Download as pdf
rehianowds Asfonja. fH gostavife
JUGOSLOVENSKA IDEJA| :
U PRVOM SVETSKOM RATU I UJEDINJENJE
Ideja_o ujedinjenju jugoslovenskih naroda i stvaranju
jects ‘drzave lod je modernog doba i javija ses tazvitkom
jem. Ovu ideju pratilo
Je_Shvatanje 0 istorijskoj povezanosti jugoslovenskih 1:
niihovoj effickoy srodnesti. Za istaknute pobornike ujedinjenja
iz kruga~duhovnih-stvaralaca, jugoslovensia narodi Gini su
“jedan -narod~-podéljen - plemensidm” granicama. Na~budenje
nacionalne svesti uolvitima jugoslovenske ideologiie i na idefy
Ujedinjenja_pavoljno_su_uticale, sem postojanja Srbije i Crne
Gore ostalnih-drzava, bojazni od teritorijalnog Sirenja -:
va na raéun jugoslovenskog etnigkog prostora.
Podsticay 1 iazov jugosiovenskom okupljanju_predstaviialo je i
‘Ujedinjenje Italije i Nemacke. koje je teklo pred otima gradan-
stva jugoslovensitih nareda i nije moglo, po svom zmacenju za
modernu Evropu, da ne utiée i na svest njegovih vodedih snagai
najistaknutijih predstavnika, zabrinutih, na drugoj strani, ek-
spanzivnoSéu nematkog imperijalizma i italijanskog nacionali-
zma.
Uy i}
‘kulturni preporod i ravaopravnost jezika, autonomiju u gastavu
Alistrije-odnosho Austro-Ugatske, ‘uniju jugoslovenskih naro-
da, integralno"jugoslovenstvo u krilu Austro-Ugarske, do mut-
nih_panslavistiGkiy programa. Jugoslovenska ideja razvijal
kao_vid nacionaliog prepo if
rba i Bugara_u zajedniél j_drZavi, i zapadnoj, kao”zamisao
‘izrazena u Natertaniju je GaraSanina iz [8th-o-stvaranju_— 16 ISTORWA JUGOSLAVITE 19181978.
jugoslovenske drgave pod vodstvom Srbije. Ideja Svetozara
i d ja_balkansich fa. Istovremeno s idejama
© jugoslovenskom ujedinjenju imogene su i Zivele ‘oncepcije o
podunavskom udruzivanju naroda na federativnoj ili konfede-
rativnoy osnovi. Za jugoslovenske narode u okviru Austro-
“Ugarske jugoslovenska ideja se sve vise postavi, itanje
dovede_ do searepia Imasovnog_pokreta. ft % a,
Stavige, ona nije bila raynomerno rasprostranjena. Konfesional-
ne granice delile su narode jo3 pre nacionalnog sazrevanja, a
erkva je bila podozriva-prema meganju vernika, strahujudi od
Subitka svog uticaja? Nekim gradanskim slojevima daleko je
vise odgovaralo da satuvaju autonomne privredne caline nego
da th razbiju stvaranjem nove dréavne zajednice. :
“~~Korieepeije i program ~ujedinjenja: odredivali:su-ideologki
pogledi njihovih nosilaca; ovi su, zavisno od drugtvenih snaga
éije su interese izrazavali, povezivali ujedinjenje s regavanjem
poloZaja jugoslovensith naroda bilo njihovom samostalnom
snagom ili pomoéu velikih supamiékih sila, bilo revolucijom
na ruSevinama Turske i Austro-Ugarske, ili njihovim preurede-
njem, odnosno okupljanjem nekih jugoslovenskih zemalja oko
Srbije kao’ dréavnog jezgra: ©
Jugoslovenska strujanja probij
skom_ ili velikohrvatskom ideologiiom, koje su ih iskljudivale i
potiskivale. Nacionalizam Je opterecivao i trovao medusobne
odnose jugoslovenskih naroda mrinjom i sukobima, kojisu,éesto |
podsticani od spoljnih Ginilaca, politiéiih i verskik; od protivni-
ka zblizavanja ovih naroda, ostavijali razorne posledice, mada
je, na drugoj strani, istovremeno doprinosio irazvijanju njihove
svesti o nacionalnom identitetu. “-) .
i protivnik jugoslovenske ideje istvaranja zajedniéke
drzave jugoslovensiah naroda bila je Austro-Ugatska, odnosno
apetijalizamuopste, -koji-je tHe da se preko jugo-
i dalje_na_istok. Nemacki imperijalizam dovodio je u pita:
njé he samo oZivotvorenje ideje o jugoslovenskoj driavi veé
zemalja_ Van Austro-Ugarske probije na Balkan, ©
wor U KRALIEVIME @
i sam opstanak Kraljevine Srbije i Knjazevine odnosno, od
1910, Kraljevine Crne Gore, jedinih nezavisnih” jugoslovenskih
drzava na Balkanu. Austro-Ugarska je u Srbiji gledala bran ~
svom Sirenju i stozer okupljania jugoslovenskih naroda van i
unutar Monarhije,argavu-koja je -potkooavala gsnove njeno:
uredénja I nematko-madarske previasti u njoj. Istorija srpsko-
~alstrijskin odno: cetkom "XX “veka bila je ispunjen:
ritiskom. Austro- jaj 2 i ii
reseée nieno Sirenje na Balkanu i spreéi joj izlazak na more, te
j ujudi SKE
itike. Saji da sé Srbija unisti ekonomskom blokadom u
trate cae aee Pata + SRE TNE a
aneksione krize 1908. praceni su optuzbama da se ona mesa u
unutrasnje stvari Austro-Ugarske, i daljim raspirivanjem dina-
sti€kih, sukoba izmedu Srbije i Cme Gore. Pobede srpske vojske
u balkanskim ratovima naigle su na veliki odjek kod jugosio-
venskog stanovnistva Austro-Ugarske, sto je jos vise pojaéalo
zabrinutost -njenih svladajucih’ krugova..za-.buduénost’ dvojne
drZave. .. .
{Rosle balkanskih ratova Austro-Ugarska se suoéila 5
anom i snaznijom Srbijom, koja je zauzimala centraini
Baikanskog poluostrva, ukijudujuel geopoliti@al i stra.
olin orave i Vardara, joS évriée zatvarajuci
™moguénos lora sa severa | a Solunskom zalivu i Maloj
Aziji. Austro-Ugarska je osujetila izlazak Srbije na more, ali
nije prestajala da strahuje od njeno| spajania s Crom Gorom,
preko Sandzaka, a na drugoj strani od nien i
gslonac ruske balkanske politike i povezivania s ostalim silama
Antante, koje su nastjale da pateiore agresivni nemaéki
imperijalizam. Vladajuéi krugovi Austro-Usarske naroéito su se
plasili zaraznog srpskog primera za jugosiovensko stanovnistvo
uve
u_Monarhiji, aktivne nacioname propagande Srbiie i uopste, .
“ jaganja nacionaine svésti tog stanovnistva. uustro-Ugarska se
Se SVESH 108 Stanovnist ok sa. Aas Ueorvia * a
néprijateljski odnosila prema S: pitas.
nje u Monarhiji regavala razbijaniem brvatsko-srpske saradnje,
iZizivaniem antagonizama izmedu Madars ‘iT Slovena_istovre-
Hck} osiowt stvaranjen ete — slots eee
1
jugoslovenske —divavne jedinice, bar formaino ravnopravne
Austriji i Madarsko) 1 “jinovin privilegovanim’ narodima.
Trijalistiéko uredenje nije samo zamiSsljano kao reforma posto-
jeéeg uredenja Austro-Ugarské. vee i kao preduslov 2a uid. 18 ISTORIA JUGOSLAVUE 1918—1978,
vanje Srbije u_njen sastav, posto se oval nan
a a, S nradom Hetcéndorfom na éelu, koja je
imala jak uticaj na via uu,
pno. je zahtevala vojni obraéun sa Srbijom i koriséenje tata”
Kao_konatnog sredstva za nieno obaran jena Kolena [resavanje
jugoslovenskog pitanja u okvirima Austrougarske Monarhije.
Ubistvo nadvoivode Franca manda u Sarajevu, 98, juna
1914, dalo je ratoj stranci povod za rat, na koji je gledaia kao
na_jedinstvenrrs: a sopsiveno jaéanje i bududi ta
Austro-Ugarske. ;
Kao nepomirljiv protivnik stvaranja ju oslovenske driave
deklarisala sé Thats; ip Drvom svetskom ratu, sasvim uw skladu
Sa~Svejm Stari pretenzijama na _isto¢nu Obalu Jadransko;
ao 1 hegemonisti¢ki
mora_1 njeno~zalede, Planovima™ na
Balkant. Talljansid imperijalizam se tajnim Londonskim ugo-
vs aprila [915—blagovrenieho obavezso da ude'u rat na
itrani Antante, uz saveznicka obedanja da ée, na racun yugaslo-
venskaih naroda, dobiti Trst IstruGoricu, ‘Kvarnerska OSstrva, i
Dalmadiju od Hrvatskog primorja do tla Dlanke Soe
g primorja do rta Planke. Za ltalijansku
DOMtRW sienja na Balkanu—} pre i, Stvaranie
jwgoglovenske drZave u prostoru Austro-Ugarske znaéilo, bi
jponovno odustajanje od arnbicija, jer se 2: ed ne bi
.imirio.s italjanskom prevlageu na Jadranskom moru. U: povre-
menim koniaktima sa srpskom viadom Tralja je Nastojaia da
sfazblad njen ratni program ju; oslovenskog ujedinjenja kako bi
ovezl
. egemoniju na Jadranskom moru, produblju-
’ juéi time podozrenie u odnosima izmedtl srpske vlade i Jugosio-
yenskog adbora prema stvarnim ciljevima Srbije.
U svojim nastojanjima za ujedinjenje jugoslovenski narodi
nisu imali ni podrsku Vatikana Siju je politiku sledio nadlonal-
no amorini rimokatoliéki episkopat u jugoslovenskim ze. Jama
pod_Austro-Ugarskom. Za Svetu stolicu, tadasnji rat ugrozavao
drzavne zajednice, a stvaranje yugosto-
FELIO previ
Podunavija i sre
e. Vatikan se plasio da
Re sile, Glanice Ant: sve do
Even ve do po
1918, smatrajudi da je ona neophodna u Podunavliu kao
agom pravoslavija na samim ivicama -
21vOT U KRALSEVINE 19
a je 1 uid ie it loven-
organi Kao cili formulisali oslobodenje { ujédinienie jugosloven:
i da, _velike saveznick: ui
= SRor ] Rumunijom o njihovom teritorii
en oper Uaaiion. aaj 1015.3
aE SE semacim 4 buses -_snagama,
: Sat 2 ;
rt Cia caoaniem posible, preko Kosova, Crne
B
va oko 180,000 vojnika i nastavi.
Sr jim, francusko-englesiim. ave
iéke strategije. Srbija je jaca 9 adn
alije.na i y s elie prouzro}
ij drugoj strani, napustanie ze: zr 7
pavianost srpske viade od savez paisirepnie ;
saveZzn huni J : :
aS Sa ean Oa at a rodnum yslovimea zackupliens. :
a Ra Seteabeain bilkama svoje voiske, Koje ¢e. se fers ha
ad pretvoriti_u velike pobede nad Austro- gars ,
Koluba = a
- 2 - ns ije, pod predsed mNikgle -
ewer ae Se eenieals ideluo.uiedinieaia|
oa EEE jugoslévenskih naroda_u gaiednicku_drzavu_ kao \
neposredni ratni .
skupstina_u_Nisu_usvojil:
1 frvata i ovenaca Della
= opstosti i ske ratne
racija_je. nezavisno_od svoje_opstosti, op ecshle sass aa
cfeve, koji_su dobili zvaniéan peat { meduna’ : manies polit ig znacaja t uticaja.
. T] svim_ovim slabostim:
22 _ n° ISTORUA JUGOSLAVUE 1918—1978.
Glanovi_ Jugoslovenskog odbora su mahom bili litnosti od
woljnom_statusu,
Jugoslovenski odbor neosporno Je bio jedino politiéko telo van
pests garske koje je u Lok rata moglo da pred stpskom
vladom 1 saveznicima, pa ip) ekonomssom emigractiom a
SAD i Juznoj Americi, Austraiiji, u neutralnim drzavama, pred
ratnim zarobljenicima, zastupa jugoslovenske narode u Austro~_
*Ugarskoj. Jugoslovenski_odbor_je usivao akuvnu podisku
auies mA engleskih javnih radnika, osobito_nauénika, jugoslo-
| venskih prijatelja R.V. Sitona=Votsoha i Artura Evansa. Tokom
Tata je Obavio zamasne poslove u oblasti naciormlne propagan-
de, popularisao jugoslovensko pitanje, sticao uticaj u sav
kom javnom mnjenju i u zvaniénim krugovima Antante, bez
obzira na to sto nije u: das :medunarodno priznanje.
Istupao je protiv brutalne asimilacije jugoslovenskog Zivija u
proglosti i sadasnjosti, narogito se suprotstavijajudi italijan-
skom imperijalizmu i njegovim ambicijama da-prede Jadran i
prodre'u balkanski i: podunavski prostor.
Vodeée drustvene snage Srbije su u majvisem predstavnié-
kom ‘elu, Narodho) skUpstini, definisale. u_glavnim linijama,
- Jagoslovenski prograin kao ostvarivanje srpske drzavne ideje u
ratu Koji sé vodis. Taj program bio je predstavlien kao politika
“Wnteresa aa tako odredene politike srpske burZoazije stajale su
Svenjenepolititke snage. ujedinjene u koalicionoj viadi radika-
la, samostalnih radikala i na) 5 reprezentujuci politidiar
misao {Voth Srpske drave u ratu. Ulogs Srbije Keo Pijerionta
u_procesu_ujedinjenja i unitaristiél neepcija naciqnalnog
piedinstea Brie Su-u.sebi opasnost od buduéih dubolch nespora:
y ia_1 sukoba izmedu jugoslovenskih naroda oko kara'stera
(drzavnog ure ehja, Koja je rasia s priblizavapiem sloma Austro-_
su_se koncepcije srp:
e
Haro jedinstva Srba-Hrvata-Slovenaca“, koje je’po'
srpska _Narodna “sfupstina,_avensta isis ‘kupstina, avensia ste godine, .nagla
Spremiros! fevine Srbije da’podr2i borbu za ,,oslobodenje i
‘Ujetiinjenje“srpsko-hrvatsko-slovenatkog naroda‘, bez obzira
Ha Zitve-koje te ta borba doneti. Neposredna.po.svom formal-
21VOT U KRALJEVINE 23
nom konstituisanju Jugosiovensid odbor je odbacio_La:
sviti_jugoslovens! nardda, a Jugoslovene tretirao kao jedan
Rarod, jedinstven, istovetan po jeziku, po ,,neosporivim geo-
@raiskim Zakonmima 1 nacionalnoj svesti. “=
Zapleténim medunarcdnim okolnostima, koje nisu bile
povoljne za reSavanje jugoslovenskog pitanja, srpska_vlada i
be ukobili_su se oko karaktera uredenja |
Ta_kome treba da se organizuje buduca drzava Sepa nee je
gledala_na Jugoslovenski odbor kao na_podredeno politi¢ko-
-propagandno télo “u sluzbi jigoslovenskog programa Srbije i
odbacutuci zahtev Trumbica-da se or prizna"kao ravnopra-;
yan-¢inilac u_borbi za ujedinjenje. Usamom krilu Odbora
Supilo je, u drugoj polovini 1915, pokrenuo pitanje jugosloven-
Skog programa s hrvatskog stanovista. Istalenut hrvatski politi}
ear je wSrbima, Hrvatima i Slovencima video jedan narod s tif
imena, istog jezika i rase, ali § razlié istorljskim, drzavno7
-pravnim i kulturnim f epoveriy prema srpsko}
viadi_a Strahujudi da Hrvatskane ostane van ujedinjene ,
Jagoslavije, Supulo je frazio Ga wnarednoy etap) Srbija'sprovede.
Cui viast i srpski’ ~~
odredene reforme kako bi se spregili
jugoslovenskog ujedinjenja, Supilo je neuspesno pokusao da |
izlozi , hrvatski program stvaranja jugoslovenske drzave, zasn0- |
van_na federalizmu‘. Njegov plan za _uredenje_jugoslovenske
drzave predvidag je istorijske pokrajine kao f ivne jedini-
stavuika srpske vlade i Jugoslovenskog odbora, preduzefa |
“ma_po Shage jugoslovenskog ujedinjenja, izraZavajuci teznju:
predsednika srpske viade da stvaranje nove drzave uzme usvaje
Fuke, ,,centralizuje'' rad na_ujedinjenju { »internacionalizuje"
4
i
: - * 2IVOT U KRALJEVINE
>
24s ISTORI, :
: RITA JUGOSLAVUE 1918—1978_ ‘
kao _nezavisna dréava, i
| . i ove. tako: a Majska deklaracija, kojusu
dva_meseca ranije donela 33 narodna zastuonika Judoslven-|
sKog kiuba u betkom Parlamentu. izjaSniavala se za uiedinienje!
Sto Hrvata $ 7 ir fe
venaca, ata i Srba_u_samostaino ..
_karak Takval
3 racije He br smela da zamagli Ginjenicuda
je ona politiéki i nacionalno evoluirala u daljem toku dogadaja. *
S pravom se navodi da je, uprkos svome katoliék
Riis ObeeE =e, Up! e
ka, pomogla A i i 1. iz provin-
Giskih’okvira, ana drugoj strani iz uskih politi¢kih ikultumih = |
v grupa, na _jedan visi nacionalni nivo, te tako dovela.do njenog
‘ prinvatanja kao nacionalnog smera i politike, Maj Geldara- }
cija_uticala “je da_se u Sloveniji obrazuje sirok nacionaini j
i i
, — ~ = a
f pokret,~koji cao'zahteve za samostalr
i AwEG Uae ‘Oj, “bez “nemaéke -oreviasti. Deklaracijski po:
ne
or. 2a _“Tavnopraynog uéesmika a prac
‘aga =: a
HiStacioe a Petal Pale le tasnie gine ie
g anita mr aR fedstavnici obe strane ostali su
_ Stanovistida sy Srol, Hrvati i'Slovenci- jed,
f 32 SEDSK
Se _tazvig harednih meseci_kao slovenadki narodni i
jugoslovensiit pokret istovremeno. Godinu dana docnije, maja
: 2 5 A9T8?ytastic Austro: Ugarske-su’ zdpranile svas “agitaciju-za”
! Majsku deWlaradju.,, Daktaracijsia pokrei™ je, razvijajuei sio-}
venatku iacionan svest“1jugostovenstvo, Tustajao i protiv ?
iabjanskih iiniperijalisticichpretenzija ne jugoslovenske-ze
milje_ Uzgredno je isttipao it protiv priznanja prava srpskoj viadi
da~predstavija_slovenatke i hrvatske zemlje, da_odluéuje o
njihovoy sudbini, “kao io granici s Italijom. ,
4 ~“SHg"Afitane nisa_pristajale—na rusenje Austro-Ugarske,
, uprkos Ginjenici sto je ona odbacivala va jucenje separathog
mira, bila zahvaéena vrenjem i neredima usled ratnog zamora i :
ke revoluctie, bezizglednosti rata, neuspeha na Tronto. a
: spre -prihvate rusenje Austro=Uga i :
: mogle da prihvate ni jugos
dva"povezana procesa. ce wdo_polovine 19 a.)
fo bristajalé"samio na reforme u Austro-Ugarskoj i davanie terito-|
fi rijalnih Ustupaka na njen racun. prakticno va raGun uensloven:!
{ njoj. Stvarani
reso thes on
~ OF je t
rbijom 1 ostalim jissstes
iver ne ara Sa ee
Ee —— ragun j Ic ne!
—— RAV OaWE SAEttay toe a_i}. Staranje nove drfave protivuretilo je *
~ : = Smatrao da.je Ca a Italije, njenim spoljnopolitia lanovima i
nj. Prave naroda Austro-~Ugarske na autonoman sivot,
| >
: {
Li 26
i ‘ ISTORITA JUGOSLAVIZE i91¢—i97s. |
cy
f
t
|
4
ila jé tipiéno
polovicno resenje, le nije mogio “da zadovolli_jugos! e ke
Rarode pod habsburskom viaséu, & Sto 4 2
odbor decembrs 1st ee a re Sto je Ju joslovenski
‘ovenci Zele“da se oslobode Od Austro-Ugarske i ujedine 1
to
i istaknuto od idkog predsednika Vudroa Vi i
od am: erigkog pi a Vilsona_u njegovi
fs etnaest tataka“, objavijenih 8. januara 1918, b ae
o odbijanjé, =.
brine Kr ee ske viade bez rezervi ro
Papsetssudal dasovi za stvar jucoslovenskog ujedinjeni ,
Nov a za_stvar jugoslovensko; ujedinjenja’ $
Aastupili su polovinom 1918, kada su sile Antante busine ;
enje Austro-Ugarske. Poéetkom okt i
bu_je styoreno Narodno viveds
njlhovo : politi¢ko~ redstavnistvo. Pr
ima. Predsednié Yarodnoe id
—orosec, predsednik. |-Svetozar
otpredsednici, i Srdan Budi-
Lorkovié, sekretari. Vij
a
1 |
a 8
iw ipodiogn u sitanackoj konstelaciji” Pasie 7 i ™
-Bied_sobom ima resiniju_snagn od Jugnslavenskop ate
Svedenog na grupe politiCara emi; inata_raznih struja ve
ujedinjenje-svih Slovenaca, Hee Be. pesthadtes | 4
rédenu na demolratskin aaa ee ezawisnn deta 7
ne Ee demolmatskim nagelima,
bije. Na Zenevskoj
Konferenciji, odrzanoj od 6. do 9. novembra 19
eae
stnske viade susreo se s predsta
Na g_vijec Snionam_
opozicije. Zenevska deklaracija izjasnila se jedinjeni |
ata i Slovenaca u nedeljivu dréavnu celiny, Predvidela je
osmivanje zajednickKog ministarstva kao mesovitog tela sa zadat-
kom da Organizuje zajedniéiku drzavu do saziva
skupstine. Vlada Srbije i Narodno vijece poverili su Zajednit-
kom ministarstvu_ spoljne i vojne poslove: rathu_mornaricu,
pomorsku trgovinu, pomorski sanitet, pripremanje saziva kon-
suit —Ustavotvornoy Sau daodiués os
obliku_viadavine: monarhija ili republika, U_tom_prelaznom |
periodu_funkcionis ye Nlade: srpska i vlada Narodnog |
vijeca. PaSi¢ je odbio da prizna DrZavu SHS.ali ie pristao de
prizna Wjend_predstavnistvo u Zenevi ~ ae
“U_Zenevi “Su predstavnici jugoslovenskih zemalja bivée
Austro-Ugarske prinndil: Pasica na poulatenje.On je prihvatlo
dizavni provizorijum od stvaranja Zajednitkog ministarstva do
conosenla Ustava, Kontederalau organizacyu te faze zajednié>
koe ar ee ZvOta. ravnopra wie viade, jedné a Srbijt i
droge au Drzavi SHS. i ostavio pitanje oblika vladavine-otvore-
ho. Pasi¢ se u Zenevi nasao usamijen pred predsta’
Narodnog vijeca. Jugoslovenskog odbora i srpske opozicije, a na
drugoj strani iztozen pritisku-sila Antante, naroéito Fran
ske. Odstupanjem od srpskog programa za jugoslovensko uj
njenje on je ugrozio interese srpske bDurZoazije i dinastije.
Rukovodeci_se nepovolinim o a Zenevske konferencije,
regent je izazvao krizu viade i izbegao njihovu ratifikadiju, fim
lakSe Sto je bio svestan srpskih vojnih prednosti na samom
popristu bitke za jugoslovensko ujedinjenje. Drzava SHS nije
bila u stanju da brani svoje granice, izlozene pritisku. Trait jana,
Koyrst nastojali da _posednu zemlje obeane im Londonskim
‘goverom, dok je ,zeleni kadar” unosio nemir u eau T
Bosni- Na poziv Narodnog vijeéa, srpske trupe su presle Savut
‘doprie do krajnjih severozapadnih tataka jugoslovenske =
Hye ° —
. U zavrSnoj fazi borbe za jugoslovensko ujedinjenje polozaj:
stpske “burgoazije prema ourzoaziji_ostalin jugoslovenskih
naroda’znatno su pojadavale odluke predstavnika Vojvodine i ISTCRUA JUGOSLAVITE
prema velikim sil: 1 drzavama §_aspiracijama na
teritorije naseljene-jugoslovenskim Zivijem; a na drugoj strani
su im se prudali izgledi za samostalan i_nézavisan razvitak~
“@ajedni¢ka drZava budila je nade iu blize povezivanje srodnih
naroda tesnjom ekonomskom saradnjom i razvijenijom kultur-
nom razmenom. Nagin ujedinjenja, medutim, otkrivao je intere-
a ia a0 i
» *sse-srpske-grada: J partikulari-
abiskupAnhinr bs
sti¢ka shvatanja drugih nacionalnih bis _,Ogromne se-
Wacke tase praktitno su bile bez uticaja na politiku burzoazije,
dOkMatobrojra—radiicks Blasa_jugoslovenskih.-naroda. nije.
imala_nikakvu ulogau dogadajima vezanim za _stvaranjé”
zajedniéke drZave. Vodstva socijaldemokratskih stranaka nisi
iskoristila spontane.. pokrete.u vreme -raspadanja..Austro-. .
-Ugarske, a neki stranaéki prvaci i organizacije stupili su u
direktnu saradnju s vladajucim burzoaskim snagama.
U_kraljevini .--poursini 248.666 km”. Zi
popisu iz 1921, 11.984.919 stanovnika, od kojih oka dva miliona
pripadnika racionaliih_manjina: Nemaca, Madara, Albanaca
aca,
Rumuna, Slovaka, Rusina, Poljaka i drugih. ~
| Nezavisho od medusobrih veza u daljoj i blizoj proslosti,
izkoj driavi nis
narodi koji su_se_nagli_u_ zaj
jedni druge. Lod nj 2
cija — boreéi se 2a otuvanje svog identiteta,
politigki i ekonomski podredeni viadaju¢im nacijama, regional-
no zatvoreni, na periferijama velikih carstava — osmanilijskog i
' . 2
+ Nova driava je proglagena kao Kraljevstvo SHS. 4
i
“ery © poldzajet Siiounicka mesta: Koja su shvatana ikao
Zvort orivilegja rT dnstvenc, resiiza. Ko: i 2
a TSS Soe Haecia banat
30 ISTORUA JUGOSLaVITE 1918-1978,
habsbursko, cionaino deljeni i Suprotstavijani, konfesional-
ro polariz izovani. Narodi ¢ iii i i je
2 & Srbijii Crnoj Gori dive
steceniii hezavisnim f kulte.
oarze i eu fazi ‘nacionaloslobodilaékih
borbi, i da apsolutizam zamene demokratskim politiékim
3. anevir Viast u korist Narodne Sti
Parlamentarizam uSrbii — Bosle ubistva Alsksandra Obrene.
vies. 3, S$ Ograni¢enom kraljevom é lobodom
Sa Sesss c
Stambeé TSRUp: € opozicije — otedstavliag je jedinstyenu
pojavil U jugos! ovens iim zemljama uoéi Uujedinjenja. Kritiéka
analiza iratrija, ‘covica “Ibak je ia ove_Darlamentarne _
fasade -otkrivala borbu za remoé izmedu vojne. {
O) strani maninulacije Nikole Da ‘Iga,
Parlamentarne prakse izuzetno vesto
“ spraxndas ‘ - vlade i Narodne: skubétine, Rad
day i nova } poi e i. L.SU_se 1 preteing
séljackoy zemiji, privredno nerazijeno “stalnim sttanim
Bod
SESS SCno Wd emits dose Réepismenth. kao ig tradicijor jagrie
irbija je
patrijachalnr Sreol, sve vise Golazeci Bod udar kritt @ miadih,
ia Narastaja Mevesniog-broja” pleménsiih Staresina,
olt Su tradi reforms ,
jis ‘orme.
J
a : oes eres rer 7a. 3k
ihoraony brava T zal no} siipfematij: é
Skog aianovnisiva, Posebno piemstva. ee nO eljeni,
oni 4 toj monarl Uy Nsw imali ni istovetne institucionalne meha-
nizme viasti j pravne regime.
cy eee,
ye
recta.
fant cen
. Srpske viade i Jugoslovensko.
obrazovaniem, Zivotnim iskustvom, Neld od nyjth jedva da su bili
uspeli da éuju jedni za druge, jer je Stvaranie Zajedhitke dave
nasiunil -a¢ i waliujuci trulosti Austro-Ugarske i
la_protiv Srbije. RSnirontache
isforsiranom rant cenrraini . -
g odbo:
Glemente nevoverenja W pogledu namera druge strane. Nikola
Pasié je gajio sumnje uw. »jugoslovenstvo" kao nesto Sto dolazi iz
Austra=! austrilanstina™), a lvestan broj ju osloven-
skin politi€ara u srpsku bravoslavnu isklivdivost. Polité@ari iz
jugoslovenski zemalja su wu novu dréavu ulazili kao judi
stednjeg doba, pa i Stariji, stupivéi u polittéd Avot na poéetku
ovog Hi, tak, u drugoj polovini proglog veka, kada su veé imali
izgradene politiéke Stayove.
Raniji’ drzavni. razvitaic Srbije mao je za Samoupravnu
praksu — kako izvorau, tako i onu kasnijom degeneracijom
Samouprayne organizacije svedenu na birokratsku Polugu vise
vanparlamentarnim shagama i Giniocima. ija je hila contra.
idl i unitaristi¢ki uredena dréava, do. 1919-1013.
pas unltaristitl uredena drzax t
a :
nik ny: Vekovno isku-
i kin Zemalja vise je vaginjalo autonomnom politig.
kom iprivrednom razvitien 37 wazavanjem Centra | poStovaniem
je su se razvile tokom duge i
isapia rect =
1 imali ijenu dravnu tradiciju stare
ustanove i izgraden politiéic stil. Borba za jugosiovensko
Ujedinjenje u prvom svetskom ratu pokazivala je da su s
politigari a Hivatskoy diterenciraly 1.
na one vise Okrenu: =
jena
tom isis
ve prema. namecams
stone care, oll
ujedinjenie ne pretvori u nheravnopravno prikijuéenje tskih
zematia jaéem drzavnom subjektu, zapravo
bude progirena Srbija; i, najzad, na politigare is tedova Srba u
Austro-Ugarskoj, koji su’ bill nosioci_volitike centralizma 7
prvenstva ‘SPSije"E noval ravi, svesni da zbog brojeane i
ekonomsk He “mogu drugatije da obezbede inicrese”
S¥Og. gradanstya. imokatoliéka crkva, sa svojim konsecvalive
nim_episkopatom, mada se javno nije _mesala_u_politiku,
Posredno je uticala na polticka Taspolozenja i opredeljivanja, a 2g razvitka. Indu-
Ceskoj, donekle x
ss severozapadni
strijska osnov
Madarsko} i Austriji.
krajevi Kraljevine si eka: ie
neuporedivo hera: srednjoevropskih
ratom opustosenoj, nesto Tazvijeniji
oe ERA
VIE loja stanovnist
vijenja raaviieniiis ewes Ko
vina na _Kosovu-i-uM
adanskih sredina. =
Makedoniji i Sandéaku ostavila
tou drughoen ee ostavila
—i_.drustvenim odnosima,
4, Tgovini, zdravsiyn
ee
radnim navikama
veliku “neravaome:
4
aac arcela. Posedo:
arakterisalo je Pos:
wint, na Kosovu i wu
7 Selo je" u_na:
a diva a Bosni
ene, del
tanovnistvo Kraljevi ob e4Cine Gore
levine pripadaio j
o’S€ pod Tazticitiny revi
19 pripadnika pra
' chew Najvise -
2IVOT U KRALJEVINE 1 33
godine 5.593.057; rimokatoliéka je imala 4.708.657, a islamska
1.345.271. .
|. Jedinstvena srpska _pravoslayna crkva u Kralievini SHS
" stvorena je_maja ‘T919. ujedinjenjem pravoslavnih crkava na
teriforiji” Kraljevine “—“Koje su do tada postojale kao ti
autokefalne oblast urangu mi ija_beosradsice, karlovaé-
€ arhiepiskopije t-crnogorsko-primorske mitropoliie — auto-
nomne srpske pravoslavme erkve u Bosni i Hercegovini i delova
bukovinskondsimatnske mitropolije. Crikva_u Staroi Srbiji i
“Mmakéedoniji zavisila je do 191 od Cantgrang: ahaha
Godinw dana pose Wjedinjenia ustanovijena je bila patriiarsija,
koja_je, iZabravsi_patrijarha, zapocela unifikaciju_crkvenog
zaxonodavstva. Srpska pravoslavna crkva je podréavala hege-
moniju_srpske burzoazije, stojett wise das _Sror
iwabrana nacija, da je dinastija Katadordevica ukoreniena_u
som fa, da je pravosiavije autentiéna vera’a organizacija
pravoslavne crkve ,narodna™. Versko vodstvo Muslimana prih-
vatilo je jugoslovensku ideologiju kao vid odbrane.od srpskog i
-vhrvatskog”nacionalizma: ‘Rimokaioli®ka erkva y-Kraliovini bila
i¢ deo univerzalne i centzalizovane organizaciie Vatikana, koja_
je_sizogom. disciplinom, izgradenom doktrinom i kanonsiim
-spravomograniéavala:samostainost katolitkeg episkopaia.
Ulervom svetskom ratu jugoslovensd narod! nalazii su se,
sticajem istorijskth prilika, na suprotnim stranama frontova. Jer
tacija nisu mogii da se Jako izbrisu iz narodne svesti ida ne
budu zloupotrebhay: i ama. Od
prebeglica jugoslovenskog porekla iz austrougarske vojske
Stvarané su toKom rata dobrovoljatke jedinice.
0 ruskog i ih frontova, medu dobrovolicima su_se
i i gradani_jugoslovenskih zemalja iz SAD i drugit
Sveta— Dobrovol bi Liza 1 SEpske
‘VOjske_Jantard 1018. formirana je na makedonskom ratistu
dugoslovenska divizija. mm _meseci kasnije u_srpskoj vojsci
u_Makedoniji_borilo se “preko 20.000 dobrovoljaca iz Bosne i
HeFeegovine, Cme Gore, Hrvatske, Vojvodine, Slovenije. Na-
rastanje dobrovoljaékog pokreta, otpor srpskog stanovnistva..
na tlu Austro-Ugarske, u pozadini frontova, rad polititke emi~
gracije u savezniékim i neutralnim drZavama, izjasnjavanje r
340 ISTORUA JUC © 3LAVIJE 1918—1978.
iseljenika za stvar ujedinjenja uticali su na suzbijanje pretnji
poéetkom rata da se srodni narodi zakrve i jugoslovenska ideja
zadugo kompromituje.
Kraljevina je nasledila i isparcelisanost pravnog sistema,
postojanju vise
0-5) nskog i dalmatinsko-slovenatkog, Vojvodi
Medumurja, Srbije. Cme Gore i Bosne i Hercegovine. Raznoliki
‘pravni sistemi uslovijavali su i nejedinstvenu primenu prava.
Sa_srpskim_ su _Ziveli_austrijsko_madarsko, Serijatsko i crno~
gorsko pravo. Strana i doma¢a pravna pravila, moderna i
‘aihaitna, vérska 1 Svetovna, nastavijala su da
umesto da spajaju.. S ravo nai dizavnih
poredaka koji su ga utemeljili. U postojeéem pravnom mozaiku
nije _mogla da se stvori jedinstvena pravna svest niti osigura
jednoobrama ‘zaStita pravné sigurnosti. Uporedo s modérmim
sistemom zemljignih knjiga ziveo je i turski sistem tapija.
Kraljevina je na sva_svoja podrucja progirila pri
krivitnog'prava, to jest onog njegovog-dela ‘ko
viadajuceg poretka. Ovo. pravno Sarenilo bilo je
ne Samo za sferu privatnog, odnosno gradanskog prava. vedi za
oblast opstag Meivicnog wa konodavstra. paschi gulisatije
porodiénih odnosa, na koje su odluéujuéi pedat udarile verske
” ofganizacije, izazivajuéi najraznovrsnije zaplete 1 Kolizije prili-
kom uredivanja odnosa medu gradanima razlititih vera.
Nova drZava nije bila etnigki homogena, nezavisno od
srodnestr Vesa Wea jugbslovenskog stanomiliva-¢-TSEAT
jezicima, dva pisma i tri vere, s obzirom na nacionalne manjine
koje su SéU Hjo} nasle posle ujedinjenia ili vec nalazile u sastavu
Srbije i Crne Gore poslé 1878, odnosno posle balkansiih ratova.
Nemaéka, madarska _i_rumunska _manjina u Kraljevini SHS
udivale su medunarodnu zaétitu, dok je albanska_manjina,
Feo cena mehanizmom zastite, utvrdenim u mirovnim
ugovorima posle prvog svetskog rata ili u naknadnim bilateral-
nim ugovorima, bila u_podredenom nacionalnom, politi¢kom,
ekonomskom i kulturnom pologaju. Van dréavnih granica ostale
sui posle.1918_ i vata, Slow -a, Makedonaca,
kao i vise hily roa, u sastavu Ttalije. Madarske, Austrije.
Bugarske, Greke T-Bone; - a
, Satinjena od naroda koji su do 1918. Ziveli u drugim
drzavnim okvirima, Kraljevina je morala da reSava pitanje
You might also like
- Seminarski Rad ObrazovanjeDocument7 pagesSeminarski Rad ObrazovanjeMilena MarićNo ratings yet
- Jugoslovenstvo KursDocument3 pagesJugoslovenstvo KursMilena MarićNo ratings yet
- Pjer Burdije Vladavina MuskaracaDocument101 pagesPjer Burdije Vladavina MuskaracaMilena MarićNo ratings yet
- Istorija Jugoslavije PDFDocument30 pagesIstorija Jugoslavije PDFMilena MarićNo ratings yet
