Gimnazija Pirot

Seminarski rad iz istorije

Tema : Industrijska
revolucija

Profesor

U~enik

Miroslav Zubi}

Milan Mani}

Sadr`aj

Sadr`aj

Uvod u Industrijsku revoluciju

Parna ma{ina

Xejms Vat

Tekstilna industrija

Ri~ard Arkrajt - Kraq pamuka

Xorx Stivenson

Robert Fulton

11

Literatura

13

Industrijska revolucija

Prvo se pojavila na teritoriji Engleske u 18 veku, a

kasnije se pro{irila i na ostale delove sveta, u zemqama
Evrope i Severne Amerike. Ranija proizvodwa se zasnivala
na proizvodwi u ku}ama ili malim radionicama, a sada se
javqa proizvodwa u fabrikama, nekog kapitaliste. Ve}a
proizvodwa i tehni~ke efikasnost uslovile su napredku i
ve}oj
proizvodwi,
ekonomskoj
mo}i
pojedinca
( kapitaliste ). Od industrijske revolucije usledili su prilivi
radne snage u gradove i stvarawe urbanih zajednica.
Promene koje su nastale usled industrijske revolucije
nisu samo na pitawu tradicionalne proizvodwe ve} i u
celom dru{tvu. Industrijska revolucija je dopustila qudima
da razmi{qaju u {irinu da budu slobodni, a ne ograni~eni
filizofiji crkve, ve} da sami otkrivaju, istra`uju svet i ~ine
ga prema svojim potrebama. Razvio se novi pravac
Liberalizam koji je bio pro`et shvatawima o slobodi i
nejednakosti. U ovom dobu izdvojile su se Ujediwene
dr`ave koje su stekle superiornost nad drugim zemqama
Evrope.
3

Mnoge zajednice od poqoprivredne delatnosti su

pe{le u industrijsku delatnost, a zanatlije, koji su radili po
tradicionalnoj proizvodwi u svojim ku}ama ili malim
radionicama, u fabrike. Velike migracije stanovni{tva sa
sela u gradove, izazvale su veliki priliv kapitala i ja~awe
gradova. Naglo {irewe gradova prouzrokovalo je veliko
gubqewe {umskih prostranstva oko gradova i ugro`avawe
stani{ta biqaka i `ivotiwa.
Javqa se potreba za br`i transport izme|u gradova,
zemaqa, i vi{e posla za nau~nike, koji su uveliko
poku{avali da smisle na~ine za br`i transport qudi i robe.

Parna ma{ina

Tomas Wukman ( 1663 - 1729 ) je bio Engleski kova~,

koji je izumeo parnu ma{inu, koja nije bila savr{ena,
mogla je da pokre}e vagone u rudnicima. Para je bila u
cilindru gde se kompresovala, izme|u cilindra se stvarao
vakuum gde koji je potiskivao klip, koji je bio povezan
pokretnim delom, koji je pokretao to~ak. Wu je usavr{io
Xejms Vat, koji je dodao par delova. Ova wegova savr{ena
ma{ina na{la je primenu u skoro svim tada{wim granama
privrede.

Xejms Vat

Xejms Vat je ro|en 1736

godine u severnoj Engleskoj, u
[kotskoj, u Grinaku, bio je in`iwer
i jedan od najva`nijih li~nosti u
industrijskoj revolucije. On je
studirao u Londonu, a kasnije je
oti{ao da radi na univerzitetu u
Glazovu. Za to vrame on je
studirao i hemiju, koja mu je
kasnije
veoma
koristila
u
prora~unima stvarawa vodene
pare i racionalnog kori{}ewa
energije u konstruisawu parne ma{ine.
Tako|e je i prou~avao Wukomnovu parnu ma{inu, dok
je prou~avao otkrio joj je mnoge slabosti, kao {to se
nadao da }e ukloniti veoma veliku potro{wu ~vrstog
goriva ( drvo, ugaq ), da smawi veli~inu jer je rezervoar u
kome sa nalazila voda bio veoma veliki i glomazan.
Posle nekoliko godina, Xejms
Vat je usavr{io Wukomnovu parnu
ma{inu i uspeo da smawi utro{ak
energije ( drvo, ugaq ) za 75 % , kao
i da znatno smawi wenu veli~inu,
{to
je
zna~ino
ve}i
stepen
efikasnosti ma{ine. On je patentirao
1769, a 1774 je sklopio posao sa
Metju Bultonom u pravqewu novih
vrsta parne ma{ine. Do 1783
godine Xejms Vatove parne ma{ine
su
skroz
zamenile
glomazne
Wukmonove
ma{ine. Mnogo efikasnije, mnogo
mawe, i prilago|ene skoro svim
granama industrije ( u tekstilnoj
industriji, u saobra}ajnoj, u trgovini ...
), koje su omogu}avale karakteristike
ove ma{ine. Za svog `ivote Vat i
Bulton su napravile 500 parnih ma{ina.

Xejms Vat je umro u Hetfildu 1819 u 83 godini svog

`ivota i sahrawen je u Hendsfordskoj crkvi.

Tekstilna industrija

U centru Engleske, u oblasti

Derba{u, izme|u visokih planina u
isto~nim delovima Pinsima u
malom gradu Komfordu, je bila prva
tekstilna radionica. Ta radionica je
bila najva`nije mesto za pravqewe
tkanina od pamuka, sbile i usko
vezana za industrijsku revoluciju.
Otac prve fabrike je bio Ri~ard Arkrajt.

Ri~ard Arkrajt - Kraq pamuka

Ri~rt Arkrajt je bio ro|en kod Pertona

u Lank{iru 23. decembra 1732. godine.
On je bio najmla|i od trinaest dece u
porodici, poslat je kao tinejxer na
{najderski zanat kao i mnoga druga
deca tada. On je postao samostalni
{najder vo|en velikim ambicijama.

U 1767 godini, sa svojim prijateqima, je po~eo da

radi u tekstilnoj radionici. Iznajmili su sobu u starom delu
grada i {ili razne naruxbine. Imali su stalne mu{terije i
kako su bili dosta nisu mnogo pla}ali kiriju i tro{kove i on
je mogao da {tedi za svoju budu}u fabriku tekstila.
On je sawao
i napravi veliku
privuklo
da
Derb{iru ?

da se osamostali
fabriku. [ta ga je
napravi fabriku u

Put je bio
veoma lo{, kod
Notingema, koji je
od Derb{ira bio
udaqen 30 miqa. Za{to je hteo tamo da napravi toliko
mo}nu fabriku, a nije se nalazila pored nekog rudnika,
pomo}u kojeg bi se snabdevala energijom. On je izabrao
zato {to se nalazi u predelu visokih planila i bogatih voda.
Arkrajt je nekoliko puta posmatrao likaciju koju je predvidio
za fabriku, i na{ao izvor, potok vru}e vode koja je bila
stvorena kao

pokreta~ka snaga wegovih ma{ina. Tako je on dobio

sasvim besplatnu energiju koja pokre}e wegove ma{ine
koje stvaraju platno i bio je u prednosti od ostalih
industrijalaca jer nije morao ja kupuje ugaq za svoje
ma{ine. Kupio je par~e zemqe i napravio fabriku ispod
izvora visine {est sprata. Iz Egipta je dobijao pamuk za
veoma malo novca, a pravio veoma skupoceno platno od
koga se {ila najskupqa ode}a, ~ak i za samu Kraqicu
engleske. Wegova fabrika je sadr`ala 128 ma{ina, koje su
bile veoma proste za rukovawe, mogla su i deca wime da
rukuju. On je pored fabrike napravio ku}e za svoje radnike,
koji su radili u fabrici ~etrdesetak wih. Radila su i deca i
wegova fabrika je prva gde su deca radila, bili su oko
desetak godina. U wihovim ku}ama je uveo grejawe, od
izvora, koji je pokretao fabriku on je
grejao wega i wegove radnike, jer su
zime u planini veoma o{tre. Po~iwali su
da rade od {est sati prepodne do sedam
sati poslepodne, imali su pauzu za
doru~ak pola sata i za ve~eru ~etrdeset
i pet minuta. Fabrika je radila dvadeset i tri ~asa dnevno.
Svake subote su i{li na obrazovawe u crkvu. On je vodio
monopol nad tekstilnoj industriji.
On je napravio svoju prvu fabriku kad je imao skoro
~etrdeset godina u 1771, a za dvadeset godina kasnije je
pravio oko Derb{ira, Lon{ira i u [kotskoj. Kada je umro 3.
avgusta 1792. godine za sobom je ostavio oko 200 miliona
funti.

Xorx Stivenson

Xorx Stivenson je ro|en 9. jula 1781. godine u

Engleskoj u malom selu Vilaj na levoj obali reke Tine, 9.3
miqa udaqen od Wukasla, na podru~ju bogatom ruda, a
pogotovu ugqem. Wegov otac je bio veoma siroma{an,
radio je veoma te{ke poslove, radio je u rudniku ugqa i
tako izdr`avao svoju porodicu, a dobijao je samo 12 {ilinga
nedeqno.
Vagoni sa ugqem prolazili su pored Vilaja i po
nekoliko puta dnevno. Te vagone su vukli kowi, a Xorx je
~esto prolaze}i pored tih drvenih {ina predvi|ene za
vagone sa ugqem , koje su vukli kowi, ~esto je sawario, da
li }e te te{ke vagone vu}i neka ma{ina, a ne kowi, koji su
se jedva kretali i bili veoma spori.
Stari rudnik ugqa se zatvorio i porodica Stivenson se
preselila u novo selo kod Dadli Burna, gde je Robert,
Xorxov otac, dobio posao kao vatrogasac. Stivansonov prvi
posao je bio u tom rudniku i bio je poznat kao Bera~.
Wegov posao je bio da ~isti ugaq od zemqe i kamewa, a
plata mu je bila 6 penija na dan, a kasnije kako je
napredovao plata mu je bila 8 penija na dan. On je bio
veoma ambiciozan de~ak, sa jedanaest godina po~eo je
da ide u ve~erwu {kolu da u~i da ~ita i pi{e.
U 1793 godini, on je poha|ao
ve~erwu {kolu u Nuburnu. Wegov
profesor je bio Andrej Rubinson, koji
ga je podu~avao arhimetriji, posle
nekoliko ~asova Xorx je tako dobro
znao i u~io da je postajao sve boqi i
boqi, tako je 1802 godine postao
rudarski in`iwer. Kasnije te godine
o`enio je Frencis Henderson. Da bi
zaradio ekstra novac on je popravqao
budilnike i ru~ne satove. 16-og novembra, 1803. godine
rodio mu se sin koga je krstio Robert.
U 1804. godini on je pe{a~io do [kotske, da bi kupio
jednu od Bulton i Vatove parne ma{ine. 1806 godine
Frencis je obolela od te{ke bolesti i ubrzo umrla. Kada mu
je bilo 27 godina, Stivenson je sreo in`iwera u Klangvort
9

Koleriju, koji je veoma dobro poznavao parnu ma{inu i na

wegovoj mu pokazao sve delove i nau~io ga {ta zna~e,
tako da je on sam kasnije konstruisao oba tipa tada{we
parne ma{ine.

Dok je radio u Koleriju desio se veliki broj nesre}a u

rudniku izazvanih eksplozijom gasova u rudniku. On je bio
veoma zainteresovan i po~eo je da prou~ava gasove i
napravi lampu za rudare, koja bi davala svetlost a, gasovi
u rudniku ne bi mogli da do|u u dodir sa plamenom.
1814 je konstruisao prvu lokomotivu, koja je i{la na
ugaq. Nazvao je Blu~er i posle pet godina napravio je
{ezdeset takvih lokomotiva. Ovaj veliki uspeh doneo mu je
i veliku zaradu i napravio je prugu osam miqa dugu od
Hetona do Sanderlanda. Ona je bila tako konstruisana da
je lokomotiva skoro klizila, bez mnogo utro{ka energije na
savla|ivawu sile trewa.

10

Raketa
U 1821 on je projektovao prugu od Skotona do
Darlingtona.I wegov slede}i plan je bio da napravi novu
lokomotivu gde }e kowi vu}i kolica, a ~ovek }e sedeti u
foteqi i pomerati ru~icu za polazak i za zaustavqawe. Na
tom planu je po~eo da radi 1823 i u septembru 1825 je
zavr{io lokomotivu koju je nazvao Aktiv, koju je kasnije
preimovao u Snaga. Taj put je bio otvoren 27. septembra
1825. godine. On je bio voza~, a brzina je bila 24 miqe na
sat. Radio je na prugi Liverpul - Man~ester i zavr{io je
1829 godine u oktobru. Te godine Stivenson je sa sinom
Robertom napravio novi model koji su nazvali Raketa.
On je postao veoma poznata osoba, i direktor
in`iwera kao i direktor `eleznice. Bogat i uspe{an je umro
12 avgusta 1848 u ^esterfildu u Engleskoj.

Robert Fulton

11

Robert Fulton je ro|en u luki

Maloj Engleskoj ( danas se zove
Fulton ) u Pensilvaniji u Ujediwenim
Dr`avama 14. novembar 1765.
godine. Wegov otac je do{ao iz
Klingtona u Irskoj u 18 veku i
naselio se u Maloj Engleskoj. Kada
je imao 13 godina konstruisao je
veslo, koje je imalo finkciju, da br`e
ide ribarski ~amac. U 1782 upisao
se na umetni~ku akademiju gde se
orjentisao na arhitektonsko crtawe,
1786 je do{ao u Englesku da
studira. Kada je zavr{io in`iwerske
studije 1794 je oti{ao na praksu kod Duka Brixboterskog
koji je projektovao kanal od Verseja od Man~estera. U
1796 godini Fulton odlazi u Francusku, kod pronalaza~a
Xona Berova, amerikanca koji `ivi u Parizu.

U Parizu Fulton studira francuski, nema~ki,

matematiku i hemiju, te studije su mu kasnije mnogo
koristile i prou~avawu ratnih brodova i podmornica. On je
do`iveo veoma velike uspehe sa brodovima. On je za
francusku mornaricu konstruisao brod koji je otporan na
dvesta atmosfere.
Dizajnirao je veliki parobrod za Wujork. Fulton i
Livingston su shvatili snagu Hundson reke i struje oko
obale Severne Amerike. 1810 je Nikolas X. Ruzvelt, sa
Flutonom i Livingstonsom napravio brodogradili{te u

12

Pitsburgu, i napravili prvi parobrod, koji je radio na snazi

reke.
Taj brod su nazvali Wu Orleans i bio je 116 stopa dug i
20 stopa {irok i imao je cilindar od 18 stopa. Taj brod je
ko{tao trideset osam hiqade dolara i prvi je prodat u
septembru 1811. godine.
Robert Fulton je umro 24. februara 1815. godine u
Wujorku.

Literatura

13

Sima ]irkovi}, istorija za drugi razred gimnazije prirodno

matemati~kog smera, Beograd 2002
www.spartacus.schoolnet.co.uk/SCwatt
www.tartans.com/articles/famscots/jameswatt
www.neo-tech.com/businessmen/part6
mars.acnet.wnec.edu/~grempel/
courses/wc2/lectures/industrialrev
www.wsu.edu/~dee/ENLIGHT/INDUSTRY
www.saburchill.com/history/chapters/IR/018
www.tartans.com/articles/famscots/jameswatt
www.tartans.com/articles/famscots/jameswatt
mars.acnet.wnec.edu/~grempel/
courses/wc2/lectures/industrialrev
en.wikipedia.org/wiki/George_Stephenson
www.spartacus.schoolnet.co.uk/RAstephensonG
www.britainexpress.com/History/bio/stephenson
www.cottontimes.co.uk/stephensono
www.geocities.com/Athens/Acropolis/6914/stephe
inventors.about.com/library/inventors/blrailroad7
www.dur.ac.uk/stockton/colleges/stephenson
www.history.rochester.edu/steam/dickinson
14

xroads.virginia.edu/~HYPER/DETOC/transport/fulton
www.robertfulton.org
www.iihr.uiowa.edu/products/history/hoh/fulton
www.ulster.net/~hrmm/steamboats/fulton
www.spartacus.schoolnet.co.uk/IRarkwright
www.britainexpress.com/History/bio/arkwright
www2.exnet.com/1995/10/10/science/science

15