VISOKA TEHNICKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

KRAGUJEVAC
SEMINARSKI RAD

INZINJERSTVO I INOVACIJE

TEMA:

UPRALJANJE I NADZOR DISTRIBUCIJOM

TOPLOTNE ENERGIJE

Profesor:
Milovan Sarenac

Studenti:
Milos Milanovic
218/2010
Aleksandar Markovic 222/2010
Velibor Simic
212/2010

SADRZAJ:

UVOD
PRINCIP REGULACIJE
CENTRALNA REGULACIJA
TEHNOLOGIJA RADA TOPLOTNO PREDAJNIH STANICA
(podstanica)
DISTRIBUCIJA TOPLOTNE ENERGIJE
ZAKLJUCAK

Uvod
U toplotnim postrojenjima javlja se potreba za merenjem i nadzorom raznih veliina
i parametara kao to su: nivo goriva u skladinim i dnevnim rezervoarima (ukoliko
se radi o mazutu ili nafti), pritisak gasa u cevovodu, protok goriva, temperatura
goriva, rad gorionika i kotlova, temperatura vode u primarnom i sekundarnom krugu,
koliina toplote koja se predaje toplotnim podstanicama, kao i koliina toplote koju
troe individualni korisnici, statusi pumpi, statusi elektromotornih i elektromagnetnih
ventila, raspodela temperature polaznih i povratnih vodova toplotne mree, kao i
praenje ostalih parametara i njihovo prenoenje do nadzorno-upravljakog sistema
u dispeerskom centru. Na osnovu prikupljenih podataka vri se izraunavanje
dnevnog
energetskog bilansa (proizvodnja i potronja toplotne energije, efikasnost toplane
i toplotne mree, prodata energija i dr.), pravi se analiza individualne potronje
svakog
korisnika toplotne energije u proizvoljno odabranom periodu. S druge strane, korisnici
preko Interneta stalno mogu da prate sopstvenu potronju.
Danas se prenos informacija i upravljakih podataka u toplotnim sistemima realizuje
na nekoliko naina: preko modemskih veza u fiksnoj telefonskoj mrei, GSM
modema, pomou digitalnih radio ureaja i putem interneta

PRINCIPI REGULACIJE
Toplotno opterecenje potroaca u centralizovanom sistemu snabdevanja
toplotnom energijom promenljivog je karaktera. Zavisno od perioda
posmatranja mogu da se uoce godinje, sezonske i dnevne promene. Promene
zavise, pre svega, od promena spoljne temperature, pojave i jacine vetra i
insolacije. Od uticaja su jo i arhitektonsko-gradevinske karakteristike objekta,
zbirna snaga toplotnih dobitaka u objektu itd. Za obezbedenje visokog kvaliteta
snabdevanja tolotnomenergijom uz obezbedenje ekonomicnih reima
proizvodnje toplote u toplani potrebno je
obezbediti i odgovarajuci metod regulacije. Zadovoljenje ovih zahteva moguce
je jedino uz primenu sistema za automatsku regulaciju. To znaci da je
neophodna odgovarajuca oprema. U zavisnosti od mesta na kome je
ugradena, postoji centralna, grupna, lokalna i individualna regulacija. Centralno
regulisanje se vri u toplani i vodi se po tipskom toplotnom opterecenju koje
karakterie vecinu potroaca u konzumu. Grupno
regulisanje se vri u grupnim podstanicama za grupu istorodnih potroaca.
Primena ovakvog nacina znacajno smanjuje broj upotrebljenih regulatora.
Regulacija se vodi na bazi srednje vrednosti parametara za svaki oblik
toplotnog opterecenja, koje se meri u jednoj ili vie kontrolnih tacaka. Lokalno
regulisanje se sprovodi u lokalnoj podstanici i slui za dopunsku korekciju
parametara nosioca toplote na bazi lokalnih uslova.

Kvalitativno reguilisanje se ostvaruje menjanjem temperature

nosioca toplote kod konstantnih
protoka u razvodnom vodu.
Kolicinsko (kvantitativno) regulisanje ostvaruje se menjanjem
protoka nosioca toplote kod konstantne temperature u razvodnom
vodu.
Kvalitativno-kvantitativno regulisanje ostvaruje se istovremenom
promene i temperature i
protoka nosioca toplote.
Prekidno regulisanje se ostvaruje iskljucivanjem sistema tj.
periodicnim prekidima putanja
nosioca toplote u mreu. Centralno prekidno regulisanje je moguce
samo u mreama, sa
istorodnim opterecenjem. Bitno je da se zna da je za dobro regulisanje
temperature potrebno
imati odgovarajuce (kvalitetno) tehnicko reenje kako mainskih
instalacija i opreme
toplifikacionog sistema tako i opreme za automatsku regulaciju i
naravno odgovarajucu logiku
softver.

Centralna regulacija
Centralna regulacija sistema daljinskog grejanja ima zadatak
da toplotnu energiju koju izvor predaje potroau prilagodi
stvarnim potrebama sistema. Ove potrebe se menjaju zbog
promene temperature spoljanjeg vazduha. Stoga se namee
potreba da se protok i parametri nosioca toplote menjaju u
skladu sa potrebama potroaa.
Magistralni vrelovod slui za transport vrele vode
(temperature 130/75C, pritiska NP 16) od izmenjivakopumpne stanice (IPS) smetene u krugu termoelektrane do
primarne gradske mree.
Primarna gradska mrea obuhvata:
cevovod od zavretka vrelovoda na ulazu u grad do podstanca
i podstanice sa pripadajuom opremom. Transport vrele vode
se ostvaruje cirkulacionim pumpama u izmeniivako-pumpnoj
stanici (IPS). Statiki pritisak i ekspanzija fluida u primarnom
sistemu se ostvaruje diktir pumpama i prestrujnim ventilom u
IPS. Dopuna primarnog sistema se vri kondenzatom u IPS.
Eventualno prekoraenje dozvoljenog pritiska je spreeno
ugradnjom sigurnosnih ventila u podstanicama.

Tehnologija rada toplo-predajnih stanica

(podstanica)
oplotna energija se do podstanica
u objekatima distribuira primarnim

vrelovodom u kome su parametri vrele vode T=130/75C i PN=16 bar.

Toplotna energija se predaje sekundarnom sistemu indirektno
razmenjivaima toplote voda-voda. Parametri vode sekundarnog sistema su
T=90/70C i PN=6 bar.
Predata toplotna energija se distribuira do potroaa sekundarnim cevnim
razvodom kako u samom objektu tako i do susednih objekata. Da bi se
ostvarili potrebni parametri sekundarnog fluida, postanica je opremljena
odgovarajuom opremom:digitalni regulator sa pripadajuim senzorima,
kalorimetar,
zaporni ventili,
hvatai neistoe,
regulacioni ventili,
regulator pritiska i
regulator diferencijalnog pritiska.
Hvata neistoa na napojnom cevovodu odstranjuje eventualne estice
koje mogu izazvati kvar na opremi u podstanici. Regulatorom pritiska se
pritisak fluida dovodi na eljenu vrednost. U razmenjivau toplote se vri
razmena toplotne energije sa sekundarnim fluidom indirektnim putem (fluidi
iz ova dva sistema se ne meaju, ve se razmena toplotne energije vri
opstrujavanjem hladnijeg fluida (sekundarni sistem) oko cevi kroz koje
protie topliji fluid(primarni sistem)).

eljeni protok se ostvaruje prolaznim elektromotornim regulacionim ventilom (PERV) koji se nalazi
na povratnoj grani primarnog sistema. Opseg nominalnog diferencijalnog pritiska za rad regulacionog
ventila se ostvaruje diferencijalnim regulatorom pritiska koji radi bez pomone energije. Na ovaj
nain se ostvaruju uslovi za nominalan radni reim PERV. Merenjem protoka i razlike u temperaturi
primarnog fluida na ulazu i izlazu iz razmenjivaa, raunskom jedinicom se odreuje predata koliuina
tolotne energije. Rashlaeni fluid primarnog sistema povratnom granom vrelovoda struji do energane.
Temperatura fluida u primarnom sistemu se kliza prema zadatom kliznom dijagramu u energani a
dodatna regulacija eljene temperature fluida u sekundarnom sistemu se ostvaruje promenom
protoka u primarnom delu podstanice dejstvom regulatora na izvrni organ tj. PERV. eljena
temperatura sekundarnog fluida je u funkciji spoljne temperature, doba dana i dana u nedelji a zadaje
se kao program rada regulatora. Reim rada pumpi se takoe zadaje programski.
Digitalni regulator je opremljen senzorima za merenje:
spoljne temperature,
napojnih i povratnih temperature,
manometarskog pritiska primarnog i sekundarnog fluida,
prostorijske temperature i protoka fluida u primarnom sistemu,
davaima signala poloaja ulaznih vrata u podstanicu i pojave vode u podstanici.
Kablovskom mreom se svi regulatori povezuju sa dispeerskim centrom gde se vri prikupljanje
podatakai nadzor nad radom toplifikacionog sistema. Regulatori u podstanicama rade automatski u
programski zadatom reimu. Promena reima rada regulatora, pojedinih parametara upravljanja i
daljinske komande mogu se ostvariti iz dispeerskog centra. Ovim je ostvaren sistem daljinskog
nadzora i upravljanja celim toplifikacionim sistemom a rad toplo-predajnih stanica potpuno
automatizovan.

Distribucija toplotne
energije
Distributer toplotne energije isporuuje energiju koristei vodu
kao medijum prenosa , putem mree toplovoda do objekata
korisnika , gde meri koliinu isporuene energije preko mernih
ureaja koji su postavljeni na mestu predaje energije . Kod
stambenih zgrada gde to nije mogue , postavlja se delitelj
trokova , koji omoguava da se srazmerno izvri procena
isporuene energije po delovima sambene zgrade .
* Merni ureaj - topolotno merilo , koje neposredno meri
isporuenu toplotnu energiju i osnov je za obraunavanje
isporuene toplotne energije kupcu .
* Delitelj trokova omoguava raspodelu trokova toplotne
energije , koja je isporuena preko zajednikog toplotnog merila
u zajednikoj prikljunoj podstanici za vie kupaca . Zbir svih
udela mora biti 100%.

Proizvodnja i distribucija toplote preko toplotnih

izvora (kotlarnica) do toplotnih podstanica (krajnih
potroaa) se vri mreom uglavnom zrakasto
izvedenih toplovoda, ija ukupna duina trase je u
zavisnosti od toplovodne cevne mree. Toplovodi
su preteno od elinih cevi (ekvivalentnog
prenika DN125/NP16) izolovanih mineralnom
vunom u oblozi od Al- lima (u neprohodnom
betonskom kanalu- 85%, a nadzemno voenih
5%), dok je samo 10% toplovoda izvedeno od
predizolovanih cevi u neprohodnom zemljanom
rovu. Osnovni podaci o toplotnim izvorima u okviru
nekog sistema se zadaju u odgovarajucoj tabeli.

U tabeli je pregled najznaajnijih karakteristika sistema za prenos podataka

koji se koriste u postrojenjima za proizvodnju i distribuciju toplotne energije.
Sistem prenosa
Prednosti
Nedostaci
podataka
1. Komunikacija preko
modema (dial up)

relativno jeftin i dostupan nain

komunikacije

zastarela tehnologija
mala brzina

2. Komunikacija pomou
digitalnih
radio-ureaja

relativno jeftin i dostupan nain

komunikacije
velika brzina
veliki kapacitet u prenosu
Podataka

relativno
komplikovan
softver

3.GPRS/GMS sistemi koji

koriste standarde usluge
mobilnih operatera

-standardne usluge GPRS

operatora
-mogucnost komunikacije u tesko
dostupnim mestima, gde nema
interneta

4. Sistemi zasnovani na WEB -velika brzina

tehnologiji
-veliki kapacitet u prenosu
podataka
-relativno jednostavna
implementacija softvera
-standardni protokoli komunikacij

-potreba za
sirokopojasnim(broadbe
nd) internetom

ZAKLJUCAK
Na osnovu svih merenja, kao i prezentovanih karakteristicnih promena mogu se
izvesti sledeci
zakljucci o radu toplotne podstanice:
- temperatura razvodnog voda primara trebalo bi da prati tok promene racunskih
vrednosti
temperatura, ali mora biti korigovana u odnosu na karakteristiku izmenjivaca toplote
- izmenjivac toplte trebalo bi proveriti za najnepovoljniji temperaturni reim pre
usvajanja i
to za nominalni protok vode u sekundaru i primaru jer usvajanje sa uvecanim
parametrima
protoka daje lanu sliku o radu izmenjivaca toplote
- regulacija polazne temperature vode u sekundaru pomocu kombi ventila daje
zadovoljavajuce rezultate
- kriva klizanja temperature razvodne vode u sekundaru treba se prilagoditi
karakteristici
objekta, odnosno njegovoj akumulacionoj sposobnosti
- postoji mogucnost znatnih uteda toplotne energije prekidnim radom sistema uz
koricenje akumulisane toplote objekata to ce biti istraivano u narednom periodu.