BRAK Brak je prirodna polna i drutvena veza po pravilu trajne prirode izmedju lica suprotnih polova, koja zavisno od

istorijskih i drutvenih uslova moze imati razliite oblike (grupni brak, poligamijski, monogamijski), razliitu formu (gradjanski, crkveni,
neformalni, faktiki) i razliite sadrzaje i zadatke (ekonomske, pravne, socijalne, duhovne, moralne, psihike, estetske i dr.). S
razvojem drutva brak se izdvaja u posebnu skupinu i sve vie se suzava. Uglavnom, postoje sledei njegovi oblici: grupni brak vie
mukaraca i vie zena, koji opet ima razliite oblike; brak izmedju jednog mukarca i vie zena (poliginija); brak izmedju jedne zene i
vie mukaraca (poliandrija) obe ove vrste braka nazivaju se poligamijom; najzad, monogamni brak, tj. brak izmedju jednog
mukarca i jedne zene. Smatra se da, ukoliko se drutvo vie razvija, utoliko vie preovladjuje monogami brak. Nezavisno od ovih
razlika, svaki brak moze biti drutveno doputen, zakonit, to znai sklopljen onako kako to zahtevaju drutvene norme; i faktian,
nezakonit, kad se ne dri ovih normi. Brak je drutveno-priznata (ili nepriznata) bio-socijalna veza izmedju lica suprotnih polova koja
ima relativno trajni karakter i razliite oblike i sadrzaje, zavisno od odredjenih drutvenih uslova. U ovom pojmovnom odredjenju
braka, kao elementa porodine strukture, treba, dakle, imati u vidu sledee: - bioloki karakter braka, odnosno uspostavljanje polnih
veza izmedju lica suprotnih polova, bez obzira da li je ta veza drutveno priznata ili nepriznata; - uspostavljanje hetero-seksualnih
veza izmedju suprotnih polova, a ne i odnose zasnovane, na primer, na lezbejskoj ljubavi ili na homoseksualnim odnosima, bez
obzira na to to su ti odnosi dosta rasprostranjeni, a u nekim drutvima i drutveno priznati; - socijalni karakter braka, odnosno
drutvenu dimenziju prirodne, bioloke (polne) veze; - razliite oblike braka tokom drutveno-istorijskog razvoja (grupni brak,
poligamijski brak, monogamijski brak i dr.); - promenljivost elemenata sadrzine braka (psihikih, moralnih, duhovnih, socijalnih,
estetskih i drugih; __________ Osnovi sociologije porodice Dr Marko Mladenovic, Beograd 1981. Str. 30. 248. 249. - 1 -

3. - relativnu trajnost braka, u smislu da je brak relativno trajna veza izmedju lica suprotnih polova, bez obzira to ta veza
moze biti vrlo kratka, pa i vrlo nestabilna. ODNOSI PRE ZASNIVANJA BRAKA U razliitim civilizacijama postoje raznovrsni oblici koji
prethode zakljuenju braka. Ove razlike dolaze od drugaijeg shvatanja znaaja samog braka, od stepena uea samih branih
drugova u njegovom zakljuenju, od drugih uslova koji se esto zahtevaju bilo od samih branih drugova, bilo od njihovih porodica,
od toga koja je forma braka sankcionisana, i td. U ovom izlaganju tezite e biti, po pravilu, na prethodnim uslovima koji se zahtevaju
u savremenom, posebno naem drutvu, sa neopodnim povremenim istorijskim osvrtima. Najvaznija pitanja koja e biti odredjena
jesu: vaspitanje za brak i porodicu, priprema i izbor branog druga, posredovanje kod zakljuenja braka i predbrani odnosi.
Vaspitanje za brak i porodicu Vaspitanje za brak i porodicu sadrzi najmanje dva elementa: a) vaspitanje za humane, ljudske odnose
u braku i porodici (moralno vaspitanje); b) pruzanje neophodnih znanja o seksualnom zivotu (seksualno vaspitanje). Oba ova oblika
edukacije mladih predstavljaju jedinstven proces osposobljavanja oveka za medjuljudske odnose, posebno za humane odnose
izmedju mukarca i zene. Vaspitno-obrazovanu funkciju treba shvatiti kao afirmaciju ljudske celovitosti, kao funkciju podsticanja
mukarca i zene kao ljudi i usavravanja njihovih branih i roditeljskih mogunosti. Zadatak vaspitno-obrazovanog sistema sastoji se
u pripremanju omladine za brak, za ravnopravne i humane odnose u braku i porodici i za roditeljski poziv i poziv materinstva. Mogue
su tri vrste seksualnog vaspitanja: - represivno seksualno vaspitanje zasnovano na hrianskim dogmama i patrijarhalnoj tradiciji o
prvobitnom grehu, neistoi polnog nagona, seksualnoj pozudi kao izvoru svih zala i o zeni kao grenici. Mnogi roditelji
prenose ovakve vrednosne stavove na svoju decu. ____________ Osnovi sociologije porodice, Dr Marko Mladenovic, Beograd 1981.
Str. 147. 148.

4. - 2 - - pasivno seksualno vaspitanje koje preputa samoj deci i omladini spontanost, sluajnost i stihijnost u sticanju
informacija o polnom zivotu, bez veih predrasuda o polnom zivotu kao tabu-temi. Ovde je re o odsustvu organizovanog drutvenog
rada sa decom i omladinom, sa roditeljima, pa i sa nastavnicima i vaspitaima. - aktivno seksualno vaspitanje zahteva da drutvo i
njegove institucije preuzmu celokupni vaspitno-obrazovani proces: od predkolskih ustanova do potpune polne zrelosti, pa i kasnije.
Nije, dakle, samo vazno da se deca i omladina obuhvate tim sistemom, ve i roditelji, nastavnici i vaspitai uopte. Istrazivanja su
pokazala da su u proseku roditelji i nastavnici konzervantivniji u shvatanjima o pitanjima ljudske erotike i polnosti nego njihova deca,
odnosno uenici. Priprema za brak i izbor branog druga Izbor branog druga tesno je povezan sa prirodom drutvenih odnosa i sa
tipom porodine organizacije. U mnogim naim krajevima, naroito na selu kandidati za brak ne uestvuju u odluivanju o tome koga
e izabrati za svog branog druga. O tome odluuju roditelji ili drugi odrasli srodnici. U nekim krajevima ostavlja se sloboda
odluivanja buduim banim partnerima, ali sve ostale formalnosti obavljaju u ime njih njihovi roditelji. U demokratskoj, industrijskoj
porodici, gradskoga tipa bitno se menjaju odnosi pre zakljuenja braka. Sve vei znaaj dobija izbor branog druga, jer od uspelog ili
neuspelog izbora zavisi stabilnost braka i lina srea branih drugova. Izmena polnih obiaja tesno je povezana sa mnogobrojnim
izmenama u naem posleratnom drutvu, a naroito za sve veom afirmacijom drutvenog, porodinog i branog individualizma.
Zato, zakljuenje braka predstavlja stvar samih branih drugova. Brani drugovi se, po pravilu, ve dovoljno upoznaju pre zakljuenja
braka. Savremeno drutvo sa svoje strane sve vie podstie mlade ljude na samostalno odabiranje branog druga. Postepeno se
menja odnos drutva prema pojavi predbranih veza i predbranog zivota, upravo da bi se omoguilo uspeno ovo odabiranje.
_________ Osnovi sociologije porodice, Dr Marko Mladenovic, Beograd 1981. Str. 149. i 152. - 3 -

5. Posredovanje kod zakljuenja braka Posredovanje predstavlja vrlo staru ustanovu. Nju poznaju svi narodi i mnogo je
koriena u praksi sve do nedavna. Postoji vie razloga pridavanja znaaja posredovanju kod zakljuenja braka. U tom pogledu,
treba praviti razliku patrijarhalnog i savremenog industrijskog drutva. Predbrane polne slobode Svako drutvo izgradjuje svoja

pravila o predbranim i branim polnim slobodama zene i mukarca. Kakva e ta pravila biti zavisi, pored ostalog, i od odredjenog
modela drutvene organizacije i kulture. Ako se posmatra istorija ljudske seksualnosti i ljudskog braka, moze se uoiti postojanje vrlo
velikih razlika kako izmedju drutva koja pripadaju razliitim istorijskim epohama, tako i izmedju drutva u okviru iste istorijske epohe.
OBELEZJA I KRITIKA VANBRANIH ZAJEDNICA Vanbrana zajednica je zajednica zene i mukarca koja je zasnovana faktikim, a
ne pravnim putem, tj. njihovim obinim sazivljavanjem. Ova zajednica moze prerasti u vanbranu porodicu radjanjem deteta.
Vanbrana porodica moze nastati i kada neudata zena, koja se ne nalazi u zajednici sa mukarcem, rodi dete. U prvom sluaju re je
o potpunoj vanbranoj porocici, a u drugom o nepotpunoj vanbranoj porodici. Sve vanbrane zajednice mogu se podeliti po raznim
osnovama na sledei nain: a) Prema civilnoj komponenti Ova podela obuhvata sledee varijante ovih zajednica: vanbrana
zajednica u kojoj se nijedan partner ne nalazi u braku (slobodna vanbrana zajednica), u kojoj se oba partnera nalaze u braku, ali
ne u medjusobnom (neslobodna vanbrana zajednica) i, najzad, kada se jedan partner nalazi u braku s tgreom osobom a drugi
partner nije u braku (delimino slobodna vanbrana zajednica). _____________ Osnovi sociologije porodice, Dr Marko
Mladenovic, Beograd 1981. Str. 153. i 162.

6. - 4 - Zanimljiva je okolnost da se ova tri oblika vanbrane zajednice dosta masovno javljaju u savremenoj industrijskoj
civilizaciji. Kada je re o takozvanoj slobodnoj vanbranoj zajednici, ona predstavlja pojavu koja ukazuje na proces
demonopolizacije institucionalnog braka, na poveani individualizam, na veu emancipaciju zene i mukarca ali i na ostatke
tradicionalnih vanbranih zajednica. b) Prema trajanju Prema trajanju, vanbrani odnos moze biti: sporadian, prolazan (trenutan),
privremen (vremenski ogranien) i trajan. Sporadian, prolazan vanbrani odnos nije zajednica u pravom smislu rei, jer se iscrpljuje
sa jednim ili nekoliko polnih sazivljavanja, medjutim, i ovaj odnos ima znaaja sa drutvenog stanovita. On moze da dovede do
radjanja vanbranog deteta. Privremena vanbrana zajednica takodje predstavlja jedan oblik zajednice van braka, koji nije zakljuen
da traje duze vreme, ali se ne iscrpljuje sa kratkotrajnim vanbranim odnosom. I ona moze da dovede do radjanja vanbranog
deteta, ali, pored svega, stvara odredjene odnose koji se radjaju iz ovakve zajednice. Trajna vanbrana zajednica, za razliku od
prethodnih, po spoljnjem izgledu ne razlikuje se ni po emu od legalnog braka sem po tome to vanbrani drugovi nisu svoju
zajednicu zasnovali na nain koji je zakonom propisan. c) Prema uzrastu Prema uzrastu lica koja stupaju u vanbanu zajednicu
razlikujemo vanbrane zajednice maloletnika i vanbrane zajednice punoletnih lica. Vanbrane zajednice maloletnika zabranjene su
zakonom. Krivini zakonik predvidja kaznu za punoletno lice koje stupi u vanbranu zajednicu sa maloletnikom, ak i za roditelje
maloletnika koji omoguuju odrzavanje ove zajednice. Izuzetno, krivini postupak protiv navedenih lica obustavie se ako maloletnik
naknadno dobije odobrenje za stupanje u brak. ____________ Osnovi sociologije porodice, Dr Marko Mladenovic, Beograd 1981.
Str. 163. - 5 -

7. RAZVOD BRAKA I ZAKONODAVSTVO Razvod braka nije centralno pitanje drutvene i pravne strategije u oblasti
porodice i braka. Ne treba smatrati centralnim pitanjem ak ni drutveno i pravno uredjenje samog braka. Najoiglednija realnost
naeg drutva i subjekt posebne drutvene brige jeste porodica. Poznata je Napoleonova izreka: Ja bih uopte bio protiv braka
kada ne bi postojala deca. Upravo, najvee dileme porodice postoje povodom dece. Zena je i potpala u porodino ropstvo jer je
drutvo smatralo da je njeno mesto iskljuivo uz decu da bude dobra majka svojoj deci i dobra zena svome muzu. Savremeno
industrijsko i visoko urbanizovano drutvo pregazilo je kao nezadrziva bujica takav koncept porodice. Sa promocijom demokratske
porodice i demokratskog braka morali su da izgube svaki vei znaaj i uzroci za razvod braka i krivica za razvod, posebno krivica
zene. Poeli su da gube znaaj i svi posebni, takozvani apsolutni uzroci za razvod (preljuba, radjenje o glavi i slino). Osnovni
uzrnok postepeno postaje injenica da brani drugovi iz bilo kog razloga i po pravilu zbog bilo ije krivice, nisu mogli uspostaviti
harmoninu i sretnu branu zajednicu. Sva dosadanja istrazivanja su pokazala da nesretni brakovi radjaju nesretnu decu. Nesrea,
naravno, nikada ne ide sama. Njene zrtve postaju i sami brani drugovi. Kada oni nisu imali pravo na linu sreu, drutvo je njihove
zahteve da izadju iz nesretnog braka potpuno ignorisalo, sve dok jedan ne bi pokuao da ubije drugog ili da izvri preljubu i sl. Danas
to vie uopte nije potrebno. Ne treba ekati da se stvori teka povreda brane duznosti da bi drutvo priznalo poraz jednoga braka.
______________ Osnovi sociologije porodice, Dr Marko Mladenovic, Beograd 1981. Str. 198. 199. - 6 -

8. PORODICA Porodica je jedan od najstarijih, najtrajnijih i relativno najstabilnijih oblika zajednikog zivota ljudi u svim
fazama drutveno-istorijskog razvoja. Ona se pojavljuje u funkciji zadovoljavanja nekih primarnih potreba ljudi, pre svega, onih koji se
odnose na produzenje vrste, na brigu o maloletnoj deci, na emotivnu sferu lanova porodice i dr. Kao drutvena grupa, porodica ima
vie bitnih odlika, kako onih koje su relativno trajne i unioverzalne, tako i onih koje su varijabilne, jer proizilaze od razliitih tipova
porodice kroz istoriju drutvenog razvoja. U pojmovnom odredjenju porodice upravo ulaze one karakteristike koje su relativno trajnog
i univerzalnog karaktera. Prva takva karaktekristika je da porodica poiva na biolokim osnovama (polni odnosi i bioloka
reprodukcija radjanje). Re je, dakle, o odnosima koji su prevashodno bioloki, to ne znai da bioloki odnosi nisu i socijalni
odnosi, jer bioloki odnosi u ljudskom drutvu poprimaju socijalnu dimenziju. Druga bitna karakteristika odnosi se na bio-socijalne
veze u porodici, tj. na odnose srodstva, pri emu je najvazniji oblik srodstva krvno, prirodno (bioloko) srodstvo, mada se porodica
moze zasnivati i uveavati i ukljuivanjem i drugih srodnika. Trea odlika porodice se odnosi na vrlo irok i slozen splet socijalnih
odnosa u porodici koji se ispoljavaju u nizu porodinih funkcija, kako unutranjih, tako i spoljanjih, kao i onih koje se mogu oznaiti
transmisionim, jer povezuju pojedinca u porodici i celu porodicu sa socijalnom sredinom, odnosno irom drutvenom zajednicom.

Uoavanje, pak, varijabilnih elemenata porodice nas upuuje na praenje raliitih tipova porodice tokom drutveno-istorijskog
razvoja. Medju naunicima postoji opta saglasnost o tome da je porodica prola kroz razliite oblike. Medjutim, pri odgovoru na
pitanje koji su osnovni tipovi u istorijskoj hronologiji porodice, pojavljuju se vrlo razliita shvatanja. Pomenuemo samo neka.
Ameriki sociolozi i antropolozi, npr. , smatraju da postoje dva osnovna tipa porodice: mala (nuklearna) porodica koja se sastoji od
oba brana druga i njihove dece, to je karakteristino za vii nivo _____________ Osnovi sociologije porodice, Dr Marko
Mladenovic, Beograd 1981. Str. 85. - 7

9. kulturnog razvoja, i velika porodica, karaktkeristina za primitivne zajednice, postoje i druge tipologije koje polaze od
odnosa u porodici s obzirom na njenu veliinu (mala, velika, poligina, poliandrijska i dr.); od autoriteta ili vlasti u porodici
(materijarhalna, patrijarhalna, egalitarna i dr.); od nacina racunanja porekla (matrilinearna, patrilinearna, agnatska, kognatska i dr.);
od kulturnih razlika (kineska, mediteranska, evropska i dr.); od stepena solidarnosti u porodici, i td. Dzon Lok smatra da se u razvitku
porodice mogu razlikovati tri glavna oblika: velika patrijarhalna porodica ranih drutava, mala patrijarhalna porodica i nuklearna
porodica, nastala kao rezultat ekonomsko-socijalnih promena koje su pratile industrijsku revoluciju. Morgan i Engels su postavili
optu emu za tipologiju porodice od nastanka ljudskog drutva do danas, mada nisu dovoljno razgraniili tipove porodice od oblika
braka, tako da je njihova ema dosta ne precizna. Po Engelsu, na bazi rekonstrukcije industrijskog razvoja porodice koju je izvrio
Morgan, a koju je Engels preuzeo, u istorijskom razvoju porodice razlikuju se sledei oblici: promiskuitet, porodica krvnog srodstva,
porodica punalua, sindijazmika porodica (porodica parova) i monogamna porodica. Promiskuitet je najnerazvijeniji oblik grupne
brane zajednice u kojoj je prisutna puna sloboda polnog optenja izmedju polova, a polni odnosi nisu regulisani nikakvim
drutvenim normama. O porodici u pravom smislu rei, moze se govoriti tek sa pojavom porodice krvnog srodstva. U okviru porodice
krvnog srodstva, roditelji i deca su iskljueni iz polnih odnosa, a polno optenje je dozvoljeno samo medju pripadnicima iste
generacije. Npr., u polne odnose mogu stupati braa i sestre iz jedne generacije. Dok je za porodicu krvnog srodstva karakteristino
to su iz polnog optenja iskljueni rodielji i deca, za porodicu punalua je karakteristino to su iz uzajamnih polnih odnosa iskljueni
braa i sestre. _____________ Osnovi sociologije porodice, Dr Marko Mladenovic, Beograd 1981. Str. 86. 87. - 8 -

10. Sindijazmika porodica (porodica parova) se pojavljuje u fazi varvarstva (prvobitna zajednica). Za ovaj tip porodice
karakteristino je polno optenje izmedju jednog mukarca i jedne zene, pri emu je mukarac, za razliku od zene, uvek mogao da
opti sa vie zena. Monogamna porodica se razvila iz sindijazmike porodice i postaje dominantan oblik porodice u civilizovanom
drutvu. Brana veza je regulisana drutvenim pravilima, a njena bitna karakteristika je nejednakost polova, odnosno dominacija
mukaraca. Izmedju braka i porodice postoje znaajne razlike. Sa strukturalnog stanovita, brak je dvovalentna drutvena grupa, jer
sadrzi samo dve strane u tome odnosu (muza i zenu), bez obzira na injenicu to se i sa jedne i sa druge strane (ili samo jedne)
mogu nai vie mukaraca ili vie zena. Medjutim, porodica je slozenija drutvena tvorevina, jer je ona, po pravilu, najmanje
trovalentna drutvena grupa (oba roditelja i deca), bez obzira to u odredjenim sluajevima, po broju lanova, porodica moze biti i
manje od braka (re je o nepotpunoj porodici jedan roditelj i dete). Medjutim, sutinska razlika izmedju braka i porodice nije samo u
broju lanova ve i u sadrini odnosa. Prvi momenat koji treba imati u vidu to je da se brak uglavnom svodi na polnu vezu, za razliku
od porodice kao bioloke zajednice u irem smislu, koja, pored polnih, ukljuuje i reproduktivne veze. Drugi momenat da porodicu
karakteriu odnosi srodstva, kao bio-socijalne veze. Medjutim, brak i srodstvo se, po pravilu, iskljuuju. Brak predstavlja samo osnov
za zasnivanje nekih oblika srodstva (krvnog srodstva i srodstva po tazbini). Trei momenat da se socijalni odnosi koji karakteriu
porodicu, najveim delom, ne mogu primeniti na branu grupu. _______________ Osnovi sociologije porodice, Dr Marko
Mladenovic, Beograd 1981. Str. 89. - 9 -

11. PRATEE USTANOVE PORODICE Porodica se realizuje pomou vaznih ustanova kao to su srodstvo i generacija.
Srodstvo predstavlja blisku vezu izmedju ljudi zajednikog porekla koje u svom centru ima krvno-srodnike odnose. U istoriji je
zajedniko poreklo, veza po krvi, drzala male ljudske skupine u vrstoj solidarnosti i omoguila im prezivljavanje, a istovremeno je
vrena reprodukcija ljudi tako to su se iskljuivale seksualne veze izmedju najbliih krvnih srodnika. Otuda je razvijena znaajna i
razudjena nomenklatura srodstva po kolenima ili generacijama, odnosno u horizontalnom vidu izmedju brae i sestara i u
vertikalnom vidu izmedju roditelja i dece. Generacija ili pokoljenje je skup ljudi bliskih po goditima, vremenu zivljenja, koja stoji u
vezi sa srodstvom ukoliko ovo unosi podelu, ne samo na pretke i potomke, ve i na starije i mlade. Sociolozi su utvrdili da su ljudi
oduvek u odnosima oca i sina videli odnose izmedju dvaju generacija. NAJVAZNIJI ISTORIJSKI TIPOVI PORODICE Veliina
srodnike grupe predstavlja jedan od osnovnih elemenata u istorijskoj tipologiji porodice. Kao dopunski elementi javljaju se oblik
braka, nain raunanja srodstva i mesto stanovanja branih drugova. Totemski klan Prva etapa moze se oznaiti kao period
totemskog klana. Ovo je ustvari i najspornija etapa. Naime, iako je nesumnjivo da je totemski klan postojao kod mnogih naroda,
gotovo je sigurno da je on predhodio porodici. Re je o oblicima drutvene organizacije koji su iri od porodice (grupni brak i grupno
srodstvo u okviru totemske grupe). Ovaj oblik braka postojao je u periodu skupljake, lovne i ribolovne privrede. _______________
Osnovi sociologije porodice, Dr Marko Mladenovic, Beograd 1981. Str. 58. - 10 -

12. Diferencirani klan Drugu etapu predstavlja diferencirani klan. Ovaj klan moze se zaista smatrati kao ishodina taka iz
koje je nastala porodica. U njemu se postepeno razvija sistem klasifikatorskog srodstva, individualne oznake izmedju pojedinih

srodnika postaju sve ee, takodje postaje sve ea i filijacija po mukoj lozi, klanovi poinju da se dele na potklanove i podtoteme,
egzogamija postaje sve ee pravilo. U ovom klanu porodica se jo nije razvila, ali se javljaju njeni prvi zaeci. Velika porodica
Treu etapu predstavlja pojava velike porodice ili nedeljive porodice. Velika porodica moze biti matrilinearna, patrilinearna i
bilateralna. Ona moze biti zasnovana na poliginijskim, poliandrijskim i monogamijskim branim vezama. Ovde brak nikako nije osnov
za zasnivanje porodice, jer ona postoji izvan granica braka. Stupanjem u brak mukarac ili zena samo ulaze u ve postojeu
porodinu grupu i u nju se potpuno utapaju. Oni odmah dobijaju odredjene uloge, zavisno od pravila koja postoje u porodici, i stupaju
u slozene srodnike odnose. Zadrzaemo se ukratko na obelezjima velike nedeljive porodice s obzirom na nain njene organizacije i
nain okupljanja srodnika. a) Matrilinearna velika nedeljiva porodica karakteristina je po tome, to muzevi, po pravilu ne zive u
porodici zene, ve u porodici svoje majke, odnosno srodnika po majinoj liniji. Na elu porodice se ne nalazi zena, ve njen brat,
odnosno ujak njene dece (avunkulat), mada su zene uglavnom dosta cenjene. b) Patrilinearna (agnatska) velika nedeljiva porodica
predstavlja drugu podgrupu velike porodice. U njoj se srodstvo rauna iskljuivo po mukoj lozi. Zenski lanovi udajom izlaze iz
porodice oca i ulaze u porodicu muza. c) Nedeljiva porodica bilateralnog srodstva obuhvata sve srodnike i po oevom i po majinom
stablu. Smatra se da je na ovom principu bila organizovana stara germanska porodica. U njoj je zena imala vrlo povoljan polozaj;
mogla je sticati pokretne i nepokretne stvari, pri raskidu braka imala je pravo da trazi povratak svoje imovine. ________ Osnovi
sociologije porodice, Dr Marko Mladenovic, Beograd 1981. Str. 59. - 11

13. Proirena porodica etvrtu etapu oznaava novi tip porodice poznat pod nazivom Proirena (deljiva) porodica. Istina
neki smatraju da velika nedeljiva porodica predstavlja samo jedan od oblika fenomenolokog tipa proirene porodice, to ne
smatramo sasvim tanim. I ovaj tip proirene porodice moe biti zasnovan na matrilinearnom, patrilinearnom i bilateralnom srodstvu.
On takodje moze poivati na ostacima poliginije i poliandrije, ali su za njega naroito karakteristini levirat i sororat, o kojima smo
ranije govorili. Ovaj tip porodice predstavlja poslednju etapu u razvitku porodice u prvobitnoj zajednici i uvod u civilizaciju. Kod nje
dolazi postepeno do nestajanja kolektivne porodine svojine velike porodice i do porasta znaaja svojine individualnih porodica.
Stupanjem u brak svaki lan zasniva svoje domainstvo, ali je i dalje vezan sa proirenom porodicom, zajednicom imanja i interesa.
Mala porodica Mala patrijarhalna porodica predstavlja poslednju etapu u evoluciji porodice u prvobitnoj zajednici, ali mnogo vie prvu
etapu porodice u civilizaciji, jer je njen nastanak vezan za pojavu privatne svojine, klase i drzave, tako da je mnogo vie tipina za
civilizaciju nego za praistoriju. Porodica je patrilinearna, agnatska i patrilokalna. Ona poiva na formalnoj ekonomskoj monogamiji.
Ova je porodica i danas veoma rasprostranjena u svetu, naroito u nerazvijenim seoskim drutvima, ali su se njeni tragovi sauvali i
u industrijskoj civilizaciji. _____________ Osnovi sociologije porodice, Dr Marko Mladenovic, Beograd 1981. Str. 60. i 61. - 12 -

14. PARTIJARHALNA PORODICA Oblici patrijarhalne porodice a) Porodina zadruga Porodina zadruga, tzv. velika
kua, najstariji je oblik patrijarhalne porodice. U zadruzi, u stvari, ima vie prostih porodica zajedno. To je poznati oblik velike
porodice. Taan broj porodinih zadruga danas nije poznat, jer one ne predstavljaju posebnu statistiku jedinicu posmatranja.
Medjutim, moze se posredno zakljuiti da se one jo uvek uporno odrzavaju u raznim oblicima, naroito u privredno zaostalim
regionima zemlje. injenica da postoje porodice u kojima zivi 11 i vie lanova ubedljivo govori o tome da porodine zadruge jo nisu
sasvim iezle. Porodina zadruga poiva na izvesnim demokratskim principima: Vlast efa porodice nije tako izrazena kao kod
drugih oblika patrijarhalne porodice. Nosilac porodine svojine je zadruga kao celina, tj. zadruna imovina pripada zadruzi kao
kolektivu, a ne pojedinim lanovima. b) Inokosna (mala) poljoprivredna porodica Inokosna (mala) poljoprivredna porodica je, u
odnosu na porodice drugih drutvenih slojeva, u najveoj meri patrijarhalna zbog tesne povezanosti sa privatnim poljoprivrednim
posedom, to uslovljava i odrzava patrijarhalni karakter odnosa u njoj. Medjutim, ni ova porodica ne predstavlja ujednaen tip
porodine organizacije, Postoje izvesne specifinosti ovog tipa porodice, zavisno od stepena opteg privrednog razvitka pojedinih
oblasti Jugoslavije, kao i od geografskih istorijskih i socijalnih faktora, od jaine tradicije i raznih lokalnih obiaja i sl. c) Meovita
porodica Meovita porodica predstavlja specifian prelazni oblik patrijarhalne porodice, Raslojavanje seljatva u Jugoslaviji dovodi do
njegovog diferenciranja na 3 kategorije: a) izvestan broj seljaka i dalje ostaje na zemlji i sporo se ali neprekidno priblizava
socijalistikim oblicima udruzivanja u poljoprivredi kroz razne oblike kooperacije i zemljoradnikog zadrugarstva; b) drugi deo seli se
u grad i pretvara u modernog industrijskog radnika; c) trei deo znatan po broju, ukljuuje se u industriju, ali i dalje zivi na selu.
____________ Osnovi sociologije porodice, Dr. Marko Mladenovic, Beograd 1981. Str. 111. 112. 113. - 13 -

15. POJAM I FUNKCIJE PORODICE Porodica je parcijalna, ali i najkompleksnija drutvena grupa. U njoj se prepliu
mnogobrojne drutvene funkcije i oblici drutvenih odnosa i procesa. Teko je nai drugu grupu koja zadovoljava toliko raznovrsnih
ljudskih i drutvenih potreba. Ona je drutvena grupa u kojoj se odvijaju osnovni procesi ljudskog zivota i toliko je povezana sa
zivotom svakog pojedinca da ostavlja snazan peat u njegovom razvoju. Porodica je, zato, drutvena grupa koju pojedinac najlake
identifikuje sa sobom, svojim interesima i egzistencijom uopte. Sve to dovodi do toga da nije nimalo lako uspostaviti prema porodici
odnos objektivnog naunog posmatranja. Kao parcijalna drutvena grupa, porodica obavlja niz funkcija od kojih su najvaznije:
reproduktivna, ekonomska, zatitna, vaspitna i obrauovna, emotivna, socijalizatorska funkcija. Funkcije porodice se tokom istorije
menjaju, kao to se i sama porodica menja. ISTORIJSKI RAZVOJ PORODICE Porodica, kao drutvena grupa u kojoj se odvijaju
odredjeni procesi i koja vri odredjene funkcije ima, kako smo ve istakli, svoj istorijski razvoj. Vei broj teorija u okviru drutvenih
nauka bavio se problemom istorijskog razvoja porodice. Medjutim, relativno kasno je data teorija o istorijskom razvoju porodice. Pri

stvaranju naune koncepcije o istorijskom razvoju porodice Engels je koristio rezultate etnolokih istrazivanja Luisa Morgana, koji je
dugo ziveo u plemenu Seneka, severnoamerikih indijanaca Irokeza, i rezultate svojih istrazivanja, posebno o rodbinskim i
porodinim odnosima, objavio u delu Drevno drutvo. SAVREMENI GLAVNI TIPOVI PORODICE U savremenom svetu nema
jedinstvenog tipa porodice. Postojanje razliitih porodinih odnosa, stoji, svakako, u direktnoj vezi sa stepenom razvoja pojedinih
drutava i sa karaktekrom drutvenih odnosa u pojedinim od njih. Isto tako, na karakter porodinih odnosa utie i istorijski razvoj
pojedinih drutava i kategorijalni sistem vrednosti koji u njima postoji. ___________ Opta sociologija Prof. Dr Danilo Z. Markovi,
Beograd 1993. Str. 251. 252. 253. 255. - 14

16. PORODICA I RAZVOJ LINOSTI Porodica je jedna od najstarijih i najrasprostranjenijih ljudskih institucija. Termin
porodica oznaava grupu krvnih srodnika koji ine jedno domainstvo, kao i sve pretke jedne osobe i ostale rodjake. Ljudi su
medjusobno vezani po krvnom srodstvu, naklonou i privlanou i u zadnje vreme usvajanjem. Ponaanja u porodici su uredjena i
zakonom. Tano su definisana zakonska prava i odgovornosti muza i zene. Roditelja i dece. Za na rad su vazne odredbe zakona
donetih u veini zemalja kojima se zabranjuje zlostavljanje dece od strane roditelja, ili jednog supruznika od strane drugog. Takodje
je zakonom regulisano da svaka zaposlena osoba ima dovoljno slobodnog vremena, kako bi brinula o novorodjenom detetu, ili
bolesnom lanu porodice. PEDAGOKO ODREDJENJE POJMA PORODICE Porodica je primarna drutvena grupa nastala po
biolokim zakonima, krvnom srodstvu i drutvenim pravilima, pa stoga mnogi istiu da je najznaajnija grupa u zivotu svake jedinke,
kao i u zivotu svakog drutva. To je jedina grupa koju pojedinac zatie rodjenjem i kao takvu ne moze je birati. Najee je
savremena porodica svedena na svoj nukleus, brani par i decu. Takodje se u literaturi govori o tri univerzalne karakteristike
porodice: 1) To je zajednica suprotnih polova i dece koja nastaju iz te veze, 2) u njoj se razvija linost deteta i 3) u njoj se
obezbedjuje intelektualna i emocionalna povezanost lanova koja podstie rast i razvoj. PORODICA KAO FAKTOR SOCIJALIZACIJE
Proces socijalizacije moze se razmatrati u sklopu slozene problematike odnosa izmedju linosti i drutva, pa stoga imamo i razliita
odredjenja pojma socijalizacije. Sa stanovita drutva vazno je da se pojedinci razviju u odgovarajue odrasle lanove drutva kome
pripadaju, pa je socijalizacija nain na koji se kultura prenosi i pojedinac ini podesnim za organizovani nain zivota.