65

15,8 - 16,1

22,1 22,5

92

27,0 - 27,3

37,1 - 37,5

64

11

16,2 - 16,5

22,6 23,0

91

27,4 - 27,7

37,6 - 38,0

63

16,6 - 16,9

23,1 23,5

90

27,8 - 28,1

38,1 - 38,5

62

17,0 - 17,3

23,6 24,0

89

28,2 - 28,5

38,6 - 39,0

61

17,4 - 17,7

24,1 24,5

88

28,6 - 28,9

39,1 - 39,5

60

17,8 - 18,1

24,6 25,0

87

29,0 - 29,3

39,6 - 40,0

59

18,2 - 18,5

25,1 25,5

86

29,4 - 29,7

40,1 - 40,5

58

18,6 - 18,9

25,6 26,0

85

29,8 - 30,1

40,6 - 41,0

57

19,0 - 19,3

26,1 26,5

84

30,2 - 30,5

41,1 - 41,5

56

19,4 - 19,7

26,6 27,0

83

30,6 - 30,9

41,6 - 42,0

55

19,8 - 20,1

27,1 27,5

82

31,0 - 31,3

42,1 - 42,5

54

20,2 - 20,5

27,6 28,0

81

31,4 - 31,7

42,6 - 43,0

53

20,6 - 20,9

28,1 28,5

80

31,8 - 32,1

43,1 - 43,5

52

II GRUPA / VREME BOD. I GRUPA / VREME

2 NAVRTKE
1 NAVRTKA
43,6 - 44,0
51
43,8 - 44,1

II GRUPA / VREME
2 NAVRTKE
58,1 - 58,5

Nastavak tabele sa prethodne strane

1.1. BODOVI ZA VREME RADA
I GRUPA/VREME
1 NAVRTKA
32,2 - 32,5

BOD.
22

32,6 - 32,9

44,1 - 44,5

50

44,2 - 44,5

58,6 - 59,0

21

33,0 - 33,3

44,6 - 45,0

49

44,6 - 44,9

59,1 - 59,5

20

33,4 - 33,7

45,1 - 45,5

48

45,0 - 45,3

59,6 - 60,0

19

33,8 - 34,1

45,6 - 46,0

47

45,4 - 45,7

60,1 - 60,5

18

34,2 - 34,5

46,1 - 46,5

46

45,8 - 46,1

60,6 - 61,0

17

34,6 - 34,9

46,6 - 47,0

45

46,2 - 46,5

61,1 - 61,5

16

35,0 - 35,3

47,1 - 47,5

44

46,6 - 46,9

61,6 - 62,0

15

35,4 - 35,7

47,6 - 48,0

43

47,0 - 47,3

62,1 -62,5

14

35,8 - 36,1

48,1 - 48,5

42

47,4 - 47,7

62,6 - 63,0

13

36,2 - 36,5

48,6 - 49,0

41

47,8 - 48,1

63,1 - 63,5

12

36,6 - 36,9

49,1 - 49,5

40

48,2 - 48,5

63,6 - 64,0

11

37,0 - 37,3

49,6 - 50,0

39

48,6 - 48,9

64,1 - 64,5

10

37,4 - 37,7

50,1 - 50,5

38

49,0 - 49,3

64,6 - 65,0

37,8 - 38,1

50,6 - 51,0

37

49,4 49,7

65,1 - 65,5

38,2 - 38,5

51,1 - 51,5

36

49,8 - 50,1

65,6 - 66,0

38,6 - 38,9

51,6 - 52,0

35

50,2 - 50,5

66,1 - 66,5

39,0 - 39,3

52,1 - 52,5

34

50,6 - 50,9

66,6 - 67,0

39,4 - 39,7

52,6 - 53,0

33

51,0 - 51,3

67,1 - 67,5

39,8 - 40,1

53,1 - 53,5

32

51,4 - 51,7

67,6 - 68,0

12

40,2 - 40,5

53,6 - 54,0

31

51,8 - 52,1

68,1 - 68,5

40,6 - 40,9

54,1 - 54,5

30

52,2 - 52,5

68,6 - 69,0

41,0 - 41,3

54,6 - 55,0

29

52,6 <

69,1 <

41,4 - 41,7

55,1 - 55,5

28

41,8 - 42,1

55,6 - 56,0

27

42,2 - 42,5

56,1 - 56,5

26

42,6 - 42,9

56,6 - 57,0

25

43,0 - 43,3

57,1 - 57,5

24

43,4 - 43,7

57,6 - 58,0

23

2.disciplina: PREREZIVANJE DRVETA KOBINOVANIM REZOM

Zadatak se obavlja na 2 trupca prenika 35 cm, postavljena na nogarima pod
uglom od 7 u odnosu na horizontalnu, s tim da je radna visina prvog trupca 70 cm (od tla do
uzdune ose trupca), a drugog 40 cm (od tla do uzdune ose trupca).
Na trupcima je s bonih strana, po uzdunoj osi, crvenom bojom obeleena
traka irine 10 cm, za ograniavanje reza pri rezanju odozdo. Na gornjoj strani trupca
oiviena je zelenom bojom traka irine 20 cm (po 10 cm na obe strane vertikalne ose, simetrale
trupca).
Zadatak se sastoji u odrezivanju po jednog kotura, debljine, ne manje od 3 i ne
vie od 8 cm. Debljina kotura meri se na mestu najveeg odstupanja.
Takmiar, prvo ree odozdo prema gore do polovine trupca, tako da rez
dostigne (nasee) s obe strane ucrtanu traku irine 10 cm, koja obeleava polovinu (sredinu)
svakog trupca.
Kad dostigne (nasee) ucrtanu traku na suprotnoj strani, kako na prvom, tako i
na drugom trupcu, takmiar nastavlja rezom odozgo na dole (rez mora zapoeti u irini
obeleene zelene trake) tako da se rezovi poklope u zoni crvene trake. Zadatak na prvom
trupcu je ispunjen kada kotur padne na zemlju. Nakon toga, takmiar prelazi na drugi trupac i
ponavlja rez odozdo pa odozgo. Zadatak je u potpunosti izvren kada i taj drugi kotur padne
na zemlju.
Prilikom prelaza od trupca do trupca lanac motorne testere ne sme se
zaustavljati na trupcu.
Neposredno pred poetak obavljanja ove discipline, takmiar stoji na za to
odreenom mestu, na 2 m udaljen od trupca, s jedne ili druge strane trupca (po izboru) s
testerom, koja lei upaljena, spremna za rad, na tlu, na unapred za to odreenom mestu.
Na komandu start koju daje sudija, takmiar uzima, testeru, priblii se prvom
trupcu i pone prerezivanje drveta kombiniranim rezom. Kada prvi kotur padne na zemlju
takmiar prelazi na drugi trupac i zadatak je potpuno izvren kada i drugi kotur udari o
zemlju.
Pre poetka rada, takmiar moe popraviti, izravnati ela trupca, ako je
prethodni takmiar dobio kaznene bodove po merenju kvaliteta. Popravku treba obaviti
motornom testerom organizatora, a ne takmiara.
13

U sluaju da prilikom obavljanja kombinovanog prereza lanac ili matica (e)

testere iskoi (padne) pre nego to takmiar zavri disciplinu gubi sve bodove u prvoj, drugoj i
troj disciplini.
Merenje vremena poinje od komande start, a zavrava kada drugi kotur
udari o zemlju.
Odstupanje od upravnosti reza meri se na mestu najvieg odstupanja i to:
- po vertikali, uvreni merni instrument postavlja se po sredini preseka,
- po horizontali, uvreni merni instrument na sredini preseka trake (na jednoj
ili na drugoj strani) nameta se na mestu najveeg odstupanja u irini trake.
Nepoklapanje rezova meri se na
stepenica (zub) najvia.

koturu svakog trupca na mestu na kome je

Merenje vremena obuhvata rad na prvom i drugom trupcu, Bodovi merenja

kvaliteta na prvom i na drugom trupcu se sabiraju. Merenja i bodovi se oitavaju u tabelama za
bodove i to u tabelama 2,3 i 4.
Ukoliko se rezovi ne poklapaju, tj. ukoliko se mimoilaze, tako da kotur uopte
ne otpadne, disciplina nije izvrena.
Takmiar moe dobiti kaznene bodove i to:
20 kaznenih bodova takmiar dobija
- korienje motorne testere jednom rukom dok je lanac u pokretu
- ako radi bez radne, zatitne odee, zatitnih pantalona, radne obue,
rukavica, bez kacige sa titnikom i antifona,
- ako se kree sa mesta na mesto, dok je lanac motorne testere u pokretu
- ako se provedi, a bez potrebe za medicinsku pomo.
- prosecanjem gornjeg reza dubljeg od 10 mm, kod zapoinjanja gornjeg reza.
30 kaznenih bodova takmiar dobija
- ako nepravilno pali motornu testeru
- ako motorna testera nepone da radi u roku 5 min
50 kaznenih bodova takmiar dobija
- ako dodirne lanac rukom dok motor testere radi,
- ako se povredi s potrebom medicinske pomoi,
- ako rezom odozdo pree obeleenu traku s bilo koje strane,
- ako rezom odozdo ne dostigne obeleenu traku
- ako rez odozgo ne zapone u obeleenoj traci,
- ako je debljina kotura manja od 30, a vea od 80 mm
- ako po bilo kom merenju kvaliteta osvoji 0 bodova
Takmiar se diskvalifikuje ako:
- osvoji 0 bodova za vreme
- se ne pridrava odredbi Pravilnika
- ako za drugu ili treu disciplinu popravlja motornu testeru, dotee lanac,
ako spadne navrtka(e) vodilice ili lanac

14

ili

Bodovi za 2 disciplinu: Prerezivanje drveta kombinovanim rezom

2.1. Bodovi za ostvareno vreme rada
Tabela
2

Grupa 1 zaprem,
Grupa 2 zaprem.
Cilindra 46-55 cm3 cilindra 56 < cm3
Vreme/sec
vreme/sec
28
25
29
26
30
27
31
28
32
29
33
30
34
31
35
32
36
33
37
34
38
35
39
36
40
37
41
38
42
39
43
40
44
41
45
42
46
43
47
44
48
45
49
46
50
47
51
48
52
49
53
50
54
51

Grupa 1 zaprem,
bodovi cilindra 46-55 cm3
vreme/sec
52
55
51
56
50
57
49
58
48
59
47
60
46
61
45
62
44
63
43
64
42
65
41
66
40
67
39
68
38
69
37
70
36
71
35
72
34
73
33
74
32
75
31
76
30
77
29
78
28
79
27
80
26

Grupa 2 zaprem.
cilindra 56 < cm3
vreme/sec
51
52
53
54
55
56
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77

Napomena: Ako se disciplina obavi bre od predvienog vremena za svaku sekundu takmiar dobija
Po 1bod
15

bodovi
25
24
23
22
21
20
19
18
17
16
15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0

2.2. Bodovi za kvalitet reza

2.2.1. Ugao izmeu ravni kombinovanog reza i uzdune ose trupca (po istoj tabeli
meri se svaki trupac posebno I sabira)
Tabela 3
Odstupanje po horizontali
Odstupanje po vertikali
mm
Bodovi
mm
Bodovi
Do 5
30
do 5
30
58
25
58
25
9 11
20
9 11
20
12 14
17
12 14
17
15 17
14
15 17
14
18 20
11
18 20
11
21 23
8
21 23
8
24 26
5
24 26
5
27 29
2
27 29
2
30 <
0
30 <
0
Ista merenja ponavljaju se na drugom trupcu pa takmiar po ovom osnovu moe
dobiti ukupno 120 bodova
2.2.2

Razmak (rastojanje) izmeu ravni preseka oba reza (debljina zuba)

Tabela 4
Razmak (razdaljina) izmeu ravni preseka oba prereza (debljina zuba)
mm
Bodovi
mm
bodovi
1
45
9
18
2
40
10
15
3
36
11
12
4
33
12
9
5
30
13
6
6
27
14
3
7
24
15
0
8
21
Maksimalno rastojanje izmeu oba prereza (debljina zuba) meri se na svakom trupcu
Posebno i sabira pa takmiar moe dobiti ukupno 90 bodova.
16

3. disciplina: PRECIZNO PREREZIVANJE TRUPCA NA PODLOZI

- Trupac bez kore Dva trupca prenika 35 cm, postavljena su, privrena horizontalno, paralelno jedan s
drugim, svaki na svojoj podlozi od dasaka (irine 55 cm), sa meusobnim razmakom od 3,0 m
od sredine trupaca. Podloge (daske) su ukopane u zemlju tako, da je gornja povrina dasaka u
nivou povrine zemlje (slika 7). Trupci lee na podlozi tako da podloga s jedne strane prelazi
bone ivice trupca za 20 cm i to kod svakog trupca s druge strane. Daska je pokrivena slojem
mokre piljevine debelim minimum 3 cm sa svake strane trupca. Takmiar je duan da potpuno
odree po jedan kotur od svakog trupca, a da pri tome ne dodirne podlogu (daske) lancem
motorne testere. Debljina kotura je mora biti najmanje 3 cm, a najvie 8 cm. Rez mora biti
upravan na uzdunu osu trupca.
Na svakom elu trupca, na mestu na kojem se odrezuju koturovi, postavlja se podupira sa
tegom od 10 kg, kako takmiar ne bi mogao okretom ine (vodlice) motorne testere odlomiti
neodrezani deo (slika 8).
Takmiar sa upaljenom motornom testerom pored sebe stoji na za to odreenom mestu 2,0 m
od prvog trupca i eka znak sudije.
Na komandu start:
- takmiar uzima motornu testeru i prilazi prvom trupcu,
- odrezuje kotur uz oprez da ne dodirne podlogu,
- prilazi drugom trupcu i odrezuje kotur takoer uz potreban opreznost i
- ostavlja testeru na oznaenom mestu (2 m) i glasno kae stop.
U ovoj disciplini meri se:
- vreme od komande start do stavljanja testere na zemlju i uzvika stop
- upravnost prereza u odnosu na uzdunu osu trupca odvojeno za svaki trupac
utvruje se odstupanje od upravnosti
- preciznost prereza i to:

ako preree trupac, tj. ako odree kotur bez dodirivanja podloge, dobija maksimum
bodova, ali ako oteti podlogu dobija za taj trupac 0 bodova po osnovu kvaliteta,
ali ne podlee kaznenim bodovima.

ako visina neprerezanog dela trupca nije vea od 0 mm dobija 80 bodova. Za svaki
1 milimetar visine neprerezanog dela drveta oduzima mu se po dva boda (tabela 7)

Takmiar moe dobiti i kaznene bodove i to:

20 KAZNENIH BODOVA
- ako radi bez radne, zatitne odee, zatitnih pantalona, radne obue, rukavica,
bez kacige sa titnikom i antifonima
- ako se kree s mesta na mesto dok je lanac motorne testere u pokretu
- ako se povredi na radu bez potrebne medecinske pomoi
- ako koristi motornu testeru jednom rukom dok je lanac u pokretu
30 KAZNENIH BODOVA
17

- ako motorna testera ne pone da radi u roku od 5 minuta

- ako nepravilno pali motornu testeru
50 KAZNENIH BODOVA
- ako dodirne rukom lanac dok motorna testera radi
- ako se povredi na radu uz potrebu medicinske pomoi
- ako prekorai trupac ili eoni podupira pri pomeranju od jednog trupca do
drugog
- ako je debljina kotura manja od 30 mm, a vea od 80 mm
- ako po bilo kom merenju osvoji 0 bodova (izuzetak dodir podloge)
Takmiar moe biti i diskvalifikovan:
- ako osvoji 0 bodova za vreme
- ako se ne pridrava odredbi Pravilnika
- ako rukom ili nogom otklanja piljevinu sa daske
- ako za ovu disciplinu popravlja motornu testeru dotee lanac ili ako spadne lanac ili
navrtka (e) vodlice, pre zavretka discipline. Takmiar gubi sve bodove i u
disciplinama 1 i 2.
3.1 BODOVI ZA OSTVARENO VREME PRI PRECIZNOM
PREREZIVANJU TRUPACA NA PODLOZI
Grupa 1 zapr.

Grupa 2 zapr.

cilindra 46-55 cm3 cilindra 56 <cm3

vreme - sec

vreme sec

25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50

22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47

Grupa 1 zapr.
Bodova
55
54
53
52
51
50
49
48
47
46
45
44
43
42
41
40
39
38
37
36
35
34
33
32
31
30
18

Tabela 5
Grupa 2 zapr.

cilindra 46-55 cm3 cilindra 56 <cm3

vreme sec

vreme - sec

53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78

50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75

Bodova
27
26
25
24
23
22
21
20
19
18
17
16
15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2

51
48
29
79
52
49
28
80
Napomena: Ako je vreme krae od predvienog tabelom, takmiar za svaku sekundu
Dobija po 1 bod.

76
77

3.2 BODOVI ZA OTKLON PREREZA OD OSE TRUPCA PRI PRECIZNOM

PREREZIVANJU TRUPCA NA PODLOZI
(BODOVI ZA PRVI I DRUGI TRUPAC SE SABIRAJU)
Tabela 6
Ugao
Ugao
Odstupanja

ili mm

Bodovi

Odstupanja

Ili mm

Bodovi

< = 1 00'

20

3 30'

20

1 30'

15

4 00'

23

2 00'

11

10

4 30'

26

2 30'

14

5 00'

29

3 00'

17

> 5 01'

30

3.3 BODOVI ZA PRECIZNOST PREREZIVANJA

Tabela 7
Debljina neprerezanog dela
mm
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20

Debljina neprerezanog
dela
Bodova
mm
80
21
78
22
76
23
74
24
72
25
70
26
68
27
66
28
64
29
62
30
60
31
58
32
56
33
54
34
52
35
50
36
48
37
46
38
44
39
42
> = 40
40
19

Bodova
38
36
34
32
30
28
26
24
22
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0

1
0

4. diciplina: SEA STABALA (podsecanje stabala)

Ova disciplina se obavlja na trupcu bez kore, prenika 35 cm, vertikalno utvrenom na
posebnom stubu nosau. U donjem delu trupac mora biti otklonjen od trupca nosaa najmanje
20 cm (slika2).
Kraj trupca treba da se nalazi 3 cm od tla.
Smer obaranja stabla unapred je odreen (koli sa ekserom na udaljenosti 2m od trupca).
Podsecanje se obavlja, kao i u normalnom radu pri obaranju stabla, s tim da horizontalni rez
podseka ne sme biti vii od 10 cm od donje ravnine trupca - mereno na mestu najveeg
odstupanja.
Dubina podseka treba da bude prenika stabla (8,8 cm).
Horizontalni i kosi rez se obavljaju motornom testerom tako da se oba reza presecaju pod
uglom od 35, a da jedan rez ne bude dublji od drugog.
Neposredno pred poetak obavljanja discipline, takmiar upali testeru i stavi je na unapred za
to odreeno (oznaeno) mesto, zatim staje na mesto pored motorne testere (0,5 m od trupca).
Na komandu start uzima testeru i obavlja podsecanje. Obavezno je da iseak drveta prilikom
podsecanja (kao rezultat) padne na tlo. Kad zavri podsecanje, takmiar stavlja testeru na
zemlju i time je zadatak izvren. Utrono vreme za podsecanje meri se izmeu komande
start i odlaganja testere.
U ovoj takmiarskoj disciplini meri se i ocenjuje:
- vreme za koje je ostvaren podsek,
- dubina podseka,
- nagib donje ravni podseka (uzima se u obzir najvei nagib)
- ugao podseka (meren na iseku),
- smer obaranja u odnosu na unapred postavljen koi (sa ekserom) na
rastojanju od 2 m,
- razlika izmeu dubine horizontalnog i kosog reza podseka na mestu
veeg odstupanja.
Merenja za odreivanje bodova obavljaju se pomou odgovarajuih instrumenata. Deo
instrumenata za merenje smera, koji ulazi u prorez, mora biti tolike debljine da moe ui u
prorez lanca motorne testere. Smer se odreuje prema konanoj, dubini horizontalnog reza.

Takmiar moe dobiti i kaznene bodove i to:

20 KAZNENIH BODOVA
- ako iseak ne padne pa ga takmiar vadi rukom ili nogom,
20

- korienje motorne testere jednom rukom dok je lanac u pokretu.

30 KAZNENIH BODOVA
- ako motorna testera ne pone da radi u roku od 5 minuta,
- ako nepravilno pali motornu testeru,
- ako je visina horizontalnog reza via od 10 cm od donje ravnine trupca.
50 KAZNENIH BODOVA
- ako dodirne lanac rukom dok je motor testere u radu,
- ako po bilo kom merenju kvalitete osvoji 0 bodova.
Takmiar moe biti i diskvalifikovan:
- ako osvoji 0 bodova za vreme,
- ako se ne pridrava odredbi Pravilnika.
Bodovi za 4. Disciplinu: SEA STABALA(podsecanje stabla)
4.1. Bodovi za ostvareno vreme pri vrenju podseka
Tabela 8
Grupa 1 zapr.
Cilindra 46-55 cm3
vreme - sec

15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40

Grupa 2 zapr.
Cilindra 56<cm3
Vreme sec

12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37

Grupa 1 zapr.
Bodovi Cilindra 46-55cm3
vreme sec

50
49
48
47
46
45
44
43
42
41
40
39
38
37
36
35
34
33
32
31
30
29
28
27
26
25

21

41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65

Grupa 2 zapr.
Cilindra56<cm3
Vreme - sec

38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62

Bodovi

24
23
22
21
20
19
18
17
16
15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0

4.2. BODOVI ZA DUBINU PODSEKA

Tabela 9
Dubina podseka (cm)
8,9 - 8,7
8,6
ili
8,5
8,4
8,3
8,2
8,1
8,0
7,9
7,8
7,7
7,6
7,5
7,4
7,3
7,2
7,1
7,0
6,9
6,8
6,7

Bodobi
20
19
18
17
16
15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0

9,0
9,1
9,2
9,3
9,4
9,5
9,6
9,7
9,8
9,9
10,0
10,1
10,2
10,3
10,4
10,5
10,6
10,7
10,8
10,9

4.3. Bodovi za horizontalnost podseka

Tabela 10
Bodovi
20
19
18
17
16
15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0

Ugao osnovnog reza sa horizontalom

1,0
1,5
2,0
2,5
3,0
3,5
4,0
4,5
5,0
5,5
6,0
6,5
7,0
7,5
8,0
8,5
9,0
9,5
10,0
10,5
11,0

22

4.4. Bodovi za ugao podseka

Tabela 11
Ugao podseka
+ -35
1,0
1,5
2,0
2,5
3,0
3,5
4,0
4,5
5,0
5,5
6,0

Bodovi
20
19
18
17
16
15
14
13
12
11
10

Ugao podseka
+ -35
6,5
7,0
7,5
8,0
8,5
9,0
9,5
10,0
10,5
11,0

Bodovi
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0

4.5. Bodovi za smer obaranja

Odstupanje od pravca
u cm
Bodovi
1
100
2
94
3
88
4
82
5
76
6
70
7
64
8
58
9
52
10
46

Tabela 12
Odstupanje od pravca
u cm
Bodovi
11
40
12
34
13
28
14
22
15
16
16
10
17
4
18
1
19
0

4.5. Bodovi za razliku izmeu dubine horizontalnog reza i dubine

kosog reza podseka, odnosno izmeu dubine kosog reza i dubine
horizontalnog reza
Tabela 13
Razlika izmeu dubine horizontalnog
reza i dubine kosog reza podseka u cm
0
0,1 - 0,5
0,6 - 1,0
1,1 - 1,5
1,6 - 2,0
2,1 - 2,5
2,6 - 3,0
3,1 - 3,5
3,6 - 4,0
4,1 - 4,5
4,6 - 5,0

Bodovi
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0

4. disciplina: SEA STABLA (defintivno prerezivanje)

23

Radna se obavlja na istom trupcu na kome je izvreno podsecanje.

Na strani suprotnoj od podseka, na 3 cm iznad horizontalnog reza podseka, treba obaviti
definitivno prerezivanje stabla.
Na komandu start, koju daje sudija, takmiar uzima testeru, koja je ve upaljena i lei na
oznaenom mestu (50 cm od stabla) i vri definitivno prerezivanje, ostavljajui sigurnosnu
zonu (neprerezani deo) irine 3 cm. Zadatak je zavren kada takmiar odloi testeru na zemlju.
Utroeno vreme za ovu disciplinu obuhvata vreme izmeu komande start i odlaganja testere.
irina neprerezanog dela (sigurnosna zona) meri se na obe strane stabla (izmeu najdubljeg
reza podseka i definitivnog prereza).
Ako je irina neprerezanog dela na bilo kojoj strani vea od 51 mm ili manja od 9 mm,
takmiar dibija 50 kaznenih bodova.
Ako su obe vrednosti izmeu 9 i 51 mm, smatra se da je zadatak korektno obavljen i boduje se
kao takav, uzimajui u obzir najvee odstupanje od idealnih 30 mm.
Prethodna dva stava vae i za visinu definitivnog prereza u odnosu na horizontalni rez
podseka.
Definitivno prerezivanje je korektno, ako jedna letvica (lenjir) koja se uvue u prorez dodiruje
oba kraja. U tom sluaju takmiar dobija sve bodove. Ako letvica ima vie od 20 mm razmaka,
takmiaru se oduzima 10 bodova od zbira dobijenih bodova za disciplinu sea stabla (slika 3 i
4).
U ovoj disciplini meri se i ocenjuje:
- vreme za koje ostvari definitivno prerezivanje,
- visina definitivnog prereza u odnosu na horizontalni rez podseka i pridravanje
propisane irine sigurnosne zone,
- irina sigurnosne zone,
- horizontalnost definitivnog prerezivanja (preseka)
Merenja za dodeljivanje bodova vre se odgovarajuim instrumentima na sledei nain:
- visina definitivnog prereza u odnosu na horizontalni rez podseka meri se na
obe strane drveta i uzima se u obzir vee odstupanje od idealnih 30 mm.
Isto se odnosi i na merenje irine sigurnosne zone.
- horizontalnost definitivnog prereza meri se u 2 - 3 razliite ravni, uzimajui u
obzir najveu zabeleenu vrednost.

Takmiar moe dobiti i kaznene bodove i to:

10 KAZNENIH BODOVA
- ako letvica ima vie od 20 mm razmaka,
24

20 KAZNENIH BODOVA
- ako radi bez radne, zatitne odee, zatitnih pantalona, radne obue, rukavica,
bez kacige sa titnikom i antifona,
- ako se povredi na radu bez potrbe medicinske pomoi,
- korienje motorne testere jednom rukom dok je lanac u pokretu.
30 KAZNENIH BODOVA
- ako motorna testera ne pone raditi u roku od 5 minuta,
- ako nepravilno pali motornu testeru.
50 KAZNENIH BODOVA
- ako dodirne lanac rukom dik motor testere radi,
- ako se povredi na radu uz potrebu medicinske pomoi,
- ako po bilo kom merenju kvalitete osvoji 0 bodova.
Takmiar moe biti i diskvalifikovan:
- ako osvoji 0 bodova za vreme,
- ako se ne pridrava odredbi Pravilnika

Bodovi za 4. disciplinu: SEA STABLA (definitivno prerezivanje)

4.6 BODOVI ZA OSTVARENO VREME PRI VRENJU
DEFINITIVNOG PREREZIVANJA
Tabela 14
Grupa 1 zapr.
Cilindra 46-55cm3
vreme - sec

10

Grupa 2 zapr.
Cilindra56<cm3
vreme sec

Grupa 1 zapr.
Bodova Cilindra 46-55 cm3
Vreme sec

60

41
25

Grupa 2 zapr.
Cilindra 56 <cm3 Bodova
Vreme sec

38

29

11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40

8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37

59
58
57
56
55
54
53
52
51
50
49
48
47
46
5
44
43
42
41
40
39
38
37
36
35
34
33
32
31
30

42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70

39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67

4.7. Bodovi za visinu definitivnog prereza u odnosu na

horizontalni rez podseka
Bodovi za irinu sigurnosne zone
Tabela 15
Razlika izmeu definitivnog prereza i
Horizontalnog reza mm)
29
ili
28
27
26
25

31
32
33
34
35
26

Bodovi
40
38
36
34
32

28
27
26
25
24
23
22
21
20
19
18
17
16
15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0

24
23
22
21
20
19
18
17
16
15
14
13
12
11
10
9
Manje od 9 ili vie od 51

36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51

30
28
26
24
22
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
1
0

Ista tabela primenjuje se i za ocenjivanje razlike izmeu visine definitivnog

prereza u odnosu na horizontalni rez potseka
4.8. Bodovi za horizontalnost definitivnog prereza
Tabela 16
Bodovi

Ugao osnovnog reza sa horizontalom

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10

20
18
16
14
12
10
8
6
4
2

11

5. disciplina: OBARANJE STABLA NA BALON

Radno mesto za ovu disciplinu postavlja se na prostoru koji osigurava da niko obaranjem
stabala ne bude ugroen.
Stablo prenika, u predelu presecenja, 11 - 15 cm, duine 5,5 - 7,0 m, postavljeno uspravno,
treba odsei i oboriti u oznaenom smeru (na balon). Balon oznaava cilj, a postavlja se na 5,0
m udaljenosti od stabala.
Ako stablo padne na balon, takmiar dobija sve bodove predviene za ovu disciplinu tj. 45
bodova.
Osim balona cilj je obeleen trakom od 180 cm, razdeljenom na devet (9) delova po irine 20
cm. Balon se postavlja na srednji deo i ako stablo padne na isti takmiar dobija 45 bodova.
Ako stablo padne na na prvi susedni deo (levo ili desno) raunato od srednjeg dela, takmiar
27

dobija 30 bodova. Ako stablo padne na drugi deo (levo ili desno od balona) dobija 20 bodova.
Ako stablo padne na trei deo (levo ili desno od balona) takmiar dobija 10 bodova, a ako
stablo padne na krajnji deo (levo ili desno od balona) takmiar dobija 5 bodova (slika 5).
Iza obeleene trake nasipa se traka peska irine 0,5 m, a visine 5 cm iznad obeleene trake
(zadatak ove peane trake je da ublai udar, sprei odskakanje i ostavi trag smera obaranja).
Vreme za obaranje ne moe biti due od 30 sekundi.
Rad poinje na dati znak sudije. Kao kraj discipline oznaava se momenat kada stablo udari o
zemlju.
Takmiar je duan da see stablo kao u normalnom radu, tj. da ga prvo podsee. Nagib
definitivnog prereza u smeru obaranja ne sme biti vei od 11. Ako je ugao vei od 11,
takmiar dobija 10 kaznenih bodova.
Takmiar se moe sluiti samo motornom testerom. Ukoliko pri obaranju koristi pritisak
rukom ili telom takmiar se diskvlafikuje.
Pri ocenjivanju podeoka na koji stablo padne uzima se u obzir poloaj stabla koji ono ima pri
udaru o zemlju (traka peska).
Takmiar moe dobiti kaznene bodove i to:
10 KAZNENIH BODOVA
- ako je ugao horizontalnog reza vei od 11
20 KAZNENIH BODOVA
- ako radi bez radne, zatitne odee, zatitnih pantalona, radne obue, rukavica,
bez kacige sa titnikom i antifonima,
- ako se povredi na radu bez potrebe medicinske pomoi

30 KAZNENIH BODOVA
- ako motorna testera ne pone da radi u roku od 5 minuta,
- ako nepravilno pali motornu testeru.
50 KAZNENIH BODOVA
- korienje motorne testere jednom rukom dok je lanac u pokretu,
- ako dodirne lanac dok je motor testere u radu,
- ako se povredi na radu uz potrebu medicinske pomoi
Takmiar moe biti diskvalifikovan:
- ako osvoji 0 bodova za vreme (ako ne izvri zadatak za 30 sekundi)
- ako se ne pridrava odredbi Pravilnika
- ako pri obaranju koristi pritisak rukom ili telom.
28

6. disciplina: KRESANJE GRANA

Za kresanje grana takmiar pre poetka rada moe na motornoj testeri promeniti vodilicu i
lanac, a moe skinuti i kande.
Kresanje grana se obavlja na trupcu koji lei na podupiraima tako da je osa trupca 40 cm
iznad zemlje.
Trupac je dug 3,2 m, prenika 30 cm.
Na trupcu su izbuene 24 rupe, prenika 2,5 cm, poreane u tri reda. Svaki red treba da ima 8
rupa, od kojih e prva i poslednja biti 20 cm od kraja trupca. Razmak rupa u redu po duini je
40 cm i 23,5 cm po irini. U rupe su usaeni koii koji vire 10 - 20 cm izvan rupe.
Takmiar mora odsei (zasei) sve koie i to po redu.
Meri se vreme za koje odsekao sve koie.
Rad poinje na donjem kraju trupca i to od koia na suprotnoj strani od takmiara.
Takmiar mora ostati sve vreme s iste strane trupca.
Korektno su odseeni koii kod kojih je visina patrljka manja od 10 mm.
Takmiar se sme kretati samo kad je motorna testera na suprotnoj strani trupca od one na
kojoj stoji takmiar.
Takmiar stoji pored upaljene testere na unapred oznaenom mestu, 50 cm udaljenom od kraja
trupca. Na komandu sudije start takmiar uzima testeru i izvrava zadatak. Kraj zadatka je
kad takmiar odsee poslednji koi.

Takmiar moe dobiti i kaznene bodove i to:

5 KAZNENIH BODOVA
- ako je visina patrljka vea od 10 mm
10 KAZNENIH BODOVA
- ako je koi zaseen, a neodrezan
20 KAZNENIH BODOVA
- ako radi bez radne, zatitne odee, zatitnih pantalona, radne obue, rukavica,
bez kacige sa titnikom i antifonima
- ako se povredi na radu bez potrebe medicinske pomoi
- ako se kree dok je motorna testera na istoj strani na kojoj je takmiar (za svaki
takav korak - 20 kaznenih bodova
- ako pri radu ne koristi titnik za cevanice (ili zatitne pantalone)
30 KAZNENIH BODOVA
29

- ako motorna testera ne pone da radi u roku od 5 minuta

- ako nepravilno pali motornu testeru
50 KAZNENIH BODOVA
- ako dodirne rukom lanac dok je motor u radu
- ako se povredi na radu s potrebom medicinske pomoi
- ako po bilo kom merenju kvalitete osvoji 0 bodova
- ako koristi motornu testeru jednom rukom dok je lanac u pokretu
Takmiar moe biti i diskvalifikovan:
- ako osvoji 0 bodova za vreme
- ako se ne pridrava odredbi Pravilnika
- ako otseca koie preko reda, tj. ako ostavi netaknut koi ili se vraa da ga
odsee.

Bodovi za disciplinu: KRESANJE GRANA

6.1. Bodovi za vreme
Vreme
kresanja
sekunde
10,0
10,2
10,4
10,6
10,8
11,0
11,2
11,4
11,6
11,8
12,0
12,2
12,4
12,6
12,8
13,0
13,2
13,4
13,6
13,8

Bodovi
150
149
148
147
146
145
144
143
142
141
140
139
138
137
136
135
134
133
132
131

Vreme
Kresanja
Secunde
20,2
20,4
20,6
20,8
21,0
21,2
21,4
21,6
21,8
22,0
22,2
22,4
22,6
22,8
23,0
23,2
23,4
23,6
23,8
24,0

Tabela 17
Bodovi
99
98
97
96
95
94
93
92
91
90
89
88
87
86
85
84
83
82
81
80

30

Vreme
kresanja
Bodovi
30,4
30,6
30,8
31,0
31,2
31,4
31,6
31,8
32,0
32,2
32,4
32,6
32,8
33,0
33,2
33,4
33,6
33,8
34,0
34,2

Bodovi
48
47
46
45
44
43
42
41
40
39
38
37
36
35
34
33
32
31
30
29

14,0
14,2
14,4
14,6
14,8
15,0
15,2
15,4
15,6
15,8
16,0
16,2
16,4
16,6
16,8
17,0
17,2
17,4
17,6
17,8
18,0
18,2
18,4
18,6
18,8
19,0
19,2

130
129
128
127
126
125
124
123
122
121
120
119
118
117
116
115
114
113
112
111
110
109
108
107
106
105
104

19,4
19,6
19,8

103
102
101

20,0

100

24,2
24,4
24,6
24,8
25,0
25,2
25,4
25,6
25,8
26,0
26,2
26,4
26,6
26,8
27,0
27,2
27,4
27,6
27,8
28,0
28,2
28,4
28,6
28,8
29,0
29,2
29,4
29,6
29,8
30,0
30,2

79
78
77
76
75
74
73
72
71
70
69
68
67
66
65
64
63
62
61
60
59
58
57
56
55
54
53
52

34,4
34,6
34,8
35,0
35,2
35,4
35,6
35,8
36,0
36,2
36,4
36,6
36,8
37,0
37,2
37,4
37,6
37,8
38,0
38,2

38,4
38,6
38,8
39,0

39,2
39,4
39,6
39,8

51
50
49

40,0

28
27
26
25
24
23
22
21
20
19
18
17
16
15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0

Tabela za preraunavanje 1/100 minute u sekunde

1/100 min

Sekunde

1/100 min

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24

0
1
2
2
3
4
4
5
5
6
7
7
8
8
9
10
10
11
11
12
13
13
14
14

26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49

Sekunde 1/100 min

16
16
17
17
18
19
20
20
21
22
22
23
23
24
24
25
25
26
26
27
28
28
29
29

51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
31

Tabela 18
Sekunde 1/100 min Sekunde
31
31
32
32
33
34
34
35
35
36
37
37
38
38
39
40
40
41
41
42
43
43
44
44

76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99

46
47
47
48
49
49
50
50
51
52
52
53
53
54
55
55
56
56
57
58
58
58
59
59

25

15

50

30

75

45

100

60

7. Takmiarska disciplina: TEORIJSKI DEO TAKMIENJA

Poznavanje struke i sigurnosti na radu svaki takmiar dobija pitanja u obliku testa i to:
- 25 pitanja iz podruja poznavanja struke i sigurnosti na radu
Svako pitanje ima 2 ili 3 odgovora od kojih je samo jedan taan.
Zadatak je takmiara da oznai taan odgovor zaokruivanjem rednog broja ispred odgovora
koji smatra tanim. Za svaki taan odgovor na pitanje takmiar dobija 3 boda.
Test pitanja sa tanim odgovorima dostavlja se ekipama najkasnije 15 dana pre takmienja.
Test se radi iz kruga dostavljenih pitanja.

32

33

34

35

1. Kakav motor imaju motorne testere?

36

/a/ jednocilindrini dvotaktni

b

jednocilindrini etvorotakni

dvocilindrini dvotaktni

2. Zato je cilindar motorne testere rebrast?

a da bi testera bila laka
/b/ radi boljeg hla|enja motora
3. Kakav karburator /rasplinja/ imaju savremene motorne testere?
a karburator na plovak jer je jednostavniji
/b/ membranski karburator koji omoguuje rad motora
u svakom poloaju
4. Razmak spoljne od unutranje elektrode na sveici testere treba
da iznosi:
a

0,3 mm

/b/ 0,5 mm
c

1,0 mm

5. Nadvienje turpije nad horizontalnim delom otrice pri otrenju

lanca motorne testere treba da iznosi:
a

1/4 prenika turpije

/b/ 1/10 prenika turpije

c

razliito u zavisnosti od ugla otrenja

6. Ugao otrenja lanca motorne testere /ugao koga zaklapa osa

turpije sa pravom upravnom na pravac kretanja/, treba da je:
/a/ 25 - 30
b 30 - 35
c

35 - 40

7. Leite radilice motora motorne testere podmazuje se:

a tovatnom mau
b posebnim uljem
37

/c/ uljem koje je dodato benzinu

8. Kada se zubi lanca motorne testere istroe preko 1/2, za otrenje
treba koristiti turpiju tanju za:
a

0,3 mm

0,5 mm

/c/ turpijom istog prenika treba otriti lanac dok se ne istroi

u potpunosti.
9. Ograniiva /graninik/ dubine prodiranja zuba na lancu motorne
testere treba da je nii od otrice:
a

1 - 1,2 mm

/b/ 0,65 - 0,8 mm

c

0,4 - 0,6 mm

10. Goriva smea pali se u cilindru posle sabijanja:

a pomou temperature stvorene usled pritiska
/b/ elektrinom varnicom
c pomou akumulatora
11. Vodilica /ma/ ako na svom vrhu ima kotur /rolomatik/ radi
smanjenja trenja leaj se podmazuje:
a posebnim specijalnim uljem
b tovatnom mau pri svakom sipanju goriva
/c/ uljem koje podmazuje lanac, ili tovatnom mau jednom
u toku dana
12. Igliast leaj laanika motorne testere treba podmazati:
a uljem za lanac
/b/ tovatnom masti, prilikom zamene ili jednom nedeljno
c nije potrebno posebno podmazivati, jer je podmazivanje
obezbe|eno uljnom pumpom.
13. Zbog razliitog trajanja lanca i lananika /zupanika/ pri
korienju motorne testere potrebno je istovremeno
koristiti:
/a/ dva do tri lanca pa istovremeno menjati lance i lananik:
b koristi jedan lanac, pa po njegovoj istroenosti staviti
38

drugi
14. Lananik motorne testere se smatra istroenim kada je dubina
ljeba useenosti vea:
/a/ od 0,5 mm
b 1 - 1,5 mm
c 1,5 - 2 mm
15. Za motorne testere treba koristiti:
a obini benzin /premium 86 - 88 oktana/ jer je jeftiniji i
neostavlja olovne naslage na sveici
/b/ super benzin od najmanje 92 oktava prema preporuci
proizvo|aa testera
16. Sagorevanje goriva je njegovo hemisko sjedinjavanje sa
kiseonikom iz vazduha. Za dvotaktne motore na jedan teinski
deo benzina treba:
a 10 teinskih delova vazduha
b 15 teinskih delova vazduha
/c/ 20 teinskih delova vazduha
17. ta je posna /siromana/ smea goriva i vazduha?
/a/ ako je vie vazduha u odnosu na gorivo
b ako je vie goriva u odnosu na vazduh
18. ta je masna /bogata/ smea goriva i vazduha?
/a/ ako je vie goriva u odnosu na vazduh
b ako je vie vazduha u odnosu na gorivo

19. ta je detonacija?
/a/ pod detonacijom se podrazumeva samozapaljivanje
smee pre pojave elektrine varnice
b to je neujednaeno paljenje smee koje nastaje zbog
neispravne sveice, vode i prljavtine.
39

20. Kako se podmazuju sklopovi motora kod motorne testere?

/a/ uljem koje se u odreenoj srazmeri dodaje benzinu
b uljem koje se sipa u rezervar i uljna pumpa ga potiskuje
u motor.
21. Od ega zavisi koliina ulja koju dobija lanac i vodilica za
podmazivanje?
a od toga koliko je ist ljeb vodilice
b od irine pogonskog lanka koji gura ulje po
ljebu
/c/ od brzine kretanja lanca tj. jaine gasa motora i regulisanja
uljne pumpe.
22. Za spravljanje meavine /benzina i ulja za motore motornih
testera treba koristiti odnos:
/a/ 2 4 % ulja u zavisnosti od preporuke proizvoaa
motorne testere i kvaliteta ulja
b

5% ulja

10% ulja

23. Ako elimo napraviti meavinu u koliini od 5 litara koliko nam

treba ulja dodati benzinu za dobijanje ispravne meavine?
a

0,300 lit.

0,250 lit.

/c/ 0,200 lit.

24. Meavinu koju smo napravili za motornu testeru treba:
/a/ promukati pre sipanja u rezervar
b ne mora se promukati, ako nije spravljena prethodnog
dana.
25. Da li se sme u rezervaru motore testere spravljati meavina?
a sme ako nam treba sasvim mala koliina da zavrimo
rezanje
/b/ u rezervaru motora se meavina nikada ne spravlja, ve u
posebnoj posudi.
26. Lanac motorne testere pravilno je zategnut ako vodilica nema
povratni kotur /duromatik/, ako se na sredini vodilice sa gornje
strane moe lagano sa dva prsta izdii:
40

0,5 - 1 sm.

/b/ 1 - 1,5 sm.

c

2 sm.

27. Lanac motorne testere je pravilno zategnut ako vodilica ima

povratni kotur /rolamatik/ ako se sa gornje strane na sredini
vodilice moe lagano izdii sa dva prsta:
a

za 1,5 sm.

za 1 sm.

/c/ 0,5 sm.

28. Preko noi i za vreme dueg stajanja lanac treba:
a oistiti u benzinu ili nafti i drati u ulju
b oistiti i vratiti na motornu testeru
/c/ drati u smesi ulja i petroleja.
29. Pri startovanju hladnog motora:
a ne treba zaklopku startera zatvoriti
/b/ treba zaklopku /ok/ zatvoriti dok se neuje priguena
eksplozija, a potom je otvoriti.
30. Pri startovanju toplog motora:
a treba zatvoriti zaklopku startera, dok se neuje priguena
eksplozija
/b/ ne treba zatvarati /ok/, ve je dovoljno dati kontakt i privui
ue.

31.

Fino podeavanje rada motora motorne testere vrimo:

a kada je motor hladan na poetku radnog dana
/b/ kada je motor zagrejan.

32. Kako se vri razrada novog motora kod motorne testere?

/a/ prema uputstvima proizvoaa
b na taj nain to se montira ina i lanac i ree tanje drvo
33. Vazduni filter se isti pranjem u:
41

a meavini
b deterdentu
/c/ istom benzinu.
34. Ako pri startanju motora testere isti presisa, potrebno je:
a

oistiti sveicu i malo saekati, pa motor upaliti

/b/ oistiti sveicu, povui ue nekoliko puta da se istera viak

goriva, pa potom pokuati sa ponovnim paljenjem.
35. Da li smemo u vru motor priviti hladnu sveicu i stegnuti je?
a smemo
/b/ moramo saekati posle privijanja rukom izvesno vreme da
se i sveica ugreje, pa je stegnuti kljuem, da ne otetimo
navoje.
36. Ako vodilicu lanca due vremena ne upotrebljavamo, treba je:
a oprati i oistiti
/b/ oprati petrolejom i lagano premazati uljem.
37. Ako nam se duom upotrebom proiri ljeb vodilice lanca treba:
a vodilicu zameniti
/b/ staviti ablon i ljeb i lagano tui ekiem, tamo gde je
ablon, da se dovede na propisanu irinu.
38. Vodilicu treba oistiti i okrenuti:
/a/ svakodnevno
b jedanput sedmino.
39. Vazduni filter treba oistiti:
a jedanput sedmino
/b/ svakodnevno, a ako se radi sa suvim drvetom i vie puta u
toku dana.

40. Filter za gorivo i sito za ulje treba istiti:

a jedanput meseno
/b/ jedanput sedmino
42

c svakodnevno
41. Sveicu treba oistiti i regulisati elektrode:
a svakodnevno
/b/ sedmino jedanput
c meseno jedanput ili po potrebi.
42. Vazduni filter treba menjati:
a svake sedmice
b jedanput meseno
/c/ po potrebi kad se oteti.
43. Ako je zaepljen otvor na epu rezervara za gorivo, motorna
testera se:
a moe staviti u pogon
/b/ ne moe staviti u pogon dok se otvor ne proisti.
44. Ako se lanac kree u praznom hodu uzrok je:
a neispravan karburator
b nepravilno postavljen lanac
/c/ neispravne opruge kvaila.

45. Ako lanac motorne testere u radu skakue u ljebu uzrok je:
/a/ neistoa u lebu vodilice
b proiren utor /ljeb/ vodilice
c kriva deformisana vodilica.
46. U sluaju kvara na motornoj testeri treba kvar otkloniti tako da se:
a motor stavi u lagan hod
/b/ zaustavi rad motora
c oprezno otkloni kvar u toku rada.
47. Ako lanac ree koso, uzrok je:
43

/a/ nepravilno naotren lanac ili je ljeb /utor/ vodilice istroen

b deformisana vodilica
c nepravilno zategnut lanac.
48. Kande /osloni nazub/ motorne testere slue:
/a/ za lake rezanje i prenos vibracija sa motora na drvo
b da sauvaju zatitni poklopac i kuite motora.
49. Sa stanovita tetnog delovanja vibracija motorne testere, koji
je nain rezanja povoljniji za radnika?
a rezanje ravnim rezom
/b/ rezanje lepezastim rezom.
50. Kada se motorna testera stavlja u pogon neposredno posle
punjenja rezervara za gorivo, treba:
a na istom mestu gde je sipano gorivo staviti motornu testeru
u pogon
/b/ premestiti se nekoliko metara od mesta gde je sipano
gorivo i potom staviti motornu testeru u pogon.
51. Na nagnutim terenima seu treba poinjati?
/a/ od podnoja prema vrhu /gore/
b od vrha prema podnoju /dole/.
52. Za vreme jaeg vetra da li se smeju obarati stabla?
a da smeju
/b/ ne smeju
c smeju, ako rade dva radnika.
53. irina sekake linije tj. rastojanje dve partije radnika u sei mora
biti:
a za najmanje jednu visinu stabla
/b/ za najmanje dvostruku visinu stabla
c za najmanje trostruku visinu stabla.
54. Sekaka linija treba da se prostire na strmom terenu:
44

a horizontalno po izohipsama
b koso u zavisnosti od terena
/c/ od podnoja prema vrhu.
55. Smer odstupanja radnika pri padanju stabla nesme biti suprotan
od smera padanja ve diagonalan:
a pod uglom 20 nazad
b pod uglom 30 bono
/c/ pod uglom 45 u odnosu na suprotni smer padanja stabla.
56. Dubina podseka pri obaranju stabla treba da iznosi:
a 1/2 prenika na mestu prereza
b 1/5 prenika na mestu prereza
/c/ 1/4 - 1/3 prenika na mestu prereza.
57. Visina potseka pri obaranju stabla treba da bude?
a 0,4 - 0,5 od dubine potseka
/b/ 0,6 - 0,8 od dubine potseka
c 0,9 - 1,0 od dubine potseka

58. Pri obaranju stabla ostavlja se neprerezani deo tz. prelomnica

/brada/ irine?
a 1/5 prenika stabla na mestu presecanja
b 1 - 2 sm. irine
/c/ 2 - 6 sm. irine u zavisnosti od prenika stabla.
59. Ako je potsek pri ruenju stabla prenizak - doi e:
a do nekontrolisanog pada stabla
b do proklizavanja stabla - unazad
/c/ do upanja vlakanaca i oteenja prvog sortimenta do panja
60. Definitivno prerezivanje stabla inimo sa suprotne strane potseka.
Visina definitivnog prereza u odnosu na donju ravan potseka
treba da iznosi:
45

a 1 - 2 sm.
b 4 - 6 sm.
/c/ 2 - 5 sm. u zavisnosti od prenika stabla.
61. Kod obaranja nagnutih stabala potsek /zasek/ treba raditi:
a plie nego kod uspravnih stabala
b iste dubine tj. 1/4 - 1/3 prenika stabla
/c/ neto vee dubine nego kod uspravnih stabala.
62. Kod obaranja uspravnih tanjih stabala /stabla iji je prenik manji
duine slobodnog dela ine vodilice/, koristimo?
a ravan rez motornom testerom
b kombinovani nain rezanja
/c/ lepezasti rez.
63. Pod ubodnim rezom podrazumeva se rez sa vrhom maa u drvo.
Prilikom njegovog izvoenja treba?
a prodirati odmah vrhom maa u drvo
/b/ prvo stvoriti ljeb ravnim delom maa, pa potom prodirati
vrhom punom brzinom.
64. Ako ne reemo oprezno zategnuto drvo se cepa, a da od toga
ne bi dolo, treba rezati:
a na suprotnoj strani pritiska
/b/ na strani pritiska.
65. Grana koja visi ree se?
a prvo sa gornje, pa sa donje strane
/b/ prvo sa donje, pa sa gornje strane.
66. S obzirom na pravac privlaenja stabla treba obarati?
a pod uglom od 90 u odnosu na pravac privlaenja
/b/ debljim ili tanjim krajem u pravcu privlaenja ili u vidu riblje
kosti.
67. Kada obaramo jako nagnuto stablo suprotno od smera nagiba,
podsecanje treba obaviti:
46

a pre definitivnog prereza

/b/ posle definitivnog prereza.
68. Kada obaramo stablo nagnuto u stranu /levo ili desno od pravca
obaranja/ prelomnicu /bradu/ ostavljamo jau /iru/:
a sa one strane gde je stablo nagnuto
/b/ sa suprotne strane od nagnutosti stabla.
69. Kod obaranja stabla sklonih cepanju, oteenje prvog sortimenta i
cepanje moemo izbei?
a ako ostavimo iru prelomnicu bradu
b ako na vreme koristimo klinove
/c/ ako nakon podsecanja stabla napravimo jedan ubodni rez u
srce i malo ga proirimo levo i desno.

70. Obaranje jako debljih stabala /debljih od dvostruke duine

slobodnog dela vodilice/ moemo izvriti?
a ako reemo prvo jednu pa drugu stranu
b ako ostavimo jau prelomnicu bradu i pri obaranju posluimo
se klinovima
/c/ ako napravimo jedan ubodni rez u srce na mestu zaseka
neto vie od donje ravni podseka i proirimo ga levo i
desno.
71. Kresanje grana na oborenom stablu vrimo?
a idui od tanjeg ka debljem kraju
/b/ idui od debljeg ka tanjem kraju.
72. Grane sa donje strane debla treba odstraniti /odsei/?
a pre prerezivanja debla radi boljeg uoavanja greaka na
deblu
/b/ nakon izvrenog trupljenja debla jer emo lake sauvati
lanac od oteenja.
47

73. Ako nam deblo jednim krajem visi preko oslonca?

/a/ rezaemo prvo odozdo prema gore, pa odozgo prema dole
b prvo odozgo prema dole, pa odozdo prema gore.
74. Ako deblo lei na dva oslonca rezanje emo vriti?
a odozdo prema gore, pa odozgo prema dole
/b/ odozgo prema dole, pa odozdo prema gore.
75. Kvailo motorne testere treba svremena na vreme oistiti od
masnoe i prljavtine?
a najbolje je to uraditi deterdentom
b meavinom jer nam je uvek pri ruci
/c/ istim benzinom.

76. Ako se lanac motorne testere okree na malom gasu /ler gasu/?
/a/ nesme se raditi takvom testerom
b sme se raditi ali se ne sme prenositi upaljena od stabla do
stabla.
77. Pri presecanju stabla koje lei na nagnutom terenu, radnik treba
da se nalazi:
a sa donje strane stabla
/b/ sa gornje strane stabla
c sa gornje i sa donje strane stabla, po potrebi.
78. Kada se radnici kreu u koloni, onaj koji nosi motornu testeru
treba da ide:
a na kraju kolone
b u sredini kolone
/c/ napred, ispred kolone.
79. Dok motor radi tj. dok je testera upaljena?
a sme se paljivo sipati gorivo
48

/b/ ne sme se sipati gorivo.

80. Kraj otvorene vatre gorivo se:
a moe sipati u rezervar motora
/b/ ne moe sipati u rezervar motora.
81. Dok motor radi?
a moe se paljivo proveravati zategnutost lanca
/b/ ne sme se proveravati zategnutost lanca.
82. Pri radu sa motornom testerom:
/a/ obavezna je upotreba zatitnog lema
b obavezna je upotreba zatitnog lema pri
obaranju stabala sa suvim granama
c upotreba zatitnog lema preputena je
volji radnika.
83. Nasuprot smeru kretanja lanca motorne testere?
a sme da stoji samo pomoni radnik
/b/ ne sme da stoji niko, ve bono levo i desno.
84. Stablo koje se zakai za drugo stablo pri obaranju, treba skinuti
u toku dana:
a to je najbolje uiniti odsecanjem komada od debljeg kraja
/b/ izvriti obaranje povlaenjem capinom ili obrtaem, tirfor aparatom i slino.
85. Zapoeto obaranje tj. podseeno stablo?
a sme da ostane u umi do narednog dana
/b/ ne sme se ostaviti za naredni dan.
86. Za vreme startovanja motorne testere?
a u neposrednoj blizini mogu biti druge osobe
/b/ ne smeju biti druge osobe.

49

87. Prilikom dolaska na rad i odlaska sa rada lanac motorne

testere?
a mora biti skinut zajedno sa maem
/b/ mora biti zatien posebnim titnikom.
88. Na strmim terenima jedna iznad druge?
a mogu se nai samo dve partije radnika
/b/ ne smeju raditi dve partije radnika.
89. Poetak pada stabla:
/a/ mora biti najavljen
b ne mora biti najavljen.

90. Prilikom obaranja stabla koje je zapalo?

a smemo se penjati na drugo stablo koje nije ukljeteno
b smemo se penjati po ukljetenom stablu
/c/ ne smemo se penjati ni po jednom od stabala u prethodna
dva sluaja.
91. Pri kresanju grana sekirom:
a treba grane kresati redom
/b/ treba uvek kresati grane sa suprotne strane debla
92. Stablo u koje se ukljetilo odseeno stablo:
/a/ nije dozvoljeno obarati
b dozvoljeno je obarati kako bi svukli zapadnuto stablo.
93. Da li je dozvoljeno putanje u pogon motora motorne testere
u zatvorenom prostoru?
a da, ne kree vreme
/b/ ne.

50

51