Sadraj

1.Uvod.................................................................................................................... 3
2.Delo malog znaaja............................................................................................. 3
3.Nuna odbrana.................................................................................................... 4
3.2. Odbijanje napada (odbrana)............................................................................5
4. Krajnja nuda..................................................................................................... 6
4.1. Pojam........................................................................................................... 6
4.2. Opasnost...................................................................................................... 6
4.3. Otklanjanje opasnosti................................................................................... 7
4.4. Prekoraenje krajnje nude..........................................................................7
4.5. Razlike izmeu krajnje nude i nune odbrane............................................7
5.Neodoljiva sila..................................................................................................... 8
6.Neuraunljivost................................................................................................... 9
6.1.Actiones liber in causa (lan 24)...................................................................9
7.Stvarna zabluda................................................................................................ 10
8.Pravna zabluda.................................................................................................. 10
9.Zakljuak........................................................................................................... 12
10.Literatura......................................................................................................... 13
10.1.Internet literatura...................................................................................... 13

1.Uvod
Krivino delo je ono delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno
i koje je skrivljeno. Krivino delo da bi bilo uinjeno mora da sadri sve opte elemente
krivinog prava, odnosno posebne delove konkretnog krivinog dela.
Sluajevi iskljuenja postojanja krivinog dela nastaju u situacijama kada je uinjeno delo
koje ima sva obeleja, predviena zakonom, ali nije protivpravno ili nije skrivljeno. Zbog
odsustva krivice takvi sluajevi oznaavaju se kao osnovi iskljuenja postojanja krivinog
dela.
U zemlji Srbiji, Krivini zakon izdaje Slubeni glasnik, sastoji se iz 36 glava od 432 lana.
Na krivini zakon propisuje sedam osnova, zbog kojih dolazi do iskljuenja postojanja
krivinog dela i to su
1. delo malog znaaja(lan 18)
2. nuna odbrana(lan 19)
3. krajnja nuda(lan 20)
4. neodoljiva sila(21)
5. neuraunljivost(lan 23)
6. stvarna zabluda(lan 28)
7. i pravna zabluda(lan 29)
U ovom radu emo analizirati deo krivinog zakona , proi kroz svih sedam osnova
iskljuenja postojanja krivinog dela i navesti neke primere.

2.Delo malog znaaja

1)Nije krivino delo ono delo koje, iako sadri obeleja krivinog dela, predstavlja delo
malog znaaja. 2)Delo je malog znaaja ako je stepen krivice uinioca nizak, ako su tetne
posledice odsutne ili neznatne i ako opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje
krivine sankcije. Da bi se krivino delo moglo okvalifikovati kao delo malog znaaja ,
potrebno je da je stepen uinioca nizak, da su tetne posledice uinjenog dela odsutne i
neznatne ,i da opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje krivine sankcije. Samo ako
su svi ovi uslovi ispunjeni, krivino delo se moe okvalifikovati kao delo malog znaaja.
Zakon postavlja granicu , za koji je propisana kazna do 5 godina ili novana kazna.
U prethodnom zakonu ovaj deo krivinog zakona nazivan je je kao neznatna drutvena
opasnost Krivini zakon Jugoslovije .

3.Nuna odbrana
Delo uinjeno u nunoj odbrani nije krivino delo, pod uslovom da su ispunjeni svi zakonski
uslovi za postojanje nune odbrane . Ovde se radi svojevrsnoj pravnoj fikciji to jest o pravnim
injenicama . Pravne injenice su injenice iz ivota za koje pravo vezuje nastanak, promenu
ili prestanak graanskih prava. Krivino delo je uinjeno, ali smatra se da ne postoji, to jest da
iskljuuje se zbog postojanja odreenih okolnosti koje zakon propisuje.
Kod nune odbrane zakon izriito regulie da:
(1) Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u nunoj odbrani.
(2) Nuna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili dobra
drugoga odbije istovremen protivpravan napad.
(3) Uiniocu koji je prekoraio granice nune odbrane moe se kazna ublaiti. Ako je uinilac
prekoraio granice nune odbrane usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom
moe se i osloboditi od kazne.
3.1.Napad
Napad predstavlja radnju koja je usmerena na povredu ili ugroavanje nekog dobra
napadnutog ili nekog drugog lica, pre svega, ivota. kolski primer nune odbrane je kada
napada zamahne noem ka srcu napadnutog, a ovaj ga preduhitri i ubije.
Napad kod nune odbrane mora ispunjavati nekoliko uslova.
Prvo, napad mora da bude preduzet od strane oveka. Nije bitno da li napada skrivljeno
postupa ( u naem starijem krivinom zakonodavstvu zahtevalo se da napad kod nune
odbrane bude neskrivljen). Po pravilu, napad se izvodi aktivnom radnjom ( injenjem). Napad
moe dolaziti od bilo kog oveka, irelevantni su njegov uzrast, uraunljivost i vinost. Napad
moe biti preduzet bilo kojom aktivnou i bilo kakvim sredstvom. Ako napad potie od neke
prirodne sile ili ivotinje, ne moe biti govora o nunoj odbrani ( moe eventualno o krajnjoj
nudi).
Drugo, napad moe biti usmeren na bilo koje dobro napadnutog lica ( ivot,telo, imovina itd.).
Nuna odbrana moe postojati i u sluaju napada na drugo lice.Tree, napad mora biti
protivpravan, tj. Protivan zakonu ili drugom propisu. Kada se napad vri na osnovu nekog
zakonskog ovlaenja (na primer od strane policajaca sa nalogom za hapenje), nije u pitanju
protivpravni napad, te protiv njega nije dozvoljena nuna odbrana.etvrto, napad mora biti
stvaran ( realan ). On mora realno da se vri ili neposredno da predstoji. Ako je neko lice
imalo pogrenu predstavu o postojanju napada ( ako mu se uinilo ), onda nema uslova za
postojanje nune odbrane. Odbrana protiv nestvarnog ( nerealnog, zamiljenog ) napada u
pravnoj teoriji se oznaava kao putativna ( uobraena ) nuna odbrana. U takvom sluaju,
napadnuti se samo moe pravdati pozivanjem na stvarnu zabludu.

3.2. Odbijanje napada (odbrana)

Odbijanje napada kod nune odbrane vri se radnjom koja ima sva obeleja krivinog dela (na
primer, kad napadnuti otklanja napad ubistvom napadaa). Ako odbrana od napada ne
predstavlja krivino delo, onda se pitanje nune odbrane uopte ne postavlja. Odbijanje
napada (odbrana) predstavlja radnju upravljenu na otklanjanje napada kojim se povreuje ili
ugroava neko dobro napadnutog ili drugog lica. Kao u sluaju napada, tako i odbijanje
napada mora da ispunjava odreene uslove, da bi se radilo o nunoj odbrani.
U pogledu srazmere dobara napadnutog i napadaa, kao kolski primer istie se sluaj kada bi
napada zamahnuo noem ka nozi napadnutog, a ovaj ga ubije. Usmeravanje noa ka srcu
napadnutog moe pravdati nunom odbranom, ali to nije sluaj kad je no usmeren ka nozi.
U takvom sluaju, ako napadnuti ubije napadaa, povredio je njegovo vee dobro (ivot),
naspram njegovog dobra koje je bilo napadnuto (telo, nanoenjem povrede na nozi) , te se
stiu uslovi za prekoraenje nune odbrane.
Neophodna je ona odbrana koju je napadnuti morao da preduzme da bi odbio protivpravan
napad, odnosno da nije mogao na neki drugi nain da odbije taj napad ( u gornjem sluaju
usmeravanja noa ka nozi, napadnuti je mogao da se brani na drugi nain, da eskivira
udarac, da ga nogom udari i izbije mu no iz ruke i slino ).
Ako su ispunjeni svi navedeni uslovi u pogledu napada i odbrane, smatra se da uinjeno delo
prema napadau nije krivino delo, iako ima njegova obeleja, s obzirom da je uinjeno u
nunoj odbrani. U toj situaciji ne moe doi do kanjavanja napadnutog, s obzirom da u
njegovoj radnji nema protivpravnosti, to iskljuuje postojanje krivinog dela.
3.3. Prekoraenje nune odbrane
Prekoraenje nune odbrane postoji na dva naina. Prvi sluaj prekoraenja postoji kada
napadnuti upotrebi odbranu koja je bila neophodna, ali koja je bila jaa nego to je bilo
dovoljno za odbijanje napada. U tom sluaju napadau je naneta vea povreda od one koja je
pretila napadnutom. Ovo je prekoraenje nune odbrane po intezitetu ( intezivan eksces nune
odbrane).
Drugi nain prekoraenja nune odbrane je prekoraenje po irini, odnosno po obimu
(ekstenzivan eksces nune odbrane). U ovom sluaju odbrana je bila istovremena, ali je trajala
due nego to je bilo potrebno za odbijanje napada. Dakle, kod ovog prekoraenja odbrana se
preduzima po prestanku napada.
U oba sluaja prekoraenja uinilac izlazi iz granica dozvoljene nune odbrane, tako da
njegovo postupanje prekoraenjem nune odbrane postoje protivpravno i predstavlja krivino
delo. Ipak krivino delo u prekoraenju nune odbrane nema teinu obinog krivinog dela,
s obzirom da je do njegovog izvrenja dolo zbog reakcije na protivpravni napad, te je manji
stepen njegove drutvene opasnosti.

Iz navedenih razloga, zakon predvia mogunost ublaavanja kazne u sluaju izvrenja

krivinog dela prekoraenjem nune odbrane, a izuzetno i mogunost osloboenja kazne.
Uiniocu koji je prekoraio granice nune odbrane moe se kazna ublaiti. Ako je uinilac
prekoraio granice nune odbrane usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom,
moe se i osloboditi od kazne (lan 19. stav3. KZ).

4. Krajnja nuda
Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u krajnjoj nudi. Krajnja nuda postoji kad je
delo uinjeno radi toga da uinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu
neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, a pri tom uinjeno zlo nije
vee od zla koje je pretilo. Uiniocu koji je sam izazvao opasnost, ali iz nehata ili je
prekoraio granice krajnje nude, moe se kazna ublaiti. Ako je uinilac prekoraio granice
krajnje nude pod naroito olakavajuim okolnostima moe se i osloboditi od kazne. Nema
krajnje nude ako je uinilac bio duan da se izlae opasnosti koja je pretila.

4.1. Pojam
Delo uinjeno u krajnjoj nudi nije protivpravno, ve je zakonom dozvoljeno, zbog ega
krajnja nuda predstavlja jedan od osnova za iskljuenje postojanja krivinog dela.
Krajnja nuda postoji kad je delo uinjeno radi toga da uinilac otkloni od svog dobra ili
dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti ,
a pri tom uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo (lan 20.stav 2.KZ).
Za razliku od nune odbrane kod koje se ne trai da napad bude neskrivljen, kod krajnje
nude je relevantna neskrivljena opasnost, koja se nije mogla na drugi nain otkloniti.
Iz zakonskog pojma krajnje nude vidi se da ona ima dva elementa : postojanje opasnosti i
otklanjanje opasnosti.

4.2. Opasnost
Opasnost predstavlja zlo koje ugroava neko dobro, njegovo postojanje i bezbednost, pretei
da ga uniti ili oteti. Da bi bile ispunjene zakonske pretpostavke za postojanje krajnje nude,
opasnost mora ispunjavati nekoliko uslova.
Prvo, opasnost moe biti izazvana ne samo od strane oveka, nego i od ivotinje, kao i od
neke prirodne sile. ovek moe izazvati opasnost svojom radnjom ili pomou raznih
sredstava. Napad zaraene ivotinje je primer opasnosti koja moe potei od ivotinje. Kao
prirodne sile, ilustrovani su primeri zemljotresa i poplava.
5

Drugo, opasnost moe da preti bilo kom dobru, kao to su: ivot , zdravlje, imovina itd.
Tree, opasnost je neskrivljena. Drugim reima, ona ne sme biti skrivljena od lica koje deluje
u krajnjoj nudi,odnosno koje otklanja opasnost. Ko skrivi opasnost ne moe se pozivati na
krajnju nudu. Primera radi , ako neko izazove poar i ako, spaavajui svoja dobra, uniti ili
oteti dobra drugog lica, ne moe se pozivati na kranju nudu. Dakle, ko otklanja opasnost
koju je sam skrivio ini krivino delo, ako pri njenom otklanjanju uini delo koje ima
obeleja krivinog dela. Ukoliko je opasnost nehatno skrivio, on se moe blae kazniti.
etvrto, opasnost mora biti stvarna. To znai da opasnost mora realno da postoji ili
neposredno da predstoji. U prisustvu nestvarne opasnosti, postoji putativna krajnja nuda, za
koju vai sve to je autor izloio kod putativne nune odbrane.

4.3. Otklanjanje opasnosti

Otklanjanje opasnosti predstavlja radnju koja je usmerena na ouvanje nekog dobra i kojom
se istovremeno povreuje neko tue dobro, radnjom koja ima obeleja krivinog dela. Poto u
toj radnji nema protivpravnosti, krajnja nuda predstavlja osnov iskljuenja postojanja
krivinog dela. Kao u sluaju opasnosti, tako i otklanjanje opasnosti mora ispunjavati
odreene uslove. U kumulativnom ostvarenju navedenih uslova, postoji institut krajnje
nude, kao osnova za iskljuenje postojanja krivinog dela. U suprotnom,mogue su situacije
ostvarenja krivinog dela ili prekoraenja krajnje nude.

4.4. Prekoraenje krajnje nude

Kad neko lice koje otklanja opasnost od jednog dobra povredi drugo dobro koje pripada
drugom licu i koje je vee vrednosti od spaenog dobra, postoji prekoraenje krajnje nude.
Licu koje prekorai granice krajnje nude moe biti ublaena kazna.
Prekoraenje postoji na samo ako je otklanjanje opasnosti jae nego to je bilo potrebno, nego
i kad je otklanjanje opasnosti trajalo due nego to je bilo potrebno.

4.5. Razlike izmeu krajnje nude i nune odbrane

Postoje izvesne slinosti izmeu krajnje nude i nune odbrane, koje proistiu iz strukture
njihovih zakonskih bia, odnosno iz upotrebljenih formulacija, te u praksi dolazi do meanja
ova dva osnova iskljuenja postojanja krivinog dela.
Iz navedenog razloga korisno je ukazati na bitne razlike izmeu ova dva krivinopravna
instituta, kako bi se oni manje brkali u praksi. Osim toga, uporeivanjem zakonskih uslova za

primenu krajnje nude i nune odbrane, moe se trasirati put u zakljuak na pitanje koji je od
ova dva instituta povoljniji.
Bitne razlike izmeu ova dva krivinopravna instituta svode se na subjektivne i objektivne
okolnosti.
Kada se uporede uslovi za nunu odbranu i krajnju nudu, oigledno je da su uslovi za onog
ko postupa u nunoj odbrani povoljniji nego za onog ko je u krajnjoj nudi. To je razumljivo,
jer kod nune odbrane postoji sukob prava sa nepravom (protivpravnim napadom), dok je
kod krajnje nude sukob prava sa pravom, jer ni onaj koji je u krajnjoj nudi, ni onaj na iju
se tetu opasnost otklanja ne postupaju protivpravno.

5.Neodoljiva sila
Pod silom se podrezumeva upotreba fizike snage prema nekom licu, u cilju da se ono
prinudi da neto uini ili ne uini. Ta sila dolazi od oveka.
Sila i pretnja su relativne u krivinom pravu onoliko kolko su vezane za vrenje krivinih
dela, odnosno ako su i upotrebljene u vezi sa vrenjem krivinog dela. Kada su sila i pretnja
upotrebljene pri vrenju pojedinih krivinih dela, one utiu na ocenu teine izvrenog dela
kod odmeravanja kazne njegovom uiniocu.
U irem smislu, pod silom se podrazumeva upotreba hipnoze ili omamljujuih sredstava, u
cilju dovoenja nekog lica u nesvesno stanje ili njegovog onesposobljavanja za otpor.
Pretnja se sastoji u stavljanju u izgled nekom licu nekog zla koje e se ostvariti ukoliko ono
ne uini radnju ili neinjenje koje se od njega zahteva. Nastupanje zla kod pretnje zavisi od
volje lica koje preti, pri emu za postojanje pretnje nije potrebno da se zapreeno zlo ostvari.
Takoe, kod tog lica ne mora da postoji stvarna namera da e uiniti zlo. Dovoljno je da lice
kome je pretnja upuena istu shvati ozbiljno, odnosno da mu nanoenje zla izgleda mogue. U
tom smislu, relevantna je i pretnja praznom pukom. Nebitno je to onaj koji preti zna da je
puka prazna, a relevantno je to tu injenicu ne zna onaj kome je pretnja upuena.
Sila i pretnja u ovom delu izlaganja krivine materije znaajne su zbog toga, to one mogu
uticati na ublaavanje kazne, dok jedna vrsta sile predstavlja osnov iskljuenja postojanja
krivinog dela, to predstavlja novinu u naem krivinom materijalnom zakonodavstvu.
Apsolutna sila je ona sila kojoj prisiljeni ne moe da se odupre
Okolnosti da je neko silom bio prinuen da izvri krivino delo uinjeno pod
dejstvo apsolutne sile, smatra se da prinueni nije izvrio krivino delo,
nego da je krivino delo izvrio onaj koji upotrebio neodovljivu silu.
Prema reenju iz lana 21 krivinog zakonika Republike Srbije (1) Nije krivino delo ono
delo koje je uinjeno pod dejstvom neodoljive sile. (2) Ako je krivino delo uinjeno pod
dejstvom sile koja nije neodoljiva ili pretnje, uiniocu se kazna moe ublaiti. (3) U sluaju iz
7

stava 1. ovog lana kao izvrilac krivinog dela smatrae se lice koje je primenilo neodoljivu
silu.
Kako se vidi iz zakonske odredbe, u sluaju izvrenja krivinog dela pod dejstvom pretnje,
pretnja predstavlja osnov za ublaavanje kazne. Po istoj odrebi, kao osnov za ublaavanje
kazne, kao osnov za ublaavanje kazne uzima se sila koja nije neodoljiva. Sila sobzirom na
intezitet, izaziva razliita krivinopravna dejstva. U sluaju dejstva neodoljive sile nema
krivinog dela od strane prisiljenog, dok se za krivino delo uinjeno pod dejstvom druge sile,
njemu moe ublaiti kazna.
Ta druga sila u pravnoj teoriji se naziva kompulzivnom silom. Ona nije u apsolutnom smislu
neodoljiva, ali njenom primenom(batinama, muenjem, zlostavljanjem) moe se iznuditi
postupanje prisiljenog.

6.Neuraunljivost
I neuraunljivost je osnov koji iskljuuje postojanja krivinog dela. Prema kogenetnoj odrebi
lana 23. Krivinog Zakonika, nije krivino delo koje je uinjeno u stanju neuraunljivosti.
A odbrebe 24. KZ, koje regulie skrivljenu neuraunljivost.
Neuraunljiv je onaj uinilac koji nije mogao da shvati znaaj svog dela ili nije mogao da
upravlja svojim postupcima usled duevne bolesti, privremene duevne poremenosti,
zaostalog duevnog razvoja ili druge tee duevne poremeenosti.
Skrivljena uraunljivost predstavlja institut koji je u krivinom pravu poznat kao actiones
liber in causa.

6.1.Actiones liber in causa (lan 24)

stanje neuraunljivosti moe nastati i delovanjem samog uinioca. Takve situacije najee
nastaju upotrebom alkohola i droga. Po optim pravilima o neuraunljivosti, takav uinilac ne
bi bio krivino odgovoran. Takvo reenje ne bi bilo opravdano, jer bi do zloupotrebe moglo
doi svesno i voljno. Uinilac bi doveo sebe u takvo stanje u kom bi poinio krivino delo za
koje ne bi bio odgovoran.
Zakon je to regulisao na sledei nain: iskljuuje primenu odredaba o neuraunljivosti prema
uiniocima krivinih dela koji su sebe doveli u stanje privremene duevne poremeenosti sa
posledicom nesposobnosti za shvatanje i odluivanje. Neka zakonodavstva na poseban nain
reguliu ovu situaciju propisujui posebna pravila o krivinoj odgovornosti ovih lica. U teoriji
se ta pravila nazivaju actiones liberae in causa. U tom smislu, KZ je propisao da je krivino
odgovoran uinilac krivinog dela koji upotrebom alkohola ili droga ili na drugi nain dovede
sebe u stanje u kome nije mogao da shvati znaaj dela ili da upravlja svojim postupcima, ako
je u vreme dovoenja u to stanje delo bilo obuhvaeno umiljajem ili je u odnosu na delo
postojao nehat, a zakon za takvo delo predvia krivinu odgovornost za nehat.

7.Stvarna zabluda
Zabluda je nedostatk svesti ili pogrena predstava o neemu. U krivinom pravu zabluda se
odnosi na neto to je od krivinopravnog znaaja. Ona se u krivinom pravu pojavljuje kao
zabluda o pravno relevantnim injenicama ili kao pravna zabluda.
Nije krivino delo ono koje je uinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi (lan 28 stav 1)
Ako je uinilac bio u stvarnoj zabludi, prilikom nehata, postojae krivino delo uinjeno iz
nehata kad zakon takvo krivino delo predvia. Stvarna zabluda je nedostatk svesti uinjenog
krivinog dela. Zabluda o radnji, posledici, objektu ili sredstvu izvrenja je injenine prirode,
dok je zabluda o pravu svojine na nekoj stvari okolnost pravne prirode.
Ona moe biti otklonjiva i neotklonjiva. Takoe postoje u teoriji krivinog prava izdajaju se
jo neki posebni sluajevi stvarne zablude, pre svega
1. Zabluda o licu(error in personam) , uinilac pogreno dri da delo vri prema jednom
subjektu, a ustvarnosti ga preduzima prema drugom licu.
2. Zabluda o predmetu(error in objecto) postoji kada uinilac izvri krivno delo prema
jednom predmetu, mislei da je u pitanju drugi.
3. Promaeni udarac(aberation sive impetus) postoji kada je uinilac preduzeo radnju
prema jednom objektu, a posledicu ostvari na drugom. Sluaj promaenog udarca
zapravo ne predstavlja pravnu zabludu u njenom punom znaenju, ali predstavlja
situaciju koje se moe smatrati analognom, a u svakom sluaju predstavlja neku vrstu
zablude. Na primer, kada uinilac puca na neko lice u nameri da ga ubije, ali ga
promai i ubije sluajnog prolaznika.

8.Pravna zabluda
U naem zakonu postoji 3 dela pravne zablude i to su:
1. Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi.
2. Pravna zabluda je neotklonjiva ako uinilac nije bio duan i nije mogao da zna da je
njegovo delo zabranjeno.
3. Uiniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to bio duan i mogao da zna,
kazna se moe ublaiti.
Pravna zablude postoji kada kada uinilac nije svestan pravnog znaaja uinjenog dela,
odnosno ako ne zna da delo koje je preduzeo predstavlja krivino delo. Kod pravne zablude
uinilac je svestan svojih obeleja dela koje ini, ali nije mu poznato da je preduzimanje
takvog dela zabranjen. Danas znaaj pravne zablude relativizira, to znai izraavanje sumnje
u neto. Uprkos relativizaciji, stvarna zabluda je zadrala svoje mesto mesto u savremnom
krivinom zakonodavstvu, pa i u naem zakonu. Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno
u neotklonjivoj zabludi, ovo moe biti na primer nepismeno lice, glovonemo lice i slino.

to se tie otklonjene zablude, odnosno otklonjene pravne zablude lice koje nije znalo da je
zabreanjeno, ali je mogao znati i bio je duan to da zna. U prisustvu otklonjive pravne
zablude, KZ propisuje mogunost ublaavanja kazne.
Ako je uinilac znao da lice ima 17 godina, ali ne zna dal e 18 godina
napunti za dan ili nekoliko meseci, to jesto po naem zakonu postati
punoletno lice, i ne zna da zakon zabranjuje podvoenje maloletnog lica
radi vrenja obljube, iz 18 odeljka lan 183 koji glasi
1.

Ko podvede maloletno lice radi vrenja obljube, sa njom izjednaenog ina ili druge
polne radnje, kaznie se zatvorom od jedne do osam godina i novanom kaznom.
2. Ko omoguava vrenje obljube, sa njom izjednaenog ina ili druge polne radnje sa
maloletnim licem,kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom
kaznom.
Navedni primer moe da olaka bolje razumevanja stvarne i pravne zablude i njihovo
razlokovanje. Iliti najlake reeno da stvarna zabluda predstavlja nepoznavanje odreene
injenice, a pravna zabluda nepoznavanje prava.

10

9.Zakljuak
Dolazimo do zakljuka da postoji 7 osnova koji iskljuuju postojanje krivinog dela i to su
lanovi Krivinog zakonika , svakih od njih ima po odreeni deo koji su povezani.
Prvi kae da pravila o delu malog znaaja mogu biti primenenjena samo na krivina dela za
koja je propisana kazna zatvora do 5 godine ili novana kazna.
Nuna odbrana je osnov koji ukljuuje postojanje krivinog dela, to jest delo uinjeno u
nunoj odbrani nije krivino delo
Krajnja nuda institut kojim se regulie pitanje sukoba interesa, pravinih dobra u sluaju neke
opasnosti. Moe se podeliti na preteu opasnost i uslove koji se odnose na otklanjanja
opasnosti.
Neodoljiva sila, ovde se podrazumeva upotreba fizike snage prema nekom licu, u cilju da se
on prinudi da neto uini ili ne uini. Ona dolazi od oveka.
Neuraunljivost, takoe osnov koji iskljuuje postojanje krivinog dela, neuraunljiv je onaj
uinilac koji nije mogao da shvati znaaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim
postupcima usled duevne bolesti ili neke druge tee poremeenosti.
Stvarna zabluda i pravna zabluda su dosta sline, najbolji primer je dat u lanu 183, i iz njega
se dolazi do zakljuka da stvarna zabluda predstavlja nepoznavanje odreene injenice, a
pravna zabluda nepoznavanje prava.

11

10.Literatura
1. urovi ., Osnovi krivinog prava i krivinog postupka, Beogradska Poslovna
kola, Beograd
2. Stojanovi Z., Krivino pravo, Pravni fakultet, Beograd

10.1.Internet literatura
1. http://paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html

12