VIESPRATNE

ZGRADE
ELEMENTI ZA OBEZBEENJE
KRUTOSTI ZGRADA

Opte
Horizontalne sile koje deluju na zgradu su uglavnom sile
vetra i seizmike sile.
Usled velike krutosti meuspratne konstrukcije u svojoj
ravni horizontalne sile se njima prenose na vertikalne
elemente za obezbeenje krutosti.
Meuspratna konstrukcija postie svoju krutost ili putem
monolitne armiranobetonske ploe ili putem horizontalnog
sprega u svojoj ravni.
Horizontalne sile se vertikalnim elementima za
obezbeenje krutosti predaju na vie naina:
Sile se predaju na vie vertikalnih krutih okvira, ili
putem ajbne na krute vertikalne okvire postavljene na
krajevima objekata, ili u ravni fasade;
Sile se predaju na vertikalne spregove, koji mogu
biti samostalni ili u obliku jezgra;
Sile se predaju na vertikalne zidove od armiranog
betona koji mogu biti samostalni ili grupisani u jezgro.

Horizontalni elementi za
obezbeenje krutosti
Spoljanji zidovi zgrade prenose optereenje vetra na
meuspratne konstrukcije, koje ih redom prenose na
vertikalne elemente za obezbeenje krutosti.
Horizontalna krutost meuspratne konstrukcije
obezbeuje se armiranobetonskom ploom, a u
neophodnim sluajevima i postavljanjem dopunskih
horizontalnih spregova unutar konture ili po obimu.
Ako je meuspratna konstrukcija dovoljno kruta da moe
samostalno da obavlja funkciju horizontalnog sprega,
onda je u fazi montae konstrukcije neophodno postaviti
privremeni horizontalni spreg, koji se posle potpunog
zavretka meuspratne konstrukcije uklanja.

Horizontalni elementi za
obezbeenje krutosti
Na slici a, prikazana su dva tipa horizontalnih spregova koji daju
krutost podnoj konstrukciji i prenose horizontalne sile na vertikalne
elemente krutosti (debele linije).
Kada je to neophodno za poveanje torzione krutosti (naroito u
cevnim sistemima), horizontalni spreg moe biti upotrebljen po periferiji
osnove izmedu podnih nosah (slika b, c).

Oblici horizontalnih spregova

Vertikalni elementi krutosti

kruti okviri

Prednost krutih okvira je ta to prostor izmeu stubova nije

zauzet dijagonalama.
Obezbeenje krutosti pomou krutih okvira je jedan od
najrasprostranjenijih naina obezbeenja krutosti. Vertikale
okvira su po pravilu stubovi, a rigle okvira nosai
meuspratne konstrukcije.

Vertikalni elementi krutosti

fasadni okviri
U ravni fasade mogu se postaviti krute fasadne rigle koje
zajedno sa gusto postavljenim spoljanjim stubovima
obrazuju fasadne okvire.
Grede fasadnih okvira imaju istu visinu kao parapet ispod
prozora. Te fasadne parapetne grede imaju znatno veu
krutost od stubova, pa se pri dejstvu horizontalnih sila ove
grede praktino ne deformiu (slika).
Stubovi su kruto vezani sa fasadnim gredama i mogu da
se deformiu samo u zoni prozora.

Deformisanje fasadnih okvira

Vertikalni elementi krutosti

fasadni okviri
Fasadne grede mogu biti izvedene kao puni nosai (slika a)
ili kao reetkasti nosai (slika b), to zavisi od razmaka
fasadnih stubova.

Oblici fasadnih okvira

Vertikalni elementi krutosti

fasadni okviri
Na zgradi World Trade Center u
Njujorku primenjen je koncept
fasadnih okvira za obezbeenje
krutosti.
U

ovom sluaju fasadni okviri

obrazuju krutu cevnu konstrukciju.

Fasadni

okviri su formirani od
posebnih montanih jedinica, koje
se sastoje od po tri stuba i tri pune
fasadne grede (sIika).
Fasadni okviri u cevastom sistemu

Vertikalni elementi krutosti

vertikalni spregovi
Vertikalni spregovi
predstavljaju jedan od
najekonominijih sistema za
obezbeenje prostorne
krutosti zgrade.
Mogu biti izvedeni u vidu
ravanskih ili prostornih
reetki, za ije pojaseve se
koriste stubovi.
U statikom smislu
reetkasti spreg predstavlja
elastini konzolni nosa
(slika).

Vertikalni elementi krutosti

vertikalni spregovi
elini reetkasti spregovi imaju prednost u sluajevima
kada:
je mogue ree rasporediti lake vertikalne
spregove,
liftovi i stepenita nisu jedan ispod drugog po visini
zgrade,
je stepenite sa liftovima u ostakljenom prostoru
van zgrade,
vreme izgradnje armiranobetonskih zidova ne
omoguava njihovu primenu kao elementa za
obezbeenje krutosti,
armiranobetonski zidovi imaju velike otvore.

Vertikalni elementi krutosti

vertikalni spregovi
Poloaj reetkastih spregova po visini konstrukcije prikazan
je na slici.
Najekonominije je primeniti jednostavnu emu na slici a,
ukoliko ona osigurava potrebnu krutost i ne dovodi do
preterano velikih sila u spoju reetke sa temeljom.
Najinteresantniji sistem se dobija dodavanjem pojasnih
reetki, time se krutost poveava na jednostavan, a efikasan
nain jer se u rad konstrukcije uvode i ivini stubovi.

Poloaj spregova
po visini

Vertikalni elementi krutosti

vertikalni spregovi
Reetkasti elini spregovi formiraju se od stubova, rigli i
dijagonala (slika).
Poto je pravac horizontalnog optereenja promenljiv to
dijagonale sprega mogu primati i zateue i pritiskajue sile.
Ovo se odnosi i na reetke sa ukrtenim dijagonalama. Ako
njene dijagonale projektujemo kao i obino elastino, one
mogu dobiti poetno izvijanje od vertikalnog optereenja usled
sleganja stubova, to dovodi pri horizontalnom optereenju do
dopunskih pomeranja.

Ispuna reetkastih spregova

Vertikalni elementi krutosti

vertikalni spregovi
Najvee mogunosti za formiranje otvora (za prozore ili vrata)
pruaju nepotpune reetke (slika i, j), a najmanje reetke sa
ukrtenim dijagonalama (slika f). Ostale eme su po mogunostima
izmedu njih.
Trougaone reetke su najjednostavnije, a rombine i nepotpune
najsloenije za izradu.
Nepotpuna reetka ima najmanju krutost, jer ne formira
geometrijski nepomerljivu emu, a to dovodi do savijanja stubova i
rigli pri delovanju horizontalnog optereenja.

Ispuna reetkastih spregova

Vertikalni elementi krutosti

vertikalni spregovi
Na osnovu mnogih pokazatelja proizilazi da je reetka sa K-ispunom i
trougaona najkorisnija sa vie aspekata.
Mada je reetka sa K-ispunom neto sloenija i deformabilnija, ona je
ekonomina po utroku elika, bolje se uklapa u najee odnose b i h i ima
kompaktnije preseke, to pojednostavljuje izradu zidova.
Izvesnu prednost ima varijanta reetke sa K ispunorn sa slike d, jer
vertikalno optereenje koje deluje na riglu smanjuje dopunski napon u
dijagonalama od sleganja stubova ili ga pretvara u zatezanje.

Ispuna reetkastih spregova

Vertikalni elementi krutosti

vertikalni spregovi
Najea dva naina konstruisanja prostih reetkastih
spregova (reetkaste cevi) su:
1) u obliku reetki sa stubovima, riglama i
dijagonalama (slika a);
2) u obliku reetke samo sa dijagonalama (slika b).

Reetkaste cevi

Vertikalni elementi krutosti

armiranobetonska platna
Armiranobetonska platna su pogodna za primenu:
ako zidovi prostora za lift i stepenite mogu da
obezbede krutost zgrade i vatrootpornost istovremeno,
pri ekonominim debljinama zidova,
ako su predvieni spregovi nedovoljno kruti ili ih
nema dovoljno,
ako su betonske kule liftova i stepenita
postavljene van zgrade, a stubovi su na veem
meusobnom rastojanju.

Vertikalni elementi krutosti

armiranobetonska platna
Ovi armiranobetonski zidovi
mogu biti smeteni kako u
spoljanjem tako i u unutranjem
prostoru zgrade.
Ne postoje nikakva ogranienja
u geometrijskom obliku ovih
zidova. Osnovni oblici su prikazani
na slici (centralni krug), kao to su:
krug, kvadrat, pravougaonik,
trougao, U-profil, I-profil i slino.

Armiranobetonska platna i jezgra

Vertikalni elementi krutosti

armiranobetonska platna
Osnovni sistemi armiranobetonskih
zidova mogu se podeliti u otvorene i
zatvorene sisteme.
Otvoreni sistemi mogu biti formirani od
samostalnih linijskih elemenata ili
kombinacijom takvih elemenata koji
potpuno ne zatvaraju prostor.
Takvi oblici su I, L, X, V, Y, T, H, C, I.
Suprotno, zatvoreni sistemi obuhvataju
prostor. Takve forme su:
kvadratna,
pravougaona,
trougaona i
kruna jezgra.

Armiranobetonska platna i jezgra

Vertikalni elementi krutosti

armiranobetonska platna
Jezgro ekscentrino postavljeno u odnosu na osnovu
zgrade optereeno je na torziju uz optereenje savijanjem
i smicanje.
Meutim, torzija se moe javiti i u sluaju zgrada sa
simetrino postavljenim armiranobetonskim zidovima
kada vetar deluje na fasade razliite povrinske teksture
(slika a, b) ili kada vetar ne deluje na teite masa zgrade
(slika c).

Torzija armiranobetonskog jezgra

Raspored elemenata za
obezbeenje krutosti u osnovi
Raspored elemanata za obezbeenje krutosti u osnovi
mogu je po raznim emama: po konturi zgrade, u
unutranjosti zgrade i na razliitim delovima osnove.
Na slici su prikazane neke od mogunosti za pravilnog
postavljanja elemenata za obezbeenje krutosti u osnovi
zgrade.

Raspored vertikalnih elemenata za obezbeenje krutosti

Raspored elemenata za
obezbeenje krutosti u osnovi
Opti principi rasporeda vertikalnih elemenata krutosti su:
vertikalna ukruenja moraju biti postavljena u najmanje dva
meusobno upravna pravca;
na svakom spratnom nivou moraju se obezbediti najmanje tri
nepomerljive take vezane za meuspratnu konstrukciju i vertikalno
ukruenje;
pri postavljanju vertikalnih ukruenja mora se voditi rauna i o
njihovom simetrinom postavljanju, kako bi se izbeglo nesimetrino
torziono optereenje (naroito pri zemljotresu);
vertikalni elementi krutosti ne treba da budu u osnovi rasporeeni u
obliku zraka koji polazi iz jednog centra;
orijentacija i uzajamni poloaj vertikalnih elemenata krutosti ne sme
da dovede do bitnog ograniavanja temperaturnih deformacija
konstrukcije, posebno kod razuenih zgrada;
broj vertikalnih elemenata krutosti mora da bude minimalni potrebni;
u sluajevima kada se zgrada deli u dilatacione blokove, ove
elemente za obezbeenje krutosti treba psotaviti za svaki blok
nezavisno;
ako je mogue treba ih postavljati u zidovima sa najmanjim brojem
otvora.

Raspored elemenata za
obezbeenje krutosti u osnovi
Na sledeim primerima bie prikazane greke pri postavljanju
vertikalnih elemenata za obezbeenje krutosti u osnovi.
Na tri sluaja ilustrovana sa slici poloaj postavljenih
spregova omoguava ukrtanje njihovih pravaca u jednoj taki,
to znati da sistem ima jednu trenutnu taku rotacije koja je na
konanom rastojanju za sluajeve na slici a i b, odnosno
beskonano udaljena, kao to je prikazano na slici c.

Greke pri posotavljanju vertikalnih elemenata za odreivanje krutosti

Raspored elemenata za
obezbeenje krutosti u osnovi
Sistem prikazan na slici zbog malog rastojanja unutranjih
vertikalnih spregova b, i pored toga to ima dve tae
konvergencije ne moe da primi uticaje torzije.

Sistem koji ne moe da primi uticaje torzije

Odreivanje optimalnog noseeg

sistema
Najvei deo cene nosee konstrukcije viespratnih
zgrada ini cena konstrukcionog elika u koju je ukljuena
koliina konstrukcionog elika i njegova jedinina cena.
Najbolja

ocena efikasnosti sistema je uporeenje ukupne

koliine elika sa onom koja je potrebna za prijem samo
vertikalnih sila.
Ovakvo

poreenje dovodi do koncepta "dodatka za

vetar" i minimiziranje ovog dodatka daje najefikasniju
konstrukciju. Konani cilj odreivanja optimalnog noseeg
sistema bi bio eliminisanje "dodatka za vetar", tj. da se
naponi usled dejstva vetra zadre na nivou manjem od
razlike izmeu doputenog napona za prvi i drugi sluaj
optereenja.

Odreivanje optimalnog noseeg

sistema
U realnim konstrukcijama
meutim, izvestan "dodatak za
vetar" se mora oekivati, a slika
prikazuje prihvatljive "dodatke za
vetar" kao funkciju broja spratova
na jednoj tipinoj osnovi.
Dijagram pokazuje da se koliina
elika potrebnog za prijem
vertikalnog optereenja poveava
skoro linearno sa brojem spratova,
dok se koliina elika potrebna za
prijem vetra poveava drastino sa
poveanjem visine.
Izbor optimalnog noseeg
sistema je prikazan isprekidanom
linijom slici.

Odreivanje optimalnog noseeg

sistema zgrade

Odreivanje optimalnog noseeg

sistema
Na slici su prikazani raznovrsni nosei sistemi viespratnih
zgrada od elika sa priblinim pokazateljima granica
ekonomine primene.
Dijagram je organizovan na bazi konstruktivne efikasnosti
sistema, tj. odnosa teine cele konstrukcije zgrade i ukupne
povrine spratova.

Prikaz optimalnih noseih sistema u zavisnosti od broja spratova