TEORIJE O DRAVI

PLATON
Platon je po sadrzaju svoje filozofije bio idealisticki utopista. U svojim delima "Drzava" i
"Zakoni" nastojao je definisati idealno drutvo i drzavu.
U "Drzavi" Platon stvara idealnu sliku drutva ciju strukturu cine 3 osnovne klase:
upravljaci-filozofi, vojnici-cuvari i proizvodjaci-robovi. Prve dve, vie klase ne mogu imati
privatnu svojinu i porodicu.
Drzava je osnovni regulator celokupnog zivota pojedinca i naroda. Regulie proizvodnju,
sklapanje braka, radjanje i odgoj djece. U "Zakonima" Platon je neto fleksibilniji. Ne
preporucuje vie podjelu drutva na 3 klase, ve samo ravnomerniju raspodelu zemlje
medju porodicama jer je porodica osnovna elija i temelj drzave.
Platon je uvideo protivrecnosti antickog sveta te je zbog toga koncipirao idealnu drzavu
kao jednu od istorijskih mogunosti razreenja postojeeg stanja. Platon je bio prvi
mislilac koji je uocio podelu rada i uvideo njen znacaj za drutvo i coveka. Otkrio je
jednu vrstu klasnih sukoba kada kaze da se svaka drzava sastoji od "najmanje 2 drzave
koje medjusobno ratuju-drzave bogatih i drzave siromanih". Platon je uvideo drutveni
znacaj demografskog i geografskog faktora, vaspitanja, drutvene svesti, a posebno
religije.

ARISTOTEL
Platonov ucenik, vie je bio okrenut ovozemaljskim pitanjima antickog drutva. Utvrdio je da
ne postoji apsolutno najbolja drzava, odnosno drutvo, ve samo relativno najbolja drzava u
odnosu na postojee drutveno stanje.
Idealno drutvo je ono u kome postoje 2 klase: upravljacka, cija djelatnost je prvenstveno
intelektualna i manuelni radnici, tj.robovi. Robovi su to po svojoj prirodi, a ne zbog drutvenog
odnosa. Dakle, prema Aristotelu ljudska priroda je faktor koji reproducira ljude kao robove i
gospodare. U ovom stanovitu je u najgrubljoj formi sadrzana rasna teorija drutva.
Aristotel je u ekonomskoj sferi prvi utvrdio razliku upotrebne i prometne vrednosti robe.
Utvrdio je 3 funkcije novca: kao sredstva razmene, kao merila vrijednosti i kao sredstva za
gomilanje bogatstva.
Najpoznatiji je po tome to je utvrdio da je covek ZOON POLITIKON (drutveno-politicka
zivotinja), tj.da je covek drutveno bie, koje ne moze ziveti van drutva. Izvan drutva-ljudske
zajednice egzistiraju samo bogovi i zivotinje.
Aristotel je kao realista pribjegavao strogom posmatranju cinjenica i njihovom objanjavanju
metodom indukcije i dedukcije. Opisivao je postojee drzave i u tu svrhu sakupio i analizirao
158 ustava grckih polisa.

NIKOLO MAKIJAVELI
Italijanski politicar, teoreticar drzave i prava, knjizevnik. Glavna djela su
mu "Vladalac", "Rasprava o prvoj dekati Tita Livija", "Historija Firence",
knjizevna komedija "Mandragola" itd.
Makijavelijeva misao je analiticko- kriticka prema svom vremenu i
prostoru, a istovremeno prakticka jer nudi odredjena konkretna reenja
o uredjenju drutva i drzave, ocuvanja vlasti itd.
Makijaveli je koncipirao teoriju moderne drzave, prvenstveno sa
stanovita tehnike vladanja i odrzanja vlasti. Drzavu definie kao
rezultat potreba i interesa njenih gradjana, prvenstveno vlasti i
vladajue elite.
Makijaveli politiku definie kao borbu interesa u kojoj su dozvoljena sva
sredstva u cilju osvajanja i odrzavanja vlasti. Otud Makijavelizam kao
sinonim za tehniku vladanja u kojoj cilj opravdava sva sredstva

KOLA PRIRODNOG PRAVA

Nastaje pre prve burzoaske revolucije.
Osnivac je HUGO GROCIJUS, a predstavnici su TOMAS HOBS, zAN zAK RUSO, LOK,
PUFENDORF, VOLF i drugi.
kola je u osnovi bila nehistorijska, odnosno antihistorijska, a ucila je da osim
vazeeg pozitivnog prava postoji i prirodno pravo proisteklo iz ljudskog razuma i
pretpostavljen pozitivnom pravu.
Prirodnim pravima smatrana su sloboda, privatna svojina, sigurnost, otpor
ugnjetavanju, jednakost itd, to je predstavljalo ideoloko oruzje u borbi burzoazije
protiv feudalizma.
Jedan od pristalica prirodnopravne kole koji je suzbijao njen antihistorizam bio je
MONTESKJE, francuski mislilac i pravnik koji je trazio uzrocnu vezu u historijskom
zbivanju. U delu "Duh zakona" nastoji objasniti sutinu postanka i menjanja prava.
MONTESKJE je uzroke razlika izmedju pojedinih drzavnopravnih sistema video u
objektivnim uslovima sredine, smatrajui da svaki narod mora imati drzavno
uredjenje koje je njemu svojstveno.

TEORIJA FAKTORA
Psiholoke teorije
Psiholoke teorije su polazile od odlucujue uloge psiholokih cinilaca, smatrajui da se
raslojavanje prvobitne zajednice odigralo po diferencijaciji mentalno-psiholokih osobina
njenih pripadnika. Oni kojima se pripisivala duhovna mo (magi, carobnjaci, proroci i kasnije
svestenici) vremenom su tu mo pretvarali u onu materijalnu i podvajali se u zasebnu kastu
vodja. Ljudi se, po ovakvom shvatanju dijele na vodje i podanike pretezno prema svojim
psihickim predispozicijama.
Bioloke teorije
Bioloke teorije su osnovni cinilac sagledale u biolokoj konstituciji covjeka. Bilogija je, po
njihovom miljenju, odredjenoj vrsti ljudi ugradila autoritaran nagon (nagon ka gospodarenju)
i oni imaju neodoljiv poriv ka porobljavanju svojih bliznjih. Ukoliko je takav nagon svojstven
citavoj jednoj biolokoj skupini, ona se konstituie kao via rasa i postaje drzavnotvorna, s
ekspanzivnom voljom za mo i agresivnou koja ne poznaje granice. Ostale skupine, koje su
po bilokim dispozicijama mirotvorne predodredjene su da budu pretovorene u podanicku
masu. Iz ovakvih gledita razvile su se razlicite varijante rasnih teorija.

 Organicisticke teorije bile su bliske biolokim ali nisu zavrile u rasizmu. One su drzanopravni
poredak poredile sa biolokim organizmom. Drzava i pravo nisu samo fiktivne tvorevine nego
dinamicna organska celina kojoj pojedinac treba da se potpuno podredi ako hoe da bude bie
zajednice. Kao i svaki drugi organizam i drzavnopravni poredak nastaje, razvija se i icezava po istim
zakonima po kojima zivi ostali organski svijet. Organicisti su narocito verovali u evolutivne
sposobnosti tog poretka predvidjajui mogunost negovog napredovanja i usavravanja prema viim
formama.
Teorije sile su takodje polazile od postojanja klasa u drutvu, ali su njihovi zagovornici nagalasak
stavjali na spoljni momenat u procesu nastajanja drzave (nasilja jednog tipa drutvenih grupa nad
drugim npr. nomadskih plemena nad zemlljoradnickim). Drzavnopravni poredak je, po njihovom
miljenju, nastao pokoravanjem miroljubivih naroda od strane onih ratnickih, u cemu su se ujedno
oformile i vladajue i potcinjene klase. Kasnijim meanjem naroda i klasa i razvojem matarijalne
proizvodnje, pocetne suprotnosti su se ublazavale, a opti interesi postepeno nadvladavali nad onim
pojedinacnim. Plemena i narodi su evoluirali prema naciji, kao to su i robovi i kmetovi vremenom
postajali slobodni. Taj proces zavrava se u gradjanskom drutvu jer njegova represivna funkcija
neprimetno ustupa mjesto optedrutvenoj.
Solidaristicke teorije su takodje priznavale postojanje suprostavlljenih drutvenih slojeva i klasa,
kao i vladajuih i potcinjenih drutvenih grupa. Ali, i one su smatrale da postoji takva evolucija
drutvenog razvoja koja kroz sve razudjeniju podjelu rada medju pojedincima i grupama stvara
odnose saradnje i zavisnosti i postepeno kristalie zajednicke interese u ciju zatitu stupa veina
drutva. Ta veina (najcee nazivana masom) stvara svoje izvorno (drutveno) pravo, koje je po
nacinu nastanka i socijalnoj funkciji blisko moralu jer nastaje spontano i ljudi ga usvajaju autonomno,
bez prinude. Upravo se iz tog razloga ova teorija i naziva solidaristickom, budui da je bila uvjerena
da se u drutvu spontano stvaraju opti interesi koje je drzava duzna da zatiti svojom prinudom. U
tu svrhu ona kreira drzavno pravo.

DRAVA
Definicija: Organizacija je skup ljudi koji imaju neke
zajednike ciljeve i meusobno dijele poslove,
uspostavljaju hirerarhiju i koriste odreena sredstva radi
ostvarenja tih ciljeva, a sve je to odreeno pravilima

Mo, prisila, vlast i hijerarhija

Nije mogue shvatiti organizaciju, pa ni drzavu ako ne znamo neke odnose koji djeluju u veini drutvenih grupa. To
su odnosi: moi, prisile, vlasti i hijerarhije.

Mo je sposobnost jedne osobe ili grupe da navedu druge osobe da se ponaaju onako kako se
one ne bi ponaale po vlastitoj volji. Tri su osnovna izvora drutvene moi: fizika snaga,
ekonomsko bogatstvo i duhovne sposobnosti. S obzirom na te izvore razlikujemo: fizicku,
ekonomsku i duhovnu mo pojedinaca i drutvenih grupa.
Prisila je primena moi jednog subjekta prema drugome. Dok je mo samo sposobnost
navodjenja drugog subjekta da se ponaa onako kako se on po vlastitoj volji ne bi ponaao, prisila
je stvarno navodjenje ponaanja drugog subjekta protiv njegove volje na taj nacin to se
primjenjuje ili predocava neko zlo. Ovisno o vrsti zla razlikuju se fizika, ekonomska i duhovna
prisila.
Vlast je neto vie od gole moi i prisile. To je prisila koja je ili legitimna ili barem formalno
zasnovana na obiajnim i pravnim normama, tj. koja je po miljenju nekih ljudi opravdana ili se
barem poziva na obicaj i pravo.
Legitimnost je najcei idejni temelj vlasti. To je uvjerenje jednog kruga ljudi da je necija prisila
opravdana zato jer se temelji na nekim vrednostima.
Hijerarhija je odnos izmedju pripadnika jedne drutvene grupe koji imaju vie vlasti i pripadnika
te grupe koje imaju manje vlasti. U tom su odnosi prvi nadreeni, a drugi podreeni. Postoje cetiri
vrste ovlatenja koja karakteriu nadredjenost nad licima: postavljenja, zapovedanje, nadzor, i
pozivanje na odgovornost i kaznjavanje. Hijerarhijski odnosi mogu sadrzavati sve ili samo deo ovih
ovlatenja, a mogu biti stroziji i blazi, ovisno o stepenu slobode koju ostavljaju podredjenima