10. MEHANIZAM UPRAVLJANJE TEHNICKI PODACI — ukupan broj obrtaja togka upravijata: 34 ~ odgovarajuéi hod zupéaste letve (no- Tip upravijaga: sa 2upéastom letvom . Oe eens ea minalna vrednost): 130 mm Prenosni odnos redukcije. " e6 BY 6 SI. 10.1 - Komanda vratila upravliaéa. 1 — toGak upravijaéa, 2 - éaura, 3 — nosaé, 4 ~ donje vratilo, 5 —navitka, 6 - vijak, 7 - elastiéni podmetaé, 8 - nosaé ku¢ista, 9 - elastiéni podmetaé, 10 - vijak, —elastiéni podmetaé, 12—vijak, 13 —vijak, 14 — elastiéni podmetaé, 15 —ravan podmetaé, 16 - kuc: upravijaéa, 17 — zaptivad, 18 — plastiéna kopéa, 19 - vijak, 20 —nosaé, 21 — gornje kardansko vratilo, 22-navrtka, 23 ~ ravan podmetaé, 24 — elastiéni podmetaé, 25 - navrtka, 26 — vijak, 27 ~ elastiéni podmetaé, 28 — podmetaé 115Ledajevi pogonskog zupéanika zupéaste Jetve: dva kugliéna Podegavanje tezajeva: pomoéu podme- taéa za podegavanje PodeSavanje zazora izmedu zuptaste le- 1ve | odgovarajuéeg pogonskog zupéanika: pomoéu podmetaéa za podegavanje Minimatni_ preénik zaokretanja vozila: 9.5m Boéne spone: podesijive duzine, sa sfer- nim zglobnim vezama Komandno vratilo upravijaéa: iz dva de- la, sa dva kardanska zgloba Ugao otklona prednjih toékova: — spoljaSnji toéak 32° Konvergencija prednjih tockova: —vozilo opteredeno (4 osobe 40 kg prt- ljaga) 0-1 mm UPRAVLJAG (sl. 10.1 | 10.2) Upravijaé je sa nazubljenom polugom i ne zahteva neko narodito odrzavanje. U po- gledu opravki nanjemu nema sta da se radi, a ako se pojedini elementi upravijaéa poha- baju, moraju se zameniti. legradivanje i ugradivanje glave upravijaca (si. 9.8) Priizgradivanju glave upravijaga iz vozila postupiti na slededi natin: 4. Skinuti prikljuéke kablova sa izvoda polova akumulatora, 2. Pomoéu hidraulitne dizalice podiéi prednji kraj vozila i postaviti ga na nosaée. 3. Odviti vike za priévr8¢ivanje prednjin to’kova iste skinuti sa vozila. Si, 10.2 — Polugje komande upravijata. 1 ~ navrtka, 2 — zastitnik, 3 - navrtka, 4, 5 - glava spone upravijaéa, 6 —zastitnik, 7 —navrika, 8 — prednje veganje, 9 - kutija upravijaca, 10— navrtka, 11 —cev spone 116Si. 10.3 - Rastavijanje veze izmedu bodne spone ipoluge na nosaéu glavéine toéka, 1 ~ l2viakaé, 2—boéne spone, 3~ poluga na nosaéu glavéine totka 4, Sa odgovaraju¢eg nosaéa, u prostoru za smeStaj motora, skinuti rezervni toéak. 5. Rastaviti vezu izmedu pogonskog zupéanika i komandonog vratila. 6. Pomoéu izviakaéa (sl. 10.3) rastaviti vezu izmedu boénih spona i poluga na no- satu glavnog totka. 7. Odviti viike na nosadima za priévrs- éivanje kuéista upravijaéa i isto advojiti od karoserije i izvuél na desnu bognu stranu vozila. NAPOMENA: Pre ugradivanja sklopa up- ravljaéana vozilo, pogonski zupéanik dove- sti u zonu polovine svog hoda, koja odge: vara pravolinijskoj voZnji vozila. Radi pravi nog odredivanja srednjeg polozaja upra- vijaéa, okretati pogonski zupéanik do mo- menta zaustavijanja, a zatim, brojeci uku- pan broj obrtaja, isti okretati u suprotnom smeru de ponovnog zaustavijanja. Ukupan, broj obrtaja podeliti sa dva i unazad okre- nuti zupéanik za dobijanje broja obnaja. Spojiti bosne spone upravijaéa sa polu- gama na nosaéima glavéine toékova, prite- Zuéi odgovarajuce navrtke momentom od 49 Nm. Na karoseriju priévrstiti gornji za8titnik u unutra8njosti prostora za smestaj motora. Priévrstiti prednje toékove ina odgovarajuci nosaé u prostoru za sme8taj motora posta- viti rezervni toéak. Rastavijanje upravijackog mehanizma 1. Sa sferiénin nastavaka odviti bogne spone. 2. Otpustiti stezne ogrlice (2, sl. 1 (eventuaino od Zice), za priévrScenje zaati nih guma. Si, 10.4 Sklop kucista upravijaéa. 1 ~za8titne gume, 2— stezne ogriice, 3 poklopea sa zaptivacem, 4~ poklopac sa nosaéem za vodenje zupéaste letve, § — kablo za vezu sa masom 1173. Skinuti zastitne gume (1, sl. 10.4) i elastitne podmetaée, zajedno sa nosacima za priévrS¢ivanje kuéi8ta upravijata na ka- roseriju, 4. Odviti vijke za priévrSéivanje poklopca (4, sl. 10.4) nosaéa za vodenje zupéaste letve, a zatim skinuti zaptivaé, oprugu, pod- metaée za podeSavanje zazora izmedu zup- éaste letve i zupéanika i nosaé. 5. Odviti vijke za priévrSéivanje poklopca (3, sl. 10.4), skinuti zaptivaé, podmetaée i zupéanik zajedno sa gornjim kugliénim le- Zajem. 6. Stegnuti kuciste upravijaéa u stegu i odviti navrtke za pritezanje sfernih nastava- ka. 7. lzwuéi sferiéne nastavke spona zajed- no sa odgovaraju¢im sedistem u opruga- ma. 8. lzvuéi zupéastu letvu iz kudi8ta up- ravijaéa, a zatim donjilezaj pogonskog zup- éanika. Kontrola i revizija upravijaca (SI. 10.5 i 10.6) Pre obavijanja, bilo kakve reparativne in- tervencije na sklopu upravijaca, treba imati uvidu sledeée: = proveriti da li neispravnosti koje se ispituju pripadaju drugim elementima vozi- la, SI. 10.5 - Navrtka za pritezanje sferiénog nastav- ka spone. 1 — zupéasta leiva, 2 — navrtka za pritezanje sferiénog nastavka spone, 3 - sedite Sferiénog nastavka spone, 4 ~ sferiéni nastavak spone, Stelica pokazuje na deformacijom izvrSena osiguranja od odvrtanja navrtke 118 ~ proveriti da li postoje gubici ulja (even- tuaini gubici ulja mogu prouzrokovati pre- velika istrogenja elemenata upravijaga | izi- skivati generalnu popravku sklopa). Zastitne gume — Detaljne ispitati zastitne gume. Na njima ne treba da budu prisutne prskotine ili otvori. Proveriti da li su dobro priévr8dene na kuciste i sferiéne nastavke. ‘Sferiéni nastavci spona — Proveriti da li se sferiéni nastavei lako pokreéu u svim pravcima, Oni ne smeju padati pod dejst- vorn svoje sopstvene mase, Proveriti da su osiguranja deformacijom (sl. 10.5} na nayrtkama za pritezanje sfernih nastavaka izvedena bez zazora. Pri svakom odvijanju pomenutih navrtki treba th zameniti. Ukoliko postoje anomalije (previSe oteZanoisasvim {ako pomeranje rastaviti odgovarajuéi sfe- ricni nastavak i zameniti istroSene delove. Pri sastavijanju sferiénih zglobova na kraje- vima zupéaste letve, treba ih podmazati u- fem. Nosaé za vodenje zupéaste letve — Pro- veriti da pri ugradivanju nosaé ne ulazi pi sino u svoje sedigte u kuéu upravijac: Malo je verovatno da se nosaé za vodenje ZF X Si, 10.6 ~ Podesavanje nosaéa za vodenje zupéaste letve. Y— kota koju treba lzmenitizupéaste letve moze previge istro8iti osim, ako je upravijaé radio bez ulja. Ukoliko no- sat za centriranje zupéaste letve treba za- moniti, izvrsiti podeSavanje prema opisu datom u delu "PodeSavanje zupéaste letve" Gl. 10.6). Komandni zupéanik upravijaéa - Pogle- dati zupéanik, ukoliko su zubi istroSeni ili polomijeni, zameniti ga. Proveriti da li su prstenovi i kugle oba kugliéna lezaja zup- éanika previSe istroSeni ili su udubljeni. Ugradivanje zupéanika i leZajeva treba iavrSiti pridrZavajuéi se uputstva za po- deSavanje, datin u delu “Sastavijanje i po- deSavanje”. Zuptasta letva - Proveriti da li su bokovi zuba zupéaste letve istroSeni u dodiru sa nosaéem za vodenje, postoje li risevi ili pre- velika istroSenja. Proveriti da li su bokovi zuba zupéaste letve istroSeni i da lina njima T Li postoje tragovi prevelikih opterecenja Ili lo- movi. Takode proveriti da li su krajevi zup- Gaste letve sa zavojnicom u zadovoljavaj- uéem stanju, ida li su o8teteni na mestima gde se na navrtkama sfernih nastavaka vrsi Osiguranje deformacijom. Zaptivae zupanika~Proveritiispravnost zupéanika i ako je potrebno zameniti ga. Zaptivaé treba da bude postavijen ispod poklopea zupéanika, po njihovom obedu, i to posle stavijanja podmetaéa radi pode- Savanja zazora u lezajevima, Sastavijanje i podeSavanje upravijaca (sl. 10.7) 1, Postaviti kuéi8te upravijaéa uhorizon- talan polozZaj sa sedi8tem poklopca zup- éanika okrenutim nagore. 50° Bee ye \ Si, 10.7 - Presek kuéista upravijaéa preko zupéaste letve. 1 ~ sferiéni nastavei spona, 2 - navitke za pritezanje sferiénin nastavaka spona, 3 - zastitne gume, 4 — zupéasta letva, 6 - Gaura, 6 ~ stezni hagiavci, 7 — elastiéni podmetaéi, 8 ~ kudiste upravijaca, A - 130mm ~ hod zupéaste letve, 600% 10 ukupno ugaono pomeranje sferiénog nastavka spone 1192. Pomosu alata ugraditi donji leZaj zup- éanika u odgovarajuée sedigte u kucistu upravijaéa. 3.U kudiste upravijaéa ugraditi Gauru (5, sl, 10.7). 4. U kuéi8te upravijaéa uvudi zupéastu letvu, poviaéeéi nenazubljeni kraj. Pri izvodenju ove operacije zube zup- 4aste letve okrenuti ka osi sedi8ta zupéani- ka. 5, Ugraditi zupéanik, uzubljujuci ga sa zupéastom letvom. Istovremeno ugraditi gornji leZaj zupéanika. 6. Pritisnuti zupéanik tako da lezajevi zauzmu svoj pravilan polozaj, PodeSavanje leZajeva zuptanika (si. 10.8 10.9) Pri podeSavanju lezajeva zupéanika tre- ba odrediti ukupnu debljinu podmetata za podeSavanje S, koji se postavijaju izmedu poklopea zupéanika i gomjeg kuglignog le- Ovo podeSavanje izvesti na slede¢i natin: 4. Pomoéu specijainog alata, postavije- nog na spoljaSnji prsten gornjeg kugliénog Si. 10.8 - Podesavanje legajeva zupéanika. X — kota se meri pri izvrSenom pritisku u smeru stro- lice. C- kontrotnik 420 lezaja, izvrditi optereéenje dovolino da bi se eliminisao aksijalni zazor, a zatim izmeriti rastojanje (X, sl. 10.8). : 2. Debljina podmetata S, koji treba po- stavitiizmedu poklopca ilezaja, odreduje se na sledeti natin: S=X+(0,025 do 0,13 mm) 3.Zatim usvoje sedi8te postaviti podme- taée éija zbimna debljina iznosi S. 4, Ugraditi poklopac (1, sl. 10.9) zajedno $a prstenastim zaptivaéem, vodeci racuna 9 njegovoj centriénosti u odnosu na zup- éanik. Maksimaino dozvoljena ekscentrié- nost je 0,2 mm, NAPOMENA: Podmetati za podeSava- nje leZajeva pogonskog zupéanika zupéas- te letve isporuéuju se kao rezervni delovi u slede¢im debljinama: - 0,12-0,2-0,25— 2.5mm. 5. Radi garantovnog zadrZavanja_ulja, pri ugradivanju zaptivaca ispod poklopca zupéanika isti treba premazati lepkom, kao i dva vijka za priévrS¢ivanje poklopca. 6. U ovom stanju zupéanik treba bez otpora i bez klaéenja da se okreée iako ispod zupéaste letve joS uvek nije ugraden nosaé za njeno vodenje. 7. Proveriti obrtni_ moment okretanja 2upéanika, uzublienog sa zupéastom let- vom; mora se lako okretati. Si. 10.9 ~ Ugradivanje Komandnog zupéanika zupéaste letve, 1 — poklopac, 2— prstenasti zap- tivad, 3 zupéasta letvaPodesavanje zupéaste letve (sl. 10.10) Posle pravilnog podeSavanja lezajeva zupéanika prema prethodnom opisu, odre- diti zbirnu debljinu S podmetaéa, koje treba postaviti izmedu kuci8ta upravijaéa i po- klopca nosaéa za vodenje zupéaste letve. Odredivanje debljine S treba obaviti na sle- dedi nadin: 4, Dovesti zupéastu letvu u srednji po- lozaj svog radnog hoda. 2. U sedite ugraditi nosaé (8, sl. 10.10) za vodenje zupéaste letve. 3. Okretati zuptanik u oba smera za 180° da bi se proverila pravilnost uzubljenja izmedu zupéanika j letve, a zatim izmeriti rastojanje (Y, sl. 10.6), koje postoji izmedu kuéigta upravijaéa i poklopca. 4, Debljina podmetaéa za pode&avanje zupéaste letve odreduje se sledecim obra- scem: S=Y+ (0,005 do 0,13 mm) ‘Si, 10.10 ~ Presek kucista upravijaéa preko ko- mandnog zupéanika zupéaste letve. 1 — vreteno zupéanika, 2 — poklopac, 3 — zaptivad, 4~ pod- metaéi za podeSavanje zupéaste letve, 5 — opru- ga, 6 - poklopac nosaéa za vadenje zupéaste Ietve, 7 - zaptivni prsten, 8 — nosaé za vodenje 2upeaste letve, 9— 2uodastaletva, 10—donjitezaj zupéanika, 11 — gornyi lezaj zupéanika, 12~pod- metaci za podesavanje lezajeva, 15 ~ semering- zaptivad NAPOMENA: Podmetaéi za podeava- nje zupéaste letve isporucuju se kao rezer- vni delovi u debljini od 0,10 0,15 mm. 5. Na nosaé za vodenje zupéaste letve, postaviti oprugu (5, sk 10,10) i zaptivni prsten (7). 6. Plodice za podeSavanje zupéaste let- ve premazati po dodimim povrSinama lep- jivom teéno&éu, postavitiih izmedu poklop- cai kuéi8ta upravijaca i priévrstiti zavrtnjima. Sastavijanje sferiénih zglobova 1, Ugraditi sferiéne nastavke i stegnuti ih momentom od 64-74 Nm, 2, Nagnietiti ivicu prstenastih navrtki u ureze na zupéastoj letvi. 3. Prokontrolisati da fi sferiéni nastavei ‘spona mogu da opigu luk prizaokretanjeod 60°19 (sl. 10.7). Ugradivanje zastitnih guma 1. Navuéi zaatitne gume na kuéiste up- ravijaéa i pritegnuti ih steznim ogrlicama, orijentiguéi vijke onako kako bi bili pristu- paéni kada se kuéi8te upravijaéa bude ugradilo na vozilo. 2. U kuéi8te upravijaéa naliti 0,140 | ulja. PAZNJA — Posle zavrsenog sastavijanja kucista upravijaéa, potreban moment za pokretanje pogonskog zupéanika treba da bude od 1,50-2,80 Nm. Podmazivanje upravijaékog mehanizma Radi zamene ula u kuéistu upravijaca na vozilu, treba izvrSiti sledeée operacije: 1. Proveriti da li je kuciste upravijaca potpuno ispraznjeno, cime bi se izbeglo da. nalivanje propisane koligine novog ulja ne. uveéa ukupnu koli¢inu ulja. 2. Toéak upravijaéa do kraja okrenuti udesno. 3. Podiéi fevu stranu vozila. 4, Pomogu brizgaljke (pored zaatitne gu- me do kudi8ta upravijaéa) ubrizgati propi- sanu koli¢inu ulja. 5. Pritegnuti zagtitnu gumu pomoéu stezne ogrlice. tatKOMANDNO VRATILO UPRAVLJACA (sl. 10.14 i 10.12) Komando vratilo upravijata je pode- leno na dva dela: = gornje vratilo se oslanja na dve éaure, —donje vratiloje sa dva kardanskazgloba, SPONE legradivanje spona (SI. 10.13) Radi izgradivanja dve boéne spone up- ravijaéa (1, sl. 10.13) iz vozila, postupiti na slede¢i naéin: 1, Odviti samoblokirajuce navrtke koje sferiéne rukavce boénih spona pridvrséuju na poluge na nosagima glavéina tokova. 2. Pomotu izviakaéa izvuci sferiéne ru- kavee iz koniénih sedi8ta u polugama na nosatima glavéina to¢kova. 3. Odviti navrtke (2, sl. 10.13) koje dve boéne spone prigvrSéuju na sferiéne na- stavke spona ugradene u sklop upravljaca. 4. Dejstvom na Sestougaone povrsine (3, sl. 10.13) na sferiénim nastavcima spona odviti kompletne bogne spone. Kontrofa i revizija spona Proveriti da li u sferiénim zglobovima postoji preveliki zazor i da fi su oSteceni sferiéni rukavci kao i za8titni zaptivaci. U sluéaju da se uoti jedan od pomenutih ne- dostataka zameniti skiop spone, ukoliko je glava sfernog zgloba spojena sa istom. Ugradivanje spona Pri ugradivanju spona na vozilo, postu- piti obrnutim redosledom od operacija opi- sanih za izgradivanje. Obratiti paznju da se samokoteée navrtke na sfericnim rukacima pritegnu dinamometarskim kljuéem mome- ntom od 34 Nm. Zatim pristupiti podesava- nju konvergencije prednjih tofkova, dejst- vujuéi na Sestougaonike (3, sl. 10.13). Konvergencija to¢kova treba da je 021 mm kod optereéenog vozila, NAPOMENA: U siuéaju servisnih inter- vencija radi podeSavanja konvergencije to- ¢kova ili radi zamene elemenata u kucistu upravijaéa, treba voditi raéuna da se ne ogtete zagtitne gume po povrsinama koje suu dodiru sa sferiénim nastavcima spona. Bilo kakva formalna pomeranja po zavojnim povrsinama sferiénih nastavaka spona mo- gu ih o&tetiti, Sferi¢ni rukavci Sferiéni zglobovi za8tiéeni su gumenim zastitnicima, Ako se zaStitnici odrZavaju u lg SI. 10.12 — Sklop donjeg kardanskog vratila up- ravijaca, — i ‘Si. 10,11 ~ Gornje vratilo komande upravijaca i veza ‘sa donjim kardanskim vratilom. 1 - donje vratilo upravijada, 2 - donja elastiéna éaura sa éaurom ledaje, 3 ~ cevasti nosaé gornjeg vratila, 4 — gornja elastiéna éaura sa lezajem, 5 — gornje vratilo upravijaéa, 6 — vijak sa podloskom za vezu gomjag i donjeg vratila, 7 —ulaz donjeg kardanskog vratila 122SI. 10.13 — Presek jednog sferiénog zgloba za vezu boéne spone sa polugom na nosaéu glavéine toéka, 1 — boéna spona, 2 ~ sferiéni rukavac ugraden u boénu sponu, 3 — poluga na nosaéu glavéine tocka dobrom stanju, biée obezbedena Cistoéa unutra&njosti zgloba i njihov vek biée prak- tino neograniéen. Medutim, ukcliko uzg- lob prodire voda, pragina itd., biée zapa- Zeno prerano istro8enje. Pri periodiénom odrZavanju vozila, pozeljno je izvrsiti spo- \jaSnje ciSCenje zglobova i proveriti gumeni za8titnik da fi je bez ikakvih o8te¢enja. Naj- manje o&teéenje vrlo lako moze biti uzrok curenju masti iz zgloba. Zbog toga sa po- sebnom paznjom izvrsiti ispitivanje gume- nih zastitnika i kada oni nisu suvi odmah iavr8iti njihovu zamenu (prethodno zglob napuniti odgovarajuéom ma&éu). Ukoliko se zapazi preveliki zazor u sferi- 6nim zglobovima ilije stablo sferiénog ruka- vea o&teéeno, zameniti kompletnu sponu.Sistem veSanja prednjih i zadnjih to&ko- va, kao sklop kinematskin elemenata ima veoma slozen zadatak: da obezbedi sigur- no leZanje vozila na kolovozu u svim usiovi- Prednje veSanje tockova Tehniéki podaci “Tockovi: optereéeno vozilo — ugao nagiba . neoptereéeno vozilo optereéeno vozilo. neoptereéeno vozilo konvergencija optereéeno vozilo ugao zatura F neoptereéeno vozilo Konstruktivne karakteristike predinjeg vesanja Prednje veSanje je nezavisno, to znaéi da se svaki toéak moze nezavisno gibati, a sastavljeno je od oscilujucih ramena, zavoj- nih opruga, nosaéa glavéina toéka, stabili- zacione Sipke i teleskopskin amortizera dvosiukog dejstva. Oscilyjuée rame je kovano radi bole di- namitke izdrZjivosti, sa sferiénim zglobom na jednom kraju i elastiénom éaurom na drugom kraju. Sa nosaéem glavéine spaja se preko sferiénog zgloba, a sa Skoljkom preko elastiénog zgloba, Veza sa stabiliza- cionom Sipkom ostvarena je preko ela- stignin gumenih umetaka. Zavojne opruge su od specijaine, stabi- lizovane Geliéne Zice otporne na zamor, a pregnika su 11,5 mm. ma (klimatskim i drugim) a zatim da obez- bedi komfor putnika, tako da se u voznji oseéaju ugodno. 1°30" 1°30'+30" o+1mm 1,541 mm 2°15'+30" 2°15'+30" NAPOMENA: Pod optereéenim vozilom se podrazumeva 4 putnika + 40 kg priljaga. Izgradivanje prednjeg veSanja Nezavisno se mogu izgradivati veSanje levog ili desnog tocka u zavisnosti od potre- be. Medutim, sam proces izgradnje i ugrad- nje je | istovetan. 4. Otpustiti najpre vijke koji pritezu pred- nil toéak, a zatim otpustiti navitku koja pri- teze glavéinu. 2. Podiéi vozilo, postaviti podmetate i skinuti tokove. 3. Pomocéu specijalnog alata za iz- gradivanje sfernth zglobova odvojiti konu- ‘sni rukavac zgloba boéne spone, posto se prethodno odvije samokoéeéa navrtka. 125Si. 11.1 — Preseci sklopa prednjeg levog vesanja. A - veza oscilyjuceg ramena sa Skoljkom, B-veza amortizera sa nosadem glavéine tocka, C — veza stabilizacione poluge sa oscilujucim ramenom, D— veza stabilizacione poluge sa skoljkom SI. 11.2 — Prednje vesanje (izgled sklopa iz kana- 1). 1—oscilujuce rame, 2~ élastiéna Gaura veze ramena i stabilizacione Sipke, 3 — podmetaé za zatur tocka, 4 — stabilizaciona Sipka, § - vijak za pritezanje osfonca ! nosaéa stabilizacione Sipke 126 Si, 11.3 ~ Prednja vesanje (izgled sklopa sa stra- ne vozila). 1 - gipko crevo hidrauliénog koénog sistema, 2 — amortizer, 3 — vijak za vezu oscilu- juceg ramena sa usicama na podu vozila, 4 — oscilujuée rame, § — navrtka za pritezanje veze ramena i stabilizacione Sipke, 6 — navrtka za pritezanje glavéine4, Odviti vike kojima su priévr8éena Kle8ta prednjih disk-koénica i zakaéiti ih na blatobran. 5, Odviti navrtku za priévrS¢ivanje stabi- lzacione Sipke za oscilirajuée rame i skinuti podmetage, 6. Odviti navrtku vijka (3, sl. 11.8), izvuéi ga i rastaviti vezu oscilirajuéeg ramena sa udicama na karoseriji vozila. 7. Odviti navrtke za vezu gornjeg kraja amortizera sa blatobranom. 8. Navrtke za pritezanje glavéine odviti do kraja, ukloniti podmetaé i izgraditi sklop veSanja prednjeg tocka. Rastavijanje oscilujucih grupa (SI. 11.4, 115, 11.6111.2) Pri izgradivanju elemenata iz oscilujudih grupa, postupiti na sledeéi nagin: Si, 11.4 ~ Skiop prednjeg levog vesanja, 1 - amortizer | opruga, 2 — vifci 8a navrtkama za priéviscivanje amortizera na odgovarajud! no- sad, 3 ~ nosaé glavéina tocka, 4 ~ oscilujuce rame 1. Na vijcima odviti navrtko (2, sl. 11.4) i izvudi amortizer iz svojeg nosata. 2. Odviti dva vijka (1, sl. 11.5) i izgraditi koéni disk (8) komplet sa prirubnicom (2). 3. Odviti samoblokirajuéu navitku koja priévr3éuje jabuéicu oscilujuceg ramena i nosaéa glavéine. 4, Pomoéu izviakata (sl. 11.6) rastaviti vezu izmedu oscilujuéeg ramena i nosata glavéine toéka. 5. Na presi izgraditi glavéinu totka iz odgovaraju¢eg nosaéa (sl. 11.7). Si. 11.5 ~ legradivanje koénog diska na radnom stolu. 1 ~ vijci za priévrscivanje kocnog diska, 2 ~ ptitubnica, 3~koéni disk SI. 11.6 — Rastavifanje veze izmedu oscilirajuéeg ramena i nosaéa glavdine to¢ka pomocu izvia- kaéa 127Si, 11.7 ~ legradivanje glavéine todka iz odgova- rajuceg nosaéa pomocu prese 6. Skinuti dva limena zastitnika za lezaj i izvuci elastiéni prsten koji drzi dvoredni jezaj u sediStu. 7. lz svog sedigta u nosaéu glavéine toéka izgraditi dvoredni kugléni lezaj. Da bi se mogao rastaviti sklop opruge od amortizera, titav sklop treba postaviti u specijalni atat. Zatim, poste sabijanja opru- ge pomotu kljuéa, odviti navrtku za priévrs- Eivanje podmetaga. Si, 11.8 — Koriséenje alata za sabijanje opruge predhjeg vesanja 128 KONTROLA | REVIZIJA Oscitujuca ramena lzvr8iti pazijivo ispitivanje oscilujucih ra- mena i proveriti da li njima postoje pukotine ili deformacije presudne za njihovu isprav- Nost. U protivnom, treba iz zameniti, Proveriti da fi u sferignim zglobovima postoji preveliki zazor, da lisu ogteéeni sfe- riéni rukavei i gumeni zastitnici. Ukoliko se uodi bilo koji od pomenutih nedostataka, zameniti kompletno oscilujuce rame. Proveriti ispravnost elastiénih aura snutih u clindriéne zglobove za vezu oscilu- jucih ramena sa karoserijom. Ako su istro- Sene, zameniti ih upotrebljavajuci specijaini alat. Nosaci glavcina to¢kova lzvrSiti _pailjivo ispitivanje nosata glavéina toékova i proveriti da li postoje eventualne pukotine, Proveriti sediSta spoljaSnjih prstenova dvorednih kugiiénih lezajeva glavéina tod- kova, PovrSine treba da su glatke ibez tragova zaribavanja. Ukoliko se uote izvesna o&te¢enja iti is- troSenost, nosate glavéine totka treba za- meniti Zavojne opruge Pailjivo ispitati opruge i proveriti da lina njima postoje pukotine ili deformacije od uticaja na njihovu ispravnost. U protivnom, treba ih zameniti. Ucilju pravilne provere opruga, podatke dobijene ispitivanjem uporediti sa podaci- ma utabeli, Proveriti stanje ostonih prstenova opru- ga i, ukoliko su o8teéeni, zameniti ih. Stabilizaciona poluga Stabilizaciona poluga ne zahteva po- sebne norme za reviziju. Jedini delovi polu-ge izloZeni o8teéenju su podmetagi i ela- stigne Gaure koje, pomoéu nosaéa, spajaju stabilizacionu polugu sa karoserijom i osci- lujuéim ramenima, Zato je potrebno proveriti oStecenost ‘ovih éaura, i ako je potrebno zameniti ih. Eventualno proveriti da li je stabilizacio- na poluga znatno deformisana ( u sluéaju da jeste, treba je zameniti). Sastavijanje oscilujucih grupa (SI. 11.9) Nakon izvrene kontrole i revizije eleme- nata koji Zine sklopove prednjih veSanja, a prema prethodnom opisu, __pristupiti njihovom sastavljanju na slede¢i naéin: 1. U nosaé glavéine toéka ugraditi dvo- redni kugliéni lezaj i fiksirati ga u sedistu pomotu elastiénog prstena. 2. Ugraditi dva zastitnika od lima za dvo- redni kugliéni lezaj. NAPOMENA: Zameniti elastiéni prsten za pridrzavanje glavéine tockova, svaki put kada se intervenige. 3, Pomocu prese, u odgovarajuéi nosaé, tj. u le%aj, ugraditi glavéinu tocka (sl. 11.9). 4. Postaviti oscilujuée rame i navrtku na tukaveu sferiénog zgloba i pritegnuti mo- mentom od 76.4 Nm. Si. 11.9 - Ugradivanje, pomocu prese, glavéine tocka u odgovarajuci nosaé. 1 - nosaé glavéine todka, 2 ~ glavdina tocka, 3 — nabijaé, 4 — pod- metaé A.74216 5. Pomoéu dva vijka na glavemi totka priévrstiti koéni disk komplet sa prirubni- com. 6. Na nosaé glavéine toéka priévrstiti klesta za koCenje, ukoliko su bila izgradena pri rastavijanju veSanj NAPOMENA: LeZajeve glavéina prednjih toékova ne treba podmazivati, jer su pri izradi podmazani i zatvoreni. Ugradivanje prednjeg veSanja na vozito (sl. 11.10, 11.41, 11.121 11.13) 1. Pri¢vrstiti stabilizacionu polugu na ka- roseriju, 2. Podici kompletnu oscitujuéu grupu iu glavéinu uvuéi rukavac_homokinetiékog zgloba. Istovremeno kroz ctvore na karose- rijiprovuci vijke za priévr&éivanje amortizera na gornjoj vezi. Pomocu navitki sa ela- stiénim podmetatima prigvrstiti amortizer. 3. Na rukavac homokinetitkog zgloba navuéi ravan podmetaé (1, sl. 11.10) i naviti navriku (3) za prigvrScivanje glavéina. 4. Prigvrstiti oscilujuée rame na karose- tiju. Prethodno u specijalno sedigte uvuci kraj stabilizacione poluge sa elastiénim podmetadimai podmetatima za podeSava- nje zatura toéka, koji su u sklopu bili pre ugradivanja. Si. 11.10 - Ugradivanje prednjeg vesanja na vo- zilo, 1~ ravan podmetaé, 2- rukavac homokine- tiékog zgloba, 3 — navitka za priéviSéivanje glavéine toéka, 4 - navrika na rukaveu sferiénog zgloba za vezu bone spone sa polugom a nosaéu glavéine tocka 1295, Elastiéne éaure u spoju stabilizacione poluge i oscilujuéeg ramena treba pre ugradivanja podmazati. 6. Spojiti boénu sponu sa polugom na nosaéu glavéine to¢ka. Navitka (4, sh 11.10) treba da bude pritegnuta dinamo- metarskim kljiuGem momentom od 76,4 Nm. Na disk kotnice postaviti odgovarajuéa klesta, 7. Dinamometarskim kijuéem (sl. 11.11) pritegnuti navnku (3, sl. 11.10} momentom SI. 11.11 ~ Pritezanje navrtke za priévrséivanje glavéine toéka pomocu dinamometarskog kijuca ZADNJE VESANJE TOCKOVA Tehnigki podact od 137,2 Nm, i deformacijom pomocu Klegtai alata (sI. 11.13) navrtku osigurati od odyrtanja. * 8. Ugraditi toékove. NAPOMENA: Vijci i navitke prednjeg veSanja treba da budu pritegnuti dinamo- metarskim kljucem i propisanim momentom (videti tabelu “Moment pritezanja”) pri sta- tiki optereéenom vozilu (4 osobe + 40 kg). Si. 11.12 ~ Elementi prednjeg levog vesanja na vozilu. 4 ~ navrtka 2a priévrséivanje glavéine, 2— klesta koénice, 3— disk koénice, 4 — vijol navitke za priéviScivanje donjeg kraja amortizera na no- ‘saé glavéine tocka, § - navitka na rukavcu sfe- rignog zgloba za vezu boéne spone sa polugom na nosaéu glavéine to¢ka, 6~navrtka na rukavcu sferiénog zgloba za vezu oscilujuéeg ramena sa nosatem glavéine tocka ‘To8kovi ~ ugao nagiba optereteno voztto =3°:+30' neoptereéeno vozilo 30°30" —konvergencija 422mm Gibanj: Strela (pod statiékim opterecenjem) 7,5+2,5mm Statitko opterecenje za ispitivanje gibnja 3185N Karakteristika ugiba 33,342,7 mm/980 N 130navtke za priévrSéivanje glavéine deformacijom pomodu klesta i alata Konstruktivne karakteristike zadnjeg vesanja VeSanje zadnjih totkova je nezavisno, sa oscilujuéim ramenima, popreéno posta- vijenim lisnatim gibnjem, sa dva lista i tele- skopskim amortizerima dvostrukog dejstva. lzmedu listova gibnja postavijeni su pla- stiéni umeci. lzgradivanje zadnjeg vesanja (Gi. 11.14) Priizgradivanju zadnjeg veSanjaizvozila treba postupiti na sledeéi nadin: SI. 11.14 ~ Sabijanj vesanja radi izgradivanja gomjeg kraja amortize- fa jo (odizanje) sklopa zadnjeg 1, Podiéi zadnji deo vozita pomoéu hi- drauliéne dizalice i postaviti ga na nosaée. 2. lzgraditi zadnje toékove. 3. Zadepiti nalivno grio rezervoara teénosti hidrauliéne instalacije. 4, Sa metainih cevi skinuti savitljive cevi za tenost u hidrauliénoj instalaciji. 5, Otpustiti povratne polugei odvojiti uze ruéne kotnice od poluga za Sirenje papuca, ugradenih na diskovima za nogenje koéni- ca, 6. lzgraditi torzionu gipku korektora koéenja koja je spojena sa levim donjim oscilujuéim ramenom. 7. Pomoéu hidrauliéne dizalice, posta- vijene ispod oscilujuéeg ramena (sl. 11.14), podignuti sklop veSanjai, rade¢l iz unutras- njosti prtljaznog prostora, izgraditi amorti- zere a zatim ukloniti dizalicu. 8. Izgraditi elastiérie podmetaée (4, sl 11.15) za priévrSéivanje gibnja uz oscitu- ju¢a ramena. 9. Odviti navike (1, sl. 11,15) za priévr3éivanje osovinica oscilujucih ramena sa vijaka koji prolaze kroz plote za priévrS¢ivanje veSanja na karoseriju. 10. Iz vozila izvuéi oscilujuca ramena komplet sa amortizerima. Si. 11.15 ~ Elementi levog zadnjeg vesanja na vozilu. 1 — navitke za priévrétivanje oscilujuceg ramenaza karoseriju, 2—navrtkaza priévrscivan- je osovinice na oscilujuce rame, 3 - vijak za pritvrscivanje amortizere i oscilujuéeg ramena na tukavec tocka, 4 — elastiéni podmetad za oslanjanje gibnja na oscilujuée rame, 6 ~ pod- metaci za podesavanje spoja izmedu nosaéa amortizera i Gaure u oscilujuéem ramenu. 131-f. 26 27 SI. 11.16 - Zadnje vesanje (element ski a i veze). 1 - plastiéni ulozak gibnja, 2 obujmica gibnia, 3~navrtka, 4 - podioska, 5 — elastiéna éaura, 6 — podloska, 7 — kalibrisana plotica, 8, 9— navrtka elastiéna podioska, 10 - vijak, 11 - vijak, 12 - ograniéavaé hoda ramena, 13 - zadnji amortizer, 14~ elastiéne polutke zgloba, 15~ oslona éasica, 16 — navrtka, 17, 18—navrtka i podloska, 19 - podiosk. 20- osiguraé, 21 - vijak, 22 popreéni nosaé gibnja, 23, 24'- vijak i podloska, 25, 26, 27 — navrtka i podioska, 28 - elastiéni podmetaé gibnja, 29 - gornji oslonac gibnja, 30 - rukavac, 31 — navrtka i podloska Kontrola i revizije (sl. 1.171 11.18) Proveriti da li su oscilujuéa ramena znat- no deformisana i ukoliko jesu, zameniii ih. Osim toga, proveriti stanje elasti¢nih aura ugradenih u oscilujuéa ramena. Unutragnje povrSine éaure ne smeju da budu sa trago- vima trenja sa osovinicama. Gumeni delovi elastiénih €aura ne smeju biti pohabani, veé , Moraju biti elastiéni. U protivnom, treba pri- 132 stupiti zameni neispravnih éaura, obavija- juéi sledeée operacije: 1. Odviti navrtke koje priévrSéuju osovi- nicu na oscilujuée rame. 2. Postaviti oscilujuée rame na izviakat (sl. 11.17), i pomotu prese visiti pritisak na Osovinicu (2) rukavea, sve dok se elastiéne Gaura (3) ne izvute iz odgovarajuéeg se- digta u oscilujucem ramenu.SI.11.17 - leviaenyje elastiéne éaure za spajanje oscilujuéeg ramena sa karoserijom. 1 — oscilu- juée rame, 2 — osovinica, 3 - elastiéna éaura, 4 ~ izviakaé NAPOMENA: Preporutuje se dase prvo- vadena éaura ne izvadi potpuno iz svog sedita u oscilujuéem ramenu, kako bi slu- ila za centriranje osovinice ramena pri va- denju druge éaure. Si, 11.18 - Ugradivanje elastiéne éaure za vezu ramena sa odgovarajucom osovinicom. 1 - osci- lujuée rame, 2, 5 - izlakaé, 3 - osovinica, 4 ~ odstajaik 3. Preokrenuti oscilirajuée rame i pono- viti prethodno opisane operacije radi iz- gradivanja druge elastiéne éaure iz rame- na. 4, Ugradivanje elastitne éaure u osciluu- juée rame treba izvr8iti pomoéu specijalnin alata i uz upotrebu prese (sl. 11.18). Priugradivanju elastiéne éaure, postupi- tina sledeéi nagin: 1, Uvuéi Zauru u odgovarajuce sediste u ramenu i postaviti alat. 2. Zavijati vijak alatom, koji Gauru utisku- je u svoje sedi8te na ramenu. Ugradivanje veSanja (sl. 11.19 i 11.20) 1. Na dva vijka (2, sl. 11.19), koji prolaze kroz plogu za priévr8éivanje osovinice osci- luju¢eg ramena postaviti oscilujuce rame i naviti navrtke (1, sl. 11.20), bez potpunog pritezanja. 2. Na oscilujuce rame ugraditi elastiéni podmetaé (4, sl. 11.20) za oslanjanje gib- nia. 3. Na oscilujuée rame priévrstiti kraj tor- zione Sipke korektora koéenja. 4, Na gornje klipnjaée amortizera navuéi donji elastiéni podmetaé i sklop veSanja podizati hidrauliénom dizalicom, tako da se ‘omoguci poviacenje klipnjaéa amortizera kroz odgovarajuée otvore na karoseriji i), SI. 11.19 ~ Pogled na elemente za vezu oscilu- juéeg ramena sa karoserijom. 1 - podmetaci za podesavanje konvergencije i nagiba zadnjih tockova, 2 — vijci 2a pridvrséivanje osovinice oscilujuéeg ramena na karoseriju 133,es Es Si. 11.20 — Elementi levog zadnjeg vesanja na vorilu. 1 — navrtke za priévrséivanje oscilujuceg ramenana karoseriju, 2—navrtka za priévr8civan- je osovinice na oscilujuée ramo, 3 — vijak za priévrScivanje amortizera i oscilujuGeg ramena na tukavac toéka, 4 — elastiéni podmetaé za aslanjanje gibnja na oscilujuée rame 5. Na gornji kraj klipnjaée amortizera, navuéi gornji elastiéni podmetaé, postaviti tanjirasti podmetaé i sve pritegnuti samo- koéeéom navrtkom. 6. Pomotu kijuéa spregiti okretanje klip- njatée amortizera i pritegnuti navrtku za priévrS¢ivanje amortizera na gornjoj vezi 7. Na poluzi ruéne koénice priévrstiti uze ruéne kognice i spojiti savitiivu cev za teGnost hidrauliénog sistema sa odgovara- jucim metalnim prikljutkom. 8. Hidrauliéni sistem za koCenje dovesti uispravno stanje i iz njega ispustiti vazduh. 9. Na kraju ugraditi tockove, a zatim ukloniti nosaée i spustiti vozilo na tlo. Pritezanje elastiénih éaura Pritezanje navrtki i osovinica elastitnih éauratreba izvr8iti pri optere¢enju vozila, da bi se izbegla nenormalno brza istroenja éaura, Totkove dovesti u polozaj pri kome su oni paralelni uzduznoj osi vozila i vozilo opteretiti teretom identitnim optereéenju od 4 osobe i 40 kg priljaga. Uovom stanju izvrSiti stedeéa pritezanja dinamometarskim kljuéem: 134 ~ pritezanje samokode¢e navrtke osovi- nice za priévrS¢ivanje osciluju¢eg ramena na rukavac toéka momentom od 78 Nm. ~ pritezanje navrtke za prigvrSéivanje osovinice oscilujuéeg ramena na karoseriju momentom od 49 Nm. ~ pritezanje samokogesin navrtki za pritvrS¢ivanje elastiGnih éaura na osovinicu oscilujuéeg ramena momentom od 39,2 Nm. Podegavanje zadnjih tockova Dobro “lezanje” vozila na putu i normal- no troSenje guma u najveéoj meri zavisi od ispravnog vadenja totkova — i to kako pred- njih tako izadnjih. Po pravilu kontrotu pred- njeg i zadnjeg trapa treba vrsiti istovremeno ~i to po moguénosti bar jednom godi8nje. Proveru treba obavezno vrsiti ako smo imali neki udarac to&kova 0 iviénjak, neotéekiva- no veliku rupu na putu, itd. PodeSavanje Zadnjih toékova se vrSi dodavanjem ili oduzimanjem podmetaéa (sl. 11.21), sve dok se ne obezbede vrednosti nagibai kon- vergencije koji su propisani na podetku po- glavija. TOCKOVI 1 GUME Uramnotezenje tockova Da bi se obezbedila normaina i prijatna voinja, totkovii gume moraju da budu pa- ljivo ispitani. ‘Ako toékovi zajedno sa gumama nisu izbalansirani, vozilo se za vreme voznje tre- se, mehanizam za upravijanje reaguje ne- normaino, mehaniéki delovi se prekomerno opterecuju, i Sto je najvaznije samo troSenje guma se povetava. Cesto se radi o nejednakom rasporedu mase na totku. Taj nejednak raspored ma- se naziva se neuravnotezenost (stati¢ka i dinamigka). Sile koje se javjaju na neurav- noteZenim totkovima su velike. Zbog togaSi. 11.21 — Sema i uslovi podesavanja zadnjih tockova. 1 — vijak za priévrS¢ivanje nosaéa rukavca i amortizera, 2 — Vijak za priévrScivanje nosaca rukavca, amortizera i ramena, 3 — elastiéni podmetaé za oslanjanje gibnja, 4, 5 — vijak i navrtka za vezu ramena na nosaéu veSanja, 6 - podmetad za podeSavanje, 7 - popreéni nosaé gibnia, 8 — navrtka za vezu ramena i osovinice ramena, ai b— kote za odredivanje debjine podmetaca spoja usica amortizera i elastiénih Eaura ramena 135treba izvrSiti njihovo uravnotezenje. U tu ti i uravnoteziti na specijalnoj maégini za uravnotezenje. Sistemi ovin magina su ra- zliGiti,. Neophodnost_naknadnog_uravno- teZenja moze se uoditi po veoma finom vibriranju toéka upravijaéa. Ako toékove tre- ba naknadno uravnoteiiti, mnogi meha- nigari radije najpre skinu postavijene ravno- teZne tegove i onda potinju posao od podetka. Mora se zahtevati da se toéak najpre isproba, jer je uravnotezZenje mozda jo wvek besprekorno. Posie svake opravke guma treba tofak ponovo uravnotesiti Neuravnotezenost tockova moze da bu- de prouzrokovana: = boénim bacanjem toéka usled iskrivije- nja, odnosno udara; — ekscentriénosti toéka, koja je izazvana ili zbog ekscentriénosti gume ili naplatka; — to€éak nije staticki uravnotezen, odno- sno masa je neravnomerno rasporedena prema osi obrtanja. Kod prva dva sluéaja moze da bude uzrok neravnomernost koja se lako utvrduje, kada se najpre sam naplatak, a ‘onda toéak zajedno sa gumom okreée i pri tom kontroli8e pomoéu jedhog obelezivata za paralelnost: ~ da li na udaljenom delu toéka i na Jezi8tu naplatka ilina delu gde naleze obod gume postoji odstupanje preko 1 mm. Boéno bacanje naplatka se moze od- straniti pomoéu hidrauliéne prese. Treéa gre8ka se otklanja balansiranjem, pomoéu elektronske magine za uravno- teienje. Ova naprava daje sasvim dobre rezultate za odredivanje masa i za prona- laZenje mesta, gde one treba da budu do- date na naplatak, da bi se postiglo bespre- korno statiéko krugno kretanje to¢ka. TROSENJE GUMA | PRITISAK U GUMAMA Vrednosti pritiska u gumama moraju se kontrolisati kada su gume hladne. Treba brigljvo pratiti odrZavanje ovih vrednosti, jer veéi pritisak od normalnog je uzrok “tvrdoj” voinjii prekomernom troSenju guma u sre- 136 dini radne povréine, dok suvise mali pritisak guma o&teéuje unutragnju gumu, Osim to- ga, Neravnomernost pritiska u gumama unutar pojedinih togkova smanjuje sigur- nost upravijanja, a time i celog vozila. Nenormainotrogenje guma moze da bu- de na raznim mestima radne povrgine: a) Prekomerno trogenje prednjih guma pretezno na jednoj strani radnin povrsina je prouzrokovano pogregnim podeSavanjem nagiba toéka. Mora se sprovesti kontrola na- giba toéka. Ako bi se pri tome ustanovilo, da je nagib to¢ka ispravno podegen, prekomer- No trogenje je zbog velike brzine u krivinama, b) Jako trogenje guma na spoljnim zido- vima radne povrsine, vie nego u sredini je prouzrokovano vonjom sa suvige slabim pritiskom vazduha. Pri tome boéne strane radnih povrSina nose najvecu masu, dok je srednji deo potisnut prema unutranjosti. ¢) Suvige jako trogenje u sredini radne povrSine je prouzrokovano, ako se vozi sa povigenim pritiskom u gumama. U ovom sluéaju guma nosi samo u sredini radne povrgine. d) Jako trogenje unutragnjeg dela radne povrSine na oba prednja to¢ka: ovo treba pripisati nepravilnom podeSavanju usmera- vanja toékova. e) Prekomerno trogenje spoljne strane radnih povrsina kod oba prednja toéka: u ovom sluéaju troSenje treba pripisati nepra- vilnom usmeravanju toékova, koje treba prokontrolisati i ponovo podesiti, 1) Trogenje unutraSnje strane radne povrsine jednog prednjeg to¢ka i spoline strane drugog to¢ka: nedostatak treba pri- pisati rdavom podeSavanju mehanizma za upravijanje, Gime je prouzrokovano nepra- vilno usmeravanje jednog toéka i razmak- nutost drugog tocka. Toékove treba dovesti uispravan polozaj i prokontrolisati elemen- te za upravijanje kao i ve8anje. Pritisak u gumama Prema preporuci proizvodata pritisak u gumama je: ~ prednji toékovi 1,6 bara, ~ zadnji toékovi 1,8 bara. Ako se sumnija na manji pritisak vazdu- ha, nije potrebno svakodnevno meriti priti-sak vazduha. Dovoljno je to éiniti svake dve sedmice, posto guma sme za 6 do 8 sedmi- cada izgubi samo oko 0,1 bar. Br2i gubitak vazduha oznaéava defekt. Ne treba se sva- kako pri tome zabrinjavati usled naglih tem- peraturnih skokova i zadrZavanja u ra- zii¢itim nadmorskim visinama. ‘Ako se pri sedmiénoj kontroli sa uvek istim sopstvenim aparatom utvrde gubici pritiska, mora se traziti uzrok gubitka priti- ska, a ne samo jednostavno napumpati vazduh. Odrzavanje guma Dabise odrZala3to vetatrajnost, guma, navodime nekoliko vaznih pravila: ~odrZavati propisan pritisak u gumama, — izbegavati jaku sunéanu svetlost, —ne voziti suvi8e brzo na velikoj vruéini, —voziti u krivinama umerenim brzinama, ne dodirivati ivitnjake pri voznji i parkiranju, — izbegavati dodir guma sa uljem i ben- zinom, — voziti sa uravnotezenim to¢kovima, U odrZavanje guma spada ito da njihovi ventili budu uvek zatvoreni kapicama. Inaée se talozi prijavitina koja se pri sledecem dodavanju vazduha zaglavi izmedu igle i zida ventila i dovodi do zaptivenosti. 137TEHNICKI PODAC} Koénice za ko¢enje prednjih tockova: disk: kle8ta plivajuéeg tipa sa jednim cilindrom i automatskim podeSavanjem za- zora Disk koénice: = preénik 227 mm ~normalna debljina 10,7 do 10,9 = minimaina dozvoljena debijina posle brugenja 9,35 mm = minimaina dozvoljena debljina usled istroSenja 9 mm —maksimatno dozvoljeno odstupanieta- ruée povréine diska iz ravni upravne na osu okretanja (o¢itavanje na komparatoru) 0,15 mm. Minimaina dozvoljena debljina frikcionih obloga 1,5 mm Preénik cilindra na klestima 48 mm Koénice za kocenje zadnjih tockova: dobos, papuée samocentrirajuée, po- deSavanje zazora automatsko Preénik doboSa 185,24 do 185,53 mm __ Obrada doboSa: maksimalno dozvo- jeno uveGanje preGnika 0,80 mm SI. 12.1 ~ Sema koénog sistema. 1 - pedala koGnice, 2 ~ servo-uredaj, 3 - rezervoar koéne teénosti, 4~glavni koéni cilindar, 5 - klesta disk-koénice, 6 — poluga ruéne koénice, 7 - doboS-koénica, 8 — korektor koGenja, 9 - koéni cilindar dobos-koénice 139Maksimaino dozvoljeni preénik usled istroSenja 186,83 mm Frikcione obloge: — duzina (razvijena) 180 mm ~ Sirina 30+0,5 mm bijina: nova obloga 4,2 do 4,5 mm. minimaina dozvoljena 1,5 mm Pregnik hidrauliénih cilindara za Sirenje papuéa 19,05 (3/4") mm Pre&nik pumpe (glavnog 19,05 (3/4") mm cilindra) Ruéna koénica: sa mehaniékim koée- njem zadnjih to¢kova Korektor koéenja: sa dejstvom na koéni- ce zadnjih toékova —prenosni odnos korektora 0,46 Teénost u hidrauliénoj instalaciji: tip ulje UKA-2, UHK-2 ili AT-2 koligina 0,315 | Navozilu su hidrauligne disk-koénice na prednjim tokovima i raspolazu sa po jed- nim koénim cilindrom. Pretnik diska je 227 mm, anominaina debljina je 10 mm. SI. 12.2 - Delovi mehanizma pogona spojnice i koénog sistema. 1 ~ nosaé, 2- zaptivaé, 3 ravni podmetaé, 4 — elastiéni podmetaé, 5 - navrtka, 6 - ravan podmetaé, 7 - rascepka, 8 — glavni koéni cilindar, 9 - pedala koénice, 10 — vijak, 11 — odstojna plocica, 12 - gumena paputica, 13 - pedala spojnice, 14 odstojnik, 15 povratna opruga, 16 servo-uredaj 140Na zadnjim toékovima su hidrauliéne koénice sa dobogima éiji je precnik 185 mm. Runa koénica je mehaniéka ito nazad- njim toékovima. Provera ispravnasti kotnica Kotnice se moraju isto tako dobro razra- diti kao i motor. Koéni disk, odnosno koéni dobog i kotna obloga moraju se uzajamno prilagoditi, a njihova zajedni¢ka povrsina po kojoj se dodiruju mara biti Sto veéa, Ako obloga “hvata” samo povrginom od nekoli- ko kvadratnih centimetara, dejstvo kocenja jeloge ineravnomerno. To se moze proveriti priikom naglog koGenja na slobodniom putu. Provera koéenja podinje koéenjem pri umerenoj, a zatim i pri vecoj brzini. Postu- pak se ponavija ovla8 drée¢i totak up- ravijaéa. Time se na ravnom putu proverava dali vozilo priikom koéenja“vuée” najednu ili drugu stranu, lako je put slobodan prili- kom prvog koéenja ne bitrebalo voziti brée od 60 km/éas i tek kada smo natisto u pogledu ponaganja automobila, onda se poveéava brzina za dalje provere. Najzad, posto se prethodno dobro sloze svi slobod- ni predmeti u vozilu, pritisne se snazno kotnica, Ako kola vuku nadesno, odna leve koénice nisu u redu. ‘Ako koénice neravnomerno kode, to je znak da su pohabane koéne obloge, ako se veé ne radio neéem drugom, kao nezapti- venim koénim cevovodima ili zaglavijenim koénim klipovima (nejednak pritisak vazdu- ha u gumama odrazava se na takav natin). U vezi sa smanjenim dejstvom kotenja je ve¢i hod pedale koji normalno treba da bude otpriliko oko 2 cm Uopite ne treba re¢i da sve radove na opravijanju i montazi uredaja za kodenje, a Naroéito u hidrauliénom delu (glavni cilindar i cilindri na to¢kovima, cevovodi) treba da obavija servisna radionica. Ali moZemo izviSiti neke provere i kontrole. Provera stanja koéne tecnosti U vozilu u motorskom prostoru, nadoh- vat ruke, nalazi se jedan providan rezervoar ukojem se nalaziteénost za uredajza kote- nje. Taj rezervoar je podeljen. Njegova prednja komora snabdeva koénice zadnjih toékova, a zadnja je za koénice prednjh toékova. Ovde se radi o dve odvojene koéne cirkulacije (veéa bezbednost, ako se pokvari jedan cevovod), koje polaze od glavnog koénog cilindra. U glavnom koé- Tom cilindru jedan tzv. “tandem-Klip” (klip sa dva radna hoda) opsluzuje istovremeno obe koéne cirkulacije. Sila kojom se pritiska na pedalu koénice pokreée klip u glavnom koénom cilindru koji potiskuje koénu teénost kroz cevovode, Pri- fisak u tetnosti se dalje ravnomemo preno- sido pojedinih cilindara, gde se preko ovih koénih cilindara i klipova koéne obloge po- tiskuju uz diskove ili doboSe kotnica. Sa habanjem obloga nivo tetnosti se potako spusta. Medutim, ako nivo teénosti vidno opada, radi se verovatno © curenju, Sto je vrlo opasno. O nezaptivenom mestu mora da se postara radionica. Provera koéne teénosti (moze se obaviti spolja) je Gisto vizuelno ispitivanje koje Svakako moze itreba da se obavija. Ovu kontrolu bi trebalo vrSiti svakih 1.000 km, Posto vozilo napred ima disk-koénice, ovde se pojavijuje i jedna osobina ovog uredaja koje nema kod vozila koja su snab- devena samo dobos-koénicama. Srazmer- no veliko Suéanje Klipova cilindra disk- koénice na toéku ukazuje na odgovarajucu pohabanost koéne obloge, usled Gega do- ti¢e viSe koéne teénosti nego u kotnice sa dobogem. Prema tome, izvesno opadanje nivoa koéne teénosti sa vecom staroS¢u vozila ne mora bezustoyne biti znak za tezu gre8ku. Vrio iskusni vozaéi mogu prema niskom stanju koéne teénosti ustanoviti éak i stepen istroSenosti obloga disk-koénica. Za ovo mora sistem koénih cevovoda da bude zaptiven. Prilikom obnavijanja koénih obloga disk- kotnica klipovi moraju da budu potisnuti unazad, usled éega se nivo koéne teénosti ponovo podize. Ako se u meduvremenu dolivala koéna teénost, ona bi ak i ako je poklopac rezervoara zavijen isticala napo- Ie, jer se u poklopcu nalazi odugna rupa. Za dolivanje treba koristiti samo originalnu tenost za kotnice. Niu kom sluéaju se ne 141