Opravka Radio Aparata I Elektroakustichkih Uredjaja

VELIMIR MESARO, dipl. in.
OPRAVKA
RADIOAPARATA
I ELEKTROAKUSTIKIH UREAJA
XIV PRERAENO I DOPUNJENO IZDANJE
NO VINSKO-IZDAVAKA RADNA ORGANIZACIJA
TEHNIKA KNJIGA
BEOGRAD, 1985.
PREDGOVOR
Ovo izdanje, u odnosu na prethodna, u znatnoj meri je dopunjeno i preraeno,

jer je tehnologija pohtprovodnika i integrisanih kola dola do mnogih novih i boljih
elektrinih reenja kod prijemnika i elektroakustikih ureaja, koji se danas iz
rauju samo jo sa poluprovodnicima i integrisanim kolima. Zbog toga su ovde
izostavljena sva poglavlja (iz ranijih izdanja) o cevnim prijemnicima, a odeljei o
tranzistorskim prijemnicima i ostalim elektroakustikim ureajima znatno su pro
ireni. Primenom integrisanih kola postignuto je pojejtinjenje proizvodnje, vea
pouzdanost u radu i rukovanju prijemnicima i drugim ureajima.
Primenom mikroprocesora, koji upravljaju elektronskim pretraivanjem stanica,
uproeno je jo vie rukovanje prijemnikom.
U ovom izdanju prikazani su svi novi modeli domaih prijemnika i elektro
akustikih ureaja, a od stranih, iji je asortiman takoe veliki, samo oni koji su
uvezeni u veim koliinama. Principijelne eme sakupljene su, kao i do sada, u
prilogu knjige. Prikazani su i neki domai i strani aparati suvremenih elektrinih
reenja sa ugraenim mikroprocesorima.
Zbog obilja novih materijala i sadraja izostavljen je veliki broj starijih
(domaih i stranih) aparata, kako ne bi dolo do poveanja obima knjige, zatim
su skraena neka poglavlja, a za izostavljeni odeljak o uporednim pregledima poluprovodnika upuujemo itaoca na posebnu knjigu Elektronske cevi, poluprovodnici
i integrisana kola, koja sadri detaljne podatke za veliki broj analognih i digitalnih
integrisanih kola, ija je prirnena sve vea u prijemnicima i drugim ureajima.
Sve eme su preuzete iz servisnih uputstava domaih i stranih proizvoaa,
kojima se posebno zahvaljujem na pomoi oko pripremanja novog izdanja ove knjige.
Autor
Glava 1.
RADIONICA ZA OPRAVKU RADIO-APARATA

PROSTORIJA
U svim servisima se danas, pored radio-aparata i elektro-akustikih ureaja, opravljaju i televizori, koji po broju esto nadmauju
i radio aparate i ostale ureaje. Zbog toga e ovde biti reci o radio
nici ija je veliina, kao i raspored inventara i veliina stolova i polica,
prilagoena opravkama i televizora, i radio-aparata, i drugih akustikih ureaja.
Prema prikazanim tipskim radionicama zainteresovani e lako
odrediti veliinu prostorije i raspored inventara za svoj radio i TV
servis.
RADNI STO ZA ELEKTRINA ISPITIVANJA
Za ovu svrhu moe posluiti svaki sto, ali je poeljno da on
ima nekoliko fioka za smetaj runog alata i najpotrebnijih radio-delova (nekoliko garnitura ispravnih blok-kondenzatora, otpornika,
elektrolitskih kondenzatora i tranzistora) za ispitivanje defektnog
aparata. Sem toga, jedna fioka treba da sadri i sitan montani mate
rijal : razne zavrtnje, navrtke, zakivke, podloke, komade izolacionog
materijala (pertinaksa, prepana, trolitula) i dr. Sav navedeni mate
rijal treba da bude rasporeen u kutijama sa natpisima da bi se odmah
mogao nai. Primer dobrog radnog stola pokazuje si. 1.1. Za veu
lemilicu, da ne bi smetala na stolu, predviena je okrugla limena cev.
Instrumenti su smeteni na maloj polici u ijoj unutranjosti
treba montirati kontrolni zvunik i univerzalni ispravlja. Pored
toga, tu obavezno smestiti i jedan transformator sa odvojenim se
7
kundarnim namotajem za razne napone od 110- 220 V radi galvan

skog odvajanja aparata od mree.
Na mestima sa jakom varijacijom mrenog napona treba u
policu umetnuti magnetski stabilizator napona. Ovakav stabilizator
dobro radi samo ako je frekvencija mree konstantna.
Za ispitivanje tranzistorskih aparata potreban je ispravlja sa

stabilizovanim naponom 212 V i strujom od 2 A.
Prikljune kutije za prikljuivanje pojedinih instrumenata i
radio-aparata smetene su na polici. Ugraeni voltmetar pokazuje
napon mree. Sa prednje desne strane nalaze se druge tri prikljune
kutije za prikljuak lemilice za Stonu lampu i jedna za rezervu. Prik
ljuak spoljne antene i jedne spoljne dipol-antene takoe se nalazi
na polici.
Elektrina instalacija stola prikazana je na si. 1.2. Svaki sto ima
svoj automatski osigura od 10 A. Ako je u prostoriji smeteno vie
stolova, elektrinu instalaciju treba tako izvesti da se svi stolovi sa
jednog (centralnog) mesta mogu iskljuiti od elektrine mree. Insta
laciju na stolovima, kao i u samoj prostoriji, treba da izvede ovlaeni elektroinstalater da bi odgovarala postojeim propisima.
8
RADNI STO ZA MEHANIKE RADOVE

Da se skupoceni instrumenti ne bi otetili preporuujemo da
se svi mehaniki radovi obavljaju na drugom stolu. Od mehanikih
radova najee dolazi u obzir: vaenje limova iz mrenog transfor
matora i izrada metalnog nosaa za nove delove koji od originalnih
odstupaju po dimenzijama (poteneiometri, kondenzatori, talasni
preklopnici).
Na ovom stolu mogu se vriti i sva motanja kalemova za pregorele transformatore. I ovaj sto treba da ima nekoliko fioka za smetaj raznog alata, a moe biti (si. 1.1) bez gornje police.
POLICE
Police su raene od amovine: duine 23 m, visine oko
1,51,8 m, sa etiri pregrade dubine 0,40,5 m. Na si. 1.3 dat je
izgled takve police.
INVENTAR RADIONICE
Dajemo dve varijante sastava radionice. Manji tip sadri jedno
radno mesto sa najpotrebnijim alatom, ureajima i instrumentima.
Vea radionica sadri vie radnih mesta, po mogunosti sa istim
SI. 1.2
sastavom po radnom mestu kao kod manjeg tipa. Sem toga, vea
radionica popunjena je izvesnim brojem instrumenata koji omogu
avaju ira merenja i ispitivanja. Ovim instrumentima rukuje ef
radionice.
Radni sto za mehanike radove zajedniki je za sva radna mesta elektrinog ispitivanja.
RADNI STO ZA ELEKTRINA ISPITIVANJA
A) Alat
Odvrtka mala, irine
2 mm
Odvrtka srednja
irine 5 mm
Odvrtka velika,
irine 8 mm
Odvrtka sajdijska
Kleta seica, kosa
Kleta iljasta
Kleta pljosnata
Mali mehaniki ili
elektrini usisava
praine
10
Razne etkice
Kleta kombinovana,
manja
2 kom. Pinceta mala
Pinceta srednja
Cevasti kljuevi
2
SW 4,5-10
1 kom. Pribor za podeavanje
oscilatornih kola
1
(prema
si. 4.1 iz
1
4.
poglavlja)
1
Lupa
1
Elektrina lemilica
220 V, 30 W i 70 W,
1 kom. po
1garn.
1kom.
1
1
1garn.
1garn.
1kom.
1kom.
Rezervni grejai za
lerailice
Tinol ice 0 2 i 1
5
0,5 kg
B) Ostali pribor
3-30 V, 2 A
Odvojni regulacioni
transformator
220/0-250 V,
300 VA
Volt metar 0 250 V
Probni zvunik sa
univerzalnim izlaznim
transformatorom
Elektromagnetni stabi
lizator, napona
220 V, 200 W
Demagnetizer prema
opisu iz 6. glave,
deo A. pod takom 4
Obian om-metar
Banan-utikai
Krokodil-spojke,
obine
Krokodil-spojke
dvostruke
Demagnetizer prema
opisu iz 6. glave,
deo A. pod
takom 4
Obian om-metar
Banan-utika
Krokodil-spojke,
obine
Krokodil-spojke
dvostruke
1 kom.
1
1
1
1
l kom.
1
10
10
10
1 kom.
1
10
10
10
Kombinacija jednog
promenljivog i fik
snog kondenzatora
2 kom.
iani promenljivi
otpornik sa kli
zaem izmeu 1000
do 5000 12
10
Kutije sa sortiranim
zavrtnjima za
metal, za drvo
sa navrtkama, ui
cama, zakivcima i
ostalim sitnim
montanim mate
rijalom
1 garn.
Kutija sa raznim
komadima izolirajueg materijala
(pertinaksa, prepana, trolitula itd.)
1 garn.
Ogledalce sa drkom
(slino zubarskom)
1 kom.
ica a emiranje
0 0,5 bakarna,
100g
pokalaisana
Isto, izolovana
100 m
PVC
Buir-cevi
10 m
0 13 mm po
Razni otpornici
od 0,25 W
1 W izmeu
2 garn.
10 12-10 MU
Razni potenciometri
1 kom.
od 1 k!210M12
Razni trimer-potenciometri od
1 garn.
100 12-1 M12
Razni blok-kondenza
tori od 10 pF0,1 (iF,
1 kom.
35-F100 V
-
11
Razni elektrolitiki i
tantal konden
zatori
Stona lampa sa
vitljiva
Razvodni ka T
Gajtan za produivanje, du. 3 m,
sa jednim mukim
i 1 enskim utikaem
Industrijski
flaster
Izolir-traka
Kolofonijum
Pelinji vosak za
zalivanje
2 kom.
1
3
3 kom.
1 kot.
1 kot.
100 g
100 g
C) Odeljak sa sledeom lite

raturom
Nekoliko dobrih
knjiga iz osnova
radio-tehnike
Nekoliko asopisa
iz oblasti radio-tehnike
Zbirka ema
fabrikih aparata
Ova knjiga
Ormar sadri:
D) Servisni kofer
terenu TRK-1
12
1
1 kom.
1
1
i
1
10
10
za rad na
Za rad na terenu
veoma je
podesan posebno napravljen
kofer, koji pored
instrumenata i najpotrebnijeg alata
sadri i neto materijala. Kao
uzorak uzet je
kofer tipa
TRK-1 sa sledeom opremom:
Instrumenti:
Univerzalni inst
rument za
merenje
Traga signala
Cevni voltmetar
Autputmetar
Signal-generator
AM
FM signal-gene
rator sa
voblerom
Ton-generator
Osciloskop
Univerzalni most
za merenje R, C
iL
Instrumenti za is
pitivanje tranzi
stora
FM stereo signal-generator
Razni gajtani za
merne instrumente
du. 0,5 m, sa 1
banana utikaem
i 1 krokodil-spojkom
Isto, du. 1 m
Instrumenti:
1 kom.
1
1
1
Univerzalni
instrument
Traga signala
(signal-traser)
1 kom.
,,
Alat:
Odvrtke raznih
veliina
Kleta seice du.
120150 mm
Kleta iljasta, du.
120150 mm
Kleta pljosnata,
du. 120150 mm
Pinceta, mala i
srednja
Pribor za podea
vanje oscilat. kola
prema si. 4.1,
glava 4.
Elektrino lemilo
220 V, 30 W
3 kom.
1
1
1 kom.
2
99
Materijal:
Tinol-ice 0 2 i
1 mm
Razni otpornici
svih vrednosti
Razni kondenza
tori svih vred
nosti
Gajtan za produ
avanje 2 m, sa
mukim i enskim
utikaem
Industrijski flaster
irine 20 mm
Nekoliko garnitura
tranzistora i dioda
za tipove aparata
koji se najee
popravljaju
ica za emiranje
PVC 0,5
Depna baterijska
lampa
0
50 g
1 garn.
1
1
1 rolna
1 garn.
10 m
1 kom.
E) Ostali pribor u
ormaru
Reo od 220 V,
500 W
1 kom.
Nekoliko metalnih
posuda
1 garn.
Termometar stakleni
0300C
1 kom.
Bometar (areometar
za sump.
kiselinu)
1 kom.
Destilovana voda
1 lit.
Benzin u flaici
300 g
1 kom.
etkice razne
veliine
1 garn.
Tuba univerzalnog
lepka OHO
I kom.
Sprej za ienje
kontakta
1 flaica
Razne Ge-diode
1 garn.
Razne Si-dioe
I
Razni Ge-tranzistori
1
Razni Si-tranzistori
1n
Ostali potroni radio-materijal (ukoliko nije obuhvaen
u posebnom magacinu ra
dionice)
Radni sto za mehanike ra
dove sadri:
Alat:
Bravarski eki
250 g
Pljosnata turpija,
srednja
Okrugla turpija,
srednja
Poluokrugla turpija,
srednja
1 kom.
I
1
I
13
Pljosnata turpija,
fina
Poluokrugla turpija,
fina
Okrugla turpija,
fina
Sajdijske turpije,
razne
Sapovi za turpije
Obeleava
Seka
Rune mengele
Testera za
gvoe
Paralelne mengele
80 mm
Runa ili elektrina
builica do 6 mm
Spiralne burgije
1 10 mm, sa raz
makom po 1 mm
Navojne burgije
26 mm
Nareznice
M2-M6
elini lenjir
300 mm
Mikrometar
015 mm
1 kom.
1
1
1 garn.
5 kom.
1
1,
1
1
1
1
2 garn.
2 garn.
1
1 kom.
1
Makaze za lim,
rune
elina etka
Ugaonik elini
Kljunasta merka
(ubler) 250 mm
elini cirkl
Drveni eki
Probojci razni
1 kom.
1
1
1
1
1
1 garn.
Ostali ureaji i maine:

Maina za unakrsno motanje
kalemova, sa priborom 1 kom.
Maina za slojno
motanje kalemova
transformatora sa
1 kom.
priborom
Stona elektrina
builica do 10 mm
1
Toilo sa runim
pogonom
1
Ureaj za zakivanje
1 kom.
upljih zakivaka
Ureaj za zakivanje
limenih aura
(buksni)
1
Napomena: Ukoliko u stolu nema dovoljno mesta, deo ovih

alata, ureaja i maina moe se smestiti i u ormar.
ODfc'LJENJE ZA PRIJEM I IZDAVANJE APARATA
I PRIRUNI MAGACIN
Za ovo je poeljno imati posebno odeljenje. Pored stola za pre
uzimanje i preradu aparata, opreme za ispitivanje opravljenog apa
rata, treba predvideti i nekoliko stolica za stranke (dok se aparat
raspakuje, pregleda i izvri administrativni posao oko preuzimanja,
14
odnosno predaje aparata). Ukoliko ima dovoljno mesta, ovde predvideti i neku malu policu za smetaj opravljenih aparata.
U prirunom magacinu treba postaviti 12 police (ali sa gu
im pregradama nego na si. 1.3) za smetaj materijala.
Napomena: Ovde smo uglavnom naveli inventar kojim treba
da raspolae dobro opremljena servisna radionica. Naravno, sve
ovo moe se uraditi i sa manje alata, pribora i instrumenata, ali to
ide obino na utrb kvaliteta i zahteva vei utroak radnog vremena.
Meutim, uvek su neophodni sledei instrumenti: univerzalni
instrument i traga signala (na svakom radnom mestu), a za elu
radionicu jo po jedan signal-generator za AM i FM opseg, jedan
cevni voltmetar, ton-generator, ispitiva tranzistora, univerzalni
ispravlja i osciloskop.
15
G l a v a
2 .
INSTRUMENTI ZA ISPITIVANJE I OPRAVKU

RADIOAPARATA
U ovom odeljku upoznaemo sve instrumente potrebne za razna
ispitivanja i opravku aparata. U prethodnom poglavlju videli smo
koji su instrumenti neophodni, a koji dolaze u obzir samo u veim
radionicama. Ovde emo dati opis i jednih i drugih i objasniti njihovu
primenu, kako bi italac video kako se na savremen nain vri ispi
tivanje i popravka aparata. Naravno, u manjim radionicama tehni
ari e morati da se zadovolje jeftinijim i prostijim instrumentima,
koje esto rade sami tehniari na osnovu raznih opisa po knjigama
i asopisima.
UNIVERZALNI INSTRUMENT UNIMER 1
Ovo je najvaniji instrument u servisnoj radionici. Odabrali
smo novi tip domae proizvodnje UNIMER 1*), osetljivosti 200 000
LI/V, do 30 V i 10MQ od 1001 000 V, koji omoguava merenje
napona, struje i otpora. Ovako velika osetljivost postignuta je tranzistorskim pojaavaem, tako da je ovo, u stvari, elektronski instru
ment. Na si. 2.1 dat je izgled instrumenta. Skala je duine 78 mm
sa ogledalom. Sa gornje strane instrument ima 4 prikljune aure.
Merni opsezi podeavaju se velikom ruicom, a vrste rada (jdnosmerno, naizmenino i otpor) ukljuuju se malom ruicom. U prvom
poloaju O iskljuuje se malom ruicom baterija koja napaja tranzistorski pojaava. Bonim levim dugmetom kazaljka se dovodi na
nulu, a desnim, dovodi se kazaljka na 0 Q skale, pri merenju otpor
nosti.
* Proizvod predu/ea Iskra Kranj.
16
U detaljnom uputstvu koje se prilae uz instrument objanjeni

su svi postupci pri merenju i radu sa njim.
SI. 2.1
Merni opsezi
Jednosmerni i naizmenini opsezi

Napon
Izlaz
Unutranji
otpor
Struja
Pad
napona
1000 V
300 V
100 V
30 V
10 V
3V
1V
0,3 V
100 mV
(50 (aA)
+ 50 dB
+ 20 dB
+ 30 dB
+ 20 dB
+ 10 dB
-10 dB
+ 11 dB
-10 dB
-20 dB
10 MU
10 MU
10 MQ
6 MO
2 MU
600 kU
200 kU
60 kU
2 kU
5A
500 mA
50 mA
5 mA
0,5 mA
50 [aA
5 [aA
(0,3 V)
100 mV
100 mV
100 mV
100 mV
100 mV
100 mV
300 mV
2 Opravka radio-aparata
17
Otporni opsezi
Optereenje
uzorka
maksimalno
Opsezi
X1
x 10
x 100
x 1000
x10000
1Q.
10 Q .
100 O .
1 kQ
10 ki
... 2 kO
... 20 kO
... 200 kO
... 2 Mil
...20 Mil
50 mA
5 mA
500 [iA
50 p.A
5 p.A
Merni
napon
Ugraena
baterija
1,5 V
Merni pribor
Predotpornik merna glava: 30 kV 1000 Mil (33,3 kO/V).
ent: 30 A ~ (100 mV ~).
Tanost merenja
Navedene greke vae za vodoravan poloaj instrumenta, na
temperaturi okoline od 20C pri sinusnom obliku naizmenine struje,
frekvencije 5060 Hz.
Strujni i naponski opsezi: 2,5% krajnje vrednosti skale.
Otporni opsezi: 2,5% duine skale, odnosno 10% prikazi
vanja na sredini skale.
Pri promeni temperature okoline za 10C u opsegu 0. .. +40C:
Jednosmerna struja: najvie 1% krajnje vrednosti skale.
Naizmenina struja: najvie 1,5% krajnje vrednosti skale.
Varijacija zbog uticaja frekvencije u frekventnom opsegu 30. . .
20 000 Hz najvie 5% sa naponskim domaajima do 30 V.
Uticaj od 5% vai i za domet 100 i 300 V (10% za domet 1 000 V)
u frekventnom opsegu do 2 000 Hz.
Ulazni kapacitet na naizmeninim opsezima iznosi oko 20 pF.
Ostale karakteristike
Merni sistem sa obrtnim kalemom je sa jezgrenim magnetom
i oprunim uleitenjem. Zbog toga je mehaniki veoma jak i neosetljiv na uticaje stranih magnetskih polja.
Skala: Podmetnuta ogledalom, duine 78 mm. Graduisanje je
linearno za sve naponske i strujne opsege.
18
Zatita od preoptereenja: Ulaz pojaavaa, a time i merni sis

tem, zatieni su od elektrinih preoptereenja poluprovodnikim
elementima.
Instrument se moe na naponskim dometima do 30 V kratkovremeno preopteretiti naponom do 500 V, a na dometima od 100 V
do 1000 V najvie sa 1200 V.
Na strujnim dometima pojaava je zatien od preoptereenja.
Meutim, pri veim optereenjima i optereenjima koja due traju,
ili pri direktnom prikljuenju na napon, dolazi do oteenja ugrae
nih mernih otpornika. Zbog toga treba obratiti panju na sledee:
instrument se ne srne prikljuiti na napon kad je postavljen strujni
domet.
Napajanje pojaavaa: Za napajanje pojaavaa slue dva stan
dardna baterijska elementa od 1,5 V (IEC-R6, 0 14 x 50 mm).
Pri prosenim uslovima rada vek trajanja baterijskog elementa
iznosi oko 3 do 4 meseca.
Za merenje otpora ugraen je izvor napona od 1,5 V (element
R6).
Glavne tehnike karakteristike eme

Blokiranje pomou ugraenog kondenzatora omoguava mere
nje i naizmenine komponente odreenog naizmeninog napona
kome je superponiran jednosmerni napon.
Pregledna konstrukcija eme pomou tampanih kola.
Ugraeni standardni poluprovodniki elementi pojaavaa.
Principijelna ema
Donji deo eme obuhvata sve redne otpornike za merenje na
pona i otpornosti, kao i entove za merenje struja.
Gornji deo prikazuje tranzistorski pojaava (si. 2.2) sa 6 tran
zistora BC109C. Prva dva tranzistora rade kao dve antiparalelno
vezane diode jer su im iskljueni kolektori. Na diode se dovodi merni
napon preko rednih donjih otpornika. Pad napona u propusnom
smeru ne moe prei vrednost od 0,50,7 V, ime je tako postig
nuta zatita od kratkotrajnog preoptereenja i pri dovedenom na
ponu 10 puta veem od mernog podruja.
Iza dioda sledi diferencijalni pojaava, a zatim pobudni stepen
za poslednji tranzistor vezan u kolektorskom spoju. Ovaj tranzistor
sa druga dva otpornika po 680 ii koji premouju bateriju od 3 V,
->
19
20
SI. 2.2
ini most u ijoj dijagonali lei instrumentmikroampermetar. S

desne strane instrumenta izvedena je povratna sprega na drugi tran
zistor diferencijalnog pojaavaa radi linearizacije skale. Prvi tran
zistor diferencijalnog pojaavaa ima tako polarizovanu bazu da
radi kao ispravlja pri merenju naizmeninih napona.
Otpornikom R1 uravnoteava se most (kazaljka instrumenta
se dovodi na 0 pre merenja), a otpornikom R2 kazaljka se dovodi na
0 i pri merenju otpornosti.
VISOKO FREKVENTNI SIGNAL-GENERATOR SGS-30
Pored univerzalnog instrumenta, VF signal-generator spada u
neophodne instrumente svake servisne radionice. Signal-generator
tipa SGS-30*) po svojim karakteristikama potpuno zadovoljava
potrebe servisne radionice (si. 2.3). Aparat proizvodi sinusoidne
oscilacije u frekventnom podruju od 100 kHz30 MHz, podeljene
u pet podopsega, a ugraen je iri opseg (razvueno frekventno pod
ruje) za meufrekvenciju radio-prijemnika. Izlazni napon se moe
menjati u granicama od 0,1 V do 1 EV u skokovima i kontinualno.
VF signal se moe modulisati sa tonom od 400 Hz iz ugraenog ton-generatora ili sa spoljanjim izvorom.
Principijelna ema i nain rada
Signal-generator je sastavljen od sledeih delova: visokofrekventnog oscilatora, niskofrekventnog oscilatora, atenuatora i mre
nog ispravljakog dela.
Visokofrekventni oscilator je tipa Hartley sa oscilatornim
kolom u krugu reetke. Ovim je postignuto da jedan par ploa promenljivog kondenzatora, onim kojim se bira eljena frekvencija, bude
uzemljen. Za oscilator se koristi jedna polovina cevi ECC82, dok se
druga polovina koristi kao katodni pojaava za prilagoavanje i
kao stepen za razdvajanje. Promena opsega uestanosti vri se preklopnikom SI.
Modulacija je mogua iz ugraenog NF oscilatora, ili iz spoljnog
izvora preko prikljuka SM koji se ukljuuje preklopnikom S3.
*) Proizvod Elektronske industrije, fabrike Pionir Beograd
21
22
NF oscilator
Niskofrekventni RC oscilator radi na principu faznog pomeraja.
Fazni pomeraj od 180 ostvaren je RC elementima. Oscilator radi
sa jednom polovinom cevi ECC81, dok je druga trioda iskoriena
kao katodni pojaavao za prilagoavanje impedansi i kao stepen za
razdvajanje dva oscilatora, poto se NF signali dovode preko L8
i 04 na anodu VF oscilatora. Sama modulacija se vri na taj nain
to se anodni napon VF oscilatora menja u ritmu NF signala pa se
u istom ritmu menja i amplituda VF signala.
Atenuator (oslabljiva)
Na atenuator S2 dovodi se modulisani VF signal sa katode
pojaavaa ECC82. Otporni lanac koji sainjavaju otpornici R12-R19 omoguuje dekadno slabljenje signala, tako da na izlazu A
moemo dobiti signal efektivne vrednosti 10 p,V ako na ulazu u ate
nuator imamo signal efektivne vrednosti 0,1 V.
Fina promena veliine izlaznog napona vri se potenciometrom
P2.
Atenuator je potpuno u livenom oklopu i podeljen je na onoliko
elija koliko ima dekada, ime je omogueno tano slabljenje u
odnosu 10 : 1 i pri visokim uestanostima.
Ispravljaki deo i napajanje
Za napajanje se koristi dvostrani ispravlja sa cevi EZ80. Posle
ispravljanja ovaj napon se filtrira kroz filtar R31, C25/26.
Elektrine karakteristike
Frekventno podruje: 100 kHz 300 kHz; 300 kHz 800 kHz;
0,8 MHz 2,8 MHz; 2,8 MHz 9,4 MHz; 9,4 MHz - 30 MHz
proireni opseg za meufrekvenciju od 400 kHz 510 kHz.
Tanost badarenja skale frekvencije: 3%.
Izlazni napon: 1 p.V 0,1 V u pet opsega i sa kontinualnom
promenom.
Promena izlaznog napona:
Na opsezima od 100 kHz do 10 MHz: 15%
Na opsegu 9,430 MHz: 20%
Izlazna impedansa:
23
10 ii na opsezima od 1 p.V 0,1 V

80 ii na opsegu od 0,1 V
Dubina unutranje modulacije: 30%
Frekvencija unutranje modulacije: 400 Hz
Ulazna impedansa spoljanje modulacije: vea od 5 kii.
Ulazni napon potreban za 30% spoljanje modulacije: oko 18 Vef.
Zraenje: neznatno na odstojanju od 1 m
Napajanje: 220V/50Hz, potronja 25 W
Konstruktivno izvoenje
Svi su delovi ugraeni u limenu kutiju. Na prednjoj ploi (si.
2.4) vidi se raspored pojedinih dugmadi. Koaksijalni kabl sa vetakom antenom fiksiran je u poklopcu kutije.
SI. 2.4
Primena signal-generatora
Upotrebljava se za ispitivanje visoko- i meufrekventnih kola
radio-aparata, za podeavanje svih kola i za merenje osetljivosti i
selektivnosti. U 4. glavi je detaljno opisan rad sa signal-generatorom prilikom podeavanja i kvalitativnog ispitivanja radio-aparata.
24
VJSOKOFREKVENTNl CEVNI VOLTMETAR CVV-1

Visokofrekventni cevni voltmetar CVV-1*) predvien je za
merenje visokofrekventnih napona, a isto tako pouzdano meri i
jednosmerne napone. irok frekventni opseg merenih napona ini
instrument vrlo pogodnim za merenje kako u tonfrekventnoj, tako
i u visokofrekventnoj tehnici. Pored ovoga instrument omoguava
i merenje otpora.
Osnovnu emu ureaja sainjava merni most, koji se sastoji
od jednog jednosmernog diferencijalnog pojaavaa. Po jednu granu
mosta sainjavaju triode (si. 2.5a), a u drugim dvema granama su
njihovi anodni otpornici. Jedna dijagonala mosta je prikljuena na
izvor za napajanje, a druga sadri indikatorski instrument.
Preklopnikom Sl'-Sl"', iji su svi segmenti na jednoj osovini,
odabere se merni opseg: sa S2'-S2"' odabere se vrsta rada: merenje
naizmeninog napona, jednosmernog, sa polaritetom + i prema
masi i merenje otpora.
Jednosmerni napon iz ispravljaa dovodi se na triode a takoe
i na razdelnik napona R13/R14 (si. 2.5b).
Sa ovog razdelnika jedan deo napona se preko potenciometra
P2 dovodi na drugi razdelnik R16/R20, sa ijeg se kraja uzima prednapon reetke druge triode. Sa pojedinih otpora ovog delitelja uzima
se izvestan pozitivan napon (u zavisnosti od opsega merenja) i dovodi
se na reetku prve triode. Ovaj napon se koristi za kompenzaciju
struje mirovanja diode. Izvod je vezan sa masom aparata.
indikatorski instrument se nalazi izmeu anoda i ima predotpor
P3 i R30 za regulaciju nominalne osetljivosti instrumenta. Njegov
polaritet moe da se menja, pa je mogue merenje pozitivnih i nega
tivnih naizmeninih napona. Pri merenju otpora dodaje se drugi
predotpor ovom instrumentu P4 i R29. Instrument se nalazi u dija
gonali mosta izmeu anode dve triode (ECC82) diferencijalnog poja
avaa.
Most je tako dimenzionisan da je pokazivanje praktino neza
visno od promena napona mree, starenja cevi, kao i menjanja cevi
u irokim granicama. Mostni spoj, iako vrlo osetljiv, praktino je
*) Proizvod Elektronske industrije, fabrike Pionir Beograd.
25
osiguran od preoptereenja, pa ne postoji vea opasnost od unitenja

instrumenta kada se pri najniem opsegu prikljui najvii napon
(pogotovu ako se to deava za kratko vreme). Upotrebom dve triode
postignuta je velika stabilnost nultog poloaja, poto promene na
pona napajanja podjednako utiu na obe cevi i ne unose veu nesimetriju u kolo.
Merenje jednosmernih napona. Kada nema spoljanjeg napona
most se uravnoteava sa Pl, anodni napon i naponi na reetkama obe
cevi su jednaki, pa su i take na anodama na koje je prikljuen ins
trument na jednakom potencijalu.
Kada se na reetku prve triode dovede merni jednosmerni napon
preko ulaznog razdelnika napona R1 /R7, promeni se potencijal
26
na njenoj reetki, menjaju se anodna struja i anodni napon. Ravno

tea je poremeena, pa instrument pokazuje odgovarajue skretanje.
Protok struje kroz instrument je u izvesnom odnosu srazmeran sa
mernim naponom.
Merenje naizmeninog napona. Merenje naizmeninog napona
vri se preko diode koja ispravlja taj napon u jednosmerni i dovodi
ga na ulaz voltmetra. Dalje se merenje vri na isti nain kao i u pret
hodnom sluaju. Dioda je smetena u sondi SVF-1 kojom se nepo
sredno prilazi mestu merenja. Time je izbegnut uticaj kapacitivnosti
mernih provodnika na viim frekvencijama. Sonda je spojena sa
ulazom oklopljenim vieilnim kablom. Struja mirovanja diode
kompenzuje se dovoenjem za svaki opseg na reetku prve triode
odgovarajueg napona, uzetog sa razdelnika napona R16/R20.
Merenje otpora. Merni otpornik prikljuuje se izmeu reetke
druge triode i mase. Izmeu dveju ovih taaka nalaze se ve baterija
i otpornik potrebni za merenje na odgovarajuem opsegu. Pri kratkospojenom ulazu (R = 0) kazaljka instrumenta nalazi se na 0, a pri
otvorenom ulazu (R= oo) kazaljka pokazuje puno skretanje. Na
ovaj se poloaj kazaljka dovodi pomeranjem potenciometra P4.
Pri prikljuivanju mernog otpora kazaljka pokazuje neki meupoloaj. Napon na reetki se menja, pa se menja i napon na anodi,
usled ega se ravnotea mosta kvari i kazaljka skree.
Jednosmerni napon:
01,5V, 03V, 010 V, 030 V,
0-100 V, 0-300 V, 0-1 000 V.
Naizmenini napon:
01,5 V, 03 V, 0-10 V, 030 V
0-100 V, 0-300 V.
Tanost pokazivanja na oba opsega: 5%.
Ulazni otpor: 10 MQ na jednosmernom i 4,5 MO sa 5 pF para
lelno na naizmeninom opsegu.
Frekventni opseg: 30 Hz250 MHz.
Merenje otpora: 1, 10, 100 kD, 1, 10, 100 i 1 000 Mfi.
Napajanje: 220 V, 50 Hz, potronja oko 20 W.
Za merenje otpora potrebna je baterija od 15 V.
Svi delovi su ugraeni u limenu kutiju sa rasporedom dugmadi
prema si. 2.6. Sonda sa oklopljenim kablom takoe je prikazana.
27
SI. 2.6
Primcna
Visokofrekventni cevm voltmetar CVV-1 slui za sva merenja
jednosmernih napona kod antifeding-regulacije, merenja padova
napona na otpornicima, sva merenja niskofrekventnih napona u
pojedinim stepenima aparata i u izlazu (kao autputmetar), za merenje napona negativne reakcije kod raznih frekventnih opsega (ovo
u zajednici sa jednim ton-generatorom), za sva visokofrekventna
merenja u pojedinim stepenima aparata (u zajednici sa signal-generatorom).
RC TON-GENERATOR MA 3604
Ton-generatori na RC principu daju sinusoidan izlazni napon.
Generator tipa MA 3604 (si. 2.7) radi na principu Vinovog mosta
i potpuno zadovoljava potrebe u servisnoj radionici.
28
C16
Principijelna ema
U elektrinom smislu imamo 3 podsklopa: Vinov most oscilator, izlazni pojaava sa atenuatorom i stabilisani izvor za na
pajanje.
Oscilator (si. 2.7) je sastavljen iz Vinovog mosta i trostepenog
pojaavaa. Vinov most, u povratnoj grani pojaavaa, svojom reak
tivnom granom R1/C9, R2/C10 deluje kao frekventno-selektivni
filtar u grani pozitivne povratne sprege i odreuje frekvenciju oscilatora. Pomou C9 i CIO kontinualno se menja frekvencija dotinog
opsega, a opsege odreuju parovi otpornika R1-R2. Sa Tri i Tr2
postie se potrebno pojaanje i fazni pomeraj od 360, a tranzistor
Tr3 je odvojni stepen i slui za prilagoavanje niske impedanse izlaz
nom pojaavau.
Na Tri nastaje napon Uk od oscilatora sa taaka ab mosta
zbog razlika napona U2 i Ur do koje dolazi usled razliite deobe
napona U1 na reaktivnoj grani R1/C9R2/C10 i na omskoj grani
Rn/R. Deoba napona na reaktivnoj grani ima znaaj frekvencije i
fazne zavisnosti, te se oscilacije mogu odrati samo na onoj frekven
ciji kod koje su, zbog takve deobe, u fazi naponi U1 i U2. Napon U2
je kod te frekvencije najmanje priguen i dobija maksimalnu vrednost
od Ul/3. Kako faktor pojaanja pojaavaa iznosi 3, ispunjen je
uslov za opstanak oscilacije. Sve ostale frekvencije, kod kojih su
drugaiji naponski i fazni uslovi, priguuju se. Amplituda izlaznog
napona U1 iz oscilatora odrava se konstantnom sijalicom R u
omskoj grani mosta.
29
Sa R12/C13 stabilizuje se pojaava na viim frekvencijama.

Izlaz oscilatorskog pojaavaa preko Cl8 ide na potenciometar
R23 kojim se kontinualno regulie izlazni napon RC generatora.
Izlazni pojaava (si. 2.8) sastavljen je iz Tr4 do Tr6, pri emu
je Tr4 pogonski stepen za Tr5/Tr6 koji rade kao izlazni komplemen
tarni stepen u klasi B. Sa nekoliko RC elemenata u povratnoj sprezi
proiruje se frekventni opseg i smanjuje izoblienje izlaznog pojaa
vaa.
Stepenasti atenuator (oslabljivao) je vezan preko C21 za izlazni
pojaava i na njemu se javlja maksimalni napon od 2 V efektivno.
Izlazni otpor atenuatora iznosi 600 2 i konstantan je. Atenuator
ima sledee stepene priguenja: xl, x0,l, x0,01, x0,001. Krajnji
desni poloaj preklopnika atenuatora dovodi izlazni signal od 5 Vef
na niskoomnu izlaznu prikljunicu.
Izvor za napajanje sastoji se iz mrenog transformatora, mostnog ispravljaa i tranzistora T7 sa cener-diodama Dl i D2 za stabili
zaciju napona kojim se napaja RC most.
Frekvencija podruja .............................................. 20200 Hz
200-2000 Hz
2-20 kHz
20-200 kHz
Tanost badarenja frekvencije.............................. bolja od3%
Izlazni napon.......................................................... 5 Vef 5%
Izlazna impedansa atenuatora ................................ 600 2
Atenuator ............................................ x 1, x0,l, x0,01, x 0,001
Impedansa niskoomnog izlaza ............................... 50 2
Kontinualna regulacija izlaznog napona................ 1 : 10
Prikljuak na mreu .................................................. 220 V, 50 Hz
Potronja................................................................. 7 VA
Aparat je ugraen u limenu kutiju (si. 2.9). Na prednjoj ploi
oznaene su sledee komande:
1 biranje podruja; 2, 3 kontinualno podeavanje frek
vencije; 4 kontinualno podeavanje izlaznog napona; 5 indi
kator rada; 6 mreni prekida; 7 atenuator; 8 izlazna prikljunica; 9 pomone noice.
30
31
SI. 2.8
OS
55
32
Primena
Ton-generator se upotrebljava za ispitivanje pojaavaa, sni
manje frekventne karakteristike pojaavaa ili izlaznog stepena kod
radio-aparata. Ton-generator se upotrebljava i za ispitivanje zvunika
radi odreivanja frekventne karakteristike, iznalaenja rezonantnih
frekvencija kako na zvunicima tako i na samim kutijama sa ugra
enim zvunicima. Najzad, ton-generatorom se mogu modulisati
i visokofrekventni signal-generatori, to je potrebno pri kvalitativ
nom ispitivanju radio-aparata.
RCL MOST MA 4302
Mostom tipa MA 4302*) mogu se meriti vrednosti otpora, induktiviteta i kapaciteta.
Principijelna ema i nain rada (si. 2.10 i 2.11)
Most se napaja naizmeninim naponom od 1,5 V (frekvencije
1 kHz ili 10 kHz) koji daje posebni oscilator sa jednim operacionim
pojaavaem tipa 741. Pojaava se napaja iz stabilisanog ispravljaa
sa integrisanim kolom MC 1468 G.
a
*) Proizvod preduzea Iskra Kranj.

33
<s
35
34
RLC-most MA h302
iiga
Radi breg i jednostavnijeg raerenja postupak za uravnoteenje

mosta podeljen je na grubo i fino traenje. Grubo traenje se vri
pri linearnoj karakteristici (LOW) mernog pojaavaa, bez ikakvog
podeavanja osetljivosti. Za fino traenje (faktor podruja) karakte
ristika pojaavaa je eksponencijalna (HIGH). Specijalan spoj indikatorskog dela (idealna dioda) omoguava u blizini prave vrednosti veliku osetljivost indikatora, dok je izvan ravnotenog poloaja
pojaanje tako podeeno da kazaljka nikad ne prelazi preko punog
otklona.
Frekvencija od 1 kHz koristi se za merenje otpora, kapaciteta
i induktiviteta boljeg kvaliteta, a zavojnice loijeg kvaliteta mere se
frekvencijom od 10 kHz. Uravnoteenost mosta pokazuje nulti indi
kator instrument sa kazaljkom. Prilikom grubog traenja ravno
tee mosta, preklopnik S4 (Sensitivity) prebacuje se u poloaj LOW.
Tada je most tako prespojen da se nepoznati otpornik Rx vezuje na
red sa slogom normalnih otpornika Rn (si. 2.10a). Zbog dekadnog
stepenovanja normalnih otpornika, Rx na pravilnom podruju (polo
aju preklopnika S2) mora imati neku vrednost izmeu 1/10 i 1/1
vrednosti Rn. Poto je sa S2 naeno pravo podruje, prelazi se na fino
podeavanje mosta prebacivanjem preklopnika S4 (Sensitivity) na
HIGH. Pri tome se most vraa u osnovni spoj (si. 2.10b). Na taj se
nain postie velika osetljivost indikacije oko ravnotenog poloaja i
tano se moe oitati merena vrednost. Kompletna ema mosta data
je na si. 2.11.
Raspored komandi na prednjoj ploi (si. 2.12)
Pored rednog broja na si. 2.12 date su u zagradi i oznake ovih
delova na emi sa si. 2.11:
1 prikljune stezaljke za merni objekat (Rx, Lx, Cx),
2 mreni prekida (SI)
3 signalno svetio ukljuivanja (D2)
4 preklopnik za biranje merne frekvencije 1 kHz, 10 kHz (S5)
5 preklopnik za merenje merne osetljivosti (S4),
6 preklopnik za izbor vrste merenja Rx, Lx, Cx (S3),
7 preklopnik za podruja (S2),
8 indikator, instrument sa kazaljkom (I),
9 skala sa faktorom multiplikacije (R38),
10 potenciometar (R28, 29) za korekciju gubitaka u mernoj
zavojnici,
3*
35
11 potenciometar (R25, 30) za korekciju gubitaka u mernom

kondenzatoru,
12 pomone noice za iskoenje instrumenta,
13 prikljunice za uzemljenje mosta.
Merenje sa mostom
Grubo podeavanje mosta za sva 3 merenja vri se na sledei
nain:
prikljuiti merni objekat na (1),
preklopnik (6) postaviti za odgovarajuu vrstu merenja,
preklopnik za mernu frekvenciju (4) postaviti na 1 kHz, a
pri merenju L na 10 kHz,
preklopnik SENSITIVITY (5) postaviti na LOW,
okretanjem preklopnika za podruje (7) podesiti otklon
kazaljke instrumenta (8) na crveno podruje.
Merenje otpora
Izvriti grubo podeavanje. Okretanjem dugmeta sa skalom
(9) nai najmanji otkion instrumenta. Vrednost mernog otpornika
je jednaka proitanoj vrednosti na skali 9 i umnoku vrednosti pod
ruja koje pokazuje preklopnik (7).
36
Merenje kapaciteta
Do kraja ulevo okrenuti oba dugmeta potenciometra (11) i
izvriti sve radnje grubog podeavanja. Okretanjem dugmeta (9)
nai najmanji otklon kazaljke instrumenta. Ako merni kondenzator
ima malo gubitaka, minimum e biti otar. U protivnom, naizmeninim okretanjem velikog dugmeta (11) i dugmeta (9), a zatim i
malog dugmeta (11) i (9) kompenzovati gubitke da bi se dobio mini
mum otklona instrumenta.
Vrednost mernog kondenzatora jednaka je umnoku vrednosti
podruja sa preklopnika (7) i proitanoj vrednosti sa skale (9).
Merenje induktiviteta
Do kraja udesno okrenuti oba dugmeta potenciometra (10) i
izvriti sve radnje grubog podeavanja. Ako preklopnik (7) poka
zuje prvo podruje (10 xH), preklopnik (4) prebaciti na 1 kHz. Okre
tanjem dugmeta (9) nai najmanji otklon na instrumentu. Ako je
induktivitet sa malo gubitaka, minimum e biti otar. U protivnom
naizmeninim okretanjem velikog dugmeta (10) i dugmeta (9),
a zatim malog dugmeta (10) i (9) nai najmanji otklon instrumenta.
1 kHz i 10 kHz
Merna frekvencija ....................................
Merni opseg, za otpore podeljen u
0,1 2 do 10 Mil
8 podruja .................................................
Merni opseg za kapacitete, podeljen u
10 pF do 1000 [jlF
8 podruja .................................................
Merni opseg za induktivitete, podeljen
10jiH do 100 H
u 7 podruja...............................................
Greke merenja:
10 2 do 1 M2 1,5%
otpora ........................................................
do 10 2 i iznad 1 M2 3%
kapaciteta
induktiviteta
6 VA
Potronja
37
Instrument je ugraen u standardnu limenu kutiju sa noicama
za izdizanje prednje ploe (prikazana na si. 2.12).
ISPITIVA TRANZISTORA MA 4600
Ureaj tipa MA 4600*) predvien je za ispitivanje PNP i NPN
tranzistora male snage do 100 mW. Strujno pojaanje i kolektorska
struja Ico mere se u spoju sa uzemljenim emitorom. Koristan je u
servisu i svuda gde je potrebna piovera ispravnosti tranzistora i
kontrolisanje njegovih osnovnih parametara.
Napajanje iz baterije omoguuje da MA 4600 spada u pokretne
ureaje za servisiranje.
ema ureaja izvedena je tako da ne moe doi do termikog
preoptereenja tranzistora koji se ispituje. Merni napon na kolek
toru je 2 V, to je dovoljno daleko iznad napona kolena (koji iznosi
oko 0,3 V). Struja kolektora je 0,3 do 1,5 mA.
S obzirom na PNP ili NPN tip tranzistora, na njegove elektrode
treba dovesti pravilno polarizovane napone. To inimo automatski
preklopnikom S2 (si. 2.13) kad ga prilikom merenja stavljamo u
odgovarajui poloaj. Istovremeno tim preklopnikom se menjaju
i prikljuci za instrument.
Podeavanje mernog napona
Srednji poloaj UB preklopnika S2 slui za badarenje mernog
napona kolektora na 2 V, ime je istovremeno badarena i merna
struja baze na 10 jlA. To se postie okretanjem dugmeta UB (R11)
da kazaljka instrumenta doe tano do crvene crte sa oznakom
BAT u sredini gornje skale. Ovo je ujedno i kontrola ispravnosti
baterije. Ako okretanjem dugmeta UB kazaljka ne dolazi do crvene
crte, baterija je slaba i treba je zameniti. Pojednostavljenu emu ispiti
vaa tranzistora kod pomenutog preklopnika PNP/NPN, odnosno
badarenja mernog napona pokazuje si. 2.14a.
*) Proizvod Iskra Kranj.
38
39
Kontrola tranzistora na ispravnost

Na poloaju K preklopnika S2 u strujno kolo instrumenta
ukljuuje se zatitni otpornik R7 koji, u sluaju defekta tranzistora
(spoja EC), ograniava struju kroz instrument. Pojednostavljena
ema kontrole na ispravnost data je na si. 2.14b.
Merenje strujnog pojaanja B
Preklopnik S2 dolazi u poloaj M (si. 2.13). Bazu tranzistora
koji se ispituje napajamo preko R3 konstantnom strujom od 10 zA.
U strujno kolo kolektora ukljuen je instrument. Merno podruje
instrumenta je 750 pA, a unutranja otpornost oko 64 i. Zbog po
etne struje baze od 10 zA u kolu kolektora pojavljuje se neka poet
na struja koja se kompenzuje pomou potenciometra R9, tako da
kazaljka instrumenta ostane na nuli.
Pritiskom dirke beta 75, otporniku R3 vezuje se paralelno

otpornik R4 i time se poveava struja baze za daljih 10 zA. Zbog
kompenzirane poetne struje kolektora, instrument e tada pokazati
samo poveanu struju kolektora. Za pun otklon instrumenta pot
rebno je 750 [zA. Uz poveanje bazne struje za 10 [zA, poveanje
kolektorske struje za 750 zA znailo bi faktor strujnog pojaanja 75.
40
Zato jedna od dve skale ima 75 podeljaka, pa je stoga mogue direk

tno oitavanje faktora strujnog pojaanja.
Pojednostavljenu emu merenja beta 75 prikazuje si. 2.14e.
Pri merenju strujnog pojaanja do 150 treba pritisnuti dirku
beta 150, ime se otporniku R3 vezuje paralelno otpornik R4 i
time poveava bazna struja za 10 p.A. Istovremeno se, paralelno
instrumentu i Rl, vezuje jo i otpornik R2, kojim se poveava merni
opseg instrumenta sa 75 na 150 xA a to je pokazano na skali koja
ima 150 podeljaka, pa se na njoj moe odmah oitavati faktor po
jaanja.
Merenje struje kolektora Ico (pri neprikljuenoj bazi)
Postavljenu emu vidimo na si. 2.14d. Pritiskom dirke Ico
prekida se (u odnosu na situaciju na si. 2.14c) prikljuak baze i veza
za kompenzaciju poetne kolektorske struje. Merni instrument moe
tako da meri struju kolektora do 75 p,A. Kako je za pun otklon ins
trumenta potrebno upravo 750 j.A, a donja skala ima 75 podeljaka,
oitava se struja kolektora na donjoj skali i rezultat se mnoi sa
10 p.A.
Ako treba izmeriti struju kolektora do 1500 p.A, treba istovre
meno sa dirkom lco pritisnuti dirku beta 150. Njome se u tom
sluaju proiruje merni opseg instrumenta na dvostruku vrednost,
a struja kolektora se tada oitava na gornjoj skali, pa se rezultat
opet mnoi sa 10. Meutim, retko e doi u obzir to merenje, jer
su vrednosti Tco iznad 500 jj.A veoma retke (tranzistori su tada
neispravni).
Priprema za merenje (si. 2.15)
Preklopnik za vrstu rada S2 staviti u poloaj UB, a instrument
ukljuiti prekidaem SI. Ukoliko je baterija ispravna, kazaljka instru
menta skrenue priblino do sredine skale. Potenciometrom Rll
badarimo kazaljku na crvenu crtu.
Tok ispitivanja tranzistora Prikljuke tranzistora stavimo
u odgovarajue bananske prikljunice dok je preklopnik PNP/NPN
jo u poloaju UB. Levo i desno od tog poloaja nalaze se po dva
merna poloaja K i M (kontrola i merenje) levo za tranzistore
tipa NPN, a desno za tip PNP. Na ovo moramo naroito paziti,
jer pogrean poloaj preklopnika u odnosu na tip tranzistora moe
da uniti tranzistor. Okretanjem preklopnika PNP/NPN u poloaj
41
SI. 2.15
K (prema tipu tranzistora) ustanovimo da li je tranzistor uopte

ispravan. Defektan, odnosno probijen tranzistor mogao bi da oteti
instrument. Mali otklon kazaljke pokazuje da se tranzistor moe
meriti, a otklon preko polovine skale da je tranzistor defektan
(nije sposoban za merenje).
Ako je tranzistor ispravan, prebacimo preklopnik u poloaj
M, a potenciometrom KOMPENZ dovodimo kazaljku instru
menta na nulu. Pritiskom dirke beta 150 nalazimo strujno poja
anje. Ukoliko je otklon instrumenta manji od polovine skale, ovu
dirku otpustimo i pritisnemo dirku beta 75. Faktor pojaanja tran
zistora oitavamo sa odgovarajue skale. Rezultat merenja proveravamo na taj nain to utvrujemo da li kazaljka pri otputenoj
dirki ne ide na nulu.
Da bismo izmerili struju kolektora Ico, podesimo (pri polo
aju M preklopnika) potenciometrom KOMPENZ kazaljku
42
na nulu, a zatim pritisnemo dirku lco- Rezultat se oitava na do

njoj skali i mnoi sa 10. Tako merimo struju kolektora do 750 g.A, to
obino zadovoljava. Pri merenju ove struje do 1500 zA treba, pored
dirke Ico, pritisnuti i dirku beta 150, a rezultat se oitava na gor
njoj skali i mnoi sa 10.
Merni tip tranzistora: PNP ili NPN
Snaga disipacije tranzistora: 100 mW max
Merna podruja:
-- strujno pojaanje beta 0. .75 0. . .150
struja kolektora Ico 0. . .750 0. . .1500 u.A
struja baze 10 uA
Tanost merenja beta: =150
Merni napon na kolektoru: 2 V
Napon baterije za napajanje: 4,5 V'
Potronja struje posle ukljuivanja: 20 mA.
Ureaj je ugraen u limenu kutiju ija je prednja strana prika
zana na si. 2.15. Oznake pojedinih prikljuaka i dugmeta odgovaraju
oznakama na emi (si. 2.13).
Sa zadnje strane kutije nalazi se poklopac privren pomou
dva zavrtnja. Po skidanju poklopca baterija se stavlja u ureaj. Pritezanjem oba zavrtnja fiksiraju se baterija i poklopac.
SERVISNI OSCILOSKOP SOG-2
Servisni osciloskop SOG-2*) projektovan je za iroku primenu,
a naroito za kontrolu i odravanje TV ureaja i radio-aparata, od
nosno za njihovo podeavanje. Sa uspehom se primenjuje u servisnim
radionicama, industriji, laboratorijama i kolskoj nastavi. Servisni
osciloskop ima veliku osetljivost, irok propusni opseg, mogunost
kalibracije, posebno izvedeni horizontalni pojaava, raznovrsnu
mogunost sinhronizacije, fazno pomeranje modulacije zraka, to
ga sve ini iroko upotrebljivim u namenjene svrhe.
*) Proizvod Ei Ni.
43
1. Elektronske cevi:
11 komada. Katodna cev 5 UP-1

(13 cm) 1 x EC92; 1 x ECF80;
1 x 12 BH-7; 1 x ECC91; 3 x ECC82
I x EC90; 1 x V-2; 1 x EZ8I ;
2. Vertikalni pojaava
Osetljivost .......................... 30mV/cm (pp)
Frekventni opseg
(1,5 dB) ............................ 10 Hz 3 MHz
Frekventni opseg
(1,5 dB - 3 dB) ................. 3 MHz - 5 MHz
Atenuator ............................x 1, x 10, x 100;
sa kontinualnom regulacijom u sva
kom opsegu i potrebnom kompen
zacijom.
Vreme uspona .................... oko 0,08 p.s
Ulazna impedansa .... oko 3 MQ
3. Vremenska baza
Uestanost baze
5 Hz 500 kHz u pet podopsega

sa kontinualnom regulacijom u sva
kom opsegu. Radi lakeg rada i primene u TV tehnici posebno su pode
ene i izvedene vremenske veze sa
uestanou linije (fh), odnosno slike
(fv)
4. Horizontalni pojaava
Osetljivost .......................... 0,5 V/cm
Frekventni opseg
(1 dB)................................ 5 Hz - 200 kHz
Frekventni opseg
(3 dB)................................ 5 Hz - 500 kHz
Ulazna impedansa .. . .oko 30 MQ
Atenuator ............................sa kontinualnomregulacijom
Sinhronizacija .................... spoljna, unutranja i suestanou
mree
44
5. Napajanje
Mreni napon ..................... 220 V, 50 Hz

Varijacije mrenog
napona ................................ 10%
Potronja .............................oko 70 W
Raspored dugmadi na prednjoj ploi vidi se iz si. 2.16.
SI. 2.16
FREKVENTNO MODULISAN SIGNAL-GENERATOR

PHILIPS GN 2890
Za podeavanje FM del prijemnika koji ima ultrakratkotalasno
podruje predvien je ovaj signal-generator. Sem toga, poveanjem
frekventnog koraka ovaj instrument moe da se upotrebi i kao vobler, pomou kojeg se na ekranu oscilografa mogu dobiti propusne
krive MF stepena i S krive racio-detektora.
45
Frekventni opseg: 85130 MHz i 10,211,2 MHz
Tanost frekvencije: za prvi opseg 0,01% za drugi 1%
Frekventna stabilnost: za prvi opseg 0,01%, za drugi 0,5%
VF izlazni napon: 1 p.V do 100 mV, u skokovima, sa razlikom
4 db.
Izlaz asimetrian 75 2. Za simetrian izlaz 300 2 predvien je
poseban transformator za simetrisanje.
Modulacija:
1) FM spoljna, frekventni korak 075 kHz,' AM spoljna
do 50%.
2) FM unutranja, frekventni korak 075 kHz, modulaciona
frekvencija 400 Hz.
3) FM unutranja, frekventni korak 0250 kHz, modula
ciona frekvencija 50 Hz, AM kao pod 1).
4) FM kao pod 3, AM unutranja, 400 Hz, 50%.
Potreban napon za spoljnu FM 07 V, za spoljnu AM 011 V.
Ugraeni instrument omoguava badarenje VF izlaznog na
pona i kontrolu frekventnog koraka.
Napajanje: iz mree naizmeninog napona 110245 V, pot
ronje oko 55 W.
Upotrebljene cevi: 2 kom. 5713, 3 kom. EF80, po 1 kom. 85
A2, EC80, EL81, EZ80, 4 kom. OA81.
ODVOJNI REGULACIONI TRANSFORMATOR ORT-5
Odvojni regulacioni transformator ORT-5 prvenstveno je namenjen za ispitivanje radio i televizijskih prijemnika kod kojih je jedan
pol mrenog napona prikljuen na asiju. Moe se vrlo dobro upotrebiti i za ispitivanje drugih ureaja do 400 VA, 2 A max kada
njime treba odvojiti mreni napon od ureaja.
Kako se izlazni napon moe menjati od 0 do 250 V, to se ovaj
transformator moe upotrebiti za napajanje sa 110 V ili 150 V naiz
meninog napona.
Ako napon mree varira, izlazni napon ovog transformatora
mogue je regulisati odravajui ga na potrebnom nivou uprkos
varijacijama napona mree. Time je omogueno ispitivanje ureaja
pri normalnom naponu napajanja.
Izgled ORT-5 prikazan je na si. 2.17. Izlazni napon pokazuje
voltmetar, a struju ampermetar, iji se opseg moe preklopnikom
prikljuiti na 0,5 ili 2 A.
46
Dimenzije ORT-5 su sledee: irina 212 mm, visina 260 mm,

dubina 210 mm, masa oko 11,5 kg. Prikljuak na mreu je uko-utikaem.
Osigurai su smeteni sa zadnje strane kutije. Elektrino pove
zivanje prikazano je na si. 2.18.
2A
SI. 2.18
47
STAB1LIZOVANI IZVOR NAPAJANJA PS-3005

Izvor napajanja PS-3005 je ispravlja tipa KN/OS (konstantni
napon/ograniena struja). On koristi snani silicijumski tranzistor
kao serijski regulator. Ograniavaem struje i velikom pouzdanou
ovaj izvor je namenjen laboratorijama, servisima, razvojnim odeljenjima, proizvodnim i ispitnim sektorima.
Izlazni napon moe se podeavati u opsegu od 0 V do 30 V, dok
je maksimalna izlazna struja 0,5 A.
Tzvor ima elektronsko kolo zatite od strujnog preoptereenja,
Ovo kolo u sluaju preoptereenja ili kratkog spoja na izlazu potpuno
titi elemente izvora PS-3005 od oteenja. Naroitu pogodnost pred
stavlja to to se pomou kola za zatitu mogu birati etiri razliite
vrednosti struje ogranienja.
Poto su izlazni prikljuci izolovani od asije, nekoliko izvora
PS-3005 mogu da se veu na red, dajui rezultantni izlazni napon
koji je zbir izlaznih napona svakog izvora.
Usled postojanja strujnog ogranienja, dva izvora PS-3005 mogu
da se veu paralelno, dajui maksimalnu izlaznu struju od 1 A.
Tehnike karakteristike
Opseg rada
Regulacija izlaznog napona: 030 V kontinualno
Maksimalna struja opte
reenja:
0,5 A
Struja ogranienja:
25 mA, 50 mA, 100 mA, 600 mA
Opsezi mernog instrumenta: 10 V, 30 V, 1 A, 100 mA, 30 mA
Tanost merenja:
napona 3%
struje 5%
Stabilnost u zavisnosti od bolja od 0,3% ili 15mV
promene mrenog napona uzimajui veu vrednost
od 180-240 V:
Stabilnost u zavisnosti od
bolja od 0,2% ili 20 mV
promene optereenja od
uzimajui veu vrednost
0-0,5 A:
Brujanje i um:
manje od 200 [i.V
Izlazna impedansa:
manje od 0,2 ii
Izlazni prikljuci:
izolovani od mase
48
Napajanje
Mreni napon:
Varijacije:
Potronja:
220 V/110V 50 Hz
+ 10% 20%
55 W
Principijelna ema
Sa namotaja S2 dobija se struja ispravljaa koja se ispravlja u

diodama D2/D3. Referentni pozitivni i negativni napon dobija se
ispravljanjem napona sa namotaja SI i S4 koji se stabilizuju cener-diodama D5 i D6.
Pozitivni referentni izvor ( + 10 V) obezbeuje konstantnu
kolektorsku struju tranzistora T3. a negativni referentni izvor (6 V)
polarizuje bazu tranzistora T4.
Redni regulator je izveden sa jednim tranzistorom snage TI.
Tranzistor TI se pobuuje tranzistorom T2 koji obezbeuje potrebnu
struju baze za TI. Baza tranzistora T2 se vezuje na kolektor tran
zistora T3.
Tranzistori T3 i T4 u diferencijalnom spoju sainjavaju poja
avao greke. Diferencijalna veza obezbeuje bolju temperaturnu
stabilizaciju. Baza tranzistora T4 se spaja na negativnu inu (nega
tivna izlazna prikljunica), dok je baza tranzistora T3 vezana na
otporni delitelj R21, R6, R22. Jedan kraj delitelja je, preko potenciometra R21, vezan na pozitivnu prikljunicu, a drugi kraj preko R6
i trimer-potenciometra R22 na negativni kraj referentnog izvora.
Pojaava greke preko delitelja napona meri izlazni napon. Potenciometar R21 slui za regulaciju izlaznog napona.
Kondenzator C3, vezan izmeu baze i kolektora tranzistora T3,
spreava visokofrekventne oscilacije. Kondenzator C4 obezbeuje
niskoomsku naizmeninu putanju paralelno potenciometru R21 i
popravlja stabilizacioni efekt.
Dioda D7 titi komponente izvora od inverznog spoljanjeg
napona.
Da bi se razumeo rad stabilisanog izvora, pretpostaviemo da
izlazni napon tei da poraste. Kad raste potencijal pozitivne ine
(+), jednovremeno raste i potencijal baze tranzistora T3. Po
javljuje se razlika potencijala izmeu baza tranzistora T3 i T4 koja se,
pojaana, uzima sa kolektora tranzistora T3. Pojaani signal se po
javljuje kao pad potencijala na bazi tranzistora T2. Ovaj pad poten
cijala se prenosi preko tranzistora T2 na bazu tranzistora TI. Ovim
A
0(i.t'.ka fudio-aparai.
49
50
SI. 2.19
sc smanjuje razlika potencijala izmeu baze i emitora tranzistora TI,

pa ovaj tranzistor manje provodi. Usle toga raste otpornost spoja
emitor kolektor, a time i pad napona preko tranzistora TI. Izlazni
napon tei da padne, pa se kompenzuje porast izlaznog napona.
Strujno ogranienje
Kolo za strujno ogranienje je izvedeno sa jednim tranzistorom
T5 i mernim otpornikom vezanim u negativnoj ini. Struja optere
enja stvara pad napona na mernom otporniku (RIO, R11, R12, R13)
i upravlja tranzistorom T5.
U normalnom radnom reimu tranzistor T5 je zatvoren (neprovodan). Pri optereenju ili kratkom spoju, T5 se otvara (postaje
provodan), entira pojaava greke i time spaja kolektor tranzis
tora T3 i bazu T2 na negativnu inu. Izlazni napon pada, a struja
ostaje konstantna. Trimer-potenciometar R23 slui za podeavanje
praga otvaranja tranzistora T5.
Izvor napajanja je ugraen u standardnu limenu kutiju (si. 2.20).
Na prednjoj ploi nalaze se sledee komande:
SI 2 20
4
51
VOLTAGE ADJUST, METER RANGE, CURRENT LIMIT,

kao i mreni prekida sa indikatorskom lampicom i izlazne prikljunice.
Na zadnjoj ploi izvora nalaze se mreni utika, osigura i preklopr.ik 230/115 V.
Izlazni napon se kontinualno menja potenciometrom VOLTAGE
ADJUST u granicama 030 V. Napon raste okretanjem potenciometra udesno, a opada okretanjem potenciometra ulevo.
Preklopnikom METER RANGE ukljuujemo u kolo instru
menta vie preciznih otpornika i time pokrivamo dva naponska i
tri strujna merna podruja. Naponska podruja su za 10 V i 30 V,
a strujna su 1 A, 100 mA i 30 mA.
Preklopnikom CURRENT LIMIT odaberu se 4 opsega struje
ogranienja: 25 mA, 50 mA, 100 mA i 600 mA. Kad struja ograni
enja pree naznaenu vrednost postavljenu preklopnikom, onda
izlazni napon opada a struja ostaje na postavljenoj vrednosti. Pri
kratkom spoju struja ostaje na napred izabranoj vrednosti, a izlazni
napon pada na nulu.
52
Glava 3.
SISTEMATSKO PRONALAENJE I OTKLANJANJE
GREAKA NA TRANZISTORSKIM RADIO APARATIMA
O GREKAMA UOPTE
Pronalaenje greaka na radio-aparatima poiva na dobrom poz
navanju teoretskih problema i praktinom iskustvu. Da ne bismo
gubili u vremenu ovom poslu treba prii sistematski. im smo utvrdili
uzrok neke greke, zavreno je 75% posla, jer nain otklanjanja greke
je mnogo laki i prostiji od postavljanja dijagnoze.
Veinu elektrinih greaka moemo ustanoviti samo instru
mentima, i to proverom napona, struje ili otpornosti na odreenim
mestima u aparatu. Iz naene vrednosti moe se izvesti zakljuak o
vrsti i uzroku greke. Ako imamo pri ruci i principijelnu emu apa
rata, posao je znatno olakan i ubrzan. Ako pak eme nema, moramo
proceniti, a za to je potrebno teoretsko znanje i iskustvo, da li je
naena vrednost normalna ili ne, i odakle to potie. Uzrok meha
nike greke lake se ustanovi, poto su obino u pitanju razni meha
nizmi, ali je i tu potrebno praktino iskustvo.
VRSTE GREAKA
Kako mehanike tako i elektrine greke moemo, uglavnom,
podeliti na sledee grupe:
1)
Fabrike greke su veoma retke, a odnose se uglavnom na
mesta hladnog lemljenja.
U ovu grupu dolaze i greke usled promene kvaliteta pojedinih
delova koji su u fabrici bili ispravni, a potom popustili posle izvesnog
vremena rada. Napominjemo da je ovakvih fabrikih greaka malo.
53
jer se svi delovi pre ugradnje detaljno ispituju, a aparat prolazi i za

vreme i posle montae kroz itav niz kontrolnih mesta.
2) Greke koje nastaju normalnom potronjom materijala. Ove
greke se javljaju obino kod starijih aparata ili aparata koji su stalno
u upotrebi. Pri tome najpre oslabe baterije, zatim se oteuju delovi
koji su izloeni mehanikim naprezanjima (pogoni skala, kontakti
na potenciometrima, na promenljivim kondenzatorima, talasnim
preklopnicima itd.). U ovu grupu ubrajamo i greke usled korodiranja
kontakta nosaa baterije od izlivanja elektrolita, zatim usled pregorevanja jae optereenih otpornika, probijanja kondenzatora ili razdeavanja pojedinih kola.
3) Greke koje treba traiti van aparata. esto razne greke,
bilo usled smetnji koje izazivaju razni elektrini aparati u zgradi,
bilo usled interferencije vie stanica mogu kod laika da izazovu
utisak o defektnom aparatu. Naroito danas, pri velikoj osetljivosti
veine aparata, u velikim gradovima mogu lokalne smetnje da budu
veoma jake i da ponekad potpuno onemogue prijem stranih sta
nica. Ovde je jedini lek blokiranje svih ureaja koji takve smetnje
izazivaju, o emu postoje i zakonski propisi.
O svim tim grekama bie u kasnijem izlaganju detaljno govora.
TA TREBA IMATI U VIDU PRI PRONALAENJU
GREKE
1) Najpre moramo utvrditi i proveriti da li je zaista u pitanju
greka, bilo ona koju pretpostavlja sopstvenik aparata, bilo ona koju
pretpostavljamo na osnovu vizuelnog pregleda.
2) Svaku greku emo lokalizovati prema uputstvima koja
dajemo u daljem izlaganju. Ovo je potrebno stoga to se nekada
jedna greka sastoji od itavog niza pojedinih greaka. Da pri tom
ne bismo preli u drugu krajnost, ne treba praviti razne pretpostavke
bez prethodnih merenja, to je posebno vano za nedovoljno iskusne
tehniare. Jedino sistematska merenja dovode do pravog cilja.
3) Pogreno je vaenje pojedinih delova, otpornika, kondenza
tora itd. iz aparata radi njihovog ispitivanja. Aparat treba ostaviti
u celini i ispitivati ga na nain kako je ovde izneto. Naravno, i dalje
je vano logiko rasuivanje pri donoenju zakljuaka. U sumnjivim
sluajevima ne smemo se osloniti na upisane vrednosti kod kritinih
otpornika, kondenzatora itd., ve i te vrednosti obavezno prokontrolisati merenjem.
54
PODELA TRANZISTORSKIH RADIO-APARATA

Prema namcni tranzistorski aparati mogu se podeliti u sledec
grupe:
mali depni prijemnici sa 12 talasna podruja, napajani
iz baterija;
vei depni, ili prenosili prijemnici, sa 13 talasna podruja,
napajani iz baterija ili mree;
prenosni putniki prijemnici sa vie talasnih opsega, iz
lazne snage do 1 W, esto kombinovani sa kasetofonom, napajani
iz baterija ili mree;
stoni modeli prijemnika (odgovaraju nekadanjim cevnim
aparatima), ugraeni u kutije savremenog dizajna, napajani iz mree;
ponekada je NF deo izveden dvokanalno radi reprodukcije stereo-ploa;
stoni modeli stereo-prijemnika sa dvokanalnim NF stepenima veih izlaznih snaga (do 10 i vie W), napajani iz mree, sa
odvojenim zvunim kutijamaboksovima;
specijalni Hi-Fi stereo-ureaji vrhunske klase sa izlaznim
snagama 2 x 40 i vie vati, velikim komforom rukovanja, sa telekomandom i optikom (displej) indikacijom frekvencije;
kombinovani Hi-Fi ureaji sa kasetofonom i gramofonom
u muziki centar;
auto-prijemnici za ugradnju u kola, napajani iz auto-akumulatora; skuplji modeli imaju ugraene kasetofone, ili su predvieni
za stereo prijem. Velika panja posveena je komforu rukovanja,
stanice se biraju dirkama, a kod najskupljih modela prijemnik sam
trai stanice bilo motornim pogonom ili elektronskim putem.
Nain otkrivanja i otklanjanja greaka bie pokazan prvo kod
manjih, a zatim kod veih i komplikovanijih aparata.
Da bismo ove prijemnike to lake i bre popravili, potrebno
je da se detaljnije upoznamo sa poluprovodnicima i integrisanim
kolima, koji se sve vie ugrauju i u elektronske ureaje iroke po
tronje.
BITNA RAZLIKA IZMEU TRANZISTORA 1 CEV1
Dok su kod cevi anoda, reetka i katoda jedna od druge izolovane kada ne tee anodna struja, dotle su kod tranzistora, zbog nje
gove konstrukcije, elektrode: baza-emitor i kolektor, stalno u nekom
slabijem ili jaem spoju. Zbog toga je kod tranzistora u odnosu na
cevi sasvim drukiji odnos napona na pojedinim elektrodama ako
55
se na jednoj od njih prekine strujni dovod. Ovo se mora imati u vidu

prilikom traenja greke.
Zbog svog sastava tranzistor je mnogo osetljiviji na temperaturu
od cevi, pa su zbog toga preoptereenja za tranzistor daleko opasnija
nego za cevi. Ako se kod cevi prikljui anodna baterija sa obratnim
polaritetom, aparat nee raditi i tranzistor e se otetiti. Najzad, cevi
se pobuuju praktino samo naponom bez utroka snage, dok se
kod tranzistora uvek troi snaga prilikom pobuivanja. Od ovoga
odstupaju tranzistori sa efektom polja (tzv. FET), koji se ponaaju,
zbog svoje konstrukcije, slino cevima (pobuuju se naponom, bez
utroka snage).
Na kraju treba ukazati jo i na red veliina R i C elemenata u
tranzistorskim kolima, koji se zbog unutranjih otpoia i sastava
tranzistora dosta razlikuju od reda veliina tih elemenata kod cevnih
aparata. Otpori u kolu baze pri emitorskom spoju su reda 1 do 5 kii,
u kolu kolektora 1015 kO. U izlaznom stepenu NF impedanse
su 416 ii.
Kondenzatori za spregu u VF kolima su reda 10100 nF (kera
miki sa velikim epsilonom zbog malih dimenzija), a u NF kolima
za spregu se koriste iskljuivo elektrolitski kondenzatori (zbog malih
dimenzija) reda 5120 p.F. Filtriranje jednosmernih struja izvodi
se elektrolitskim kondenzatorima od 501000 ji.F, radnih napona
5-50 V.
INTEGRISANA KOLA
Kod integrisanih kola (IK) smeten je na maloj ploici (veliine
12 cm2) kompletni elektronski sklop, sastavljen od veeg broja
tranzistora, dioda i otpornika. Ploica je ugraena u okruglo ili etvr
tasto kuite, sa veim brojem prikljuaka. IK se danas proizvode po
raznim tehnologijama, koje su omoguile realizaciju veoma komplikovanih elektronskih kola uz relativno nisku cenu.
IK se mogu podeliti u dve osnovne grupe: linearna (ili analogna)
i logika (ili digitalna) kola.
U linearna IK spadaju razni NF pojaavai, operacioni pojaavai koji se primenjuju u ureajima elektronike iroke potronje,
stabilizatori napona, kompletni sklopovi MF pojaavaa za AM i
FM, stereo-dekoeri, NF izlazni stepeni itd.
Digitalna IK obuhvataju razna logika kola, razne brojae im
pulsa, BCD dekodere, razne multivibratore, memorije itd. I ova su
kola u poslednje vreme nala primenu u ureajima elektronike iroke
potronje uglavnom u kolima za poveanje komfora rukovanja apa
ratom. Njihovu emo primenu videti kod opisa konkretnih ureaja.
56
OZNAAVANJE DIODA, TRANZISTORA I

INTEGRISANIH KOLA
Prvo slovo kod dioda ili tranzistora oznaava materijal (A za
germanijum, B za silicijum). Drugo slovo oznaava primenu, odno
sno osobinu poiuprovodnika, pri emu je:
A dioda kao detektor i varikap-dioda (kao promenljivi kapa
citet),
C niskofrekventni tranzistor,
D - niskofrekventni tranzistor snage,
E - tunel-dioda,
F visokofrekventni tranzistor,
L visokofrekventni tranzistor snage,
P foto-poluprovodnik (foto-dioda ili foto-tranzistor),
S tranzistor-prekida (za rad u impulsnim kolima),
U - tranzistor-prekida snage,
T tiristor (ispravlja sa regulacijom),
Y dioda kao ispravlja,
Z cenerova dioda, odnosno referentna dioda.
Primer:
AA12I
takasta Gc-dioda za radio-aparate,
BA129
Si-dioda - varikap,
AC 105
slojni -- Ge tranzistor
za NF pojaanje,
AD405
slojni Ge tranzistor
za NF pojaanje, izlazni.
AF115 drift Ge tranzistor za VF pojaanje,
BC107 Si tranzistor za NF pojaanja,
BF120
Si tranzistor za VFpojaanja,
BD434 - Si tranzistor snage za
NF pojaanja,
BY256
Si
dioda-ispravlja,
BZ5
slojna cener-dioda.
Linearna IK oznaavaju se obino sa 3 slova i nekoliko cifara.
Prva dva slova daju familijarnu pripadnost IK, tree slovo oznaava
vrstu ili funkciju kola, dok cifre pokazuju tekui serijski broj.
Primeri:
TAA12I, TAAI3I......................... NF pojaavai
TAA23I ....................................... irokopojasni pojaavai
TAA7I0, TCA440 ....................... VF i MF pojaava, oscilalor i
demodulator
TAA76I, TAA86I, TBA221 .. Operacioni pojaava
TBA800. odnosno TDA2002 .. NF pojaava od 5 W, odnosno
10 W
57
Digitalna IK pojedini proizvoai oznaavaju nejednako u pog

ledu slova, ali kod cifara iza dva slova postoji donekle ujednaenost.
Sledei primeri su bez oznake slova:
7400 ........... 4 NI kola sa dva ulaza u jednom ipu
7404 ........... 6 invertora u jednom ipu
7474 ........... po 2 D-flip-flopa
74290.......... decimalni broja
7445 ..................... dekoder
7447 ..................... za 7-segmentni displej
Na si. 3.1 prikazani su simboli za pojedine tipove poluprovodnika
i neki primeri integrisanih kola na kojima su prikljuci obeleeni
brojevima. Iz kataloga integrisanih kola moe se videti oznaavanje
prikljuaka.
58
SPECIFINOSTI APARATA SA TAMPANIM VEZAMA

I NEKA UPUTSTVA ZA OPRAVKU
Svi tranzistorski aparati izvedeni su sa tampanim vezama, pa
emo se ovde najpre sa njima detaljnije upoznati.
Kako nastaje tampana veza
Na pertinaks-ploi, prevuenoj sa jedne strane tankom bakar
nom folijom (debljine oko 30 p.m), odtampa se ema vezivanja delova
bojom postojanom na kiselinu. Zatim se naroitim postupkom nagrizanja u kiselini skida sa pertinaks-ploe bakarna folija sa svih onih
mesta koja nisu zatiena bojom. Na taj nain ostaje na ploi od
tampana ema. Ploa se zatim izbui za prolaz icanih krajeva
otpornika, kondenzatora i drugih delova, a zatim se iani krajevi
zaleme za odtampane veze (bilo umakanjem u specijalno kalajno
kupatilo, bilo runim putem) lemilicom uz pomo tinol-ice. Posle
toga se ela ema premae specijalnim lakom radi zatite od vlage
i praine.
Ovakva tampana veza je kompaktna i jednoobrazna kod svih
aparata: izbegnuto je pogreno vezivanje, a proces emiranja je izve
den za mnogo krae vreme od klasinog naina (sa icanim vezama).
Na ta treba paziti kod tampanih veza
Ovakve veze su veoma tanke i osetljive. Iako veza dobro prianja
uz plou, plou ne treba izvijati prilikom opravke. Ukoliko se om- metrom ustanovi prekid veze usled tanke pukotine (koja se nekad
vidi samo lupom), prekid se moe lemiti premostiti tinolom. Za
ovu svrhu koristiti malo lemilo 20 30 W sa podeenim vrhom i sa
malo tinola na vrhu da se ne bi dohvatila koja susedna veza (raz
mak izmeu veza je nekada samo 0,3 mm). Lemilo vee snage moe
da pregori tanku vezu, pa i pertinaks-plou ako je due vremena
prislonjeno.
Za ispravno i kvalitetno lomljenje potrebno je dosta iskustva.
Treba brzo raditi da ne bi dolo do pregorevanja veza i njihovog
odvajanja od pertinaks-ploe. Ako vrh lemila nije pravilnog oblika,
moe doi i do neeljenog spoja dva susedna voda, iji je razmak
0,20,5 mm kod depnih tranzistorskih prijemnika.
Za ispitivanje napona voltmetrom treba koristiti kontakt u
vidu igle kojom e se probosti zatitni lak.
59
Zamena delova kod tampanih veza

Poto je uobiajenim metodama pronaen defektni otpornik
ili kondenzator, otrim kosim seicama preseemo ice (ako su du
gake) uz samo telo otpornika (si. 3.3a), pa za te ice zatim ulemimo
nov otpornik. Ako su pak ice kratke (kao na si. 3.3b), seicom
preseemo otpornik po sredini, kletima razdrobimo masu i na tako
osloboene krajeve ica, poto ih oistimo, zalemimo ispravan ot
pornik. I ovde treba koristiti manje lemilo i raditi brzo (da se ne bi
otetila tampana veza).
Pri uklanjanju defektnih elemenata sa ploe treba voditi rauna
da se ne otete drugi elementi ili sama ploa (primenom sile, odnosno
grubim rukovanjem). Jo veu panju treba obratiti na postupak
letovanja zbog pregorevanja spoja i odvajanja bakarnog sloja od
izolacione ploe. Takoe, nepaljivim letovanjem mogu lako i neprimetno da se spoje dve tampane veze, a to e jako oteati otkrivanje
greke, pa se ovo na svaki nain mora izbei.
Ostaci kalaja mogu se ukloniti malim iljatim predmetom ili
paljivim zagrevanjem lemilicom i otresanjem. Jo bolje je za ovo
upotrebiti tzv. vakuumsku lemilicu (si. 3.2), kroz iji vrh prolazi
kanal sa cevicom koja je u vezi sa gumenom loptom kojom se uvlai
istopljeni kalaj u cevicu, a zatim pritiskom na gumenu loptu, kalaj se
izbacuje sa lemilice. Ovakve se lemilice mogu nai i kod nas u prodaji.
Napomena: Pre uklanjanja pojedinog dela radi njegove zamene
treba se pouzdano uveriti da li je element stvarno oteen i neupo
trebljiv. Tako e se spreiti nepotrebno gubljenje vremena ili ak
dalje oteenje kola.
SI. 3.2
60
Prilikom zamene odgovarajui novi element treba da ima skoro

iste dimenzije da moe da se smesti u prostor koji je zauzimao pret
hodni (oteeni) deo.
Pri radu ne koristiti lemilice snage vee od 20 W. U protivnom
moe da doe do oteenja tampane ploe. Osim toga, poto se radi
sa minijaturnim delovima, teko je rukovati veom lemilicom ili
krupnim alatom.
Elementi se ne smeju prilikom vaenja istezati ili upati sa a
sije, jer tanke bakarne folije koje sainjavaju tampane veze isuvie
su slabe da mogu da odole primeni sile.
Ako treba promeniti tranzistor, diodu, IK ili neki MF transfor
mator, iji su krajevi ulemljeni u tampane veze, paljivo zagrejemo
podeenim vrhom lemila od 2030 W sve kontakte, rastopljen kalaj
otresemo ili uklonimo malom mekanom metalnom etkicom i deo
paljivo izvuemo iz ploe. Novom delu prvo odseemo (na meru)
kontaktne ice, savijemo iste prema rasporedu rupa, krajeve kalaiemo i zatim deo postavimo na svoje mesto. Tada uz pomo vrha
lemila i tinol-ice ve kalaisane krajeve lako spojimo sa tampanim
vezama. Na kraju lemljeno mesto premaemo lakom.
SI. 3.3
Treba istai da pri radu sa tampanim kolom lemilica mora da

je dobro zagrejana. Sa nezagrejanom lemilicom spojevi se teko
razdvajaju, jer je kalaj hladan i potrebno je da se prethodno zagreje
na temperaturu topljenja. Sporim zagrevanjem spoja toplota se pre
nosi na okolne elemente, tranzistore ili samo tampano kolo, tako
da lako dolazi do oteenja usled pregorevanja. Dobro zagrejana
lemilica, naprotiv, vrlo brzo otopi kalaj na mestu spoja i obavi posao
pre nego to se nepotrebna toplota prenese na ostale delove asije
i kola.
Opravka oteene tampane veze

Ako se desi da se oteti tampana veza (odlepljivanjem od osnov
ne ploe ili kidanjem usled mehanikog oteenja), ona se moe
jednostavno popraviti. Oteeni ili odlepljeni deo se isee, a na nje
govo mesto se pripremi pare ice i na krajevima zalemi.
Lf poslednje vreme se primenjuje daleko jednostavniji nain
bojenje provodnim lakom ili lepkom. Povrina gde je tampana
veza oteena oslobodi se odlepljene veze i paljivo se oisti. Zatim
se povrina dobro osui i specijalnom bojom, koja ima provodne
osobine, ponovo se veza nacrta. Posle suenja boje mesto se obavez
no prelakira.
NA TA TREBA PAZITI PRILIKOM OPRAVKE

TRANZISTORSKIH APARATA
Pogreni i previsoki naponi
Prvo treba voditi rauna o polaritetu baterija. Tranzistori tipa
PNP imaju negativan kolektor, a NPN tipovi pozitivan. Zatim
visina napona baterije ne srne da prelazi dozvoljenu granicu jer tada
moe doi do nedozvoljenih struja, usled ijeg zagrevanja moe da
se oteti tranzistor.
Iz tog razloga moraju se uzemljiti elektronski instrumenti napa
jani iz mree (cevni voltmetar, signal-generator, ton-generator) ako
se njima vre merenja na tranzistorskim aparatima. Kondenzatori
izmeu mree i mase u tim instrumentima mogu dovesti metalne
delove instrumenata na napone koji mogu biti opasni po tranzistor
ako instrument nije uzemljen.
Danas se izrauju merni instrumenti sa poluprovodnicima, napa
jani iz ugraenih baterija, tako da ove instrumente ne treba uzemljiti.
Ako se ispituju tranzistorski aparati prikljueni na mreu, apa
rat ili instrument treba prikljuiti preko rastavnog trafoa, kako bi
se izbegla oteenja tranzistora od diferencijalnog napona izmeu
instrumenta i prijemnika.
Isto tako treba upotrebljavati samo niskonaponske lemilice,
koje, uz to, treba da budu uzemljene.
62
Merenje vrednosti otpornika

Prilikom merenja nekog otpornika ili proveravanja kondenza
toru u kolu tranzistora (si. 3.4) om-metrom sa ugraenom baterijom,
krajeve om-metra treba vezati u nepropusnom smeru baza-emitor
(kod PNP tranzistora, kao na si. 3.4: +pol om-metar na bazu.
pol na masu), jer emo samo tada izmeriti tano vrednost otpornika.
Ako su okrenuti polovi om-metra, baza-emitor bie u propusnom
spoju, tj. bie mali otpor vezan paralelno R, usled ega emo proi
tati pogrenu (manju) vrednost za R na om-metru. Sem toga struja
iz baterije om-metra proi e kroz tranzistor i ako je veliki napon
baterije (iznad 10 V) moe da upropasti tranzistor jer struja baze
moe da izazove nedozvoljeno visoku struju kolektora. Zato, prili
kom provere otpornika ili kondenzatora, bolje je jedan njegov kraj
odlemiti, ali tu treba paziti na zagrevanje.
SI. .4.4
Prilikom ispitivanja elektrolitskih kondenzatora om-metrom

takoe paziti na polaritet: + pol om-metra mora doi na + konden
zatora, jer se u protivnom mogu dobiti pogreni rezultati zbog velike
struje kroz kondenzator, pa e izgledati da je kondenzator neispra
van. I ovom prilikom paziti da se ne oteti tranzistor. Napon baterije
om-metra ne treba da je preko 3 V.
Tranzistorski prijemnici se danas skoro iskljuivo izrauju sa

tampanim vezama. Kako su to esto veoma bliske veze (do 0,3 mm),
prilikom merenja moe se dogoditi da vrhom om-metra odjednom
dodirnemo dve veze, to moe da dovede do unitenja tranzistora,
ako do jedne od elektroda dolazi neodgovarajui ili previsok napon.
Zato ovde treba veoma obazrivo raditi.
Oteenje tranzistora od nedozvoljenog zagrevanja
Germanijum-tranzistori imaju graninu dozvoljenu tempe
raturu od +40 do +60. Zato prilikom lemljenja treba upotreb
ljavati malo lemilo do 40 W, podesnog vrha, a lemilo prisloniti uz
icu samo toliko da uhvati (ali sigurno) kalaj. ice samog tranzistora
ne skraivati ispod 25 mm. Radi odvoenja toplote sa zagrejane ice
treba sve tri ice tranzistora (prema si. 3.5) obuhvatiti irokom pincetom, ili pljosnatim kletima. Prilikom lemljenja iskljuiti bateriju.
Moe se koristiti tinol-ica sa 60% kalaja i 40% olova, koja se topi
na nioj temperaturi.
Ako je aparat sa gnezdima (soklovima) za tranzistore, prilikom

lemljenja treba izvaditi tranzistore iz gnezda, ali pre toga iskljuiti
bateriju. I prilikom vraanja tranzistora potrebno je da baterija
bude iskljuena.
Oteenje tranzistora od sluajnih kratkih spojeva

Do oteenja i unitenja tran
zistora moe doi i nepanjom pri
likom merenja napona. Ako je, slu
ajno, univerzalni instrument ostao
od nekog prethodnog merenja st
ruje na opsegu vee struje, (u tom
sluaju imae malu otpornost) i ako
tada instrumentom (koji smo zabo
ravili da prebacimo da meri napon)
izmerimo napon izmeu baze i na
pona napajanja (sluaj 1 na si. 3.6)
ili emitora i mase (sluaj 2 na si.
3.6), kolektorska struja moe da
naraste preko dozvoljene granice i
da oteti tranzistor.
Isto tako, ako pri merenju napona, sluajno, jedan prikljuak
instrumenta sklizne i istovremeno dodirne dve elektrode tranzistora
(sluaj 1 ili 2 sa si. 3.6) i tada nehotice moemo da unitimo tranzistor.
Mehaniko oteenje
Tranzistori i germanijum-diode osetljive su i na mehanika ote
enja (usled savijanja kontaktnih ica do samog tela). Tako moe da
doe i do mehanikih naprezanja mase, kao to pokazuje si. 3.7a,
to lako dovodi do unitenja tranzistora, ili diode. Ako je potrebno
saviti icu, kraj uhvatiti pincetom (si. 3.7b), da bi se izbegle mogue
unutranje povrede.
5 Opravka radioaparata
65
POTREBNI INSTRUMENTI ZA ISPITIVANJE

TRANZISTORSKIH PRIJEMNIKA
Najee se koristi univerzalni instrument koji treba da je velike
osetljivosti (iznad 20000 O/V) da bi se prilikom merenja dobile prave
vrednosti. Kako su u pitanju obino naponi do 1 ili 10 V, instrument
mora da ima opseg napona do 1 V da bi se njime dobro oitale i
vrednosti od jedne desetine volta.
Pored univerzalnog instrumenta potreban je ton-generator,
cevni-voltmetar, AM i FM signal-generator, i FM stereo-signal-generator, a dobro e doi i ispitiva tranzistora i signal-traser. Za napa
janje prijemnika moe se uzeti specijalni ispravlja.
ISPITIVANJE DIODA 1 TRANZISTORA
Ispitivanje dioda om-metrom
U obzir dolazi om-metar sa ugraenom baterijom od 1,5 V,
to je sluaj kod veine univerzalnih instrumenata kada rade kao
om-metri. Napon vei od 1,5 V nije preporuljiv jer moe da oteti
poluprovodnik.
Za ova ispitivanja dioda mora biti jednim krajem odlemljena
od drugih veza u aparatu.
Od polariteta krajeva ice om-metra zavisi kakvu emo dobiti
otpornost. Ako je plus pol vezan na anodu diode (si. 3.8), dioda je u
NISKO ' ii VISOKO-n.
provodnom smeru i njena otpornost je mala (10100 Q), a ako je

na anodu vezan minus pol, otpornost je velika (10100 ki). Prema
tome, ispravna dioda mora kod jednog merenja da pokae malu, a
kod drugog, sa promenjenim krajevima instrumenta, veliku otpor
nost. Ako to nije sluaj, dioda je neispravna. Ako je u oba sluaja
dobijena mala otpornost, dioda je u spoju (probijena), a ako je otpor
nost velika dioda je u prekidu.
66
Ispitivanje cener-dioda
Za brza ispitivanja dioda na ispravnost ili kratak spoj postu
pamo isto kao kod obine diode. Radi provere da li cener-dioda
stabilizuje napon na vrednost cener-napona, potreban je ispravlja
kome se moe menjati napon, zatim predotpornik i voltmetar, koji
se vezuje paralelno cener-diodi prema si. 3.8a.
Na ispravljau se polako poveava napon od nule. Pri tome i
napon na voltmetru polako raste. Ukoliko napon na voltmetru ne
prelazi 0,7 V cener-dioda je pogreno polarizovana. Katoda takoe
mora da doe na pozitivni kraj izvora.
Pri ispravnom polaritetu raste napon na diodi do cenerovog
napona, posle ega se vie ne poveava pri daljem poveanju na
pona ispravljaa. Ukoliko to nije sluaj cener-dioda je neispravna.
Ispitivanje tiristora i triaka
Om-metrom se ova ispitivanja ne mogu izvriti jer je potreban
poseban ispravlja, koji e pored radnog napona tiristora i triaka,
dati i napon za gejt radi okidanja tiristora, odnosno triaka kao i
struju dranja tiristora. Ovi parametri se nalaze u katalogu poluprovodnika.
Ispitivanje tranzistora om-metrom
Od tranzistora treba dva pola odlemiti od ostalih veza da
te veze ne bi uticale na rezultate merenja. Tranzistor se moe sma
trati kao da su u pitanju dve diode vezane na red, i to sa spojenim
katodama kod PNP tipa, a sa
anodama u spoju kod NPN tipa
(si. 3.9).
Merei otpornost ovih dioda,
tj. otpornost izmeu baze-emitora,
baze-kolektora, moemo ustanoviti
da li je tranzistor ispravan ili ne.
Na si. 3.10 leva strana prikazuje
sluajeve kod PNP, a desna kod
NPN tranzistora. Treba paziti na
polaritet ice om-metra.
SI. 3.9
5
67
Ako je dioda baza-emitor u provodnom smeru vezana, provodnost je niskoomska. Kod PNP tipa tranzistora, u tom sluaju,
na bazu dolazi minus ica om-metra, a kod NPN tipa, plus ica
(si. 3.10).
Sa promenjenim icama imamo obrnut sluaj: neprovodni
smer, tj. velika otpornost, to je na si. 3.10 prikazano pod ta. 2.
PNP-TIP
ii
T VISOKO - SL
NEZAVISNO
OD POLARITETA
1 A-METRA
NPN-TIP
ik i
SI. 3.10
68
VISOKO -JI.
NEZAVISNO
00 POLARITETA
O.- METRA
Orijentacione vrednosti date su u tabeli. Ukoliko nema promene

u otpornosti sa izmenjenim icama, deo tranzistora baza-emitor
je u spoju i tranzistor je neispravan.
Orijentacione vrednosti otpornosti (za sluaj 2 i 5 sa si. 3.10)
Otpornost
Baza-emitor
(Za male i srednje tranzistore)
(Za tranzistore snage)
Emitor-kolektor
(Za male i srednje tranzistore)
(Za tranzistore snage)
Ge-tranzistori
PNP
Si-tranzistori
NPN
oko 10-100 k!2
oko 15 kfi
oko 30-100 kt
oko 0,21 kO
oko 200-500 k!2

oko 0,1 1 M!1
oko 10-100 M 12
oko 0,12 M12
Analogno proveravamo deo baza-kolektor i deo emitor-kolektor (sluajevi 3, 4 i 5 na si. 3.10). Pri proveri dela emitor-kolektor
uvek dobijamo visokoomske vrednosti nezavisne od polariteta
om-metra.
Odreivanje elektroda nepoznatog tranzistora
Iz tampane veze, pratei pojedine vodove, mogu se odrediti
elektrode tranzistora i ujedno videti da li je re o PNP ili NPN tipu.
Ali nekada se dobija tranzistor za koji se u priruniku ne moe nai
raspored ica pojedinih elektroda. U tom sluaju postupamo na
sledei nain, imajui u vidu da je tranzistor sastavljen iz dve na red
vezane diode (prema si. 3.9).
Potreban je om-metar sa ugraenom baterijom od 1,5 V, a pos
tupamo prema prethodnoj taki. Ako tranzistor ima 4 prikljuka,
treba prvo odrediti om-metrom onaj koji je u vezi sa metalnim oklopom-kuitem. Od preostala tri prikljuka om-metrom naemo onaj
prikljuak koji prema druga dva ima podjednaku malu ili veliku
' otpornost. To je prikljuak baza.
Sada sa bazom spojimo plus pol om-metra, pa ako je otpornost
baze prema drugim dvema elektrodama mala (diode u propusnom
smeru), u pitanju je NPN tip, a ako je otpornost velika (diode u
inverznom smeru), re je o PNP tipu tranzistora.
Treba jo odrediti kolektor i emitor. Ako je u pitanju NPN
tranzistor, minus pol om-metra spaja se sa bazom i meri se otpornost
69
(koja je sada velika) prema obema elektrodama. Elektroda prema

kojoj je vea otpornost je kolektor.
Analogno se odreuje i kolektor PNP tranzistora, samo to se
u tom sluaju plus pol om-metra spaja sa bazom.
Si-tranzistori imaju otpornost baza-kolektor oko lOMfl a
kod Ge-tranzistora je ona mnogo manja.
Ispitivanje tranzistora sa efektom polja (FET) i MOS tranzistora
(MOSFET)
Om-metrom mogu se i FET ispitati slino obinim tranzisto
rima. Umesto emitora, baze i kolektora imamo sors (S), gejt (G) i
drejn (D) elektrodu. Imamo FET N- i P-kanalnog tipa. FET N-kanalnog tipa se ispituju om-metrom slino NPN tranzistorima. Pozitivni
kraj om-metra spojimo sa gejtom i dodirivanjem S ili D drugim
krajem, om-metar treba da pokae malu otpornost. Izmenom pri
kljuaka om-metra otpornost treba da bude velika. Ukoliko to nije
sluaj probijena je izolacija izmeu elektroda i FET je neupotrebljiv.
FET-ovi P-kanalnog tipa ponaaju se prilikom ispitivanja kao
PNP tranzistori. Spajanjem minus kraja om-metra sa G mora se
dobiti mala otpornost pri dodiru drugog kraja sa S ili D. Izmenom
krajeva om-metra treba da bude velika otpornost kod ispravnog
FET-a.
MOSFET koji je raen po drugoj tehnologiji od FET-a, prili
kom ispitivanja om-metrom, nezavisno od polariteta krajeva om-metra, izmeu G i S, odnosno G i D, uvek mora da pokae skoro
beskonano veliku otpornost. Mala otpornost ukazuje na probijen
oksidni sloj izmeu G i S, ili D i takav je MOSFET neupotrebljiv.
Prilikom ispitivanja MOSFET-a, ukoliko u njemu nisu integrisane zatitne diode izmeu G i S, moemo dodirom gejta usled
statikog naboja da unitimo tranzistor. Zato je potrebno da prili
kom ispitivanja stanemo na uzemljenu metalnu plou, kako bi od
nas odvodili eventualni statiki elektricitet.
Ispitiva tranzistora
U glavi 2. je opisan instrument za ispitivanje tranzistora kojim
se moe brzo proveriti ispravnost tranzistora merei strujno pojaanje
P i struju kolektora Ico bez prikljuene baze. Prethodno treba usta
noviti (ukoliko se to ne vidi iz same oznake tranzistora) da li je u
pitanju NPN i PNP tranzistor. Ovo se radi prema prethodnoj taki,
70
NAIN PRONALAENJA I OTKLANJANJA GREAKA

KOD TRANZISTORSK1H PRIJEMNIKA
Pre nego to ponemo sa sistematskim pregledom evo jo ne
koliko korisnih saveta prilikom preuzimanja aparata od stranke.
Prvo emo se obavestiti da li, sluajno, rad aparata nije prestao
usled pada, pregrejavanja ili kakvog drugog uzroka.
Obavezno treba izmeriti napon baterije pod optereenjem (tj.
sa ukljuenim aparatom) i struju koju troi aparat (ona srne da bude
vea za 15% od vrednosti iz eme). Ukoliko je ona mnogo vea,
treba proveriti NF stepene (o emu e biti posebno govora).
Izvriemo potom vizuelni pregled aparata, pri emu moemo
lako ustanoviti mehanika oteenja, prekide veza, prelom pertinaks-ploe sa tampanim vezama u sluaju pada prijemnika, prekid an
tenskog voda ili tapa feritne antene, koroziju prikljuaka na bateri
jama itd.
Blagim savijanjem tampane ploe pokuaemo da vidimo da
li ima vodova koji su u prekidu ili takvih koji povremeno ine kratak
spoj. Mali otpornici snage 1 /8 ili 1/10 W esto se lome i tako dovode
do prekida strujnih kola.
Tei sastavni delovi, kao to su NF transformatori, esto se
odvajaju od tampane ploe i tako kidaju svoje prikljune vodove.
Kod ukljuenog aparata probati, pritiskivanjem svakog takvog
del u raznim pravcima, da li dolazi do krckanja u zvuniku. Sum
njive provodnike proveriti premoavanjem komadom ice na ijim
su krajevima privrene igle.
Kondenzatori i meufrekventni transformatori prouzrokuju
vie kvarova nego mnogo ta drugo u prijemnicima. Kondenzatori
se esto kratko spajaju ili u njima dolazi do prekida. MF transfor
matore treba proveriti da li se mogu podeavati okretanjem VF
jezgra (pri tom paziti da se ono ne polomi), pa ako se ne moe nai
maksimum, MF transformator je neispravan.
lzvebano oko e pre nego laik, ustanoviti da li je aparat ranije
popravljan jer i to moe biti uzrok raznih kvarova.
Na kraju, ako pregledom ne moemo da ustanovimo uzrok
greke, moramo uz pomo elektrine eme proveriti napone na poje
dinim tranzistorima i tako lokalizovati greku.
71
Utvrivanje uzroka greke proverom napona

Promenjene vrednosti RC elemenata. Posmatraemo emu na
si. 3.11. Radna taka tranzistora data je razdelnikom napona sa R1
i R2, koji odreuje napon baze.
Dozvoljena su odstupanja r.apona baze do 20% od vrednosti
datih u emi, a vea odstupanja
ukazuju na neispravnost nekog RC
elementa. Ako je napon kolektora
osetno vii od predviene vrednosti,
oslabila je struja kolektora zbog
manjeg napona baze, do koga je
tokom vremena dolo usled pove
ane vrednosti R1 ili smanjene
vrednosti R2. Rastaviti R1 od R2
i om-metrom proveriti njihove vred
nosti.
Mogue je i da se vrednost otpornika Rk vremenom smanjila,
a to dovodi do poveanog napona kolektora.
Obrnuto, ako merenjem naemo manju vrednost napona kolek
tora to ukazuje na poveanu struju kolektora, a to u RK izaziva vei
pad napona. Do ovoga moe doi usled poremeenih vrednosti delitelja napona R1/R2, poveanog R2 ili smanjenog Rl, usled ega
se poveao bazni napon, a time i struje kolektora.
Struja kolektora e narasti i ako se smanjio RE, a do ovoga
moe doi ako u CE nastane delimian ili potpun spoj, pa CE pre
mouje Re. Odlemiti jedan kraj od CE i om-metrom proveriti is
pravnost CE.
Ako je na kolektoru izmeren napon napajanja a na RE je nula
napona, to znai da nema kolektorske struje usled prekida veza u
samom tranzistoru ili neispravnosti tranzistora.
Oteen tranzistor. Ako je u tranzistoru dolo do deliminog
spoja baza-kolektor, smanjuje se vrednost Rl, baza dobija vei na
pon i struja kolektora se poveava. U tom sluaju odlemiemo bazu
sa razdelnika R1/R2, i ako se pri tom napon na razdelniku vraa
na pravu vrednost, znai da je tranzistor oteen.
I
unutranji spoj emitora i baze dovodi do smanjenja vrednosti
R2 (manjeg napona baze). Opet emo odlemiti bazu, pa ako se na
pon na razdelniku vrati na pravu vrednost znai da je oteen tran
zistor. U oba sluaja tranzistor treba zameniti.
72
Ispravnost tranzistora, ugraenog u aparatu, praktiar najlake

proverava na taj nain to e pincetom spojiti bazu sa emitorom i pri
tom meriti napon kolektora. Kod ispravnog tranzistora uvek pri
tome dolazi do blokiranja, tj. opadanja kolektorske struje, pa zbog
toga napon kolektora osetno naraste.
A sada da vidimo kako emo pronai greku u pojedinim slu
ajevima. Poeemo sa najjednostavnijim aparatom, malim dep
nim prijemnikom, ija je ema prikazana na si. 3.12. Prijemnik ima
samo jedno talasno podruje i 6 tranzistora, od kojih prvi radi kao
ulazni pojaava, mea i oscilator, drugi i trei kao MF pojaava,
etvrti kao pogonski stepen, a peti i esti kao izlazni stepen u protivfazi.
ODREIVANJE GREKE PREGLEDOM PRIJEMNIKA
(NAPAJANOG IZ BATERIJE)
P r i j e m n i k n e r a d i n e m je
Proveriti napon baterije pri ukljuenom aparatu. Ako je napon
opao za vie od 20%, zameniti bateriju novom. U 90% sluajeva
krivica je do oslabljene baterije. Radi provere dobro je imati svee
baterije istog napona, ili stabilisan ispravlja koji e dati razne na
pone od 2 do 25 V, i struje 0,51,5 A.
Ukoliko aparat ne radi sa ispravnim naponom napajanja, izva
diti tampanu plou iz kutije i proveriti sve napone na pojedinim
takama (prema fabrikom uputstvu). Ako nema napona na izlaz
nom stepenu, proverite kontakte prekidaa (koji se obino nalaze
na potenciometru), zatim proveriti prikljuke na bateriji da kon
takti nisu korodirani ili da ice od prikljuka baterije nisu u prekidu.
Sada na tampanoj ploi pronai kondenzatore Cl i C2 (si.
3.12) i om-metrom proveriti (pri iskljuenom aparatu) ispravnost
elektrolitskih kondenzatora: da li nisu probili. Pri tom paziti na
polaritete, kako ne bi dolo do pogrenog pokazivanja om-metra.
Ako smo voltmetrom ustanovili ispravne napone na svim ta
kama (prema servisnom uputstvu), a aparat je i dalje nem, proveriti
dovod zvunika. Ton-generatorom dovodimo signal od 1 kHz, na
pona 0,5 V, na prikljuak samog zvunika. Ako zvunik pri tom is
pravno radi, vodimo signal iz ton-generatora na sekundar izlaznog
transformatora ime smo proverili ispravnost gnezda za slualice.
73
Kod ispravnog gnezda, kada

nije utisnuta slualica, kontakti
12 su zatvoreni i zvunik tre
ba da reaguje. Pri utisnutom utikau slualice iskljuuje se zvu
nik (otvaraju se kontakti 12) i
ukljuuje slualica na kontakte
31. Ukoliko zvunik ne radi,
pincetom malo savijemo kontakte
da bi dolo do spoja 12. U to
ku daljeg ispitivanja ustanoviemo ispravnost izlaznog (T2) i
pogonskog transformatora (TI)
dovoenjem signala od 50
100 mV iz ton-generatora pieko
C = 50100 nF na baze izlaz
nih tranzistora. Ukoliko iza jed
nog od tranzistora nema tona u
zvuniku (ili je ton slabiji), znai
da taj tranzistor nije ispravan, pa
ga treba zameniti. Prilikom zamene jednog izlaznog tranzisto
ra treba odmah zameniti oba
(da se ne bi kvarila simetrija
izlaznog stepena).
Dalji tok ispitivanja vrimo
prema si. 3.12. Signal od 30
50 mV ton-generatora dovodimo
preko C = 50nF na bazu pogon
skog tranzistora. Na tampanoj
ploi moramo prethodno prona
i pogonski tranzistor i njegovu
bazu. Ako je taj tranzistor isp
ravan, na zvuniku se mora uti
jai ton. Ako nema tona, om-metrom proveriti ispravnost pri
marnog i sekundarnog namotaja
od TI. Ako su namotaji u redu,
znai da je neispravan pogonski
tranzistor, pa ga treba zameniti.
74
Potom emo premestiti signal ton-generatora na gornji kraj

potenciometra P, ime proveravamo ispravnost C3. Pri tome potenciometar mora daje potpuno otvoren, tj. daje kliza u gornjem polo
aju (si. 3.12). Ako se pri tom vie ne uje ton u zvuniku ili je on
mnogo slabiji, znai da je C3 izgubio kapacitet, odnosno u unu
tranjosti C3 dolo je do prekida kontakta usled korozije, to je
est sluaj kod elektrolitskih kondenzatora. C3 treba zameniti is
pravnim kondenzatorom i pri tome voditi rauna o polaritetu.
Prilikom okretanja dugmeta potenciometra ulevo oslabie ton
u zvuniku. Ako pri tom doe do kranja ili mestiminog preki
da, znai da je potenciometar neispravan, pa ga treba zameniti
ili kontakt oistiti sprejom.
Kod zamene nekog od navedenih delova ponovo upozora
vamo na sve ono to je o tome ranije reeno, da ne bismo ne
panjom otetili koji drugi deo u aparatu ili tampanu vezu.
P r i j e m n i k n e p r i m a s t a n i c e , a l i i m a u m a , iv je
Niskofrekventni deo aparata. Ako se pri ukljuenom prijemniku
u zvuniku uje um, znai da mu radi NF deo. Moemo jo ton-generatorom proveriti, prema prethodnoj taki, da li radi ceo NF
stepen. Kod veine aparata novije proizvodnje u NF delu se ne koliste transformatori, ve se izlazni stepen izvodi bez transformatora
sa komplementarnim tranzistorima u klasi B (prema si. 3.16). Ispiti
vanje celog NF dela prema si. 3.16 bie blie objanjeno docnije.
Zvunik se prikljuuje na emitor preko kondenzatora C63.
Najpre proveriti struju mirovanja bez ulaznog signala. Miliampermetar ukljuuje se u kolektorsko kolo (na mesto koje je obino
naznaeno u servisnom uputstvu) i trimerom podeava struja miro
vanja na odgovarajuu vrednost. Nedovoljna struja mirovanja do
vodi do izoblienja, a velika struja mirovanja do velike potronje i
oteenja izlaznih tranzistora. Ukoliko je potronja jo uvek velika,
krivica jc do izlaznih tranzistora pa ih treba zameniti. Uvek zameniti
oba izlazna tranzistora da bi se sauvala simetrija. Novi tranzis
tori treba pa su upareni (da bi se dobila potpuna simetrija).
A sada jo neka re o umu koji se ponekad javlja u NF delu i
kod potpuno zatvorenog potenciometra za jainu. Ako je to ravnomeran um, on dolazi od nekog oteenog tranzistora. um koji je
praen pucketanjem potie od oteenog otpornika koji se nalazi
u kolu baze ili od kolektora nekog NF tranzistora. Mesto uma lako
se lokalizuje ako se jednim elektrolitskim kondenzatorom (od oko
1050 jlF), vezan jednim polom za masu, redom dodirnu baze,
a zatim i kolektori pojedinih NF tranzistora ispred izlaznog stepena.
75
Posle dodira kolektora mora se odmah isprazniti kondenzator

da se ne bi otetio sledei tranzistor pri dodiru napunjenog konden
zatora sa njegovom bazom. um odmah prestaje im kondenzato
rom dotaknemo defektni tranzistor ili otpornik pa ih treba zameniti.
Meufrekventni deo aparata. Prema servisnom uputstvu proveriemo sve napone, pa emo iz tog zakljuiti koji je deo u prekidu.
Ako je tu sve u redu a aparat ne radi, dovodimo signal od 0,1
0,2 mV iz signal-generatora (koji je modulisan sa tonskom frek
vencijom 1 kHz, a podeen na meufrekvenciju aparata) preko bloka
3050 nF na kolektor K3, a zatim na bazu b3 tranzistora II
MF stepena.
Ako je sve u redu, uemo u zvuniku ton pri potpuno otvore
nom potenciometru. Taj ton je jai jer se signal pojaava u tranzis
toru. Ako nema tona to znai da su ovi delovi (dioda ili tranzistor)
neispravni i treba ih izmeniti.
Sada prelazimo sa signalom na I MF stepen, na taku b2 i
k2, pri emu e se, ako je sve u redu, uti jo jai ton. Zatim pre
nesemo signal, ali umanjen na 3050 FV, opet preko bloka na taku
bi ulaznog tranzistora. Ako pri tom u zvuniku nema tona, greka
je u tom delu i pronai emo je daljim ispitivanjem R i C elemenata
u tom delu. Ako je pak sve u redu, prelazimo na proveru ispravnosti
oscilatora i ulaza.
c) Deo oscilatora i ulaza. Ulazni tranzistor pojaava signale
iz feritne antene, a vezan je kao oscilator sa kolom L0/L0C0 (si.
3.12). U tom tranzistoru se meanjem ulaznog signala i signala osci
latora dobija meufrekventni (MF) signal koji se izdvaja sa I MF
transformatorom. Na tampanoj ploi pronaemo sve delove osci
latora i prema servisnom uputstvu proveravamo sve napone. Ako
oscilator radi, na bazi e biti VF napon, vrne vrednosti reda 0,2 do
0,8 V.
U sluaju da su naponi ispravni a stanice se ne primaju om-metrom proveriemo kalemove u oscilatoru na prekid i ispravnost
promenljivog i trimer-kondenzatora CG. Naravno, prethodno se
mora odlemiti stator.
Treba proveriti i kontakte na tastaturi (ako je ima), da li kon
takti nisu korodirali ili su moda izgubili elastinost, pa se uopte
ne dodiruju. Ovo se esto deava kod starijih aparata.
Sada jo proveravamo om-metrom namotaje na feritnoj anteni
i ispravnost ulaznog kondenzatora (Cu). Ako je do sada sve u redu,
a prijema nema i oscilator ne radi, znai da je tranzistor oteen pa
ga treba zameniti.
76
Prijem je slab ili izoblien

Prvo treba proveriti napon baterije, ija nedovoljna vrednost
najee dovodi do slabog i izoblienog prijema.
Ako je napon u redu, treba sistematski produvati NF stepen
signalom iz ton-generatora, a MF stepen signalom iz signal-generatora pa e se pronai koji je deo defektan.
Slab prijem dolazi jo i od razdeenosti MF ili ulaznog kola,
u kom sluaju ova kola treba podesiti kako je to objanjeno u pog
lavlju Podeavanje tranzistorskih aparata.
Moe se desiti da je naprsnuo tap feritne antene i da se raz
dvojio, pa je to dovelo do razdeenosti ulaznog kola. Feritni tap
treba zalepiti ili zameniti drugim.
I kratak spoj navoja na feritnoj anteni dovodi do slabljenja.
Do ovog moe doi i od metalnog draa-obujmice, koja se ponaa
kao kratko spojen navojak.
Ovo se lako proverava navlaenjem na feritni tap kratko spo
jenog navoj ka neke druge ice. Ako pri tom dolazi do slabljenja
nema kratkog spoja obujmice, a ako se ne primeuje nikakva promena. negde postoji kratak spoj navoja (ili obujmice).
Prijemnik stalno osci1uje
Ovo se poznaje po zvidanju prilikom traenja stanica. Naj
ee je razlog povean unutranji otpor baterije, iji je napon opao.
Voltmetrom proveriti napon baterije pri ukljuenom aparatu.
Do oscilovanja dolazi i ako su u prekidu kondenzatori koji su
vezani paralelno bateriji Cl (si. 3.12), ili za filtraciju (C2), ili u kolu
emitora (C5, C4), ili u kolu automatske regulacije pojaanja (C6).
Bateriju treba zameniti novom i pri tom se treba uveriti da je
nova zaista ispravna (baterije esto stoje due vremena po rad
njama, pa pokazuje pun napon ako nisu optereene). Zato napon
treba meriti samo pri ukljuenom aparatu.
Kondenzatori Cl do C6 mogu vremenom izgubiti kapacitet
uled unutranjeg prekida izazvanog korozijom. Pri ispitivanju sva
kom od ovih kondenzatora veemo paralelno drugi iste vrednosti.
Pri tom moramo paziti na polaritet jer su sve to elektrolitski kon
denzatori. Kondenzatori se ispituju paralelnim vezivanjem ispravnih
kondenzatora slinog kapaciteta.
I prekid u kondenzatoru C6, kao i otpornika u kolu regulacije
automatskog pojaanja, moe dovesti do oscilovanja. Ako je napon
za regulaciju pojaanja mali, kod jaih stanica dolazi do izoblienja.
77
Najzad, i gubitak kontakta oklopa MF transformatora sa ma

som tampane veze moe esto biti uzrok nestabilnom radu i zvi
danju.
esto se pojavljuju oscilacije zbog neeljenih sprega izmeu
feritne antene i MF stepena, to se deava ako ostaci MF napona
dou preko sprega u NF deo, pa se neke ice (na primer za prik
ljuivanje zvunika) pribliuju feritnoj anteni. Dovoljno je ove ice
malo odmaknuti, pa e odmah nestati oscilovanje.
Do oscilovanja moe doi i u sluaju ako je poremeena neutra
lizacija u jednom od MF stepena, najee usled promene vrednosti
Cn. Ako se menja tranzistor, mora se najee ponovo podesiti
i odgovarajui neutralizacin i kondenzator (ukoliko ga ima), jer
izmeu pojedinih tranzistora daleko su vee tolerancije nego kod
cevi.
Neutralizacija MF stepena
Neutralizacija se izvodi na sledei nain: signal-generator (SG)
podeen na meufrekvenciju tipa aparata koji je u pitanju, priklju-
SI. 3.13
78
uje se preko C = 47 nF na kolektor tranzistora, ili na vru kraj

sekundarnog namotaja MF transformatora, a oklop dovoda spoji
sa masom aparata (si. 3.13).
Napon signal-generatora treba da je 20 do 100 mV. Selektivni
cevni voltmetar (CV) ili VF cevni milivoltmetar (do 10 mV opsega)
spoji se sa bazom tranzistora, a oklop dovoda sa masom prijemnika.
Kondenzator za neutralizaciju Cn podesi se na minimum otklona CV.
Detaljnije o ovome u okviru opisa pojedinih fabrikih apaiata.
Prijem je nestabilan ili kri
Do kranja moe doi iz sledeih razloga:
1) Usled labavog kontakta ili tzv. hladnog lemljenja pojedinih
elemenata aparat ne radi stabilno (jae, slabije ili prekida). Paljivim
pregledom i drmanjem pokuati da se pronae slabo mesto (korodirani kontakti baterije).
2) Ista pojava nastupa i usled prekida otpornika u kolu AFR,
ili prekida nekog oklopa sa masom. Svaki deo paljivo pregledati
i pincetom prodrmati.
3) Zaprljani i neispravni kontakti talasnog preklopnika (oistiti
benzinom ili kontakt-sprejom).
4) Usled lokalnih ili atmosferskih smetnji.
Prijem isprekidan ili kri zbog neispravnosti
pojedinih elemenata
Najee greke su usled neispravnosti sledeih elemenata:
potenciometra, talasnog preklopnika, promenljivog kondenzatora,
zvunika i labavih kontakta bilo na pomenutim elementima, bilo
na nekom otporniku, kondenzatoru, ili ma na kom drugom mestu
u aparatu.
Potenciometar se upotrebljava za menjanje jaine i boje tona.
Vremenom se grafitni sloj na potenciometru izlie ili se zaprlja kliza
na grafitnom sloju ili na mestu gde se kontakt prenosi sa klizaa na
srednji prikljuak potenciometra. U svim ovim sluajevima uje se
pri okretanju grebanje koje se u zvuniku, pri daljem habanju po
tenciometra, pretvara u kranje, pa i povremeni prekid prijema.
Ova se greka esto moe otkloniti ienjem kontakta tzv.
kontakt-sprejom: cevicu spreja prisloniti na otpor potenciometra
gde izlaze 3 prikljuka i malo utrcati sprej.
79
Promenljivi kondenzator. Usled dodira ploa na nekim mestima

onemoguen je prijem stanica pri tim poloajima kondenzatora.
Ovo nastupa kod slabih fabrikata posle dueg vremena usled izlizanosti leita. Ako je u pitanju samo dodir spoljne ploe sa segmen
tima ovo se lako moe popraviti malim izvijanjem tog segmenta na
spoljnoj ploi. Stvar se komplikuje ako je dodir izmeu ploa. Ne
kad se dodir moe otkloniti paljivim izvijanjem ploe i bez demontae kondenzatora u aparatu.
Meutim, jedino je sigurno reenje zamena kondenzatora is
pravnim. Ako novi kondenzator nije istog tipa i ako mu se poetni
kapacitet razlikuje od originala, bie potrebna korekcija u podea
vanju. Ako, uz to, krajnji kapacitet i oblik ploa odstupa od origi
nala bie i stanice pomerene na skali. Osetljivost aparata takoe
moe biti ugroena ako se peding-kondenzator ne prilagodi novim
prilikama. Potrebno je novo podeavanje radi popravke osetljivosti.
Druga greka moe biti zbog zaprljanih ploa ili zaprljanih mesta
kontaktne opruge. Ovo se (naroito na kratkim talasima) odraava
jakim kranjem pri okretanju kondenzatora. Izduvavanjem konden
zatora i ienjem kontaktnih mesta specijalnim sprejom ovo se
uspeno otklanja.
Zvunik. Decentrirana membrana ili olabavljeni navoji na trepereem kalemu dovode do izoblienja ili povremenog prekida. Do
tih greaka dolazi esto zato to je membrana zvunika stalno izlo
ena vibracijama.
Zbog tih vibracija moe najpre doi do lomljenja pojedinih
ilica dovodne pletenice membrane na mestu samog lemljenja. Ako
je om-metrom ustanovljeno da nema prolaza kroz treperei kalem,
pincetom pronai koji je kraj polomljen. Ukoliko je pletenica dosta
dugaka, zalemiti je na mestu prekida.
Do struganja trepereeg kalema u vazdunom procepu dolazi ili
usled decentrisanja ili usled ovalnosti kalema. Struganje se uje
po izoblienom prijemu, a moe se uti i kao karakteristian um
ako se membrana sa oba palca paljivo pokree u pravcu oscilovanja.
Kako je ovakva opravka teko izvodljiva (zbog skidanja mem
brane), zvunik treba zameniti novim (iste impedanse i veliine).
Malo oteene (pocepane) membrane lepimo nekim univer
zalnim lepkom. Istim lepkom lepiti i mesto spoja membrane sa centraom i treperei m kalemom.
80
Prijem ne zadovoljava po selektivnosti,

stanice su pomerene na skali
Uzrok moe biti elektrine ili mehanike prirode.
Elektrini uzroci nezadovoljavajue
i oslabljene osetljivosti
Najei je sluaj rnzdeen aparat bilo u meufrekventnim,
bilo u visokofrekventnim stepenima. Do ovoga dolazi iz sledeih
razloga:
1) pomeranje jezgra u kalemovima ili promena kapaciteta
kondenzatora;
2) kratkog spoja pojedinih navojaka u kalemovima, to dovodi
do promene induktiviteta i razdeenosti;
3) slab kontakt oklopa kalemova ili oklopa MF transformatora
sa masom, zbog ega su kola razdeena.
U navedenim sluajevima mogu i stanice biti pomerene sa svo
jih mesta na skali. Podeavanje se vri prema izlaganju u poglavlju:
Podeavanje.
Mehaniki uzroci pomeranja mesta na
skali
Ove greke treba traiti u zavisnosti od vrste mehanizma po
gona kazaljke i naina voenja kanapa. Meutim, najei je sluaj
da su olabavljeni zavrtnji (1 i 2) koji na osovinu promenljivog kon
denzatora fiksiraju bubanj (3) (toak) preko koga je prebaen kanap
(4). Prilikom okretanja dugmeta (5) (si. 3.14) bubanj se okree, a
sa njim i kazaljka (6), ali promenljivi kondenzator (7) se pomera sa
izvesnim zakanjenjem, tako da poloaj kazaljke ne odgovara vie
poloaju kondenzatora, to mora dovesti do pomeranja stanica sa
svog mesta na skali (8). U takvom sluaju, na primer, kondenzator
treba rukom dovesti na lokalnu stanicu, zatim dugmetom (5) do
vesti kazaljku na istu stanicu na skali i zatim stegnuti i lakom osi
gurati zavrtnje (1 i 2).
Pored toga, vremenom moe da se istegne i kanap skale (4), pa
da se kondenzator pomeri a kanap (4) da klizi, tako da ponovo ne
doe do poklapanja stanica. Ovo se deava ako su u pitanju 2 ka
napa prema si. 3.15. Kanap (5) je dobro zategnut za bubanj, a ka
nap (4), je olabavljen.
6 Opiavka radio-aparaiu
81
Najzad, i sama kazaljka moe da bude labavo zakaena ili

omotana oko kanapa, pa ako se ona negde malo zakai kazaljka
zaostaje i ne poklapa se sa stanicom. U svim ovim sluajevima treba
kanap (4) malo skratiti kako bi ga spiral-opruga vie zatezala.
Na kraju kanap (4) moe da bude u prekidu, a pogonski kanap
(5) daje ispravan (si. 3.15). U tom sluaju kazaljka e stajati najed
nom mestu na skali, a prijem stanica je mogu. Aparat moramo iz
vaditi iz kutije i prekinuti kanap kazaljke zakrpiti ili bolje zameniti
novim.
SI. 3.15
Poto ima veoma razliitih pa esto i dosta komplikovanih

pogona skale i kazaljke, treba prethodno, na osnovu naenih polo
aja tokica, na hartiji rekonstruisati nain voenja kanapa i tek
onda pristupiti poslu.
82
Napomena: Maii depni aparati nemaju komplikovan meha

nizam za pokretanje promenljivog kondenzatora. Obino je disk
direktno ili preko jednostavnog prenosa u vezi sa osovinom pro
menljivog kondenzatora, a skala (najee samo u kHz) na samom
disku. U tom sluaju treba samo olabaviti zavrtanj koji dri disk za
osovinu promenljivog kondenzatora, zatim disk pomeriti u pravi
poloaj i opet stegnuti zavrtanj.
ODREIVANJE GREKE PREGLEDOM PRIJEMNIKA
NAPAJANOG IZ BATERIJE I MREE
Ovde razlikujemo dva sluaja: 1. Pored baterijskog napajanja
mogue je i napajanje iz posebnog ispravljaa, koji se specijalnim
utikaem (tzv. dekom) prikljuuje u za to predvieno gnezdo
(si. 3.16). 2. Mogunost napajanja iz mree preko ugraenog mre
nog transformatora sa ispravljaem i stabilizatorom napona (prema
si. 3.18 i 3.18a). Ovakav nain napajanja nalazimo kod prenosnih
aparata srednje veliine i malih prenosnih magnetofona i kasetofona.
Prijemnik, napajan prema si. 3.16, ne radi (nem je)
Ako je pri baterijskom napajanju napon baterije ispravan, a
nije utisnut utika posebnog ispravljaa proveriti da li kontakti
12 u gnezdu zatvaraju (si. 3.16), jer u protivnom se baterija ne
ukljuuje. Pincetom emo malo doterati oprugu kontakta (2) da
nalegne na kontakt (1).
Ispitivanje NF del sa si. 3.16. Ako smo popravkom kontakta
12 u gnezdu dobili odgovarajui napon na kolektoru tranzistora
T10 (prethodno ga pronai u tampanoj ploi), a aparat je i dalje
nem, om-metrom proveriti ispravnost kondenzatora C63, zvu
nika i da li su zatvoreni kontakti gnezda (SL) za prikljuivanje slu
alice. Ako je i to u redu, pronai na tampanoj ploi tranzistore
T8Tll i voltmetrom proveriti da li naponi emitora i kolektora
odgovaraju vrednostima sa eme (si. 3.16). Na mestu gde to nije
sluaj lokalizovaemo greku ispitivanjem otpornika om-metrom
ili tranzistora na nain prikazan na si. 3.12. Kada je tako pronaena
i otklonjena greka, moemo jo signalom od 50100 mV iz ton-generatora proveriti ispravnost rada NF stepena, dovodei signal
6*
83
SI. 3.16
prvo na bazu T9 a zatim na bazu T8. Ton se u zvuniku mora poja

ati kada se signal dovodi na bazu T8. Najzad ispravnost C57 i P2
ispitaemo ton-generatorom (si. 3.16).
84
Ispitivanje NF del sa si. 3.16 pri napajanju iz posebnog isprav

ljaa. Kod utisnutog utikaa ispravljaa u gnezdo mora se iskljuiti
ugraena baterija otvaranjem kontakta 12 u gnezdu. U sluaju
da aparat, pri radu sa ispravljaam koji je prikljuen na elektrinu
mreu ostaje nem, treba proveriti da li na utikau U ispravljaa
ima jednosmernog napona (si. 3.17). Ukoliko nema napona proverava se ispravlja.
Ispitivanje ispravljaa za napajanje prijemnika iz mree
Semu dva jednostavna stabilisana ispravljaa vidimo na si. 3.17.
Pre ukljuivanja ispravljaa na mreu, om-metrom kontrolisati na
mrenom utikau prolaz struje kroz primarni namotaj mrenog
transformatora. Ako nema prolaza struje, proveravamo kontakt gaj
tana u mrenom utikau i na primaru transformatora. Ako je i to u
redu moramo (pri utisnutom utikau u mreu) na sekundarnom na
motaju transformatora dobiti naizmenini napon (Us) veliine prema
servisnom uputstvu. Ako napona nema, u prekidu je sekundarni
namotaj (proveriti om-metrom pri iskljuenom ispravljau iz mree),
pa to prvo popraviti.
Ako smo na sekundaru dobili napon, onda proveriti jednosmerni napon na izlazu iz ispravljaa na kondenzatoru (C) i videti
da li mu je vrednost prema servisnom uputstvu. Moda je pregoreo
osigura ili su oteene diode u ispravljau. U sluaju da na konden
zatoru (C) ima napona, a izlaz (utika U) je bez napona, om-metrom
proveriti ispravnost ostalih elemenata. Kod ovih elemenata moe
biti i neki hladno lemljeni spoj. Isto tako om-metrom proveriti is
pravnost gajtana od izlaza ispravljaa do utikaa (U) i da nije negde
hladno lemljen spoj. Ovakvim sistematskim pregledom lako emo
lokalizovati greku.
Na si. 3.17a prikazanje ispravlja sa 4 diode u mostnom spoju
i za jainu struje do 300 mA. U zavisnosti od spoja A ili B dobija se
stabilisan jednosmerni napon od 9 V ili 7,5 V. Druga varijanta is
pravljaa za struje do 150 mA prikazana je na si. 3.17b, sa neto
izmenjenim elementima. Prikazane varijante su za 9 i 6 V. Primenom
kapacitivnog razdelnika mogu se dobiti i naponi 2 x 4,5 i 2 x 3 V,
a to je ponekad potrebno za napajanje prijemnika starije proiz
vodnje.
85
Ei-/SPmUf
ZfTRRUZB
Jsp;ov(/oc Z / - 6 6V/t toe Re f) /// 4,5 Y (ioc'o 43 )

Us-- /<? K~ /?/ - .'20 i.
32-/20x1,
/soroWroe // ~ 9
/?/ ' 220si,
Us=/6V~
rz> - S90n,
D* SZ6.2
9 V( ZaRa JJ) /// 26/ ( a. Ra 3)

32 !OOsi, 35*060si D-6I9.J
a
I S P R f V M Z R
Za yec/nossncrm na/son 9/, 2/ 2 x 4.5 V

Us * 2x/0/~
Z> - BZ9
Za jerfnos.ncsn/ napon 6 9
Us * 2- 9/~
-9** 3Z6
/ /, 0.5 , fos/7>a
b
SI. 3.17
86
/// 2 x 3 /
CPTER00
Mreni deo prijemnika sa ugraenim ispravljaem

i transformatorom
Na si. 3.18 vidimo mreni deo prijemnika sa transformatorom,
mostnim ispravljaem i tranzistorom Tll koji sa cener-diodom D5
slui za stabilizaciju ispravljenog jednosmernog napona na 9,7 V.
U gnezdu mrenog natikaa nalazi se nokat (N) koji se pri utis
kivanju natikaa die i prebacuje navie srednji kontakt (preko kojeg
se napaja prijemnik) da bi doao u spoj sa kontaktom (2) koji je u
vezi sa ispravljenim i stabilisanim naponom. Istovremeno se prekida
spoj sa kontakta (1) sa + pola baterije i tako se pri napajanju iz
mree iskljuuje ugraena baterija.
Dok mreni natika nije utisnut, nokat (N) je u poloaju kao
na emi (si. 3.18a) i preko kontakta (1) napaja se prijemnik iz ba
terije. Ako, dakle, pri baterijskom ili mrenom napajanju prijemnik
SI. 3.18a
KK<! L3i
87
ne radi, greku treba potraiti u preklopniku gnezda koji pokree

nokat (N). U sluaju da aparat ne radi pri mrenom napajanju,
ispitaemo ceo mreni deo (transformator, ispravlja i stabilizator).
Drugu varijantu mrenog dela vidimo na si. 3.18b, koja nema
gnezdo za natika mrenog gajtana. Ugraena baterija od 6 V ve
zana je paralelno mrenom ispravljau preko tranzistora TS 11 kome
su baza i kolektor tako spojeni da radi kao dioda. Zadatak te diode
je da iskljui bateriju pri mrenom napajanju, to se i deava, jer je
dioda provodna samo u pravcu pol baterije prijemnik, a
neprovodna je za struju iz ispravljaa kroz bateriju, pa tako ne opte
reuje ispravlja ako vremenom opadne napon baterije.
Prijemnik se ukljuuje prekidaem SK-8. Naponi nii od 6 V
za pojedine stepene prijemnika dobijaju se padom napona u otpor
nicima R44, R53, R45 i diodama D7/D8. Ako prijemnik ne radi
pri mrenom napajanju ispitaemo ceo mreni deo.
PRENOSNI PRIJEMNIK SREDNJE VELIINE SA VIE
TALASNIH OPSEGA, NAPAJAN IZ BATERIJE
Kao primer je prikazan prenosni prijemnik Blaupunkt sa
emom na si. 3.19, za UKT, ST i DT podruje. Na emi je talasni
preklopnik u poloaju UKT. Na tom se opsegu koristi teleskop-antena. UKT tuner radi sa tranzistorom VI kao VF pojaavaem, i
V2 kao oscilatorom i meaem. MF signal od 10,7 MHz ide iz MF
transformatora L3/L4 (preko C23 i kontakta talasnog preklopnika
1615) na bazu tranzistora V3, koji radi kao IMF pojaava sa
L9/L10. Zatim sledi II MF pojaava V4 sa L11/L12 i III MF poja
ava V5 sa racio-detektorom LI3/LI5/L17 i diodama D4/D5.
Demodulisani NF signal sa odvoda L17 vodi se preko C30, kontakta
1211 talasnog preklopnika i C74 na potenciometar R45 za jainu
u NF stepenu. NF stepen sa tranzistorima V7 do VIO izveden je
slino kao kod prijemnika na si. 3.12.
Na AM podruju (ST i DT) koristi se feritna antena sa ulaznim
kalemom L28 za ST i L30 za DT. Tranzistor V3 radi kao ulazni
pojaava i mea, a ulogu lokalnog oscilatora vri tranzistor V6, iji
se signal (preko C64, odnosno C65) vodi na emitor V3. U V3,
meanjem sa ulaznim signalom, nastaje MF signal od 460 kHz, koji
se preko MF transformatora L19/L21 dalje pojaava u V4 sa L22/
/L24 i u V5 sa L25/L27. Demodulisani signal iz D6, preko R27 i
kontakta 1011, ide preko C74 u NF pojaava.
88
89
Nain pronalaenja i otklanjanja greke kod

prijemnika Blaupunkt
Poinjemo istim redosledom kao kod depnog prijemnika proverom napona baterije, kontakta u nosau baterije i proverom zvu
nika i ispravnosti NF stepena pomou ton-generatora. Ako je pri
tom aparat ostao nem, izvadiemo tampanu plou iz kutije i u
NF delu proveriemo sve napone koji treba da su priblino iste
vrednosti kao u emi (si. 3.19). Naravno, pre toga moramo te take
pronai na tampanoj ploi. Ako je ceo NF deo u redu (signal dove
den na taku 9 potenciometra R45) (si. 3.19), proveriemo is
pravnost meufrekventnog stepena za FM podruje. Radi toga
ukljuujemo UKT opseg i iz FM signal-generatora (podeenog na
10,7 MHz i modulisanog sa 1 kHz, koraka 50 kHz) dovodimo signal
od 0,1 do 0,5 mV preko C = lOnF na bazu tranzistora V5 (pronai
bazu na tampanoj ploi). Tada se mora uti ton u zvuniku pri
sasvim otvorenom potenciometru R45. Ako nema tona, proveriti
napone (prema emi) na tranzistoru, a om-metrom diode D4 i D5.
Sada preneti signal na bazu V4, i ako je sve u redu uemo jai
ton u zvuniku. Zatim prelazimo signalom (sada smanjenim na
3050 J.V) na bazu V3 i ako ga ujemo u zvuniku prenesemo signal
na kolektor V2. Naravno, pre toga, sve ove take pronai na tam
panoj ploi. Deo iza kojeg nema signala je defektan, pa emo i pro
verom napona i RC elemenata lokalizovati greku.
Ako je dotle sve u redu, izvlaimo teleskop-antenu i okretanjem
promenljivog kondenzatora potraimo neku UKT stanicu. Ako
nema prijema, proveriemo kontakte na talasnom preklopniku (even
tualno oistiti kontakte sprejom), a zatim i sve napone na tran
zistorima VI i V2 na UKT tuneru. Ako su naponi u redu a prijema
nema, videti da li radi oscilator V2, kod koga treba da je VF napon
90100 mV u mernoj taki 5 (mereno cevnim voltmetrom). Ako
nema VF napona neispravan je V2, neki kondenzator ili kalem L7.
Da bismo proverili rad AM podruja, prebaciemo prijemnik
na ST ili DT opseg i iz AM signal-generatora, podeenog na 460 kHz
i modulisanog sa 1 kHz, dovedemo preko C = 10 nF signal od 0,1
0,5 mV na bazu tranzistora V5, pri emu u zvuniku treba da se
uje ton (pri potpuno otvorenom potenciometru R45). Ako
nema tona, diodu D6 proveriti om-metrom. Zatim prelazimo signa
lom od 3050 gV na baze tranzistora V4 i V3, i ako je tu sve u redu
uemo ton u zvuniku. Ako nema tona, om-metrom ispitati MF
90
transformatore L19-L21, L22-L24. Sada ukljuujemo ST i pri okre

tanju promenljivog kondenzatora mora se uti lokalna stanica, a na
DT neka druga stanica. Ako toga nema, proveriti kontakte talasnog
preklopnika (kako je ve objanjeno) i sve napone na tranzistorima
V3 i V6. Ako oscilator V6 radi, nastaje VF napon od 80100 mV
koji se meri cevnim voltmetrom u taki 2 (emitor od V3). Jednosmerni napon na emitoru V3 je 0,5 V. Ako na ST ili DT nema pri
jema, najei uzrok lei u tome to ne radi oscilator V6, a to moe
biti usled defektnog nekog C elementa ili prekida kalemova oscilatora L32/34 (za ST) ili L36/38 (za DT).
Om-metrom proveavamo ispravnost kalemova ulaznog dela
na feritnoj anteni. Ostale neispravnosti (slab prijem, izoblienje,
stalno oscilovanje, kranje, pomerene stanice na skali) otklanjaju
se na nain prikazan ranije.
RAZNI STON1 PRIJEMNICI NAPAJANI IZ

ELEKTRINE MREE
Ima vie varijanata ovakvih prijemnika:
Prijemnici srednje klase. Ovih prijemnika ima najvie na tritu
i oni zamenjuju nekadanje cevne prijemnike; imaju 3 do 4 talasna
opsega, a izlazna snaga im je 25 W.
Prijemnici sa ugraenim asovnikom. Prijemnici se izrauju u
raznim varijantama, sa jednim ili vie talasnih opsega i sa ugraenim
digitalnim asovnikom. Takav se prijemnik moe koristiti kao budilnik, koji se sam, u odreeno vreme, ukljuuje. Kao primer u 8.
glavi detaljno su opisani prijemnici: L1PICA SSU 2080 (Iskra) i
ETIDA AUTOMATIK, IDEAL IC5 AUTOMATIK, RS4011.
(Ei) i Sono Clock 660 (Grundig).
Specijalni Hi-Fi prijemnici. I ovih prijemnika je sve vie na tri
tu, a predvieni su za reprodukciju velike vernosti (Hi-Fi). Najee
su ovi prijemnici predvieni za stereofonski prijem, sa odvojenim
zvunim kutijama i izlaznom snagom od 2 x 20 i vie vati. Podesni
91
su za rukovanje, a biranje stanica je dirkama ili senzorima. Skuplji

modeli izrauju se i sa daljinskim upravljanjem pomou telekomandi na bazi ultra-zvuka ili infracrvenih zraka. Telekomandom
prijemnik se moe ukljuiti (iskljuiti, birati eljena stanica, podea
vati jaina i boja zvuka, prei sa mono na stereo-prijem, itd.). Hi-Fi
prijemnici detaljnije su opisani u glavama 8. i 9. u okviru prikaza
domaih i stranih aparata.
Specijalni muziki centri. Pod ovim nazivom prodaju se Hi-Fi
prijemnici kombinovani sa gramofonom i kasetofonom u jednu
kompaktnu celinu. I muziki centri izrauju se u poslednje vreme sa
telekomandom, kojom se (po elji) moe ukljuiti prijemnik, gramo
fon ili kasetofon i na njima izvravati sve funkcije. Ovi muziki centri
opisani su detaljno u glavama 8. i 9. u okviru prikaza domaih i
stranih aparata.
Prijemnici srednje klase napajani iz elektrine mree
Elektrina ema ovakvog prijemnika prikazana je na si. 3.20,
a kao primer uzet Melos od Ei-a (za UKT, KT i ST opseg). TaIasni opsezi ukljuuju se dirkama na tastaturi, pri emu se zatvara
njem odgovarajuih kontakata ukljuuju kalemovi odgovarajueg
talasnog opsega. Ako se utisne dirka za ST, zatvaraju se kontakti
5b-5c i 6b-6c ime se ukljuuje jedan kraj oscilatorskog kalema STo
na C4, a drugi preko kontakta 2a-2b (koji je zatvoren, poto dirka
UKT nije utisnuta) na 03 i 04. Kako ostale dirke nisu utisnute,
zatvoreni su kontakti 4a-4b i 3a-3b, ime je ukljuen ulazni kalem.
STu. Preko kontakta 3d-3e slabo je spregnuta spoljna antena za
feritnu (preko L3). Spoljna antena je predviena za prijem KT.
Kontaktom 4d-4e spaja se oscilator sa MF transformatorom
L7/L8 za 460 kHz. Tranzistor TI radi kao ulazni oscilator i mea,
a preko 2h-2g vezan je tranzistor T201 kao prvi MF pojaava na
460 kHz. Baza TI dobija preko kontakta ld-le i 7a-7b odgovara
juu polarizaciju. Pojaani MF signal iz tranzistora T201 i T202, sa
MF transformatorima L204/L206 i L210/L211, posle demodulacije
u D203 ide preko kontakta la-lb i 8a-8b u NF deo prijemnika. Na
analogni nain ukljuuju se kalemovi za KT i UKT opseg pritiskivanjem odgovarajue dirke. Za UKT opseg prikljuuje se dipol-antena, ugraena u samoj kutiji prijemnika. UKT tuner radi sa
92
93
SI. 3.20
tranzistorima T101 i T102, iza kojih slede MF pojaavai za 10,7

MHz sa tranzistorima T201 i T202, sa MF transformatorima L201 /
/203 i L207/209 i racio-detektorom D201/202. NF deo prijemnika
standardno je izveden sa tranzistorima T301 do T306. Izmeu T301
i T303 lei regulator za visoke P302 i niske tonove P301 i za jainu
P303.
Pri utiskivanju dirke GR/MAG prekida se veza 8a-8b i spaja
se 8b-8c, ime se NF deo prekida od MF dela i spaja sa gnezdom za
prikljuivanje gramofona (magnetofona). Mreni deo je izveden
standardno. Iz mostnog ispravljaa dobija se jednosmerni napon
od 19,6 V, koji se cener-diodom D401 sniava i stabilizuje na 12,6 V
za prvi NF stepen i sve VF stepene prijemnika.
Nain pronalaenja i otklanjanja greaka kod
prethodno opisanog prijemnika
Ukljuiti prijemnik pritiskom odgovarajue dirke i videti da li
prolazi struja kroz mreni deo, tj. da li svetli skala lampe. Ako sija
lice ne svetle, proveriti ispravnost osiguraa 0401. Kod ispravnog
prijemnika mora se, pritiskom dirke ST i pri otvorenom potenciometru za jainu, okretanjem kondenzatora uti lokalna ili neka
druga stanica. Ukoliko nema prijema, pritisnuti dirku GR i dodirom
pincete kontakta 1 ili 3 u gnezdu GR mora se u zvuniku uti kranje,
to je znak da je NF deo u redu. U sluaju da toga nema, ton-generatorom na samom zvuniku proveravamo njegovu ispravnost. Tre
ba proveriti i ispravnost kontakta 4 u gnezdu za prikljuivanje
spoljnog zvunika.
Ako su zvunik i gnezdo u redu, moramo izvaditi tampanu
plou iz kutije (poto prethodno oslobodimo zavrtnje). Sada prove
ravamo napon na ispravljau, koji treba da je oko 20 V. Ako nema
napona neispravan je mostni ispravlja ili je probio C403/404
to proveravamo om-metrom. Sada proveravamo naizmenini na
pon ispred ispravljaa (oko 15 V). U sluaju da nema naizmeninog
napona, a skala-lampe svetle, znak je da je u prekidu sekundarni
namotaj mrenog transformatora. Moe se desiti da prijemnik ne
reaguje ni na GR prikljuku. Tada ton-generatorom dovedemo sig
nal na bazu T303 (prethodno T303 pronai na tampanoj ploi), i
ako je sve u redu uemo ton u zvuniku. Ako nema tona, mora
mo redom proveriti sve napone u NF delu (prema emi) i po potrebi
om-metrom proveriti ispravnost RC elemenata, pa emo tako lokalizovati greku.
94
Ispravnost tonskih regulatora proveravamo tako to signal od

100 i 1000 Hz dovodimo iz ton-generatora na GR prikljuak i okre
tanjem P301 i P302 kontroliemo njihovo reagovanje. Tek ako je
NF deo prijemnika u redu, moemo prei na ispitivanje MF dela.
Ako je ceo MF stepen u redu, pritisnemo UKT dirku i tada, pri
okretanju promenljivog kondenzatora, moramo uti neku UKT
stanicu. Ako toga nema, nije u redu UKT tuner ili su zaprljani kon
takti na tastaturi, to proveravamo naizmeninim pritiskivanjem ST
i UKT dirke i ienjem kontakta sprejom. Ako i to ne dovede do
rezultata, moramo na tampanoj ploi tunera pronai sve merne
take i proveriti napone prema emi. U sluaju da, na primer, na
kolektorima T101, T102 nema napona od 12,6 V, voltmetrom pro
veriti sve veze preko kalemova i kontakta tastature le-lf, koji preko
7a-7b dobijaju napajanje sa cener-diode D401. Kada je pronaena
i otklonjena greka u UKT tuneru, prelazimo na AM podruje uklju
ivanjem dirke ST ili KT.
AM signal-generatorom podeenim na 460 kHz proveravamo
drugi i prvi MF stepen na nain prikazan ranije. Ako je ceo MF
stepen u redu, na ST opsegu treba da ujemo neku stanicu. Pritis
kivanjem KT dirke i stavljanjem komada ice od 1 m kao antene
u antenski prikljuak moramo i ovde, okretanjem promenljivog
kondenzatora, dobiti neku KT stanicu. Ukoliko na oba opsega nema
prijema, greka moe biti u kalemovima, otpornicima (proveriti
om-metrom) ili u zaprljanim kontaktima na tastaturi.
I sam tranzistor TI moe biti oteen, to emo utvrditi proveroni napona elektroda prema emi.
TABELARNI PREGLED RAZNIH GREAKA

AM I FM PRIJEMNIKA
U pregledu koji sledi sakupljene su do sada navedene greke
i druge neispravnosti sa uzrocima kod AM/FM prijemnika. Pregled
e pomoi brem Iokalizovanju i otklanjanju greaka.
95
vC
Os
Pregled greaka i njihovi uzroci
l Vrsta Napajanje NF pojaava i izlazni

greke i stepen sa zvunikom
Prijemnik
ne radi
(nemje).
um na
svimtalas.
; podru
jima.
Istroena bate
rija, slab kon
takt na priklju
ku baterije.
Pogrena bate
rija previsok na
pon napajanja.
Slab
prijem.
Demodulator j MF pojaanje
Prekinut otpornik u kolu

baze, emitora ili kolekto
ra. Prekid u namotaju tran
sformatora. Neispravan
prenosni kondenzator ili
kondenzator za blokiranje.
Neispravan potenciometar
za jainu. Prekid u dovodu
zvunika. Neispravan tran
zistor.
Prekinut radni
otpornik, ili ot
pornik za ARP.
U prekidu elek
trolit za prenos
NF. Neispravna
dioda.
Prekid u MF
transformatoru
ili kratak spoj
izmeu primar
nog i sekundar
nog namotaja.
Neispravan
tranzistor.
Prekid u kolu osci

latora. U kratkom
spoju trimer ili
promenlj. kondenz.
Neodgovarajui
napon. Neispravan
tranzistor.
Neispravan potenc. za re
gulator jaine.
Neispravna
dioda.
Nepodeen MF
stepen.
Polomljen feritni
tap. Prekid oscila
tora (ostalo kao kod
prethodne greke).
Neodgovarajui
naponi
(videti servisno uputstvo).
Prenosni kondenz. izgubio
kapacitet.
Radni otpornik
u prekidu. Pre
nosni kondenz.
izgubio kapaci
tet.
Razdeeni MF
transformatori.
Veliki napon
ARP. Neodgo
varajui napon
na pojedinim
takama. Neis
pravan tranzi
stor.
Razdeen prvi
MF transforma
tor.
Razdeeno ulazno
kolo. Neodgovara
jui naponi. Neis
pravan tranzistor.
MF pojaanje
Ulazni i oscilatorski stepen

Slab kontakt na tas
taturi. Povremen
spoj promenlj. kon
denzatora.
Stara baterija,
mali napon na
pajanja.
i
Povremen
prekid
oscilatora.
Istroena bate
rija.
Vrsta
greke
Napajanje
7 Opravka rudio-aparala
Prijem sa
prekidima.
Slab pri
jem na
KT.
Pomeranja
stanica
na skali.
Meanje
stanica.
Na elom
podruju
samo
jedna
stanica.
Oscilovan
(zvidanje)
na svim
podru
jima.
>c
Slab
kontakt
baterije ili u
prekidau.
NF pojaava i izlazni
stepen sa zvunikom
Slab kontakt u nekom stepenu. Povremen prekid
sloja na tampanoj ploi.
Slab kontakt u gnezdu za
slualice.
Oslabila bate
rija.
Demodulator
Labav kontakt
u demodulatoru.
Slab kontakt u
MF stepenu.
Razdeeni MF
transformatori.
Stara baterija.
Kondenz. koji blokira ba

teriju izgubio kapacitet ili
je u prekidu.
Razdeeni MF
transformatori.
Razdeeni MF
transformatori
ili oklop nije u
spoju sa masom.
U prekidu konden. ili otpor
nici za neutra
lizaciju.
Mali napon na oscilatoru. Promenljiv

kondenz. povreme
no u spoju.
U prekidu dovod
teleskop
antene.
Neispravan tranzi
stor.
Olabavljen pogon
promenlj ivog kon
denzatora.
Razdeeno oscilat.
kolo. Prekid ulaz
nog kola.
Ne radi oscilator.
Oscilatorski stepen
ima preveliki na
pon. Sprega izmeu
veza MF trafoa i
feritne antene.
Vrsta
greke
Izoblienje
na jaim
stanicama.
Motor
boting
efekat.
Izoblienje
preko ele
skale.
Slab niskofrekventni
signal.
Greke kod
Nema
prijema
niti kara
kteristi
nog uma.
Ima um,
ali bez
prijema.
Vrsta
greke j
Izoblien
prijem.
Prijem
sa jakim
umom.
Slab
prijem.
vC
sC
Napajanje
NF pojaava i izlazni
i stepen sa zvunikom
Demodulator 1
|
MF pojaanje

Neispravna dioda
za indirektnu regu
laciju (izmeu MF
stepena).
Neispravan
prednapon di
ode, prekid ot
pornika kod de
modulator.
Mala vremen
ska konstanta
ARP. Defektni
otpornici za
prednapon.
Slaba baterija.
Mali kapacitet kondenz.

koji blokira bateriju, ili
koji blokira emitor.
Slaba baterija.
Strue membrana zvu

nika. U spoju kondenz. za
blokiranje emitora. U pre
kidu otpornik u kolu baze.
Neispravna
dioda. Neispra
van prednapon
za diodu.
Lo kondenza
tor za blokira
nje ARP.
Prenosni kondenzator iz
gubio kapacitet.
Prenosni kon
denzator izgu
bio kapacitet.
UKT prijemnika
Slaba baterija.
Napajanje
Mali napon
napajanja, sta
ra baterija.
Prekid u MF
trafou za
10,7 MHz.
Ne radi oscilator
u UKT tuneru,
neispravan tran
zistor.
kao gore
Ne radi VF stepen
u tuneru. Prekinut
prikljuak UKT an
tene. Neispravan
tranzistor u UKT
tuneru.
NF pojaavai i izlazni
stepen sa zvunikom
Neodgovarajui naponi.
Prenosni kondenz. izgu
bio kapacitet.
Demodulator
MF pojaanje
--------------------- i
Nepodeen
diskriminator,
ili racio detek
tor. Neispravne
diode u tom
stepenu.
Slabo potiski
vanje AM, elko
kod diskriminatora, odnos
no racio detek
tora izgubio
kapacitet.
Neispravne
diode u racio
detektoru. Elko
iz racio detek
tora prema NF
stepenu izgubio
j kapacitet.
Razdeeni MF
transformatori
za 10,7 MHz.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 11
Razdeeno ulazno !
kolo. Neispravni ;
tranzistori u UKT J
tuneru.
U prekidu jedan
pol antene za
UKT podruje.
NOVA ELEKTRINA REENJA KOD Hi-Fi

UREAJA I MUZIKIH CENTARA
Kod novijih Hi-Fi ureaja primenjuju se razna elektrina reenja uglavnom radi komfornijeg rukovanja. Tako se kod prijem
nika podeavanje stanica vri sa PLL sintisajzerom, a umesto dirki
koriste se senzori. Podeavanje stanica vri se, pored kontinualnog
naina, jo i na odreenim frekvencijama u rasteru na razmaku od
9 kHz (na ST), a na UKT u razmaku 25 ili 50 kHz. Frekvencija
primljene stanice pokazuje se optiki na digitalnom LED displeju.
Jaina polja prikazana je takoe LED indikacijom. Primer takvog
prijemnika je i F102 (Gorenje), UKT Tuner SR1000 (Grundig)
Hi-Fi tuner 22AH109 i F2233 od Philips-a prikazani u glavi
9. Mikroprocesor upravlja traenjem stanica.
Pored direktnog biranja stanica, kontinualno tastaturom ili
senzorom na samom prijemniku, mogue je podeavanje i telekomandom. Telekomandom se ujedno kontrolie jaina, boja tona i
prelazi sa mono na stereo-prijem.
Veina sklopova (MF stepen, stereo-dekoder, NF stepen), izve
dena je sa integrisanim kolima. esto su pojedina integrisana kola
sakupljena u izmenljive module, tako da ceo ureaj sadri samo
nekoliko modula, koji se u sluaju kvara lako i brzo zamenjuju.
MF i NF sklopovi, kao i zvuni sistemi (boksovi), dimenzionisani su tako da se postie maksimalna vernost u reprodukciji. Izlazna
snaga kree se izmeu 2 x 25 do 2 x 100 W kod izoblienja manjih
od 0,1%. Izlazni NF stepeni zatieni su elektronskim kolima od
preoptereenja i kratkog spoja u kolu zvunika. U tzv. aktivnim
zvunim boksovima ugraeni su, pored zvunika, i pojaavai.
Pretpojaava i izlazni stepen izvedeni su iz dva dela jedan za
duboki frekventni opseg, a drugi za srednji i visokofrekventni (ton
ski) opseg. Tako se postie optimalno prilagoavanje zvunom sis
temu bez primene frekventne skretnice. Aktivni zvuni boksovi
direktno se napajaju iz elektrine mree, a ukljuuju se na mreu
dovoenjem NF signala.
O novim elektrinim reenjima primenjenim u muzikim cen
trima, u kojima su pored Hi-Fi ureaja ugraeni kasetofon i gramo
fon, bie detaljnije govora u okviru opisa domaih i stranih aparata
u glavama 8. i 9.
100
TELEKOMANDE ZA Hi-Fi UREAJE

Telekomanda je najpre uvedena na televizorima, kako bi se
njima moglo rukovati sa veeg rastojanja. Sada je poela primena
telekomande i u Hi-Fi ureajima vie klase i skupljim muzikim
centrima. Telekomandni sistem sastoji se iz predajnika i prijemnika.
Telekomandni predajnik, u vidu male kutije sa tastaturom i mat
ricom, u kodiranom obliku predaje informaciju posredstvom ultra
zvuka (a u novije vreme i posredstvom infracrvenog zraenja) Hi-Fi
ureaj u kome se nalazi telekomandni prijemnik. Srce predajnika
ini jedno CMOS-integrisano kolo u kome se kodira informacija,
koja se zatim u 12 tranzistora pojaava i tako pojaanim signalom
modulie se ultrazvuni pretvara ako se radi ultrazvukom, ili se
pobuuje dioda infracrvenog zraenja. (Predajnik e biti detaljnije
opisan kod Hi-Fi ureaja ukoliko rade sa telekomandom).
Telekomandni prijemnik kod ultrazvunih sistema ima na ulazu mi
krofon, u kome se primljene informacije pretvaraju u elektrine signale.
Sistemi posredstvom infracrvenog zraenja imaju na ulazu specijalnu
diodu osetljivu na infracrveni spektar, u kojoj se informacije pretvaraju
u elektrine signale. Iza diode sleduje pretpojaava, najee u vidu
integrisanog kola, zatim prijemnik u uem smislu u vidu integrisanog CMOS-kola, u kome se signal dalje obrauje, dekodira i vodi
perifernim organima, preko kojih se u Hi-Fi ureaju izvravaju i
realizuju komande dobijene sa telekomandnog predajnika. I peri
ferni organi se esto izvode u vidu integrisanih kola.
Ceo telekomandni prijemni ureaj sa izmenljivim modulima,
smeten je na posebnoj tampanoj ploi koja se nalazi u Hi-Fi ure
aju i napaja se iz njega. (U okviru opisa pojedinih Hi-Fi ureaja
u glavi 9, ukoliko rade sa telekomandom, bie detaljnije opisan i pri
jemni telekomandni sistem). Telekomandnim sistemom moe se
ukljuiti/iskljuiti Hi-Fi ureaj, birati nekoliko programiranih sta
nica, podeavati jaina i boja zvuka i balans kod stereo-ureaja,
prei sa mono na stereo-prijem, kod muzikih centara moe se uk
ljuiti kasetofon ili gramofon i na njima izvravati sve manipulacije.
Sve telekomande su tako izvedene da se preko ugraene tasta
ture na samom Hi-Fi ureaju mogu i runo izvravati sve komande.
Te komande se najpre unose runo u prijemni telekomandni sistem i
preko njegovih perifernih organa se dalje prenose u Hi-Fi ureaj.
101
AUTOMOBILSKI PRIJEMNICI
Zbog svoje namene i uslova rada u vozilu ovi prijemnici od
stupaju u mehanikom i elektrinom pogledu od do sada opisanih pri
jemnika. Auto-antena je pri kretanju vozila esto izloena jako promenljivom polju elektromagnetnih talasa, zbog ega auto-prijemnik
ima na ulazu uvek VF pojaavaki stepen. Iz mehanikih razloga,
zbog vibracija u kolima, oscilatorna kola u prijemniku se podeavaju
promenom induktiviteta kalema (pomeranjem VF jezgara), a ne
promenljivim kondenzatorom. Ovakvi prijemnici se danas izrauju
od onih jednostavnih (samo za ST), do najkomplikovanijih, sa vie
talasnih podruja, za stereofonski prijem, sa automatikom za tra
enje stanica i ugraenim kasetofonom, ili dodatnim kasetofonom
konstruisanim za automobile. Prijemnik se napaja iz automobilskog
akumulatora, sa minus-polom najee na masu vozila.
Jednostavni auto-prijemnik
Kao primer je prikazan auto-prijemnik AT 101 (Ei) sa emom
na si. 3.21. Auto-antena je koaksijalnim kablom spojena za prijem
nik i preko kondenzatora Cl spregnuta za ulazno kolo L2/C2 VF
pojaavaa sa tranzistorom TI. U kolektorskom kolu TI lei drugo
oscilatorno kolo sa L3, vezano na bazu tranzistora T2, koji radi kao
oscilator i mea sa kolom L4/L5. Podeavanje se vri tzv. variometrom, tj. promenom induktiviteta kalemova L2, L3 i L5. Dioda
Dl priguuje kolo L3 kod jaih ulaznih signala, a diodi D2, se preko
C18 dovodi VF napon iz kolektora T3, koji se u diodi ispravlja i
koristi za ARP (automatsku regulaciju pojaanja) tranzistora TI.
Tz kolektorskog kola T2 izdvaja se meufrekventnim transfor
matorom MFI signal od 452 kHz, koji se dalje pojaava u T3 sa
MFII i demodulie sa D3. NF signal se preko C23 vodi na potenciometar R23 u NF deo prijemnika. NF deo prijemnika izveden je stan
dardno, sa tranzistorima T4T7, od kojih poslednja dva rade u protivfaznom spoju. Zvunik se napaja preko C32. Prijemnik se napaja
sa plus-pola akumulatora, iji je minus-pol u vezi sa masom vozila.
Upisani naponi u emi odnose se na napon akumulatora od 14 V
pri punjenju u kolima. U RC kolima R33/C27, R28/C24, R21/C19
sniava se i filtrira napon za pojedine stepene prijemnika (radi izbegavanja sprege izmeu njih).
102
r
53
103
Pronalaenje i otklanjanje greaka kod prijemnika AT 101

Prijemnik sa zvunikom treba izvaditi iz kola, zatim asiju izva
diti iz kutije prijemnika i prikljuiti je preko ampermetra do 2 A na
izvor napajanja napona 14 V. Ne smemo zaboraviti da i zvunik
prikljuimo. Zatvaranjem prekidaa SK1 kontroliemo potronju
prijemnika, koja treba da je oko 0,2 A, bez ulaznog signala (bez
prikljuene antene). Pri tome se mora uti i um u zvuniku. Ako
nema uma proveriti om-metrom na takama 1 i 2 kalemove L6
i L7 a preko njih i zvunik. Potpuno otvoriti potenciometar R23 i
dodirom pincetom baze tranzistora T4 (prethodno ga pronai na
tampanoj ploi) ili dovoenjem signala iz ton-generatora na bazu
T4 proveriti rad NF dela. Ako je pri tome NF deo nem mora
mo proveriti sve napone na elektrodama T4 do T7, koje emo pret
hodno pronai na tampanoj ploi. Neodgovarajui napon ukazuje
koji je tranzistor ili otpornik oteen, pa ga treba zameniti.
Neispravnost jednog od izlaznih tranzistora T6/7 vidi se po nje
govom jaem grejanju i veoj potronji od 0,2 A, i taj tranzistor tre
ba zameniti. Do vee potronje moe doi onda kada proputaju
kondenzatori C29, C27, C24 i 09. Oni se ispituju om-metrom pri
iskljuenom aparatu. Struja mirovanja izlaznih tranzistora podeava
se sa R35 na 60 mA, bez signala na bazu T4. Miliampermetar se
ukljuuje u kolo kolektora T6, koje se na mestu x prekida radi
ukljuivanja miliampermetra (si. 3.21).
Kada je proradio NF deo prijemnika, stavimo komad ice du
ine 1 m u antenski prikljuak i vidimo da li ima prijema. Ako to
nije sluaj, ispitaemo MF deo prijemnika signalom od 452 kHz iz
AM signal-generatora, modulisanim sa 1 kHz (na nain na koji je to
opisano kod prethodnih aparata). Signal dovedemo na bazu T3
preko C = 20nF , a zatim na kolektor T2. Tranzistor iza kojeg nema
signala je oteen ili je bez napona. Kada je MF deo prijemnika
doveden na red, pokuaemo prijem stanica. Ako nema prijema,
proveriemo sve napone na tranzistorima TI i T2, eventualno om-metrom proveriti ispravnost kalemova (LI, L2, L3, L4, L5), pri
emu paziti na smer om-metra zbog diode Dl kod kalema L3. Ako i
pored ispravnih napona i kalemova nema prijema, neispravni su
TI ili T2, pa ih treba zameniti.
Sloeniji automobilski prijemnici
Veina auto-radija ima danas nekoliko talasnih opsega, oba
vezno UKT opseg i dirke za biranje stanica pored dugmeta za kon104
tinualno podeavanje. Skuplji modeli imaju ugraenu raznu automatiku u vidu mehanikih ili elektronskih reenja (sami trae stanice
da bi se voza oslobodio podeavanja i potpuno se posvetio vonji).
Poslednjih godina ima i sve vie stereo-auto-radija. Skuplji modeli
izrauju se sa ugraenim kasetofonom. Zbog zbijene konstrukcije
auto-radija u njima sve vie nalazimo ugraena integrisana kola.
Evo i nekoliko primera ovih prijemnika.
A u t o - r a d i o P r o g r a m a t i k AT 302 (Ei)
ema prijemnika data je u prilogu ema na kraju knjige. Prijem
nik ima specijalni mehanizam sa dirkom Programatik. Pritiskom
ove dirke mehanizam se svaki put okree za ugao od 60, te se tako
mogu izabrati 6 unapred programiranih stanica. Pored toga, mogu
se i dugmetom kontinualno traiti stanice. Prijemnik ima 3 talasna
opsega (UKT, ST i DT). Radi stabilnijeg rada na AM i FM podruju
predvieni su odvojeni MF stepeni, za AM na 452 kHz i za FM na
10,7 MHz. (Detaljan opis elektrine eme dat je u glavi 8. u okviru
prikaza Ei prijemnika). Pronalaenje i otklanjanje greaka vri se
analogno nainu prikazanom u prethodnoj taki.
Auto-radio sa integrisanim kolima
AP 130 ( a j a v e c)
ema prijemnika prikazana je na si. 3.22. Ima samo 2 tranzis
tora u UKT tuneru i 3 integrisana kola, a predvien je za UKT i
ST prijem. MF signal od 10,7 MFlz iz tunera, preko MF transfor
matora Lll i L12 i keramikog filtra F2, vodi se u integrisano kolo
CA 3089 E, koje sadri 3 MF stepena, racio-detektor i jedan NF
stepen. Sa noice 7 integrisanog kola uzima se napon za AFC
varikap-diodu D2 u tuneru. Izmeu noica 5 i 12 vezano je RC
kolo, kojim se moe blokirati NF stepen za vreme traenja stanica.
NF signal ide preko R10/C68 u NF pojaava, koji je sastavljen
iz integrisanog kola TBA 810S sa 14 tranzistora. Kolo daje izlaznu
snagu od 4 W. Pojaan signal preko C73 odlazi u zvunik. Za ST
opseg ugraeno je integrisano kolo TBA 651 sa 17 tranzistora. Kolo
sadri ulazni VF pojaava sa LI7, mea i oscilator sa LI8 i LI9,
kao i MF stepen za 455 kHz sa spoljm'm transformatorom L20/L21
i keramikim filtrom F1 i transformatorom L22/23 sa demodulatorom D3.
105
1 06
Pronalaenje i otklanjanje greaka kod ovog aparata, zbog ugra

enih integrisanih kola, znatno je uproenije. Opet poinjemo sa
NF delom prijemnika. Zvunik ispitamo na ranije opisan nain.
Ako je zvunik u redu, dovodimo signal iz ton-generatora na gornji
kraj potenciometra R25, pri emu sa otvorenim potenciometrom
moramo uti ton u zvuniku. Ako nema tona, oteeno je kolo TBA
810 S, pa ga treba zameniti. Prijemnik prebacimo na ST i ako nema
prijema sa komadom ice u antenskom prikljuku nije u redu integrisano kolo TBA 651, koje treba zameniti. Na UKT podruju, do
voenjem signala od 10,7 MHz iz FM signal-generatora na kolektor
T2, proveravamo ispravnost kola CA 3089 E. Ako tog signala nema,
nije u redu integrisano kolo. U sluaju da je kolo u redu a nema
UKT stanica, greku treba traiti u UKT tuneru, u kome emo proveriti napone na elektrodama tranzistora TI i T2.
Auto-radio sa savremenim
elektrinim i e e njima
Kao primer uzemo auto-prijemnik Grundig Weltklarg
W2010 i 2510 VD, ija je ema data u prilogu na kraju knjige, a de
taljan opis u 9. glavi (prikaz stranih aparata). Ugraeno je 7 tranzis
tora, 5 integrisanih kola i 13 dioda i jedna LED. Prijemnik je pred
vien za UKT i ST opseg. Ugraeno je kolo ESA kojim se kod jaih
smetnji blokira NF stepen za vreme trajanja impulsa. Sem toga pos
toji i mogunost prijema ARI (Auto/Radio/Informacija), tj. speci
jalnih saobraajnih informacija, radi ega je ugraen specijalni dekoder koji prebacuje prijemnik, prilikom davanja ARI, sa koncertne
na ARI stanicu.
Auto-radio s automatikom za traenje
stanica
Prvi prijemnici ove vrste radili su sa mehanikim reenjem, bilo

malim elektromotorom koji je pokretao kazaljku prijemnika i za
ustavljao se kada se nailo na neku stanicu, bilo mehanizmom sa
spiralnom oprugom koja se na poetku skale zatezala pomou elektromagneta. Zategnuta opruga polako pokree kazaljku. Kada ka
zaljka naie na stanicu, elektronskim putem se stopira dalje kretanje
mehanizma. Ovakvo reenje primenjeno je kod auto-radija Becker
Grand Prix 240 (iji je detaljan opis rada prikazan u ranijem izdanju
107
ove knjige). Potpuno elektronsko reenje automatike, bez mehanikih

delova, ima auto-radio Bamberg Electronic (Blaupunkta), iji
je detaljan opis dat u 9. glavi, a ema na kraju knjige. Novija
elektronska reenja primenom mikroprocesora i digitalnih kola
koriena su kod skupljih auto-radija. Primer takvog reenja je
Washington SQR 32 (Blaupunkt) prikazan u poglavlju 9.
Auto-radio sa kasetofonom
Skuplji modeli auto-radija imaju ugraen kasetofon radi sni
manja radio-programa, a kod nekih je predvien i mikrofon (radi
snimanja akustikih dogaaja). Veina ovih prijemnika moe da
primi i stereo-emisije na UKT, tako da je i kasetofon dvokanalni.
Evo nekoliko primera ovakvih auto-radija: ATK 801 (Ei), zatim
Bamberg CR i Washington SQR 32 (Blaupunkt), prikazani
u glavi 9.
108
G l a v a 4.
PODEAVANJE I KVALITATIVNO ISPITIVANJE
TRANZISTORSKIH APARATA
PRIJEMNICI ZA AM PRIJEM
Poto je aparat pregledan i doveden u red, na osnovu onog to
je reeno u glavi 3. moe se pristupiti proveravanju podeavanja i
ostalim ispitivanjima koja daju sliku o kvalitetu aparata. Zbog toga
je ovo poglavlje podeljeno na sledee odeljke:
1) Podeavanje.
2) Ispitivanje osetljivosti.
3) Ispitivanje selektivnosti.
4) Ispitivanje niskofrekventne karakteristike, izlazne snage i
napona brujanja.
Podeavanje aparata
Pri podeavanju aparata idemo ovim redom: meufrekventni
stepen, antenski MF filtar (ukoliko ga ima), oscilator i ulazni stepen,
a eventualno i predstepen (ako ga ima).
Podeavanje meufrekventnog stepena
Potrebni su ovi instrumenti i pribori:
a) Signal-generator sa oklopnim visokofrekventnim dovodom.
b) Autputmetar ili cevni voltmetar ili univerzalni instrument
ukoliko aparat nema optiki indikator podeavanja.
c) Garnitura pribora za podeavanje trimera i visokofrekventnih jezgara bilo u vidu odvrtke (si. 4.1a) ili cevastog kljua (si. 4.1b),
109
ije dimenzije treba da odgovaraju raznim veliinama jezgra i tri

mera na koje nailazimo u praksi. Radi izbegavanja promene induktivnosti ili kapacitivnosti ove alate ne treba raditi od metala, ve od
izolovanog materijala (fibera, tvrde gume, pleksiglasa), a eventualno
na vrhu umetnuti mali metalni komad (si. 4.1a i b). Najzad, dobro je
imati i probne tapie (si. 4.1c), koji najednom kraju imaju umet
nuto visokofrekventno jezgro, a na drugom kraju navuenu bakarnu
cevicu.
Pripremne radnje. U veini sluajeva moraemo aparat izvaditi

iz kutije i na tampanoj ploi pronai kojim redom idu MF transfor
matori i tranzistori. Dovod signal-generatora SG preko C = 20nF
spojimo krokodil-spojkom za bazu tranzistora TI (si. 4.2). Oklop
dovoda spojimo drugom krokodil-spojkom za oklop MF transfor
matora ili za masu na tampanoj ploi. Prethodno na tampanoj
ploi pronai TI i njegovu bazu.
Autputmetar, ili univerzalni instrument prikljuiti paralelno
zvuniku.
Proces podeavanja
1) Signal-generator, modulisan sa 400 Hz, sa atenuatorom na
2050 [jlV, podesimo na meufrekvenciju aparata. Ukoliko ne ras
polaemo potrebnim fabrikim podacima, moramo signal-generatorom da obiemo opseg izmeu 450490 kHz.
2) im je naena na signal-generatoru meufrekvencija pri
kojoj je na autputmetru maksimalni otklon (na primer 460 kHz),
poinje podeavanje najpre MF III transfoimatora (si. 4.2). Pode
avanje vrimo pomeranjem jezgra.
111
SI. 4.2
3) Specijalnom alatkom sa si. 4.1a polako vrtimo navie ili

nanie jezgro na MF III dok se ne dobije maksimalno skretanje
na autputmetru ili optikom indikatoru.
4) Isto ponoviti sa primarnom stranom MF III (ukoliko MF
ima 2 podeena kola).
5) U sluaju da se ni pri poloaju jezgra u sredini kalema ne
moe postii maksimum skretanja, znai da je nedovoljna kapacitivnost Cl4, te mu treba paralelno vezati mali kondenzator (kera
miki) od 2050 pF i ponoviti podeavanje. Ako i to ne pomogne
treba kondenzator Cl 4 najednom kriju odlemiti i proveriti njegovu
vrednost, koja esto moe jako da opadne. Sumnjive kondenzatore
zameniti novim (iste vrednosti i vrste).
6) Na isti nain kao kod 3) i 4) podesiti MF II i MF I transfor
mator. Posle zavrenog rada jezgra zaliti voskom.
Podeavanje MF transformatora koji ima spregu jau od kritine.
Rezonantna kriva jednog pojasnog filtra (a to je u stvari i MF tran
sformator koji ima dva podeena kola) prikazana je na si. 4.3 (kriva
a). Ukoliko je sprega izmeu
oba oscilatorna kola slabija
(vie razmaknuti kalemovi),
bie kriva otrija (kao na primer kriva b na si. 4.3), ali ti
me je i manje pojaanje MF
stepena. Sem toga, e zbog
jakog slabljenja bonih sig
nala, visoki tonovi biti dosta
oslabljeni (na si. 4.3) odnos
izmeu Umax i Ua i Ub.
Ovakva sprega poznata je
kao potkritina, a sprega ija
je kriva a kao kritina.
Ako spregu pojaavamo
preko kritine vrednosti, dobiemo rezonantnu krivu c;
takva sprega se naziva prekokritina. Vidimo da ova kriva
ima dve grbe, to znai da se maksimalni napon dobija na dva
mesta kod frekvencije fl i f2, dok je kod meufrekvencije fO,
kao to se vidi, napon manji. Ovo dolazi usled uticaja uzajamne
induktivnosti izmeu oba kalema kod jae sprege. Tako je postig112
ii uto proirivanje rezonantne krive i njeno pribliavanje idealnom

etvorougaonom obliku sa strmim bonim stranama. Na taj nain
se, pored selektivnosti, zadre i boni signali i ne oslabe visoki tonovi.
A sada opis podeavanja MF transfoimatora sa spregom jaom
od kritine. Frekvencije pri kojima se javljaju maksimumi jesu fl i
f2, one zavise od jaine sprege i obino kod MF transformatora od
stupaju za 23 kHz. Da se ne bi deavalo da prilikom podeavanja
umesto fO uhvatimo fl ili f2, dok podeavamo jedno kolo, drugo
kolo moramo vetaki da razdesimo. Ovo se najjednostavnije radi
na taj nain to se primarnom kolu MF paralelno vee kondenzator
C od 5001000 pF za vreme dok se podesi sekundarna strana. Pri
podeavanju primarne strane prikljuuje se isti kondenzator para
lelno sekundarnoj strani. Na si. 4.2. MF transformatori imaju samo
jedno podeeno kolo. Meutim, dosta ima prijemnika sa MF trans
formatorima u vidu pojasnog filtra.
Podeavanje antenskog MF filtra
Neki aparati imaju na ulazu serijski filtar, podeen na meufrekvenciju radi priguivanja ulaznih frekvencija bliskih meufrekvenciji.
Na si. 4.2. takav filtar nije ucrtan. Ako ga ima, podeavanje se
vri ovako:
1) Signal-generator, koji je podeen na meufrekvenciju, pri
kljuimo preko vetake antene na antenski prikljuak A (si. 4.2), a
autputmetar ostaje ukljuen kao ranije. Zbog delovanja ovog filtra,
moramo dosta poveati ulazni visokofrekventni napon na signal-generatoru (na 100500 g.V).
2) Kako je filtar sa promenljivom induktivnou, pomeranjem
jezgra kalema traimo rezonanciju, koja se poznaje po minimumu
skretanja autputmetra. Aparat moe pri tom da bude podeen na
1000 kHz (300 m).
Takav je MF filtar ugraen u prijemniku IDEAL 1C4 od
Ei-a, a prikazan je u glavi 8. sa emom u prilogu.
Podeavanje oscilatora i ulaznog
stepena
Tek kad su MF stepeni i antenski MF filtar dobro podeeni
moe se pristupiti podeavanju ostalih stepena. Poto veina
aparata ima danas nekoliko frekventnih podruja, potrebno je naj8 Opravku radio-aparulu
1 13
pre pronai na tastaturi sve tiimere i kalemove koji pripadaju jednom

podruju.
Pre podeavanja proveriti ispravnost rada oscilatora preko
ele skale (prijemom stanica). Ukoliko nema prijema, ili ga ima delimino, proveriemo oscilator. Ovo, naravno, prethodno treba pro
veriti na svim frekventnim opsezima.
b
SI. 4.4
U zavisnosti od konstrukcije prijemnika, VF signal iz signal-generatora dovodi se na dva naina na ulaz prijemnika. Veina
malih i prenosnih prijemnika ima ugraenu feritnu antenu za srednje
i duge talase, na kojoj su smetena i ulazna kola. Takvim prijem
nicima VF signal se dovodi preko standardnog okvira, koji se prema
si. 4.4a prikljuuje za signal-generator.
Standardna okvirna antena, prenika 250 mm, ima 3 navoja
CuL ice prenika 1 mm. Okvir se montira na malo postolje, a kra
jevi okvira se spoje sa izlazom iz signal-generatora (si. 4.4a). Okvir
se postavi tako da se njegova osovina poklapa sa osovinom feritne
antene, a razmak izmeu okvira i prijemnika treba daje oko 600 mm.
U nedostatku standardnog okvira moemo koristiti i komad
PVC ice, debljine 0,30,5 mm i duine 0,51 m, koju spojimo
sa izlazom iz signal-generatora, a icu poloimo du feritne antene

prema si. 4.4b.
Ako je prijemnik veeg tipa (stoni modeli) on pored feritne antene
ima prikljuak za spoljnu antenu, ili, ako je prenosnog tipa, ima
teleskop-antenu. Sada se VF signal iz signal-geneiatora preko vetake antene dovodi na antenski prikljuak prijemnika, ili na utis
nutu teleskop-antenu. Vetaka antena ima ugraene RC elemente
i ona treba da nadoknauje uticaj prave antene na ulazno kolo piijemnika. Podeavanje vrimo ovim redom:
Srednji talasi. Na prijemniku se ukljui srednje talasno podruje
(kao na si. 4.2).
1) Signal-generator, modulisan sa 400 Hz 30%, podesiti na jed
nu frekvenciju izmeu 15001400 kHz i na istu frekvenciju postaviti
kazaljku na skali prijemnika. VF signal na SG treba da je 12 mV
ako se radi sa standardnim okvirom. Ukoliko se ne poklapa bada
renje, korekturu izvriti trimerom CT4 na oscilatoru (si. 4.2). Trimer
paljivo okretati dok se ne dobije maksimalno skretanje.
2) Maksimalnu osetljivost pri toj frekvenciji izvui, na isti na
in, trimerom CT2 na ulaznom stepenu.
3) Signal-generator podesiti na jednu frekvenciju izmeu 540
600 kHz i na istu frekvenciju postaviti kazaljku na skali prijemnika.
Sada korekturu izvriti, ako treba, jezgrom na oscilatornom kalemu L4.
4) Maksimalne osetljivosti postii pomeranjem jezgra na ulaz
nom kalemu L2. Ukoliko se VF signal dovodi standardnim okvirom
(prema si. 4.4a), maksimum osetljivosti dobija se pomeranjem ulaz
nog kalema L2/L2' du feritne antene.
5) Ceo postupak ponoviti jo jednom do dva puta (kako na
poetku, tako i na kraju skale), a zatim voskom osigurati trimere
i jezgia. Ako je jezgro sa gumenim koniem zalivanje voskom nije
potrebno.
Kratki talasi. Ukljuiti na prijemniku kratke talase.
1) Prijemnik i signal-generator podesiti na jednu frekvenciju
(1520 MHz) na poetku skale i badarenje kazaljke po potrebi
korigovati trimerom CT3 na oscilatoru.
2) Osetljivost izvui trimerom CT1 na ulaznom delu.
3) Sada podesiti signal-generator na jednu frekvenciju (5,5
6 MHz) pri kraju skale i badarenje izvriti jezgrom L3 na oscila
toru.
8*
115
4) Osetljivost podesiti na ulaznom delu jezgrom LI.

Ceo postupak jo jednom ponoviti.
Napomena. Treba paziti da na ovom podruju podeavamo na
prvu frekvenciju signal-generatora, a ne na njegov harmonik ili
na simetrinu frekvenciju. Simetrina frekvencija je ona frekvencija
koja se od ulazne frekvencije razlikuje za dvostruki iznos meufrekvencije. Zbog toga simetrina frekvencija moe sa oscilatorskom
frekvencijom prijemnika da da istu meufrekvenciju. Ako je, na
primer, MF = 460 kHz, a ulazna frekvencija 15 MHz, simetiina
frekvencija bie 15000 + 920 = 15,920 MHz. Ova frekvencija sa
frekvencijom oscilatora u prijemniku od 15,460 MHz takoe daje
meufrekvenciju od 460 kHz.
A sada da vidimo, prvo, kako se prava frekvencija razlikuje
od harmonika. Prava se frekvencija ovako proverava: aparat se
podesi na neku frekvenciju na kraju skale, na primer na 6 MHz
(50 m) prema signal-generatoru. Tada, ne dirajui frekvenciju na
signal-generatoru, prelazimo na prijemniku na drugi harmonik, i
ako je sve bilo u redu, moramo na 12 MHz (25 m) na skali ili blizu
ovog mesta uti signal-generator koji e, naravno, imati slabije skre
tanje na autputmetru.
Prilikom podeavanja na poetku skale prava se frekvencija
poznaje ovako:
Signal-generator se podesi, na primer na 15 MHz (20 m), a
trimerom CT3 na skali aparata kazaljku doteramo na 20 m. Sada
podesimo aparat za dvostruki iznos MF nanie. Ako je MF = 460
kHz, treba dakle podesiti 15000 920 = 14080 kHz, tj. kazaljku
pomeriti na 21,30 m, gde se signal-generator mora uti slabije. Ako
na tom mestu ne ujemo signal-generator, ali ga ujemo na 15,920
MHz (18,8 m), znai da nismo prvi put podesili na pravu frekvenciju
15 MHz, ve na njenu simetrinu. Zato moramo trimerom izvriti
popravku.
Dugi talasi. U primeru na emi si. 4.2 nema DT podruja. Ako
prijemnik ima i to podruje, postupa se ovako:
Na prijemniku ukljuiti duge talase.
1) Signal-generator i prijemnik podesiti na jednu frekvenciju
izmeu 300330 kHz na poetku skale. Badarenje kazaljke po
potrebi korigovati trimerom na oscilatoru.
2) Osetljivost izvui trimerom na ulaznom kolu.
3) Signal-generator i prijemnik podesiti na frekvenciju izmeu

140150 kHz na kraju skale i badarenje izvriti jezgrom kalema
oscilatora.
4) Osetljivost podesiti jezgrom na ulaznom kalemu. Ceo pos
tupak jo jednom ponoviti. Ukoliko se VF signal dovodi standar
dnim okvirom, osetljivost se podeava pomeranjem ulaznog kalema
za duge talase du feritne antene.
Podeavanje auto-prijemnika
Ovi se prijemnici razlikuju od prenosnih i stonih prijemnika
po konstrukciji, imaju uvek VF predstepen radi postizavanja vee
osetljivosti i optimalnog prilagoavanja auto-antene na ulazno kolo
prijemnika. Zbog vibracija, kojima je prijemnik izloen u kolima,
stanice se najee podeavaju promenom induktiviteta kalema,
pomeranjem jezgra u tzv. variometrima, a ne promenljivim konden
zatorom. Prilikom traenja stanica okretanjem dugmeta preko
mehanizma se pomeraju jezgra u variometru.
Radi podeavanja prijemnik se mora izvaditi iz kola i iz njegove
kutije, a spolja se napaja iz posebnog ispravljaa ili auto-akumulatora.
Meufrekventni transformatori se podeavaju na isti nain kao
to je ranije opisano.
Podeavanje oscilatora, meaa i ulaznog kola vri se prema
si. 4.5 koja predstavlja deo eme auto-radija R124.
SG se preko vetake antene prikljuuje za prikljuak auto-antene.
Srednji talasi. Na prijemniku se ukljuuje ST i na tampanoj
ploi pronaemo odgovarajue trimere i kalemove za to podruje.
Proveru rada oscilatora vrimo prema prethodnoj taki.
SG, modulisan sa 400 Hz 30%, podesi se na 508 kHz i na istu
frekvenciju (590 m) pomeri se i kazaljka na skali prijemnika. Zavrtanj Z4(S421) polako se okree tako da CV, prikljuen na zvunik,
pokae maksimum otklona. Zatim se podesi SG na 600 kHz i kaza
ljka prijemnika se pomeri na 500 m, pa se zavrtnjem Z3 i Z2 (S420
i S416) nae maksimalni otklon na CV. SG se prebaci na 1450 kHz,
prijemnik na 206,9 m i okretanjem trimera C432 naemo maksi
malni otklon na CV. (Prethodno sve navedene delove pronai na
tampanoj ploi).
117
SI. 4.5
Dugi talasi. Prijemnik se prebaci na DT podruje. Na SG se

podesi 145 kHz, a prijemnik na 2068 m i pomeranjem jezgra na
S422 naemo maksimalni otklon na CV. SG podesimo na 260 kHz, a
118
prijemnik na 1153 m i jezgrom na S419 i S418 naemo maksimalni

otklon na CV. Zatim SG podesimo na 170 kHz, a prijemnik na
1758 m i zavrtnjem Z1 (S4I7) naemo maksimalni otklon na CV.
Jo jednom ponovimo sve operacije na ST i DT, pa zatim zalijemo
zavrtnje Zl Z4.
Kratki talasi. Ukoliko auto-prijemnik ima i KT podruje, pos
tupamo na analogni nain. Na poetku skale podeavanje vrimo
pomou trimer-kondenzatora, a na kraju skale pomeranjem jezgra.
Ovde treba paziti da se prijemnik podesi na pravu frekvenciju SG,
a ne na simetrini. Kako se to radi pokazano je na str. 120 (pri
podeavanju kratkih talasa).
Vana napomena. Prikazani prijemnik nema trimer-kondenzatore u kolu oscilatora i VF pojaanju, ve samo trimer C432 na
ulazu, pa se podeavanje svih kola, sem ulaznog, na poetku i na
kraju skale vri pomeranjem jezgara na kalemovima. Ukoliko su
kola auto-prijemnika konstruisana i sa trimerima u oscilatoru i VF
pojaanju, podeavanje vrimo trimerima i jezgrima.
Neki proizvoai (Blaupunkt) preporuuju u svojim uputstvima podeavanje trimerom na kraju skale (pri manjoj frekven
ciji), a jezgrom na poetku skale (vea frekvencija).
Drugi proizvoai (Philips, Becker i veina japanskih proiz
voaa) u svojim servisnim uputstvima daju instrukcije kao za po
deavanje prenosnih i stonih prijemnika. Oni na viim frekvencijama
podeavaju kola trimer-kondenzatorima, a na niim, pomeranjem
jezgra kalemova.
Ispitivanje osetljivosti tranzistorskih aparata
Osetljivost na ulazu pri raznim
frekventnim opsezima
Kada je prijemnik opravljen i podeen, moe se pristupiti ispi
tivanju njegove osetljivosti.
Pod osetljivou se podrazumeva onaj ulazni visokofrekventni na
pon na antenskom prikljuku (meren u mikrovoltima i modulisan
30% sa 400 Hz) koji je potreban da se na izlazu aparata (pri potpuno
otvorenom potenciometru i poloaju tonskog regulatora na srednju
boju tona) dobija snaga 50 mW kod stonih aparata, ili 10 mW kod
manjih prenosnih aparata.
Visokofrekventni napon dovodi se sa signal-generatora oklopljenim kablom preko vetake antene na antenski prikljuak A (si. 4.2).
Autputmetar ili univerzalni instrument prebaen na opseg,
prikljuiti paralelno zvuniku. Ako je omska otpornost trepereeg
kalema, na primer, 4 Q moemo za impedansu uzeti 25% vie, dakle
R = Q. Da bismo imali snagu P = 50mW = 0,05 W na ulazu instru
ment treba da pokae napon koji se dobija po obrascu.
U = 1 P.R = I 0,05 5 - 1-U25 = 0,5 V
Signal-generator, podeen na 15 MHz, 30% modulisan sa

400 Hz, prikljui se preko vetake antene (koja se sastoji iz otpora
400 ii, a i kapaciteta 200 pF vezanih na red). Aparat se podesi na
15 MHz, prema max skretanja instrumenta. Na aparatu mora potenciometar biti na maksimumu a ton-generator, ako ga ima, na
srednju boju tona. Sada oslabljivaem na signal-generatoru reguliemo izlazni visokofrekventni napon dok na autputmetru ne dobijamo 0,5 V. Ako to nastupi pri 10 mikrovolti, znai da na aparat na
15 MHz ima osetljivost 10 mikrovolti.
Ponovimo to i na poetku i na kraju skale za sve frekventne
opsege, pa dobijene rezultate pribeleimo i tako dobijamo, na pri
mer, ove vrednosti:
Frekvencija:
15 6 MHz 1500
600 375
150 kHz
Osetljivost:
10 25 p.V
8
10 15
12 jlV
Vidimo da se osetljivost kree izmeu 825 mikrovolti.
esto se osetljivost ne daje u mikrovoltima, ve u decibelima
(dB). Decibel je logaritam odnosa dvaju napona.
Ako se za nulti nivo (OdB) uzima 1 p.V, imaemo prema tabeli
3 iz 10. poglavlja sledee vrednosti osetljivosti u dB u gornjem slu
aju:
Osetljivost u (iV
8
10
12
15
25
Osetljivost u dB (p,V)
18 20
21,5 24
28
Neki proizvoai uzimaju kao nulti nivo (OdB) 1 V, pa e gornja
osetljivost iz tabela 4 i 5 biti ovako izraena:
Osetljivost u [iV
8
10 12
15
25
Osetljivost u dB (V)
105 100 97 95 93
Da vidimo jo kako se izraava osetljivost ako je u prijemniku
ugraena feritna antena, pa se VF signal dovodi preko standardnog
okvira (prema si. 4.4) u vidu VF elektrinog polja, koje se meri u
mikrovoltima po dunom metru (tj. txV/m).
120
Ako je napon na izlazu iz signal-generatora U dat u p.V, dobija

se jaina polja E u V/m po obrascu E = U/10.
Prema tome, ako osetljivost merimo na piijemniku sa feritnom
antenom (prema si. 4.4) i za 50 mW izlazne snage trebalo je na SG
izlaznog VF napona od, recimo, 1200 p.V, osetljivost prijemnika
bie: 1200/10 = 120p.V/m. Izraeno u dB (prema tabeli 3) to e
biti 41,2 dB (p.V/m), a ako se za nulti nivo uzme 1 V, osetljivost iz
tabele 4 i 5 bie: 79dB(V/m).
Osetljivost na bazi ulaznog tranzistora
za meufrekventni stepen
Ovo je visokofrekventni napon, doveden na bazu tranzistora
TI za meanje, frekvencije MF stepena i modulisan 30% sa 400 Hz,
a potreban za postizanje izlazne snage (pri potpuno otvorenom potenciometru i srednjem poloaju ton-regulatora) od 50 mW. Obino
se ovaj napon od signal-generatora (bez upotrebe vetake antene)
vodi preko kondenzatora od 20 nF direktno na bazu TI (si. 4.2)
za meanje. Aparat je obino pri tome prebaen ili na poetak ili
na kraj srednjetalasnog opsega.
Ako tako postupimo u preanjem primeru, trebae na primer
za 0,5 V na izlazu, oko 30 FV na signal-generatoru i tolika je oset
ljivost na bazi tranzistora za meanje za meufrekventni signal.
Osetljivost na prikljuku za gramofon
Ovo je niskofrekventni napon od 800 Hz, doveden sa ton-generatora na gramofonski prikljuak aparata, potreban za izlaz od
50 mW pri otvorenom potenciometru i srednjem poloaju ton-generatora. Impedansa ton-generatora mora odgovarati impedansi
prikljuka za gramofon.
Osetljivost zavisi od pojaanja celog niskofrekventnog stepena.
Obino je ova osetljivost izmeu 2040 mV (kod aparata srednje
veliine).
Ispitivanje selektivnosti aparata
Pod selektivnou se podrazumeva osobina aparata da vie ili
manje odvaja dve stanice bliske po frekvenciji. Selektivnost pokazuje
odnos slabljenja dvaju napona UI/U2, gde je UI veliina napona
kod rezonantne frekvencije, a U2 veliina napona pri odreenom
121
odstupanju od rezonantne frekvencije na primer 4,5 kHz (si. 4.6).

Drugim recima: selektivnost je broj koji nam pokazuje koliko se
puta ulazni napon, pri izvesnom razdeavanju, mora poveati da
bi na izlazu ostao isti napon.
Ovde je zato uzet kao primer razdeavanja od 4,5 kHz, to
je razmak u frekvenciji 9 kHz izmeu dveju radiodifuznih stanica.
Pri takvoj irini propusnog opsega MF stepena stanice nee smetati
jedna drugoj, a proputeni tonski spektar iznosie 304 500 Hz,
to je dovoljno za srednji kvalitet reprodukcije.
Meutim, za kvalitetnu reprodukciju potreban je tonski spek
tar od 308000 Hz, a to se ostvaruje MF stepenom irine od 16 kHz.
Ovo se kod luksuznih aparata postie promenljivom selektivnou
u MF stepenu. Udaljene stanice se primaju veom selektivnou MF
stepena (9 kHz), a za prijem lokalne stanice selektivnost se smanjuje,
tj. proiruje se propustljivost MF stepena do 16 kHz.
Selektivnost aparata moemo proveriti na ulazu u MF stepen
i na antenskom prikljuku.
1) Za merenje selektivnosti potreban je signal-generator i autputmetar. Ako se ispituje selektivnost MF stepena, prikljuuje se
signal-generator preko kondenzatora C = 20F/nza bazu TI (sl.4.2).
Za postizanje izlaza od 50 mW potrebno je, na primer, 50 p.V. Pri
tome treba iskljuiti ARP kratkospajanjem kondenzatora C8 (si. 4.2).
Signal-generator, 30% modulisan sa 400 Hz, podeen je na MF =
= 460 kHz; njegovim oslabljivaem dozirali smo visokofrekventni
izlaz na 50 p,V. Sada razdesimo signal-generator za 4,5 kHz navie
ili nanie od MF, pri emu e izlazni napon na autputmetru od 0,5 V
(koliko je bilo potrebno za 50 mW) pasti skoro do nule. Da bismo
dobili 0,5 V, moramo izlazni napon na signal-generatoru poveati,
na primer od 50 xV na 500 jjiV, dakle 10 puta.
Ako bismo poveali razmak 9 kHz slabljenje e biti 100 puta,
tako da ulazni napon moramo poveati na 5000 p,V.
2) Sada proveravamo selektivnost na ulazu, pri emu signal-generator prikljuujemo preko vetake antene na antenski prik
ljuak A (prema si. 4.2). Aparat i signal-generator podesimo, na
primer, na 1000 kHz (300 m) i pretpostavimo da je za 50 mW izlaza
dovoljno 10 jlV. Pri razdeavanju bilo signal-generatora, bilo aparata
za 9 kHz nastupie slabljenje od 120 i toliko puta treba na signal-generatoru poveati izlaz (na 1200 aV = 1,2 mV) da bismo opet
dobili 50 mW.
122
Objanjenje decibela. Veliina slabljenja pri razdeavanju od

rezonantne frekvencije za iznos 4,5 k Hz u gornjem primeru izno
sila je 10. Ako je napon pri rezonanciji bio U[, a napon U2 10 puta
slabiji, slabljenje e biti dato odnosom U1/U2 = 10. Umesto da se
slabljenje prikae kao odnos napona U1/IJ2, veoma esto se upo
trebljava Brigsov logaritam tog odnosa, a to je bel. Kako je bel ve
lika vrednost, upotrebljava se 10 puta manja vrednost, i to je deci
bel (dB).
Za odnos dveju snaga P1 i P2, prema tome bie:
bel = log ili dB- lOlog-1P2
P2
Ako umesto snage dajemo odnos napona ili struje, decibel e
biti dat izrazom:
dB = 20 log ^ ili dB=201og- 1 U2
I2
Primer: 1) Pojaanje ili slabljenje 10 puta (U[ = 10 U2) bie

dakle izraeno sa:
20 logk = 20 log -2 - 20 log 10 = 20 x 1 - 20
U,
U2
decibela.
2) Pojaanje 100 puta (dakle za Ui = 100 U2) bie u decibe
lima 20 log
=
U2
log 100 = 20 2 = 40 decibela.
3) Preanji primer slabljenja do 120 bie u decibelima izraen

20 log 120 = 20 x 2,08 = 41,6 dB.
Prikazivanje pojaanja ili selektivnosti pojedinih stepena (ili
celog aparata) u decibelima prua to preimustvo to se prilikom
raunanja mnoenje i deljenje pretvara u sabiranje i oduzimanje
vrednosti decibela.
Najzad, si. 4.6 prikazuje rezonantnu krivu celog meufrekventnog stepena. Kriva je prema onoj na si. 4.3 okrenuta, a kao razmera
je uzeta logaritamska podela. Odnos slabljenja nanesen je na verti
kalnu stranu. Kriva pokazuje selektivnost meufrekventnog ste
pena: vidimo da pri odstupanju za 4,5 kHz slabljenje iznosi oko 10
puta ili 20 dB; kod 8 kHz iznosi oko 100 puta ili 40 dB, a kod 4:
10 kHz oko 500 puta ili 54 dB.
123
4)
Od selektivnosti ulaznog kola zavisi i reagovanje aparata na
simetrinu frekvenciju, koja je od ulazne frekvencije uveana za
iznos dvostruke meufrekvencije. Ako uzmemo preanji primer
SI. 4.6
1 24
od lOOOkHzgde je bilo potrebno 10 p.V, i ako sada aparat ne diramo,

a signal-generator podesimo na 1000+ 920 = 1920 kHz, moraemo
na signal-generatoru povisiti napon na recimo, 1000 p.V, dakle 100
puta, da bi ostao nepromenjen izlaz od 50 mW. Ovaj odnos zavisi od
konstrukcije kalemova i razliit je za razne frekvencije (kao to
pokazuje tabela).
Frekvencija
15 6 MHz 1500 1000 600 375
150 kHz
Slabljenje
4 6
simetr. frekv.
40 100 300 1000 7000
12 15
32
U decibelima
40
50
60
78
Ispitivanje niskofrekventne karakteristike,
izlazne snage i napona brujanja aparata
1)
Ton-generator prikljuiti na gramofonski prikljuak Gr (si.
4.7). Na ton-generatoru podesiti niskoomni izlaz. Potenciometar
aparata je na maksimumu. Na izlaz aparata prikljuiti paralelno
zvuniku autputmetar. Odabrati na ton-generatoru frekvenciju
800 Hz, i izlazni napon ton-generatora tako dozirati oslabljivaem
da se dobije 50 mW. Sada, ne dirajui oslabljivao, ton-generator po
desiti na razne, nie naznaene frekvencije, i za svaku frekvenciju
oitati izlazni napon na autputmetru. Meutim, kako se boja tona
moe regulisati od tamno do svetio ova merenja treba izvriti u
oba krajnja poloaja regulatora boje tona. Prema tome dobija se
ovakva karakteristika.
Frekv. u Hz
60 120 300 800 2000 7000 5000 10000
Napon
u V na zvu
niku kod
0,5 0,30 0,05
0,00
polo. tamno 0,63 0,2 0,70 0,65
Isto kod
poloaja
svetio
0,35 0,6 0,56 0,65 0,77 0,80 0,90 0,20
Ako se dobijene vrednosti unesu na milimetarsku hartiju, dobijaju se krive prema si. 4.8. Vidimo da su kod poloaja tonskog regu
latora tamno naponi dubokih tonova (60150 Hz) iznad srednjeg
nivoa od 0,65 V*), a da posle 800 Hz visoki tonovi naglo slabe.
*) Napon na zvuniku impedanse 8 Q kod 50 mW.
SI. 4.7
Kod poloaja svetio duboki tonovi su prigueni, a visoki su poja

ani.
Umesto da se razmera na levoj vertikalnoj strani daje u napo
nima, moe se to uiniti i u decibelima, to je izvedeno na desnoj
vertikalnoj podeli si. 4.8. Kao nulti nivo uzet je nivo kod 800 Hz,
sve iznad toga predstavlja pojaanje i obeleeno je sa + dB, a ispod
toga nivoa je slabljenje i obeleeno je sa dB. Vidimo da se visoki
tonovi od 5000 Hz pojaaju za + 3 dB, a tonovi uestanosti 8000 Hz
padnu za 3,0 dB.
126
Primer na si. 4.8 treba samo da pokae kako se snima NF karak

teristika. Meutim, kod dananjih Hi-Fi prijemnika, primenom
negativnih reakcija u NF kolima postignuta je regulacija svetlih
(sopran) i tamnih (bas) tonova u daleko irem obimu od 40
10000 Hz (si. 4.9). Sopran se kod 10 kHz moe pojaati za + 12 dB,
a na 100 Hz oslabiti za 12 dB. Basovi se kod 40 Hz mogu pojaati
za + 13 dB, a kod 10 kHz oslabiti za 16 dB.
Dobar NF stepen treba ravnomerno da pojaava to vei tonski

spektar (si. 4.10). Kvalitetni Hi-Fi pojaavao u aparatu ravnomerno
pojaava u opsegu 8015000 Hz. Kod graninih frekvencija napon
ne sme da opadne vie od 30%, dakle Ugr ne srne da bude manje od
0,7 Umax, gde je Umax vrednost napona kod 1000 Hz. Dakle, od
nos slabljenja graninih frekvencija ne sme da prelazi vrednost Umax
/Ugr = 1/0,7 = 1,43 puta, ili 3 decibela. Na si. 4.10 donja granina
frekvencija je kod 20 Hz, a gornja kod 30.000 Hz.
SI. 4.10
127
2) Izlaznu snagu treba meriti kod frekvencije od 800 Hz. Ton-generator i autputmetar vezuje se kao u prethodnoj taki (si. 4.7).
Potenciometar aparata na maksimum, tonski regulator na srednju
boju tona. Da bismo mogli kontrolisati distorziju (izoblienje), spojiemo paralelno autputmetru prikljuke za vertikalno skretanje
oscilografa (si. 4.7). Na oscilografu podesimo relaksacioni napon na
400 Hz da bismo dobili dve mirno stojee sinusoide.
Sada postepeno na ton-generatoru poveavamo od 0 izlazni
napon, a na autputmetru i oscilografu kontroliemo veliinu i oblik
izlaznog napona iz aparata. Izlazna snaga P dobija se po obrascu:
p.ifR
gde je U napon na trepereem kalemu, a R impedansa tog kalema.
Ako pretpostavimo da je (kao u ranijem primeru) R = 5 O, a na
pon U na izlazu, bez izoblienja, iznosi na primer 3,5 V, snaga bez
izoblienja bie: P = 3,52/5 = 12,2/5 = 2,4 W.
Ukoliko dalje poveavamo ulazni napon, poveae se snaga,
ali e se izoblienje pokazati na oscilografu. Do 10% moe se dozvo
liti izoblienje. Za merenje % izoblienja postoje naroiti ureaji,
ali takva merenja ne spadaju u poslove servisnih radionica.
3) Napon brujanja se meri samo kod aparata prikljuenih na
mreu. Sve ostaje prikljueno kao pod takom 2. Na ton-generatoru
smanjimo atenuator na nulu i autputmetrom merimo napon bru
janja. Ako dobijemo, na primer, 50 mV, to je prema 3,5 V iz take
2 oko 1,5%. Do 5% brujanje moemo dozvoliti. Meutim, danas
je kod fabrikih aparata, zbog dobrog filtriranja, brujanje obino
ispod 0,5%.
PRIJEMNICI ZA FM PRIJEM
Svi aparati koji pored AM podruja imaju jo UKT podruje,
ispituju se na AM podrujima kako je opisano, a na UKT podruju,
koje je frekventno modulisano, treba izvriti sledea ispitivanja: po
deavanje, ispitivanje osetljivosti, selektivnosti, AM potiskivanja,
dozvoljenog zraenja i niskofrekventne krive aparata.
Za servisne radionice, zbog nedostatka potrebnih instrumenata,
dolazi u obzir samo provera podeavanja i osetljivosti. Najbri i
najtaniji rezultati dobijaju se upotrebom FM*) signal-generatora
*) FM = frekventno modulisan.
sa voblerom i oscilografom, ali se meufrekventni transformatori

mogu podesiti i obinim AM*) signal-generatorom, kojim raspo
lae veina servisnih radionica. Zato emo ovaj nain najpre objas
niti.
Podeavanje aparata
Piijemnik prebaciti na UKT opseg
I ovde idemo istim redom kao kod AM podruja: MF stepen,
MF filtar (ukoliko ga ima), ulazni VF stepen sa oscilatorom.
Podeavanje MF stepena pomou AM signal-generatora. Pot
rebni su sledei instrumenti: AM signal-generator sa opsegom od
10,7 MHz, cevni voltmetar (osetljivosti 50 kQ/V) ili univerzalni in
strument i garnitura pribora za podeavanje (si. 4.1).
Na si. 4.11 pokazana je principijelna ema MF stepena
jednog AM/FM prijemnika sa ulaznom UKT jedinicom (tunerom). NF stepen, mreni deo i sva kola AM dela su izostavljeni.
Podeavanje MF stepena. a) MF transformator L11/L13 i L8/
/L9. Pod istim oklopom smeteni su i L14 i L10/L11 za AM
(njih ne diramo).
CV jednosmernog napona do 10 V prikljuiti na taku A i
masu (si. 4.11). L13 razdesiti odvrtanjem jezgra za 23 navoja.
Signal-generator SG, nemodulisan, podeen na 10,7 MHz, preko
C od 20 nF vezati oklopljenim kablom za bazu T3, si. 4.11.
VF napon na signal-generatoru podesiti oko 1 20 mV. Sa jezgrom
od L12 i L8/L9 postii maksimalni otklon na CV.
Podeavanje simetrije S krive. CV se sada vee za taku B
i masu. Na LI3 podesiti jezgro na najmanji otklon na CV.
Proveravanje AM potiskivanja. Sada se na signal-generatoru
ukljui AM modulacija. Jezgrom LI3 trai se minimum otklona
na CV. Na taj nain bie svedene na minimum smetnje koje po
tiu od paljenja sveica automobila.
Napomena: Poloaj jezgra LI3 pri najboljem AM potiskiva
nju ne mora biti isti kao kod najbolje simetrije S krive, te u oba
sluaja treba izabrati jednu sredinu.
b) MF transformator L5/L6 (smeten esto u UKT jedinicu).
Signal 10,7 MHz, nemodulisan, napon 1 10 mV, dovodi se preko
C = 20 nF na emitor T2. CV se vrati na A i masu. Pomou jezgra
L5 i L6 dotera se maksimalni otklon na CV.
*) AM = amplitudno modulisan.
129
Podeavanje ulaznog UKT tunera. Za ovo se ne moe koristiti

amplitudno modulisan signal-gene
rator. U nedostatku FM signal-generatora moe se ulazni deo po
desiti pomou UKT stanica poznate
frekvencije. Postupak je sledei: pri
kljui se dipol-antena, kazaljka se
namesti na skali na frekvenciju sta
nice i pomou trimera Cl 3 i C5 (ako
je frekvencija vea od 96 MHz), ili
jezgra L4, L2 i LI (za frekvenciju
manju od 96 MHz) dotera se maksi
malni otklon na CV, ili autputmetar
koji prikljuimo paralelno zvuniku.
Podeavanje pomou
FM signal-generatora i
oscilografa
Potrebni su sledei instrumenti:
FM signal-generator sa mogunou
voblovanja i oklopljenim dovodom
i lankom za simetriranje (ako je
prijemnik sa dipol-antenom), ili vetakom antenom za 75 Q (ako je u
prijemniku teleskop-antena), zatim
oscilograf, garnitura pribora za po
deavanje i cevni voltmetar.
SI. 4.11
130
Podeavanje MF stepena. a) MF
transformator L12/L13 i L8/L9. Sa
signal-generatora (podeenog na
10,7 MHz, modulisanog sa 400 Hz)
i frekventnog koraka 75 kHz do
vodi se preko C = 20 nF VF signal
napon od 15 mV na bazu T3 (si.
4.12a). Oznake na si. 4.12a su iste
kao na si. 4.11. Napon za horizon
talno skretanje vodi se oklopljenim
kablom HP sa signal-generatora na
horizontalni pojaava HP oscilo-
grafa. Vertikalni pojapava VP spaja se okloplienim kablom VP

na A ili B (si. 4.12a).
Da bismo dobili rezonantnu krivu ovog stepena, VP se spaja na
taku A, elektrolitni kondenzator C56 treba odlemiti (mesto x na
si. 4.12a). Kalem LI3 razdesiti odvrtanjem jezgra za 23 navoja.
Jezgrom L12 i L8/L9 (si. 4.11) postie se maksimalna amplituda
rezonantne krive. Podesna irina i poloaj krive dobija se regulacijom
horizontalnog pojaanja oscilografa i faznog regulatora u signal-generatoru. Visina krive regulie se vertikalnim pojaavaem na
oscilografu. Rezonantna kriva prikazana je na si. 4.12b i c.
Proveravanje simetrije S-krive. Prikljui se dovod VP oscilo
grafa za taku B, C56 se opet zalemi, a CV se vee na taku A (si.
4.11). Frekventni korak se povea na 100150 kHz i uvrtanjem u
jezgru LI3 doteramo simetriju tako da sredina pravolinijskog dela
lei na H H osovini (si. 4.12d). Delovi ab i ac treba da ostanu pod
jednaki i da budu pravi do razmaka 300 kHz, to odgovara frekven
tnom koraku 150 kHz. L12 podesi se jezgrom na maksimalni ot
klon CV, pri tome pazimo da se ne poremeti S kriva, a po potrebi
korigujemo sa LI3.
Proveravanje AM potiskivanja. Signal-generator se prebaci
na AM rad 30%, a jezgro LI3 se dovede do minimum otklona CV,
SI. 4.12
9*
131
vezan na taku B. I ovde treba nai kompromis izmeu poloaja

jezgra L13 za simetriju S krive i AM potiskivanja.
Isti postupak ponoviti i pri podeavanju MF transformatora
L5/L6 u tuneru, pri emu se signal dovodi preko C = 20 nF na emitor T2 u tuneru (si. 4.12a). Oscilograf dolazi na taku A. Jezgrom
L5/6 podeava se maksimalna visina rezonantne krive (si. 4.12b i c).
Podeavanje ulazne UKT jedinice (tunera). Kod svih dananjih
aparata ulazni VF deo je izveden kao posebna jedinica, zajedno sa
tranzistorima.
Signal-generator SG se prikljui preko lanka za simetriranje
na ulaz za dipol-antenu. Ako je za UKT teleskop-antena, SG se
prikljuuje preko vetake antene (75 2 impedanse) na utisnutu
teleskop-antenu. Oscilograf nije vie potreban, a CV ostaje stalno
prikljuen paralelno zvuniku. Prijemnik i signal-generator se po
dese na jednu frekvenciju na donjem delu skale npr. na 90 MHz. Na
signal-generatoru se podesi frekventni korak 1550 kHz i VF napon
1050 p.V, pa se pomeranjem jezgra na L4, L2 i LI trai maksimalni
otklon na CV. Sada se signal-generator i prijemnik podese na 98
100 MHz, a maksimum se dobija korekcijom trimera C5 i C13. Da
ne bismo podesili simetrinu frekvenciju, C13 treba sasvim otvoriti
i prvi maksimum bie prava frekvencija.
Ceo postupak jo jednom ponoviti, a zatim fiksirati jezgra i
trimere.
Provera osetljivosti
Kada je aparat potpuno podeen proverava se osetljivost. Za
tu svrhu se mora koristiti FM signal-generatot, koji se prikljui pre
ko lanka za simetriranje (impedanse 240 2) na prikljuke dipol-anten; (si. 4.12a), ili preko vetake antene 75 2 na teleskop-antenu.
Signal-generator i prijemnik se podese na 94 MHz. Regulator jaine
na maksimum, a boje tona na srednju boju. Cevni voltmetar je prik
ljuen na zvunik.
Na signal-generatoru je frekventni korak 22,5 kHz, modula
cija 400 Hz, a oslabljivaeem se tako podesi VF izlaz da se dobija
50 mW izlazne snage. Kako se izlazna snaga odreuje iz napona na
impedansi zvunika Rzv, taj napon se dobija u voltima, po obrascu:
U = 1^0,05 x R2V
gde je Rzv dato u omima.
132
Na isti nain se odreuje osetljivost i za 90 i 98 MHz.

Napomena: Pored ove osetljivosti, za izlaz 50 mW daje se esto
jo i drugi vei ulazni VF napon za dobijanje jednosmernog napona
od 6 V na elektrolitnom kondenzatoru C56 racio-detektora (si. 4.11),
mereno sa CV.
Najzad kod laboratorijskih ispitivanja meri se osetljivost pri
datom NF razmaku od 26 dB izmeu signala i uma kod ulaznog
VF napona, modulisan sa 1000 Hz pri 12 kHz frekventnog koraka.
Kako su prema CCIR propisima za ova merenja potrebni jo po
sebni filtri, to ne dolaze ona u obzir za servisne radionice.
133
G l a v a 5.
STEREOFONSKI PRIJEMNICI
PRINCIP STEREOFONSKOG PRENOSA
Zbog veeg frekventnog opsega stereofonskog prenosa, koji
se kree od 30 Hz do 53 kHz, ovaj prenos je mogue izvriti samo na
UKT podruju. Pored toga stereo-prijemnik mora da ispuni i uslov
kompatibilnosti mono-stereo, to jest da se stereo-emisije mogu pri
mati na mono-prijemniku, a mono-emisije na stereo-prijemniku.
Zbog toga stereofonski predajnik ne prenosi odvojene signale levog
(L) i desnog (D) kanala, ve prenosi signale zbira (L + D) i razlike
(L D) oba kanala.
Signal zbira prenosi se u svom prirodnom opsegu od 40 Hz do
15 kHz, a sa signalom razlike (L D) od 2353 kHz modulie se
AM pomoni nosilac od 38 kHz. Ovaj se pomoni nosilac na pre
dajniku potisne, pa se prenosi samo njegova modulacija. Umesto
nosee frekvencije predajnik emituje pilotsku frekvenciju od 19 kHz
(polovina nosee frekvencije). Ova frekvencija se koristi u stereo-prijemniku za indikaciju stereo-programa i za regeneraciju nosee
frekvencije od 38 kHz da bi se mogla izvriti demodulacija signala
(L - D).
SI. 5.1
134
Prema teme, stereo-prijemnik zrai sloeni, tzv. multipleks

(MPX) signal (prikazan na si. 5.1), koji je sastavljen iz zbira (L + D),
razlike (L D) i pilotske frekvencije od 19 kHz.
Blok-ema stereofonskog prijemnika
Blok-ema stereo-prijemnika prikazana je na si. 5.2. ema se
od mono FM prijemnika razlikuje samo po tome to posle racio-detektora ima jo stereo-dekoder i dva NF kanala. UKT tuner se
ne razlikuje od UKT tunera FM prijemnika. Ima, obino, radi pos
tizanja vee stabilnosti, 3 tranzistora, od kojih je prvi VF pojaava,
drugi je mea, a trei oscilator. Podeavanje tunera vri se obino
varikap-diodama. Zbog vee irine primljenog stereo VF signala,
MF stepeni moraju da se dimenzioniu za vei propusni opseg. Sem
toga, vea selektivnost od susednih kanala zahteva propusnu krivu
strmijeg oblika, pa se pored MF transformatora primenjuju i kera
miki filtri za 10,7 MHz.
Posle demodulacije MF signala, u racio-detektoru imamo na

njegovom izlazu MPX (si. 5.2) dakle (L + D), (L D) i pilot
sku frekvenciju od 19 kHz. U stereo-dekoderu treba MPX signal
razloiti na L i D kanal. Ovo je mogue izvesti na nekoliko naina,
ali emo ovde pomenuti samo matrini nain, koji je primenjivan
kod svih dekodera u stereo-prijemnicima elektronike iroke pot
ronje. Pored matrinog, u novije vreme se uvodi i dekoder po PLL
principu, izveden u vidu integrisanog kola. I matrini dekoderi se
sve vie proizvode u integrisanoj tehnici.
Matrini dekoder. Blok-emu vidimo na si. 5.3. Na ulazu imamo
pojaava sa tri filtra: dubokopropusni, koji proputa frekvencije
u opsegu od 0,0415 kHz (signal L + D), zatim propusni filtar
135
opsega 2353 kHz za signale (L D) i filtar za pilotsku frekven

ciju od 19 kHz. U drugom kolu ova se frekvencija udvostruava radi
dobijanja nosee frekvencije od 38 kHz. Signal od 38 kHz dalje se
vodi sa signalom (L+D) u stepen za meanje i demodulaciju, pa se
dobija signal (L D). Sabiranjem i oduzimanjem signala (L -I- D)
i signala (L D), to se radi u matrici, dobijamo na izlazu
(L + D) + (L-D) = 2L(L + D)-(L-D) = 2D iz dekodera

odvojene NF signale levog (L) i desnog (D) kanala. Matrica je obino
sastavljena od 4 diode vezane u krug.
U dekoderu se nalazi i prekidaki tranzistor kojim se pali sija
lica prilikom prijema stereo-programa. Ako se stereo-prijemnikom
prima mono-program, dobijamo iz dekodera na oba kanala mono-NF signale, koji se pojaavaju u oba kanala NF pojaavaa. U ne
kim dekoderima novije konstrukcije ugraen je posebni tranzistor
za blokiranje NF dela prijemnika za vreme traenja stanica. Ovim se
postie priguenje uma dok se sa jedne stanice prelazi na drugu.
Detaljan opis i ema matrinih dekodera data je u okviru opisa
stereo-prijemnika domae i strane proizvodnje.
Prvih godina raeni su stereo-dekoderi sa diskretnim poluprovodnicima, kao na primer, kod stereo-prijemnika HSR 40 (Ei), Pionir-stereo (poljski), AM/FM tuner 730 (RIZ).
Meutim, sa razvojem integrisane tehnike, konstruisana su
integrisana kola za stereo-dekodere (npr. TCA 290, TBA 450, MC
1304 i dr.), gde je potrebno izvan dekodera dodati samo nekoliko
RC elemenata i LC kola za 19 i 38 kHz. Takvi su dekoderi ugra
eni u prijemnicima Philips 22 RH 741; Becker-Europa II
stereo; Blaupunkt Bamberg CR. Poslednjih godina dekoderi
po PLL sistemu rade bez dodatnih LC kola, tako da otpada svako
naknadno podeavanje. Takav je dekoder MC 1310 (Motorola),
ugraen u prijemnik Blaupunkt-Mlinster Stereo.
136
Stereofonske kombinacije
Ovo su stereo-prijemnici sa ugraenim dvokanalnim pojaavaem snage 2 x 10 W, 2 x 25 W (i veih snaga) sa dodatnim zvu
nim kutijama. Ovakve se stereo kombinacije izrauju sve vie, a pri
opisu domaih i stranih modela dati su svi tehniki podaci.
Isto tako proizvode se i kombinacije stereo-prijemnika, gramo
fona ili kasetnog magnetofona i pojaavaa sve ugraeno u kom
paktnu celinu (muziki centar). U tehnikim opisima aparata do
mae i strane proizvodnje prikazane su i ovakve kombinacije.
Podeavanje stereofonskih prijemnika
Podeavanje UKT tunera i meufrekventnih stepena izvodi se
na isti nain kao kod svakog drugog FM prijemnika.
Za podeavanje dekodera potreban je stereo-koder za dobijanje
multipleks (MPX) signala kojim se modulie FM signal-generator.
Kod veine stereo-prijemnika opisan je i postupak podeavanja
dekodera. Postupci podeavanja u servisu razlikuju se kod pojedinih
proizvoaa stereo-prijemnika, a opisani su u uputstvu za podea
vanje prijemnika. Meutim, ukoliko servis ne raspolae potrebnim
instrumentima, bolje je da se dekoder ne dira da se ne bi razdesio
i time pokvario stereofonski prijem.
Priguivan je smetnji u NFdelu
s t e r e o f o n s k o g prijemnika ASU
E S A, E I C
Svi stereo-prijemnici skuplje klase, a naroito autostereo-prijemnici, imaju ugraena tzv. kola za iskljuivanje (priguivanje)
smetnji. Ova kola imaju razliite oznake (skraenice su stranog na
ziva). Tako npr. Blaupunkt svoje kolo naziva ASU (Automatische
Str Unterdrckung); Grundig ESA (Elektronische Str
Austastung), a kod Philipsa je to EIC (Electronic-Interferenc
Control). Ovakva su kola prvih godina primene izvoena na
ploici sa diskretnim poluprovodnicima, a danas se izvode u vidu
integrisanih kola. Kola su detaljno opisana u okviru prikaza stranih
stereo-prijemnika.
137
Pronalaenje i otklanjanje greaka na stereo-prijemnicima

Stereo-prijemnik je obino kombinovan kolima za AM i FM
prijem, a NF deo za prikljuak gramofona i magnetofona je zajed
niki (kao to se vidi iz blok-eme na si. 5.4). Deo za AM i FM pri
jem ispituje se na nain kako je navedeno kod AM/FM prijemnika.
SI. 5.4
Prilikom stereo-prijema treba proveriti balansne potenciometre

BP1 i BP2: da li rade na oba kanala. Kod nekih stereo-prijemnika
postoji i poseban prekida M/S za prelaz sa mono na stereo-prijem.
NF deo prijemnika moemo ispitati test-stereo-ploom, ili stereo-test-trakom, ako na prijemnik ukljuimo gramofon ili magnetofon,
a preklopnik Pr2 prebacimo na odgovarajui poloaj (si. 5.4). Ova
se ispitivanja vre kao sva druga NF ispitivanja.
U sledeoj tabeli date su najee greke na stereo-prijemnicima
i nain kako se one otklanjaju.
Otklanjanje greaka na stereofonskim prijemnicima
Red.
br.
1
138
12
Vrsta greke | Mogui uzrok

greke
i
3
Stereo-prijem pra
en jakim umom
i smetnjama. Stereo indikator ne
sveti i ili svetli sa
prekidima.
Nedovoljni VF napon
na ulazu UKT tuner,
mala osetljivost VF
del prijemnika.
Nain otklanjanja
greke
4
Proveriti da li je prikkljuena antena. Umesto
ugraene antene upotrebiti spoljnu antenu.
Proveriti VF deo pri
jemnika.
1
2
2
Oteano podeava
nje stanica, ima
izoblienja na jed
nom ili oba kanala.
Stereo-indikator
svetli, ali nema iz
laza iz jednog ka
nala.
Izmenjena mesta
kanalima.
Reprodukcija je bez
niskih tonova.
4
5
3
Mali propusni opseg i
loa kriva, MF ctepena usled razdeenosti
pojedinih kola. Sred
nja taka S krive ne
poklapa se sa 10,7
MHz. Lo oblik S
krive usled razdee
nosti kola racio-detektora.
Slab kontakt u Pr2
na si. 5.4. Greka u
u dekoderu.
4
Proveriti oblik i irinu
propusnog opsega i po
loaj S krive (pomou
oscilografa).
Pregledati Pr2. Prema

elektrinoj emi prove
riti napone u dekoderu
i servisna uputstva.
Nepravilno prikljue Izmeniti mesta utikaa
zvunika.
ni zvunici.
Proveriti baterijom zvu
Zvunici nepravilno
prikljueni u kutijama nike; prilikom priklju
ivanja baterije na zvu
(nisu u fazi).
nik treba sve membrane
da krenu na istu stranu
(napred ili nazad). U
protivnom odlemiti veze
i izmeniti mesta priklju
aka.
Ima presluavanja i
slaba lokacija zvu
nog izvora.
Nema izoblienja.
U dekoderu nije po
deeno presluavanje
na min.; neki C u
kolu za dimfazis je
neispravan. Smanje
no pojaanje stepena
u dekoderu za pomo
ni signal.
Prema servisnom uputstvu podesiti preslua

vanje. Proveriti sve na
pone u dekoderu (prema
emi).
Veliko izoblienje
stereo-prijema. Mono-prijem u redu.
Indikator ne svetli.
Nedostaje pomoni
regenerisani nosilac u
dekoderu.
Stereo-emisija reprodukuje se kao

mono, svetli stereo-indikator.
Neispravan prekida
M/S(sl.5.4.).Ne radi,
u dekoderu automat
sko prebacivanje.Nije
podeen minimum
presluavanja.Ne radi
demodulacija L i D
signala u dekoderu.
U dekoderu neispravan
deo za izdvajanje 19 kHz
i dupliranje na 38 kHz.
Razdeena kola. Postupi
ti po servisnom uputstvu
proizvoaa.
Pregledati prekida. Pre
gled kola za izdvajanje,
pojaavanje i demodulaciju pomonog sig
nala. Podesiti preslua
vanje prema servisnom
uputstvu proizvoaa.
139
2|3
Stereo-emisija pri
ma se kao mono,
ne svetli stereo-in
dikator.
Kolo za indikaciju
neispravno. Ne radi
deo za izdvajanje i
pojaavanje pomo
nog signala.
10
Na niim frekven
cijama veliko pres
luavanje.
Stereo-prijem je lo,
sa slabom lokaci
jom zvunika. Ste
reo-indikator radi
normalno.
Mala vrednost sprenih C elemenata na

delu L + D.
Nema prolaza signa
la na delu L + D u
dekoderu.
11
12
Loe razdvajanje
kanala na visokim
tonovima.
13
Veliko izoblienje
stereo-prijema kod
jakih stanica.
14
Dekoder osciluje
na 19 ili 38 kHz.
15
Stereo
indikator
svetli i kod mono
prijema.
4
Pregledati kolo indika
tora i podeenost svih
oscilatornih kola u de
koderu (prema fabrikoj
emi). Proveriti sve na
pone.
Zamena C kondenzato
rima veih vrednosti.
Iskljuiti stereo-automatiku i proveriti prijem

monostanice u NF delu.
Ako nema reprodukcije,
pregledati emu i sve
napone proveriti.
Neodgovarajue vred- Iskljuiti stereo-automanosti za C u korekciji tiku i proveriti prijem
L + D dela. Grani mono stanice. Ako su vi
ne frekvencije pojedi soki (niski) tonovi jako
nih filtara nemaju istaknuti, vrednosti C u
odgovarajue vre- filtrima su male (velike).
nosti.
Proveriti C i po potrebi
zameniti ga.
Zaguenje prijema.
Veliki ulazni VF napon
u prijemnik. Koristi unu
tranju antenu. Smanjiti
deliteljem ulazni napon
u dekoder.
Postoji sprega kale- Vezati C izmeu vodova
mova (magnetna ili napajanja i mase, a isp
puno vodova za na
red otpornike radi dekuplae oscilatornih kola.
pajanje).
Neispravni tranzistor Zameniti tranzistor indi
za indikator. Loa
katora.
temperaturna stabili
zacija, pa je velika inverzna struja tranzis
tora za indikator.
Napomena: U opisima pojedinih modela stereo-prijemnika dati su, pored

podataka za podeavanje i razna uputstva proizvoaa za otklanjanje speci
finih greaka.
140
Glava 6.
SISTEMATSKI NVIN PRONALAENJA I

OTKLANJANJA GREAKA NA MAGNETOFONU
I KASETOFONU
Razlika izmeu magnetofona i kasetofona sastoji se u nainu
korienja trake. Kod magnetofona je traka namotana na dva ko
tura, koji se stavljaju na vretena tanjira za namotavanje i odmctavanje. Prilikom rada, traka se prolazei pored glave za brisanje i
snimanje/reprodukciju, namotava na jedan, a odmotava sa drugog
kotura.
Kod kasetofona su oba kotura sa namotanom trakom smetena u kasetu, koja sadri i ostale mehanike delove za precizno vo
enje trake. Kaseta je manjih dimenzija u odnosu na koturove mag
netofona, a traka u kaseti je potpuno zatiena. Uvlaenjem kasete u
SI. 6.1
141
kasetofon otpadaju problemi koji se javljaju pri nametanju trake

kod magnetofona sa koturovima.
Kretanje trake u kaseti 1 prikazano je na si. 6.1. Traka 3 odmo
tava se sa kotura 2, prelazi preko koturia za voenje 4 i 11 i namotava se na koturu 12. Na kaseti su ostavljena 3 otvora, za prolaz
glave za brisanje 5, glave za snimanje/reprodukciju 6 i pogonskog
vretena 7. Gumeni toki 8 pritiskuje traku na pogonsko vreteno
i tako obezbeuje konstantno kretanje trake. Motor preko gumenog
ka: sa pokree pogonsko vreteno.
Svi mehanizmi izvan kasete (za pokretanje trake u kaseti, za
promenu smera i brzine kretanja trake i za ostale komande) u prin
cipu su isti kod magnetofona i kasetofona, pa emo ovde prikazati
mehanizme magnetofona.
MEHANIKI DEO MAGNETOFONA (KASETOFONA)
Glavni mehaniki sklopovi mehanizmi
Uglavnom, magnetofon (kasetofon) ima sledee sklopove-mehanizme:
1. Tastatura sa svojim mehanizmom (dirkama, polugama itd.)
za ukljuivanje pojedinih vrsta rada: reprodukcija, snimanje, stop,
brzo namotavanje u jednom i drugom smeru.
2. Frikcioni pogonski sklopovi sa frikcionim tokiima i tanjirima, kainicima i gumenim pogonskim vrpcama.
3. Mehanizam za koenje radi trenutnog zaustavljanja tanjira
pri pritisku stop-dirke.
4. Mehanizam za pritiskivanje plastinog tokica na pogonsko
vreteno (koje pokree traku).
5. Mehanizam za promenu smera i brzine obrtanja pogonskih ta
njira sa vretenima za koturove sa trakom, odnosno za kalemove
u kaseti.
6. Mehanizam za prihvatanje i izbacivanje kasete.
Svi ovi sklopovi predstavljaju veoma precizne mehanizme i od
njihovog tanog justiranja (reglae) i pravilnog odravanja i podma
zivanja zavisi ispravan rad magnetofona (kasetofona).
Potreban alat. Za dalje otklanjanje greaka potrebna je garni
tura finog mehanikog alata, i to: nekoliko cdvrtki raznih veliina,
iljasta pljosnata kleta, pincete, eventualno razni cevasti estostrani
kljuevi i imbus-kljuevi. Pored ovoga poeljno je izvesno iskustvo
u poslovima precizne mehanike. Sa malo panje i dobre volje sve
ovo se moe lako postii.
142
Najee mehanike greke i nain njihovog otklanjanja

Od raznih modela i fabrikata magnetofona (kasetofona) ovde su
skupljeni karakteristini i najei sluajevi kvarova, a zatim obja
njeni najverovatniji uzroci kvara i nain opravke. Ova e uputstva
dobro doi onim itaocima koji nemaju iskustva u mehanikim opravkama magnetofona. Moda oni nee u praksi naii na identine
sluajeve, ali ovde izneti prirr.eri pokazae im kako da to lake
ustanove kvar i izvre opravku.
SI. 6.4
134
Vrsta greke
Uzrok i nain otklanjanja
1. Traka se ne kree.
1. Pogonski kai (guma) 83 klizi, nije zategnut (izduen

je) ali je ispao iz leba (si. 6.2.).
Zameniti kai novim, namestiti kai na svoje mesto.
2. Zamajac (48) teko ide, zaprljan je ili je pritisnut
leaj na nosau 69. Pregledati leaj, podmazati leaj
(kako je navedeno pod ta. 3 b).
2. Traka ide napred

dobro, ali u sup
rot om smeru ne
ide, od osno teko
ide.
1. Nedovoljni obrtni momenti tanjira 1 usled slabog

trenja filca 2 o donji tanjir 3 (si. 6.3). Poveavati
trenje izvijanjem zvezdaste opruge 4. Po potrebi
zameniti filcani prsten (koji se vremenom izlizao).
2. Olabavljen kai 92 (ako ga ima) ili spao sa zatez
nog tokica 102. Vratiti kai u leb tokica (si. 6.4).
3. Pritisak tokica 102 na kai 92 moe se doterati
oprugom 103 (si. 6.4).
4. Nekada se umesto kaia prenosi obrtanje na donji
tanjir 3 preko prenosnog tokica 4 (si. 6.5). Nedo
voljan pritisak pogonskog tokica 5 usled slabo
zategnute spirale opruge 6. Skinuti oprugu 6 sa
trna 7 i oprugu kletima-seicama skratiti za 2 3
navojka, kraj ice saviti u kukicu i oprugu ponovo
zakaiti za trn 7. Treba podmazati leita oba to
kica 4 i 5.
3. Traka se kree
neravnomernom
brzinom.
1. Nedovoljno podmazane osovine rotacionih delova.

Paljivo sva mesta podmazati jednom kapi ulja.
2. Pogonsko vreteno za traku 52 (si. 6.6.) ili plastiri
frikcioni toki 94 misni su. Oorisati ih tkani
nom (ne vatom) natopljenom sa malo alkohola.
3. Nedovoljan pritisak tokica (94) na vreteno 52.
52. Poveati pritisak tokica za to predvienom
oprugom.
4. Deformisan ili izlizan toki 94. Zameniti ga ovim.
5. Pogonsko vreteno 52 je ekscentrino ili u leitu
ima veliki zazor (leite izlizano). Zameniti oba dela
6. Prejak obrtni moment frikeio.iog pogona (si. 6.3).
Smanjiti trenje ispravljanjem zvezdaste opruge 4.
7. Deformisan gumeni pogonski kai. Izmeniti kai.
8. Jedan od pogonskih tokica dodiruje povremeno
druge delove ili je slabo podmazan. Paljivo proveriti kretanje tokica, otkloniti uzrok kvara.
9. Kod kasetofona neispravna kaseta koju treba za
meniti.
i
i
144
Vrsta greke
4. Traka se ne 1 amotava dovoljno
ubrzano na pred
ako je pritisnuta
dirka Brzo napred.
5. Traka se ne vraa
dobro unazad, ako
je pritisnuta dirka
Brzo vraanje.
6. Koturi na trakama
ne zaustavljaju se
trenutno kad je
pritisnuta dirka
Stop.
7. Slab ton kod rep
rodukcije.

1. Usled nedovoljnog trenja tanjira 3 ra tanjir 1 (si.
6.3) nedovoljni obrtni momenat. Izvijanjem zvezdaste opruge 4 poveati trenje.
2. Nedovoljno zategnuti gumeni kai usled izduenja.
Zameniti kai.
3. Zaglavljene papuice konice (si. 6.7). Ispitati me
hanizam konice i kletima izviti (saviti) deo
krak da ne doe do zaglavljivanja.
Isti uzroci i otklanjanje kao pod ta. 4.
Olabavljena konica (si. 6.7) ne hvata usled izlizane

ili zaprljane (masne) papue na kraku, ili olabavljene (izduene) spirale stezne opruge. Ispitati rad
konice i neispravni deo dovesti u red, po potrebi
skratiti spiralnu oprugu. Alkoholom oistiti papuu.
1. Nedovoljan pritisak jastueta B pritiskivaa trake
40 (si. 6.8) na eonu povrinu A glave za brisanje
150 i glave za snimanje (reprodukciju 148). Kletima
(veoma paljivo) malo saviti lim pritiskivaa, tako
da oba jastueta B dobro naleu na glave (samo
kod magnetofo. a).
2. Zaprljane su povrine glava feritnim prahom za
trake. Glave (prema si. 6.9) veoma paljivo obrisati
platnenom trakom (ne vatom) natopljenom alkoholom, pri emu ne otetiti ili izgrebati poliranu
povrinu glave. Kod kasetofona koristiti specijalne
kasete sa trakom za ienje glave.
145
SI. 6.8
SI. 6.9
146
Mehanika reglaa (justiranje) i podmazivanje

delova. Potreban pribor
Pored alata navedenog na str. 147 potrebni su, jo jedan dinamometar za merenje sile do 300 p = 2,94 N*) i posudica sa pipetom
za podmazivanje. Upotrebljavati samo fino ulje za ivae (pisae)
maine.
Reglaa delova
1. Konica pogonskih tanjira za kalemove. Razmak papue ko
nice do oboda tanjira treba da je 0,51 mm kod nepritisnute dirke
stop. U zavisnosti od konstrukcije konice (vidi si. 6.7), odgova
rajue poluge pomeriti (ako je to konstrukcijom predvieno) ili
kletima saviti (izviti) krak polugu da se postigne razmak koji
e omoguiti da kod pritisnute dirke stop konica odmah ukoi
tanjir.
ZAVRTNJ) B
2. Razmak izmeu pera prekidaa i potisnih poluga dirki. Na

si. 6.10 vidimo primer jednog prekidaa koji se aktivira pritiskom
poluge 1. Razmak A u nepritisnutom poloaju treba daje 0,51 mm
u zavisnosti od konstrukcije. Odvrtkom olabaviti zavrtanj B i sklop
prekidaa pomeriti na potrebno rastojanje.
*) 1000 p = 9,81 N
10*
147
3.
Pritisak plastinog tokica na pogonsko vreteno. Pritisak ovog
tokica (94) sa si. 6.6 treba da je P = 22,5 N. Radi provere ovoga
kuka dinamometra se zakai za osovinu tokica i dinamometar
se povlai u pravcu strelice (si. 6.11) dok se toki ne odvoji sa vre
tena 52. Na dinamometru pri tom oitamo pritisak.
POGONSKO VRETENO 52
Doterivanjem potisne opruge 4 (uvijanjem ili izvijanjem u

zavisnosti od konstrukcije) dovesti pritisak tokica na potrebnu meru.
4. Pritisak trake na glave za snimanje. Pritiskivao 40 (si. 6.8)
treba svojim jastuiima da traku pritisne sa 0,20,25 N za povrinu
glave. Dinamometar zakaiti za osovinu 50 (si. 6.8 i 6.12) i povlaiti
ga u suprotnom smeru, dok se jastuii ne odvoje od glave 148 i 150,
pa proitati pritisak. Po potrebi korigovati pritisak za to predvie
nom oprugom na pritiskivau 40.
Napomena: Kod malih magnetofona i kasetofona nema pritiskivaa trake na glavu.
5. Proveravanje obrtnog momenta tanjira za koture. Obrtni momenat gornjeg tanjira 1 (si. 6.3) zavisi od sile trenja sa donjim tanjirom 3. Radi provere obrtnog momenta staviti na desni tanjir merni
disk (prenika 2") za koji je zakaen kanap dinamometra (si. 6.13a).
148
b
SI. 6.13
149
Ukljuiti dirku za reprodukciju, pa na dinamometru meriti silu za

tezanja P. Obrtni momenat jednak je proizvodu sile P i kraka R (u
naem sluaju R = 2 54 cm). Ako izmerimo npr. P = 0,2 N, obrtni
moment iznosi 0,5 Ncm. Umesto mernog diska moemo uzeti jedan
prazan kotur za koji se zakai kanap dinamometra (si. 6.13b).
U poloaju brzo namotavanje obrtni momenat treba da je
1,52 Ncm.
Kod kasetofona obrtni momenat iznosi 0,350,45 Ncm (35
45 pcm) u poloaju reprodukcija, a oko 0,81 Ncm (80
100 Pcm) u poloaju brzo namotavanje.
SI. 6.14
150
Ukoliko dobijemo manje (odnosno vee) vrednosti obrtnog

momenta treba poveati (odnosno smanjiti) silu trenja tanjira 1
prema tanjiru 3 (si. 6.3).
Sve navedene vrednosti se odnose na konstrukcije prikazane
na slikama. U sluaju druge konstrukcije frikcionog prenosa, obrtni
momenti mogu da imaju druge vrednosti.
Vana napomena: Ukoliko radio-mehaniar nema iskustva u
intervencijama fine mehanike, bolje je za reglau, ako je ona ve
potrebna, pozvati u pomo nekog ko u tome ima potrebno iskustvo.
Dobri magnetofoni (kasetofoni) ostaju dugo reglirani, pa ih uopte
ne treba dirati.
6.
Reglaa glave. Odvrtkom olabaviti zavrtnje koji dre ploicu
glave i glavu dovesti u poloaj da vertikalna linija glave bude nor
malna na pravac kretanja trake (poloaj B na si. 6.14). Podesiti rastojanje otvora glave u odnosu na traku (prema si. 6.22). Tanu reg
lau glave izvriti pomou standardne test-trake (test-kasete), frek
vencije 30005000 Hz, koja se puta preko magnetofona (kasetofona) pri poloaju reprodukcija, a na izlazu se napon meri univer
zalnim instrumentom. Zavrtnjima podesiti visinu glave tako da se
dobija maksimum jaine izlaza na instrumentu. O standardnoj test-traci i kaseti govoriemo detaljnije u odeljku Elektrino ispiti
vanje.
Neki proizvoai kasetofona daju posebne merne ablone za
reglau dubine glave u kasetofonu.
Podmazivanje delova
Treba da su podmazani leajevi svih tokica (ukoliko nisu kuglini), kao i osovine oko kojih se pokreu poluge pojedinih mehani
zama. Za podmazivanje koristiti samo fino ulje za ivae (pisae)
maine. Podmazivanje vriti malom pumpicom, koja puta samo
jednu kap ulja pod pritiskom prstiju.
Na si. 6.15a pokazani su strelicom leaji osovina pogonskih
tanjira. Pri podmazivanju leaja pogonskog vretena 52 (si. 6.15b)
paziti da se ne zamasti plastini toki ili vreteno. O tome voditi
rauna i prilikom podmazivanja osovine plastinog tokica 94 koji
pritiskuje magnetofonsku traku uz vreteno (si. 6.15c).
Podmazivanje osovine zateznog tokica 102 vidimo na si. 6.15d.
1 ovde paziti da ulje ne doe do pogonskog gumenog kaia 92, usled
ega bi prestalo trenje sa donjim delom tanjira. Najzad se (na si.
6.15e) vidi leite zamajca i podmazivanje leita.
151
Razmagnetisanje gvozdenih delova magnetofona

(kasetofona)
Za ovo postoje specijalni kalemovi, tzv. demagnetizeri sa otvo
renim magnetnim jezgrom, koji se ukljuuju na mreu napona 220 V.
U servisu se moe umesto toga koristiti i izlazni transformator od
cevnih radio-aparata (npr. od EL84), kome skidamo I deo jezgra
tako da ostaje samo kalem sa E jezgrom. Primarni namotaj se gaj
tanom duine 23 m prikljuuje na 220 V.
Ovakav kalem, zbog otvorenog jezgra, troie mnogo vie struje
nego to je dimenzionisana ica pa zato srne da ostane ukljuen samo
35 s (da ne bi pregorela ica). Za razmagnetisanje svih delova
dovoljne su 23 sekunde.
152
Postupak je sledei:
1. Magnetofon (kasetofon) se postavi u horizontalan poloaj
na sto.
2. Demagnetizer se ukljui na rastojanju najmanje 2 m od mag
netofona u mreu i prinese magnetofonu (kasetofonu) na visinu
2030 cm sa otvorom E jezgra okrenutim nadole.
3. Polako, kruei horizontalno demagnetizerom, spustiti se
do rastojanja 510 cm od magnetofona (kasetofona), napraviti
nekoliko krugova nad magnetofonom i opet se udaljiti podiui de
magnetizer u krunom kretanju.
4. Iskljuiti demagnetizer tek na udaljenosti 2 m od magneto
fona (kasetofona).
Napomena: Ako bi se demagnetizer ukljuio ili iskljuio nad
magnetofonom (kasetofonom) postigli bismo usled naglog postanka,
odnosno prestanka magnetnog polja suprotno dejstvo delovi bi
mogli da se namagnetiu.
ELEKTRINI DEO MAGNETOFONA (KASETOFONA)
U elektrinom pogledu magnetofon (kasetofon) je NF pojaa
vao koji prilikom reprodukcije pojaava signale iz glave za repro
dukciju i pojaan NF signal vodi u zvunik. Na glavu za reprodukciju
nalee snimljena traka, i prilikom njenog prolaza indukuje se u glavi
elektrini signal koji je magnetno zapisan na tragu trake.
Pri snimanju signal iz mikrofona prolazi kroz isti pojaava
i potom dovoljno pojaan, odvodi se u glavu za snimanje (koja slui
i za reprodukciju) u kojoj se elektrini signali pretvaraju u promenljivo magnetno polje. Ovo polje magnetie delie traga na traci, koja
nalee na glavu prilikom prolaza i tako zapisuje signal iz mikro
fona na traku.
Pored NF pojaavaa, jedan VF oscilator proizvodi VF struju,
koja u glavi za brisanje brie raniji snimak na traci. Glava za sni
manje se ovom VF strujom i predmagnetie (radi dobijanja boljih
uslova za snimanje). Elektromotor pokree mehanizme za pogon
trake. Kod veine dananjih magnetofona (kasetofona) postoji elek
tronska regulacija broja obrtaja motora.
153
Kompletna ema jednog kasetofona

Kao primer je prikazan manji tip kasetofona, Ei-reporter (si.
6.16). Kontakti za snimanje obeleeni su sa I, a za reprodukciju
sa II. U gnezdo BU1 dolazi mikrofon, a u BU2 spoljni ispravlja.
Pri utiskivanju ispravljaa otvara se SK2 i iskljuuju baterije od
7,5 V.
Prilikom snimanja (zatvoreni kontakti I) signal iz mikrofona
dolazi preko R527 i 727 na bazu TS426, pojaava se u pojaavau
TS426, 427, 428, 430 i 431a/b, a posle toga odlazi preko C751, C746
i R553 u glavu za snimanje Kl. Oscilator TS429 preko C735 i R437
predmagnetizira glavu Kl, a ujedno napaja glavu K2 za brisanje
prethodnog snimka. Nivo snimanja podeava se runo sa R435, a
kontrolie se na instrumentu ME koji dobija ispravljeni napon sa
D433.
Napomena: Ovde se regulacija nivoa snimanja vri runo sa
R435. Meutim, regulacija nivoa snimanja najee se vri auto
matski. Primer takve regulacije imamo kod kasetofona RB3200
(proizvodnje Iskra) koji je prikazan u glavi 8.
Pri reprodukciji (zatvoreni kontakti II) signal iz glave Kl pro
lazi preko II/7-1 kroz isti pojaava, a zatim preko C751 i 11/19-20
ide u zvunik. Jaina reprodukcije podeava se potenciometrom
R436.
Na emi vidimo i kontakte 1/11-13 i 11/11-12. Prvim kontaktima
se prilikom snimanja izmeu TS427 i 428 ukljuuju razni RC ele
menti, a drugom, prilikom reprodukcije drugi RC elementi, i time
se koriguje frekventna karakteristika pri snimanju i reprodukciji.
Elektronska regulacija broja obrtaja motora. Ovo je postignuto
pomou TS437 i 438 i diodama D435/436. Na uproenoj emi (si.
6.17a) objanjen je rad regulacije.
Ako napon napajanja raste, baza od TR437 postae manje
pozitivna u odnosu na emitor, jer dioda D odrava konstantan po
tencijal emitora. TR437 tada manje provodi, pa zato manje provodi
i TR438. Zbog toga, pri veem naponu, struja kroz motor opada, pa
motor zadrava prvobitni broj obrtaja. Pri padu napona napajanja
baza TR437 postaje pozitivnija u odnosu na emitor, TR437 i TR438
postaju provodniji struja motora raste i motor zadrava isti broj
obrtaja.
Dodavanjem otpornika R izmeu diode i kolektora TR438
(si. 6 17b) dobija se regulacija u zavisnosti od optereenja motora.
154
155
SI. 6.16
Pri veem optereenju motor e povui veu struju, napon na njemu

e se smanjiti, pa e se time smanjiti i broj obrtaja. Da bi se to spreilo, napon na motoru treba da raste sa optereenjem, a to se postie
otpornikom R. Sa veim optereenjem raste i struja kroz R i pad
napona u njemu. Baza TR437 postaje pozitivnija prema emitoru.
Zbog toga TR437 i TR438 vie provode, struja kroz emitor raste
i broj ostaje nepromenjen. Smer obrtanja motora menja se promenom polariteta preklopnika SKI.
SI. 6.17
Napomena: Veina kasetofona ima ovakvu (ili na slian nain

izvedenu) elektronsku kontrolu broja obrtaja, koja je detaljno opi
sana u okviru prikaza kasetofona u glavi 9.
esto je elektronska kontrola broja obrtaja kombinovana sa
jo jednim elektronskim kolom sa impulsnim prekidaem i relejom
koji slui za zaustavljanje motora i izbacivanje kasete na kraju trake.
Ovakva kola su opisana u okviru prikaza u glavi 9. kod prijemnika
Blaupunkt-Bamberg CR i Bamberg elektronik, RFT Compact
1100.
Pronalaenje i otklanjanje greke na elektrinom delu

Kako je u pitanju NF pojaava, postupiemo analogno prona
laenju greke kod NF dela prijemnika. Prethodno se magnetofon
(kasetofon) mora izvaditi iz kutije. Om-metrom proveriti ispravnost
zvunika i gnezda BU3 (kontakt SK3). Kaseta se moe izvaditi iz:
aparata.
156
SI. 6.22
157
Kod pritisnute dirke REPRODUKCIJA dovesti signal iz ton-generatora na R436, a zatim u gnezdo BU1. Ako u zvuniku nema
tona, proveriti sve napone i ispravnost kontakta II.
Pritisnuti dirku SNIMANJE i sasvim otvoriti R436, a R435
do pola. Signal iz ton-generatora dovesti na kontakt 14 gnezda
BU1. Okretanjem klizaa na R435 na indikatoru nivoa (instrument
ME) mora se pomeriti kazaljka, a instrumentom u taki b na glavi
Kl mora se dobiti napon. Ako toga nema proveriti sve kon
takte II.
Rad oscilatora TS429 za brisanje proverava se merenjem napo
na (cevnim voltmetrom) na glavi K2 (napon treba da je oko 15 V).
U sluaju da motor ne radi, proveriti sve napone na TS437/438 i is
pravnost kontakta preklopnika SK1, kao i to da li ima napona na
etkicama motora.
Sada moemo staviti kasetu i proveriti reprodukciju i snimanje.
Ukoliko pri tom neto ne bude u redu, pokuaemo da naemo
greku prema tabeli, gde je navedeno 12 razliitih greaka i nain
njihovog otklanjanja.
Najee elektrine greke u vezi sa elektromehanikim delovima
Vrsta greke
1. Traka se ne kree
kada je pritisnuta
dirka Reproduk
cija ili Snima
nje.
1. U prekidu napajanja sa baterijom, korodirani kon

takti u nosau baterija, istroena baterija. Pregle
dati veze i korodirane kontakte oistiti, premazati
vazelinom i zameniti bateriju.
2. U prekidu vodovi do motora. Na motoru oteene
etkice. Pregled i opravka vodova.
Zamena etkica na motoru i ienje kolektora (vidi
Odravanje magnetofona).
3. Kontakt a pera A i B (si. 6.18) ispod dirke za re
produkciju ili snimanje ne zatvaraju ako je pritisnuta
dirka. Olabaviti zavrtnje 158 i opruge dovesti u
pravi poloaj.
4. Kontakti A i B na gnezdu daljinskog prekidaa
Remote (si. 6.19) nisu u dodiru. Kontakt A kletima malo saviti u pravcu strelice da doe do
spoja ova dva kontakta.
5. Proveriti isprav ost lemljenja dovodnih ica za
kontakte A i B (si. 6.19).
6. U gnezdu mrenog utikaa (si. 6.20) opruga 2 mora
biti u kontaktu sa oprugom 3. Kletima justirati
opruge.
7. Ako je napajanje iz mree pregledati i opraviti
osigura. Oteen ispravlja. Zamena osiguraa,
odnosno ispravljaa.
158
Vrsta greke
2. Traka se ne kree
kod prikljuenog
mikrofona.
1. Utika prekidaa na mikrofonu ne dodiruje kon

takte A i B u gnezdu daljinskog prekidaa (si. 6.19).
Saviti kontakte tako da dou u dodir sa utikaem.
2. Prekida na mikrofonu je neispravan ili su veze od
prekidaa do utikaa u prekidu. Sve pregledati i
oteeni deo popraviti.
3. Moe se reprodukovati snimak, ali

se nita i.e moe
snimiti.
1. Oteen preklopnik snimanje/reprodukcija. Preg

ledati i opraviti.
2. Oteen gajtan mikrofona, utika. Pregled pop
ravka.
3. Oteeno gnezdo mikrofona. Pregled-popravka.
4. Neispravan rad oscilatora za predmagnetisanje.
Prostudirati emu, lokalizovati greku.
4. Moe se snimati
ali nema repro
dukcije.
1. Ne zatvaraju kontakti A i R u gnezdu za priklju

ivanje slualice. Ovo je gnezdo slino gnezdu REMOTF daljinskog prekidaa (si. 6.19).
2. U prekidu je veza anezda za slualice sa zvunikom.
Vezu pregledati, zalemiti.
3. Oteen zvunik pr gledati zalomiti.
4. Glava za brisanje je namagneiisana spoljpim mag
netnim poljem. Raziagnetisati glavu.
5. Traka se kree, ali

ne moe ni da se
snimi niti da se reprodukuje.
1. U prekidu je neka ica do glave za snimanje/re

produkciju. Pregled dovoda do glave. icu zalemiti
(si. 6.21).
2. Neispravna glava, u prekidu je. Om-metrom proveriti namotaj glave, pri emu jedan dovod iskljuiti.
Zameniti glavu.
3. Neispravan mikrofon. Zameniti ga.
4. Neka greka u elektrinoj emi. Paljivo prostudi
rati emu i instrumentom lokalizovati greku.
1. Neispravan poloaj glave za snimanje/reprodukciju.

6. Ima reprodukcije,
Ispravan poloaj pokazuje si. 6.22. Odvrtkom oteali se si ibo uju vi
soki tonovi i mearati zavrtnje glave u pravi poloaj. Vie o tome u
okviru justiranja (si. 6.14).
ju se snimci sa gor
njeg i donjeg traga. 2. Ne radi oscilator za predmagnetisanje. Vidi emu.
7. U reprodukciji se
uje raniji snimak
(ne brie glava za
brisanje).
1. Podeen poloaj glave za brisanje vidi prethodnu

taku.
2. Glava za brisanje u prekidu proveriti om-metrom.
3. Zaprljana glava za brisanje. Oistiti glavu (si. 6.8)
i 6.9).
4. Glava se ne napaja strujom, greka u elektrinoj
emi. Prostudirati emu magnetofona (kasetofona)
i instrumentom pronai greku i otkloniti je.
159
Vrsta greke
8. Reprodukcija sla
ba, sa jakim u
mom.
1. Zaprljana glava za snimanje/reprodukciju ili nedo

voljno naleganje trake na glavu (vidi si. 6.8 i 6.9).
2. Greka u pojaavau prostudirati emu.
3. Namagnetisana glava za snimanje/reprodukciju.
Razmagnetisati.
9. Reprodukcija sa
brujanjem pri radu
iz elektrine mree.
Glava nedovoljno oklopljena od magnetnog polja.

Popustio omota. Zameniti glavu.
10. Reprodukcija sla

bog kvaliteta.
1. Slabo naleganje trake na glavu ili je zaprljana glava

prahom sa trake (si. 6.8 i 6.9).
2. Neodgovarajua frekvencija oscilatora za predmagnetisanje. Videti emu, proveriti elemente u
oscilatoru.
3. Elektrina greka u emi, RC elementu ili u nekom
tranzistoru. Ispitati napone na pojedinim mestima
instrumentom, lokalizovati greku.
11. Presluavanje sa
jednog traga na
drugi.
1. Rav poloaj vodica (valjaka) trake, koja ne nalee pravilno na glave (vidi si. 6.22). Ispraviti po
loaj valjak vodica trake.
2. Neispravan poloaj glave za snimanje/reprodukciju.
Korigovati poloaj glave, (si. 6.14 i 6.22).
12. Slaba reproduk

cija.
1. Oteena glava, mikrofon ili zvunik. Ove delove

na ranije opisan nain ispitati i po potrebi zameniti
ih.
2. Oteen oscilator za predmagnetisanje. Prostudirati
emu, ispitati sve napone i lokalizovati greku.
3. Prekid u vezama u emi usled nekog mesta hlad ,og
lemljenja. Pregledati paljivo tampanu plou.
4. Oteen neki RC element ili tranzistor. Pregledati
emu, instrumentom izmeriti sve napone.
160
ELEKTRINA ISPITIVANJA MAGNETOFONA

(KASETOFONA)
Na popravljenom i mehaniki regliranom magnetofonu (kasetofonu) mogu se izvriti sledea elektrina ispitivanja i merenja:
1 merenje osetljivosti pri reprodukciji i snimanju,
2 merenje struje predmagnetisanja i struje brisanja,
3 merenje izlazne snage,
4 merenje struje potronje,
5 provera frekventne karakteristike,
6 provera brzine kretanja trake.
Kod proizvoaa se jo ispituje presluavanje sa jednog traga
na drugi, efekat brisanja, odnos signal/um, izoblienje pojaavaa
i jo neki parametri, ali kako servisi ne raspolau specijalnom opre
mom, o tome ovde nee biti govora.
Potrebni instrumenti
Uglavnom dolaze u obzir svi instrumenti navedeni u I glavi,
a uz njih i sledei:
1 standardna traka (kaseta) za proveru brzine kretanja
trake,
2 standardna traka (kaseta) za proveru frekventne karakte
ristike,
3 runa toperica.
Na dva primera prikazaemo sva elektrina ispitivanja na mag
netofonu (kasetofonu).
Merenje osetljivosti pri reprodukciji
Osetljivost pri reprodukciji je napon frekvencije 1 kHz, izraen
u dB (pri 0 dB = IV), potreban da se dovede na glavu za repro
dukciju da bi se na izlazu zvunika (najee impedanse 48 2)
dobio napon od 1 V, pri regulatorima za jainu i boju na maksi
mumu.
Veza izmeu napona i dB pri 0 dB = 1 V data je u tabeli 5 na
kraju knjige.
Potreban je ton-generator (TG) sa atenuatorom (AT) za dozi
ranje izlaznog napona do 100 p.V i elektronski (cevni ili tranzistorski) voltmetar (CV).
161
Izlaz ton-generatora prikljui se (prema si. 6.23) na namotaj

glave za snimanje/reprodukciju, a elektronski voltmetar se prikljui
paralelno zvuniku. Regulator jaine na maksimum, a boja tona na
svetio. Magnetofon, bez trake (kasetofon bez kasete), prebaen je
na reprodukciju. Na ton-generatoru dotle poveati atenuatorom AT
izlazni napon dok se ne dobije 1 V na CV.
SI. 6.23
Pojedini proizvoai unekoliko odstupaju od ovog merenja i

za proveru osetljivosti daju vrednost ulaznog napona na GSR i izlaz
nog napona na zvuniku. Tako za Ei-Reporter daju se sledee vrednosti: signal napona 4572 mV od 1 kHz, doveden preko otpornika
22kii na taku 6 utinice BU2 (videti emu Reportera na si. 6.16)
treba na zvuniku da da napon od 630 mV.
Grundig kod ovog merenja dovodi signal od 1 kHz na otpornik
od 10 2, koji je vezan izmeu hladnog kraja glave i mase (si. 6.24),
a napon meri na linijskom izlazu (si. 6.25) ili na zvuniku (si. 6.26).
Tako za kasetofon RR200 ulazni napon od 15 mV od 1 kHz daje
SI. 6.24, 6.25, 6.26
162
na linijskom izlazu 100 mV. Ako se meri na zvuniku frekvencija

ulaznog napona iznosi 333 Hz i on se tako dozira da na zvuniku
daje 2,2 V.
Napomena: Umesto merenja na ulaznim naponima iz ton-generatora proizvoai daju i svoje test-trake i test-kasete sa potrebnim
uputstvima.
Merenje nivoa (osetljivosti) pri snimanju
Osetljivost pri snimanju je onaj ulazni napon u dB frekvencije
1 kHz, na mikrofonskom prikljuku, kojim se u glavi za snimanje
dobija struja od 40 p.A, to predstavlja standardni nivo snimanja.
Potrebni su isti instrumenti kao u prethodnom sluaju. TG se
prikljui u gnezdo mikrofona (si. 6.27), kolo glave GSR prekida se
i vee na red otpornik od 100 2, a paralelno njemu se vee CV. Pri
tom je iskljuen oscilator, a magnetofon, bez trake, ili kasetofon
bez kasete, prebaen je na snimanje. Na atenuatoru polako povea
vamo izlazni napon dok CV ne pokae 4 mV, to znai da u glavi
tee struja od 40 p.A (40 (iA = 0,04 mA daju na 100 O pad napona
od 4 mV). Posle toga opet ukljuimo oscilator.
SI. 6.27
I od ovog merenja proizvoai nekad odstupaju u servisnim

uputstvima. Kod Ei-Reportera dovodi se signal od 1 kHz preko
otpornika 1 Mi na taku 1 utinice BU1 (videti emu si. 6.16) a
napon se meri na taki 6 BU2. Pri tom je jednim krajem isklju
ena glava za brisanje GB. Ulazni napon od 70100 mV daje u
taki 6 BU2 4 mV.
ii*
163
Grundig merenje osetljivosti snimanja izvodi ovako: na take

12 gnezda BU (si. 6.28) dovodi napon iz TG od 333 Hz, a CV prik
ljuak je na kontrolnu taku A prema (si. 6.29). Glava GB je isklju
ena. Ulazni napon od 38 mV treba u taki A da da napon od 0,4 V.
Videti i emu kasetofona RR200 gde je naznaena taka A.
Napomena: I za ova merenja proizvoai daju test-trake i test-kasete sa potrebnim uputstvima.
Merenje struje predmagnetisanja u glavi za

snimanje/reprodukciju
CV je prikljuen paralelno otporniku od 100 ii (si. 6.27), samo
je iskljuen ton-generator. Magnetofon je prebaen na snimanje.
Kod Ei-Reportera treba trimer-potenciometrom R437 (videti emu)
podesiti napon 22 mV u taki 6
BU2. To predstavlja u stvari pad
napona na R530 = 22 ii iz ega se
dobija struja I = 22 x 10_3/22 =
= 1 mA. Grundig meri struju kao
pad napona na otporniku od 100 ii
(si. 6.30). Pomou R150 (videti e
mu RR200) podesi se napon od
10 mV/100 ii kod signala od 1 kHz
koji se dovodi na take 1,2BU
(si. 6.28).
Merenje struje brisanja u glavi za brisanje
Za ovo treba prekinuti kolo glave za brisanje i ukljuiti na red
mA-metar, ili mesto toga (kao na si. 6.31) vezati otpornik od 10 ii
i paialelno njemu prikljuiti CV. Kod Ei-Reporter-a ne meri se u
glavi za brisanje struja, ve napon na glavi u poloaju snimanja,
i on treba da je oko 16 V kod frekvencije oscilatora izmeu 47,5
57,5 kHz.
164
SI. 6.31
Mercnje izlazne snage magnetofona (kasetofona)

Koristimo instrumente i emu sa si. 6.27. Na mikrofonski prik
ljuak se iz AT dovodi napon od 45 dB = 5,5 mV frekvencije
1 kHz. Na magnetofon se stavlja traka i magnetofon prebaci na
snimanje i pusti da radi 510 sekundi.
Zatim se traka vrati natrag i prebaci na reprodukciju, a snim
ljeni signal reprodukujemo pri regulatoru jaine na maksimum i boje
na svetio, pa se na CV, prikljuenom na zvunik, oita napon. Tako
se dobija maksimalna izlazna snaga. Za Ei-Reporter ta snaga iznosi
oko 0,4 W, to na CV odgovara naponu od
U=/rTP = K870/1 = V3,2=1,8 V
Pored ove proizvoai daju i snagu kod izoblienja 10%, koja
je manja od maksimalne za 1520%. Ova se snaga meri pri naponu
iz ton-generatora od 55dB=l,8mV. Opet se prvo snimi signal
iz TG, pa se posle magnetofon vrati na reprodukciju i signal reprodukuje pri istim uslovima kao gore. Tako smo na CV dobili napon
od 1,68 V, a to odgovara snazi od P = U2/R = 1,682/8 = 0,35 W.
Merenje struje potronje
Struja potronje meri se sa ukljuenim miliampermetrom na
red sa napajanjem. Kod Ei-Reporter-a naene su sledee vrednosti:
bez signala oko 85 mA, sa signalom kod snage od 400 mW oko
180 mA.
165
Provera frekventne karakteristike

a) Provera ton-generatorom. Koristimo istu emu kao na si. 6.27.
Reporter prebacimo na snimanje. Na atenuatoru smanjimo izlazni
signal od 1 kHz na 85 dB = 55 j.V, kako bismo dobili kod re
produkcije izlaznu snagu od 50 mW. Tome odgovara napon na CV,
prikljuenom na zvunik:
U = l/0^05 ~8 = VOA = 0,63 V
i to emo uzeti kao nulti nivo izlaznog napona iz kasetofona.
Poto smo oko 5 sekundi snimali ton od 1 kHz, prelazimo na
ton-generatoru na niu frekvenciju (na 200 Hz), reguliui atenuatorom izlaz na 55 pV. To pustimo 5 sekundi, a zatim odaberemo
gornju frekvenciju od 8 kHz na ton-generatoru, pa opet podesimo
na 55 pV i to pustimo 5 sekundi.
Sada prebacimo kasetofon na reprodukciju i regulatore jaine
i boje postavimo na maksimum, a traku vratimo natrag da bismo
reprodukovali sve tri frekvencije. Kod tona od 1 kHz proitali smo
na CV 0,63 V, kod 200 Hz 0,4 V, a kod 8 kHz 0,8 V. U dB izraeno:
4 dB za 200 Hz i +2 dB za 8 kHz. Vidimo da je ton od 200 Hz
slabiji za 4 dB, a ton od 8 kHz jai za +2 dB od referentnog tona
od 1 kHz, koji je reprodukovan na 0 dB. Dobri magnetofoni imaju
frekventni spektar od 5010000 Hz sa 3 dB u odnosu na 1 kHz.
Grundig proverava frekventnu karakteristiku pojaavaa bez
trake kod snimanja i reprodukcije. Podaci za prijemnik RR200 kod
snimanja: Ulazni signal od 333 Hz iz TG, doveden prema si. 6.28,
treba tako dozirati da se u taki A (si. 6.29) dobija napon od 100 mV
= 0 dB. Sa tom vrednou ulaznog napona dobijaju se kod pojedinih
frekvencija sledei naponi u taki A: za 125 Hz i 1 kHz + 0,5 dB;
za 8 kHz + 9,5 dB; za 10 kHz + 12 dB.
Kod reprodukcije signal od 333 Hz se dovodi iz TG na 10 D,
(si. 6.24), a izlazni napon meri se sa CV na izlazu (si. 6.25). Ulazni
napon od 14,5 mV treba da da izlazni napon 100 mV = 0 dB. Za
pojedine frekvencije isti ulazni napon treba da daje sledee izlazne
napone: za 125 Hz + 8 dB; za 1 kHz 8 dB; za 8 kHz 12 dB;
za 10 kHz - 11 dB.
Ako se proverava frekventna karakteristika i za izlazni stepen,
izlazni napon na zvuniku meri se prema si. 6.26, za 3 poloaja regu
latora boje (tamno, srednje i svetio).
b) Provera standardnom test-trakom (test-kasetom). Umesto
da sami snimimo frekvencije iz take a), moemo koristiti standar
166
dnu test-traku sa snimljenim standardnim frekvencijama kod nivoa

85 dB. Merenjem napona za svaku frekvenciju sa CV dobijamo
odmah frekventnu karakteristiku. Sve fabrike koje proizvode mag
netofonske trake proizvode i standardne test-trake (test-kasete)
koje se mogu dobiti i kod nas.
Provera brzine kretanja trake
a) Provera topericom (izvodljivo samo kod magnetofona).
Ako proveravamo brzinu od 4,75 cm/s, obeleiemo na traci pret
hodno duinu od 4,75 m sa dva komadia bele hartije 5x5 mm,
koje nalepimo selotejpom na traku. Traku vratimo na kalem i oba
kalema namestimo na magnetofon.
Sada pustimo magnetofon da radi i pripremimo topericu. im
naie prva bela hartija, pritisnemo topericu i pazimo da je zausta
vimo kod druge bele take. Iz proteklog vremena vidimo brzinu
kretanja trake. Ako je prolo tano 100 sekundi od jedne do druge
belege na traci, brzina trake iznosi 4,75 cm/s, jer je duina trake
bila 100 x 4,75 cm = 4,75 m.
Da smo na toperici proitali 8,5, odnosno 120 sekundi bila
bi brzina vea, odnosno manja od 4,75 cm/s. Svi proizvoai doz
voljavaju toleranciju od 12% u odstupanju brzine kretanja, ali
brzina mora biti potpuno konstantna da ne bi dolo do promena
u visini tona.
b) Provera standardnom test-trakom (kasetom). Za ovakvu proveru treba paralelno zvuniku ukljuiti digitalni broja frekvencije
(umesto cevnog voltmetra). U magnetofon (kasetofon) stavimo
standardnu test-traku (kasetu) poznate frekvencije (npr. od 3 kHz),
koju smo koristili kod mehanikog justiranja glave.
Magnetofon (kasetofon) ukljuimo na reprodukciju i merimo
frekvenciju izlaznog napona. Ako broja pokazuje 3000 Hz, brzina
trake iznosi tano 4,75 cm/s. Proizvoai dozvoljavaju odstupanja
do 12% u brzini kretanja trake, tako da se brzina od 4,75 cm
smatra ispravnom ako broja frekvencije pokae 2970 do 3030 Hz.
ODRAVANJE MAGNETOFONA I KASETOFONA
a) Magnetofonske glave i mehanizmi. Posle 50 asova rada treba
izvriti sledea ienja: platnenom trakom, natopljenom alkoholom,
paljivo brisati sve vodice preko kojih prelazi traka (samo kod mag
netofona), zatim povrine glava, pogonsko vreteno za pokretanje
167
trake i obod plastinog tokica koji pritiskuje traku uz pogonsko

vreteno. Filc koji se nalazi na pritiskivau trake prema glavi oetkati
mekom suvom etkicom (samo kod magnetofona).
Posle 1000 asova rada podmazati finim uljem sve pogone, oso
vine, Ieajeve. Klizne povrine poluga podmazati vazelinom. Frikcione povrine i gumene kaieve istiti platnenom krpicom natop
ljenom alkoholom.
Ako se prilikom popravke pojedini delovi dodiruju alatima
koji mogu biti odranije namagnetisani, moe se desiti da se glave
ili drugi delovi nehotice namagnetiu. Zbog toga treba, posle i
enja, kruno prei demagnetizerom nekoliko puta nad magneto
fonom (kasetofonom).
Pritiske pojedinih frikcionih tokova proveriti dinamometrom.
b) etkice motora. Posle 1000 asova rada proveriti poloaj i
pritisak etkica. Zaprljan kolektor treba oistiti komadiem platna
natopljenog u alkoholu i savijenog na vrh pincete. Ukoliko se ko
lektor ne moe tako oistiti, uzeti najfiniju mirglu i drvcetom oistiti
kolektor, posle ega sve dobro izduvati i prebrisati krpicom.
Ako su potrebne nove etkice, uzeti samo one koje su iste tvr
doe kao original. etkica se mora bruenjem (podmetanjem mirgle izmeu etkica i kolektora, pri emu ljutu stranu okrenuti
prema etkici) dovesti na krivinu kolektora. Posle toga dobro izdu
vati motor da bi se odstranio svaki trag ugljenog praha sa etkice.
c) Baterije. Posle 50 asova rada kontrolisati napon i stanje
baterije. Ako napon opadne pri ukljuenom aparatu za vie od 15%
bateriju treba promeniti.
Naroito paziti da ne doe do izlivanja elektrolita iz baterije
u unutranjost aparata. Ovakve baterije treba odmah baciti a ovlaena mesta dobro oistiti i premazati vazelinom. Korodirane kon
takte u drau baterija oistiti i premazati vazelinom, ili ako su
mnogo korodirani, zameniti ih novim.
168
G l a v a 7.
PRONALAENJE I OTKLANJANJE GREAKA
NA GRAMOFONU
MEHANIKE I ELEKTRINE GREKE
Pronalaenje i otklanjanje greaka na gramofonu nije komplikovano, sem ako je u pitanju gramofon sa automatskim menjanjem
ploa. Ovde emo ukazati na greke koje se u praksi najee javljaju.
Najee mehanike greke
Vrsta greke
i) Tanjir se ne okree
ili se teko okree.
1) Ne radi mehanizam (zaglavljen ili nepodmazan) sa

polugom i frikcionim tokiima za prenos okretaja
motora na obod tanjira (diska). Ispitati funkciju
pojedinih poluga i tokica pa greku lokalizovati
i otkloniti.
2) Zaribane neke poluge ili tokici mehanizma. Preg
ledati, podmazati finim uljem. Paziti da pri tom
ulje ne doe na povrine frikcionih prenosa.
3) Frikcione povrine zamaene uljem ili vazelinom.
Povrinu oprati krpicom natopljenom alkoholom.
4) Zaprljano (zaribano) leite tanjira. Oprati leite
alkoholom i i amazati vazelinom.
2) Tanjir se okree,
ali se periodino
uje tu u rep
rodukciji.
1) Naprsla ploa i igla upada u naprslinu pri okre

tanju. Ovakvu plou odmah odstraniti jer upropauje vrh igle.
2) Po obodu frikcionog plastinog tokica utisnut je
leb od pogonskog vretena motora, jer je toki
ostao priljubljen za vreteno za sve vreme dok gra
mofon ije radio, poto ruica za izbor broja okre
tanja nije bila postavljena na 0. Zameniti frikcioni toki ncvim.
169
Vrsta greke
3) Ne moe da se menja ruicom broj

obrtaja diska.
Pregledati mehanizam i pronai greku (obino je

re o zaglavljenim ili zaribanim polugama).
4) Motor ne moe
da se ukljui niti
iskljui posle od
svirane ploe.
Zaglavljen ili (jo ee) razdeen (deregliran) me

hanizam za pokretanje prekidaa. Dobro ispitati
mehanizam i otkloniti kvar.
5) Reprodukcija pra
ena stalnom vari
jacijom u visini
tona
1) Neravnomeran broj okretaja diska usled nepodmazanih delova. Delove podmazivati.

2) Ploa ne nalee dobro na tanjir, nema dovoljno
trenja, pa povremeno klizi. Oistiti povrinu
diska mekanom suhom etkom.
3) Neispravna ploa.
6) Jako deformisana
i ubrzana repro
dukcija.
Disk se okree sa veim brojem obrtaja (45) nego

to je broj obrtaja ploe (33). Vratiti ruicom disk
na broj obrtaja ploe.
7) Reprodukcija jako
usporena i sa du
bokim tonovima.
Disk se okree sa manjim brojem obrtaja (33) nego

to je broj obrtaja ploe (45 ili 78). Ruicom vratiti
disk na odgovarajui broj obrtaja.
Mehanika reglaa i podmazivanje delova

a) Reglaa (justiranje) delova. Kod gramofona nema mnogo
reglae. Moe se desiti da motor ne iskljuuje kada je igla ruice
dola u za to predvien leb (kanal) na ploi. U zavisnosti od kon
strukcije gramofona olabaviti zavrtnje i doterati poloaj poluge
tako da nos sa glavine diska zakai polugu i aktivira prekida.
Pritisak zvunice na plou regulie se (u zavisnosti od konstruk
cije) za to predvienim oprugama ili pomeranjem (du ruice) poseb
nog tega. Prostudirati konstrukciju i pomou dinamometra, kakav
je upotrebljavan kod magnetofona, podesiti pritisak igle na plou
tako da odgovara tehnikim karakteristikama datim od proizvo
aa. Pritisak obino iznosi 0,020,05 N, kod normalnih ploa i
0,010,02 N za mikroploe.
Za proveru broja obrtaja diska potrebna je specijalna stroboskopska ploa. Postupak je opisan na str. 174.
b) Podmazivanje delova. Ovde uglavnom vredi sve ono to
je o tome ranije reeno kod magnetofona i to je izneto u poglavlju
Odravanje gramofona.
170
Najee elektrine greke

Vrsta greke
1) Tanjir se ne okre
e.
1) U prekidu je napajanje iz baterija ili mree, korodirani kontakti u drau baterija, prekid u vezama,
istroena baterija. Detaljan pregled, zamena bate
rije, ienje korodiranih kontakta.
2) U prekidu vodovi do motora. Motor oteen ili
istroene etkice. Pregled, zamena etkica na motoru
(vidi Odravanje).
3) Dereglirane poluge koje aktiviraju prekida prili
kom pomeranja ruice udesno. Mehanizam ispitati,
pregledati da li zatvaraju kontakti prekidaa.
4) Oteen preklopnik kojim se napajanje sa baterija
prebacuje na mreu. Videti slinu greku kod mag
netofona, si. 6.20.
5) Ako je napajanje iz mree, pregledati dovodni gaj
tan, preklopnik za prebacivanje na mreu, osigura
i ispravlja u mrenom delu. Detaljan pregled ovih
delova i zamena (opravka) oteenog dela.
2) Tanjir se okree
ali nema reprodu
kcije ili reprodu
kcije u jednom ka
nalu kod stereozvunice.
1) Prekid u jednom kanalu dovoda zvunice do ulaza

u pojaava. Zvunica ispala iz nosaa na ruici.
Detaljan pregled svega.
2) Prekid od pojaavaa do zvunika, oteen zvunik.
Pregled vodova, zamena zvunika.
3) Neukljueni spoljni zvunici (ako je u pitanju stereo-gramofon).
4) Greka u pojaavau, detaljan pregled elektrine
eme, lokalizovati greku.
3) Reprodukcija sa
prekidima.
1) Povremeni prekid u vezama (slabo letovano) od

zvunice do pojaavaa. Pregled veza.
2) Zvunica nije dobro nalegla u svom nosau na ru
ici. tako da opruge ne dodiruju kontakte zvunice.
Namestiti zvunicu na nosa.
3) Povremen prekid u vezama do zvunika ili u sa
mom zvuniku. Pregled i opravka (lemiti loe kon
takte).
4) Povremen prekid u pojaavau. Pregled eme. Lo
kalizovati kvar.
4) Reprodukcija kri
pri okretanju potenciometra za ja
inu ili boju tona.
Oteeni su potenciometri (treba ih zameniti).
171
Vrsta greke
5) Slaba reproduk
cija.
1) Oslabila baterija. Zameniti bateriju.

2) Oteena zvunica. Zameniti zvunicu.
3) Oteen pojaava. Pregled elektrine eme (pos
tupak je isti kao prilikom ispitivanja NF dela ra
dio-prijemnika).
6) Reprodukcija pra
ena jakim umom.
1) Oteena zvunica, polomljena i istupljen vrh igle.

Zamena zvunice, odnosno igle.
2) Oteena (stara) ploa.
3) Odabrana omakom neodgovarajua igla, mikroigla za normalnu plou, ili obratno. Okrenuti od
govarajuu iglu prema ploi.
ELEKTRINO ISPITIVANJE GRAMOFONA

Na opravljenom i regliranom gramofonu mogu se, po potrebi,
izvriti sledea elektrina merenja i ispitivanja opremom kojom ras
polae seivis:
1 merenje osetljivosti pojaavaa,
2 merenje izlazne snage pojaavaa,
3 provera frekventne karakteristike,
4 provera broja obrtaja diska za plou,
5 merenje struje potronje.
Za ostala merenja: provera povratne konstante igle zvunice,
provera skating-efekta na ruici gramofona, kao i razna merenja
stereo-reprodukcije potrebna je specijalna oprema kojom servisi
obino ne raspolau pa emo stoga takva ispitivanja ovde izostaviti.
Potrebni instrumenti
U obzir dolaze svi instrumenti navedeni kod magnetofona, a
zatim i sledei: dve standardne test-ploe sa upisanim frekvencijama
(jedna za mono, a druga za stereo-reprodukciju), stroboskopska
ploa i neonska lampa.
Merenje osetljivosti pojaavaa
Osetljivost se meri na isti nain kao kod magnetofona. Na ulaz
pojaavaa, tj. paralelno zvunici (si. 7.1) prikljui se ton-generator,
a na izlaz, paralelno zvuniku, cevni voltmetar ili univerzalni in
strument.
172
Na atenuatoru ton-generatora, podeenog na 1000 Hz, dozira

se toliki izlazni napon u mV da se pri potpuno otvorenom regula
toru jaine i boje tona dobije izlazna snaga P = 50mW. Ako je
impedansa zvunika R = 8Q, napon na zvuniku bie:
U = ]'? R = )/0,05 8 = j/0,40 = 0,63 V
Osetljivost pojedinih gramofona kree se u zavisnosti od pojaavaa (izmeu 10 i 30 mV).
SI. 7.1
Merenje izlazne snage pojaavaa

Merenje se izvodi po istoj emi kao na si. 7.1, samo je sada
ulazni napon u gramofonu 50lOOmV. Izlazna snaga P dobija se
po obrascu P = U2/R. Ako je na CV naen napon od 2,8 V, bie
P = 2,82/8 = 7,8/8= 1 W.
Provera frekventne karakteristike gramofona
Na gramofon se stavi standardna test-ploa, a na izlaz se prik
ljui (paralelno zvuniku) cevni voltmetar. Gramofon se podesi na
naznaen broj obrtaja test-ploe (najee 33 obrtaja u minuti).
Gramofon se ukljui i dok se uje referentni ton od 800 ili
1000 Hz potenciometar za boju podesi se na maksimum, a za jainu
na 50 m\V izlazne snage, tj. na 0,63 V na CV. Dalje se potenciometri
ne diraju i oitava se napon kod svih sledeih frekvencija i zabelei.
Tako smo npr. dobili sledee napone za pojedine frekvencije
sa test-ploe:
1000 60 200
0,63 0,3 0,35
500
0,5
2000
0,85
5000
0,8
10000 15000 Hz
0,5
0,25 V.
173
Da bismo ove vrednosti izrazili u dB, moramo prvo nai vrednost odnosa ovih napona prema referentnoj frekvenciji od 1000 Hz
a to je:
Frekv.
Odnos
1000
1
60 200
0,48 0,55
Tome odgovara sledei broj
500 2000
0,8 1,35
5000
1,28
10000 15000 Hz
0,4
0,55
dB:
5000
10000
15000 Hz
1000
2000
60
200 500
+ 2,4
-5,5
-8 dB
0 -5,5
+ 2,5
5,5 -2
Napomena: Ako se ispituje stereo-gramofon prethodna tri merenja izvriti odvojeno za levi i desni kanal.
Provera broja obrtaja diska za plou
Za ovo je potrebno priloenu stroboskopsku sliku (si. 7.2) isei
po spoljnom krugu i isei srednju rupu, pa sliku nalepiti na neku
staru gramofonsku plou. Tako pripremljenu plou treba osvetliti
fluorescentnom (neonskom) lampom napajanom iz mree frekven
cije 50 Hz.
Na ploi su snimljena po 3 kruga za 33,45 i 78 o/min. Ako se
disk okree tano sa 45 o/min, srednji krug iz grupe za 45 obrtaja/
/min treba da miruje, a spoljanji da se okree polako udesno, dok
se unutranji okree ulevo.
Ako se sva 3 kruga okreu udesno, disk se obre bre od 45
obrtaja u minutu, a ako krugovi idu ulevo, broj obrtaja diska je
manji od 45 u minutu.
Broj obrtaja diska lei jo u toleranciji koju daje proizvoa
ako se dva kruga okreu u jednom, a trei u suprotnom smeru.
Kod motora koji se napajaju iz elektrine mree, broj obrtaja
definisan je frekvencijom same mree i obino je u dozvoljenim tole
rancijama. Motori sa baterijskim napajanjem imaju elektronsku ili
elektromehaniku regulaciju sa centrifugalnim prekidaem. Broj
obrtaja se regulie (kod elektronske regulacije) za to predvienim
trimer-potenciometrom, a kod elektromehanike regulacije pode
avanjem opruge centrifugalnog prekidaa.
Merenje struje potronje
Struju potronje gramofona merimo na isti nain kao kod mag
netofona, tj. ukljuivanjem miliampermetra na red sa izvorom na
pajanja.
174
ODRAVANJE GRAMOFONA
Baterije. Posle 50 asova rada kontrolisati napon i stanje bate
rije. Ukoliko napon opadne za vie od 15%, bateriju treba promeniti.
Naroito paziti da ne doe do izlivanja elektrolita iz baterije u unu
tranjost gramofona, to bi dovelo do oteenja tampane ploe.
Sva mesta sa tragovima elektrolita treba dobro oistiti i premazati
lakom. Korodirane kontakte oistiti, premazati vazelinom ili zameniti novim.
Mehanizam. Klizne povrine pojedinih poluga treba posle 1000
asova rada podmazati istim vazelinom. Osovine oko kojih se po
luge okreu podmazati finim uljem (za ivae, pisae maine) kanuti
samo jednu kap (kako je objanjeno kod magnetofona).
Povrine trenja u frikcionim prenosima (obodi tokica i diska)
oistiti vrhom pincete na kome je komadi platna natopljen alko
holom. Leaj tanjira i leaji motora su u fabrici dobro podmazani
i njih, po pravilu, ne treba dirati.
etkice motora. Posle 1000 asova rada proveriti poloaj i pri
tisak etkica, kao i zaprljanost kolektora. Postupiti ovde u svemu
kako je detaljno objanjeno u vezi sa odravanjem motora i etkica
kod magnetofona.
175
Glava 8.
OPIS I SERVISNI PODACI APARATA DOMAE
PROIZVODNJE
Ovde dajemo opis (s potrebnim servisnim podacima) aparata
raenih u zemlji uglavnom po hronolokom redu njihove izrade
(do sredine 1981. godine). Zbog ogranienog prostora izostavljeni
su aparati proizvedeni pre 1978. godine (prikazani u ranijim izda
njima ove knjige).
Prikazujemo aparate proizvodnje Elektronske industrije
Ni, Iskre Kranj, Radio-industrije Zagreb, ajaveca
Banja Luka i Gorenja Titovo Velenje.
OPTA NAPOMENA ZA SVE TEHNIKE OPISE
I PRINCIPIJELNE EME
Tehniki opisi aparata ovde su u nekoliko izmenjeni u odnosu
na ranija izdanja. Opisi sadre, uglavnom, opte karakteristike apa
rata. Opis principijelne eme dat je samo kod komplikovanih apa
rata, ili ako je kod aparata neto specifino, neto to odstupa od
standardnog izvoenja.
Kod nekih principijelnih ema dat je i raspored kontakta tasta
ture i tonskog preklopnika i raspored kalemova radi podeavanja.
Podaci o podeavanju nalaze se na kraju knjige.
Da bi se tekst iz knjige lake pratio na emi, a i da bi se mogle
koristiti u radionici, eme su izdvojene u vidu priloga na kraju knjige.
A P A R A T I E L E K T R O N S K E I N D U S T R I J EN I
PRIJEMNIK RP 4011
Stoni prijemnik za AM/FM podruje, savremenog dizajna,
napajan iz elektronske mree.
176
Frekventni opseg: UKT 87-108 MHz, KT 5,8-7,43 kHz,

ST 525-1605 kHz,
Izlazna snaga: 3 W sa 5% izoblienja.
Napajanje: 220 V, potronja oko 11 W.
Principijelna ema
U elektrinom pogledu ema je ista kao kod prijemnika IDEAL
IC4, gde je dat detaljan opis.
RADIO I GRAMOFON RG 4011
Prijemnik RP 4011 je kombinovan gramofonom u kutiji savremenog dizajna. Opis prijemnika dat je kod RP 4011.
Gramofon radi sa tri brzine (78, 45 i 33 obrtaja/min). Ima kris
talnu zvunicu sa safirnom iglom.
RADIO-SAT RS 4011
Stoni AM/FM prijemnik kombinovan digitalnim asovnikom
u kutiji savremenog dizajna. Prijemnik je u elektrinom pogledu isti
kao ETIDA AUTOMATIK, iji je detaljan opis dat.
Satni modul koji vreme pokazuje na cifarskom displeju isti je
kao kod ETIDE AUTOMATIK, gde je pokazano kako se odreuje
vreme na displeju kao i ostale funkcije asovnika. Za podeavanje
svih funkcija asovnika predvieno je 7 posebnih dirki, postavljenih
ispod cifarskog displeja.
PRIJEMNIK IC 2
Prenosni AM/FM prijemnik (ugraen u plastinu kutiju istog
oblika kakvu ima prijemnik HAITI) sa 2 tranzistora i 2 integrisana
kola za UKT i ST.
Frekventni opseg: UKT 87,5108 MHz, ST 5151620 kHz,
MF: 455 kHz i 10,7 MHz.
Antena: feritna i teleskop.
Izlazna snaga: do 500 mW sa 10% izoblienja.
Napajanje: 6 V (4 mono-elije R6) i mogunost prikljuivanja
ispravljaa od 6 V radi napajanja iz mree.
177
Principijelna ema
Po spoljanjosti prijemnik je isti kao raniji HAITI, ali se u elek
trinom pogledu mnogo razlikuje: ostao je od HAITI-a samo UKT
tuner, a sve ostalo je zamenjeno sa 2 integrisana kola sa prateim
RC elementima.
FM podruje. UKT tuner sadri dva tranzistora (TI kao VF
pojaava i T2 kao mea i oscilator). Paralelno kolu oscilatora ve
zana je varikap-dioda Dl kojom se postie AFC naponom sa FM
detektora i tako automatski podeava oscilator prema frekvenciji
ulaznog kola. Da ne bi dolo do izoblienja kod jaih ulaznih signala,
dioda D2 je vezana kao limiter prvom MF transformatoru TI.
MF signal od 10,7 MHz iz tunera odlazi preko MF transfor
matora TI i 04 na noicu 4 IC1 kola (pA.721). Ovo kolo sadri
sve aktivne elemente za pojaanje ulaznog AM signala za lokalni
AM oscilator, za AM/FM meufrekventno pojaavanje, za dobijanje ARP, a na kraju i kvadraturni detektor za demodulaciju FM
signala. Radi bolje preglednosti na emi, kolo IC1 rastavljeno je na
4 podsklopa.
MF signal se pojaava u AMPI, pa preko keramikog filtra
SF1 i C22 odlazi u II MF pojaava AMPII. Izmeu ovog stepena
i FM DET. ukljuen je keramiki filtar SF3 za 10,7 MHz.
Demodulisani signal odlazi sa noice 10, preko AM/FM preklopnika, na P1 NF dela. Sa noice 10 uzima se i napon za AFC u
UKT tuneru.
AM podruje. Signal iz feritne antene FA podeava se u ulaz
nom kolu Ll/Cu i preko L3 ide na 8 IC1 u oscilator/mea. Za
7 vezano je kolo oscilatora T2 sa Co.
Dobijeni MF signal od 455 kHz ide sa noice 6 u MF trans
formator T3, zatim se pojaava u AMPI i preko R12 i keramikog
filtra SF2/SFZ odlazi u AMPII sa MF transformatora T4. Sa D4
demodulie se MF signal. Posle D4 NF signal odlazi u NF deo. Sa
D5 dobija se napon za ARP.
NF pojaava IC2. izveden je sa kolom TBA820, koje sadri
pretpojaava i izlazni pojaava. Boja tona moe se preklopnikom
podesiti na svetio i tamno. Predvieno je i gnezdo za ukljuivanje
slualice i za spoljni ispravlja napajan iz mree.
178
PRIJEMNIK IC 2a
Prenosili AM/FM prijemnik sa dva tranzistora, 2 diode i jednim
integrisanim kolom, napajan iz baterija. Po spoljanjosti je aparat
isti kao prijemnik IC 2 i ugraen je i u kutiju istog dizajna.
Frekventni opseg: AM 5151620 kHz, FM 87,5108 MHz.
MF 455 kHz i 10,7 MHz.
Osetljivost: AM 80 xV, FM 8 jlV, u oba sluaja za 50 mW
izlazne snage.
Izlazna snaga: 250 mW.
Antena: teleskop za UKT i feritna za ST.
Napajanje: 6 V (4 baterije R6) i mogunost prikljuka spoljnog
ispravljaa od 6 V napajanog iz mree.
Principijelna ema
U odnosu na prijemnik IC 2 razlikuje se po tome to su oba
integrisana kola iz prethodnog aparata zamenjena samo jednim
kolom tipa TDA 1083, koje vri i ulogu NF pojaavaa.
ema standardnog tipa za integrisano kolo TDA 1083, koje
sadri sve aktivne elemente za AM VF pojaavanje, AM oscilator i
mea, AM i FM demodulator, meufrekventni AM i FM poja
avao i NF pojaava.
UKT tuner isti je kao kod prethodnog aparata. MF signal od
10,7 MHz iz tunera vodi se dalje preko MF transformatora TI, ke
ramikog filtra SFE na PIN 2 u integrisano kolo za dalje MF poja
avanje sa spoljanjim MF transformatorima. Posle demodulacije
NF signal sa Pin 8 ide na regulator jaine Pl, pa se sa njegovog
klizaa vraa na Pin 9, radi NF pojaavanja u integrisanom kolu.
Najzad pojaan NF signal sa Pin 12 odvodi se u zvunik.
Na AM podruju signal iz feritne antene FA vodi se na Pin 6 i 7
integrisanog kola, u kome su aktivni elementi ulaza, oscilatora i
meaa sa kolom T2, kao i MF pojaava za 455 kHz sa transfor
matorom T3, keramikim filtrom SF2, MF transformatorom T4,
T5 i T6 i demodulatorom. NF signal izlazi sa Pin 8 i dalji tok signala
je kao kod signala sa FM podruja.
Predvieno je jo gnezdo za slualicu. Postoji i gnezdo za prik
ljuak spoljnog izvora od 6 V, u kom se sluaju iskljuuje ugra
ena baterija.
12*
179
DEPNI PRIJEMNIK IC 1
Depni prijemnik AM/FM dimenzija 172 x 82 x 42 mm sa
2 tranzistora, 2 diode i jednim integrisanim kolom, napajan iz bate
rije 6 V. Frekventni opseg, kao i sve ostale karakteristike su iste
kao kod prijemnika IC 2a.
Principijelna ema
U elektrinom pogledu ema je veoma slina sa emom prijem
nika IC 2a izvedena sa integrisanim kolom TDA 1083.
Razlika u odnosu na IC 2a je sledea: UKT tuner raen je sa
drugim tranzistorom. Na mesto keramikog filtra za 10,7 MHz do
ao je (jlF transformator. Isto tako i na AM podruju keramiki filtar
SF2 za 455 kHz zamenjen je MF transformatorom. Zbog ovih izmena pretrpela je i ema malu promenu i izmenjen je raspored delova na tampanoj ploi.
IDEAL IC 4
Stoni tranzistorski prijemnik za AM/FM podruje, savremenog
elektrinog reenja, sa integrisanim kolom, koje zamenjuje mnoge
diskretne elemente. Svi su poluprovodnici upisani na emi.
Frekventni opseg: UKT 87108 MHz, KT 5,87,43 MHz,
ST 5251605 kHz, MF 465 kHz na AM i 10,7 MHz na FM.
Osetljivost: FM ispod 6 p.V, KT ispod 30 p.V i ST ispod 40 p.V.
Izlazna snaga: 3 W sa 5% izoblienja.
Napajanje: 220 V, potronja oko 11 W.
Principijelna ema
Koncepcija konstrukcije prijemnika zasniva se na integrisanom
kolu TBA 570 koje sadri sledee stepene: AM mea, AM oscilator, MF pojaava i AM detektor, kompletan AM/MF pojaava
sa limiterom i kolom za stabilizaciju napona baza tranzistora, zatim
NF pretpojaava i pojaava. Ima 3 talasna opsega: UKT, KT,
ST, kao i prikljuke za gramofon/magnetofon i spoljni zvunik.
Na emi su ucrtani kontakti tastature pri pritisnutoj dirki UKT.
UKT tuner je isti kao kod prijemnika MELOS. MF signal
od 10,7 MHz odvodi je iz UKT tunera (preko MF transformatora
180
LI07/108 i kontakta tastature lk11 i C209) na noicu 2 IC201

(TBA 570), u kome su aktivni elementi za MF pojaanje, sa spoljnim
MF transformatorima L208/C219 L210/C224. Kalem L208 vezan
je preko kontakta 2h 21 za noicu 1 1C201. MF signal se vraa
iz MF transformatora preko C223 na noicu 15 1C201. Pojaan
MF signal u IC201 odlazi sa noice 7 u oscilatorno kolo L212/213
racio-detektora sa diodama D201 /202.
Demodulisani signal, preko kontakta tastature lf le, 7a
7b i C227, ide na bazu NF pretpojaavaa T201, koji treba da na
doknadi slabljenje NF signala u etvoropolu sa P201/202 za regu
laciju boje i P203 za jainu. Pojaani signal u T201 vraa se preko
C246 i R223 u IC201 na noicu 12 radi daljeg NF pojaavanja.
Pojaani signal sa 11 odvodi se preko C252 i R237 na bazu
pobudnog tranzistora T202, koji pobuuje izlazni komplementarni
stepen T203/204. Sa R236 postignuta je DC negativna povratna
sprega na ulaz NF pojaavaa, radi temperaturne stabilizacije, ma
njeg izoblienja i stabilizacije srednje take.
Za AM podruje izvedeno je ulazno kolo sa feritnom i spoljnom
antenom. Za ST imamo na ulazu L203, a za KT kalem L201. Kalem
L202 slui za prijem preko spoljne antene na ST i on je labavo spregnut
sa feritnim tapom. Ulazni signal ide preko MF filtra L204/C206
i L205/C207, iji je zadatak da potisne MF signal. ST signal ide sa
ulaza L203, preko kontakta 4b4c, L204, kontakta lklj i preko
C209 na noicu 2 (baza meakog tranzistora u IC 201). ST
signal iz lokalnog oscilatora L207 ide sa jedne strane preko 5h5g
i R203 na noicu 4 a s druge strane, preko 5d5e, 2h2g i C212,
na noicu 3 IC201. Kalem lokalnog oscilatora za KT je L206.
Za AM su predvieni MF transformatori za 465 kHz L209/
/C220, L211/C225 i keramiki filtar F201, a aktivni elementi nalaze
se u 1C201. Demodulacija MF signala vri se u samom IC201, i de
modulisani signal ide sa noice 5, preko R218/219 i kontakta
leld i 7a7b, na bazu NF pretpojaavaa T201. Dalji tok NF
signala je isti kao kod FM podruja.
Instrumentom 1201 vri se indikacija podeavanja: signal se
za to dovodi, sa jedne strane sa noice 5 preko R246, a sa druge
strane sa hladnog kraja kalema L212, preko R245, za indikaciju
podeavanja FM podruja.
Mreni deo je standardno izveden sa mostnim ispravljaem i
rednim stabilizatorom napona sa T205 i D208.
181
MELOS LUXE IC
Ovo je prijemnik IDEAL IC4 sa ugraenim gramofonom.
ETIDA
U elektrinom pogledu je kao IDEAL IC4 samo to u NF
stepenu, ispred komplementarnog izlaznog stepena, nema tranzistor
kao NF pretpojaava. Elektrina ema je kao kod ETIDE AUTOMATIK, sem to je mreni deo izveden kao kod IDEAL IC4.
ETIDA AUTOMATIK
Prijemnik sa ugraenim digitalnim asovnikom. Prijemnik
je u elektrinom pogledu kao ETIDA, ali je mrenom transforma
toru dodat jo jedan sekundarni namotaj za napajanje asovnika.
Kako je zbog asovnika potrebno da prijemnik bude stalno ukljuen
na mreu prekida P1 za ukljuivanje/iskljuivanje prijemnika vezan
je iza stabilizatora napona, a ne u primaru mrenog transformatora.
Principijelna ema
Prijemnik se moe ukljuiti runo, preko P1 (dirka UK/IS) i
automatski preko asovnika u unapred podeeno vreme. Kod auto
matskog ukljuivanja P1 ostaje ukljuen, a dirka RU/AUTOM
nepritisnuta (zatvoreni kontakti 22a22b). Prijemnik se sada uklju
uje kada sa noice 25/27 MOS kola digitalnog asovnika baza
tranzistora T401 dobije pozitivnu polarizaciju, pa T401, a sa njime
i T402, provode. Preko T402 prijemnik dobija napon napajanja.
Kod runog ukljuivanja, pored Pl, i dirka RU/AUTOM mora da
bude pritisnuta (zatvoreno 22b/22c).
U mrenom delu stabilizuje se jednosmerni napon na 18 V za
prijemnik i MOS kolo asovnika. Sa drugog sekundarnog namotaja
mrenog transformatora dobija se naizmenini napon za sinhronizaciju asovnika sa 50 Hz iz mree.
Elektronski digitalni asovnik. Ugraeno je standardno integrisano MOS kolo MM5316, konstruisano specijalno za digitalne asovnike ugraene u radio-prijemnike. U tom kolu, koje je sinhronizovano iz mree, ugraena su sva potrebna pojedinana integrisana
kola za rad asovnika (brojai za sekunde, minute i asove, zatim
kola za izvravanje raznih komandi, dekoderi i drajveri za rad LED
182
displeja). Ugraen je LED displej tipa LI-LT-16. Prve dve cifre po

kazuju asove, a druge dve minute, (a po potrebi i sekunde).
Preko 7 dirki tastature asovnika (vidi u prilogu tastaturu i
emu prijemnika) dovode se noice 34, 33, 32, 31, 30, 28, 26 i 24
MOS kola na 18 V i u MOS kolu se izvravaju nie navedene ope
racije. Ve smo videli kako se dirkom RU/AUTOM vri runo i
automatsko ukljuivanje/iskljuivanje prijemnika. eljeno vreme
ukljuivanja postavlja se na asovniku.
Za postavljanje vremena na displeju predviene su dve dirke.
Pri ukljuenju prijemnika, a kada dirke za postavljanje vremena
nisu pritisnute, pojavie se na displeju prva cifra koja e treperiti,
to je znak da treba postaviti vreme. Dirkom brzo postavljanje
displej se dovodi na priblino vreme (asovi i minuti), a za tano po
deavanje minuta pritisne se dirka sporo podeavanje. Dirkom
sekunde prebacuju se druge dve cifre da pokau sekunde iz te
kueg minuta. Kada asovnik pokae tano vreme (na primer prema
TV-u), otpustimo dirku sporo postavljanje i asovnik e startovati
sa tanim vremenom TV-a.
Ako bi dolo do prekida struje iz mree rad asovnika pre
staje. Pri ponovnom napajanju treptae prva cifra, to znai da treba
na gore opisan nain postaviti vreme na displeju. Da bi se izbri
salo pokazano vreme, tj. da bi se cifre na displeju dovele na nulu,
treba istovremeno pritisnuti sve 3 dirke. Ako se sada otpusti dirka za
brzo i sporo postavljanje, a ostaje utisnuta samo dirka za sekunde,
asovnik e raditi kao toperica i beleie vreme samo u sekundama.
Dirkom alarm prijemnik se moe ukljuiti preko asovnika u
unapred programirano vreme. Za ovo se prvo otpusti dirka ru/
/autom (zatvoreni 22a22b), a pritisne dirka alarm i dirkama za
sporo i brzo postavljanje vremena na displeju podesi se vreme u
kome treba da se ukljui prijemnik.
Po otputanju dirke alarm prijemnik e se ukljuiti u progra
mirano vreme, ali e raditi samo 1 as, pa e se iskljuiti. Da bi due
radio, posle automatskog ukljuenja treba pritisnuti dirku ru/
/autom. Da bi se automatski ukljuen prijemnik sam iskljuio treba
pritisnuti dirku DREM. Prijemnik e se odmah iskljuiti, ali e se
posle 10 minuta ponovo ukljuiti.
Da bi se prijemnik uvee kada zaspimo sam iskljuio, treba ga
ukljuiti runo preko automatike, pritisnuti dirku SPAVANJE i
kratko dodirnuti dirku za sporo postavljanje. Prijemnik e se odmah
ukljuiti, ali posle jednog sata (kada smo ve zaspali) sam e se is
kljuiti. Pri svim navedenim vrstama programiranja ne remeti se
normalan rad asovnika.
183
IDEAL IC5
Ovaj je prijemnik u elektrinom pogledu kao i prijemnik ETIDA, sem to je ugraen u kutiju drugog dizajna.
IDEAL IC5 RG
Ovo je prijemnik IDEAL IC5 sa ugraenim gramofonom.
IDEAL IC5 AUTOMATIK
Prijemnik sa ugraenim asovnikom. U svemu je isti kao ETIDA AUTOMATIK, sem to je ugraen u kutiju drugog dizajna.
Tastatura asovnika postavljena je vertikalno (kao kod prijemnika
ZENIT),
AUTO-RADIO AT 101
Prijemnik za rad u kolima, napajan iz akumulatora 12 V, sa
7 tranzistora.
Tranzistori i diode: Na emi su upisani svi poluprovodnici.
Frekventni opseg: ST 508 do 1622 kHz. Meufrekvencija
452 kHz.
Izlazna snaga: 2 W sa 10% izoblienja i maksimalna 4W.
Detaljan opis sa emom dat je u glavi 3. (si. 3.21).
AUTO-RADIO AT 302 PROGRAMATIK
AM/FM prijemnik za rad u kolima, sa 10 tranzistora, napajan
iz akumulatora 12 V. Na prijemniku se moe ukljuiti 6 programiranih stanica
DT 149290 kHz. MF 452 kHz i 10,7 MHz.
Izlazna snaga: 2 W sa 10% izoblienja i maksimum 4 W.
Biranje stanica: Pritiskom dirke Programatik pokree se
mehanizam (svaki put za 60) kojim se moe unapred podesiti (pomeranjem jezgara) 6 stanica.
Principijelna ema
Radi stabilnijeg rada ima AM i FM opseg odvojene meufrekventne stepene sa posebnim tranzistorima. U UKT tuneru vri
se pojaanje i meanje dolazeeg signala. U kolu oscilatora TS422
radi varikap-dioda D445 za korekciju frekvencije za AFC. Sa dio
dama D453 /D454 ograniava se rad AFC na mali frekventni spektar.
184
U MF stepenima sa TS428/c i TS423 pojaava se MF signal

od 10,7 MHz, koji se demodulie u racio-detektoru D451a/b. Dioda
D450 postaje provodna kod veih signala i priguuje S483.
Na AM podruju TS425a je VF pojaava, a TS425b je mea
i oscilator. U MF stepenu sa TS425c pojaava se MF signal od 452
kHz i demodulie u D457. Sa D456 ispravlja se VF napon sa C602,
koji se posle filtriranja koristi za ARP u VF i MF stepenima.
NF stepen je standardno izveden sa 4 tranzistora sa komplemen
tarnim izlaznim stepenom. Struja mirovanja podeava se sa R746 na
60 mA, a simetrija sa R742.
Napon akumulatora od 12 V filtrira se u nekoliko RC lanaka
za AM i FM podruje i sniava cener-diodama D446 na 6,2 V.
STEREO-MAGNETOFON M 2407 S
Stereo-magnetofon sa trakom na koturu sa odvojenim zvunim
kutijama.
Brzina trake: 19,05 i 9,53 cm/s.
Broj traga: 4.
Frekventni opseg: 4016000 Hz kod brzine 9,5 cm/s,
4018000 Hz kod brzine 19 cm/s.
Prenik kotura: max 180 mm. Vreme sviranja 2, odnosno 4
asa pri stereo-reprodukciji, ili 4, odnosno 8 asova kod mono.
Ulazi: 50300 mV/4 kii za mikrofon,
10100mV/4kQ za radio,
0,15 V/l Mii za gramo-kristalnu zvunicu,
2 mV50 mV/47 kii za gramo-magnetnu zvunicu.
Izlazni napon: 0,7 V 3 dB.
Izlazna snaga: 2x4 W kod 5% izoblienja, 2 x l O W muzika
snaga.
Napon napajanja: 220 V, 80 W.
Principijelna ema
Na emi je preklopnik Z-O-L za vrstu rada na SNIMANJE i
preklopnik za izbor traga na 14. Pratiemo tok signala levog ka
nala. Signal iz radija ili gramofona, koji se snima, stie kontaktom
B32, Dl2, vezom de, kontaktom el2, ZOL65, preko
R201/C201 na bazu tranzistora T201 u kome se pojaava. Iz kolek
tora T201 signal ide preko C211, R215, klizaa potenciometra R109
185
(kojim se podeava nivo snimanja), kontakta ZOL98 na ulaz

Pin 9 integrisanog kola TBA231. Sa izlaza 13 stie signal preko
C227 u tranzistor T203 i sa njegovog emitora, preko C239, LI, R273,
ZOL2120, R253/251 u glavu za snimanje, trag 14.
Iz emitora T203 preko C237 vodi se signal u instrument za
indikaciju nivoa snimanja.
Iz oscilatora T205/206 napaja se kontaktom ZOL2334 glava
za brisanje, a preko C235/R221 predmagnetie se glava za snimanje.
Ako se vri REPRODUKCIJA koriste se isti tranzistori i integrisano kolo a preklopnik ZOL je u levom poloaju. Signal iz glave
preko kontakta 45, R201/C201 stie u tranzistor T201. Sa emi
tora T203 preko C239, LI, R273, ZOL 17-16, S5a-6a, ZOL13
14, R267, kontaktom 11 10 i vezom 32 stie signal preko re
gulatora jaine i boje tona na ulaz Pin 7 integrisanog kola MDA 2020
koje sadri pojaava snage. Zvunici se mogu iskljuiti i umesto
njih ukljuiti stereo-slualica.
Motor se napaja mrenim naponom. Uloga elektromagneta
15 opisana je kod magnetofona M 2205 S.
STEREO-MAGNETOFON M 2405 S
Stereo-magnetofon sa trakom na koturu je sa odvojenim zvu
nim kutijama. Ostale karakteristike su uglavnom sline kao kod
M 2407 S jedino to nema prikljuka za stereo-slualicu.
Principijelna ema
Na emi je preklopnik Kl K2 K3 za vrstu rada u poloaju
REPRODUKCIJA. Pratiemo tok signala levog kanala. Signal iz
glave 4 kontaktom 64 segmenta IV preko Kl 432 i C2
stie u pojaava TI /T2, zatim preko C4, kontakta 98 i C9 odlazi
u pojaava T3T5. Preko C13 i R20 dolazi signal na regulatore
za jainu i boju tona, a odavde na ulaz Pin 8 integrisanog kola
UL1481 T.
Ako je preklopnik KlK2K3 u poloaju SNIMANJE (iz
mikrofona, gramofona ili radija) signal iz gnezda Gnl preko Kl
12 i C2 stie u pojaava T1/T2. Iz njega preko C4, R46 ide
signal na regulator nivoa snimanja Rl, a sa njegovog klizaa preko
Kl78 u pojaava T3T5. Iz T5 preko C13, Kl 2019,
R41, kontakta 45 segmenta III stie signal u glavu 4. Istovre
meno iz emitora T5 preko C13, C29 ispravlja se signal u Dl i odavde
186
preko Kl 1617 vodi u instrument 11 radi kontrole nivoa

snimanja.
Iz oscilatora T15/T16 odlazi VF signal kontaktom segmenta I
i preko C49/R70 u glavu 4 radi predmagnetisanja. Oscilator takoe napaja i glavu za brisanje prethodnog snimka.
Motor se napaja direktno iz mree. U transformatoru Tr40/53
sniava se napon i ispravlja a sa T6/T7 stabilizuje na 17,5 V za elek
tronska kola magnetofona.
Na emi vidimo jo elektromagnet EL koji se aktivira preko
T601. Do toga dolazi u dva sluaja: ili kada traka doe do kraja i
njen metalizovani sloj zatvara kontakt, ili kada se ruica za izbor
brzine trake okrene u nulti poloaj i time se zatvara kontakt St6.
Aktiviranjem elektromagneta kotva deluje na mehanizam kojim se
oslobode utisnute dirke i ujedno deluje na prekida kojim se
iskljuuje struja kada je traka dola do kraja.
STEREO-GRAMOFON GS523
Stereo-gramofon je ugraen u kutiju savremenog dizajna, za
prikljuak na mreu sa odvojenim zvunim kutijama.
Broj obrtaja gramofona je 33 i 45 o/min. Pogon tanjira je kaiem.
Stereo-zvunica je tipa KS231 sa safirnom iglom.
Frekventna karakteristika pojaavaa: 5018000 Hz.
Izlazna snaga: 2x5 W.
Pojaavao se moe koristiti i za pojaavanje signala iz radija i
magnetofona (kasetofona), pa je radi toga predvieno posebno
gnezdo.
Principijelna ema
Prikazan je samo desni kanal. Kao NF pojaava koristi se
integrisano kolo A210 K. Sa R103 podeava se jaina a sa R108
i R i l i boja tona. Motor se napaja iz mree. Ukljuenje gramofona
indicira LE dioda.
STEREO-GRAMOFON GS923
U elektrinom pogledu je isti kao GS523, ugraen samo u ku
tiju drugog dizajna. Karakteristike su mu uglavnom kao kod GS523.
Postoji mogunost prikljuka stereo-slualice u kom se sluaju isk
ljuuju zvune kutije. Ove mogunosti nema kod GS523.
187
Hi-Fi STEREO-PRIJEMNIK HSR 40

Stereo-prijemnik kvalitetne klase za pet talasnih podruja, sa
33 tranzistora i 17 dioda, kombinovan sa stereo-pojaavaem izlazne
snage 2 x 20 W. Uz prijemnik idu odvojene zvune kutije.
Tranzistori: Upisani su na emi. Kod novije serije zamenjen je
most B30C250 sa dve diode AAZ21.
Frekventni opseg prijemnika: UKT 88108 MHz, KT1 6,7
15,4 MHz, KT2 5,66,6 MHz (49 m) ST 500-1605 kHz i DT
150350 kHz. Meufrekvencija 450 kHz i 10,7 MHz.
Osetljivost prijemnika: UKT mono 1,5 J.V, UKT stereo 8 pV,
KT 10 xV, ST 20 iV, DT 50 xV.
Antene: Ugraena feritna antena i prikljuak za dipol-antenu.
Izlazna snaga: Sinusna 2 x 16 W, muzika 2 x 20 W, na
otporu 4 ii i 1% izoblienja.
Frekventni opseg pojaavaa: 20 Hz 30 kHz po DIN 45500.
Ulazna osetljivost pojaavaa:
Gramo-magnetna zvunica
4 mV na 47 ki2, gramo-kristalna zvunica 400 mV na 470 kfi, mag
netofon 400 mV na 470 kQ.
Zvunici: 2 zvune kutije ZK40 snage 20 W, impedanse 4Q.
Regulacija boje tona: Kontinualna za visoke i duboke tonove
sa 14 dB kod 40 Hz i 15 kHz.
Napajanje: 110 do 240 V, potronja oko 80 VA.
Principijelna ema
Aparat je sastavljen od 5 modula: UKT modul sa 4 tranzistora
(T101T104); ulazni AM modul sa T201; MF modul za AM, FM
podruje sa 7 tranzistora (T301T307); stereo-dekoder sa 3 tran
zistora (T401T403); NF pojaava sa 2 x 9 = 18 tranzistora;
mreni deo.
Detaljan opis eme aparata dat je u 13. izdanju ove knjige.
Hi-Fi STEREO-UREAJ HSR 48
U elektrinom pogledu je isti kao HSR 40, samo to ima i mo
gunost prikljuka stereo-slualice (u kom sluaju se iskljuuju spoljni zvunici).
U mehanikom pogledu dosta se razlikuje od prethodnog ure
aja. Umesto obrtnih potenciometara za jainu, boju i balans
ugraeni su klizni potenciometri. Sem toga, u odnosu na HSR 40
izmenjen je raspored nekih komandi sa prednje strane ureaja.
Elektrine karakteristike su uglavnom iste kao kod HSR 40.
188
Hi-Fi STEREO-POJAAVA HSP 40

Stereo pojaava kvalitetne klase, izlazne muzike snage 20 W,
sa vie ulaza.
Tranzistori: Upisani su na emi.
Frekventni opseg: 15 Hz 40 kHz, po DIN 45500.
Osetljivost i ulazni otpori: 4 mV na 47 kii za gramo-magnetnu
zvunicu ili za mikrofon, 350 mV na 350 kil za magnetofon ili kris
talnu zvunicu.
Ulazni prikljuci: Zvunica gramofona, magnetna ili kristalna,
magnetofon, mikrofon.
Izlazni prikljuci: Za 2 zvune kutije sa zvunicima za niske
1 visoke tonove.
Izlazna snaga: 2 x 18 W sa 0,3% izoblienja, ili muzika snaga
2 x 24 W.
Izlazna impedansa: 48 Q.
Regulacija boje tona: Kontinualna za niske i visoke tonove sa
17 dB kod 40 Hz i 18 kHz.
Napajanje: 110240 V, potronja oko 80 VA.
Principijelna ema: Veoma je slina sa niskofrekventnim delom
aparata HSR 40.
Ima, sem toga, i prikljuak za mikrofon.
U elektrinom pogledu je veoma slian sa ureajem HSR 40,
jedino mu je manja izlazna snaga, sinusna 2 x 10 W.
Ostali parametri kao i frekventni opseg, regulacija boje zvuka,
presluavanje i ostalo, je isto kao kod HSR 40.
Hi-Fi STEREO-TUNER HT4011S
AM/FM stereo-tuner za 5 talasnih opsega (DT, ST, KT1, KT2
i UKT), izveden je bez NF pojaavaa, tako da se koristi u kombi
naciji sa nekim dodatnim NF pojaavaem (npr. sa Hi-Fi HA 4011S).
U elektrinom pogledu HT4011Sje izveden u svemu kao VF
i MF deo ureaja HSR 40 i sa stereo-dekoderom, pa prema tome ima
i iste karakteristike u pogledu talasnog podruja kao HSR 40.
189
Hi-Fi POJAAVA HA 4011S

Hi-Fi NF pojaava visokog kvaliteta, koji zadovoljava sve
karakteristike standarda DIN 45500, izlazne muzike snage 2 x
x 40 W. Pojaava je predvien za rad u kombinaciji sa stereo-tunerom HT 4011S.
U elektrinom pogledu dosta je slian sa HSP 40, ali je sa dru
gim tranzistorima (zbog vee izlazne snage). Ima, sem toga, ugraena
2 indikatora (levi i desni kanal) izlaznog nivoa i ugraene filtre za
smanjenje brujanja i uma kod prenosa ploa.
Pojaava radi sa dve zvune kutije ZK 40.
Stereo-prijemnik kvalitetne klase sa 4 talasna podruja, sa 30
tranzistora, 4 integrisana kola i stereo-pojaavaem izlazne snage
2 x 20 W. Prijemni deo je u odnosu na ranije stereo-ureaje usavr
en mnogi diskretni poluprovodnici zamenjeni su integrisanim
kolima. Uz prijemnik idu odvojene zvune kutije.
Frekventni opseg prijemnika: UKT 87,5108 MHz, KT 5,6
7,5 MHz, ST 515 do 1620 kHz, DT 148-290 kHz, MF 455 kHz i
10,7 MHz.
Osetljivost prijemnika: UKT mono 1,5 p.V, stereo 5 (jlV, KT
10 i.V, ST 20 i.V, DT 50 pV.
Frekventni opseg pojaavaa: 20 Hz do 30000 Hz.
Osetljivost pojaavaa: gramo-magnetna zvunica 4mV/47 kf,
kristalna zvunica i magnetofon 0,4V/470kii.
Izlazna snaga: 2 x 2 5 W sinusna, i 2 x 3 5 W muzika na 4 ii
i 1% izoblienja kod 1 kHz. Zvune kutije HZK 4032.
Napajanje: 220 do 240 V, potronja oko 80 VA.
Principijelna ema
FM podruje. Ulazni UKT tuner izveden je sa 3 tranzistora, od
kojih je jedan VF pojaava, a drugi je oscilator, a trei mea. Pode
avanje sa varikap-diodama, moe biti kontinualno sa klizaa potenciometra R122, a sem toga mogu se 3 stanice programirati sa 3
potenciometra R119121, iji se klizai ukljuuju pomou 3 dirke.
Napon za ove potenciometre stabilizuje se sa T603 i TBA149S.
Preko T302 postie se beumni prelaz prilikom biranja stanica dir
kama. Podeavanje oscilatora odrava se varikap-diodom D 105
(AFC), a ukljuuje se za to predvienom dirkom. Tanost podea
vanja pokazuje instrument I 301.
190
MF signal od 10,7 MHz vodi se iz UKT tunera preko MF trans

formatora LI 11/LI 12 na noicu 1 integrisanog kola CA 3053
za MF pojaanje. Pojaan signal se preko uskopojasnog keramikog
filtra KF 302 vodi na ulaz integrisanog kola CA 3089 E, koje sadri
sve aktivne elemente za pojaanje MF signala. U kolu se detektuje
MF signal, odreuje napon za indikaciju tane podeenosti na sta
nicu, obezbeuje napon za AFC a sadri i kolo za priguenje uma.
Detektovani signal iz CA3089E odlazi sa noice 6, preko kontakta
12h-i i C312, u tranzistor T301 i sa pojaanim MPX signalom, preko
C506, ide u stereo-dekoder MC 1310P. Stereo-dekoder pojaava i
obrauje MPX signal posredstvom oscilatora i delitelja frekvencije,
te se na kraju dobija levi i desni NF signal sa noica 4 i 5. Oba
signala odlaze dalje, preko filtra L501/C513 i L502/C514 za potis
kivanje MPX ostatka, na baze tranzistora T503, 504, a preko njih u
levi i desni kanal NF pojaavaa.
Stereo-dekoder automatski radi kao dekoder ako se prima
stereo-signal, i kao pojaava ako se prima mono-signal. Da bi
se blokirao prijem slabih stereo-signala, dovodi se napon sa noice
13 kola CA3089E preko R501, TP501, T501 i 502 (u kojima se
pojaava) na noicu 8 stereo-dekodera. Ovaj je napon u funkciji
ulaznog signala i deluje na stereo-prekida dekodera u smislu otva
ranja ili zatvaranja. Sa TP501 podeava se nivo ovog signala.
AM podruje. Na emi su oznaeni ulazni i kalemovi oscilatora
za KT, ST i DT opseg. Na ST su paralelno vezani ulazni kalemovi
za ST (L202) i L204 (DT). Na tom se podruju koristi integrisano
kolo TBA 570, koje sadri sve aktivne elemente za prijem, meanje,
lokalni oscilator, zatim za MF pojaanje i demodulaciju AM sig
nala. U ulaznom kolu vezana su jo 2 filtra L205/C207 i L206/C208
za potiskivanje ulaznog signala blizu meufrekvencije. Signal iz
ulaznih kola vodi se preko C217 na noicu 2, a signal iz kola lo
kalnog oscilatora, preko C216, na noicu 3 kola TBA 570.
MF signal od 455 kHz, dobijen u integrisanom kolu, prolazi
sa noice 1 kroz MF transformator L302 i uskopojasni keramiki
filtar KF 301, pa se vraa u noicu 15 na demodulator. Detekto
vani signal odvodi se sa noice 5 i preko kontakta 12g-h i C312
odlazi u tranzistor T301 u kome se pojaava, a zatim preko C506
odlazi u stereo-dekoder u kome se dalje pojaava. Sa noica 4 i
5 odvodi se mono NF signal, posle pojaavanja u T 503 i 504, u
dvokanalni NF pojaava.
NF pojaava. NF pojaava sastoji se od dva kanala, od kojih
je na emi prikazan samo jedan. Tastaturom se na pojaava prik
191
ljuuju razni ulazi. NF pojaava je isti kao kod prijemnika HSR 40

(gde je dat i njegov opis).
Mreni deo. Mreni deo sadri 2 mostna ispravljaa, od kojih
jai napaja NF pojaava. Napon slabijeg ispravljaa stabilizuje
se sa T601/602 na 12 V i tim se naponom napaja VF deo prijemnika.
U treem tranzistoru T603, sa TBA 149 dobija se stabilisan napon
od 20 V za podeavanje varikap-dioda u tuneru.
Kvalitetni stereo-prijemnik vrhunske klase, u odnosu na pret
hodni prijemnik prima na UKT opsegu 6 stanica preko senzora,
a izlazna snaga je poveana na 2 x 56 W (sinusna), odnosno 2 x 76 W
(muzika). Ugraeno je 48 tranzistora, 7 integrisanih kola, 22 diode.
Frekventni opseg prijemnika: kao kod prijemnika HSR 70.
Osetljivost prijemnika: UKT 2 [i.V, KT bolje od 30 xV, ST bolje
od 60 aV, DT bolje od 80 [aV.
Frekventni opseg i osetljivost pojaavaa: kao kod prijemnika
HSR 70.
Izlazna snaga: 2 x 5 6 W (sinusna) i 2 x 7 6 W (muzika).
Napajanje i potronja: 110 i 220 V, 160 VA.
Principijelna ema
U elektrinom pogledu prijemnik je slian prethodnim u
ulaznom AM i FM delu i meufrekventnim stepenima, u kojima su
koriena ista integrisana kola. Razlika je jedino u UKT delu i u
vee dimenzionisanom NF pojaavau i jaem mrenom delu.
U UKT delu ugraeni senzori omoguuju izbor 7 unapred po
deenih stanica. Senzorski deo sadri mehaniki i elektrini deo.
Mehaniki deo (memostat) ima 7 potenciometara R402408 i 7
dioda. Pomeranjem klizaa potenciometra odreujemo napon za
7 UKT stanica, koje se dodirom senzora ukljuuju. Sa klizaa 8.
potenciometra P401, koji se isto tako ukljuuje senzorom, mogu se
kontinualno birati sve UKT stanice.
Elektrini deo sastavljen je iz integrisanog kola SAS 560 S i
SAS 570 S, u kojima elektronski prekidai ukljuuju klizae poten
ciometra pri dodiru nekog od senzora. Istovremeno se pali odgova
rajua sijalica. Napon sa klizaa se vodi na varikap-diode u tuneru.
Diodom D405 vri se dodatna temperaturna kompenzacija. Napon
sa klizaa P401 vodi se jo i preko D401 na bazu tranzistora T401
koji obezbeuje dovoljno struje za instrumenat 1401 za indikaciju
kanala.
192
Da bi se otklonili pucnji pri prelazu sa jednog na drugi senzor

slui tranzistor T302. Skok napona pri paljenju sijalice na R342
dovodi do kratkovremenog provoenja T303, koji noicu 3 kola
CA3089E vezuje na masu i tako kratko spaja MF pojaava. Za
noice 5 i 12 vezano je RC kolo za smanjenje uma. Pritiskom
dirke skvel postie se maksimalno slabljenje uma sa TP332.
NF deo je dvokanalni, a posredstvom tastature NF dela prik
ljuuje se na razliite ulaze. Opisaemo samo jedan kanal, poto je
drugi identian. Kao mikrofonski pretpojaava radi T601. Za mag
netnu gramo-zvunicu pretpojaava se sastoji iz T602 i 603. Sa
T604 kao prilagoavaem impedanse, prilagoava se ulaz NF pojaavaa na pojedine izvore informacija. Iza T604 nalaze se regulatori
P601 za visoke, P602 za duboke, zatim filtri za brum i um. Izmeu
njih je regulator balansa P603. Aktivni elemenat za filtre bruma i
uma je T605, a filtri se ukljuuju odgovarajuim dirkama na tasta
turi NF pojaavaa.
U T606 i 607 kao pretpojaavau nadoknauje se pad pojaanja
u kolu za regulaciju boje i u filtrima. Iza T607 sleduje regulator ja
ina P604. Kao selektivni NF pojaava za 2,42,5 kHz radi T608,
a jaina se regulie sa P605. T608 ukljuuje se dirkom prezens.
T609 je prvi pojaava u pojaavau snage, a T610 je naponski
pojaava klase A. Mirna struja izlaznog stepena stabilizuje se sa
T611, a sa TP606 podeava se ona, bez ulaznog signala, na 40 mA.
Sa T612 i T613 zatiuje se izlazni stepen od preoptereenja i krat
kog spoja u dovodu zvunih boksova. Kod preoptereenja T612 i
613 postaju provodni i kratko spajaju ulaz komplementarnim tran
zistorima T614/615, sa kojima se pobuuje izlazni stepen sa T616
i T617.
Temperaturna stabilnost izlaznog stepena postie se sa R680
i 681. Za zatitu od VF oscilovanja slue C635, C637, C639, C640
i C641. Sa C642 i R682 blokira se ulaz VF signala u pojaava preko
kabla koji spaja zvune kutije.
Mreni deo. Iz ispravljaa GR802, koji daje 63 V, napaja se
pojaava snage, a iz GR801 ostali sklopovi prijemnika. Napon za
njih se stabilizuje u T801, T802, i T803 i cener-diodi D802 na 10
15V. koja se sa TP801 regulie na 12 V. Za varikap-napon od
20 V postoji posebni stabilizator sa T804 i D801, koji ujedno obezbeuje i temperaturnu stabilnost tog napona.
193
Hi-Fi HSR 160

Ovaj je ureaj u elektrinom pogledu izveden kao HSR 140
i ima iste karakteristike, sem stoje ugraen u kutiju drugog dizajna.
APARAT FABRIKE RUDI AJAVEC - BANJA LUKA
AUTO-PRIJEMNIK AP-130
Prijemnik za AM/FM podruje sa 2 tranzistora i 3 integrisana
kola, napajan iz akumulatora 12 V sa minus-polom na masu.
Svi poluprovodnici su upisani na emi.
Frekventni opseg: ST 508-1620 kHz, UKT 87,5104 MHz.
Izlazna snaga: 4,5 W sa 10% izoblienja. Zvunik od 4Q.
Detaljan opis sa emom dat je u glavi 3. (si. 3.22). ema za
Auto-radio R 125 iji je opis dat u XII izdanju nalazi se u
prilogu ema.
APARATI ISKRE K R A N J
TRENTA
Stoni AM/FM prijemnik sa dvokanalnim NF stepenom, kombinovan stereo-gramofon GR 61 sa dve odvojene zvune kutije
SNZ 1120.
Frekventni opseg: UKT 87,5108 MHz, KT 5,9417 MHz,
ST 575-1620 kHz. MF 10,7 MHz i 476 kHz.
Izlazna snaga: 2x3 W kod 10% izoblienja.
Napajanje: 220 V, 50 Hz.
U elektrinom pogledu prijemnik je isti kao SAVICA
SN 120/121, iji je detaljan opis sa emom dat. Jedina razlika je u
tome to kod TRENTE dolazi jo jedan NF kanal pojaanja, tako
da moe da reprodukuje gramo-ploe i druge audio-signale u stereo-tehnici.
Gramofon je tipa GR 61 sa keramikom stereo-zvunicom sa
safirnom iglom za mikrorez.
RADIO ASOVNIK L1PICA SSU 2080
Prijemnik za UKT i ST sa ugraenim digitalnim asovnikom,
koji osim pokazivanja vremena omoguuje i buenje u unapred
podeeno vreme. Svi elementi smeteni su na tri tampane ploe. Na
modulu asovnika nalazi se elektronika digitalnog asovnika sa
24-asovnim brojanikom (displejom) i dirke za sva ukljuivanja
asovnika.
194
Prijemnik ima odvojene ulazne stepene za FM i AM podruja,

zajedniki MF pojaava i odvojene FM i AM demodulatore.
UKT tuner radi sa tranzistorima TI i T2. U MF stepenu rade
tranzistori T3 do T5. Preklopnikom SI odabira se UKT ili ST opseg.
Na emi je preklopnik na AM podruju (ST opseg). Ulazni tranzis
tor na ST je T6, koji je ujedno i mea i oscilator. U NF stepenu ima
4 tranzistora T7 do T10 i taj stepen je standardno izveden.
Mreni deo ostaje stalno prikljuen na mreu, jer bi u protiv
nom prestao rad asovnika. U mrenom delu jedan ispravlja na
paja prijemnik, a drugi asovnik. U sluaju prekida struje iz mree,
ugraena baterija od 9 V napaja asovnik, ali tada brojanik ne
svetli, dok je rad asovnika omoguen RC oscilatorom. asovnik
inae radi sa frekvencijom mree od 50 Hz.
ela elektronika asovnika nalazi se u integrisanom kolu TMS
1944, koje je vezano za brojanik (displej) CD 15 N. Preklop
nikom S2 ukljuuje se ili iskljuuje budilnik, a u poloaju autom
prijemnik se ukljuuje u programirano vreme. Napon se sa noica
25 i 27 integrisanog kola dovodi do baze tranzistora T l l , pa je
on otvori, propusti struju iz ispravljaa i tako ukljui prijemnik.
Umesto muzike moemo pustiti i brujanje od 50 Hz iz mree
prebacivanjem preklopnika S3 udesno. asovnik se ukljuuje/iskIjuuje dirkom S4. Isto se deava i pritiskom dirke Uspavanje
(PS4). Dioda Dl6 omoguuje podeavanje vremena Uspavanja
i kada je otvoren prekida S4 kod pritisnute dirke Uspavanje. Dir
kom PSI podeavaju se asovi, dirkom PS2 minute, dirkom PS3
iskljuuje se alarm, a dirkom PS5 prekida se rad alarma. Foto-otpornikom CDS podeava se jaina svetljenja displeja.
RADIO-KASETOFON RB 3200
Prenosni AM/FM prijemnik sa ugraenim kasetofonom, sa
15 tranzistora, jednim integrisanim kolom, 10 dioda i ugraenim
kondenzatorskim mikrofonom. Svi su poluprovodnici upisani na emi.
Frekventni opseg prijemnika: KT 5,916 MHz, ST 510
1620 kHz, UKT 87,5108 MHz, MF 465 kHz i 10,7 MHz.
Antena: Feritna za ST i teleskop za UKT i KT.
Frekventni opseg kasetofona: 8010000 Hz.
Traka: Sa dva traga u kaseti, brzina kretanja trake 4,75 cm/s.
Snimanje: Sa predmagnetizacijom i automatskom kontrolom
nivoa snimanja.
Brisanje: Naizmeninom strujom.
13
195
Izlazna snaga: 1 W kod baterijskog i 1,5 W kod mrenog na

pajanja.
Impedansa zvunika: 8 0.
Pogon: Jednosmerni motor sa elektronskom regulacijom broja
obrtaja.
Prikljuci: Mikrofon 0,550mV/16kO, gramo 0,220 V/2 MQ.
Napajanje: 9 V iz mree 220 V.
Principijelna ema
Pri nik FM podruje. UKT tuner radi sa 2 tranzistora i
slino je izveden kao kod radiokasetofona MK2500 (poljske proiz
vodnje). MF signal 10,7 MHz odlazi iz tunera preko ZFI/ZFII radi
daljeg pojaavanja u T403, koji na tom podruju radi kao l.MF po
jaavao. Preko ZFIV signal se dalje pojaava u dvostepenom pojaavau sa T504/505 i demodulie u D503/504. NF signal zatim ide
preko kontakta Ub2-b3 u NF pojaava TBA 820.
AM podruje. Sada T403 radi kao ulazni pojaava, oscilator
i mea. MF signal od 465 kHz ide preko ZFII/ZFVIII u MF poja
ava, a posle demodulacije NF signal odlazi preko Ubl-b2 u NF
pojaava TBA 820.
NF pojaava je zajedniki za prijemnik i kasetofon, a na ulazu
se nalaze regulatori za boju i jainu R 600 i 610. Ako se pojaa signal
iz mikrofona ili gramofona, signal se prvo proputa kroz T651 radi
pojaavanja pre ulaska u TBA 820.
Kasetofon. Prilikom REPRODUKCIJE zatvoreni su kontakti
W. Signal iz glave G1 ide preko W13-15, Wl-3, C101 i R102 na
bazu T101 gde se pojaava. Zatim se signal dalje pojaava u T102104
i iz emitora T104, preko Cl 11, R128, W2220, Rtg45 i preko
regulatora R600 i 610 odlazi u TBA 820.
Pri SNIMANJU su zatvoreni kontakti A. Ako se snima iz
prijemnika, NF signal sa izlaza odlazi iz demodulatora, preko Ub2-b3, R131, Rth2-h3, A35, C101, u NF pojaava T101 do T104 i
preko C l l l , A28-30, C133 i A17-15 u glavu Gl.
Prilikom snimanja sa mikrofonom ide signal iz gnezda mikro
fona, preko kontakta 1. Rthl-2 A3-5 i C101 u NF pojaava
T101 104, a dalje istim putem kao gore, u glavi Gl.
Pojaava T101 104 napaja se iz ispravljaa sa odvoda F
naponom koji se stabilizuje u T801 sa D801. Ovim se stabilizovanim
196
naponom napaja i oscilator sa T151 (frekvencije oko 70 kHz), koji

daje struju za brisanje i predmagnetizaciju. Struja za brisanje odvodi
se u glavu G2, a za predmagnetizaciju preko R150 i Cl 51, u glavu Gl.
Nivo snimanja se regulie automatski na sledei nain: NF
signal sa emitora T104 vodi se preko Cl 11 u diodu D151, u kojoj se
ispravlja, a odavde na bazu tranzistora TI 53 koji postaje provodan,
a preko njega postaje provodan i T152. Kod jaih ulaznih signala
T152 vie provodi i preko A1210 priguuje izlaz tranzistora T101,
tako da se nivo snimanja odrava konstantnim nezavisno od ulaz
nog NF signala.
Motor se iskljuuje kontaktom S200 kada traka doe do kraja.
Preko veze FB iskljuuje se motor prilikom snimanja pritis
kom odgovarajue dirke na mikrofonu.
Elektronska regulacija broja obrtaja motora izvedena je sa
TI i T2 na slian nain kao kod kasetofona MK 125 (poljske proiz
vodnje), gde je dat i opis rada regulacije. Prilikom napajanja iz mre
e, ugraena baterija se iskljuuje uvlaenjem mrenog natikaa u
za to predvieno gnezdo.
RADIO-KASETOFON MARTA RM 410
Prenosni AM/FM prijemnik sa ugraenim kasetofonom u
plastinoj kutiji savremenog dizajna, napajan iz mree i baterija.
Frekventni opseg prijemnika: UKT 87,5108 MHz, ST 525
1605 kHz i KT 5,6-16 MHz. MF 10,7 MHz i 465 kHz.
Osetljivost: UKT 10 jlV, ST 1,2 mV i KT 50 jlV.
Antena: teleskop za UKT i KT i feritna za ST.
Izlazna snaga: 750 mW pri 10% izoblienja.
Napajanje: Mrea 220 V i 5 baterija R14 (7,5 V).
Principijelna ema
ema je standardno izvedena za takav tip prijemnika.
Na UKT opsegu signal iz antene dolazi u tuner sa dva tranzis
tora, T401 i T402. MF signal 10,7 MHz prenosi se MF transforma
torom F401/402 u integrisano kolo UL 1211 N, koje sadri sve
aktivne elemente za MF pojaavanje. Pojaan MF signal filtrom
F205/206 stie u racio-detektor. Demodulisan NF signal kontak
tom f23 i hl2 stie u NF pojaava UL 1498K.
197
Na AM podruju prijemnik na
na ST sa feritnom. Tranzistor T501
signal od 465 kHz pojaava se dalje
sadri sve aktivne elemente i za MF
san NF signal sa kontakta f l 2 i
UL1498 K.
KT radi sa teleskop-antenom, a
radi kao ulazni i oscilator. MF
u istom integrisanom kolu, koje
signal AM podruja. Demodulih l 2 odlazi u NF pojaava
Principijelna ema kasetofona

1 ova je ema standardna. Preklopnik je u poloaju REPRODU
KCIJA. Signal iz glave S1AW kontaktom 78, 1314 stie u poja
ava sa tranzistorima T101, T 103 do T105. Iz pojaavaa preko
Cl 17, R133 i kontakta h23 stie signal u NF pojaava prijemnika.
Prilikom snimanja sa radija, signal preko kontakta g45 i
1514 dolazi na C101. Ako se snima sa ugraenim mikrofonom
MEO-55, ili prikljuenim spoljnim mikrofonom u gnezdo
GM7452, signal kontaktom g65 i 1514 stie u C101. Odavde
se pojaava u istom pojaavau i iz T105 preko Cl 17, R104, kon
takta 2021, 98 stie u glavu SA1W.
Istovremeno se signal preko C107 vodi u diode D103/104, pa
ispravljen signal ide na tranzistor T102, kojim se preko D101/102 i
kontakta 11 12 priguuje tranzistor T101 i tako postie automatska
regulacija nivoa snimanja.
Istovremeno iz oscilatora TI51, preko R155/Cl51 i kontakta
2021/89, glava SA1W, se VF predmagnetie. Glavom S1L
brie se raniji snimak sa trake. Motor, iji se broj obrtaja elektronski
kontrolie tranzistorom TI i T2, pokree mehanizam za pokretanje
i namotavanje trake u kaseti.
RADIO-KASETOFON RM 409
Ovaj je kasetofon u elektrinom pogledu isti kao kasetofon
MK 2500, koji je prikazan kod aparata poljske proizvodnje u 13.
izdanju ove knige.
SAVICA SN 120 i SN 121
Stoni tranzistorski prijemnik za AM/FM podruje, sa 4 talasna
opsega i AFC regulacijom na UKT.
Frekventni opseg: UKT 87,6-108 MHz, KT 5,94-17 MHz,
ST 515-1620 kHz, DT 150-300 kHz. MF 468 kHz i 10,7 MHz.
Ostali podaci kao kod prijemnika SAVICA TE 47.
198
Principijelna ema
Zbog AFC regulacije na UKT opsegu UKT tuner ima varikap-diodu D201. Ulazni deo AM podruja i kolo oscilatora proireni
su dodatkom DT opsega u odnosu na prijemnik SAVICA TE 47.
Ostali deo eme izveden je kao kod SAVICE (samo sa drugim poluprovodnicima). Sem toga dodat je jo jedan tranzistor T209 za
stabilizaciju napona napajanja za VF i MF deo prijemnika.
SAVICA SSN 1310 i PLANICA SSN 2060
Ovo je verzija prijemnika, SAVICA SN 120, s tom razlikom
to nema DT podruje, ve samo UKT, ST i KT. Ostali deo eme
izveden je kao kod prethodnog aparata.
SAVICA SSG 1320 i PORTORO SSG 1300
U svemu je kao SSN 1310, s tim to ima ugraen gramofon
tipa GR 61.
Hi-Fi STEREO-PRIJEMNIK SST 2030
Hi-Fi prijemnik kvalitetne klase, sa talasna opsega, sa stereo-pojaavaem izlazne snage 2 x 30 W, sa 44 tranzistora, 7 integrisanih kola i savremenog elektrinog reenja. Na UKT mogu se 6 sta
nica programirati i birati senzorima.
Frekventni opseg: UKT 88-108 MHz, KT 5,95-7,5 MHz,
ST 520-1620 kHz, DT 145-345 kHz, MF 455 kHz i 10,7 MHz.
Osetljivost: UKT mono 1,5 i.V, stereo 20 p.V, KT 10 aV, ST
20 [LV, DT 30-50 xV.
Frekventni opseg pojaavaa: 2030000 Hz.
Ulazna osetljivost pojaavaa: magnetna zvunica 5 mV, kris
talna zvunica i magnetofon 0,2 V.
Regulacija jaine i boje tona: jednosmernim naponom preko
3 IK.
Zvunici: 2 zvuna boksa 35/50 W, 4Q.
Slualice: stereofonske, 2 para.
Ostale osobenosti: Beumno biranje stanica, filtri za potiski
vanje uma, brujanja, za linearizaciju i za isticanje srednjih tonova.
Elektronska zatita izlaznih tranzistora od kratkog spoja.
199
Principijelna ema
Prijemnik je podeljen u 5 samostalnih jedinica: VF deo AM i
FM sa svim NF ulazima, zatim senzorska jedinica, jedinica pretpojaavaa, jedinica pojaavaa sa pripadajuim ispravljaem i je
dinica mrenog dela. Pojedine jedinice povezane su prema emi br. 5.
UKT podruje (vidi emu br. 1). Na emi su svi kontakti U zat
voreni (pritisnuta UKT dirka). UKT tuner FD-1 (na emi samo na
znaen) ima 3 tranzistora, od kojih je prvi VF pojaava, drugi je
oscilator, a trei je mea. Produkt meanja, MF signal 10,7 MHz,
preko MF transformatora L7/8 odlazi iz tunera u tranzistor T301,
gde se pojaava, pa preko etvorostrukog MF transformatora Tr30l
304 odlazi u integrisano kolo TCA 420 A, koje sadri sve aktivne
elemente za MF pojaanje i kvadratni demodulator. Na noicama
1 do 4 vezani su jo MF transformatori Tr305/306.
Sa noica 5 i 6 odvodi se NF signal i signal za AFC. Od
pravilnog podeavanja svih MF transformatora zavisi Hi-Fi kvalitet
FM dela. NF signal ide preko C382 i R382 na FET koji radi kao
prekida, i preko C401 odlazi na noicu 11 stereo-dekodera TDA
1005 A. Sa P301 simetriraju se priblino jednaki NF naponi sa 5
i 6 radi podeavanja sredine krive kvadraturnog detektora. Jednosmerni napon sa noice 10 kola TCA 420 koristi se za ukljuivanje
stereo-dekodera radi automatskog prelaza sa mono na stereo. a
podeava se sa P302.
Izmeu noica 8 i 9 vezan je instrument koji pokazuje tanost podeene stanice (on radi na FM i AM). Na FM podeava se
nula instrumenta sa P303, a sa P304 podeava se puni otklon kod
ulaznog napona 10 do 30 mV. Na AM se, prvo, jednosmerni napon
sa R112 pojaa u T102, pa preko R117, P101, 102 dovodimo ga na
+ prikljuak instrumenta. Sa P101 podeava se nula instrumenta, a
sa P102 puni otklon kod ulaznog napona 100 mV.
Stereo-dekoder TDA 1005 A je PLL dekoder, koji radi po frekventno-multipleksnoj metodi, gde su male smetnje interferencije.
Frekvencija VCO od 76 kHz u dekoderu podeava se sa P402. Deljenjem sa 2 dobija se pomoni nosilac od 38 kHz, na koji je podeeno
kolo Tr 401/C409. Sa P401 podeava se prelaz sa mono na stereo
u zavisnosti od pilotske frekvencije. Preko T401 ukljuuje se sija
lica za indikaciju pilota. Na noicu 14 dovodi se napon sa noice
10 iz TCA 420 za automatski prelaz mono-stereo. Runo preba
civanje sa stereo na mono vri se dirkom MONO, zatvaranjem kon
takta 6 na masu.
200
Sa noice 2 i 3 levi i desni NF signal odlazi na tranzistore

T441 i 471, a iz njihovih emitora preko preklopnika (kontakti 403/
/405) na NF pretpojaava kontakti 710 (levi) i 703 (desni).
Kolo TCA 750 je stabilizator jednosmernog napona (15 V)
radi napajanja svih sklopova sem NF pojaavaa. Naponom od
+ 28 V upravljaju se varikap-diode u UKT tuneru. Tranzistorom
T501 pojaava se struja iz stabilizatora od 5,5 mA na 300 mA.
Kolo za tano podeavanje UKT stanica sastavljeno je od tran
zistora T351355, sa pripadajuim elementima. Sa noica 5 i 6
kola TCA420 vode se jednosmerni naponi na bazu diferencijalnog
pojaavaa T351/352. Ako je prijemnik tano podeen, razlika ovih
napona je nula i diferencijalni pojaava je zatvoren (blokiran):
u protivnom razlika ovih napona dovodi do provoenja diferen
cijalnog pojaavaa. Tranzistori T353 i 354 provode samo kada je
blokiran diferencijalni pojaava. Jednosmerni napon sa 10 kola
TCA420 vodi se bazi T355, koji provodi sve dok napon ne dos
tigne vrednost od 0,6 V. U tom sluaju provodi T353 i 354 i led-dioda LD30/I svetli. Napon kolektora T355 ide na ulaz FET, koji
postaje provodan i proputa NF signal na stereo-dekoder. Delovanje
FET prekidaa moe se iskljuiti dirkom AFC/MUT (tada je AFC
ukljuen, a MUT-ing iskljuen).
Kolo za beumno prebacivanje sastavljeno je od tranzistora T551
553 i tranzistorskih prekidaa T740 i 790, koji su paralelno vezani
izlazu pretpojaavaa i taj izlaz kratko spajaju kod raznih prebaci
vanja. T740/790 u normalnom radu prijemnika ne provode. Kada se
na njihove baze dovodi napon preko D740 koji je iznad 10 V, postaju
oni provodni i kratko spajaju izlaz pojaavaa. T553 radi kao po
moni prekida; kada je blokiran na njegovom kolektoru je pun
pogonski napon (15 V) i taj se napon preko prikljuka 554 (na asiji
prijemnika) i prikljuka 712 (asija pretpojaava) dovodi na D740,
pa T740 i 790 provode i kratko spajaju NF pojaava. Pri ukljuenju
mrenog prekidaa C553 se puni preko R557 priblino za 1,4 s. Posle
tog vremena provodi T553 i sa T740/790 ukljui NF pojaava. Ovo
vreme kanjenja je potrebno da se ne bi uo prelaz preko UKT sta
nica prilikom rasta napona na varikap-diodama.
Pri prebacivanju talasnih opsega na tastaturi posebni prekida
V trenutno se ukljui i isprazni C553 preko R556 i D551 i tako
blokira T553.
Pri dodirivanju senzora koristi se impuls koji nastaje na sijali
cama senzora za blokiranje T553. Impuls se dovodi sa kontakta
201
907 (vidi senzorsku jedinicu) na kontakt 511 (asija prijemnika) pa

preko C551 na bazu T551, u kome se impuls pojaa i otvori T552.
C553 se isprazni preko T552 i blokira T553.
Pri iskljuenju mrenog prekidaa ukljui se dodatni prekida
V na mrenom prekidau i trenutno, preko R556 i D551, isprazni
C553 i zatvori T553.
Na asiji prijemnika nalaze se jo korekcioni pojaavai T601/
/602 i T651/652 za magnetne gramo-zvunice (oni pripadaju samo
stalnoj jedinici pretpojaavaa).
Senzorska jedinica (vidi emu br. 2) je standardne izvedbe, sa
integrisanim kolima SAS 560 i 570, u kojima elektronski prekidai
ukljuuju napon sa klizaa potenciometra P901 do 906 za varikap-diode prilikom dodira senzora. Tada se ujedno pali sijalica odgova
rajueg senzora.
Za glavni pogon (kondenzatorsko podeavanje AM podruja)
mehaniki je vezan kliza potenciometra P532. Napon sa njegovog
klizaa vodi se preko R543 i D532 na bazu tranzistora T541 za po
kazivanje frekvencije podeavanja, a preko R531 na kontakt 8
UKT tunera za promenu kapaciteta varikap-dioda.
AM podruje (vidi emu br. 1). Signal iz spoljne antene (ili feritne) podeava se na eljenu stanicu u ulaznim oscilatornim kolima
za KT, ST i DT promenljivim kondenzatorom. Kalemovi za poje
dine talasne opsege obeleeni su na emi. Signal iz ulaznog kola
dolazi preko Cl20 na noicu 2 kola TBA 570 A, koje sadri sve ak
tivne elemente za meanje ulaznog signala i signala iz lokalnog oscilatora, kao i sve aktivne elemente za MF pojaanje i demodulaciju.
Kao lokalni oscilator radi T101 sa pripadajuim oscilatorskim
kolima. Signal iz oscilatora ide preko Cl 19 na noicu 3 kola TBA
750. Za MF signal od 455 Hz predvieni su MF transformatori
izvan integrisanog kola Trl08 i Trl09 i keramiki filtar izmeu njih
F101. Demodulisani signal ide sa noice 5 (preko R112)uT102
radi daljeg pojaavanja i upravljanja indikatora podeavanja. S druge
strane, NF signal ide preko R113, 034, R114 i kontakta U45 na
noicu 11 stereodekodera TDA 1005 A, u kome se dalje pojaava
i kao mono-signal odlazi sa noica 2 i 3, preko T441/T471, u
dvokanalni pretpojaava.
Dvokanalni pretpojaava (vidi emu br. 3). Ovo je samostalna
jedinica koja ima 3 integrisana kola za sve regulacije, sa pripadajuim
elementima i filtrima. Korekcioni pojaava za magnetne zvunice
sa tranzistorima T601/602 i T651/652 nalazi se u jedinici VF dela.
202
Kolo TCA 730 predvieno je za elektronsku regulaciju jaine

zvuka u oba kanala uz pomo jednosmernog napona sa samo jed
nim potenciometrom P2. Sa P1 podeava se balans oba kanala. Pri
tiskom dirke L (linear) postie se linearna karakteristika pojaavaa pa se zatvaranjem kontakta L iskljuuje fizioloka korekcija
karakteristike.
Preko drugog integrisanog kola vri se elektronska regulacija
visokih i dubokih tonova u oba kanala potenciometrom P3 i P4
opet sa jednosmernim naponom. Iza tog kola sleduju RC filtri
za smanjenje brujanja (ispod 200 Hz) kontaktom R, i smanjenje
uma kontaktom , koji se ukljuuje odgovarajuim dirkama.
Iza tih filtara tranzistori T720 i 770 odvajaju ove filtre od sledeih
integrisanih kola.
Treim kolom TCA 740 izdie se srednji frekventni spektar
(od 24 kHz) potenciometrom P5, to je potrebno kada elimo da
izvuemo glas pevaa nad orkestrom. Najzad, iza tog kola imamo
elektronske prekidae T740 i 790, kojima (kao to smo videli) blo
kiramo izlaz pretpojaavaa kod raznih beumnih prebacivanja.
Dvokanalni pojaava snage (vidi emu br. 4). Pojaava po
kanalu sadri 7 tranzistora. U ulaznom stepenu (BC212B) radi T801 /
/851, a kao pobudni stepen u klasi A radi T802/852 (BC182B). Sa
P802 podeava se mirna struja izlaznog stepena na 15 mA. Tranzis
tor T803/853 (BC182B) stabilizuje struju praznog hoda izlaznog
stepena.
Tranzistori T804/805 (BC182/212) slue za zatitu od kratkog
spoja u izlaznom stepenu. Ovi su tranzistori u normalnom radu blo
kirani (neprovodni). Ako doe do kratkog spoja u dovodu zvunika,
ili se izlazna snaga povea preko 25 W, dolazi do provoenja T804/
/805, pa se time smanjuje bazna struja izlaznih tranzistora (oni tada
manje proputaju). Poetak delovanja zatite podeava se sa P803.
U izlaznom stepenu imamo 2 komplementarna Darlingtontranzistora T806/807 (BD 647/BD648, ili 2N6041/2N6044). Zvuni
boksovi se prikljuuju preko C800/C850.
STEREO-GRAMOFON SA POJAAVAEM SNG 1040/1050
Gramofon: Kod pojaavaa tipa SNG 1040 ugraen je gramo
fon GR 61, a kod tipa SNG 1050, gramofon SGR 1010.
Karakteristike gramofona: Broj obrtaja tanjira 33,45 i 78 o/min.
Stereo-zvunica keramika sa safirnom iglom. Pritisak zvunice na
plou 33-50 mN.
203
Pojaava: Izveden je dvokanalno sa integrisanim kolom TBA

810 AS. ema je standardna. Na ulazu svaki kanal ima svoj regulator
boje tona i jaine. Iza zvunice nalazi se gnezdo, tako da se snimak
moe sa ploe snimiti i na magnetofon, ili da se u gnezdo dovede
neki drugi audio-signal radi pojaavanja u gramo-pojaavau. Na
emi gnezdo nije naznaeno, a u vezi je sa ulazima pojaava
L101, L102 i L103.
APARATI RADI O-INDUSTRIJE ZAGREB
RADIO-KASETOFON RAMA 8220
Prenosni AM/FM stereo-prijemnik sa ugraenim kasetofonom.
Frekventni opseg: ST 5101620 kHz, KT 5,816,2 MHz. i
UKT 87,5-108 MHz. Meufrekvencija 459 kHz i 10,7 MHz.
Antena: teleskop za UKT i KT i feritna za ST.
Izlazna snaga: 2 X 2 W.
Napajanje: 220 V i 9 V iz ugraene baterije.
Principijelna ema prijemnog dela
Na FM podruju radi UKT tuner sa Q101 u predstepenu, sa
Q104 kao oscilatorom i Q102 kao meaem. MF signal 10,7 MHz
pojaava se u Q103 i preko keramikog filtra ide u integrisano kolo
IC103, koje radi kao MF pojaava. Demodulisani MPX signal
odvodi se u stereo-dekoder IC 109, u kome se izdvaja levi i desni
NF signal. NF signali zatim odlaze u L i D izlazni pojaava sa
integrisanim kolima IC 601 i IC701.
Na AM podruju izdvojena su ulazna kola i kola oscilatora za
KT i ST, dok se aktivni elementi meaa i MF pojaavaa nalaze u
integrisanom kolu IC 301 u kome se nalazi i AM demodulator. NF
signal prolazi kroz kolo IC 901 a zatim odlazi u oba NF izlazna
pojaavaa.
Preko gnezda K2601 moe se NF delu dovesti i spoljni stereo-signal radi pojaavanja i reprodukovanja preko zvunika, ili radi
snimanja u kasetofonu.
Principijelna ema kasetofona
Kasetofon je izveden dvokanalno, tako da se moe snimiti
stereo radio-program, ili preko gnezda K2601 dovedeni stereo audio-signal. Ako se koristi ugraeni mikrofon snima se istovremeno na
204
oba kanala. Na emi su preklopnici u poloaju REPRODUKCIJA

(P). Pratiemo tok signala u levom kanalu.
Signal iz L glave R/P vodi se preko R1501 i kontakta SR 1A
pojaava Q1501 do 1504, da zatim preko CE 1508, R1521, kontakta
SR 11, SF1B u NF pojaava prijemnika.
Prilikom SNIMANJA (R) signal iz mikrofona MIC preko
kontakta SF1E, R1704, kontakta SR1A i R1502 odlazi u pojaava
Q1501 do Q1504, pa preko CE1508, R1713, R1712, CM1702, L1701
u L glavu R/P. Automatska regulacija nivoa snimanja postie se
sa Q1702.
Predmagnetizacija glave postie se VF signalom iz oscilatora
Q2802 preko RT2801 i CP1701. Raniji snimak brie glava koju napaja
oscilator Q2802.
Prenosni AM/FM stereo-prijemnik sa ugraenim kasetofonom.
Od prethodnog Rama 8220 razlikuje se u sledeem:
Frekventni opseg je proiren i na DT iznosi 145260 kHz.
Izlazna snaga: 2 X 8 W.
U NF izlaznom delu umesto dva integrisana kola TBA 820 M
ima jedno kolo TA7232 P u kome su integrisana dva izlazna pojaavaa. Napajanje sa ugraenom baterijom umesto 9 V, je pove
ano na 12 V. Kasetni deo je elektrino neto izmenjen a postoji
mogunost rada sa Fe i Cr 1 rakama.
Prenosni AM/FM prijemnik sa ugraenim kasetofonom za 4
talasna opsega. Ovaj je kasetofon detaljno opisan kod RFTRADIO
--KASETOFONA R400/410 i prikazan kod aparata istononemake proizvodnje.
STEREO-GRAMOFON SA POJAAVAEM
TURANDOT 40/41 GP 7681
Stereo-gramofon bolje klase sa gramofonom BRS engleske
proizvodnje, pojaavaem u modularnoj tehnici i odvojenim zvu
nim kutijama.
Zvunica je magnetna tipa QLM 30 MKIII.
Broj obrtaja tanjira: 33 i 45.
205
Frekventna karakteristika: 2018000 Hz.

Izlazna muzika snaga: 2x22W.
Zvune kutije ZK 131, dvofazne, snage 30 W, sa dva ugraena
zvunika. Napajanje: 220 V, 50 Hz, potronja oko 60 W.
Principijelna ema
Prikazan je samo desni kanal. Na ulazu se nalazi korekcioni
pojaava zbog magnetne zvunice. Preklopnikom Pri moe se
ovaj pojaava iskljuiti i preko gnezda U3 dovesti neki drugi audio-signal radi pojaavanja.
Na ulazu u pretpojaava sa tranzistorima T3, T4 nalazi se
regulator jaine, a na njegovom izlazu imamo regulatore boje tona
i balansa. Na ploi pretpojaavaa nalazi se i prikljuak instrumenta
za kontrolu izlaza.
Izlazni pojaava tipa T-40 izveden je sa integrisanim koloni
STK 20. Verzije T-40a i T-41 imaju tranzistorski izlazni stepen sa
dva 2N3055. Na posebnoj ploi nalazi se mreni deo sa ispravlja
ima i stabilizatorima napona.
Gramo-asija tipa P247 radi sa motorom jednosmerne struje
i elektronskom regulacijom broja obrtaja. asija tipa P232 ima
ugraen asinhroni motor za 220 V.
STEREO-GRAMOFON SA POJAAVAEM
TURANDOT 42 GP7684
Stereo-gramofon bolje klase sa gramo-asijom G602. Pogon
tanjira preko kaia. Elektrine karakteristike su uglavnom iste kao
kod prethodnog gramofona. Zvunica je magnetna tipa Mf100
Unitra. Pritisak igle na plou (24g) podeava se protivtegom.
Uz gramofon idu dve dvofazne zvune kutije tipa ZK 132, impedanse 4 O i snage 30 W.
Principijelna ema
Korekcioni pojaava i pretpojaava su isti kao kod prethod
nog gramofona. Izlazni stepen izveden je sa tranzistorima kao kod
T40a i T41. Motor na gramo-asiji G602 ima elektronsku kon
trolu broja obrtaja. Mreni deo je slino izveden kao kod prethodnog
aparata.
Podeavanje pritiska igle. Namestiti skalu protivtega da crvena
crta skale doe na zarez ruice tonske glave. Zakretanjem protiv206
tega u smeru kazaljke na satu za jedan krug, bie pritisak igle

na ploi 0,02 N, a to je optimalni pritisak za zvunicu Mf100.
Na skali protivtega ima 5 podeoka. Okretanjem protivtega za
l podeok menja se pritisak za 0,0025 N. Okretanjem u smeru ka
zaljke na satu pritisak se poveava a okretanjem u suprotnom smeru,
se smanjuje.
GRAMOFON SA POJAAVAEM
TRAVIATA GP2731
U odnosu na stariju verziju TRAVIATE, iji je pojaava
izveden sa diskretnim poluprovodnikim elementima, nova verzija
sadri integrisano kolo tipa TBA790 ili UL1493.
Gramofon je tipa GM106S, ima 33 i 45 obrtaja. Kristalna stereo-zvunica je tipa S2. Pritisak ruice na ploi 0,060,08 njutna.
Pojaava daje izlaznu muziku snagu od 5 W na impedansi
zvunika od 4 ii po kanalu.
Frekventna karakteristika 5018000 FIz.
Napajanje: Mrea 220 V, potronja oko 30 W.
Principijelna ema
Oba kanala izvedena podjednako sa integrisanim kolom. Sa
P2 podeava se jaina, a boja sa Pl. Pored integrisanog kola, poja
ava ima jo nekoliko RC elemenata koji odreuju njegovu frek
ventnu karakteristiku.
Iz namotaja motora, napona 9 V, ispravlja se napon za napa
janje pojaavaa.
GRAMOFON SA POJAAVAEM
TRAVIATA GP2830
U elektrinom pogledu gramofon i pojaava su isti kao pret
hodni sem to je ugraen u kutiju drugog dizajna.
APARATI GORENJE TITOVO VELENJE
Hi-Fi GARNITURA 100
Garnitura se sastoji iz Hi-Fi stereo-tunera T 100, Hi-Fi kasetdeka C 100 i Hi-Fi stereo-pojaavaa A 100.
207
Hi-Fi STEREO-TUNER T 100

AM/FM prijemnik savremenog elektrinog reenja, predvien
za rad sa pojaavaem A 100.
Frekventni opseg: FM 87,5108 MHz, ST 5101630 kHz,
DT 145365 kHz. Meufrekvencija 10,7 MHz i 455 kHz.
Osetljivost: FM mono 1 [j.V, stereo 5 p.V za 26 dB S/N, AM
815 jaV.
Napon napajanja: 220 V, potronja 15 W.
Posebne osobenosti: Podeavanje varikap-diodama, kvarcno
stabilisan digitalni indikator frekvencije na AM i FM opsegu. LED
indikacija jaine polja (Signal) i tanosti podeavanja (Tuning).
Principijelna ema
Prijemnik je realizovan na 5 panela. Panel 11065 sadri UKT
jedinicu, FM meufrekventni stepen sa CA3189 E, stereo-dekoder
TCA 4500A. AM deo sa TDA 1046 na se na panelu 11044. Panel
11872 i 1107 sadri LED indikaciju podeavanja i jaine polja kao
i displej za indikaciju frekvencije sa potrebnim kolima SA A 1058 i
1070. Mreni deo sa ispravljaima, stabilizatorima napona i LED
indikacijom 11073 o ukljuenim dirkama, nalazi se na panelu
11063. Dirkama se ukljuuju talasni opsezi, Mono, AFC i Muting.
Tok signala za FM i AM podruje
Na FM podruju signal iz antene se prerauje u UKT jedinici
i posle meanja, sa signalom oscilatora T 160 u tranzistoru TI59,
odlazi MF signal od 10,7 MHz u tranzistor T 3117, gde se pojaava
i preko keramikog filtra F3118 odlazi na Pin 1 kola Ca 3189E,
koje radi kao MF pojaava sa kvadratnim demodulatorom. U
Ca3189 E nalazi se i muting kolo koje reaguje na Skrivu. Sa izlaza
Pin 13 uzima se signal za FM indikaciju. Iz oscilatora TI60 uzima
se jo signal za digitalnu indikaciju frekvencije primljene stanice.
MPX signal odvodi se sa Pin 6 i pojaava se tranzistorima T3121
i T3122. Na FM je baza od T3121 tako polarizovana da T3121 pro
vodi dok T3122 blokira, a na AM je obratno. Pojaan signal se
preko C3102 i 3103 vodi na ulaz stereo-dekodera TCA 4500. Sa
tranzistorom T3126 koji preko T3125 postaje provodan, pri prelazu
sa jednog na drugo talasno podruje, postie se muting-neujni
prelaz.
208
Sa izlaza stereo-dekodera Pin 4 i 5 odvode se NF signali u izlazno

gnezdo za prikljuak pojaavaa A 100.
Na AM podruju signal iz antene se pojaava u FET-u i zatim
sa sorsa odlazi na Pin 10 kola TD A 1045, koje sadri aktivne elemente
za VF pojaanje, oscilator i mea kao i MF pojaava. Ulazno
kolo podeava se varikap-diodom D2008. Prekidakim diodama
D2006, 2007 i 2009 ukljuuje se DT ili ST.
Sa Pina 11 odvodi se signal za AM indikaciju a sa Pina 15 (oscilatora) odvodi se signal u T2023 gde se pojaava. Odavde ide signal
za digitalnu indikaciju frekvencije AM dela. Sa Pina 6 odlazi NF
signal u stereo-dekoder koji se preko T3127 prebacuje na mono. Sa
izlaza 4 i 5 stereo-dekodera odlazi AMNF u gnezdo za pojaava
A 100.
Regulacija pojaanja ulaznog dela postignuta je sa T2022 i
T2024. Sa sorsa FET-a preko C2083 vodi se VF signal u T2022 u
kome se pojaava, pa ispravljen u D2018/2019 odlazi u T2124 koji
kod veih ulaznih signala postaje provodan i regulie pojaanje.
Podeavanje je izvedeno varikap-diodama naponom od 3,5 do
17,5 V na FM i 1 do 15 V na AM podruju, sa klizaa potenciometra R 500, koji je vezan za panel 11063. Na R 500 dovodi se stabilisan napon iz kola jt.A723.
Talasni opsezi se ukljuuju prekidakim diodama sa dirki sa
panela 11063 i to: DT dirkom IV i diodom D2012 (na panelu 11044),
ST dirkom V i diodom D2013 i UKT dirkom VI preko koje se do
vodi i napon napajanja na panel 11065.
LED indikacija jaine polja (Signal). Za ovo se kod FM uzima
napon sa take 2 panela 11065, a kod AM sa take AM-ind sa
panela 11044. Napon se preko R4009/D4059 i R4028/R4029 vodi
sa take 3 panela 11063 na panel 11071, na Pin 7 kola U237, koje
radi kao A/D konvertor i koje redom pali, prema jaini polja, niz
od 5 LED (Signal).
LED indikacija tanosti podeavanja (Tuning) na FM postie
se pomou AFC i integrisanog kola 16889 P iz kojeg se napajaju
5 LED (4 crvene i jedna zelena). Kod tanog podeavanja sveti i
zelena LED.
Digitalna indikacija frekvencije primljene stanice ostvarena je iz
signala oscilatora na AM i FM podruju. Signal AM oscilatora vodi
se na ulaz Pin 5 preddelitelja SAA1058 gde se deli uestanost sa 32,
pa se preko R6012 vodi na ulaz Pin 12 brojakog kola SAA1070.
209
Da bi se iz brojaa dobila stvarna frekvencija stanice, mora se

od frekvencije oscilatora oduzeti meufrekvencija od 460 kHz. Pre
ma toj meufrekvenciji se brojako kolo dalje programira. Tako
proitana frekvencija iz kola SAA1070 (koje zadri i 7-segmentni
dekoder i drajver) pokazuje zatim na petocifarskom displeju HA1141,
/l 142 Na AM podruju prikazuje se frekvencija u kHz.
Signal sa FM oscilatora vodi se na ulaz Pin 4 preddelitelja, iz
kojeg se zatim na gore opisan nain signal dalje prerauje u kolu
SAA1070 i zatim frekvencija stanice (u MHz) prikazuje na displeju.
Hi-Fi KASETDEK C100
Hi-Fi kasetdek savremenog elektrinog reenja, predvien za
rad sa tunerom T 100 i pojaavaem A 100.
Frekventni opseg: sa Fe trakom 20 do 15000 Hz, sa CrCL i FeCr
trakom 2016000 Hz.
Odnos signal /um: 52 dB za Fe, 53 dB za Cr i 57 dB za FeCr
trake, sa dolbi sistemom: 61, 62 i 65 dB.
Frekvencija oscilatora: 105kHz.
Brzina trake u kaseti: 4,75 cm/s.
Ulazni napon za puno pobuivanje: 14 mV.
Izlazni napon: 0,775 V.
Indikacija izlaznog nivoa: sa dva instrumenta.
Ostale osobenosti: Ugraen dolbi NR sistem, MPX-filtar za
potiskivanje interferentnih smetnji prilikom snimanja iz tunera,
dva odvojena motora, jedan za pogon trake, drugi za premotavanje.
Elektronska kontrola pogona preko dirki za izbor vrste rada.
Principijelna ema (ema 1)
ema je realizovana na vie panela. Pojaava za snimanje,
/reprodukciju sa dolbi NR sistemom smeten je na panelu 11090,
dok je oscilator na panelu 11091. Panel 11093 u vezi je sa gnezdom
ulaz, regulatorima nivoa i izlaznim gnezdom izlaz. Panel 11094 i
11095 sadri kolo SAS 6800, dirke i LED za ukljuivanje pojedinih
funkcija i vrsta rada sa raznim trakama. Mreni deo sa ispravlja
ima i stabilizatorima napona nalazi se na panelu 11092.
Na posebnom panelu 11133 i 11134 (vidi emu 2) smeten je
elektronski deo sa logikim kolima za upravljanje radom pogona
trake u kaseti. Motorom W-M se premotava traka, a drugi motor
210
CM predvien je za pogon trake. Oba motora su sa elektronskom

regulacijom.
Prikazaemo tok signala kod reprodukcije i snimanja. Sva se
prekopavanja izvode elektronskim preklopnicima sa integrisanim
kolima TL 607, koji se aktiviraju dirkama sa panda 11095 (ema 1).
Na emi je preklopnik u poloaju REPRODUKCIJA. Signal
iz glave H2331 ide preko Cl 107 u tranzistor TI 156 gde se pojaava,
zatim preko Cl 108 i preklopnika TL 607 u dolbi sistem (jlA7300) i
hibridno kolo (331239). Odavde ide signal preko Cl 125, TL 607 i
Cl 102 u izlazno gnezdo, a iz njega u pojaava A 100.
Prilikom SNIMANJA signal iz mikrofona prikljuenog u ulaz
no gnezdo, kontakt 3, vodi se u pojaava TI 154/1155, zatim u re
gulator nivoa R501/502, preklopnik TL 607 (kontakt 64), dolbi
sistem, Cl 125, TL 607 (kontakt 46), Cl 127, R1008, C1089 i u
glavu H2331. Nivo snimanja se kontrolie na instrumentu od 180 p,A,
koji je vezan za tranzistor TI 165. Istovremeno se dovodi VF predmagnetizacija preko R235 iz oscilatora koji sa druge strane napaja
glavu CL-7 za brisanje ranijeg snimka.
Hi-Fi STEREO-POJAAVA A 100
Pojaava A 100 upotpunjuje garnituru 100 i predvien je da
pojaava signale iz tunera 100 ili kasetdeka C 100. Izveden je sa
savremenim elektrinim reenjima.
Izlazna snaga : na 4 Q, 2 X 50 W sinusna ili 2 X 80 W muzika.
Frekventna karakteristika : 12 do 50000 Hz.
Ulazi za: tuner, kasetofon, gramo i univerzalni ulaz (Aux).
Ulazna osetljivost: kod 1 kHz, gramo 2mV/47kfi, tuner,
kasetofon 150mV/450kO i AUX 150mV/47ki.
Izoblienje: 0,3% kod nazivne izlazne snage.
Ostale osobenosti: Elektronski preklopnik za izbor eljenog
ulaza. Loudness korektura, kontrola Duo-Selectorom, iskljuivanje
zvunika kod rada sa slualicama, elektronska zatita izlaznog stepena.
Principijelna ema
Pojaava je realizovan na 8 panela. Ulazni deo (panel 11056)
sadri 2 elektronska preklopnika TDA 1029, za izbor vrste ulaza.
Mehanikim preklopnikom Monitor i Function aktiviraju se kola
TDA 1029 uz LED indikaciju na panelu 11055. U kolu NE 542
nalaze se 2 operaciona korekciona pojaavaa kod rada sa gramo
14*
211
fonom sa magnetnom zvunicom. Na panelu 11054 smeteni su

regulatori jaina, boje tona i balansa kao i ulazni pojaava sa ko
lom NE 542. Pretpojaava i izlazni stepen nalaze se na panelu 11053.
Kolektori izlaznih komplementarnih tranzistora vezani su za +32 i
32 V a sredina emitora ide direktno (bez kondenzatora) na zvu
nik. Elektronska zatita izlaza ostvarena je tranzistorima T360 i 361.
Zvunici se ukljuuju releom K241 preko tranzistora T238.
Posebnim prekidaem Speaker off mogu se iskljuiti zvunici
pri radu sa slualicom.
Panel 11099 sadri pojaava koji omoguuje uz pomo Duo-Selectora praenje jednog audio-izvora, dok se u A 100 puta drugi
audio-izvor. Osim toga pri poloaju preklopnika Function na LRS
(Life Sound Recording) moemo snimati direktno sa zvunika bez
upotrebe posebnog mikrofona.
Hi-Fi STEREO-GARNITLTRA 102
Ova je garnitura veoma slina sa prethodnom garniturom. Sa
stoji se iz Hi-Fi stereo-tunera T 102, Hi-Fi kasetdeka C102 i Hi-Fi
stereo-pojaavaa PA 102.
Hi-Fi STEREO-TUNER T 102
AM/FM prijemnik savremenog elektrinog reenja, predvien
da radi sa nekim NF stereo-pojaavaem.
Frekventni opseg, osetljivost i ostale karakteristike su kao kod
T 100. Od T 100 razlikuje se po tome to se 16 stanica mogu birati
dirkama na AM ili FM podruju. Pored digitalne indikacije frekven
cije primljene stanice na displeju, kao i LED indikacije jaine polja
i tanosti podeavanja, mogue je runo i automatsko elektronsko
pretraivanje stanica na bazi frekventne sinteze.
Principijelna ema
Prijemnik je realizovan na nekoliko panela. Ulazni i MF deo
na AM i FM podruju na panelu 11165 i 11100 izvedeni su kao kod
T 100 iji je detaljan opis dat. Isto tako i LED indikacija podea
vanja i jaine polja ostala je nepromenjena.
Kola za biranje 16 stanica sa 16 dirki sa digitalnom indikacijom
broja dirki smetena su na panelu 11106. Paneli 11167, 11103 i 11102
212
sadre potrebna kola za elektronsko pretraivanje stanica. Mreni

deo sa ispravljaima na panelu 11166 razlikuje se od odgovarajueg
kod T 100.
Biranje 16 stanica. Dirke 1 do 16 u vezi su sa ulazom Pin 1 do 8
integrisanog kola M 190. U ovom se kolu redni brojevi dirki pret
varaju u digitalni kod, koji se sa izlaza Pin 13 do 16 prenose u kolo
SAB 2064. Ovo kolo sadri dekoder za 7-segmentni displej i drajver,
preko kojeg se na dvocifarskom displeju HAl M4/1143 prikazuje
broj utisnute dirke.
Izlazi 13 do 16 kola M 190 vezani su za Pin 5 do 8 kola M 193
koje sadri sintezator i elektronsku programiranu memoriju za 16
stanica. Iz memorije dotine stanice nastaje u sintezatoru odgovara
jui napon U za varikap-diode, koji se sa Pin 15 odvodi preko
tranzistora T81, D63/64, kola LM 358, D61/62 do prikljuka 17
(prelaz na panel 11166), a zatim do prikljuka 13 za FM (Ud =
3,2 do 26,8 V) i prikljuka 2 za AM (Ud = 2,2 do 16.2 V).
Runo i automatsko pretraivanje stanica dato je uproeno. ne
ulazei u detaljniju analizu eme.
Runo pretraivanje na AM i FM. Za ovo su predviene dirke
na emi oznaene Sl< i Sl> (Sl = Suchlauf, znai pretra
ivanje, a znak < i > znai nanie i navie). Pritiskom prve dirke
menjae se u kolu Ml93 varikap-napon Ud navie, pa e se navie
pretraiti frekventni opseg prijemnika, a pritiskom druge dirke, na
nie. Kada naiemo na neku stanicu otpustimo dirku i time prestaje
dalje pretraivanje. Pritiskom dirke STORE moemo naenu stanicu
stokirati u memoriju kola M 193. Brzinu pretraivanja povea
vamo dirkom SPEED.
Automatsko pretraivanje (samo na FM). Potrebno je kratko
trajno dodirnuti dirku START i jednu od dirki SI (navie ili na
nie). Prijemnik e sada sam pretraiti frekventni opseg dok ne naie
na neku stanicu odgovarajue jaine, pa e preko kola TDA 4431
dobiti na Pin 22 stop-signal i dalje pretraivanje prestaje. Za dalje
pretraivanje ponovo dodirnuti dirku START. Dirkom STOP isk
ljuuje se automatsko pretraivanje.
Hi-Fi KASETDEK C 102
Hi-Fi kasetdek savremenog elektrinog reenja predvien za rad
sa tunerom T 100 ili T 102 i pojaavaem A 100 ili PA 102.
Frekventni opseg: sa Fe trakom 20 do 1700 Hz, sa Cr02 tra
kom 20 do 18000 Hz.
213
Odnos signal/um: 52 dB za Fe, 53 dB za Cr i 57 dB za FeCr

trake, sa High com sistemom: 74, 76 i 78 dB.
Ulazni napon za puno pobuivanje: 9 mV.
Indikacija izlaznog nivoa sa LED lancem, u svakom kanalu po
jedan.
Ostale osobenosti: ugraen High com sistem, dok su ostale
karakteristike kao kod kasetdeka C 100.
Principijelna ema
l ovde je ema realizovana na vie panela. U elektrinom pog
ledu ema se malo razlikuje od eme C 100, zato to je umesto dolbi
sistema ugraen High com sistem za potiskivanje uma. Sem toga
za indikaciju izlaznog nivoa uzet je LED lanac sa po 14 dioda u
svakom kanalu. Svaki se lanac pali iz integrisanog kola UAA 180.
Ukoliko je vei ulazni nivo vie je dioda upaljeno. ema LED lanca
sa UAA 180 je ista kao kod pojaavaa PA 102.
Hi-Fi STEREO-POJAAVA SNAGE PA 102
Pojaavao upotpunjuje garnituru 102 i predvien je da po
jaava signale iz tunera T 102 ili kasetdeka C 102. Izveden je sa
savremenim elektrinim reenjima.
Izlazna snaga na 4i: 2xl00W sinusna i 2xl50W muzika.
Frekventna karakteristika: 16 do 60000Hz.
Ulazna osetljivost kod 1 k H z : 1,5 V za punu izlaznu snagu
od 150 W.
Izoblienje: 0,3% kod nazivne izlazne snage.
Ulaz: sa kombinovanog gnezda u koje se moe ukljuiti i ekvilajzer.
Izlazi: za dve grupe zvunika A i B sa preklopnikom za rad
sa A, B ili A-f-B.
Pored elektronske zatite od preoptereenja postoji i termika
zatita.
Principijelna ema
Pojaava je realizovan na 5 panela. Na ulazu se nalazi diferen
cijalni pojaava, iza kojeg dolazi komplementarni pretpojaava,
pogonski stepen za izlazni stepen, koji je izveden sa po dva para
lelno vezana komplementarna tranzistora snage PT 6090/6091.
Elektronska zatita od preoptereenja postignuta je sa BC 337/327.
214
Zvunici se prikljuuju sa sredine emitorskih otpornika preko

relea, koje se aktivira preklopnikom, kojim se po elji mogu ukljuiti
grupe A, B ili obe grupe zajedno. Sa izlaza se vodi signal u LED
lanac koji se pali preko kola UAA 180. Pored toga se pali i jedna
krajnja LED ako se izlazna snaga povea do maksimalne vrednosti.
Pored elektronske zatite postoji: termika (prekidai) na hlad
njacima kod 15 C i u mrenom transformatoru kod 105 C. Mreni
deo ima dva mosna ispravljaa koji daju 23 V za predstepene i
-n;43 V za izlazni stepen.
215
G l a v a 9.
OPIS I SERVISNI PODACI APARATA STRANE PROIZVODNJE
Ovde dajemo opis (sa potrebnim servisnim podacima) onih
stranih aparata, koji su poslednjih godina uvezeni u veim kolii
nama. I ovde je zbog ogranienog prostora izostavljeno dosta stari
jih tipova. Obuhvaeni su tranzistorski prijemnici svih vrsta, gra
mofoni, kasetofoni i Hi-Fi stereo-ureaji, kao i muziki centri.
APARATI FABRIKE PHILIPS
STEREO-KASETDEK F 6233
Stereo-kasetofon modernog dizajna sa dolbi sistemom, pred
vien da radi sa nekim pojaavaem, napajan iz mree.
Frekventna karakteristika: za metalne i Cr trake 3015 000 Hz,
za normalne trake 3013 000 Hz.
Odnos S/N: Bez dolbi prema DIN 45500, sa dolbi NR bolje
od 56 dB, za metalne i Cr trake, bolji od 54 dB za normalne trake.
Ulazna osetljivost:
Za mikrofon 0,4mV/2kf, za liniju
30 mV/150 kf.
Izlazni nivo: za liniju vei od 0,5 V, za slualice 0,2 W/8 600 fl
Napajanje: 220 V, 50 Hz, potronja 13 W.
Principijelna ema
ema je standardnog tipa sa tranzistorima i integrisanim kolima.
Pratiemo tok signala levog kanala. Preklopnik za vrstu rada SK1
je na emi u poloaju REPRODUKCIJA. Signal iz glave Kl odve
di se preko kontakta 2725, 2220 u pojaava TS426, 428 pa
216
prekoC734, R542 i R469a stie u dolbi sistem sa kolcm NE645B.

Dirkom SK3 moe se iskljuiti dolbi jedinica. Iz dolbi sistema signal
ide na izlazno gnezdo BU6, radi pojaanja u posebnom pojaavau.
U tranzistoru TS 430 pojaava se signal za slualicu koja se prik
ljuuje u BU8.
Prilikom SNIMANJA signal iz gnezda BU1 ili BU2 preko
kontakta 1618 vodi se u isti pojaava. Sada se sa R469a podeava
nivo snimanja koji se kontrolie LED indikacijom. Posle prolaza
signala kroz dolbi jedinicu, pojaava se u kolu RC4558 i preko C794,
R474, R606 i L466 vodi se u glavu Kl. Ujedno se ispred C794 odvo
di signal preko R632 i C796 u kolo U404 sa LED lancem radi indi
kacije nivoa snimanja. Blii opis tog kola pokazan je kod opisa
stereo-pojaavaa F4225.
Iz oscilatora TS432/433 napaja se glava za brisanje K2, a ujed
no i preko R476/C800 vodi se VF struja radi predmagnetisanja
glave Kl. Dirkama SK4, SK5, SK6 podeava se struja oscilatora
prema vrsti trake.
Motor koji pokree pogon trake ima elektronsku regulaciju
broja obrtaja iz kola TDA 1059 B. Dirkom SK62 puta se u rad
motor, a iskljuuje dirkom SK63. Mreni deo sa ispravljaem daje
jednosmerni napon za kasetofon, motor i LED lanac.
RADIO-KASETOFON D7323
Prenosni AM/FM prijemnik sa 4 talasna opsega sa kasetofonom.
Frekventni opseg: FM 87,5108 MHz, ST 5201605 Hz,
KT1 2,37,3 MHz, KT2 9,5-21,7 MHz. MF 10,7 MHz i 455 kHz.
Antena: teleskop za KT i UKT, feritna za ST.
Napajanje: 9 V (6 x R20), ili iz mree 220 V.
Principijelna ema prijemnog dela
ema je standardnog tipa za prenosne aparate.
FM podruje: UKT tuner radi sa 2 tranzistora 7111 i 7112. MF
signal iz tunera odlazi preko MF trafoa 5041 i keramikog filtra
1004 u kolo TDA 1220A, koje sadri sve aktivne elemente za MF
pojaavanje, detekciju, aktivne elemente za ulaz oscilatora i meanje
i MF pojaavanje za AM podruje.
AM podruje: Na emi je preklopnik na ST opsegu. Ulazno
kolo je 5003 a oscilator 5006. Demodulisan NF signal sa oba pod
217
ruja, preko kondenzatora 2509 i regulatora za jainu 3515 i boju

3518, odlazi u kolo TBA820 koje sadri sve elemente za NF poja
a va.
ema kasetofona
Za kasetofon slui preklopnik SKB. Sa SKC se aparat
prebacuje sa prijema na kasetofon. Pojaava sa tranzistorom 7401
i 7402 slui za snimanje i reprodukciju. SKB je u poloaju SNI
MANJA. Kod snimanja se koristi i kolo TBA820. Signal, posle
pojaanja u tranzistoru 7402 preko kondenzatora 2508, R-3701,
kontakta BI 1 12 odlazi u TBA820, pa preko kontakta BI718 u
glavu Kl. Istovremeno ispravlja se signal u 7221 i preko tranzistora
7422 i 7421 postie se automatska regulacija nivoa snimanja.
Tranzistor 7421 kod veih ulaznih signala provodi i priguuje
tranzistor 7402. Kroz glavu K2 dovodi se kod zatvorenog kontakta
B1514 jednosmerna struja za brisanje prethodnog snimka.
Prilikom REPRODUKCIJE sa trake zatvara se BIB2 i otvara
B2B3 i zatvara B4B5, a otvara B5B6 i BI 1 B12, pa signal iz
glave Kl preko B4B5 odlazi u pojaava 7401/7402 i preko C2
C4 ide u TBA820. Sada se moe regulisati jaina i boja repro
dukcije.
Hi-Fi TUNER 22AH109
Hi-Fi AM/FM stereo-prijemnik vrhunske klase, sa digitalnim
podeavanjem stanica (kontrolisano mikroprocesorom). Tuner je
ugraen u kutiju savremenog dizajna, visine 50 mm, a predvien
je da radi u kombinaciji sa pretpojaavaem tipa 22AH209 i izlaz
nim pojaavaem snage tipa 22AH309.
Frekventni opseg: UKT 87,5108 MHz, ST 5201605 kHz.
Osetljivost: 1,2 V na UKT i 150 V na AM (ST).
Izlazni napon: 1 V na FM i 250mV na AM.
Frekventni korak kvarcno kontrolisanog sintezatora na AM
je 9 kHz, a na FM 50 kHz. Mogue je kontinualno podeavanje sta
nica pritiskom dirke SEARCH, i to podeavanje navie ako se pri
tisne dirka TUNING UP, i nanie pritiskom dirke TUNING
DOWN. Sem toga, 7 programiranih stanica mogu se odabrati po
mou 7 dirki, a dirkom STORE ove se stanice mogu stokirati u
memoriju digitalnog dela prijemnika. Displej daje indikaciju frek
vencije stanice na AM i FM podruju, kao i jainu polja primljene
stanice i indikaciju o stereo-prijemu. MUTING dirkom postie se
218
beumno prelaenje sa jedne na drugu stanicu. Ugraeni mikro

procesor upravlja digitalnim podeavanjem, displejom, stokiranjem stanice u memoriju i ostalim komandama oko unoenja frek
vencije i drugih podataka u displej.
Principijelna ema prijemnog del (ema br. 1)
FM podruje. Kao ulazni VF pojaava radi FET sa dva gejta
TS101, mea je TS102, oscilator je TS103, a TS104 je pretvara
impedanse radi odvoenja signala oscilatora od 98,2118,7 MHz
(preko Cl 19) u preskaler IC404 u digitalnom delu prijemnika (ema
br. 2). Varikap-diodama D101 104 dovodi se napon podeavanja
od 321 V iz sintezatora IC 403 (iz digitalnog del), kojim upravlja
mikroprocesor IC401.
U meau TS102 dobija se MF signal od 10,7 MHz, koji se
preko MF transformatora S105 i keramikog filtra XR201 odvodi
u MF pojaava IC201 (TA7060 P). Zatim, se MF signal preko TS201
(u kome se pojaava) i preko keramikog filtra XR202 i 203, vodi
u IC202 (HA11225) za dalje MF pojaavanje i demodulaciju. Sa
noice 15 tog kola odvodi se napon za ARP, sa 13 napon za
indikaciju jaine polja (preko displeja), sa 6 se odvodi MPX signal
preko S209 i veze 14 i C302 na noicu 2 IC301 stereo-dekodera
(U.PC1161). U dekoderu izdvojeni L i D NF signali preko C313 i
314 i S301 302, idu u TS302/303, a sa njihovih emitora idu u levi
i desni izlaz. Ispred izlaza imamo radne kontakte releja RE701 (koji
se nalazi kod digitalnog del), koji su kod MUTING otvoreni i
prekidaju signal od izlaza.
AM podruje. Kolo ulaza S203, meaa S204 i kolo oscilatora
5205 podeavaju se varikap-diodama D206a,b,c. U IC203
(HA 1197) nalaze se svi aktivni elementi za pojaanje ulaza, za mea
i za oscilator, kao i za MF pojaavanje sa MF transformatorom
5206 i demodulatorom. Signal iz oscilatora od 9812052 kHz sa
emitora pretvaraa impedanse TS205 odvodi se preko C231
u sintezator IC403 digitalnog del prijemnika.
Sa noice 15 odvodi se napon za indikaciju jaine polja na
R292, a sa njegovog klizaa, preko veze 6, u IC703 digitalnog del
prijemnika. NF signal iz IC203 odlazi na noice 14, preko FET-a
TS301 (koji je provodan na AM), u stereo-dekoder IC301, a iz njega,
preko C313 i 314, na oba izlaza. Tranzistori TS204, 202 i 203, kao i
TS207 i 206, sudeluju u procesu kontinualnog traenja stanica
(SEARCH) navie i nanie.
219
Principijelna ema digitalnog dla (ema br. 2)

Srce sistema je mikroprocesor IC401 (tipa MN1400SJ) koji
upravlja radom digitalnog sistema, a koji se sastoji od sintezatora
IC403 (MN6142), memorije IC402 (MN1203) i preskalera IC404
(AN6821). Preko tastature (dirke navedene u prijemnom delu),
ovde oznaene sa SK2b, SK3b, SK6, SK7, SK8 do SK15 daju
se potrebne informacije preko veza Al do A4 u mikroprocesor
IC401 i u memoriju IC402.
U periferne organe spadaju: kolo IC701 (TC50667segmentni dekoder), IC702 (N54517) i IC703 (LB1405) sa prateim
tranzistorima i RC elementima.
Kolo IC701 dobija iz IC401 informaciju o frekvenciji primljene
stanice, koju prenosi u vidu cifara na displej FL401. Drajveri za
cifre displeja su tranzistori TS701706, a TS707 je drajver za LED
D701708, koje indiciraju jednu od 8 pritisutnih dirki SK8 do SK15
(7 dirki za biranje stanica i jedna dirka STORE). Ove se LE-dicde
ukljuuju preko kola IC702 (N54517), koje iz IC40I dobija infor
maciju o pritisnutoj dirki SK8SK15.
Na displeju iznad cifara imamo indikaciju o jaini polja. Za
to slui kolo IC703 (LB1405) sa drajverima TS709 do 713. Poslednji
drajver TS714 slui za STEREO-indikaciju na displeju. Kolo IC703
dobija na noici 3 napon jaine polja, preko veze 6, sa D208 R227
prijemnog dla (IC202, noica 13),
U mrenom delu nalazi se posle mostnih ispravljaa nekoliko
stabilizatora napona za pojedina kola prijemnog i digitalnog dela.
A sada nekoliko rei o toku digitalnog podeavanja prijemnog
dela. Frekvencija FM oscilatora vodi se preko Cl 19 (vezom 3) u
preskaler IC404, u kome se deli sa 20, pa tako smanjena ide sa no
ice 9 preko C408 u sintezator 1C403. Frekvencija AM oscila
tora sa C231 (vezom 4) dolazi na D410 i preko C408 ide u sintesajzer.
U sintezatoru se frekvencija oscilatora deli deliocem koji od
reuje mikroprocesor. Tako dobijena nova frekvencija uporeuje
se sa referentnom frekvencijom u sintezatoru. Ako su oba signala
u fazi, u sintezatoru se dobija jednosmerni napon (varikap napon)
koji odgovara frekvenciji podeene stanice koju smo jednom od
dirki (SK815) odabrali na mikroprocesoru.
Ako sada biramo neku drugu stanicu, na primer dirkom 4,
mikroprocesor e proitati iz memorije delilac, koji odgovara
frekvenciji te stanice. U mikroprocesoru nalazi se referentni delilac
220
(36 za FM i 10 za AM), koji je potreban da se u sintezatoru dobije

referentna frekvencija 2,5 Hz za FM i 9 kHz za AM.
Iz mikroprocesora se vodi u sintezator referentni delilac i delilac uzet iz memorije. U sintezatoru se oscilatorska frekvencija po
deene stanice podeli novim deliocem, ali rezultat deljenja jo ne
odgovara referentnoj frekvenciji. Zato sintezator preko loop filtra,
poveava ili smanjuje varikap-napon dok se ne poklope obe
frekvencije. Kada je tako dobijena tana frekvencija podeavanja,
mikroprocesor prenosi informaciju o podeenoj frekvenciji preko
drajvera TS701708 i IC701 na displej, na kome se cifarski pojav
ljuje frekvencija podeene stanice.
Ako se pritisne dirka SEARCH (traiti), a zatim dirka za bi
ranje navie, ili nanie, delilac u mikroprocesoru se kontinualno
smanjuje ili poveava. Novi delilac se istovremeno prenosi u sinte
zator i varikap-napon se smanjuje ili poveava na isti nain.
im se naie na neku stanicu, mikroprocesor daje stop-komandu, pa se tako zaustavlja dalja promena delioca u sintezatoru.
Da bi se ova stanica stokirala u memoriji, pritiskom dirke STORE,
mikroprocesor prosledi frekvenciju i delilac te stanice u memoriju
radi stokiranja.
Ovde je ukratko prikazan tok kretanja informacija i pojedinih
komandi iz mikroprocesora u pojedine periferne organe prilikom
digitalnog podeavanja. Meutim, u sam rad mikroprocesora, me
morije, sintezatora i drugih organa ovde ne moemo ulaziti detalj
nije jer je za to potrebno poznavanje digitalne elektronike.
Hi-Fi DIGITALNI TUNER F2233
Hi-Fi AM/FM stereo-prijemnik vrhunske klase sa digitalnim
podeavanjem stanica, kontrolisan mikroprocesorom. Tuner je
predvien da radi sa nekim drugim pojaavaem.
Frekventni opseg: UKT 87,5108 MHz, ST 5131611kHz,
DT 146-263 kHz. MF 450 kHz i 10,7 MHz.
Osetljivost: UKT mono 0,9 j.V (26 dB S/N), stereo 20 p.V
(46 dB S/N), AM 150 <jlV (26 dB S/N).
Izlazni napon: 300 mV kod 30% modulacije.
Podeavanje je mogue runo (Manual) i automatsko (Search),
dodirivanjem dirke UP (navie) ili DOWN (nanie). Osim toga se
moe ukljuiti unapred podeena stanica (Frequency preset mode).
Svaka se stanica moe stokirati u memoriji. Predvieno je i beumno
221
(Muting) prelaenje sa jednog na drugo talasno podruje, kao i kod

traenja stanica i prilikom ukljuivanja mree.
Displej pokazuje frekvenciju primljene stanice kao i AM i FM
podeavanje. Ugraeni mikroprocesor upravlja digitalnim podea
vanjem, stokiranjem stanica u memoriju, radom displeja i ostalim
komandama pri traenju stanica.
Principijelna ema analognog (prijemnog) dela (ema 1)
FM podruje: Na ulazu kao VF pojaava radi MOSFET 7101,
lokalni oscilator je ostvaren sa 7103, iji se signal pojaava u tran
zistoru 7104 i prenosi u mea 7102. Iz meaa sedobija MF signal,
od 10,7 MHz, koji se preko MF trafoa 5105 i keramikog filtra
5109 dovodi u tranzistor 7115, odakle odlazi na Pin 17 kola TDA
1576 za dalje MF pojaanje i demodulaciju. Sa Pin 13 tog kola od
vodi se napon za ARP koji se pojaava u tranzistoru 7107 i vodi na
G2 MOSFET-a.
Iz digitalnog dela dovodi se varikap-napon od 1,611,3 V.
Preko tranzistora 7105 odlazi FM signal iz oscilatora u digitalni deo.
MPX signal sa Pin 8 odvodi se u stereo-dekoder TDA1578A i sa
njegovog izlaza Pin 15 i 16 odlazi levi i desni NF kanal u izlazno
gnezdo. Sa Pin 2 odvodi se napon u LED 6128 za stereo-indikaciju.
Tranzistorima 7111, 7123, 7113, 7114, 7143 i 7144 postie se
blokiranje (Muting) izlaza prilikom ukljuivanja tunera i promene
talasnog podruja. Pri pomeranju kontakta SK20SK23 za talasna
podruja zatvara se kontakt 35 od mutinga, kojim se aktiviraju
pomenuti tranzistori. Ujedno se sa tog kontakta vodi veza i na Pin
23 mikroprocesora (ema 2).
O izvodima L i K sa Pin 8 i 9 iz kola LM324 N bie govora kod
digitalnog dela.
AM podruje: Iz feritne antene odlazi signal u FET 7116 radi
pojaavanja. Zatim dolazi signal na Pin 15 kola TDA 1072, koje sa
dri aktivne elemente za oscilator, mikser i MF pojaanje, detektor
i NF pojaava. NF AM signal odvodi se sa Pin 6 na Pin 6 stereo-dekodera. Signal AM oscilatora sa Pin 10 odlazi u digitalni deo.
Frekventna podruja se ukljuuju dirkama i to: FM dirkom
SK20, ST-SK21, DT-SK22. Dirkom SK23 (Manual/Search)
odabira se runo ili automatsko pretraivanje stanica. Na emi je
SK23 u poloaju runo. Dirke SK20 i SK22 su u vezi i sa Pin 21
i 22 mikroprocesora (ema 2).
222
Mreni transformator ima tri sekundarna namotaja: jedan sa

ispravljaima za prijemni deo, drugi za digitalni deo, iji su isprav
ljai prikazani na emi 2 i trei namotaj za napajanje displeja.
Principijelna ema digitalnog del (ema 2)
Ovde emo ukratko prikazati kretanje pojedinih informacija iz
mikroprocesora COP420JQJN u ostale organe digitalnog del prili
kom digitalnog podeavanja. Rukovanje se izvodi sa etiri dirke:
freq/pres, down, up, memory, koje su vezane za Pin 9, 19, 10, 20, a
preko veza S, T, U (preko T7375) idu i na Pin 27, 28 i 26. Ove veze,
sa diodama 61506155 i 63796381 predstavljaju ulaznu matricu
tako da se informacije unose u mikroprocesor u digitalnom obliku.
U PLL sintezatoru SAA 1057 dovodi se frekvencija AM i FM
oscilatora na Pin 11 i 8. Posle prerade ovih signala u deliteljima
frekvencije, prema direktivama dovedenim Data Busom (CLK,
DLEN 2) iz mikroprocesora, nastaje u sintezatoru varikap-napon
za AM od 0,67,8 V i FM od 1,611,3 V koji se odvodi sa Pin 6
sintezatora u prijemni deo (ema 1).
Drugim Data Busom (DLEN 1, Data i CLK) iz sintezatora i
mikroprocesora odvode se informacije u brojako kolo COP 470 N
sa dekoderima i drajverom za prikazivanje frekvencije stanice na
displeju F1P728.
Kod runog pretraivanja stanica dodirom dirke UP ili DOWN
prelazimo frekventno podruje navie ili nanie, dok ne naiemo
na neku stanicu i tada otpustimo dirku, i time prekidamo preko
mikroprocesora dalji rast/opadanje varikap-napona. Dodirivanjem
dirke Memory stokiraemo primljenu stanicu u memoriju. Kasnijim
dodirivanjem dirke Freq/pres moemo ponovo dobiti stokiranu sta
nicu. Na AMFM tuning-indikatoru (LED 6127) (na prijemnoj
emi) moemo pratiti otrinu podeavanja.
Ako prebacimo preklopnik SK23 na Search, dovoljno je samo
da trenutno dodirnemo dirke UP/DOWN i automatski e prijemnik
sam dalje da pretrauje navie ili nanie. Pri nailasku na stanicu
dobie se sa krajeva L i K (Pin 8 i 9 kola TDA 1576 na emi 1) iz
devijacije MF signala napon, koji se dalje prerauje u kolu LM324 N,
te na izlazu Pin 1 preko otpora 3240 dobijamo LED indikaciju po
deavanja. Preko razdelnika 3241 /3242 napon Search stop, se vodi
na Pin 16 mikroprocesora i time se prekida dalje pretraivanje sta
nica. Za drugu stanicu dovoljno je ponovo trenutno tipkati dirku
223
UP ili DOWN. I ovde.moemo primenom dirke memory naenu

stanicu stokirati u memoriju, i kasnije je ponovo nai dirkom freq/
/pres.
Hi-Fi PRETPOJAAVA 22AH209
Pretpojaava je predvien da signale iz opisanog tunera (ili
nekog drugog audio-izvora) pojaa na potreban nivo radi pobui
vanja izlaznog pojaavaa snage, koji je izveden u posebnoj kutiji.
Pretpojaava je mehaniki izveden u slinom dizajnu (visine 50 mm)
kao Hi-Fi tuner.
Osetljivost za izlazni napon od 1 V:
Magnetna gramo zvunica: 2,5mV/50kfi.
Ostali ulazi (tuner i magnetofon): 250 mV/100 kf.
Izlazni napon: 2 V.
Principijelna ema
Za magnetnu zvunicu predvien je korekcioni pretpojaava
sa diferencijalnim ulazom, sa tranzistorima TS501/502 i dodatnim
TS503 radi postizanja to boljih Hi-Fi karakteristika. Kao po
gonski stepen radi TS504 sa komplementarni par TS505/506. Na
pretpojaava se nadovezuju regulatori za jainu i balans. Tuner i
magnetofon se prikljuuju direktno na regulatore jaine R952 i balansa R951. Posle toga sleduje NF pojaava sa IC901 (TA7322P)
sa kontinualnim regulatorima za visoke (R953) i duboke (R954)
tonove. Sem toga, moe se filtrima od RC lanaka ukljuiti/isklju
iti fizioloka korekcija zvuka i filtar za niski i visoki tonski spektar.
Ispred izlaza nalazi se radni kontakt releja RE801, koji uklju
uje izlaz tek kada se svi naponi stabilizuju na svoju krajnju vrednost.
Relej se ukljuuje preko tranzistora TS803/804 za kanjenje od
12 sekunde. U mrenom delu, posle mostnog ispravljaa, nalazi
se stabilizator napona sa TS801 /802 i 805/806.
Hi-Fi STEREO-POJAAVA SNAGE (22AH309)
Pojaava snage, ugraen u kutiju savremenog dizajna (visine
100 mm), koji sa ve navedenim tunerom i pretpojaavaem ini
jednu elektrinu celinu. Izlazna snaga je 2x70 W kod 0,7% izobli
enja, kod izlazne impedanse 4Q, a mogu se prikljuiti optere
enja do 16 1. Na fluorescentnom displeju vidi se pri radu izlazna
snaga i vrna vrednost nivoa oba kanala.
224
Principijelna ema
Na ulazu imamo dvostruki FET, TS601, vezan kao diferen
cijalni pojaava. U nastavku sleduju jo dva diferencijalna pojaavaa (TS603/604 i TS605/606). Ovakvim reenjem se postiu to
bolji Hi-Fi parametri. Tranzistori TS607/608 rade kao pobudni
stepen za komplementarni par TS609/610, kojim se pobuuje izlazni
stepen sa TS611/612.
Zvunik se prikljuuje bez uobiajenog kondenzatora, jer se
pojaava napaja iz dva razdvojena jednosmerna izvora (2x42 V),
ija se sredina (masa) nalazi izmeu bipolarnih elektrolita C803/
/804 odmah iza mostnog ispravljaa. Tako se postie podjednako
optereenje izlaznih tranzistora.
Zatita izlaznog stepena ostvarena je tranzistorima TS613/614
i TS615/616. Pri kratkom spoju u izlazu ili preoptereenju, ovi tran
zistori postaju provodni i kratko spajaju ulaz pobudnim tranzisto
rima TS609/610. Pored toga postoji i termika zatita sa termikim
prekidaima SK6, 7, 8.
Zvuni boksovi se ukljuuju preko releja RE601, koji se uklju
uje sa grupom tranzistora TS401406. Posebnim prekidaem SK4
i 5 mogu se ukljuiti zvune grupe A i B. U posebno gnezdo dolazi
stereo-slualica.
Fluorescentni displej FL401 daje optiku indikaciju o izlaznoj
snazi i vrnoj vrednosti nivoa oba kanala. Radi ovoga se signal sa
zvunika dovodi u IC401, 402, preko kojih se na sredini displeja
dobija indikacija o jaini izlaza. Iznad i ispod ove indikacije imamo
vrne vrednosti izlaznih nivoa levog i desnog kanala. Kako je u
realizaciji ove indikacije primenjena digitalna elektronika, neemo
detaljnije ulaziti u njen opis.
Mreni deo je izveden sa dva mostna ispravljaa i sa C803/804
koji daju 2 izdvojena napona +42 i 42 V. Prvim naponom napaja
se levi, a drugim desni kanal.
Hi-Fi STEREO-POJAAVA F4225
Pojaava je predvien za pojaavanje vie audio-signala. Iz
veden je sa savremenim elektrinim reenjem sa integrisanim kolima
na ulazu i izlazu i elektronskom zatitom.
Frekventni opseg: 2020000 Hz sa izoblienjem ispod 0,04%.
Osetljivost: gramo 2,5 mV/47 kQ, kaseta, tuner ili C-disk
150 mV/47 kfl.
225
Izlazna snaga: 2x50 W ma 8 fl.

Ulazi: Gramo, kaseta 1, kaseta 2, tuner i C-disk.
Izlaz: 2x2 zvuna boksa po 8 fi i slualica.
Napajanje: 220 V/50 Hz.
Principijelna ema
U svakom kanalu postoji ulazno gnezdo za prikljuak gramo
(BU2), tunera (BU1), C-diska (BU5), po dve trake BU3, BU11
ulaz i BU4, BU12 izlaz. eljeni audio-izvor ukljuuje se dirkama
SK46, SK43, SK44, SK42, SK54, SK50, SK49. Dirkama SK41 i SK53
ukljuuju se filtri dubokih i visokih tonova. Sa SK52 priguuje se
ulaz. Sa SK46 ukljuuje se fizioloka karakteristika ulaza.
Ulazni signal posle regulacije jaine i balansa stie u prvo intcgrisano kolo AN/7060 koje sadri pretpojaava. Ovo se kolo na
paja iz take 2A. Tu su prikljueni i regulatori basova i visokih
tonova.
Sa Pin 6 signal se vodi u drugo integrisano kolo STK2250 sa
izlaznim pojaavaima. Kolo se napaja iz take 1, -f B, -i- 2B
i A. Signal sa Pin 4 odlazi u zvunik. Dirkama SK47 i 48 mogu
se ukljuiti grupe zvunika A i B. Preko otpornika 3543/3545 pri
kljuuje se slualica. Iz take A514 odvodi se napon u LED indi
kaciju sa integrisanim kolom IR2E02.
Kanjenje signala od ulaza do izlaza u trajanju 24 s. Za ovo
slui kolo sa tranzistorima 7411 i 7412 koje se napaja iz take C
i 1. Kolom se kontrolie napon taaka A i 2A, od kojih
zavisi kanjenje.
Kada se ukljui pojaava opadne u taki C negativni napon
prema naponu u taku 1 zbog ega se puni kondenzator 2591
preko R3636. Dok se kondenzator puni provodi tranzistor 7411 a
time blokira tranzistor 7412, i napon u taki A poraste na 6 V,
pa ulazni signal ne prolazi do izlaza. Posle dve do etiri sekunde
poraste napon baze tranzistora 7411 zbog punjenja kondenzatora
2591 toliko da 7411 blokira a 7412 provedi, pa se napon u taki
A vraa na 43,5 V.
Kada se pojaava iskljui napon u taki C odmah se vraa
na prvobitnu vrednost. Zbog toga blokira tranzistor 7412.
Zatita izlaznog stepena. Ako struja kroz emitorski otpor Rt
izlaznog stepena prelazi odreenu vrednost zatita e stupiti u dejstvo. Kod vee struje kroz otpornik Re dolazi do provoenja tran
zistora 7407 ili 7408, to preko veze Z dovodi do provoenja tran
226
zistora7411 koji blokira 7412. Naponi u taki A i 2A

tako se menjaju da do izlaznog stepena vie nema signala. Kako
sada i kroz Re ne tee vie struja, blokira 7407 (7408) i usled toga
blokira i 7411. Sada tranzistor 7412 ponovo provodi.
Sve dok se ne otkloni preoptereenje izlaza (kratak spoj) ili
se optereenje ne vrati na normalnu vrednost, ponovo e stupiti
u dejstvo zatita im struja kroz otpornik Re pree dozvoljenu \rednost
A P A R A T I F A B R I K E G R U N D I G
PRENOSNI STEREO RADIO-KASETOFON RR 1140
Prenosni stereoradio-kasetofon vrhunske klase sa 6 talasnih
podruja, ugraenim kvarcnim asovnikom i digitalnom indika
cijom frekvencije i vremena. Na UKT opsegu mogu se 8 stanica
birati dirkama i stokirati u memoriju. Pored toga ima 3 KT opsega,
ST i DT opseg. Ugraenim kasetofonom CBF 145E moe se sni
mati radio-program kao i reprodukovati sa trake. Ima dva ugra
ena zvunika i elektret mikrofon.
Frekventni opseg: UKT 87,5108 MHz, ST 5101620kHz,
DT 145-280 kHz, KT1 5,9-6,2 MHz, KT2 6,1-13,2 MHz, KT3
12,923 MHz. Meufrekvencija 460 kHz i 10,7 MHz.
Antena: feritna za ST i DT, teleskop za UKT i KT.
Izlazna snaga: 2 x l O W .
Napajanje: 220 V i 9 V (6xl,5V monoelije).
Principijelna ema prijemnika
AM podruje: Na AM podruju podeavaju se kola promenljivim kondenzatorom. Na ulazu je FET TI 1, a kao oscilator radi
TI2. Pojedini talasni opsezi ukljuuju se dirkama, oznaenim sa U,
M, L, KlK3. Na emi je ukljueno M tj. ST opseg. Dirkama
UlU8 biraju se 8 programiranih UKT stanica. Predviene su
jo dirke za stokiranje stanica u memoriju, za prebacivanje na mono,
muting, za iskljuivanje AFC i za prebacivanje NF pojaavaa na
mikrofon ili spoljni gramofon.
U integrisanom kolu 1C7 (TCA 4401) vri se meanje i MF
pojaavanje sa spoljnim MF transformatorima i keramikim filt
rima. Sa Pin 10 kola 1C7 odvodi se napon za indikaciju jaine polja.
Taj se napon odvodi vezom D a zatim vezom 3 u instrument
15*
227
39705 (na emi prikazan u dnu desnog dela). Signal iz oscilatora

pojaava se prvo u T10, pa se vezom E odvodi u brojako kolo
SO 357 na Pin 4 radi digitalne indikacije frekvencije primljene stanice.
Meufrekventni signal iz kola IC7 demodulie se u D17 i posle
pojaavanja u T33, NF signal odlazi vezom A i B u stereo-dekoder IC8 (TCA 4510), gde se prikljuuje NF signalu FM podruja.
FM podruje: je potpuno izdvojeno. UKT tuner podeava se
varikap-diodama DlD3 i D8. Prilikom runog kontinualnog po
deavanja radi se to naponom sa klizaa potenciometra R817, koji
je mehaniki spregnut sa promenljivim kondenzatorom.
Podeavanje 8 stanica dirkama UlU8 vri se pomou kola
IC2 (SM 569), IC3 (MC-144101) i IC4 (S0453 A). Iz kola IC2
koje sadri memoriju, sintezator i druga kola, sa Pin 4 odvodi se
varikap-napon, koji se preko tranzistora T6 vodi u varikap-diode.
Za indikaciju frekvencije primljene stanice uzima se signal
sa oscilatora T4, koji se pojaava u T5 i zatim vezom 4 odvodi
na Pin 2 brojakog kola, iz kojeg se posle obrade prikazuje frekven
cija stanice na displeju.
MF signal 10,7 MHz iz tunera pojaava se u MF stepenu sa T3
i preko keramikog filtra F3, F4 ide u kolo IC1 (TDA1047), koje
sadri aktivne elemente za dalje MF pojaavanje. Iz tog kola se
dobija i napon muting kao i napon za indikaciju jaine polja sa
Pin 14, i napon za prebacivanje na stereo-dekoder IC8 (TCA4510).
Sa Pin 7 kola TDA 1047 odvodi se MPX signal vezom 1 na ulaz
Pin 16 dekodera IC8 (TCA 4510).
Levi i desni NF signal dobijaju se sa Pin 10 i 9 stereo-dekodera
i posle pojaavanja u tranzistorima T13T19, NF signal se, preko
regulatora visokih R625 i niskih R623 i jaine R634, vodi u poja
avao snage sa kolima IC9/10 (TDA 1910). Na IC9/10 prikljuuje
se zvunik i stereo-slualica. Na ulazu u pretpojaava nalazi se
gnezdo za prikljuivanje spoljnjeg gramofona, mikrofona ili drugog
magnetofona.
asovnik: asovnik sa svojim displejom ini kompaktnu celinu
u kolu IC12, koje se napaja iz posebne dve (minjon) elije po 1,5 V.
Sa druge strane je asovnik preko ALARMA vezan za NF pojaava
i zvunik.
Napajanje: Posle mrenog ispravljaa, ili ugraene baterije
od 9 V, u posebnim kolima sa tranzistorima dobijaju se nii i stabilisani naponi za napajanje pojedinih sklopova prijemnika.
228
Principijelna ema stereo-kasetofona CBF 145E (vidi posebnu emu)

Pratiemo tok signala prilikom REPRODUKCIJE (preklopnici u poloaju W) i to samo levog kanala. Od glave za snimanje/
/reprodukcija signal ide kontaktom W761, kondenzatorom C101
u tranzistor T101, iz njega preko R109, W5254 u tranzistore T103,
T105, T107. Signal dalje ide sa emitora T107, preko C141 u potenciometar R193, i sa njegovog klizaa preko Cl55, kola IC102, kon
denzatora 051, R121, starta 13, W4648 do spoja 3/II sa
kojeg prelazi u prijemni deo (vidi emu prijemnika). Od spoja 3/
/II signal icom 6 preko C637 dolazi u tranzistor T20 i sa nje
govog emitora preko C638 i 639 ulazi u levi NF pojaava a iz njega
u levi zvunik.
Prilikom SNIMANJA (poloaj A) signal iz mikrofona ili
radija (na emi prijemnog dela) preko T14, T18, C636, R671, icom
6 i spojem 3/II stie na asiju kasetofona. Odavde kontaktom
A4847, 013, A5654, 021, stie u pojaava T103, T105 i
T107. Iz emitora T107 signal ide kroz 041, R193, 1002, 051,
R127, R123/125, L101, A 87 u glavu za snimanje/reprodukciju.
Istovremeno dolazi u glavu iz oscilatora TI 12 VF predmagnetizacija u zavisnosti od vrste trake (Fe, FeCr), preko veze VMLi i 005.
Automatska regulacija nivoa snimanja postie se tranzistorom Tili,
koji dobija sa A3230 preko Dl 11/113 ispravljen napon, postaje
provodan i preko A1921 priguuje tranzistor 107. Raniji snimak
brie glava za brisanje, napajana iz oscilatora TI 12.
Hi-Fi RESIVER R1000
Stereo-prijemnik savremenog elektrinog reenja sa 3 talasna
opsega; na UKT 7 stanica se moe birati dirkama, indikator pode
avanja LED lancem, beumno podeavanje i prekopavanje, ugra
en u kutiju savremenog dizajna, izlazne snage 2x60W. Mogu
nost prikljuivanja 4 zvuna boksa.
DT 145-320 kHz. MF 460 kHz i 10,7 MHz.
Antene: Dipol od 300 ii i mogunost za 75 ii i spoljne antene.
Izlazna snaga: Muzika 2x60W na 4 ii i 2x40W na 8 ii,
sinusna 2x35 W na 4 ii i 2x20 W na 8 ii. Izoblienje 0,05% kod
1 kHz sinusne snage, ili 0,2% kod 4012000 Hz.
Napajanje: 220 V.
229
Principijelna ema
FM podruje. UKT tuner izveden je standardno sa 3 tranzis
tora, podeavanje varikap-diodama, kontinualno, sa klizaa R20,
i preko memostata, izbor 7 stanica dirkama UlU7. Dirkom U
se ukljuuje R20.
Tranzistorom T502 postie se beumni prelaz sa jedne dirke
na drugu. Baza T502 ukljuuje se kontaktom ZY na tastaturi.
T502 deluje preko veze 10, D14 i veze 6 na tranzistore T23/24
u NF pojaavau, koji postaju provodni i kratko spajaju NF ulaz.
MF signal iz tunera ide preko transformatora FI u T4, gde se
pojaava i preko FII i keramikog filtra FIII stie u integrisano
kolo (IC2) TCA420A, gde se dalje pojaava i demodulie u kvadraturnom detektoru. Demodulisani signal ide preko 6 i C62 u stereo-dekoder (IC4) TCA290A. Sa noice 10 kola IC2 uzima se napon
za automatsko prebacivanje sa mono na stereo u kolu IC4. Sa no
ice 9 kola IC2 uzima se napon koji se preko operacionog pojaavaa IC1 (LM358N) dalje vodi vezom 14 u kolo IC601 (UAA180),
koje radi kao drajver za indikator podeavanja sa LED lancem
D603616. Diode se pale redom, u zavisnosti od jaina ulaznog
VF signala. Na istoj se ploi nalazi i LED D601 kao indikator stereo-signala. Iz stereo-dekodera IC4, sa noica 9 i 10, odvodi se
razdvojeni L i D NF signal, koji se pojaava u T14 i 15 i odlazi u
dvokanalni NF pojaava prijemnika.
AM podruje. Signal iz antene dolazi preko veze 9 na ulazno
kolo za ST i DT. Ovo je kolo vezano preko 1 i 2 za IC3 (TCA
440), koje radi kao mea i MF pojaava. Kao lokalni oscilator
vezan je T10, sa oscilatornim kolima vezanim za 4, 5 i 6. MF
signal se jo jednom pojaava u T5, koji se preko FVI i keramikog
filtra FVII vraa u IC3. Za 7 je vezan trei MF transformator
FVIII i Dl3 za emodulaciju.
NF signal se pojaava u TI3 i preko C92, R106, R110 i kon
takta 78 i h78 odlazi u NF deo prijemnika. Sa noice 10 kola
IC3 uzima se napon, koji se preko IC1 kola, vezom 14 vodi u
drajver IC601 koji napaja LED-indikator podeavanja kao kod
FM podruja.
NF deo prijemnika. Ovaj je deo izveden dvokanalno, a ovde e
biti prikazan samo jedan kanal. Odgovarajuim dirkama mogu se
preko gnezda TBI, TBII, TA ukljuiti gramofon ili magnetofon
na pojaava i iskljuiti prijemni deo.
230
U ulaznom pojaavau sa TI6, 18 i 21 pojaava se dolazei NF

signal. Zatim se sa R716 podesi jaina, sa R718 balans, sa R193
i 201 duboki i visoki tonovi.
Kod beumnog podeavanja provodi T23 i spaja kliza potenciometra R116 za masu. U T25/27 pojaava se signal, a T29/32
treba da nadoknadi gubitak pojaanja u regulatorima boje zvuka.
NF signal se dalje pojaava u diferencijalnom pojaavau T34/38.
Diferencijalnim pojaavaem se stabilizuje napon u sredini izlaznih
tranzistora, gde se prikljuuje zvunik. Signal se dalje pojaava u
T41 i T43. Pobudni tranzistor T45 pobuuje komplementarni izlaz
T47/57 i T51/58. Sa R254 podeava se, bez ulaznog signala, mirna
struja izlaza oko 22 mA, to odgovara padu napona od 10 mV iz
meu emitora T57 i T58 (take AB). Tranzistori T48 i 49 zatiuju
izlazni stepen od preoptereenja i kratkog spoja (tada postaju pro
vodni i zatvaraju baznu struju u T47 i T51).
Prednja i zadnja zvuna grupa prikljuuju sa prekidaem LSI
1 LS2. U posebno gnezdo dolaze stereo-slualice.
Mreni deo. Mreni transformator ima 2 sekundarna namotaja
sa ispravljaima GL1 i GL2. Iz prvog se napaja pojaava, a iz dru
gog prijemni deo. U posebnom stabilizatoru sa T62/56 stabilizuje
se napon za kolo IC5, iz kojeg se dobijaju vie stabilisanih napona
za kritina mesta u prijemniku.
UKT STEREO-PRIJEMNIK SR 1000
Prijemnik vrhunske klase izveden u pljosnatom Slim-Line di
zajnu, visina kutije 50 mm, predvien samo za prijem UKT stanica
na bazi frekventne sinteze. Ugraen mikroprocesor upravlja radom
oko podeavanja i drugih funkcija prijemnika, kao i prikazivanja
frekvencije primljene stanice.
Frekventni opseg: 87,5108 MHz. Meufrekvencija 10,7 MHz.
Osetljivost: za mono 0,65 p.V kod 26 dB S/N, stereo 30 xV
kod 46 dB S/N.
Snaga izlaznog dela: sinusna 2 x 2 5 W na 4/8 Q, muzika
2 X 40 W.
Izoblienje: ispod 0,1% za 40 Hz do 20 kHz.
Ostale osobenosti: pored kontinualnog automatskog biranja
stanica navie i nanie, mogu se est stanica odabrati dirkama i memorisati. Postoji digitalna indikacija frekvencije primljene stanice,
231
LED indikacija pritisnutih dirki i LED indikacija jaine polja. Iz

veden je muting kod prelaza sa jedne na drugu stanicu i prilikom
ukljuivanja i iskljuivanja prijemnika, kao i prikljuivanja audio-izvora na NF delu prijemnika. Mogu se prikljuiti dve grupe zvu
nika.
Principijelna ema (deo 1 i 2)
UKT tuner sadri tri tranzistora i podeava se varikap-diodama
naponom iz mikroprocesora UPD 1703, koji sadri jo delitelj frek
vencije, memoriju i drajver-stepen za digitalnu indikaciju frekven
cije. Mikroprocesor sa preddeliteljem UPB 553AC i eksternim
LUP filtrom predstavlja PLL sintezatorski sistem za podeavanje
prijemnika. Iz oscilatora T302 vodi se signal preko T303 i TI 01 na
ulaz Pin 2 preddelitelja, a iz njega na Pin 26 mikroprocesora, radi
dalje obrade.
Mikroprocesor, nazvan jo i kontroler, izveden je u DIP ku
itu sa 28 noica. Ne ulazei u unutranju blok-emu (koja je izdvo
jeno prikazana u desnom uglu eme) daemo vezu pojedinih pri
kljuaka (Pin-a) sa ostalim sklopovima u emi.
Pin 1 i 2: izlaz faznog komparatora EOl i E02 koji sa ekster
nim aktivnim lup-filtrom daje jednosmerni napon za varikap-diode.
Pin 3: Ulaz CE kojim se kod L-nivoa kontroler prebacuje na
stand-by.
Pin 4: iz njega se preddelitelj UPB553AC iz mikroprocesora
podeava na odreen odnos deljenja.
Pin 5 i 6: prikljuak kristala 4,5 MHz koji daje takt kontroleru.
Pin 7: Stop-signal kod nailaska na stanicu.
Pin 8: Muting izlaz iz kontrolera radi beumnog prelaenja
izmeu stanica.
Pin 913: Prikljuak DlD5 za 5 drajver tranzistora za petocifarski digitalni displej.
Pin 14: Napon napajanja 4,5 V5,5 V.
Pin 1521: Prikljuak za drajver tranzistore za segmente
brojaa. Ovi prikljuci sa prikljucima KOK3 tastature predstav
ljaju ujedno i matricu tastature.
Pin 2225: Prikljuak tastature (6 dirki) za biranje stanica.
Redni brojevi 1 6 dirki ulaze u kontroler u binarnom kodu.
Pin 26: Ulaz signala oscilatora iz preddelitelja.
Pin 27: Prikljuak mase.
Pin 28: Ulaz oscilatora AM dela (ovde nema tog ulaza).
232
Nain biranja stanica

Runo biranje pritiskom jedne od est dirki. Dirke 16 pri
kljuene su na Pin 2225 kontrolera. Pritiskom dirke, iz memorije
se dobija frekvencija dotine stanice, koja se preko izlaznih priklju
aka Pin 913 i tranzistora T102T106 vodi u digitalni displej.
Redni broj dirke prenosi se u BCD kodu sa izlaza 1517 preko
D209, 211 i 212 na ulaz memorije IC202, a odatle u BCD dekoder
IC201, iz kojeg se pale LED 201206. Sa druge strane u kontroleru se na izlaz Pin 2 dobija odgovarajui napon za varikap-diode,
koji se preko lup-filtra IC103 vodi vezom 17 preko R329 u vari
kap-diode D301, 302, 303.
Automatsko biranje. Pritiskom dirke U (UP = navie) ili D
(Down = nanie) u kontroleru dolazi do promene napona za vari
kap-diode, koji se u prvom sluaju penje navie, u drugom nanie,
i koji se sa Pin 2 preko lup-filtra vodi u varikap-diodu. Pri nailasku
neke stanice odgovarajue jaine, zaustavlja se dalje traenje, to
je postignuto preko diksriminatora kolom IC302. Pritiskom dirke
M (Memory) stokira se ova stanica u memoriji kontrolera.
Napomena: Opisani nain biranja stanica prikazan je jako uproen, izostavljena su pri tome razna kola za eliminisanje naponskih
smetnji, kao i fazni komparator u kontroleru radi provere tanosti
frekvencije podeene stanice.
Muting: Napon sa Pin 8 kontrolera koristi se za beumno uklju
ivanje prijemnika i beumnog prelaza sa jedne na drugu stanicu.
Prilikom ukljuivanja prijemnika, lei neinvertujui ulaz Pin 5 kola
301 (na emi u levom gornjem uglu 2. del) na 1 2 napona napajanja,
a invertujui ulaz Pin 6 bie preko C415 na masi. Zbog toga e izlaz
Pin 7 biti na H nivou. Tranzistor T319 a preko njega i 315318
provode i kratko spajaju NF ulaz. Ovo traje 12 sekunde u zavis
nosti od vremenske konstante C415/R436, pa ulaz Pin 6 postaje
pozitivniji od ulaza Pin 5, a izlaz Pin 7 prelazi na L nivo ime se pre
kida muting.
Prilikom iskljuivanja prijemnika dolazi opet (12 sekunde)
ulaz Pin 6 na L nivo zbog ega izlaz Pin 7 prelazi na H i dovodi do
iskljuivanja NF del. Kod runog biranja stanica moe se pritis
kom dirke muting postii beumni prelaz sa jedne na drugu stanicu.
Ostali deo eme: Meufrekventni signal iz meaa T304 tunera
prelazi u MF stepen sa tranzistorima T305, 308 i keramikim fil
trom. U kolu IC302 MF signal se demodulie posle ega se u PLL
dekoderu IC302 izdvajaju levi i desni NF signali. Sa Pin 13 kola
233
302 izdvaja se napon za indikaciju jaine polja, koji se vodi vezom

14 u IC203 za koje je vezan niz od 5 LD, koje se pale redom prema
.aini polja.
J Iz PLL dekodera, preko niskopropusnih filtara kojima se blo
kira 19 i 38 kHz, NF signali preko pojaavaa T313, 314 odlaze u
NF pojaava (vidi drugi deo eme). Na ulazu se nalaze etiri dirke
za izbor audio-izvora (gramo, traka, radio). Za magnetnu gramo-zvunicu predvien je trostepeni korekcioni pretpojaava sa tran
zistorima T320325 sa niskoomskim izlazom.
Kao pretpojaava slede tranzistori T501504 na koje se nadovezuju regulatori jaine sa R603/604, a zatim regulatori visokih i
niskih tonova i na kraju balansa. Pojaava snage radi sa ulaznim
diferencijalnim pojaavaem T 1001/1003. Izlazni protivfazni stepen
sa T1011/1012 elektronski je zatien od preoptereenja. Preklopnikom na ploi D mogu se po elji ukljuiti jedna ili dve grupe
zvunika.
Mreni deo daje potrebne jednosmerne napone za napajanja
pojedinih sklopova prijemnika. Izlazni NF stepen napaja se sa +22 V
i 22 V a ostali deo NF sa 52 V. U stabilizatoru IC 901 sniava se
napon na 5 V za napajanje kontrolera i drugih integrisanih kola.
Za osetljiva mesta napon se prethodno stabilizuje.
Za kontroler su predviene jo i dve alkalne mikroelije od po
1,5 V, kako bi se u MOS memoriji zadrale stokirane informacije
ako se iskljui prijemnik.
RADIO-ASOVNIK SONO-CLOCK 660
UKT prijemnik kombinovan sa digitalnim asovnikom. asovnik pored pokazivanja vremena na LED displeju moe da slui
i kao budilnik (sa alarmom ili radio-prijemom).
Prijemni deo (vidi emu 1)
Tuner prijemnika podeava se varikap-diodama preko memostata kojim se mogu programirati 7 stanica i koje se ukljuuju dir
kama. Za memostat se stabilizuje napon za podeavanje na 30 V u
kolu TAA550. Na UKT tuner se nadovezuje MF pojaava za
10,7 MHz sa kolom TBA120, koje sadri i FM demodulator. NF
signal preko regulatora tona i jaine odlazi u NF pojaava sa ko
lom TBA810, a iz njega u zvunik.
2 34
asovnik ostaje stalno ukljuen na mreu. Prijemni deo se

ukljuuje dovoenjem napona napajanja iz mrenog ispravljaa
preko tranzistora T16, D14, na NF pojaava TBA810, a preko R43
se napon dovodi u VF i MF deo prijemnika. Ovo se postie postav
ljanjem preklopnika Pr 1 (ema 2) u poloaju EIN. Sa Pin 13 logi
kog kola IC102 (MC14572) dovodi se L signal preko veze 7 na
bazu tranzistora T17 (ema 1) koji zbog toga, a sa njime i T16, pro
vodi i ukljuuje prijemni deo.
Tranzistorima T10, 13 i 14 se postie beumno prelaenje (mu
ti ng) sa jedne na drugu stanicu, pri ukljuivanju jedne od 7 dirki.
Otpornik R23 jednim krajem je preko kontakta memostata u vezi
sa masom, kada dirke miruju. Pri ukljuivanju ma koje dirke pre
kida se za momenat spoj R23 sa masom, to dovodi do trenutnog
provoenja T10, T13 i T14. Tranzistor T14 spaja time ulaz NF pojaavaa na masu.
Tranzistorom TI 5, koji postaje provodan dovoenjem vezom
6 L nivoa na njegovu bazu iz kola IC102, ostaje samo izlazni stepen TBA810 na napajanju. Ovo se deava kod poloaj preklopnika
Pri na buenje (Wecken). Tada se blokira vezom 7 tranzistor
TI6, a emitor TI5 je preko Dl5 u vezi sa plus polom ispravljaa.
Pri tom poloaju Pri, iz modula digitalnog asovnika (ema 2) dobija se alarm iz zvunika radi buenja. Vreme buenja podeava se
preklopnikom Pr2 u poloaju vreme buenja (Weckzeit).
Ako je preklopnik Pri u poloaju buenje sa muzikom ostaje
ukljuen i tranzistor T16, a time i prijemni deo, pa se buenje obavlja
muzikom sa radija.
Deodigitalnog'asovnika (ema 2)
Pored napajanja iz mree (koja ostaje stalno ukljuena) postoji
i dopunsko napajanje iz dve baterije od 9 V za sluaj kratkotrajnog
prekida mree. Napon iz baterija je stabilizovan sa T102/T103.
asovnik radi i kod poloaja Pri na AUS.
Srce digitalnog asovnika je MOS kolo IC101 LM 8361D,
ip sa 40 prikljuaka u kome se nalaze brojaka kola za asove, mi
nute i sekunde, dalje dekoder sa drajverima sa 4 digitalna cifarska
mesta sa 7 segmenata LED displeja. Prve dve cifre pokazuju asove
a druge dve minute. Sem toga se iz MOS kola dobijaju i pojedine
komande za ukljuivanje pojedinih funkcija asovnika, kao i po
deavanje vremena na displeju, vreme buenja, vreme dremea itd.
asovnik se sinhronizuje taktom od 50 Hz iz mree. Pri ispadanju
235
mree takt ostvaruju 2 invertora iz kola IC103 a frekvencija od 50 Hz

se podeava sa R133.
Otpornikom R107 podeava se preko T104 jaina svetljenja
LED displeja. Foto-otpornikom R104 prilagoava se automatski
svetio displeja okolini.
Primene ostalih preklopnika, prilikom podeavanja ostalih
funkcija asovnika, objanjene su u uputstvu za rad sa digitalnim
asovnikom.
RADIO-ASOVNIK SONO-CLOCK 670 SP
Ovaj je asovnik u prijemnom delu isti kao prethodni, za UKT
podruje sa memostatom za 7 stanica.
Deo digitalnog asovnika, sadri pored MOS kola LM8361D
jo digitalno MOS kolo UAA 10021 za sintezu govora, kojim se
postie izgovaranje tanog vremena kroz zvunik. Kolo sadri za
ovu svrhu sva potrebna memorijska kola za stokiranje do 20 rei.
Izgovorene rei dobijaju se preradom digitalnih informacija sa 7-segmentnog displeja u memoriji, posredstvom digitalno analognih
konvertora, koji te digitalne informacije pretvaraju u analogne, tj.
u sintetizovan govor.
AUTOSTOPER WELTKLANG W2010 VD i 2510 VD
Auto-prijemnik, prilagoen savremenim zahtevima da pored
radiodifuznih emisija moe primiti i specijalne emisije sa saobraaj
nim informacijama (ARI auto radio informacije). Ovo je
omogueno prikljukom specijalnog dekodera. Sem toga, prijemnik
ne srne da reaguje na kratkotrajne impulse smetnji, to je postignuto
specijalnim kolima sa oznakom ESA ili ASU, o kojima je bilo ve
govora kod auto-prijemnika Blaupunkt, tipa Bamberg. ESA
kolo pri pojavi impulsa smetnji za to vreme blokira NF deo pri
jemnika.
Prijemnik ima 7 tranzistora, 5 integrisanih kola, 13 dioda i 1
LED.
Frekventni opseg: ST 5151620 kHz, UKT 87,5104 MHz.
Tip WK2010 ima 3 dirke za ST i dve za UKT biranje sta
nica, dok tip WK2510 ima dve dirke za ST i tri za UKT.
Izlazna snaga: 5 W kod jednog i 7 W kod dva prikljuena zvu
nika od po 4 Q.
Napajanje: 12 V, sa minus-polom na masu.
236
Principijelna ema
FM podruje. UKT tuner izveden je standardno, sa 3 tranzis
tora. i podeava se pomou trostrukog variometra, a sa Dl vri se
AFC regulacija u oscilatoru T3. Ispred emitora od T2 lei serijski
filtar sa C311 koji spreava ulaz MF signala od 10,7 MHz u aparat.
MF signal, dobiven u tuneru, preko MF transformatora I u tuneru i
dva keramika filtra odlazi u integrisano kolo TBA120S, koje sa
dri osmostepeni MF pojaava sa FM demodulatorom. Na ovo
kolo se nadovezuje drugi MF transformator ZF2.
Jednosmerna komponenta NF signala sa noice 8 ide preko
R505/R313 u varikap-diodu tunera za AFC. Sa druge strane, NF
signal se vodi preko C751 na noicu 1 integrianog kola TDA1001
(ESA kolo), u kome se MF signal kratkotrajno priguuje pri pojavi
smetnje. Preko kontakta 24 AM/FM preklopnika napaja se
TBA120S naponom koji se sniava i stabilizuje sa D14.
AM podruje. Preko kondenzatora C202 dovodi se signal iz
ulaznog kola na noicu 2 integrianog kola TCA440, koje sadri
2 odvojena regulaciona kola (za ulazni deo i MF stepen), tako da
se mogu primiti ulazni signali do 1 V bez intermodulacionog izobli
enja. U tom kolu se nalazi i oscilator koji se podeava variometrom
2. kao i mea. Sa noice 15 odvodi se MF signal u MF trans
formator ZF3 i keramiki filtar, pa se vraa na noicu 12 radi
daljeg pojaavanja u integrisanom kolu. Sa noice 7 pojaani
MF signal ide u transformator ZF4, pa se u D4 demodulie.
NF signal ide preko R554 kontakta 75 i kontakta 21 gnezda
TB u regulatore za jainu R617 i boju R619, a odavde u integrisano
kolo TDA2002 koje radi kao izlazni NF stepen i daje izlaznu snagu
do 7 W. Kolo je specijalno konstruisano za auto-prijemnike i svojim
kuitem obezbeuje dobro hlaenje. Kolo ima elektronsku zatitu
protiv termikog preoptereenja i kratkog spoja u liniji zvunika.
ESA kolo. Kratkotrajni impulsi smetnji ne mogu se na UKT
podruju otkloniti klasinim blokiranjem elektrine instalacije u
kolima. Zbog toga se pri pojavi ovakvih smetnji NF signal sa izlaza
8 kratkotrajno blokira, to je postignuto elektronskim prekidaem
u kolu TDA1001. Da se ne bi deavalo da pri veim uestanostima
tih smetnji stalno dolazi do blokiranja NF signala sa noice 8 izvan
kola postoji tranzistor T7 koji preko noice 13 za to vreme stavlja
van dejstva elektronski prekida u integrisanom kolu.
VD dekoder. U Zapadnoj Evropi uveden je ARI sistem infor
macija vozaa o saobraajnim prilikama na UKT podruju. UKT
237
stanica koja daje takvu informaciju ima sledee znake prepozna

vanja: stalno zrai uz program tzv. SK signal od 57 kHz, zatim
jedan BK signal od 23,7553,98 Hz (u zavisnosti regiona u kome
se stanica nalazi). Za vreme emitovanja informacije zrai i DK signal
od 125 Hz, kojim je amplitudno modulisan SK signal.
Zadatak VD4 (Verkehrsrundfunk Decoder) dekodera, koji
se u vidu adaptera prikljuuje na auto-radio u gnezdu gde dolazi
magnetofon, u tome je da optiki signalizira prisustvo ARI stanice,
to nastupa pri pojavi SK i BK signala. Kada poinje ARI informa
cija, DK signal dekodera na auto-radiju automatski iskljuuje prijem
koncertne stanice i prebacuje NF deo auto-radija na ART infor
maciju.
Na emi je dekoder prikazan ispod IC2 kola. Dekoder se sastoji
iz operacionog pojaavaa TDA1054, koji dobija SK signal sa no
ice 6 kola TDA1001, koji se preko veze F vodi na ulaz 4
kola TDA1054, u kome se SK signal dalje prerauje i pojaava.
Za identifikaciju BK signala predvieni su elementi sa T4T6 i
potrebna RC kola (u iji rad ovde ne moemo blie ulaziti). Pri pri
manju ARI informacije svetli LED Dl5. Kako u naoj zemlji jo
nije uveden ARI sistem informisanja VD dekoder ostae bez dejstva.
APARATI FABRIKE BLAUPUNKT
AUTO-RADIO FRANKFURT SUPER ARI MAT
AM/FM prijemnik sa 33 tranzistora i 4 integrisana hibridna
kola, sa ugraenim dekoderom za prijem ARI informacije. Frek
ventni opseg kao kod prethodnog aparata, uz dodatak KT 5.96
6,2 MHz. Izlazna snaga: 2x5 W.
Principijelna ema
UKT tuner je izveden slino kao kod prethodnog aparata.
MF signal iz tunera vodi se preko keramikog filtra Q6 u hibridno
integrisano kolo V7, gde se pojaava, pa se preko Q7 vodi u MF
pojaava sa V9 i VI1 i najzad se demodulie u Dl 1/12.
NF signal, dalje, prolazi kroz ASU kolo sa 2 hibridna kola
(V21 i V20) i 2 tranzistora V25/26. Uloga ASU-kola objanjena je
kod prethodnog aparata. NF signal, po prolazu kroz ARI-dekoer
na ploi PL64, ulazi preko kontakta 5 utikaa P3/N3 u NF deo
prijemnika na ploi PL13.
238
ARl-dekoder je predvien za prijem ARI (automobilske radio-informacije) na UKT podruju, a njegov detaljan opis je dat kod
auto-radija Grundig, Weltklang W2010 VD i 2510 VD.
Demodulisani napon iz MF transformatora racio-detektora
pojaava se u VI4 i koristi se za ETC (AFC) u UKT tuneru. Na
ploi PL02 nalazi se i tranzistor VI5 za stabilizaciju napona na 8,5 V
(za napajanje VF del prijemnika).
AM podruje. Ulazni deo izveden je slino kao kod prethodnog
aparata, sa V4 kao VF pojaavaem, V5 kao meaem i V6 kao
lokalnim oscilatorom. MF signal vodi se kroz 2 na red vezana ke
ramika filtra (Q3/Q4) do V9 i VI1 u kojima se pojaava. Posle
demodulacije u D7/D8 NF signal ide preko C105 i V26 u ARl-de
koder, pa dalje istim putem kao kod FM podruja, ide u NF deo
prijemnika.
NF deo prijemnika. Na ulazu se nalaze regulatori za boju i ja
inu R202 i R203. NF pojaava je izveden standardno sa 5 tran
zistora V201 do V205.
AUTO-RADIO WASHINGTON SQR 32
AM/FM prijemnik savremenih reenja sa ugraenim kasetofonom.
Frekventni opseg: AM 531 1620 kHz, FM 87,5108 MHz.
Osetljivost: AM 40 p.V, FM 5 p.V, smanjena osetljivost kod
lokalnog prijema AM 400 [xV, FM 50 fj,V.
Izlazna snaga: 4x5 W sinusna ili 4x7 W muzika.
NF karakteristika : 40 do 15000 Hz.
Napajanje: 12 V akumulator u kolima.
Ostale osobenosti: Optika indikacija frekvencije stanice, runo
i automatsko pretraivanje stanica, podeavanje varikap-diodama
iz PLL sintezatorskog sistema, kojim upravlja mikroprocesor, 6
stanica se mogu programirati i birati dirkama, elektronsko uprav
ljanje pogona trake u autoreversnom kasetofonu sa dolbi sistemom,
mogunost korienja raznih vrsta traka.
Principijelna ema prijemnog del (ema 1)
Prijemnik je realizovan na nekoliko tampanih ploa (PL).
AM deo: Signal se vodi iz antene preko utikaa P/N 200 i L 200
(PL02) na gejt FET-a V200. Preko tranzistora V210 signal odlazi
u kolo za podeavanje sa pojasnim filtrom L 230 i 235 sa varikap239
-diodama D230 i D235. Za kontrolu velikih ulaznih signala slue

tranzistori V220 do V222 i grupa otpornika W 210, preko kojih se
smanjuje pojaanje FET-a V 200 kod velikih ulaznih signala.
Oscilator je integrisan u kolu V 260 (TDA 1072) i podeava se
kolom L 250 varikap-diodoin D 250. Sa Pin 10 vodi se signal iz
oscilatora preko N/P 260 i N/P 1801 u tranzistor V 1800, a iz njega,
preko C 1803 na Pin 28 PLL kontrolera (mikroprocesora) V 1809
radi digitalne indikacije. Napon za podeavanje varikap-dioda A U
od 1,4 do 8,2 V dovodi se iz PL 25 preko P/N 1801. O dobijanju
napona A U bie reci kasnije.
MF signal od 450 kHz pojaava se u kolu V 260 sa MF trafoom
F 260 i trostrukim keramikim filtrom Q 260. Posle demodulacije
u V 260, izlazi NF signal sa Pin 6 i preko P/N 260 vodi se na Pin 3
hibridnog kola W1890. Ovim se kolom stopira napon SL (Suchlauf = pretraivanje) kada prijemnik nailazi na neku stanicu. I o
kolu W 1890 bie rei kasnije. Posle pojaanja NF signala u tran
zistoru V 290, vodi se signal preko D 1003 u stereo-dekoder V 600
(TCA 4511), iz kojeg dalje ide kao FMNF signal u NF pojaava.
FM deo: Signal iz antene preko Cl i C20 odlazi na G1 FET-a
VI u kome se pojaava. U mikseru V2 (SO 42 P) mesa se sa signa
lom iz oscilatora V3.
Sva se kola u tuneru podeavaju varikap-diodama Dl do D3.
Sa L8 odvodi se signal oscilatora preko C 1805, V 1804 i V 1805 u
PLL sistem za pretraivanje stanica. Sistem se sastoji iz preddelitelja V 1807 (PB553 AC) i kontrolera V 1809 (mikroprocesora PD
170). Signal oscilatora ide iz V 1807 na Pin 26 kontrolera. Napon
za podeavanje A U od 1,2 do 7,6 V dovodi se iz PL 25 preko P/N
1801. O dobijanju A U bie rei kasnije.
MF signal 10,7 MHz iz miksera trafoom F1 ide u pojaava
W41, pa preko F42 u W42 a odatle u racio-detektor F91. Iz MF
trafoa F42 ispravlja se napon u D101/102 i preko R101 i R615 vodi
u stereo-dekoder V600 za prebacivanje mono-stereo.
MPX signal i S-napon odvode se preko R70 i R71 u hibridno
kolo W 400 i W410. U ovim kolima nastaje ASU napon za eliminisanje napona smetnji. Sa Pin 7 kola W 400 odlazi preien MPX
signal preko C 413 u stereo-dekoder V 600. Iz dekodera se sa Pin 9
i 10 izdvaja levi i desni NF signal. Preklopnikom H2111 (na PL 73)
moe se blokirati tranzistor V 602, pa dekoder prelazi na mono rad.
Kod FM prijema moe se smanjiti osetljivost kod automatskog
prijema stanica.
240
Dalji tok kretanja NF signala: Levi i desni NF signal iz dekodera

prolazi kroz elektronski preklopnik V 1000, hibridno kolo W 1202/
/1203 a odatle na plou PL 121 i PL 122 (vidi emu 2) sa regu
latorima jaine, boje tona i balansa. Na kraju NF signal dospeva u
izlazni pojaava V 1630 i 1660, na koji su prikljueni levi prednji i
zadnji i desni prednji i zadnji zvunici. Tandem-potenciometrom
Fader R1625 i R1678 prilagoava se jaina prednjih i zadnjih
zvunika.
Elektronskim preklopnikom V 1000 (CD 4052) vidi emu 1,
prekopava se NF pojaava na radio, kasetofon ili na muting, u
zavisnosti od logikih nivoa na ulazima Pin 9 i 10. Ako je Pin 10
na L, a Pin 9 na H nivou, pojaavae se radio-prijem. Kod oba ulaza
na L nivou radie kasetofon, a ako su oba ulaza na H nivou bie
muting, tj. NF pojaava bie iskljuen, stoje sluaj kod brzog premotavanja trake.
PLL sistem za podeavanje: Na emi 1 videli smo kako signal
AM i FM oscilatora dolazi na Pin 28 i 26 kontrolera V 1809, koji
sadri mikroprocesor, memoriju, sintezator i kola za prikazivanje
frekvencije na digitalnom displeju. Sa Pin 1 i 2 dobijaju se naponi
A U (iz sintezatora) za podeavanje. Sa Pin 1 ide napon na aktivni
dubokopropusnik VI825/1826, a sa Pin 2 vodi se napon na tran
zistore VI827/1828.
Na Pin 14 dolazi stabilisan napon 5 V radi zadravanja svih
informacija u memoriji, a na Pin 3 pogonski napon 5 V. Na Pin 5
i 6 je vezan kvare od 4,5 MHz. Sa Pin 4 upravlja se odnosom deljenja preddelitelja V 1807. Na Pin 7 je ulaz stop-signala, a sa Pin 8
se aktivira muting. Sa Pin 913 upravlja se preko P/N 2102 i drajvera 2100 (na PL44) digitalnom indikacijom frekvencije. Izlazi Pin 15
21 i ulazi Pin 2225 predstavljaju matricu za dirke H21012106
(za biranje 6 stanica) i za klackalicu H2110 za pretraivanje navie
(up) i nanie (down). Isti PLL sintezatorski sistem za podeavanje
ugraen je i kod prijemnika Grundig SR 1000.
Posebnim prekidaima H 1801 do 1803 (na PL 25) prebacuje
se prijemnik na FM, AM i LOC (lokalni prijem), a sa H 2111 (PL73)
se ukljuuje mono/stereo. Dirkom H2112 prebacuje se sa automat
skog, na runo pretraivanje stanica.
SL-stop hibridno kolo W1800 sadri komparator, flip-flop i
neka logika kola. Pin 1 i 2 u vezi su preko P/N 2103 sa klackalicom
H 2110. Na Pin 13 i 14 dovodi se referentni napon 4,3 V i S-napon
iz racio-detektora F91, a na Pin 3 dolazi napon iz AM demodula16 Opravka radio-aparata
241
tora. Kada prijemnik nailazi na sredinu AM ili FM stanice, nastaje

na izlazu Pin 5 SL-stop-signal (H nivo), koji se prenosi na ulaz Pin
7 kontrolera u kome se zaustavlja dalja promena AU napona.
Digitalna indikacija frekvencije primljene stanice. Iz brojaa
frekvencije u kontroleru sa Pin 912 odlaze upravljaki signali
preko P/N2102 u drajver V 2100 za digite. Sa Pin 1521 vode se
upravljaki impulsi za segmente u pretvara impedanse W 2100 a
odavde u displej Y 2100. Upravljanje se vri vremenskim multipleksom.
Odnos deljenja, raster i podeavanje preddelitelja
AM: podeavanje se vri promenom odnosa deljenja u delitelju mikroprocesora. Podeavanje se vri u rasteru (skokovima)
od 9 kHz. Ulazna frekvencija lei izmeu 531 1620 kHz. Kod MF
od 450 kHz lei frekvencija oscilatora izmeu 9812170 kHz. Za
donju frekvenciju je potrebno deljenje sa 109 (981:9) a za gornju
sa 230 (2071:9). Odnos deljenja od 109 do 230 podeava se iz memo
rije mikroprocesora.
FM: Preddelitelj V 1807 deli u odnosu 16 ili 17, to se podeava
iz programabilnog delitelja u mikroprocesoru i predaje se sa Pin 4
mikroprocesora na Pin 6 kola V 1807. Za FM vri se podeavanje
u rasteru od 25 kHz.
Proces podeavanja je sledei: Preklopnik H2121 je na emi
(PL73) u poloaju automatsko podeavanje. Dodirom klackalice
H2110 u poloaju up (navie) delitelj u mikroprocesoru polako
menja odnos od 109 do 230 za AM, pa se iz sintezatora sa Pin 1
dobija napon AU, koji preko tranzistora VI825/1826 daje napon
od 1,4 do 8,2 V, kojim se u skokovima od 9 kHz podeava prijemnik
na AM podruju. Ako se pri tome nailazi na neku stanicu, dobija se
iz hibridnog kola W1890 stop-signal tano na sredini frekvencije
stanice. Ovaj se signal sa Pin 5 prenosi na Pin 7 kontrolera. Ovim
stop-signalom se u sintezatoru prekida dalja promena napona A U.
Pri ponovnom dodiru klackalice ide dalje pretraivanje sve dok se
ne pojavi druga stanica.
Upravljanje kasetofonom (ema 1)
Sa upravljakog hibridnog kola W 1205 upravlja se pogonom
kasetofona. Broj obrtaja motora kontrolie kolo V 1220 (TDA 1151)
sa prekidakim tranzistorima V 1221 i 1223. Kod brzog premota242
vanja napred (H 1002) ili nazad (H 1001) u kolu W 1205 i V 1220

poveava se napon motora uz istovremeno ukljuivanje mutinga.
Kod normalnog rada postie se promena smera kretanja trake
runim prekidaem REVERS (na PL44, H 2109), koji je preko
P/N 2103 vezan za Pin 18 kola W 1205. Na izlazu Pin 10 pojavljuje
se + napon, koji preko tranzistora V 1223 aktivira reversni magnet,
RM 1200. Ovim se magnetom mehaniki menja smer kretanja trake
a mehanizam prebacuje i prekida H 1004 vezan za Pin 8 kola
W1200. U hibridnom kolu W 1200 elektronski se prebacuje drugi
procep na glavi K 1200 za drugi trag. Za vreme prebacivanja na
revers sa Pin 21 kola W1205 blokira se NF prebacivanje u kolu
V 1000.
Ako pri normalnom radu traka u kaseti dolazi do kraja dobija
Pin 1 kola W1205, preko optokoplera, impuls pa dolazi do
automatske promene smera (autorevers) kretanja trake.
Postavljanje i izbacivanje kasete. Prilikom uvlaenja kasete zat
vara se kasetni prekida H 1203 i time se NF prekidako kolo V 1000
prebacuje na rad sa kasetom. Na izlazu Pin 16 kola W 1205 javlja
se + napon usled koga provodi tranzistor V 1221. Pin 3 regulatora
motora V 1220 se uzemljuje i motor se pokrene. Zatvaranjem kasetnog prekidaa H 1203 uzemljuje se i Pin 14 kola W 1205 ime se uk
ljuuje magnet HM 1200, kojim se aktivira mehanizam za dranje
kasete.
Radi runog izbacivanja kasete pritiskom dirke H 2108 (na
PL44) uzemljuje se Pin 23 kola W 1205. Kaseta se automatski iz
bacuje ako se ne aktivira reversni rad.
AUTO-RADIO BAMBERG ELECTRONIC
Stereo-prijemnik savremenog elektrinog reenja, sa ugraenim
stereo-kasetofonom. Postoji elektronsko traenje stanica, sa mo
gunou biranja po dve na UKT i po jednu na ostalim talasnim
podrujima. Skala sa LED lancem. Talasni opsezi se ukljuuju elek
tronskim putem beumno. Ugraeno je ASU kolo i prikljuak za
ARI dekoder.
-6,25 MHz, ST2 900-1620 kHz, ST1 520-900 kHz, DT 150
272 MHz, MF 455 kHz i 10,7 MHz.
Frekventni opseg kasetofona: 40 Hz13 kHz. Elektromotor
sa elektronskom regulacijom broja obrtaja.
16*
243
Izlazna snaga: 2x5 W.

Napajanje: 12 V sa minus-polom na masu.
Principijelna ema prijemnog del (ema br. 1)
Prijemnik podeljen na sledee sklopove, montirane na zase
bnim tampanim ploama (PL):
automatika sa ASU kolom sa elektronskim ukljuivanjem
talasnih opsega (PL1),
VF i NF deo sa kolom za prekopavanje NF del (PL2),
kasetofon sa elektronskom kontrolom broja obrtaja i ko
lom za izbacivanje kasete (PL3),
^ dvokanalni NF deo (PL4),
oscilator za brisanje (PL5),
tastatura sa kompletnom LED indikacijom (PL6),
memorije za programiranje stanica (PL7).
Pojedini sklopovi povezuju se viepolnim utikaima P. . ./N. . .
1. Kola za napajanje. Prijemnik se napaja sledeim naponima:
14 V (iz akumulatora), 8,7 V, 30 V i 7,6 V.
Napon od 8,7 V dobija se iz stabilizatora V715 (na PL3) i njime
se kasetofon napaja i koristi za radnu taku (preko D725/726)
Muting-kola u stereo-dekoderu V719.
Napon od 30 V nastaje u konvertoru sastavljenom od V222
V230 u PL1. U stabilizatoru V222/V223 napon od 14 V se sniava
i stabilizuje se na 8,8 V, pa se njime pune 3 paralelno vezana kon
denzatora (C228, 229 i 230) preko D226/227 i V228, D229/230 i
V229, D233/231 i V230. Zbog pada napona u diodama, na konden
zatorima nastaje napon od 7,4 V. U sledeem ciklusu ovi se konden
zatori veu na red, preko tranzistora V224, 225 i 226, i daju napon
8,8 + 3 X 7,4 = 31 V. U prvom ciklusu su provodni tranzistori
V228, 229 i 230, a tranzistori V224, 225 i 226 blokiraju; u drugom
ciklusu prva tri tranzistora blokiraju a provode tranzistori V224 do
V225. Tranzistori se ukljuuju i iskljuuju pomou astabilnog multivibratora V227/228. Tako dobijeni napon odvodi se preko D232
u filtar L200/C231/232.
Napon od 7,6 V nastaje snienjem napona 13,2 V u tranzis
toru V221. Ovim se naponom napaja cela automatika, zatim ASU
kolo i sva MF kola za AM i FM i VF kola za AM i UKT tuner.
2. Korienje napona od 30 V je prilikom runog traenja sta
nica sa R819 (na PL3) i prilikom ukljuivanja programiranih sta
nica sa potenciometrima UI, U2, Ml, M2, K i L (na PL7). Dalje
244
se sa 30 V napaja kolo za elektronsko prebacivanje talasnih opsega

generator testerastog napona (za automatsko traenje stanica) na
PL1, pretvara impedanse V218, i najzad i FET V722 (na PL3),
preko kojeg se ukljuuje kolo V723 (UAA170) koje pali LED lanac
za indikaciju stanica.
Diode iza klizaa potenciometra D716, D500505 i D223
imaju zadatak da spree nekontrolisano ukljuivanje stanica. Preklopnikom (H5) za vrstu rada prebacuje se napon od 30 V za po
jedine vrste rada, (runo, programirano i automatsko podeavanje).
3. Generator testerastog napona i njegov rad (PL1). Kao gene
rator radi Milerov integrator sa MOSFET-om 2N4351, iji je drejn
preko kondenzatora CM vezan za gejt. Prilikom punjenja CM na
ponom od 30 V preko V215 (koji slui kao izvor konstantne struje)
i preko V210 (koji se ukljuuje preko stop/start kola), na CM line
arno raste napon do 24 V. Zatim dolazi do provoenja V211 i V214,
usled ega gejt dobija 7,6 V, MOSFET provodi i CM se trenutno
isprazni kroz MOSFET. Ovaj se testerasti napon koristi za auto
matsko nalaenje stanica.
4. Automatsko traenje stanica. Automatika radi na slian na
in kao kod Coburg-a. Preklopnik H5 (na PL4) u poloaju auto
matsko traenje stanica sa velikom je i malom osetljivou. Pri
tiskom START dirke puta se u rad automatika preko start-stop
flip-flop kola V201 /203. Stanje flip-flopa odreuje da li e generator
da startuje ili da stopira.
Start. Pritiskom start-dirke (na PL1, ispod utikaa P2) R204
se spaja na masu, dolazi do punjenja C202, pa V200 kratkotrajno
provodi i napon 7,6 V sa kolektora V200 dovodi (preko D205) flip-flop V201 /203 u stanje da blokira V201, a napon 7,6 V sa kolek
tora V200, otvara preko R225 V210, koji prema taki 3 ukljuuje
generator testerastog napona.
Stop. Ako nailazimo na neku stanicu, napon sa racio-detektora deluje na diferencijalni pojaava V204/208, u kome se poja
ava S-napon sa racio-detektora, a sa kolektora V204 odvodi se
pozitivni impuls na bazu V201, to dovodi do provoenja V201.
Napon kolektora V201 pada na nulu, pa se preko R225 i V210 sto
pira dalji porast napona na CM. Napon sa kolektora V204, pri na
enoj stanici, deluje preko R228 na bazu V209, iji je emitor u vezi
sa gejtom Milerovog integratora, pa se tako postie i ETC (AFC).
S-napon sa kolektora V208 ide na bazu V207, pa se tako pos
tie ETC prilikom runog traenja stanica (ili programiranih stanica
pritiskivanjem odreenih dirki).
245
Muting. Beumni prelaz sa jedne na drugu stanicu postignut

je posredstvom flip-flopa V201/203. Preko R206, sa kolektora V201,
pozitivni napon ide preko R606 i utikaa P2/N2 na bazu V612 (na
PL4), koji provodi i preko utikaa Pll/Nll spaja diode D727 i 728
desnog i levog NF kanala stereo-dekodera V719 (na PL3) na masu.
Pri runom podeavanju ne deluje muting.
5. Elektronsko prekopavanje talasnih opsega. Ovo se vri prekidakim diodama za svaki talasni opseg uz pomo napona od
30 V. Da ove diode ne bi opteretile napon od 30 V, pre diode je vezan
tranzistor kao pretvara impedanse.
AM podruje. Na ovom podruju stereo-dekoder se mora pre
baciti na mono. Ovo je postignuto na taj nain to se po utiskivanju
jedne od dirki K, M2, Ml ili L (na PL6), preko veze N7/P7 i dioda
D720/721 (na PL3), odnosno D7224724, i preko R796 i diode D730/
/731 dovodi napon od 30 V na take 10 i 15 stereo-dekodera,
ime se dekoder prebaci na mono.
Za DT opseg radi kao pretvara impedanse V233; za ST1
opseg V234; za ST2 opseg 2V235; za KT opseg V236; za UKT opseg
V237 (sve na PL1). Pri dovoenju napona od 30 V (preko dirke na
tastaturi) na bazu pomenutih tranzistora nastae na njihovim emitorskim otporima R293, R298, R300, R306 napon od 9,4 V, koji
se vodi prekidakim diodama u oscilatornim kolima pojedinih ta
lasnih opsega. (O tome detaljnije u taki 6).
FM podruje se ukljuuje preko V237, iji je kolektor vezan
za 7,6 V, a na emitorskom otporu R308 nastae napon od 7,5 V.
kojim se ujedno napaja UKT tuner i iskljuuje AM podruje, a
napaja se jo i NF pretpojaava V14, sa ijeg se emitora NF signal
preko C234 vodi u ASU kolo na PL1.
6. Opis pojedinih VF i MF kola na AM i FM (PL2). VF deo AM.
VF ulaz je aperiodian sa FET-om VI, pa otpada antenski trimer-kondenzator. Pojaanje VF dela regulie se na dva naina: prvo
naponom koji se sa podeenih kola L8, L13 i L18 uzima preko C21.
ispravlja u D6/7 vodi bazi V3, gde se pojaa i zatim vodi gejtu VI.
Drugo MF napon iz tranzistora VIO (kolo L160) dovodi, pri ja
em ulaznom naponu, do provoenja D5, pa se VI regulie i na
ponom iz MF kola.
KT opseg 49 m. Napon 9,4 V sa R306 pretvaraa impedanse
V236 vodi se preko P3/N3 na prekidake diode Dll, Dl2, Dl3,
D26 i D23, koje postaju provodne i preko kojih se ukljuuju oscilatorna kola za KT opseg. Antenski signal preko Cl dolazi na VI.
u ijem drejnu lei L3, koji je preko Dll i CIO uzemljen. L3 sa C6
246
C8 i L4 predstavljaju pojasni filtar, podeen na 49 m. Preko L5

VF signal se vodi na AM mea VIO. Na tom opsegu ne radi V2,
jer mu je kolektor preko D13 i C22 vezan za masu. Kao oscilator
radi FET V5, sa L23/24. Kao varikap-dioda slui D3. VF napon
oscilatora preko pretvaraa impedanse V4 niskoomno ide na me
a VIO.
ST2 opseg. Naponom 9,4 V sa R300 iz V235 prekidake
diode D16, 14, 22, 29, 21 i 27 postaju provodne. VF signal iz drejna
VI ide preko L3 L39, R13 na emitor V2, u ijem je kolektoru
pojasni filtar L8, C32, C31 sa varikap-diodom Dl. Preko provodne
diode D16 vezano je drugo kolo LIO, C36 sa varikapom D2. Preko
Lll -f- L5 signal ide na mea VIO.
U oscilatoru V5 lei kolo sa L26, uzemljeno preko D27 i C59,
a preko L25 i provodne diode D22, D29 i D21, spregnuto je ovo
kolo za gejt V5. Oscilator se podeava varikapom D3, vezanim na
red sa C51. Preko Lll + 5 ide VF napon u mea VIO.
ST1 opseg. Sada pod naponom 9,4 V sa R298 (sa V234) po
staju provodne prekidake diode D15, D17, D8, D28, D24. Ana
logno se pojasni filtar sa L13 podeava varikapom D2, a oscilator
sa kolom L28 sa D3. Preko L16 + 11 ide VF napon u mea VIO.
DT opseg. Provodne su prekidake diode D9, 25, 21, 29 od
napona 9,4 V, doveden sa R293 od V233. Na ovom opsegu se po
jasni filtar L18/L20 podeava varikapom Dl i D2. U oscilatoru se
kolo L30 podeava varikapom D3. Preko L21 odvodi se VF napon
u mea VIO.
VF deo FM. UKT tuner radi sa 3 tranzistora (T101 do 103),
a podeava se varikap-diodama D101 do 103. Tuner se napaja sa
7,5 V sa R308 od V237. Antenaje kapacitivnim deliteljem C101/102
prilagoena impedansi ulaznog kola L102/C103. MF signal se iz
tunera prenosi preko L106 u MF pojaava.
FM meufrekventni stepen (10,7 MHz) radi sa 8 podeenih kola
sa tranzistorima VI1, V12 i V401. Osetljivost pri radu moe se auto
matski podesiti u 2 stepena pomou preklopnika za vrstu rada H5
(na PL4). NF signal sa racio-detektora sa L404, preko R85, 75, C69,
odvodi se na bazu VI4, koji kod FM radi kao NF pretpojaava.
Sa emitora V14 signal ide preko C234 u ASU kolo, sa V239V250
iz njega, preko V241 i C216 u ARI-utika NI6, a odatle, preko C212,
P2/10, N2/10 (na PL3) i R797 i C744 na ulaz 1 stereo-dekodera
V719 na PL3. ASU kolo je detaljno opisano kod BAMBERG-a CR.
S-napon sa racio-detektora odvodi se sa take C i B utikaa
Nl/Pl na diferencijalni pojaava V207/208 automatike.
247
Stereo-dekoder jlA758 (V719) na PL3. Dekoder je konstruisan

po PLL principu, koji ne zahteva dodatna LC kola izvan dekodera.
Na izlazu 4 i 5 dobija se L i D NF signal, koji se preko C738 i 739
vodi na regulatore jaine R777 i balansa R775.
AM meufrekventni stepen (455 kHz) izveden je sa 5 podeenih
kola sa tranzistorima VIO, 11 i 12. VIO je ujedno i mea za AM. I
ovaj se stepen (VI2) moe preklopnikom H5 podesiti za dve osetljivosti kod automatskog traenja stanica. Signal iz LI 67/168 odvodi
se preko V401 u AM racio-kolo L169L172 sa diodama Dl8/19.
S-napon sa krajeva C98/99 odvodi se preko taaka C i B utikaa
Nl/Pl na diferencijalni pojaava V207/208. AM demodulaciju
vri dioda D32, posle ega je tok signala isti kao kod demodulisanog
FM signala.
7.
Dvokanalni NF deo je zajedniki za prijemnik i kasetofon,
a izveden je standardno sa po 5 tranzistora V600V605 i V606
V611. U elektrinom pogledu NF deo je isti kao kod Bamberg-a
CR.
Principijelna ema kasetofona (na PL3) ema br. 2
Preklopnikom H4 ukljuuje se rad kasetofona, a sa H2 kaseto
fon se prebacuje na reprodukciju (ili snimanje sa prijemnika ili sa
mikrofona) preko H6.
1. Pojaava za reprodukciju i snimanje V702V704 izveden
je kao kod Bamberg-a CR, gde je dat detaljan opis. Prilikom
REPRODUKCIJE signal iz glave Kl, odnosno K2, posle pojaa
vanja, odlazi preko C709 i kontakta H225/26, H41/2 u NF deo
prijemnika. Ako se snima radio-prijem, NF signal dolazi sa stereo-dekodera (preko kontakta 3, H4, R761, kontakta 2/3 H2) do ulaza
u pojaava. Pojaani signal preko C709, R764/766 odlazi u glavu
Kl, koja je uzemljena preko R700 i H223/24.
Prilikom snimanja sa mikrofona (prikljuen na N15 na PL7)
prethodno se pojaava signal u V701, a posle toga NF signal prolazi
kroz V702V704 i ide dalje (kao kod radio-snimanja).
Automatsko podeavanje nivoa snimanja izvedeno je na isti na
in kao kod Bamberg-a (gde je dat i opis). Za ovo slui: C710,
D700/702 i V705/707.
Oscilator za brisanje V650 (na PL5) radi sa oko 50 kHz i daje
struju za predmagnetizaciju glave Kl i K2 i za brisanje ranijeg snim
ka u K3.
248
2. Za kontrolu broja obrtaja motora koristi se napon na kraje

vima motora 8 i 9 koji je proporcionalan broju obrtaja motora.
Preko kontakta H44/5 i H68/9 dobija motor i regulacin
kolo spoj sa masom. Struja motora prolazi kroz V714, a paralelno
motoru lei R837 + V712. Sa poveanjem optereenja raste struja
kroz V714, pada napon na takama 89 i opada broj obrtaja, a
pad napona na R842 raste, tako da V713 vie provodi i napon na
bazi V714 raste, pa V714 vie provodi i broj obrtaja se vraa na
prvobitnu vrednost. Sa V712 vri se temperaturna kompenzacija.
Sa R836 i V713 kontrolie se broj obrtaja pri promeni napona
napajanja. Pri porastu napona napajanja vie blokira V713, a time
i V714, pa motor dobija manju struju i broj obrtaja se ne menja.
C760 spreava da ne doe do oscilacija V713/714.
3. Kolo za izbacivanje kasete. Prilikom kretanja trake naizmenino se otvara i zatvara impulsni prekida i time se, preko R830
i putanja emitor-baza V718, puni C761, to dovodi do impulsnog
provoenja V718, preko kojeg se prazni C759. Ovo dovodi do blo
kiranja V716 i provoenja V717, u ijem kolektoru lei namotaj,
elektromagneta H700, koji ukoi mehanizam za izbacivanje kasete.
Kada impulsni prekida nije u vezi sa masom, C761 se periodino
prazni preko R830/832/D713.
Kada se traka ne kree, otpada periodino pranjenje C759
preko V718 koji se sada puni preko R831. Time V716 provodi a
a V717 blokira, to dovodi do otputanja elektromagneta H700 i
mehanizam izbacuje kasetu. Po potrebi kaseta se moe izbaciti i
runo (prekidaem H8).
APARATI ISTONONEMAKE
PROIZVODNJE
RADIO-KASETOFON R400/R410
Prenosni AM/FM prijemnik sa ugraenim kasetofonom, sa
4 talasna opsega, 17 tranzistora, 3 integrisana kola i 11 dioda. Svi
su poluprovodnici upisani na emi.
Frekventni opseg prijemnika: UKT 87,5 104 MHz, KT1 5,9
-6,2 MHz, KT2 5,9-12 MHz, ST 520-1605 kHz. MF 455 kHz
i 10,7 MHz.
Frekventni opseg kasetofona: 6310000 Hz (za Fe trake)
6312500 Hz (za Cr trake).
249
Izlazna snaga: 1,5 W pri baterijskom i 3,5 W pri mrenom

napajanju kod 10% izoblienja.
Napajanje: 9 V i 220 V iz mree.
Ostale osobenosti: Kod prijemnika automatska AFC regu
lacija, indikator podeavanja i napona baterije, ugraen kondenzatorski mikrofon. Kod kasetofona elektronsko iskljuivanje na
kraju trake, automatsko prebacivanje Cr/Fe trake, frekvencija bri
sanja 70 kHz, elektronska regulacija motora.
Principijelna ema prijemnika i kasetofona
AM podruje. Kao ulazni tranzistor i mea radi T101. Za UKT
i KT predviena je teleskop, a za ST feritna antena. Za pojedine
talasne opsege obeleeni su kalemovi na emi. MF signal od 455 kHz
ide preko MF filtra Fil02 i keramikog filtra Fi 103 na noicu integrisanog kola A281, koje sadri sve aktivne elemente za MF -poja
anje. Pojaan MF signal preko F i 105 demodulie se u D101 i onda
kao NF signal (preko kontakta U45, TA 12) odlazi na kontakt
Mkl na plou kasetofona. Signal se dalje pojaava u T207 i preko
kontakta Mk9 odlazi u integrisano kolo A205K, koje radi kao NF
pojaava. Za indikaciju podeavanja slui instrument M601, za
koji se napon pojaava u T102, ija je baza (preko R115) vezana
za noicu 12 kola A281.
FM podruje. UKT tuner radi sa 2 tranzistora T401 (kao VF
pojaava) i T402 (kao mea i oscilator). Za AFC napon se dovodi
na kontakt tunera 5 iz racio-detektora preko kontakta AF 32.
Indikaciju podeavanja vri instrument M601, za koji baza tranzi
stora T102 dobija napon iz racio-detektora preko veze 3 i R116.
MF signal 10,7 MHz odlazi iz tunera (preko MF transforma
tora L403/404) u T101, koji sada radi kao 1. MF pojaava, a MF
signal odlazi preko keramikog filtra Fi 101 i R109 u kolo A281
za dalje pojaavanje, a sa noice 8 u racio-detektor Fi 104 sa
D102/103. NF signal odlazi preko kontakta U56, TA12 i preko
Mkl u T207. I ovde, kao na AM podruju, pomou R242 regulie
se jaina, a pomou R247 i R248 duboki i visoki tonovi. NF poja
ava se preko dirke Mikro vezuje za ugraeni niskonaponski
kondenzatorski mikrofon (radi snimanja kasetofonom).
Kasetofonski deo. Kontakti A/W na emi su u poloaju RE
PRODUKCIJA. Signal iz glave K501 odlazi preko kontakta
AW13 14 i C201 u tranzistor T201, gde se pojaava, a odavde
ide u korekcioni pojaava T202204. Sa emitora T204 preko C211,
250
signal ide preko AW2322 i vezom 7 u razdelnik R222/223 i

preko kontakta AW1617 i T/R23 i C230 u pretpojaava T207,
a odavde u izlazni pojaava A205K i u zvunik.
Prilikom SNIMANJA, signal sa kontakta Mkl ide preko
AW18 17, T/R23, C230 na T207, koji omoguuje prislukivanje
onoga to se snima. Signal iz mikrofona dolazi na Mk5, preko R202
i AW1514 i C201 dolazi na pretpojaava T201, a iz njega ide
u korekcioni pojaava T202T204, pa preko C211 AW2324 i
veze 11 i preko R253, AW23 ide u glavu za snimanje K501.
Regulacija nivoa snimanja moe se vriti runo i automatski.
Pri runom regulisanju (pritisnuta dirka H/A), preko kontakta
HA32, AW2021, i veze 6 vezan je potenciometar R248 u
kolektorsko kolo T207, koje sa klizaem vie ili manje priguuje.
Pri automatskom regulisanju NF signal ide iz emitora T204
(preko C211, AW2334, R227, C218) u ispravlja D201. Jednosmerni napon ide preko HA1011 na bazu T205, koji zajedno sa
T206 postaje provodan. T206, vezan na izlazu T201, kod jaeg ulaz
nog NF signala vie priguuje izlaz T201 i tako odrava konstantni
nivo snimanja.
Kao oscilator za brisanje i predmagnetisanje radi T208. Struja
brisanja i predmagnetisanja moe se poveati kod Cr-traka preklopnikom Fe/Cr. Istim se preklopnikom pojaava i struja snimanja
kod Cr-traka. Motor koji pokree pogonski mehanizam ima elekt
ronsku regulaciju broja obrtaja, ostvarenu integrisanim kolom
ULI901M i tranzistorima T301 i 302.
Mreni deo ima posle mostnog ispravljaa ugraen stabilizator
napona sa tranzistorima T105, 104, 103.
STEREO-RESIVER 5080/5090
Stereo-prijemnik kvalitetne klase, savremenog dizajna, sa 3
talasna opsega, 15 tranzistora, 2 integrisana kola i 14 dioda: izlazna
snaga 2x4 W. Uz prijemnik idu odvojene zvune kutije, impedanse 4 Cl.
-6,2 MHz, ST 520-1606 kHz. MF 455 kHz i 10.7 MHz.
NF stepen: 20 Hz20 kHz.
Izlazna snaga: 2x4 W kod izoblienja 5%.
Napajanje: 220 V, potronja 42 W.
ema sa detaljnim opisom data je u 13. izdanju ove knjige.
251
CARAT S
Hi-Fi stereo-prijemnik vrhunske klase sa 4 talasna podruja,
savremenog dizajna, sa odvojenim zvunim kutijama. Prijemnik
sadri 35 tranzistora, 11 integrisanih kola, 62 diode, 8 senzora za
izbor 7 UKT stanica, sa indikatorima kanala i podeavanje.
Frekventni opseg prijemnika: UKT 88108 MHz, KT 5,9
-7,35 MHz, ST 520-1620 kHz, DT 145-290 kHz. MF 455 kHz
i 10,7 MHz.
Frekventni opseg pojaavaa: 25 Hz20 kHz, uz 0,6% izo
blienja.
Podeavanje: Promenljivim kondenzatorom na AM i varikap-diodom na FM.
Izlazna snaga: 2x15 W. Zvuni boksovi tipa B9251, od 35 W
i 4 Q.
Napajanje: 220 V.
Ostale osobine: Beumno podeavanje i prekopavanje talasnih
opsega. Regulacija jaine i boje jednosmernim naponom preko za
to predvienih integrisanih kola. Prijemnik je sastavljen od \ ie
meusobno spojenih modula.
Principijelna ema
UKT podruje UKT tuner i senzorska jedinica. UKT tuner
radi sa 3 tranzistora (T101 kao MOSFET je VF pojaava, TI02
mea, a TI03 oscilator). MOSFET pojaava i velike ulazne signale
bez izoblienja, to sa bipolarnim tranzistorima nije sluaj. Napon
za varikap-diode dovodi se preko senzorske jedinice.
Senzorskom jedinicom moe se preko senzora UlU7 uklju
iti 7 unapred odabranih stanica, koje se podeavaju sa R953
R959. Sa integrisanim kolima U710 i 711 ukljuuju se preko sen
zora klizai potenciometra R953, koji daju napon za varikap-diode
D101 D108. Za indikaciju stanice slue LED koje se ukljuuju
preko tranzistora T450457.
Sa R905 (koji se nalazi izvan senzorske jedinice) mogu se sta
nice kontinualno podesiti. R905 ukljuuje se senzorom Uo.
Napon od 26,5 V (za podeavanje tunera) stabilizuje se u mo
dulu za stabilizaciju napona 093.00. U MAA550 dovodi se napon
od 64 V, koji se stabilizuje na 33 V i preko T351 na 26,5 V.
252
Preko kola A109, koje radi kao diferencijalni poja,g va, do

vodi se AFC napon iz racio-detektora, i tim naponom preko R358/
/359 i T353, deluje na napon podeavanja od 26,5 V. Sa antiparalelnim diodama D352/353 ograniava se AFC.
Impulsom koji nastaje u taki 965 senzorske jedinice, prilikom
prelaza sa jednog na drugi senzor, deluje se na monostabilni multivibrator T356/355 (koji se nalazi u modulu 093.00), na ijem se
izlazu (taka 360) dobija pozitivni impuls. Ovim se impulsom, preko
D201, dovodi muting kolo sa T202 do provoenja i time se blokira
stereo-dekoder A290D za vreme prelaza sa jednog na drugi senzor.
Napon za podeavanje vodi se preko T951 (u kome se pojaava) i
u indikator frekvencije 1900.
MF pojaava (modul 079.00). MF signal iz UKT tunera odlazi
preko Spl06 u 1. MF pojaava sa TI50. Preko dvostrukog kerami
kog filtra F150 signal odlazi dalje u T151, a odavde u integrisano
kolo A220D, u kome se nalazi koincidentni demodulator MF sig
nala. Na prikljuku 156 dobija se MPX signal.
Iz T151 MF signal se odvodi preko C163 u drugi MF pojaava
A281D, iz kojeg se pojaan ispravlja u Dl51/152, i kao NF signal
vodi bazi tranzistora TI52 radi pojaanja, a sa kontakta 158 dobija
se signal za indikaciju podeavanja u instrumentu 1901 i za prebaci
vanje sa stereo na mono u sluaju jaeg uma primljenog ulaznog
signala. Signal se iz kontakta 158 (preko R219) vodi na T300, a
odavde u stereo-dekoder A290D (noice 9) u kome se vri auto
matsko prebacivanje sa stereo na mono.
Iz kola A220D vodi se, sa noice 8, MPX signal preko C202
na T200, koji radi kao fazni korektor MPX signala, a sa T201 poja
ava se NF deo iz MPX signala. Tranzistor T202 radi kao NF pre
kida. Kod napona na bazi T202 veeg od 2 V, T202 provodi i pred
stavlja za MPX signal kratak spoj, te ne moe da stie u stereo-dekoder i preko njega u NF stepen, pa se tako postie muting.
Ukoliko je napon na bazi T202 ispod 2 V, T202 blokira i MPX
signal (preko R221 i C213) stie na kontakt 303 dekoderskog mo
dula 091.00 i na noicu 2 stereo-dekodera A290D.
Stereo-dekoder A290D radi po PLL principu. Iz dekodera se
iz MPX signala izdvaja levi i desni NF signal, koji se odvode sa
noica 4 i 5. U T800/801 pojaava se NF signal i preko T850/
/851 ( koji rade kao pretvarai impedanse, stiu NF signali u NF
deo prijemnika.
253
AM podruje. Signal iz antene i ulaznog kola odlazi na kontakte

1 i 2 kola A244D u AM modulu 100.00. Kolo A244D sadri
sve aktivne elemente za pojaavanje signala iz ulaza i lokalnog oscilatora, za meanje, za MF pojaanje. Oscilatorna kola lokalnog
oscilatora vezana su za noice 4, 5 i 6. MF transformator
i keramiki filtar su izvan integrisanog kola. Demodulacija MF
signala vri se u D002.
T001 radi kao aktivni filtar za 5 kHz radi priguenja interferentnih smetnji kod KT prijema. Sa kontakta 009 AM modula
100.00, NF signal se preko C207 i R204 vodi na bazu T200 radi NF
pretpojaavanja. Dalji put NF signala je isti kao kod prolaza NF
signala FM podruja.
NF pojaava (modul 051.00). NF signal levog i desnog kanala
vodi se u kolo TCA730, u kome se jednosmernim naponom od 0
9 V regulie (sa R900 i 901) u oba kanala jaina i balans. Uz po
mo drugog integrisanog kola A274D vri se regulacija sa R902
903 visokih i dubokih tonova.
Dirkom Linear (kontakti e23 i f23 zatvoreni) iskljuuju se
potenciometri za boju i postie se linearna karakteristika NF pojaavaa. Izlazni pojaava izveden je sa kolom TDA2020. Kolo sa
dri elektronsku zatitu od preoptereenja i kratkog spoja izlaznog
kabla iz zvunih kutija.
Sa prikljunim modulom 56.00 za zvunik ukljuuju se zvunici
tek 23 sekunde posle ukljuenja prijemnika, kako se ne bi uli
umovi dok pojedini naponi ne postignu punu vrednost. Isto tako
izbegavaju se slini umovi kod iskljuivanja prijemnika.
Zakanjenje iskljuivanja postie se pomou T750 i C750, koji
se 23 sekunde po ukljuenju aparata napuni do vrednosti da T750
provodi, pa relej Re750 privue i njegovi radni kontakti spajaju
zvunike na izlazni pojaava.
Prednji zvuni boksovi prikljuuju se u gnezdo B400 (levi) i
B403 (desni), a zadnji zvunici u B401 (levi) B402 (desni) radi
postizanja pseudo kvadrofonskog efekta. Stereo-slualice dolaze u
B900, pri emu se iskljuuju zvuni boksovi.
Mreni deo sadri transformator sa 4 sekundarna namotaja,
koji preko ispravljaa daju potrebne napone za izlazni pojaava
(19 V), za stabilizacioni modul (63 V), za pojedine stepene prijem
nika (15 V, stabilisano) i za indikatorske sijalice 10 V.
254
MUZIKI CENTAR COMPACT 1100

Kombinacija stereo-prijemnika, kasetofona i gramofona (sve
sjedinjeno u kompaktnu celinu). Prijemnik i magnetofon imaju,
zajedno 100 tranzistora i 57 dioda. Izlazna snaga ureaja je 2x6 W
sa odvojenim zvunim boksovima impedanse 4 Q.
Frekventni opseg prijemnika: UKT 88108 MHz, KT 5,9
-7,35 MHz, ST 520-1605 kHz, DT 150-285 kHz. MF 455 kHz
i 10,7 MHz.
Broj obrtaja gramofona: 78, 45 i 33 o/min, ali sa ugraenim
pikapom samo za 45 i 33 obrtaja. Frekventni opseg od 33do 14000 Hz.
Principijelna ema prijemnika (ema br. 1)
AM podruje. Na emi su prikazani zatvoreni kontakti za to
podruje. U ulaznom tranzistoru T202, koji radi kao pojaava i
mea, dobija se MF signal od 455 kHz, koji se dalje pojaava u MF
stepenu sa T204 i T208. Kao lokalni oscilator radi T201 kako
bi se izbeglo prepobuivanje ulaznog del kod jakih ulaznih signala.
Za ARP ulaznog del koristi se napon iz drugog MF transformatora
L226/227, koji se ispravlja u diodi Gr202, zatim se vodi u poja
ava sa T205 i 203 i pojaan, preko R214 ide na emitor T202. Isti
se napon sa Gr202 koristi i za indikaciju podeavanja. Napon se
prvo pojaava u tranzistorima T206 i 207 i vodi sijalici Lal, koja
lei u kolu kolektora T207.
Demodulisani signal iz Gr201, odlazi (preko R246 i C265 i
kontakta 1 2g, 12h, 12b, 12a, 12c, 12d i veze 4 i 5)
u NF deo prijemnika, ija oba kanala na ovom podruju rade pa
ralelno.
FM podruje. UKT tuner izveden je standardno sa 3 tranzis
tora i slian je ranije opisanim aparatima. MF signal iz tunera od
lazi preko Spl05/106 u trostepeni MF pojaava sa T202, 204 i 208.
Sa racio-detektora napon se odvodi za AFC varikap-diodu u tuneru,
koji se inae podeava promenljivim trostrukim kondenzatorom.
I ovde se napon sa racio-detektora koristi za indikaciju podea
vanja pomou sijalice Lal.
Izmeu racio-detektora i stereo-dekodera nalazi se MPX filtar
sa T401, iji je zadatak da otklanja smetnje stanica susednih kanala.
Preko veze 2 odvodi se MPX signal u stereo-dekoder, standardno
255
izveden sa T301 do T304 i iz dekodera, sa kontakta 307 i 303 od

vodi se desni i levi NF signal preko kontakta 12e, 1 2f i veze
45 u NF pojaavao.
NF pojaava sadri u svakom kanalu po 8 tranzistora. Posle
ulaznog tranzistora T501 dolaze regulatori za boju i jainu (R506,
509 i 513). Zatim sleduju 2 pojaavaka stepena sa T502 i 503. Kao
pogonski stepen radi T504 za komplementarne tranzistore T505/506
koji pobuuju izlazni stepen sa T3 i T4.
Zvuni boksovi se prikljuuju u gnezda Bu906 i 907 (prednji)
i Bu909 i 910 (zadnji). Stereo slualice dolaze u Bu908.
Postoje jo i druga gnezda (Bu904 za mikrofon, Bu905 za spoljanji magnetofon, Bu911 za ugraeni gramofon i Bu912 za ugra
eni kasetofon).
Mreni deo je sastavljen od 2 mrena transformatora (levi, na
-emi, napaja preko 3 ispravljaa prijemnik i pojaava). Dodatni
desni transformator sa ispravljaima predvien je za napajanje
kasetofona KGB i za mali pojaava sa T801/802, koji pojaava
signale sa stereo-pikapa gramofona, a napaja se preko veze 8 i
9 iz gnezda Bu911.
Principijelna ema kasetofona KGB (ema br. 2)
Preklopnik za vrstu rada je na emi u poloaju SNIMANJE.
Signal iz mikrofona pojaava se u predstepenu sa T1301 i T1302.
Izmeu Cl 306 i Cl 308 dovodi se automatska regulacija nivoa
snimanja, koja se sastoji iz diode Dl501 i grupe tranzistora TI501
-do TI513. Kod veih ulaznih signala smanjuje se diferencijalni otpor
-diode Dl501, koja sa R1307 ini naponski razdelnik i time smanjuje
izlazni signal izT1302, tako da se postie konstantan nivo snimanja.
Do smanjenja diferencijalnog otpora dioda Dl501 dolazi usled
jednosmerne struje, koja prolazi kroz diode (taka 1 i 2), Ta
se jednosmerna struja, koja zavisi od jaine ulaznog signala, dobija
iz take 1 emitora TI511 i take 2 emitora T1512.
U sledeem stepenu sa TI303 i 1304 signal se dalje pojaava.
Pojaanje se podeava prema vrsti trake. Ako se radi sa Fe-trakom,
nije potrebno vee pojaanje, pa preko R1320 dioda D1301 postaje
provodna i kratkospaja R1317 i 1318. Kod rada sa Cr-trakom dioda
D1301 je blokirana i pojaanje je vee. Ovo se postie preklopnikom
UFe_Cr. Zatim signal prolazi kroz korekcioni pojaava sa TI305
i 1306, posle ega preko C1318 i R1334 odlazi u glavu za snimanje/
/reprodukciju CK441R.
256
Oscilator za brisanje radi u protufazi sa T1601 i 1602. Iz sekun

darnog namotaja napaja se glava za brisanje CL05, a preko C1601
odlazi struja za predmagnetizaciju u glavu CK.441R. Struja iz oscilatora se podeava prema vrsti trake. Pri radu sa Cr-trakama preklopnik UFc_Cr kratko spaja R1605 i oscilator dobija puni napon
napajanja, te radi sa veom snagom. Motor pogonskog mehanizma
radi sa elektronskom regulacijom broja obrtaja, to je postignuto
sa TI i T4 i njihovim prateim elementima. Predvieno je i iskljui
vanje motora kada traka doe do kraja, (to je ostvareno kolima T2,
T3 i T5, u iji blii rad neemo ulaziti).
APARATI POLJSKE PROIZVODNJE
PRIJEMNIK PIONIR STEREO
Stoni tranzistorski stereo-prijemnik sa 10 tranzistora i odvoje
nim zvunim kutijama. Karakteristike prijemnika u pogledu talasnog
opsega, osetljivosti i napajanja iste su kao kod prijemnika JUNIOR.
Izlazna snaga je 2 x 1,5W kod 10% izoblienja.
Principijelna ema
U elektrinom pogledu ceo VF i MF deo prijemnika je isti kao
kod prijemnika JUNIOR. Za razliku od JUNIORA, u tuneru je
izvedena korekcija frekvencije oscilatora sa varikap-diodom D8,
koji dobija napon sa racio-detektora. (ema je data u prethodnom
izdanju ove knjige).
AUTO-PRIJEMNIK SAFARI-2
Tranzistorski AM/FM prijemnik za ugradnju u kola, sa 10
tranzistora, napajan sa 12 V, sa promenljivim polaritetom na masu.
Tranzistori i diode: Svi su poluprovodnici upisani na emi.
Frekventni opseg: UKT 87,5108 MHz, KT 5,956,2 MHz,
ST 5251605 kHz, DT 150-285 kHz. MF 465 kHz na AM pod
ruju i 10,7 MHz na FM podruju.
Osetljivost: UKT ispod 10 u.V, KT i ST ispod 70 uV, a DT
ispod 150 EV.
Izlazna snaga: 3 W kod 10% izoblienja na 4 Q.
(ema je data u 12. izdanju ove knjige).
17 Opravka radio-aparala
257
RADIO-KASETOFON MK 2500
Prenosni AM/FM prijemnik sa ugraenim kasetnim magneto
fonom u plastinoj kutiji savremenog dizajna, sa 16 tranzistora, 11
dioda i ugraenim kondenzatorskim mikrofonom.
Frekventni opseg prijemnika: DT 145260kHz, ST 510
-1620 kHz, UKT 87,5-108 MHz. MF 465 kHz na AM, i 10,7 MHz
na FM.
Antena: Feritna za DT i ST i teleskop-antena za UKT.
Frekventni opseg magnetofona: 8010000 Hz.
Traka: Sa 2 traga u kaseti C60 ili C90. Brzina kretanja trake
4,75 cm/s.
Snimanje: Sa predmagnetisanjem i automatskom kontrolom
nivoa snimanja.
Brisanje: Naizmeninom strujom.
Izlazna snaga: 1 W kod baterijskog i 1,5 W kod mrenog na
pajanja.
Impedansa zvunika: 6 fi.
Pogon: Jednosmerni motor sa elektronskom regulacijom broja
obrtaja.
Prikljuci: Mikrofon 0,550 mV/16 kO, gramo 50500 mV/
/2MO, izlaz 400mV/18kil, drugi zvunik 48 ili slualice.
Napajanje: 7,5 V (5 elemenata R14 0 24x49 mm) i iz mre
e 220 V.
Detaljan opis eme kao i sama ema dati su u 13. izdanju ove
knjige.
APARATI PROIZVODNJE SSSR -a
PRIJEMNIK SELENA
Prenosni AM/FM prijemnik bolje klase, sa 17 tranzistora i
11 dioda.
Tranzistori i diode: Na emi su upisani svi poluprovodnici.
Frekventni opseg: DT 150-408 kHz, ST 5251605 kHz.
KT5 5,95-7,3 MHz, KT4 9,5-9,77 MHz, KT3 11,7-11,95 MHz,
KT2 15,1-15,45 MHz, KT1 17,7-17,9 MHz i UKT 87,5-108 MHz.
Osetljivost: Na ST i DT 0,5 mV/m, KT opsezi 20 xV i UKT
10 p-V.
258
Antena: Feritna za ST i DT i teleskop-antena za KT i UKT.

Izlazna snaga: 700 m\V.
Zvunik: impedanse 8 ii, eliptini.
Napajanje: 9 V (6 baterija po 1,5 V, R20) i mogunost prik
ljuka spoljnog ispravljaa od 9 V. Potronja 2025 mA bez signala
i 100120 mA kod izlazne snage od 0,7 W.
Principijelna ema
ela ema je podeljena na sledee tampane ploe, odnosno
blokove: UKT tuner (Ul) ploa sa feritnom antenom (U2), kalemska grupa-dobo za AM podruje (U3), MF pojaava za AM i FM
(U4) i NF pojaava (U5).
ema je data u 12. izdanju ove knjige.
PRIJEMNIK SELENA B206B209
Prenosni AM/FM prijemnik bolje klase, sa 19 tranzistora i
18 dioda, sa 10 talasnih opsega.
Frekventni opseg: Kod varijante B206 isti kao kod prethodnog
prijemnika SELENA.
Varijanta B207: kao kod B206, jedino UKT opseg ide od 65,8
73 MHz.
Varijanta B208: Nema DT opseg, ali zato ima 6 KT opsega i
UKT opseg. KT opseg se nadovezuje na ST opseg tako da postoji
kontinualno frekventno podruje od 525 kEIz do 15,1 MHz.
Varijanta B209: Svi opsezi kao kod B206, samo UKT opseg
ide od 87,5 do 100 MHz. Meufrekvencija i sve ostale karakteris
tike su iste kao kod prethodne SELENE, jedino ovi aparati imaju
ugraen i mreni deo radi napajanja iz mree.
Principijelna ema
Prijemnik je podeljen na blokove (tampane ploe) kao kod
SELENE, a talasni opsezi na AM podruju ostvareni su sa oscilatornim kolom smetenim na dobou. U elektrinom pogledu pri
jemnik je veoma slian prethodnom. ema je data u 13. izdanju
ove knjige.
17*
259
PRIJEMNIK SPIDOLA 250-252

Prenosni AM/FM prijemnik bolje klase, sa 9 talasnih opsega,
ugraen u kutiju od plastine mase.
Frekventni opseg: DT 150-408 kHz, ST 525-1605 kHz, KT
60 m (2-5 MHz), 41 m (57,4 MHz), 31 m (9,5-9,78 MHz),
25 m (11,7-12,1 MHz), 16 m (15,1-17,9 MHz) i 13 m (21,45-21,75 MHz).
UKT 87,5-108 MHz ............................ kod varijante 250
87,5100 MHz ...................... kod varijante 251
65,8 73 MHz ....................... kod varijante 252
MF na AM podruju 465 kHz, a na FM 10,7 MHz.
Osetljivost: Na AM podruju 0,10,6mV/m, na FM
0,025 mV/m.
Antena: Feritna za DT i ST i teleskop-antena za UKT i KT.
Izlazna snaga: 700 mW.
Napajanje: 9V i mogunost prikljuivanja spoljnog isprav
ljaa od 9 V.
Principijelna ema
U elektrinom pogledu ema je dosta slina sa SELENOM i
podeljena je na vie ploa. Sva kola za AM podruje smetena su
na obrtnom dobou. (ema je data u 12. izdanju ove knjige).
PRIJEMNIK VASHOD 302 1 303
Prenosni prijemnik za AM/FM podruje, savremenog elektri
nog reenja, sa 6 talasnih opsega koji se ukljuuju dirkama.
Tranzistori i diode: Svi su poluprovodnici obeleeni na emi.
Frekventni opseg: DT 150408 kHz, ST 5251605 kHz,
KT1 15-15,5 MHz, KT2 11,6-12,1 MHz, KT3 5,9-9,8 MHz,
UKT 87,5108 MHz (varijanta 302), ili 65,8 do 73,0 MHz (vari
janta 303). MF 465 kHz i 10,7 MHz.
Osetljivost: AM 0,1 lmV/m, UKT 50jxV/m.
Antena: f^eritna za DT i ST i teleskop-antena za UKT i KT.
izlazna snaga: 500 mW.
Napajanje: 9 V i mogunost prikljuivanja spoljnog isprav
ljaa od 9 V.
260
Principijelna eina
I ovde je ema podeljena u nekoliko ploa blokova kao kod
SELENE. Pored tranzistora, ovde su koriena i integrisana kola
K2A242 (sa 2 tranzistora) u UKT tuneru i stepenima za VF, od
nosno MF pojaanje, zatim dva integrisana kola K2US242 (sa po
jednim tranzistorom) u stepenima MF pojaavaa i integrisano
kolo K2PP241 (sa po dva tranzistora za stabilizaciju napona na
4,4 V) i najzad integrisano kolo K2US245 (sa 5 tranzistora) u NF
stepenu. (I ema ovog prijemnika nalazi se u 12. izdanju ove knjige).
261
G l a v a
1 0 .
RAZNE TABELE I UPOREDNI PREGLEDI

1. Preraunavanje frekvencije u talasnu dimnu i obratno
MHz
(m)
20,0
19,9
19,8
19,7
19,6
19,5
19,4
19,3
19,2
19,1
19,0
18,9
18,8
18,7
18,6
18,5
18,4
18,3
18,2
18,1
18,0
17,9
17,8
17,7
17,6
17,5
17,4
17,3
17,2
17,1
262
(MHz)
15,000
15,075
15,151
15,228
15,306
15,385
15,464
15,544
15,625
15,707
15,789
15,873
15,947
16,043
16,129
16,216
16,304
16,393
16,483
16,574
16,667
16,760
16,854
16,949
17,000
17,143
17,242
17,341
17,442
17,544
MHz
(m)
17,0
16,9
16,8
16,7
16,6
16,5
16,4
16,3
16,2
16,1
16,0
15.9
15,8
15,7
15,6
15,5
15,4
15,3
15,2
15,1
15,0
14,9
14,8
14,7
14,6
14,5
14,4
14,3
14,2
14,1
m
(MHz)
17,647
17,751
17,857
17,964
18,072
18,182
18,293
18,405
18,519
18,634
18,750
18,868
18,987
19,108
19,231
19,355
19,480
19,608
19,737
19,867
20,000
20,134
20,270
20,408
20,548
20,690
20,833
20,979
21,127
21,276
MHz
(m)
14,0
13,9
13,8
13,7
13,6
13,5
13,4
13,3
13.2
13,1
13,0
12,9
12,8
12,7
12,6
12,5
12,4
12,3
12,2
12,1
12,0
11,9
11,8
11,7
11,6
11,5
11,4
11,3
11,2
11,1
m
(MHz)
21,428
21,583
21,739
21,898
22,059
22,222
22,388
22,556
22,727
22,901
23,007
23,256
23,437
23,622
23,810
24,000
24,193
24,390
24,590
24,793
25,000
25,210
25,424
25,641
25,862
26,087
26,316
26,549
26,786
27,027
MHz
(m)
11,0
10,9
10,8
10,7
10,6
10,5
10,4
10,3
10,2
10,1
10,0
9,9
9,8
9,7
9,6
9,5
9,4
9,3
9,2
9,1
9,0
8.9
8,8
8,7
8,6
8,5
8,4
8,3
8,2
8,1
m
(kHz)
27,273
27,523
27,778
28,037
28,302
28,571
28,846
29,126
29,412
29,703
30,000
30,303
30,612
30,928
31,250
21,579
31,915
32,248
32,608
32,967
33,333
33,708
34,091
34,483
34,884
35,294
35,714
36,144
36,585
37,037
MHz
(m)
8,0
7,9
7,8
7,7
7,6
7,5
7,4
7,3
7,2
7,1
7,0
6,9
6,8
6,7
6,6
6,5
6,4
6,3
6,2
6,1
6,0
5,9
5,8
5,7
5,6
5,5
5,4
5,3
5,2
5,1
mi
(kHz)
37,500
37,975
38,461
38,961
39,474
40,000
40,540
41,096
41,667
42,254
42,857
43,478
44,118
44,776
45,455
46,154
46,874
47,619
48,387
49,180
50,000
50,847
51,724
52,631
53,571
54,545
55,555
56,604
56,692
58,824
MHz
(m)
m
(MHz)
------------------------- J
5,0
4,9
4,8
4,7
4,6
4,5
4,4
4,3
4,2
4,1
4,0
3,9
3,8
3,7
3,6
3,5
3,4
3,3
3,2
3,1
3,0
2,9
2,8
2,7
2,6
2,5
2,4
2,3
2,2
2,1
60,000
61,224
62,500
63,830
65,217
66,667
68,182
69,767
71,429
73,171
75,000
76,923
78,947
81,080
83,333
85,714
88,235
90,909
93,750
96,774
100,00
103,45
107,14
111,11
115,38
120,00
125,00
130,43
136,36
142,86
MHz
m
(m) (MHz)
2000
1900
1800
1700
1600
1500
1490
1480
1470
1460
1450
1440
1430
1420
1410
1400
1390
1380
1370
1360
1350
1340
1330
1320
1310
1300
1290
1280
1270
1260
1250
1240
1230
1220
1210
1200
1190
1180
1170
1160
1150
1140
1130
1120
1110
1100
1090
1080
150,00
157,89
166,67
176,47
187,50
200,00
201,34
202,70
204,08
205,48
206,90
208,33
209,79
211,27
212,77
214,28
215,83
217,39
218,98
220,59
222,22
223,88
225,56
227,27
229,01
230,77
232,56
234,38
236,22
238,10
240,00
241,93
243,90
245,90
247,93
250,00
252,10
254,24
256,41
258,62
260,87
263,16
265,49
267,86
270,27
272,73
275,23
277,78
MHz
m
(m) (MHz)
1070
1060
1050
1040
1030
1020
1010
1000
990
980
970
960
950
940
930
920
910
900
890
880
870
860
850
840
830
820
810
800
790
780
770
760
750
740
730
720
710
700
690
680
670
660
650
640
630
620
610
600
280,37
283,02
285,71
288,46
291,26
294,12
297,03
300,00
303,03
306,12
309,28
312,50
315,79
319,15
322,58
326,09
329,67
333,33
337,08
370,91
344,83
348,84
352,94
357,14
361,45
365,85
340,37
375,00
379,75
384,61
389,61
394,74
400,00
405,40
410,96
416,67
422,54
428,57
434,78
441,18
447,76
454,54
461,54
468,75
476,19
483,87
491,80
500,00
kHz
(m)
m
(kHz)
590
580
570
560
550
540
530
520
510
500
450
400
350
300
250
200
150
100
80
60
40
20
10
5
508,47
517,24
526*32
535,71
545,45
555,55
566,03
578,79
588,24
600,00
666,67
750,00
857,14
1000
1200
1500
2000
3000
3750
5000
7500
15000
30000
60000
263
2. Veza izmeu decibela i odnosa napona, struje i snage
U1 JI
dB ili
U2 J2
1,012
0,1
0,5
1,059
1,0 1,122
1,5 1,198
1,259
2,0
2,2
1,288
1,318
2,4
1,349
2,6
2,8
1,380
3,0
1,413
1,445
3,2
1,479
3,4
1,514
3,6
I 3,8
1,549
1,585
4,0
1,622
4,2
4,4
1,660
1,698
4,6
1,738
4,8
5,0
1,778
1,820
5,2
1,862
5,4
1,996
5,6
5,8
1,950
1,995
6,0
6,2 2,04
6,4 2,09
6,6 2,14
6,8 2,19
7,0 2,24
7,2 2,29
7,4 2,34
7,6 2,40
7,8 2,45
8,0 2,51
264
P1
P2
1,023
1,122
1,259
1,413
1.585
1,660
1,738
1,820
1,906
1,995
2,09
2,19
2,29
2,40
2,51
2,63
2,75
2,88
3,02
3,16
3,31
3,47
3,63
3,80
3,98
4,17
4,37
4,57
4,79
5,01
5,25
5,50
5,75
6,03
6,31
U1 JI
dB ili
U2 J2
8,2 2,57
8,4 2,63
8,6 2,69
8,8 2,75
9,0 2,82
9,2 2,88
9,4 2,95
9,6 3,02
9,8 3,09
10,0 3,16
10,5 3,35
11,0 3,55
11,5 3,76
12,0 3,98
12,5 4,22
13,0 4,47
13,5 4,73
14,0 5,01
14,5 5,31
15,0 5,62
15,5 5,96
16,0 6,31
16,5 6,68
17,0 7,08
17,5 7,50
18,0 7,95
18,5 8,41
19,0 8,91
19,5 9,44
20
10,00
21
11,23
22
12,59
14,13
23
15,7
24
25
17,8
P1
dB
P2
26
6,61
27
6,92
28
7,24
7,59
29
30
7,94
8,32
31
32
8.71
9,12
33
9,55
34
35
10,00
36
11.22
37
12,59
38
14,13
15,85 39
17,78 40
19,95 42
44
22,4
46
25,1
48
28,2
31,6
50
52
35,5
39,7
54
44,7
56
58
50,1
60
56,2
62
62,1
70,8
64
79,4
66
68
89,1
70
100,0
125,9
75
80
158,5
90
199,5
251
100
120
316
U1 JI
P1 i
ili
U2 J2
P2
19,9
398
22,4
501
25,1
632
28,2
794
31,6
1000
35,5
1260 i
39,8
1585
44,7
1995
50,1
2515
56,2
3265
63,1
2980
70,8
5010
79,4
6310
89,1
7945
100,0
10000
125,9
J 5850
158,5
25120
199,5
39810
251
63100
316
100000
398
158490
251190
501
398105
631
794
630955
1000
1000000
1584895
1259
2511890
1585
3981070
1996
6309570
2512
3163
10000000
31622800
5624
100000000
10000
1,0. IO9 !
3165 ,103
1,0. IO9
100.103
100 IO6
1,0. IO1
3. Veza izmeu napona iznad 1 y.V i decibela pri 1 p.V = 0 dB
pV
dB
1
2
0
6,0
3
4
5
6
7
8
9
10
12
9,5
12,0
14,5
15
17
18
19
20
21,5
23
24,5
25,3
26
27
27,8
28,3
29
29,5
30
14
16
18
20
22
24
26
28
30
32
34
36
38
40
30,8
31
31,5
32
lV
42
44
46
48
50
55
60
65
70
75
80
85
90
95
100
110
120
130
140
150
160
170
180
190
200
dB
pv
dB
32,2
32,4
32,6
32,8
34
34,8
35,2
36,2
37,0
220
240
260
280
300
325
350
375
400
425
450
470
500
525
550
575
600
650
700
750
800
850
900
950
1000
46,6
37,5
38,0
38,5
39
39,5
40
40,6
41,2
41,8
42,4
43,0
43,6
44,2
44,8
54,4
4M i!
47,3
47,9
48.6
49,2
49,9 i
50,6 i
51,2 !
51,9 |
52,5
53
53,5 |
54
54,5 i
1
55,5
1
56
56,5 ;
57
57,5
58
58,5 !
59
59,5 j
60
Napomene: Gornja tabela moe da sc koristi i za odreivanje pojaanja

izraeno u dB. Kolone za pV predstavljaju pojaanje. Primer: 15 dB znai poja
anje od 6 puta, 40 dB pojaanje 100 puta. Pojaanje 20 puta je 26 dB, 500 puta
je 54 dB, itd.
265
4. Veza izmeu napona 1 V i decibela pri 1 V = 0 dB

V
dB
1
0,9
0,8
0,7
0,6
0,5
0,4
0,3
0,2
0,1
0
1
-2
3
5
-6
8
-11
14
-20
dB
mV
90
80
70
60
50
40
30
20
10
8
5
3
1
-21
-22
-23
-24,5
-26
-28
-30,5
-34
-40
42
-46
52
-60
5. Veza izmeu decibela i napona ispod
dB
0
2
-4
-6
8
10
-12
14
-16
18
-20
1,00
0,80
0,63
0,50
0,40
0,32
0,25
0,20
0,16
0,13
0,10
dB
22
-24
-26
-28
30
32
-34
-36
38
-40
42
-44
-46
48
50
52
-54
-56
-58
-60
dB
pV
mV
79
63
50
40
32
25
20
16
12
10
8
6
5
3,8
3,1
2,5
2,0
1,70
1,25
1,00
-62
-63
64
-66
-68
70
74
-80
82
-84
-88
-96
-100
120
800
700
600
500
400
300
200
100
80
60
40
20
10
1
1 V pri 0 dB
dB
62
- 63
- 64
65
66
67
68
69
70
72
74
76
78
- 80
85
- 90
95
-100
-110
120
=1V
pV
800
700
600
550
500
450
400
450
300
250
200
175
135
100
55
35
15
10
5
1
Napomena: Gornja tabela moe da se koristi i za odreivanje slabljenja

izraeno u dB. Kolona za V predstavlja slabljenje od 0,8 0,1. Da bi se dobilo
dalje slabljenje treba kolonu za mV i p.V prikazati u V, dakle umesto 79, 63, 50,.. .
mV treba zamisliti 0,079, 0,063, 0,05................... V, a umesto 800, 700, 600,...
pV zamisliti 0,0008, 0,0007, 0,0006......... V. Primeri: slabljenje od 46 dB pred
stavljeno je sa 5 mV = 0,005, 85 dB = 55 p.V = 0,000055.
266
Glava 11.
PODACI ZA PODEAVANJE RADIO-APARATA
PODACI PODEAVANJA ZA PRIJEMNIK IC2
Redosled
podeavanja
Frekvenc.
podeavanja
Ukljueno
Prijemnik
na
ST
poetak
skale
20 nF na
MP2
T3 i T4 na
max otklon CV
CV na zvunik
600 kHz
ST
600 kHz
StO na FA
1400 kHz
ST
1400 kHz
T2 i LI na max
otklon CV
CloAM i CtuAM
na max
otklon CV
LI pomeriti
du fer. ant.
Signal doveden
preko
Postupak
podeavanja
'
AM podruje
MF kola
ST
Primedb i
455 kHz
'
FM podruje
MF kola
UKT jedinica
10,7 MHz
korak 75 kHz
UKT
kao gore
UKT
90 MHz
105 MHz
__ ______
poetak
skale
20 nF+ 1 ki2
na taku MP1
(emitor TRI)
Odvrnuti jezgro
T5, a jezgro TI
na max visinu
rez. krive OSC.
Jezgrom T5 do
vesti sredinu S
krive na 10,7
MHz i da bude
isto rastojanje
sa obe strane.
UKT
kraj skale
VA na teleskop-antenu
UKT
poetak
skale
,, ,,
L5 i L3 na max
VA vest. antena
otklon CV (na
za UKT opseg
voje L5 i L3
razvlaiti ili
malo zbiti)
CtoFM i CtuFM
na max otklon CV
OSC na noicu
10 IC2
270
PODACI PODEAVANJA ZA IDEAL 1C 4, IDEAL 1C 5 i ET1DA
Frekvenc.
podeavanja
Ukljueno
Prijemnik
na
Signal doveden
preko
Postupak
podeavanja
Primedba
MF kola
465 kHz
ST
poetak
skale
20 nF na
1K tastature
L209i L211
na max
otklon 1201
1201-ugraen
indikator
podeavanja
MF filtri
465 kHz
ST
kraj skale
VA na A
L204' i 205
na max
otklon 1201
ST
515 kHz
ST
kraj skale
StO na FA
L207 na max
otklon 1201
Redosle
podeavanja
AM podruje
KT
Redosled
podeavanja
1620 kHz
poetak
skale
C211 na max
otklon 1201
650 kHz
650 kHz
L203 na max
otklon 1201
C201 na max
otklon 1201
1500 kHz
1500 kHz
5,8 MHz
KT
kraj skale
6,0 MHz
KT
6,0 MH/
Frekv.
podeavanja
Ukljueno
10,7 MHz
Af=75 kHz
1 kHz
UKT
Prijemnik
na
VA na A
StO-standard
okvir
FA-feritna antena
L203 pomeriti
du ferit antene
L206 na max
otklon 1201
L201 na max
otklon 1201
Signal doveden
preko
Postupak
podeavanja
Primedba
20 nF na 1K
tastature
L208, 210
212, 213, na
max visinu i
simetr. rezo
nantne krive
OSC prikljuiti
na 7a (do C227)
i masu
FM podruje
MF kola
UKT tuner
87 MHz
UKT
kraj skale
108 MHz
UKT
poetak
skale
100 MHz
UKT
100 MHz
VA na A
Napomena: UKT tuner u fabrici je podeen i u servisu ga ne treba dirati.
L105 na max
otklon 1201
CT 102 na max
otklon 1201
L103 i CT101 Kod L105i 103
na max
postii max otklon
otklon 1201
razvlaenjem ili
sabijanjem
navojaka.
272
PODACI PODEAVANJA ZA AUTO-RADIO AT 101
Trimer Cl postaviti na sredinu. Sa R35 podesiti struju mirovanja T6 na 60 mA.

Redosled
podeavanja
MF kola
ST
Frekvenc.
podeavanja
452 kHz
508 kHz
Primedba
Ukljueno
Prijemnik
na
Signal doveden
preko
Postupak
podeavanja
ST
300 m
20 nF na
kolektor T2
L425 i 424 na CV na zvunik

max otklon CV
ST
590 m
VA na A
Z4 na max
otklon CV
Z3 i Z2 na max
otklon CV
Trimer Cl
na max
otklon CV
600 kHz
500 m
1450 kHz
ii
206,8 m
PODACI PODEAVANJA ZA AUTO-RADIO PROGRAMATIK AT 302

Trimere C533, C534 i C545 postaviti na sredinu. Sa R746 podesiti kolektorsku struju izlaza na 60 mA. Sa R742
napon na 7 V izmeu emitora TS438 a/b i
mase.
Redosled
Frekvenc.
Ukljueno Prijemnik
Signal doveden
Postupak
Primedba
na
podeavanja
podeavanja
preko
podeavanja
AM podruje
20 nF na bazu
S492, 491,490 CV na zvunik
TS425b (taka B) i 489 na max
otklon CV
ST
508 kHz
ST
590 m
VA na A
S416 na max
500 m
600 kHz
CV S414 i 415
ii
a
na max otklon
CV
1450 kHz
206 m
C534 i C545 na
ii
ii
max otklon CV
2060 m
DT
145 kHz
DT
S475 na max CV
260 kHz
1153 m
S473 i S472 na
a
ii
max otklon CV
FM podruje
(Blokirati AFC premotenjem C514)
Razdesiti S486, OSC preko 100
10,7 MHz UKT
MF kola
20 nF na
a S484, 483, 481 k na taku 2 i
Af = 200 kHz
bazu TS428a
408 i 479 na Iskljuiti kod A
max rezon. C584 OSC preko
krive Sa S486 100k na taku
dovesti S-krivu 3 i masu. Prikii ii
ii
na sredinu OSC ljuiti C584
UKT tuner
87,5 MHz
UKT
87,5 MHz
VA na A
C526, 504 i 508 CV na zvunik
na max
otklon CV
105 MHz
105 MHz
S403, 401 i 402
ii
a
na max
otklon CV
Napomena: U fabrici UKT tuner podeen i ne treba ga dirati u servisu
MF kola
452 kHz
ST
300 m
274
PODACI PODEAVANJA ZA Ei-HSR 70
Frekvenc.
podeavanja
Ukljueno
Promenlj.
kondenz.
Signal doveden
preko
Postupak
podeavanja
Primedba
MF kola
455 kHz
ST
otvoren
20 nF na mernu
taku MT8
L302 na max
otklon 1302
1302 ugraen indikator podeavanja.
MF usisni
filtar
455 kHz
ST
145 kHz
DT
285 kHz
170 kHz
DT spoljna
antena
ST oscilator
Redosled
podeavanja
AM podruje
DT oscilator
feritna DT
antena
sto
L205 i 206 na StO tand, okvir

min otklon 1302
zatvoren
Sto
L209 na max
otklon 1302
DT
DT
otvoren
zatvoren
145 kHz
DT
zatvoren
VA na A
515 kHz
ST
zatvoren
sto
L204 na max
otklon 1302
162C kHz
L 204 pomeriti
du fer. antene
L210 postaviti
uz L202 i uvrnuti
na L210 jezgro
do fer-antene
L208 na max
otklon 1302
C214
na max
otklon 1302
L202 pomeriti
na max
otklon 1302
C202 na max
otklon 1302
1620 kHz
650 kHz
ST
ST
650 kHz
1500 kHz
ST
1500 kHz
ST spoljna
antena
650 kHz
ST
zatvoren
VA na A
L203 postaviti
na 1 cm udaljen
od L204 i na
L203 jezgro
uvrnuti do
feritne antene
KT oscilator
5,7 MHz
KT
zatvoren
VA na A
L207 na max
otklon 1302
KT ulaz
7,5 MHz
5,9 MHz
KT
KT
7,5 MHz
5,9 MHz
7,3 MHz
KT
7,3 MHz
MF kola
10,7 MHz
Af=75 kHz
1 kHz
UKT
otvoren
20 nF na mernu
taku MT 9
L304 podesiti Ose. na mernu

na max visinu taku MT11
i simetriju (kontakt 23h
rezon, krive na tastaturi)
UKT tuner
87,5 MHz
UKT
Va na A
108 MHz
UKT
87,5 MHz
(2,45 V za
varikap-diode)
108 MHz
(17,5 V za
varikap-diode)
108 MHz
UKT
108 MHz
Va na A
L108, L101/102
i L106/107 na
max otkli n 1302
Cl 13, 007,
Clll i Cl02
na max
otklon 1302
Lili i L112
na max
otklon 1302
St fer. ant.
>>
ii
18*
L201 na max
otklon 1302
C204 na max
otklon 1302
FM podruje
275
MF trafo
u tuneru
Va na A
9LZ
Podeavanje stereo-dekodera
1) Preko VA na A signal od 1 mV, 100 MHz iz SG 4- kodera sa modulacijom od 1 kHz i pilot-tonom 6%.
2) Cv na zvunik.
3) Ukljuiti UKT i podesiti na 100 MHz.
4) Ukljuiti linearnu karakteristiku i balans na sredinu.
5) Posmatrati odnos korisnog i preslunog signala kod 1 kHz pri snazi od 15 W po kanalu. Taj odnos treba daje
bolji od 38 dB, a ako nije podesiti odnos sa TP 502.
6) Nivo poetka rada dekodera podesiti sa TP 501 sa VF signalom od 1 mV, koji je oslabljen atenuatorom za 40 dA.
7) Nivo izoblienja kod 1 kHz treba da je 0,6% (mereno meraem izoblienja) kod 2x 15 W. Sa L501/502 se ovo
postie.
PODACI PODEAVANJA ZA Ei-HSR 140
Podeavanje VF i MF kola izvode se na isti nain kao kod HSR 70.
Pored ovoga potrebno je izvriti jo sledea podeavanja:

Sa TP801 podesiti napon na C801 na 12 V.
Sa TP606 podesiti mirnu struju izlaznog stepena, bez ulaznog signala, na 3540 mA. Instrument vezati na mesto
osiguraa 0601.
Podeavanje kola za zatitu izlaznog stepena Prikljuiti omsko optereenje snage 50 W 4 i), i voltmetar na mesto
zvunika. Na magn. ulaz dovesti signal 250 mV 1 kHz. Sa TP607 i 608 podesiti zatitu da startuje tek kod izlaznog na
pona od 19.V. Zatim proveriti zatitu i na kratki spoj izlaza kod punog optereenja. Pri tom
ne srne da otkae ni osigura 0601.
Podeavanje potiskivaa uma. Voltmetar paralelno zvuniku. Na UKT opsegu potenciometar za jainu na max,
linearna karakteristika ukljuena, pritisnuta dirka POT.UM. sa TP332 dovesti um na minimum u elom opsegu,
treba da je najmanje 40 dB.
Podeavanje stereo-dekodera. Izvodi se kao kod HSR 70, samo se presluavanje i izoblienje proverava kod
snage od 40 W.
PODACI PODEAVANJA ZA SAVICU SN 120 I SN 121

Frekvenc.
podeavanja
Ukljueno
Prijemnik
na
Signal doveden
preko
Postupak
podeavanja
Primedba
MF kola
468 kHz
ST
1600 kHz
10 nF na
bazu T201
CV na zvunik
ST
1500 kHz
ST
1500 kHz
Va na A
Tr211,208, 205
i 204 na max
otklon CV
C212 i 201 na
max otklon CV
Tri i Tr203 na
max otklon CV
Tr202 i 201 na
max otklon CV
C216 i 202 na
max otklon CV
C265 i Tr2 na
max otklon CV
Redosled
podeavanja
AM podruje
575 kHz
KT
DT
6,1 MHz
575 kHz
KT
6,1 MHz
250 kHz
DT
250 kHz
>1
160 kHz
160 kHz
15
VA-vet. antena
A-antenski priklj.
Tri pomeriti
du ferit antene
Tr2 pomeriti du
ferit. antene
FM podruje
LLZ
MF kola
UKT tuner
10,7 MHz
Af=22 kHz
100 MHz
Af = 22 kHz
UKT
97 MHz
UKT
97 MHz
UKT
100 MHz
10 nF na bazu
TI02 (taka B)
Va na A
Razdesiti Tr
210, a Tr209,
207, 206, L107
i L106 na max
visinu rez. krive
na OSC
Sa Tr210 do
vesti marku na
sredinu S-krive
na OSC
OSC sa sondom
(u kojoj je
AA227 + 47
koma na red) na
taku C i masu
OSC bez sonde
na taku D i
masu
Cl 12 i Cl 04 na DA dipol antena
max otklon CV CV na zvunik
PODACI PODEAVANJA ZA
STEREO-TUNER 100 (GORENJE)
Dovesti kazaljku do levog graninika. Pritisnuti FM dirku,
prikljuiti voltmetar izmeu klizaa R800 i mase. Kazaljku dovesti
do desnog kraja skale i trimerom R4015 varikap-napon dovesti na
17,5 V. Kazaljku pomeriti na levi kraj skale i sa R4011 varikap-napon podesiti na 3,5 V. Pritisnuti AM dirku, kazaljku na desni
kraj i sa R4020 podesiti varikap-napon na 15 V. Kazaljku pomeriti
na levi kraj i sa R4013 podesiti napon na 1 V.
Provera frekventne indikacije. Za ovo je potreban broja frek
vencije. Podeavanju pristupiti 10 minuta po ukljuivanju. Broja frek
vencije prikljuiti preko sonde na Pin 18 kola SAA 1070. Prethodno
sa C 6054 podesiti 4 MHz frekvenciju kristala. Pazi! Kapacitet sonde
utie na frekvenciju indikacije i istu smanjuje za 4 Hz po pF.
Podeavanje LED indikacije jaine polja. FM: kod ulaznog
antenskog napona od 5 p,V podesiti R 4009 da zasvetli donja crvena
LED. AM: kod ulaznog antenskog napona 15 jlV sa R4028 podesiti
svetljenje donje LED.
Podeavanje LED indikacije tanosti podeavanja. Kratkospojiti
merne take E i B i sa R 6034 i postii da na FM podruju zasvetli
zelena LED pri antenskom ulaznom naponu od 10 [EV. Zatim raz
dvojiti merne take E i B.
278
27<
280
AM podruje
MF kolo
ST
850 kHz
(zavisi od ke
ramikog
rezonatora)
ST
850 kHz
510 kHz
ST
560 kHz
510 kHz =
=1V
1630 kHz =
= 15 V
560 kHz
1580 kHz
1580 kHz
1630 kHz
DT
DT
145 kHz
365 kHz
200 kHz
330 kHz
Va na A
L2032 na max
otklon CV
CV na taku
3 i 5 izlaznog
gnezda
"
L2030 na max
otklon CV
C2121 na max
otklon CV
L2027 na max
otklon CV
C2085 na max
otklon CV
L2029 na max
otklon CV
C2123 na max
otklon CV
L2028 na max
otklon CV
C2088 na max
otklon CV
145 kHz =
1V
365 kHz =
15 V
200 kHz
330 kHz
Usisno kolo
9 kHz
9kHz
ST
ST
250 mV preko
0,1 pF na Pin
6 (TDA 1046)
L2033 na min
otklon CV
NF izlaz
510 kHz
ST
510 kHz.
=1V
VA na A
(1 raV)
R3049 pode
siti na 0,7 V
>?
PODACI PODEAVANJA ZA RADIO-KASETOFON RB 3200

Redosled
podeavanja
AM podruje
MF kola
ST
KT
to
oo
Frekvencija
podeavanja
Ukljueno
Kazaljka na
Signal doveden preko
Postupak
podeavanja
Primedba
465 kHz
ST
sredinu
10 nF na bazu ZFlo, 9, 8 i 2 na
max otklon CV
T403
CV zvunik
1450 kHz
ST
1450 kHz
StO na FA
StO-standardni
okvir FA-ferit
antena
560 kHz
ST
560 kHz
6,5 MHz
KT
15 MHz
KT
6,5 MHz
15 MHz
VA na TA
Trimer 6 i 8 na
max otklon CV
Kalem 5 i 7 na
max otklon CV
Kalem 1 i 3 na
max otklon CV
Trimer 2 i 4 na
max otklon CV
VA-vet. antena
TA-teleskop
antena.
282
FM podruje
MF kola
10,7 MHz
UKT
,,
UKT tuner
88 MHz
106 MHz
UKT
jj
levu stranu
desnu
Razdesiti ZF7,
a ZF6, 5, 4, 3
i 1 na max
otklon CV
iskljuiti C514
Jezgro ZF7 na
min
otklon CV,
ukljuiti C514
10 nF na emitor
T302
sredinu
CV na U-b3
A i C na
CV na zvunik
max otklon CV
B i D
na max
otklon CV
VA na TA
>5
PODACI PODEAVANJA ZA PHILIPS D7323

Redosled
podeavanja
Frekvenc.
podeavanja
Ukljueno
Kazaljka
na
Signal doveden
preko
Postupak
podeavanja
20 nF na
taku A
StO na AF
1006 i 5048 na CV na zvunik

max otklon CV
StO standard
5006 na max
okvir FA ferit
otklon CV
antena
CTc na max
otklon CV
5003 na max
otklon CV
CTd na max
otklon CV
AM podruje
MF kola
455 kHz
ST
ST
512 kHz
ST
1635 kHz
ST
600 kHz
ST
poetak
skale
kraj
skale
poetak
skale
600 kHz
1400 kHz
ST
1400 kHz
Redosled
podeavanja
KT1
Frekvencija
podeavanja
2,2 MHz
Ukljueno
KT
7,45 MHz
KT2
Kazaljka
na
Signal doveden
preko
kraj skale
6 pF na
taku C
2,5 MHz
poetak
skale
2,5 MHz
7,2 MHz
7,2 MHz
9,3 MHz
KT2
22,3 MHz
>
kraj skale
6 pF na C
poetak skale
10 MHz
10 MHz
21 MHz
21 MHz
Postupak
podeavanja
Primedba
Primedba
5005 na max
otklon CV
2011 na max
otklon CV
5001 na max
otklon CV
2004 na max
otklon CV
CV na zvunik
5004 na max
otklon CV
2008 na max
otklon CV
5001 na max
otklon CV
2002 na max
otklon CV
CV na zvunik
FM podruje
N>
oo
MF kola
10,7 MHz
f= 200 kHz
1 kHz
UKT
poetak
skale
20 nF na bazu
7112 (taka D)
5041 i 5046 na max

visinu i simetriju
rezonantne krive na
ose
OSC preko 1 00 k
na taku 1
UKT tuner
86,5 MHz
UKT
kraj
skale
VA na TA
5024 i 5022 na
max otklon CV
VA vet. ant. za
UKT, TA telesk.
ant. CV na zvunik
108 MHz
poetak
skale
CTb i CTa na
max otklon CV
LITERATURA
1) E. Guyot: Uput za popravku radio-aparata, Zagreb, 1952.

2) K. Henney: Radio Engineering Handbook, New York, 1950.
3) Milton S. Kiver: Transistors in Radio, Televisin and Electronics,
New York, 1959.
4) J nidari, V. Jovanovi, Prirunik za radio-amatere operatore,
Beograd, 1953.
5) B. uri: Tranzistorski prijemnici, Tehnika knjiga, Beograd, 1962.
6) B. Milobar, A. Crnolatac: Popravka tranzistorskih prijemnika. Teh
nika knjiga, Zagreb, 1980.
7) Servisni podaci ISKRE za merne elektronske instrumente.
8) Servisni podaci Elektronske industrije za merne elektronske in
strumente.
9) V. Mesaros: Radiotehniki prirunik, Tehnika knjiga, Beograd,
1968.
10) V. Mesaros: Japanski tranzistorski prijemnici i magnetofoni. Teh
nika knjiga Beograd, 1972.
11) V. Mesaros: Elektronika u automobilu, Tehnika knjiga. Beograd,
1975.
12) B. esterikov: Kasetofoni, Tehnika knjiga Beograd, 1982.
13) Servisni podaci firme Philips za razne merne ureaje i instrumente
za servisnu radionicu.
14) Servisni podaci za radio-aparate domaih proizvoaa: Elektronska
industrija, Beograd, ISKRA Kranj, Radioindustrija Zagreb, ajavec B. Luka, Gorenje Titovo Velenje.
15) Servisni podaci za radio-aparate fabrika Philips, Becker, istononemakih fabrika RFT, fabrika SSSR-a, Grundig-a, Blaupunkt-a i poljskih
proizvoaa.
284
SADRAJ
1. RADIONICA ZA OPRAVKU RADIO-APARATA................................. 7

2. INSTRUMENTI ZA ISPITIVANJE I OPRAVKU RADIO
APARATA ................................................................................................. 16
Univerzalni instrument UNIMER 1 ................................................................ 16
Visokofrekventni signal-generator SGS-30................................................ 21
VF cevni voltmetar CVV-1 ........................................................................ 25
RC ton-generator MA3604 .............................................................................. 28
RCL most MA4302 .................................................................................... 33
Ispitiva tranzistora MA4600 .......................................................................... 38
Servisni osciljskop SOG-2 ............................................................................... 42
Frekventno modulisan signal-generator ,,Philips GN2890 ........................... 45
Odvojni regulacioni transformator ORT-5
46
Stabilizovani izvor napajanja PS-3005
48
3. SISTEMATSKO PRONALAENJE I OTKLANJANJE GREA
KA NA TRANZISTORSKIM RADIO-APARATIMA .................................. 53
O grekama uopte ........................................................................................... 53
Vrste greaka .................................................................................................... 53
ta treba imati u vidu pri pronalaenju greke ........................................... 54
Pdela tranzistorskih radio-aparata.................................................................. 55
Bitna razlika izmeu tranzistora i cevi............................................................. 55
Integrisana kola ................................................................................................ 56
Oznaavanje dioda, tranzistora i integrisanih kola........................................... 57
Specifinosti aparata sa tampanim vezama i neka uputstva za opravku 59
Na ta treba paziti prilikom popravke tranzistorskih aparata......................
62
Potrebni instrumenti za ispitivanje tranzistorskih prijemnika ......................... 66
Ispitivanje dioda i tranzistora ........................................................................... 66
Nain pronalaenja i otklanjanja greaka kod tranzistorskih prijem
nika ................................................................................................................... 71
Odreivanje greke pregledom prijemnika (napajanog iz baterije) ..
73
Prenosni prijemnik srednje veliine sa vie talasnih opsega napajan
iz baterije .......................................................................................................... 88
285
Razni stoni prijemnici napajani iz elektrine mree ....................................... 91

Tabelarni pregled raznih greaka AM i FM prijemnika .................................. 95
Nova elektrina reenja kod Hi-Fi ureaja i muzikih centara . . . .
100
Telekomande za Hi-Fi ureaje ...................................................................... 101
Automobilski prijemnici ................................................................................ 102
4. PODEAVANJE I KVALITATIVNO ISPITIVANJE TRANZ1STORSKIH APARATA .................................................................................. 109
Prijemnici za AM prijem ............................................................................... 109
Prijemnici za FM prijem ................................................................................ 128
5. STEREOFONSKI PRIJEMNICI ................................................................... 34
Princip stereofonskog prenosa ....................................................................... 134
6. SISTEMATSKI NAIN PRONALAENJA 1 OTKLANJANJA
GREAKA NA MAGNETOFONU I KASETOFONU ............................... 41
Mehaniki deo magnetofona (kasetofona) .................................................... 142
Elektrini deo magnetofona (kasetofona) ..................................................... 153
Elektrina ispitivanja magnetofona (kasetofona) ......................................... 161
Odravanje magnetofona i kasetofona .......................................................... 167
7. PRONALAENJE I OTKLANJANJE GREAKA NA GRAMO
FONU ............................................................................................................ 169
Mehanike i elektrine greke ....................................................................... 69
Elektrino ispitivanje gramofona.................................................................... 72
Odravanje gramofona .................................................................................. 175
8. OPIS I SERVISNI PODACI APARATA DOMAE PROIZVOD
NJE ................................................................................................................ 176
Opta napomena za sve tehnike opise i principijelne eme ........................ 176
Prijemnik RP 4011 ........................................................................................ 176
Radio i gramofon RG 4011
177
Radio-sat RS 4011
177
Prijemnik IC 2
177
Prijemnik IC 2a .............................................................................................. 179
Depni prijemnik IC 1 ................................................................................... 180
Ideal IC 4
180
Melos luxe 1C............................................................................................. 182
Etida ........................................................................................................... 182
Etida automatik ............................................................................................ '82
Ideal IC5 ....................................................................................................... 84
Ideal IC5 RG .............................................................................................. 184
Auto-radio AT101 ...................................................................................... 184
Auto-radio AT 302 Programatik ................................................................ 184
Stereo-magnetofon M 2407 S ....................................................................... 185
Stereo-magnetofon M 2405 S ....................................................................... 186
Stereo-gramofon GS523 ................................................................................ 187
Stereo-gramofon GS923 ................................................................................ 187
286
Hi-Fi stereo-prijemnik ,,HSR 40 .............................................................. 188

Hi-Fi stereo-ureaj ,,HSR 48
............................................................ 188
Hi-Fi stereo-pojaava HSP 40 .................................................................. 189
Hi-Fi stereo-ureaj ,,HSR 30
............................................................ 189
Hi-Fi tuner HT 4011S ............................................................................. 189
Hi-Fi pojaava ,,HA 4011S ........................................................................ 190
Hi-Fi stereo-ureaj HSR 70............................................................................ 190
Hi-Fi stereo-ureaj HSR 140 ..................................................................... 192
Hi-Fi HSR 160 ........................................................................................... 194
Aparat fabrike ,,Rudi ajavec Banja Luka........................................... 194
Auto-prijemnik AP-130.............................................................................. 194
Aparati Iskre Kranj................................................................................. 194
Trenta ............................................................................................................. 194
Radio-asovnik Lipica SSU 2080 .............................................................. 194
Radio-kasetofon RB3200 ........................................................................ 195
Radio-kasetofon Marta RM 410
197
Radio-kasetofon RM 409 .............................................................................. 198
Savica SN 120 i SN 121 ......................................................................... 198
Savica SSN 1310 i Planica SSN 2060 ................................................. 199
Savica SSG 1320 i Portoro SSG 1300 .............................................. 199
Hi-Fi stereo-prijemnik SST 2030
199
Stereo-gramofon sa pojaavaem SNG 1040/1050 ...................................... 203
Aparati radio-industrije Zagreb ................................................................ 204
Radio-kasetofon Rarna 8220
204
205
205
Stereo-gramofon sa pojaavaem Turandot 40/41 GP 7681
....
205
Stereo-gramofon sa pojaavaem Turandot 42 GP7684
206
Gramofon sa pojaavaem Traijata GP2731 ............................................. 207
Gramofon sa pojaavaem Travijata GP2830 ........................................... 207
Aparati Gorenje Titovo Vclenje ............................................................ 207
Hi-Fi garnitura 100
207
Hi-Fi stereo-tuner T 100 ................................................................................ 208
Hi-Fi kasetdek C100 ...................................................................................... 210
Hi-Fi stereo-pojaava A100
211
Hi-Fi stereo-garnitura 102
212
Hi-Fi stereo-tuner T102
212
Hi-Fi kasetdek C102 ...................................................................................... 213
Hi-Fi stereo-pojaava snage PA 102
214
9. OPIS 1 SERVISNI PODACI APARATA STRANE PROIZVODNJE 216
Aparati fabrike Philips ............................................................................... 216
Stereo-kasetdek F 6233 ................................................................................. 216
Radio-kasetofon D7323 ................................................................................. 217
Hi-Fi tuner 22AH109
218
Hi-Fi digitalni tuner F2233 ........................................................................... 221
Hi-Fi pretpojaava 22AH209 ...................................................................... 224
Hi-Fi pojaava snage (22AH309) ................................................................ 224
Hi-Fi stereo-pojaava F4225
225
Aparati fabrike Gruniig .............................................................................. 227
Prenosni stereo-radio kasetofon RR1140 ...................................................... 227
287
Hi-Fi resiver R1000

229
UKT stereo-prijemnik SR 1000 .................................................................... 231
Radio-asovnik ,,Sono-ck>ck 660 ............................................................. 234
Radio-asovnik Sono-clock 670 SP ........................................................... 236
Autostoper Weltklang W2010 VD i 2510 VD ........................................... 236
Aparati fabrike Blaupunkt .......................................................................... 238
Auto-radio Frankfurt super arimat ............................................................. 238
Auto-radio Washington SQR 32
239
Auto-radio Bamberg elektronic ................................................................. 243
Aparati istononemake proizvodnje .....................................................;
249
Radio-kasetofon R400/R410
249
Stereo-resiver 5080/5090
251
Carat S......................................................................................................... 252
Muziki centar Compact 1100
255
Aparati poljske proizvodnje ........................................................................... 257
Prijemnik Pionir Stereo .............................................................................. 257
Auto-prijemnik Safari-2 ............................................................................. 257
Radio-kasetofon MK 2500 ............................................................................ 258
Aparati proizvodnje SSSR-a ......................................................................... 258
Prijemnik Selena......................................................................................... 258
Prijemnik Selena B206B209 .................................................................. 259
Prijemnik Spidola 250252....................................................................... 260
Prijemnik Vashod 302 i 303
260
10. RAZNE TABELE I UPOREDNI PODACI .................................................. 262
11. PODACI ZA PODEAVANJE RADIO-APARATA: C2, Ideal 1C4,
AT 101, AT 302, HSR 70, HSR 140, Savica SN 120, T 100, RB 3200.
D 7323 ............................................................................................................ 267
LITERATURA .............................................................................................. 284
Velimir Mesaro, dipl. in.: Opravka radio-aparata i elektroakustikih ureaja,

XIV izdanje Recenzent: Zoran Jeroti Za izdavaa: Branko Nikoli,
direktor i glavni urednik Urednik: Duica Lui Grafiki urednik: Jugo
slav Bogdanovi Korektor: Mjjana Aimovi Izdava: NIRO Tehnika
knjiga, Beograd, 7. juli 26 tamparija: BIGZ, Beograd, Bulevar vojvode
Miia 17 Tira: 5.000 primeraka Osloboeno poreza na promet na osnovu
miljenja Republikog komiteta za kulturu SRS
YU ISBN 86-325-0011-2

Opravka Radio Aparata I Elektroakustichkih Uredjaja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Opravka Radio Aparata I Elektroakustichkih Uredjaja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VELIMIR MESARO, dipl. in.

NO VINSKO-IZDAVAKA RADNA ORGANIZACIJA

Ovo izdanje, u odnosu na prethodna, u znatnoj meri je dopunjeno i preraeno,

RADIONICA ZA OPRAVKU RADIO-APARATA

kundarnim namotajem za razne napone od 110- 220 V radi galvan

Za ispitivanje tranzistorskih aparata potreban je ispravlja sa

RADNI STO ZA MEHANIKE RADOVE

C) Odeljak sa sledeom lite

Ostali ureaji i maine:

Napomena: Ukoliko u stolu nema dovoljno mesta, deo ovih

INSTRUMENTI ZA ISPITIVANJE I OPRAVKU

U detaljnom uputstvu koje se prilae uz instrument objanjeni

Jednosmerni i naizmenini opsezi

Zatita od preoptereenja: Ulaz pojaavaa, a time i merni sis

Glavne tehnike karakteristike eme

ini most u ijoj dijagonali lei instrumentmikroampermetar. S

10 ii na opsezima od 1 p.V 0,1 V

VJSOKOFREKVENTNl CEVNI VOLTMETAR CVV-1

osiguran od preoptereenja, pa ne postoji vea opasnost od unitenja

na njenoj reetki, menjaju se anodna struja i anodni napon. Ravno

Sa R12/C13 stabilizuje se pojaava na viim frekvencijama.

*) Proizvod preduzea Iskra Kranj.

Radi breg i jednostavnijeg raerenja postupak za uravnoteenje

11 potenciometar (R25, 30) za korekciju gubitaka u mernom

Kontrola tranzistora na ispravnost

Pritiskom dirke beta 75, otporniku R3 vezuje se paralelno

Zato jedna od dve skale ima 75 podeljaka, pa je stoga mogue direk

K (prema tipu tranzistora) ustanovimo da li je tranzistor uopte

na nulu, a zatim pritisnemo dirku lco- Rezultat se oitava na do

11 komada. Katodna cev 5 UP-1

5 Hz 500 kHz u pet podopsega

Mreni napon ..................... 220 V, 50 Hz

FREKVENTNO MODULISAN SIGNAL-GENERATOR

Dimenzije ORT-5 su sledee: irina 212 mm, visina 260 mm,

STAB1LIZOVANI IZVOR NAPAJANJA PS-3005

Sa namotaja S2 dobija se struja ispravljaa koja se ispravlja u

sc smanjuje razlika potencijala izmeu baze i emitora tranzistora TI,

VOLTAGE ADJUST, METER RANGE, CURRENT LIMIT,

jer se svi delovi pre ugradnje detaljno ispituju, a aparat prolazi i za

PODELA TRANZISTORSKIH RADIO-APARATA

se na jednoj od njih prekine strujni dovod. Ovo se mora imati u vidu

OZNAAVANJE DIODA, TRANZISTORA I

Digitalna IK pojedini proizvoai oznaavaju nejednako u pog

SPECIFINOSTI APARATA SA TAMPANIM VEZAMA

Zamena delova kod tampanih veza

Prilikom zamene odgovarajui novi element treba da ima skoro

Treba istai da pri radu sa tampanim kolom lemilica mora da

Opravka oteene tampane veze

NA TA TREBA PAZITI PRILIKOM OPRAVKE

Merenje vrednosti otpornika

Prilikom ispitivanja elektrolitskih kondenzatora om-metrom

Tranzistorski prijemnici se danas skoro iskljuivo izrauju sa

Ako je aparat sa gnezdima (soklovima) za tranzistore, prilikom

Oteenje tranzistora od sluajnih kratkih spojeva

POTREBNI INSTRUMENTI ZA ISPITIVANJE

provodnom smeru i njena otpornost je mala (10100 Q), a ako je

Orijentacione vrednosti date su u tabeli. Ukoliko nema promene

oko 10-100 k!2

oko 200-500 k!2

(koja je sada velika) prema obema elektrodama. Elektroda prema

NAIN PRONALAENJA I OTKLANJANJA GREAKA

Utvrivanje uzroka greke proverom napona

Ispravnost tranzistora, ugraenog u aparatu, praktiar najlake

Kod ispravnog gnezda, kada