UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

METODIKA UENJA SISTEMA IGRE U

ODBOJCI
(DIPLOMSKI RAD)

Kandidat:
Marko Tomaevi

Beograd, 2013.

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

METODIKA UENJA SISTEMA IGRE U

ODBOJCI
(DIPLOMSKI RAD)
Kandidat:
Marko Tomaevi

Mentor:
Van.prof.dr Goran Nei
lanovi komisije:
Doc. dr Zoran Valdevit
Ass. Milan Sikimi

Beograd, 2013.

Metodika uenja sistema igre u odbojci

Saetak
U odbojci sistem predstavlja raspored igraa u terenu i njihovo kretanje prema
odreenoj postavci. Sistem obuhvata postupke, mere, naine i organizaciju jednog tima
na utakmici u fazi odbrane i napada. Sistem je promenljivi deo taktike i zavisi od mnogo
faktora, a osnovi elementi su: sastav tima (formacija), raspored odbojkaa u pojedinim
taktikim situacijama, kretanje odbojkaa u fazi 1 i 2, taktika kombinacija, invidualna
taktika i taktiki plan. Upravo ovo i jeste predmet diplomskog rada, odnosno koji su to
postupci koje treba primeniti da bi se stiglo do sistema 5:1.

Kljune rei: metodika, sistem igre, odbojka.

Summary
In volleyball system is the arrangement of players in the field and their movement
towards a particular setting. The system includes procedures, measures, methods and
organization of a team in the game at the stage of defense and attack. The system is part
of the tactics variable and depends on many factors, and basic elements are: the
composition of the team (formations), volleyball schedule in certain tactical situations,
volleyball move in phase 1 and 2, tactical combinations, based on individual needs tactics
and tactical plan. Exactly this and is the subject of graduate work, or who are the
procedures to be applied in order to arrive at a system of 5:1.
Keywords: methodology, system of games, volleyball.

Sadraj:
1. Uvod ............................................................................................................................... 2
2. Definicija osnovnih pojmova ........................................................................................ 6
2.1. O metodici obuavanja u odbojci ......................................................................... 6
2.2. Sistemi igre u odbojci........................................................................................... 12
3. Predmet, cilj i metod rada .......................................................................................... 13
3.1. Predmet rada ........................................................................................................ 13
3.2. Cilj rada ................................................................................................................ 13
3.3. Metod rada .......................................................................................................... 13
4. Metodika uenja sistema igre u odbojci.................................................................... 14
6.1. Metodika uenja sistema 6:0 ............................................................................... 14
6.2. Metodika uenja sistema 3:3 ............................................................................... 16
6.3. Metodika uenja sistema 4:2 ............................................................................... 17
6. 4. Metodika uenja sistema 5:1 .............................................................................. 19
5. Zakljuak ..................................................................................................................... 28
Literatura......................................................................................................................... 29

1. Uvod
Vilijem Morgan, kao nastavnik fizikog vaspitanja u Americi, je 1985. Godine sa
svojim studentima prvi put demonstrirao novu igru na sastanku nastavnika i nazvao
je"mintonette". On je kombinovao tri, tada veoma popularna sporta ( rukomet, tenis, kosarku) i
doao do ove zanimljive igre. Tenisku mreu je podigao na visinu od 6 stopa (183 cm) i dao
studentima koarkasku loptu da je prebacuju. S obzirom da se ova lopta pokazala tekom, Morgan
je zamolio gospodina Spaldinga da napravi adekvatnu loptu.
Sa tom lakom loptom je bilo omogueno odbijanje lopte, pa je 1896. A.T. Holsted predlozio
naziv Volley Ball za ovu igru. Od 1952.godine se pie kao jedna rec Volleyball. Od tako skromne
igre na njenom nastanku u gradu Holiokiju u dravi Masacusets, odbojka je evoluirala u
atraktivnu sportsku igru koja popupularnosti i masovnosti spada u sam svetski vrh.

Odbojka dvoranski sport je vrlo brzo stekla popularnost, kao odlicna kondiciona
priprema za sportove u zimskom periodu, a kasnije i kao samostalna igra. Iz SAD se brzo
iri u susedne zemlje, a zatim i na ostale kontinente. U Aziji je stekla veliku popularnost u periodu
od 1913. do 1934. godine, gde je bilo organizovano 10 turnira. Odbojkaki teren je bio 11x 22

metra a ekipu je sainjavalo 9 igraa. Igralo se bez promena.Od 1917. godine igralo se do 15
poena u setu.
U Evropu, a pre svih u Englesku, odbojku donose ameriki vojnici za vreme Prvog
svetskog rata 1914. godine. Tada za ovu igru nije bilo veeg interesovanja zbog fudbala, ak je i
ignorisana. U Francuskoj je odbojka dobila pravu popularnost i masovnost u kolama i na
univerzitetima. Pored zatvorenih dvorana, odbojka se igrala i na otvornim prostorima. Oko hiljadu
ljudi je posmatralo ovu igru. Od 1938. godine uz veliki interes gledalaca, poinju redovna dravna
prvenstva. U ehoslovackoj je osnovana prva Nacionalna federacija za muku odbojku 1924.
godine, a za ensku 1931. godine. esku skolu odbojke je odlikovala visoka i kvalitetna
individualna tehnika. Godine 1919. odbojka se prenosi u SSSR. Od 1928. godine se igrala i imala
je velikih uspeha na evropskim i svetskim prvenstvima, kao i na drugim takmienjima. Godine
1920. poinje da se igra u Poljskoj. Prva pravila su stampana 1923. godine. Iz Poljske odbojka se
iri u pribalticke zemlje (Litvanija, Estonija, Letonija). Za vreme Olimpijskih igara u Berlinu
1936. godine, primenjena su dotadasnja amerika pravila takmienja od strane Meunarodne
komisije za odbojku. Mrea je fiksirana na 243 cm za mukarce, a 224 cm za ene.
U Parizu je 1947. godine osnovana FIBA (Svetska odbojkaka federacija). Uestvovalo je
14 zemalja. Godine 1964. odbojka je prvi put bila na Olimpijskim igrama u Tokiju, a 1948.
godine prvi put se pojavila na Svetskom prvenstvu u Rimu za mukarce, dok se Svetsko prvenstvo
za zene iste godine odravalo u Pragu. Ta dva svetska takmienja bila su najvanija za razvoj
odbojke. Dolaskom dr. Rubena Akoste na mesto predsednika Svetske odbojkake federacije,
izvrene su kvalitetne promene, menjana su pravila, organizovana nova takmienja i sve vie se
poveavao interes gledalaca za ovaj sport.
Odbojka se u Jugoslaviji pojavila za vreme Prvog svetskog rata. U to vreme,odbojku igra
najvie medicinsko osoblje. Kod nas odbojka se prvi put opisuje 1921. godine u udbenicima za
kole i drutva pod nazivom gimnastike igre. Zvanini poetak odbojke u Jugoslaviji je 1924.
godine, kada je Amerikanac Vilijam Vajlend odrao nekoliko teaja u vie gradova nae zemlje.
Upoznao je uitelje i sokolske prenjake sa igrom volleyball. Odbojka je zvanino prihvaena i
uvrena u program rada kola sokolskih drutava, vojnih jedinica Prvo takmienje Prvenstvo
Jugoslavije odrano je 1930. godine na Malom Kalemegdanu.

U periodu od 1931. do 1941. godine odrano je 6 prvenstava Saveza sokola. Na sokolskom sletu u
Pragu, odigrana su takmienja 1932. i 1938. godine, kao i na sletu u Sofiji 1939. godine, gde su
nasa muka i enska ekipa osvojile prva mesta. Tada su sudije bili Vera i Zvonko Pavi. Zvonko
Pavi je 1930. godine napisao prva pravila odbojke.
Godine 1949. osnovan je Odbojkaki savez Jugoslavije, a prvo prvenstvo drave je odrano
1945. godine u Subotici. Prva muka savezna liga je odigrana odmah po osnivanju Saveza 1949.,
a enska godinu kasije 1950. godine.
Na prvom prvenstvu Balkana u Bukuretu 1946. godine reprezentacija Jugoslavije osvaja drugo
mesto, i u mukoj i enskoj kokurenciji. Na drugoj Balkaijadi u Tirani 1947. Godine i muka i
enska reprezentacija Jugoslavije su osvojile prvo mesto.
Na Mediteranskim igrama 1963., 1967.,1971.,1975. i 1979. godine muka reprezentacija je
nosilac zlatnih medalja.
Na Univerzijadi 1965. godine muka reprezentacija osvojila je bronzanu medalju u
Budimpeti, a 1987. godine u Zagrebu okitila se zlatom.
Na Evropskim prvenstvima osvojene su bronzane medalje 1975.

u Beogradu, 1979.

godine u Parizu, 1995. godine u Atini, 1999.godine u Beu, 2005. godine u Beogradu i Rim Jedna
srebrna medalja osvojena je 1997. godine u Ajndhovenu kao i jedna zlatna medalja osvojena je
2001. godine u Ostravi.
Na Svetskim kupovima osvojene su 3 bronzane medalje 1996.,2001. i 2003. godine, kao i
jedna zlatna 2005. u Beogradu. Na Svetskim prvenstvima osvojena je i jedna srebrna medalja i to
1998. u Japanu.
Osvajanjem bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. Godine
reprezentacija je ostvarila

jedan od najveih uspeha u svojoj istoriji. Takoe 2000. godine

osvajamo zlatnu medalju u Sidneju, veliki uspeh koji ostaje u istoriji nae i svetske odbojke.
Usavravanjem pravila odbojke razvija se taktika igre. Tri odigravanja su omoguila i
usavravanje elemenata igre. Poseban znaaj je dobilo dizanje lopte za napad. U pocetku su svi
4

igrai vrili funkciju dodavanja na sme, tj. dizaa, ali i napadaa, primaa i blokera. Meutim,
razvojem odbojke dolazi do podela uloga u timu, specijalizacije. Poznato je nekoliko kompozicija
igre:
1. 6 : 0 - najstarija, gore pomenuta kombinacija gde svih sest igraa die, smeira i
blokira.
2. 3 : 3 - takoe stara kombinacija gde svaki smeer ima svog dizaa tj. dizai i smeeri
staju u " trougao".
3. 4 : 2 - kombinacija u kojoj dva dizaa stoje u " dijagonali " i die onaj koji je u zoni
napada.
4. 5 : 1 - najmodernija kompozicija igre sa tri krajnja smeera, sreim blokerom, liberom
i dizaem. Odbojka je sportska igra, koja obiluje raznovrnim motorikim formama. Jedan od
najznaajnijih problema odbojkake igre je ostvarenje krajnjeg rezultata, tj. opservacija
elemenata igre, znaajnih za uspenu realizaciju odbojkakog nadigravanja. Sloenost odbojke
se ogleda i u tome, da jedan element igre, sam za sebe, ne znai mnogo u odnosu na krajnji
ishod utakmice. Vladanje kompletnom tehnikom je ve odreena prednost, odnosno baza za
dalju nadgradnju i poveanje efikasnosti u igri.

2. Definicija osnovnih pojmova

2.1. O metodici obuavanja u odbojci
Tehniki zahtevi ove sportske igre odgovaraju sposobnostima i uzrastu igraa i mogue ih je
realizovati sistematinim i kontinuiranim radom. Odbojka je specifina sportska igra koju
karakteriu raznovrni oblici kretanja i tehnikih elemenata. Kretanja koja se primenjuju su:
hodanja, tranja, poskoci i skokovi, a elementi tehnike su: odbijanje lopte prstima i ekicem,
serviranje, smeiranje, dizanje, blokiranje, prijem servisa. Elementi tehnike su karakteristini
za ovu sportsku igru, kratak kontakt sa loptom iziskuje visok nivo tehnike.
Kretanja i elementi odbojkake tehnike omoguavaju svestran telesni razvoj igraa. Vrednost
odbojke je upravo u dugotrajnom vebanju, gde aktivno sudeluje muskulatura celog tela.
Vebajui, igrai aktiviraju vitalne funkcije organizma i podiu ih na vii nivo. Vrednosti
srano sudovnog sistema, sistema za disanje i centralnog nervnog sistema se podiu do
granica koje omoguavaju velike fizike napore. Zbog velikog broja pozitivnih uticaja na
proces vaspitanja, odbojka je nala mesto u sistemu fizikog vasptianja.
U didaktikom redosledu uenja sistema odbojkake igre, princip postupnosti je
najdominantniji kao i u svakom sistemu ponaosob.
Osnovni zadatak procesa obuavanja jeste formiranje motorickog umenja i navika odnosno
usavravanje motorike.
Struktura procesa obuavanja obuhvata etiri faze:

stvaranje optih uslova za datu motoriku aktivnost

uenje nove motorike aktivnosti

organizacija panje (motivacija)

stvaranje predstave kretanja

Pokusaj da se novi motorni akt realizuje se kroz:

poboljanje tehnike tj. usavravanje i tehniko doterivanje, stvaranje dinamikog

stereotipa

uvrenje i dalje usavravanje tehnike.

Na osnovu ovakve strukture procesa obuavanja, moe se rei da se celokupan proces odvija u
tri etape:
1. ETAPA POETNOG UENJA koja ima veliki znaaj za uenje tehnike.
Moe se rei da je u veini sluajeva presudna za dostizanje sportskog majstorstva. U ovoj
etapi, od nastavnika se zahteva da organizuje panju uenika- poetnika, odnosno da njihovui
panju usmeri na pravilne predstave o pokretu i pravilnom tehnikom izvoenju. Nastavnik
treba da odredi pravilan metodski postupak, da odabere oigledna sredstva, metode rada i da
sam demonstrira vebe.
Obuka tehnike smea poinje kratkim teorijskim opisom, ukazuje se na znaaj tog elementa i
njegovu primenu u igri. Za etapu poetnog uenja karakteristino je formiranje vetine da se
motorini akt izvede u optoj gruboj formi. Ova je etapa upoznavanja sa motornom aktivnosu.
U ovoj etapi je bitno ispravljanje greaka. Nastavnik mora uoiti svaku greku, pronai njen
uzrok i postupak za njeno uklanjanje. Samo obuavanje ne traje dugo i treba se prei na
uvebavanje.
Osnovni principi vebanja u etapi poetnog uenja su:
- objanjenje zadatka mora biti logino i jasno izloeno
- pokazuje se osnovni nain izvoenja
- stavovi I pokreti demonstratora ne treba da izazivaju dileme kod vebaca
2.ETAPA PRODUBLJENOG UENJA, koju karakterie detaljnije uenje, iji je razultat
formiranje motorickog uenja, koje delimino prelazi u motoriku naviku, dinamiki stereotip.
Ona predstavlja nadogradnju obuavanja odnosno etapu uvebavanja i tehnikog doterivanja
pri emu su vidljivi prvi znaci individualizacije.
Zadatak uvebavanja je utvrivanje i automatizacija pokreta razvijanje spretnosti i preciznosti
dodavanjem brzine i snage u izvoenju. Uvebavanju se posveuje mnogo vie panje i
sprovodi se kroz odreene vebe i igre. Broj vebi moe biti veliki. Najbitnije je stvoriti
logian redosled vebi, polazei od principa postupnosti. Izbor i redosled vebi je vezan za
nivo motorike sposobnosti uenika, cilja koji se eli postii i raspoloivog vremena.
3.ETAPA UVRIVANJA I DALJEG USAVRAVANJA (sportsko majstorstvo)
Ova etapa je usmerena na uvrivanje i dalje usavravanje tahnike, sto omoguuje formiranje
trajnih i stabilnih motorikih struktura, odnosno motorikih navika. Usavravanje tehnike

podrazumeva organizovano vebanje. Da bi se obezbedila efikasnonst vebanja, neophodno je

da se ispune osnovni uslovi:
- tehnike se izvode u obliku uslovno-refleksnih aktivnosti
- tehnike se prilagoavaju individualnim karakteristikama igraa
- tehnike se usavravaju prema specijalnim ulogama u sportskoj borbi
- vebanje se oteava uvoenjem sloenijih oblika remeteih faktora
- insistira se na tanosti i efikasnosti tehnike.
Dalje usavravanje, odnosno sportsko majstorstvo, najbolje se ostvaruje kroz takmienja.
Adekvatnim izborom i uvoenjem takmienja u trening ( odbojkaka sekcija u koli) regulie
se psihiko optereenje pojedinca i ekipe. Veliki deo treninga i u ostalim aktivnostima treba
posvetiti psihkoj pripremi. Osnovne karakteristike sportskog majstorstva odbojkaa su:
racionalnost, izraena individualnost, lepota, povezanost svih elemenata odbojkake igre i
ekonominosti u troenju energije i drugih potencijala.
Metode obuke u nastavi fizikog vaspitanja su naini i postupci koji se primenjuju sa ciljem
usvajanja I usavravanja znanja, umenja i navika kretanja. Ove metode se najese kombinuju
sa metodana informacije, naroito u poetnim fazama usvajanja motorikih vetina, kada je,
pre svega, neophodno stvoriti jasnu predstavu o kretanju i steci osnovna znanja o njemu.
U poetku uenja motorikih vetina, pokreti ( ili kretanje ) su nespretni, ali posle vie
ponavljanja postaju sve precizniji, pouzdaniji, racioonalniji, jednom reju savreniji. Vanu
ulogu u tome ima, pre svega, senzomotorna memorija u centralnom nervnom sistemu. Vie
puta u treningu ponovljen pokret (ili kretanje) na taj nain sve se vie usvaja i usavrava.
U procesu uenja treba razlikovati uenje automatskih pokreta i motorikih vetina. Uenje
automatizovanih pokreta se odvija na podsvesnom nivou, dok uenje motorikih vetina
zahteva koncentraciju, planiranu strategiju dejstva, procenu, kao i ispravljanje greaka pri
izvoenju pokreta koji se ponavljaju.
Prva faza uenja motorike vestine je faza razvijanja grube koordinacije kretanja. Vizuelna
informacija je u ovom periodu dominantna, kad kasnije gubi na znaaju. U prvim pokuajima
on treba da nastoji da kontrolie izvoenje tog motorikog zadatka. Evidentna je neuskaenost
miia agonista i antagonista i refleksne aktivnosti koje nisu priguene i deluju kao ometjui
factor. Zbog toga se motoriki zadatak retko izvrava u potpunosti ispravno i este su greke.

U drugoj fazi dolazi do poboljanja fine koordinacije zahvaljujui proprioreceptorima koji

daju sve vie informacija o dinamici kretanja tela i stvaraju sve finiju sliku o svetu. To se
pozitivno odraava na moriko programiranje, dok se uloga ula znatno smanjuje. Stalna
kontrola, ne samo kretanja, vec i efekata tog kretanja, doprinosi sve uspenijem ovladavanju
kretanjem.
U treoj fazi dolazi do superfine koordinacije kada se poveava automatizam pokreta, a
veina naredbi za izvoenje kretanja prenosi se sa viih na nie nivoe centralnog nervnog
sistema. Kretanja se izvode stabilno i uspeno cak i u uslovima koji znaajno variraju. Treba
rei da su mehanizmi organizacije kretanja jos uvek nedovoljno izueni. Suprotno
dosadanjem verovanju, moe se rei da prava, potpuna automatizacija cak i najjednostavnijih
pokreta, a posebno sloenijih, ne postoji. Izbor sredstava, metoda i metodskih postupaka u
obuavanju sportskim vetinama ozbiljan je problem koji trai mnoge odgovore.
Razlikuju se tri metoda obuke i to:
-sintetiki metod
-analitiki metod i
-kompleksni (kombinovani) metod
1. Sinteticki metod
Sintetiki metod je primenjen kada se neki pokret ili kretanje ui tako sto se izvodi kao celina.
Na poetku je potrebno uenicima u celini demonstrirati kretanje kako bi mogli da vide cilj
kretanja i stvore vizuelnu predstavu o kretanju. Demonstracija mora biti skoro savrena. Ovaj
metod se koristi:
- Pri usvajanju relativno jednostavnih pokreta i kretanja.
- Pri usvajanju sloenog kretanja koje se nemoe podeliti na faze I obuavati analitikim
metodom. U ovom sluaju panja uenika je, ipak, na recionalnom izuavanju as jednog as
drugog pojedinog elementa, dela faze, celovitog kretanja.
- Pri usavravanju ve usvojenog kretanja.
- U radu sa poetnicinma.
- U radu sa mlaim uzrastnim kategorijama
Da bi se veba uspeno izvela u celini, nekada je pogodno olakati spoljanje uslove u kojima
se primenjuje sintetiki metod. Predstavlja najprirodniji metod, a izvoenje vebe u celini
omoguava formiranje sopstvenog stila, ali stila koji ne sme naruiti osnovnu logiku kretanja.

2. Analiticki metod
Kada se neko kretanje podeli na manje celine koje se zatim uvebavaju, re je o analitickom
metodu. Uenju prethodi demonstracija kretanja u celini, a zatim demonstracija onog dela ili
faze kretanja koji se ui. Usvojeni delovi (faze), kretanja spajaju se u celinu pri cemu redosled
povezivanja delova (faza) kretanja moe biti razliit. Ostaje prepusteno profesoru da , s
obzirom na specifinost kretanja, uzrasta i mogunosti ucenika, spoljanje uslove izvoenja
kretanja itd, odluci koji redosled je najracionalniji.
Ovaj metod se koristi:
- Pri obuavanju sloenih kretanja kada nije pogodna primena sintetikog metoda.
- Kada je potrebno posebno uvebari jedan deo ( fazu) kretanja.
- Kada je u prethodnoj obuci usvojena neka greka koju treba ispraviti.
Prednost analitikog metoda je u tome sto on otvara mogunost da se i najsloenija kretanja
postepeno i pravilno usvoje. Njegov nedostatak je sto remeti celovitost kretanja, posebno
kada se preterano dugo insistira na analitikom radu i okleva sa povezivanjem delova ( faza)
kretanja u celinu. Tada dolazi do tzv. automatizacije delova kretanja i poremeaja prirodnog
ritma izmeu delova (faza) kretanja. Obicno se kaze da je kretanje istrzano i da pokreti nisu
sliveni.
3. Kompleksni (kombinovani) metod
U strunoj literaturi on je kombinacija analitikog i sintetikog metoda i u praksi je najesi
metod. Njegova velika prednost je u tome sto je mogue iskoristiti u treningu dobre strane
analitikog i sintetikog metoda , a izbei lose.
Dve su osnovne varijante ovog metoda:
Prva varijanta : prvo se kretanje objanjava po delovima (analitiki), zatim u celini
(sintetiki) i na kraju se posebno uvebava jedan deo (ili faza) kretanja koji nije dobro
usvojen ili zbog toga sto je to najvaniji deo celine (analitiki). ASA
Druga varijanta: kretanje se ui kao Celina (sintetiki), zatim se posebno uvebavaju
delovi (faze) kretanja, naroito oni koji su slabije usvojeni ili je u njima uoena greka
(analitike) i na kraju se sve objedinjuje u celinu (sintetiki)
Kompleksni metod se primenjuje:
- Uvek posle analitike metode kada treba delove (faze) kretanja povezati u celinu.

10

- Kada je sintetika metoda bila neefikasna, pa se morala primeniti i analitika i ponovo

sintetika metoda.
Prilikom promene metoda obuke znaajnu ulogu igraju pripremne i imitacione vebe.
Pripremne vebe se koriste sa ciljem da olakaju uenje sportskih vetina. To se postie
usvajanjem jednostavnih motrorikih kretnji koje obezbeuju izvoenje osnovnog, glavnog
kretanja. I osnovno i pripremno kretanje mora biti veoma slino po svojim karakteristikama,
mora biti istog roda. Tako , na primer, pripremne vebe za odbojku su razne vrte
jednostavnih skokova, raznovrni okreti i drugo.
Imitacione vebe moraju da sauvaju karakter osnovne vebe. Nihovo izvoenje je uvek u
olakanim uslovima, pa se zbog toga veoma esto koriste za obuavanje i usavravanje
sportskih vetina ne samo u radu sa poetnicima, vec i sa sportistima vieg nivoa. Primenu
imitacionih vebi ne treba shvatiti kao mogunost stvaranja predstave o kretanju i olakavanje
uenja kretanja, ve i kao vebe kojima se usavrava usklaenost motorikih i vegetatvnih
funkcija, sto u krajnjem poveava stepen iskorisenosti potencijala u toku takmienja.
Metode ive reci, govorne metode, koje su funkcionalno i organizaciono povezane sa
formiranjem predstave o odreenom pokretu i kretanju koriste se prilikom postavljanja cilja
uenja. Za antropomotoriku delatnost u odbojci posebno su znaajne tri govorne metode:
metoda usmenog izlaganja, odlikuje se logikim jasnim, potpunim i odgovarajuim
iznoenjem sutine dogaaja
metoda razgovora, koja podrazumeva osmiljen i kontrolisan razgovor nastavnika
metoda objanjavanja, koja se sastoji od jezikog objanjavanja pojedinih akcija i aktivnosti
odbojkaa.
Oigledne metode
Osnovne varijante ove metode su:
metode pokazivanja, gde tehniku u celini prikazuje nastavnik ili demonstrator
metoda demonstracije, gde se prikazuje tehniki element u celini ili pojedini delovi pomocu
razliitih nastanvih pomagala, kao sto su: slike, crtei, kinogrami, video snimci i filmovi.

11

2.2. Sistemi igre u odbojci

U odbojci sistem predstavlja raspored igraa u terenu i njihovo kretanje prema
odreenom sistemu. Sistem obuhvata postupke, mere, naine i organizaciju jednog tima
na utakmici u fazi odbrane, napada i kontre. Sistem je promjenjivi deo taktike i zavisi od
mnogo faktora, a osnovi elementi su:
-sastav tima (formacija)
-raspored odbojkaa u pojedinim taktikim situacijama,
-kretanje odbojkaa u kompleksu 1 i 2,
-taktika kombinacija,
-invidualna taktika i taktiki plan
Pojavom raznih sistema igre u odbojci navedeni tehniki elementi i kretni obrasci se u manjoj
ili veoj meri javljaju u odreenim pozicijama igraa (specijalizovanim igrakim ulogama). U
odbojci postoje sistemi napada i sistemi odbrane, ali kada se misli na sistem igre uglavno se
misli na sistem napada. Sistemi su se vremenom razvijali kako je odbojka postajala sve
popularnija, te je postojao zahtev za sve veom specijalizacijom igraa.
Unutar terena imamo est jedakih zona, koje su oznaene brojevima od 1 do 6. Ispred linije
servisa uz desnu liiju terena je zona 6, pa u levo od nje ,u smeru kazaljke na satu, je zona 5 a
do nje poslednja zona odbrane zona 4.S leva na desno uz mreu su zone 4,3 i 2.
U okviru svakog sistema mora se ispotovati sistem dve linije, prve i druge linije. Prvu liniju
cine igrai zona 2, 3 i 4 (zone napada) a drugu liiju igrai zone odbrane 5,6 i 1(zone
odbrane). Sistem se oznaava sa dva broja. Prvi broj oznaava broj igraa koji mogu da
napadaju (primai, srednji blokeri i korektor) dok drugi broj oznaava broj dizaa. Sistemi
koji se koriste u odbojci su :
o Sistem 6:0
o Sistem 3:3
o Sistem 4:2
o Sistem 5:1

12

3. Predmet, cilj i metod rada

3.1. Predmet rada
Predmet ovog rada je metodika uenja sistema u odbojci.

3.2. Cilj rada

Cilj rada je prikaz i analiza metodskog postupka u obuavanju sistema u odbojci.

3.3. Metod rada

Metod rada je deskriptivan, a za pisanje su koriseni razni izvori: dostupna literatura,
iskustva strunjaka, lino igrako iskustvo, lino trenersko iskustvo i znanja steena na
Fakultetu sporta i fizikog vaspitanja.

13

4. Metodika uenja sistema igre u odbojci

Osnovni preduslov za poetak sprovoenja metodike obuavanja odreenog sistema je
zadovoljavajui nivo tehnike obuenosti. Kako tehnika predstavlja nain izvoena pojedinih
elemenata, taj osnovni nain obuhvata racionalno, ekonomino i to prirodnije kretanje.
Kratak kontak sa loptom, odnosno ogranieno vreme za realizaciju, kako u napadu, tako i u
odbrani stavlja tehniku kao dominantnu unutar svakog sistema. Redosled uenja sistema se
primenjuje po principu postupnosti, od lakeg ka teem, jednostavnijeg ka sloenijem. Da bi
deci olakali uenje sistema u samoj igri, donji servis se pokazao kao pozitivan. Kako su
pojedini sistemi laki a neki tei redosled uenja i upoznavaja dece sa odreenim sistemom je
bitan.
4.1. Metodika uenja sistema 6:0
Uenje sistema odbojkake igre je usko vezano sa specijalizacijom igraa, zato u radu sa
decom najsvrsishodniji sistem bi trebalo da bude sistem 6:0. Ovaj sistem koristimo kao bazu
za uenje ostalih sistema, i preko njega uimo decu zone u terenu, rotaciju i osnovna pravila
odbojkake igre.

Slika 1. Smer rotacije

14

Radi lakeg praenja slika u nastavku teksta, potrebno je definisati simbole, odnosno ta oni
odreuju.
Legenda:
diza

srednji bloker

korektor

prima

libero

Pogodan u radu sa decom jer je jedan od prostijih sistema i ne iziskuje preranu

specijalizaciju, odnosno omoguuje svestraniji razvoj pojedinca. Sistem u kome svi igraju sve.
Pod varijante ovog sistema mogu biti prijem u zonu 2 i zonu 3, mesta sa kojih budui diza
odigrava 95 posto lopti. Zadatak pri ovladavanju

ovim sistemom kao prvim je uenje

osnovnih kretanja pojedinca unutar svoje zonu u toku poena i prepoznavanje dve osnovne
faze: faza napada i faza odbrane.
Svaku

od

navedenih

faza

karakteriu

odreeni taktiki

problemi i specifine

tehnike vetine kojima se ti problemi reavaju. Meutim, esto se zaboravlja i trea faza: faza
tranzicije, koja je za razliku od ostalih sportskih igara u odbojci vrlo kratka i profinjena, da se
tako izrazimo, te je iz tog razloga veoma vana u igri. Vrhunske ekipe karakterie visoko
efikasna i brza tranzicija u igri, to omoguuje efikasnije sprovoenje faze napada i faze
odbrane. Uenjem ovog sistema vec pripremamo igrae za sve naredne sisteme.

15

4.2. Metodika uenja sistema 3:3

Ovaj sistem se sastoji od tri dizaa i tri smeera (napadaa), gde svaki smeer ima
svoga dizaa. Postavka je takva da su dizaa i smeer u dijagonali, odnosno dizai i smeeri su
naizmenino rasporeeni po zonama.

Slika 2. Postavka igraa u sistemu 3:3

Da bi se koristio ovaj sistem treba imati dobre smeere, jer postoje dve karakteristine
postavke igraa. Prva kada su dva dizaa u zoni napada i druga kada je samo jedan. U
odbojkakoj igri retko primenljiv, sistem sa velikim brojem nedostataka pogotovu u fazi
napada kada su dva dizaa u prednjoj liniji. Ideja nastanka ovg sistema je da se povea broj
idealnih lopti u zonama za smeiranje , ali u praksi je pokazano drugacije jer smanjenjem
broja primaa servisa, slabi prijem pogotovu u situaciji kada se diza nalazi u zoni odbrane i
treba ui da die u liniju napada. Jedna od prednosti ovog sistema moe biti veliki broj
kuvanih

i smeiranih takozvanih drugih lopti

ali iziskuje i visko stepen obuenosti

slobodnog dizaa za smeiranje u sitaciji kada su dva dizaa u liniji napada. To raditi da ne bi
doli u situaciju smanjenog broja napadaa. Ovaj sistem moe imati veliku primenu u mlaim
takmiarskim kategotijama u utakmicama gde je donji servis obavezan, pa nedostatak sistema

16

kod prijema je neznatan. Prednost korisenja ovog sistema u igri je i rad sa veim brojem dece
na poziciji dizaa.U savremenoj odbojci je nedostatak vrhunskih dizaa.
4.3. Metodika uenja sistema 4:2
U ovom sistemu imamo etri smeera i dva dizaa dijagonalno rasporeena. Dva modela
ovoga sistema postoje:
1. kada se posle dizaa u rotaciji nalazi prima pa bloker (slika 3.)
2. kada posle dizaa u rotaciji sledi bloker pa prima (slika 4.)

Slika 3.

Slika 4.

ta je karakteristino za sistem 4:2?

Postavka igraa je takva da je jedan od dizaa uvek u zoni napada i on se moe nalaziti u tri
varijante u odnosu na smeere, sa leve, sa desne strane i izmeu njih. Sa njim, u prvoj liniji,
ni u jednoj varijanti nisu isti smeeri. Prvo uimo najednostavniju varijantu sa dizaem u
sredini; zatim varijante diza sa desne, pa sa leve strane.
Sve kretnje u odreenim postavkama rade se prvo bez lopte. Naredna varijanta je uz hvatanje
lopte u svaku poziciju u koju doe, pa nakon daljeg postavljanja igraa prosleuje se lopta u
sledeu zonu i tako do tree lopte i prebacivanj preko mree. Zatim se ukljuuje donji servis i

17

na kraju gornji servis pri uenju ove postavke. Kada zavrimo uenje postavke i kretanja
dizaa u prvoj liniji prelazi se na rad sa ulascima iz druge linije, linije odbrane.
U osnovi postoje dve varijante ovog sistema:

kada se igra sa smanjenim brojem primaa (2) i

kada se servis prihvata sa tri i vise primaa.

Diza moe ui iz zadnje linije na mreu iz sve tri zone zadnje linije (5, 6 i 1 ). Kada ulazi iz
zone 5 (drugi diza se nalazi u zoni 2), ovo je situacija kada je ekipa najopasnija po protivnika
prvom loptom, gde dizai pri idealnom prijemu ka zoni dva mogu odmah reiti ovu situaciju
kuvanjem ili smeiranjem. To znaci da dizai svakog trenutka mogu postati napadai. Kako ce
se izvriti napad zavisi od prijema servisa, od mesta gde je upuena lopta posle prijema. Ako
je upuena ka dizau u prvoj liniji on distribuira tu loptu, a ako je ka zoni 3 ili zoni 4 ulazi
diza iz druge linije i preuzima loptu.
Kada diza ulazi iz zone 6, on najee ulazi prema zoni 2, a diza na mrei se pomera prema
zoni 4.
Poslednja situacija je kada diza ulazi iz zone 1, on ulazi prema zoni 3 kako bi omoguio
napade iz sve tri zone prve liije. Nakon nauenih osnovnih varijanti sistema pokazati i razliite
taktike zamisli unutar samog sistema.
Prednosti sistema su da dva dizaa u igri imaju prednost u odnosu na sistem sa jednim
dizaem, jer ako jedan nije raspoloen, drugi preuzima veinu organizovanja napada. Dok u
sistemu 5:1 treneri najee pribegavaju zameni dizaa. Ulazak drugog dizaa, kada je
organizacija napada popustila, je ma sa dve otrice i diza koji ulazi mora da ima visok
nivo aspiracije i tehnikih, mogunosti da podigne igru na zadovoljavajuci nivo. Jo jedna oz
znaajnih prednosti sistema 4:2 a pogotovu u mlaim kategorijama se krije u kontranapadu
kada moe dizati diza iz prve linije a ne ulazi diza iz zone odbrane samim tim odbrana je
kompletnija.
Mane ovog sistema se ogledaju u tome da je nedostatak dobrih dizaa u savremenoj odbojci,
a pogotovo da budu i dobri napadai. Sa poveanjem znaaja servisa smanjen je broj idealnih
prijema, a samim tim potreba za vrhunskim smeerima je vea. Iz ove injenice proizilazi da
su korektori zauzeli znaajnu ulogu u savremenoj odbojci.

18

4.4. Metodika uenja sistema 5:1

Zbog slozenosti i uske specijalizacije igraa ovom sistemu vecina trenera u svome radu decu
ui sto kasnije. U modernoj odbojci prevladava sistem 5-1, za koji je karakteristino da ima
samo jednog dizaa koji obavlja funkciju dizanja ( igra i u prvoj i u drugoj liniji, iz koje
utrava u zonu za dizanje) i 4 napadaa i libera (srednji bloker) u zavisnosti od situacije. Kod
sistema 5:1 javljaju se sledee pozicije igraa, odnosno specijalizovane uloge:
Pozicija
Diza

Tehniki elementi i karakteristike

Mozak ekipe (organizator napada)
Zaduen za dizanje lopte, ali takoe blokira i ima ulogu u odbrani
polja, zatiti smeera i servisu, ali ne uestvuje u prijemu
Igra koji ima najvie kretanja u tranziciji, te stoga zahteva najveu
aerobnu pripremljenost u poreenju sa drugim pozicijama

Srednji bloker

Specijalista za blokiranje (u sredini)

Neophodno izuzetno itanje igre (protivnikog dizaa i smeera), te
organizovanje bloka
Igra brzi napad, servira i tada igra u drugoj liniji, te takoe mora da
uestvuje u odbrani
Kada prelazi u drugu liniju (posle servisa) zamenjuje se sa liberom
U zavisnosti od dogovorenog sistema preuzima ulogu dizaa kada
diza nije u stanju da doe do lopte

Prima

Najsvestraniji igra
Napada (sme) iz prve i druge linije, prijem servisa, odbrana,
blokiranje (spoljni) i servis

Korektor

Najbolji smeer u ekipi, igra u dijagonali sa dizaem i najee

napada iz pozicije 2 i pozicije 1
Blokira, servisa, uestvuje u odbrani, ali ne uestvuje u prijemu

Libero

Specijalista za odbranu
Prijem servisa, odbrana i u nekim sluajevima dizanje i prebacivanje
lopte (slobodna lopta)
Ne sme da napada i ne sme da servira
Kada prelazi u prvu liniju po rotaciji, menja se za srednjim
blokerom

Tabela 1. Uloge igraa u timu (preuzeto sa

http://complementarytraining.blogspot.com/2010/12/motoricka-analiza-odbojkaske-igre.html)

19

Sve situacije sistema 5:1 bie objajene preko slika. Na slikama nedostaje ulazak
dizaa u zonu za dizanje nakon servisa u odreenim situacijama, a to je najkraca mogua
putanja. Zbog velikog broja kombinacija nisu ucrtana kretanja napadaa nakon prijema
servisa.
Postavka igraa za prijem servisa kada je diza u zoni 1 .

Rotacija 1

(L)

(L)

Slika 4 - Rotacija:1 Diza u zoni 1.

Ova postavka omoguava da su tri smeera u prvoj liniji, tj. liniji napada. Jedina
situacija kada prima linije napada odlazi na prijem uz desnu liniju terena i smeira iz zone
dva. Korektor pre i posle prijema ostaje u zoni 4 odakle i napada treom loptom (slika 5.)
Zadatak dizaa u tranzicionoj igri je da sto pre doe u zonu za dizanje,a pri tome ne sme da
bude ometan od strane saigraa, a takoe ni on ne sme da ometa primae servisa prilikom
prijema. Prilikom svoga ulaska pogled dizaa treba da bude sve vreme usmeren na let lopte i
prema njoj da ima optimalnu brzinu ulaska.

20

Za lake uenje ove pozicije raditi sledee: servirati donji servis postavi koja ui, servis na
primaku liniju ne duzi od 5m (slika 5) i to u pocetku na primaa koji je u drugoj liniji. Ovim
se olakava i smanjuje trajektorija kretanja dizaa do zone za dizanje. Insistirati na visokom
prijemu dok napadaci i diza ne uvebaju svoje kretanje i timing ulaska. Kada ekipa usvoji
kretanje u ovoj poziciji u olakanoj varijanti, postepeno oteavati situaciju i pomerati
primaku liniju ka osnovnoj liniji( liniji servisa), uvoditi gornji servis i zahtevati od primaa
ostriji prijem ( smanjujemo vreme za koje treba diza da se pozicionira u zonu za dizanje).

Slika 5. Postavka igraa za prijem servisa kada je diza u zoni 1

Na slici 5. se vidi postavljanje dizaa iza primaa prve liije koji je pozicioniran za prijem
servisa. Jasno se uoava srednji bloker koji je postavljen tako da ne ucestvuje u prijemu i da
moe u najkraem vremenu smeirati kroz zonu 3. Prima druge linije i libero pokrivaju vei
deo terena, time umanjuju verovatnou prijema servisa primaa prve linije. Kod uenja ove
pozicije uvebati i vraanja dizaa u svoju zonu odbrane, zonu 1, u situaciji kada se ne
realizuje poen. Nedostatak sistema 5:1 se uvia u najveoj meri prilikom odbrane od
protivnikog napada kada je diza druga linija, a sme upuen ka zoni 1, gde se on brani od

21

tog napada i ne moe vie biti taj koji ce dizati drugu loptu ka smeerima. U zavisnosti od
situacije tu loptu diu bloker prve linije ili libero.
Postavka igraa za prijem servisa kada je diza u zoni 6

Rotacija 6

(L )

(L)

slika 6- Rotacija 6 diza u zoni 6

U ovoj situaciji je dozvoljeno dizau da ue blizu mree u postavci za prijem i ako
je druga linija. Postavka sa tri napadaca u prvoj liniji i slobodnim primaem koji napada kroz
zonu 6 ( pajp) , izdvaja ovu situaciju kao najopasniju po protivnika treom loptom.
Izvlacenje korektora i ulazak srednjeg blokera ne sme da narusi prijem servisa
pogotovu kada lopta ide na primaa u zonu 1 ili u zonu 2. Srednji bloker svoje kretanje
organizuje prema letu lopte i ne sme zakasniti na svoj napad.
Pri uenju ove pozicije prvo raditi servis na primaa u prvoj liniji i libera, pa kasnije
na primaa u zoni 1. (teza varijanta, lopta pod loijim uglom i vie iza lea dolazi dizau). Pri
uvebavanju ove postavke voditi rauna o tome ako se ne realizuje poen da se diza mora

22

vratiti usvoju zonu odbrane, zonu 1. Iz ovoga se moe videti da je primarni zadatak dizaa u
ovoj situaciji odbrana.
U situaciji kada diza odigrava prvu loptu, njegovu ulogu dizanja druge lopte preuzima
srednji bloker ako je upuena ka zoni napada ili libero ako je ostala u zoni odbrane.
Postavka igraa za prijem servisa kada je diza u zoni 5

Rotacija 5

(L )

(L )

Slika 7 - Rotacija: 5 Diza u zoni 5

Takoe situacija kada imamo tri napadaa u prvoj liniji. Diza se nalazi u liniji
odbrane u zoni 5. Pri servisu protivnika postavlja se zajedno sa srednjim blokerom u zonu 4,
sto blize levoj liniji terena i mrei, koliko im to pravila dozvoljavaju. Srednji bloker mora da
propusti dizaa u ovoj situaciji i zapone kretanje nakon njegovog ulaska. Diza ulazi tako to
sve vreme posmatra loptu preko levog ramena pri emu se okree oko leve noge neposredno
pred ulazak u zonu za dizanje.

23

Tokom uenja ove pozicije servirati u pocetku na primaa u zoni 6 (druga linija), pa na libera i
u poslednjoj varijanti na primaa u zoni 5. U sluaju da poen ne bude reen pri organizovanju
protivnikog napada, diza se vraa u zonu odbrane ( zonu1.). Prvi zadatak mu je odbrana, pa
tek onda ulazak i dizanje druge lopte. Prepoznavanje odreene situacije od strane igraa u
tranzicionoj igri je najtei deo posla koji su postavljeni pred igraa a i trenera. Prima koji je
prva linija vei deo terena na prijemu preputa primau druge linije i liberu, i tako je
delimino rastereen zbog ueca u napada. Tokom obuke prvo se radi servis u zonu 6 na
slobodnog primaa i na libera u zonu 1. I na kraju servis u zonu 4 gde se nalaze diza i srednji
bloker. Takoe situaciju kada se diza brani prvom loptom uvebati u obe varijante: kada
drugu loptu die bloker i kada die libero.
Postavka igraa za prijem servisa kada je diza u zoni 4

Rotacija 4

(L)

(L )

Slika 8- Rotacija 4 Diza u zoni 4

24

Diza je prva linija sa jos dva napadaa i nalazi se u zoni 4. Postavljen je uz mreu
tako da je mala verovatnoa da servis protivnika bude upuen ka njemu. Bloker u prvoj liniji
se takoe pomera uz levu liniju terena izbegava prijem servisa. Ulazak dizaa u zonu za
dizanje se vri na isti nain kao u sitaciji kada ulazi iz zone 5. Pomeren prijem od strane
primaa u ovoj poziciji u mnogome oteava postavljanje i distribuciju lopti dizau. Kod
postavljanja za prijem, prima prva linija se postavlja u zonu 5 a prima zadnje linije se
pomera u zonu 6 dok libero odlazi u zonu 1. Postavljanje

primaa u zonu 5 iziskuje

pomeranje dizaa i srednjaka levo od njega(vidimo na slici 6). Idealan prijem, sa vise loptom
na mreu, uvebavamo u ovoj situaciji i koristimo priliku to sto je diza prva linija da budemo
odmah opasni po protivnika. Dobar prijem zadrava protivnike blokere na srednjaku i dizau
i postoji velika verovatnoa da pri napadu sa krajeva bude samo jedan blok. Kod uenja ove
postavke servirati prvo u zonu 6 na primaa u liniji odbrane, laka varijanta, pa zatim na libera
i tek na kraju servisi u zonu 5. Dosta vremena posvetiti uvebavanju organizacije napada kada
je skraen servis u zonu 4.
Postavka igraa za prijem servisa kada je diza u zoni 3
Rotacija 3

(L)

(L)

Slika 9- Rotacija 3 - Diza u zoni 3

25

U ovoj postavci diza se vec nalazi u zoni dizanja, idealan prijem dovodi dizaa u
poziciju da bude opasan ve drugom loptom po protivnika.
A srednji bloker je jedini koji se nalazi izvan zone iz koje je najopasniji po protivnika (van
zone 3). Njegovo pozicioniranje jedino moe da ometa prijem i akcenat u uenju ove pozicije
je upravo na njemu i njegovom kretenju.
Kod uenja ove pozicije servirati prvo u zonu 5 na primaa, kao laka varijanta za kretanje
srednjaku a samim tim i pravovremen napad. Sledea varijanta je servis u zonu 6 na libera. I
kao poslednju situaciju uvebati kada je servis protivnika upuen u zonu dva. Dosta vremena
treba da se uveba ova situacija a da napad korektora kroz zonu jedan i napad srednjaka ne
trpe. Voditi rauna da slobodni prima ne ometa kretanje korektora u toku napada, i da pri
napadu korektora kroz zonu 1, on je taj koji titi pored svoje i zonu 1 od protivnikog bloka.
Postavka igraa za prijem servisa kada je diza u zoni 2
Rotacija:2

(L)

(L )

Slika 10- Rotacija 2 - Diza u zoni 2

26

Diza u prvoj liniji sa jos dva napadaa, i idealan prijem u ovoj poziciji dozvoljava mu
da ve bude opasan po protivnika smeiranjem ili kuvanjem. Kao u rotaciji 3 tako i u ovoj
diza ima najmanje kretanja u tranzicionoj igri.Veina trenera postavlja boljeg primaa( kao
napadaca boljeg) da bude u prvoj liniji sa dizaem. Ovo je postavka od koje treba krenuti
obuku sistema 5:1. Najvecu trajektoriju kretanja od postavke prijema do napada ima korektor
od zone 5 do zone 1, ali kako je rastereen na prijemu ima sasvim dovoljno vremena za
pripremu napada iz druge liije kroz zonu jedan. Vazno je napomenuti, da pri ovoj rotaciji,
prima druge linije pokriva i zonu 5 pri zatiti od bloka, jer ju je korektor napustio zbog uloge
u napadu. U sluaju da poen nije realizovan korektor se mora to pre pozicionirati u zonu
odbrane u zonu 1.

27

5. Zakljuak
nfgNa osnovu svega napisanog moe se zakljuiti sledee:

Za postizanje cilja, visokog dometa u dostignuima ove sportske grane potrebno je

dosta vremena. Uglavom se vreme rada i vreme rezultata se ne poklapaju. U radu sa
decom i igraima na svakom treningu mora se vriti kontrola vebanja, uz kratko
obavetenje o uspenosti. To saoptenje treba da sadri objanjenja, potkrepljenja,
ohrabrenja kao i upozorenja. Motivacija od strane trenera na svakom pojedinaom
treningu ne sme da izostane. Sutina trenanog procesa u sportu izraava se u
znaajnnoj meri u naiu ophoena uglavom trenera prema sportisti. Uspostavljanje tih
odnosa trener- igra, kao i igra- igra je od sutinske vanosti za kvalitetan rad u
sportu a samim tim i za karijere kako trenera tako i igraa.

Poznavanje sistema od strane trenera i igraa jedan je od bitnijih preduslova za

atraktivniju i kvalitetniju igru, a izbor sistema u kome e neka ekipa igrati u mnogome
zavisi od kvaliteta igraa te ekipe.

Kod uenja odbojkakih sistema treba se pridravati osnovnih principa obuavanja, a

pre svega postupnosti i biti jako obazriv kod odabira metoda rada. Osnovni preduslov
za pocetak metodskog obuavanja odreenog sistema je zadovoljavajui nivo tehnike
obuenosti. Vladanje kompletnom tehnikom je baza za dalju nadgradnju i poveanje
efikasnosti u igri.

Ne sme se izgubiti iz vida da je uvek mogu nastanak nekog novog, produktivijeg i

primenljivijeg sistema.

Odbojka kao sloena sportska igra zahteva konstantan rad i praenje razvoja struke.

28

Literatura:

Koprivica, V. (2013). Teorija sportskog treninga. Izdanje autora. Beograd: Fakultet sporta i
fizikog vaspitanja.
Nei, G. (2001). kola odbojke. Beograd: Udruenje za medicinu sporta Srbije.
Nei, G. (2012). Teorijske i metodike osnove odbojkake tehnike. Beograd: Udruenje
odbojkakih trenera Srbije.
Tomi, D. (1980). Odbojkaka poetnica. Beograd: NIP Partizan.
Tomi, D. (1989). Odbojka buducnosti. Samostalno izdanje autora. Beograd: Fakultet fizike
kulture.
Tomi, D. (1989). Teorija odbojkake prakse. Samostalno izdanje autora. Beograd: Fakultet
fizike kulture.
Selinder, A. (1988). Snana odbojka. Beograd: Udruenje odbojkakih trenera Jugoslavije.
Vinji, D., Jovanovi, A. i Mileti, K. (2004). Teorija i metodika fizikog vaspitanja. Beograd:
Fakultet sporta i fizikog vaspitanja.
www.cev.lu
www.fivb.org
www.ossrb.org
http://complementarytraining.blogspot.com/2010/12/motoricka-analiza-odbojkaske-igre.html

29

30