Oskar Vajld

Nevana ena
Prevela: Aleksandra Erdeljanovi
LICA
LORD ILINGVORT
SER DON PONTEFRAKT
LORD ALFRED RAFORD
GOSPODIN KELVIL, poslanik
Preasni DOBENI
DERALD ARBUTNOT
FARKVAR, batler
FRENSIS, sluga
LEDI HANSTENTON
LEDI KEROLAJN PONTEFRAKT
LEDI STATFILD
GOSPOA ALONBI
GOSPOICA HESTER VORSLI
ELIS, sluavka
GOSPOA ARBUTNOT
PRVI IN
Scena: travnjak ispred terase letnjikovca Hanstentonovih. Drama se odigrava tokom
dvadeset etiri asa.
Vreme: sadanje.
Ser DON PONTEFRAKT i LEDI KEROLAJN PONTEFRAKT, gospoica HESTER
VORSLI, sede ispod velike tise.
LEDI KEROLAJN: Verujem da je ovo prva engleska seoska kua u kojoj ste odseli
gospoice Vorsli?
HESTER: Da ledi Kerolajn.
LEDI KEROLAJN: Reeno mi je da vi u Americi nemate seoske kue?
HESTER: Nemamo ih mnogo.
LEDI KEROLAJN: Imate li selo? Ono to bi mi nazvali selom?
HESTER (smeei se): Mi imamo najvee selo na svetu, ledi Kerolajn. U koli su nam
govorili da su neke nae drave velike kao Francuska i Engleska zajedno.
LEDI KEROLAJN: Ah! ini mi se da je jaka promaja. (SER DONU): Done, trebalo bi
da nosi al. Zato ti ja stalno pletem alove ako ih ti ne nosi?
SER DON: Prilino mi je toplo Kerolajn, uveravam te.
LEDI KEROLAJN: Mislim da nije Done. Dakle, niste mogli da dodete na lepe mesto
od ovoga gospoice Vorsli iako je kua izuzetno vlana, prosto neoprostivo vlana, a
draga ledi Hanstenton ponekad previe oputena u vezi sa gostima koje poziva ovamo.
(SER DONU): Dejn suvie kombinuje. LORD ILINGVORT je naravno, izuzetan

ovek. Privilegija je upoznati ga. I onaj lan parlamenta, gospodin Ketl...

SER DON: Kelvil ljubavi moja, Kelvil.
LEDI KEROLAJN: Mora da je veoma ugledan. Niko do sada, nikada u ivotu, nije uo
njegovo ime to danas mnogo govori o oveku. Ali, teko da je gospoa Alonbi sasvim
prikladna osoba.
HESTER: Ne svia mi se gospoa Alonbi. Ne mogu da kaem koliko mi se ne svia.
LEDI KEROLAJN: Nisam sigurna gospoice Vorsli da bi stranci kao to ste vi trebalo da
gaje simpatije i antipatije prema ljudima sa kojima ih upoznaju. Gospoa Alonbi ima jako
dobro poreklo. Ona je neaka lorda Brenkastera. Pria se, naravno, da je pobegla od kue
dva puta pre nego to se udala. Ali znate kako su ljudi nekada nepoteni. Ja, lino,
verujem da nije pobegla vie od jednom.
HESTER: Gospodin Arbutnot je veoma armantan.
LEDI KEROLAJN: Ah, da! Mladi koji radi u banci. Ledi Hanstenton je bila veoma
ljubazna to ga je pozvala, se izgleda jako svideo lordu Ilingvortu. Nisam sigurna,
meutim Dejn u pravu to ga uzdie iznad njegovog poloaja. Kada sam ja bila mlada
gospoice Vorsli, u drutvu se nije mogao upoznati niko ko sam zarauje za ivot. To se
nije smatralo ispravnim.
HESTER: U Americi su to ljudi koje najvie potujemo.
LEDI KEROLAJN: Ne sumnjam u to.
HESTER: Gospodin Arbutnot ima divnu narav! Tako je jednostavan, tako iskren. Ima
jednu od najlepih naravi koju sam ikada upoznala. Njega je ast poznavati.
LEDI KEROLAJN: U Engleskoj nije uobiajeno gospoice Vorsli da mlada dama sa
takvim oduevljenjem govori o nekoj osobi suprotnog pola. Engleskinje prikrivaju svoja
oseanja sve do udaje. Tada ih otkrivaju.
HESTER: Vi, u Engleskoj, ne doputate prijateljstvo izmeu mladia i devojke?
(Ulazi LEDI HANSTENTON, u pratnji sluge sa alovima i jastuetom)
LEDI KEROLAJN: Mi mislimo da je to nije preporuljivo. Dejn, upravo sam priala
kako si okupila prijatno drutvo sa kojim si nas upoznala. Ima udesnu mo odabira. To
je pravi dar.
LEDI HANSTENTON: Draga Kerolajn kako je to ljubazno od tebe! Mislim da su se svi
jako lepo uklopili. I nadam se da e naa armantna goa iz Amerike poneti sa sobom
prijatne uspomene na na engleski seoski ivot (slugi): Jastue tamo, Frensis. I moj al.
etlandski. Donesi etlandski.
(Sluga odlazi po al Ulazi DERALD ARBUTNOT.)
DERALD: Ledi Hanstenton imam tako divne vesti da vam saoptim. Lord Ilingvort mi
je upravo ponudio mesto sekretara.
LEDI HANSTENTON: Njegovog sekretara? To su dobre vesti Deralde, zaista. To znai
da vam predstoji sjajna budunost. Vaa draga majka e biti oduevljena. Morau zaista
da se potrudim da je na-govorim da doe veeras. Misli da e hteti, Deralde? Znam
kako je teko nagovoriti je da bilo gde ide.
DERALD: O, siguran sam ledi Hanstenton da bi dola kada bi znala ta mi je lord
Ilingvort ponudio. (Ulazi sluga sa alom.)
LEDI HANSTENTON: Pisau i rei u joj to, i zamoliu je da doe i da ga upozna.
(slugi): Saekaj malo, Frensis. (Pie pismo.)
LEDI KEROLAJN: To je veoma dobar poetak za tako mladog oveka kao to ste vi
gospodine Arbutnot.

DERALD: Zaiste jeste, ledi Kerolajn. Verujem da u dokazati sam ga vredan.

LEDI KEROLAJN: I ja verujem.
DERALD (obraajui se HESTER): Vi mi jo niste estitali gospoice Vorsli.
HESTER: Da li ste jako sreni zbog toga?
DERALD: Naravno da jesam. To mi znai sve sada se mogu nadati svemu emu ranije
nisam mogao.
HESTER: ovek sme svemu da se nada. ivot je nada.
LEDI HANSTENTON: ini mi se Kerolajn da lord Ilingvort cilja na diplomatiju. ula
sam da mu je ponuden Be. No, ne mora da znai da je to istina.
LEDI KEROLAJN: Mislim da Englesku u inostranstvu ne treba da predstavlja neoenjen
ovek. To moe dovesti do komplikacija.
LEDI HANSTENTON: Suvie si nervozna Kerolajn. Veruj mi, suvie si nervozna. Osim
toga, lord Ilingvort se moe oeniti sutra. Nadala sam se da e se oeniti sa ledi Kelso.
Ali mislim da je rekao da ona ima suvie veliku porodicu. Ili je to rekao za njena stopala?
Zaboravila sam ta bee. Veoma mi je ao zbog toga. Ona je rodena za enu ambasadora.
LEDI KEROLAJN: Ona ima i divnu osobinu da pamti imena ljudi, a da zaboravlja
njihova lica.
LEDI HANSTENTON: Pa, to je sasvim prirodno, Kerolajn, zar ne? (slugi): Reci Henriju
da saeka odgovor. Napisala sam poruku tvojoj dragoj majci Deralde, htela sam da joj
saoptim dobre vesti, i da joj kaem da zaista mora doi na veeru. (Sluga izlazi.)
DERALD: To je predivno od vas, ledi Hanstenton. (HESTER): Da li biste u etnju,
gospoice Vorsli?
HESTER: Sa zadovoljstvom. (Izlazi sa DERALDOM.)
LEDI HANSTENTON: Veoma se radujem zbog lepe budunosti Deralda Arbutnota. On
mi je pravi protege. I naroito mi je drago to mu je to lord Ilingvort sam predloio, bez
moje sugestije. Ljudi ne vole da im se trae usluge. Seam se kako je sirota arlota
Pegden bila veoma nepopularna jedne sezone, jer je imala francusku guvernantu koju je
preporuivala svima.
LEDI KEROLAJN: Videla sam tu guvernantu, Dejn. Ledi Pegden mi je poslala. To je
bilo pre nego to je Elinor debitovala. Bila je suvie lepa da bi bila i u jednoj uglednoj
kui. Ne udi me to je ledi Pegden toliko urila da je se otarasi.
LEDI HANSTENTON: Ah, to je objanjenje.
LEDI KEROLAJN: Done trava je suvie vlana za tebe. Bolje je da odmah obuje
kaljae.
SER DON: Sasvim mi je dobro Kerolajn, uveravam te.
LEDI KEROLAJN: Dopusti da ja prosudim o tome Done. Bolje uini kako ti kaem.
(SER DON ustaje i odlazi.)
LEDI HANSTENTON: Ti ga mazi Kerolajn, zaista! (Ulaze GOSPOA ALONBI i
LEDI STATFILD.)
LEDI HANSTENTON (GOSPOI ALONBI): E pa draga, nadam se da vam se svia
park. Svi kau da je dobro poumljen.
GOSPOA ALONBI: Drvee je divno ledi Hanstenton.
LEDI STATFILD: Zaista, zaista divno.
GOSPOA ALONBI: Ali nekako sam sigurna da bih ja posle est meseci ivota na selu
postala tako neprefinjena da me vie niko ne bi primeivao.
LEDI HANSTENTON: Uveravam vas draga, da selo uopte ne vri takav uticaj. Pa zar

nije iz Meltorpa, koji je samo dve milje odavde, ledi Belton pobegla sa lordom
Federsdejlom. Odlino se seam tog dogaaja. Siroti lord Belton je umro tri dana posle
toga od radosti, ili od kostoboije. Zaboravila sam od ega. U to vreme ovde smo imali
veliko drutvo, i svi smo bili veoma zainteresovani za tu aferu.
GOSPOA ALONBI: Mislim da je kukaviki pobei. To je beanje od opasnosti. A
opasnost je postala tako retka u modernom ivotu.
LEDI KEROLAJN: Koliko ja mogu da shvatim, jedini cilj u ivotu dananjih devojaka je
da se igraju sa vatrom.
GOSPOA ALONBI: Jedina prednost igranja sa vatrom ledi Kerolajn, je to to se niko
ni ne oprlji. Samo ljudi koji ne umeju da se igraju s vatrom bivaju opeeni.
LEDI STATFILD: Da, razumem. To je veoma, veoma dobro znati.
LEDI HANSTENTON: Ne znam kako bi svet mogao da poiva na takvoj teoriji draga
gospoo Alonbi.
LEDI STATFILD: Ah! Svet je stvoren za mukarce, a ne za ene.
GOSPOA ALONBI: O, ne govorite tako ledi Statlild. Mi se mnoyo bolje provodimo
nego oni. Nama je zabranjeno mnogo vie stvari nego njima.
LEDI STATFILD: Da, to je stvarno, stvarno tano. Nisam razmiljala o tome.
(Ulaze SER DON i GOSPODIN KELVIL)
LEDI HANSTENTON: Pa, gospodine Kelvil, da li ste se izborili sa svojim poslom?
KELVIL: Zavrio sam sa pisanjem za danas ledi Hanstenton. To je bio naporan posao.
Svakodnevne obaveze javne linosti su u dananja vremena veoma naporne. A mislim da
nisu dovoljno cenjene.
LEDI KEROLAJN: Done, da li si obukao kaljae?
SER DON: Da, ljubavi moja.
LEDI KEROLAJN: Mislim da je bolje da dode ovamo Done. Bolji je zaklon.
SER DON: Sasvim mi je dobro Kerolajn.
LEDI KEROLAJN: Mislim da nije, Done. Bolje da sedne pored mene.
(SER DON ustaje i prelazi preko puta.)
LEDI STATFILD: I o emu ste pisali jutros gospodine Kelvil?
KELVIL: O neem neobinom. O istoti.
LEDI STATFILD: To mora da je jako, jako interesantna tema za pisanje.
KELVIL: To je jedina tema od prave vanosti za naciju danas ledi Statfild. Nameravam
da se obratim svojim biraima u vezi sa tim pitanjem pre sastanka parlamenta. Smatram
da siromaniji stalei u ovoj zemlji pokazuju znaajnu elju za viim etikim standardom.
LEDI STATFILD: Kako je to lepo, ba lepo od njih.
LEDI KEROLAJN: Da li podravate ene koje se bave politikom gospodine Ketl?
SER DON: Kelvil ljubavi moja, Kelvil.
KELVIL: Rastui uticaj ena je jedina stvar od znaaja u naem politikom ivotu ledi
Kerolajn. ene su uvek na strani morala, javnog i privatnog.
LEDI STATFILD: Tako je pohvalno, veoma pohvalno uti to to govorite.
LEDI HANSTENTON: Ah, da moralni kvaliteti ena to je vano. Bojim se Kerolajn, da
dragi lord Iilingvort ne ceni moralne kvalitete ena onoliko koliko bi trebalo. (Ulazi
LORD ILINGVORT.)
LEDI STATFILD: Svet pria da je lord Ilingvort jako, jako nemoralan.
LORD ILINGVORT: Ali koji svet to pria ledi Statfild? To mora da je onaj drugi svet.
Ovaj svet i ja se odlino slaemo. (Seda pored GOSPOE ALONBI.)

LEDI STATFILD: Svi koje znam kau da ste vi jako, jako nemoralni.
LORD ILINGVORT: Prosto je monstruozno kako ljudi u dananje vreme idu okolo i
priaju protiv oveka, njemu iza lea stvari koje su apsolutno i potpuno tane.
LEDI HANSTENTON: Dragi lord Ilingvort je potpuno beznadean sluaj, ledi Statfild.
Odustala sam od pokuaja da ga promenim. Za to bi bilo potrebno javno preduzee sa
upravnim odborom i plaenim sekretarom. Ali vi ve imate sekretara, lorde Ilingvort, zar
ne? Derald Arbutnot nas je obavestio kakvu je sreu imao, to je zaista veoma ljubazno
od vas.
LORD ILINGVORT: O, ne govorite to ledi Hanstenton. Ljubaznost je uasna re. Jako
mi se svideo mladi Arbutnot im sam ga upoznao, i bie mi od velike pomoi u neemu
to sam, poto sam dovoljno lud, zamislio da uradim.
LEDI HANSTENTON: On je izvrstan mlad ovek. A njegova majka je jedna od mojih
najdraih prijateljica. Upravo je otiao u etnju sa naom lepom Amerikankom. Veoma je
lepa, zar ne?
LEDI KEROLAJN: Isuvie lepa. Te Amerikanke pokupe sve dobre partije. Zato ne
ostanu u svojoj zemlji? Uvek nam priaju da je ona raj za ene.
LORD ILINGVORT: I jeste ledi kerolajn. Zato one, kao i Eva, toliko ele da pobegnu iz
njega.
LEDI KEROLAJN: Ko su roditelji gospoice Vorsli?
LORD ILINGVORT: Amerikanke su neverovatno vete u prikrivanju svojih roditelja.
LEDI HANSTENTON: Dragi moj lorde Ilingvort, ta hoete da kaete? Gospoica
Vorsli, Kerolajn je siroe. Njen otac je bio milioner ili filantrop ili i jedno i drugo, kako
mi se ini, on je veoma gostoljubivo primio mog sina kada je posetio Boston. Ne znam
kako je doao do svog bogatstva.
KELVIL: Meni se svia amerika izvozna roba.
LEDI HANSTENTON: ta je amerika izvozna roba?
LORD ILINGVORT: Ameriki romani.
LEDI HANSTENTON: Kako je to originalno! Pa, odakle god da je dolo njeno veliko
bogatstvo, ja jako cenim gospoicu Vorsli. Ona se oblai sa ukusom. Sve Amerikanke se
dobro oblae. One kupuju odeu u Parizu.
GOSPOA ALONBI: Kae se, ledi Hanstenton, da dobri Amerikanci idu u Pariz kada
umru.
LEDI HANSTENTON: Zaista? A gde idu loi Amerikanci kada umru?
LORD ILINGVORT: Oh, ostaju u Americi.
KELVIL: Bojim se da vi ne cenite Ameriku, lorde Ilingvort To je izvanredna zemlja,
naroito njena omladina.
LORD ILINGVORT: Amerika omladina je njihova najstarija tradicija. Ona traje sada
ve trista godina. Kada ih ovek uje kako priaju pomisli da su u najranijem detinjstvu.
to se tie toka civilizacije oni su u drugoj fazi detinjstva.
KELVIL: Nesumnjivo postoji mnogo korupcije u amerikoj politici. Pretpostavljam da
na to aludirate?
LORD ILINGVORT: Moda.
LEDI HANSTENTON: Politika je u loem stanju, svuda, ula sam. U Engleskoj
zasigurno jeste. Dragi gospodin Kardju unitava zemlju. Pitam se kako mu gospoa
Kardju to doputa. Sigurna sam da vi, lorde Ilingvort, ne mislite da neobrazovanima treba
dati pravo glasa?

LORD ILINGVORT: Mislim da su to jedini ljudi kojima ga treba dati.

KELVIL: Vi onda niste ni na ijoj strani u modernoj politici, lorde Ilingvort?
LORD IIJNGVORT: ovek nikada ne treba da se prikloni ni jednoj strani ni u emu,
gospodine Kelvil. Priklanjanje jednoj od strana je poetak iskrenosti, a ozbiljnost ide
odmah za tim, i ovek postaje dosadan. Meutim, Donji dom ne pravi mnogo tete. Ne
moete ukazom parlamenta uiniti ljude dobrim i to je neto.
KELVIL: Ne moete porei da je Donji dom oduvek pokazivao mnogo razumevanja za
patnje siromanih.
LORD ILINGVORT: To je njihov poseban porok. To je poseban porok vremena. ovek
bi trebalo da saosea sa radou, lepotom, bojom ivota. Bolje je to manje govoriti o
ivotnim nesreama, gospodine Kelvil.
KELVIL: Ipak, na Ist End je veliki problem.
LORD ILINGVORT: Tano. To je problem ropstva. A mi pokuavamo da ga reimo tako
to zabavljamo robove.
LEDI HANSTENTON: Naravno, mnogo se moe postii sredstvima jeftine zabave, kao
to kaete, lorde Ilingvort. Dragi dr Dobeni, na ovdanji paroh organizuje, uz pomo
svojih crkvenjaka, zaista divne zabave za siromane tokom zime. A mnogo dobrog moe
da se uini pomou magine lampe, ili misionara ili neke takve sline popularne zabave.
LEDI KEROLAJN: Ja uopte nisam za zabave za siromane Dejn. ebad i ugalj su
dovoljni. Ve ima suvie ljubavi prema zadovoljstvu u viim klasama. Zdravlje je ono to
mi elimo u modernom ivotu. Zabava nije zdrava, uopte nije zdrava.
KELVIL: Potpuno ste u pravu ledi Kerolajn.
LEDI KEROLAJN: Verujem da sam obino u pravu.
GOSPOA ALONBI: Re "zdravlje" je uasna.
LORD ILINGVORT: Najgluplja re u naem jeziku, a svakom je dobro znana popularna
predstava o zdravlju. Engleski seoski gospodin koji juri za lisicom neizrecivo u jurnjavi
za nejestivim.
KELVIL: Smem li da pitam lorde Ilingvort, da li smatrate Gornji dom boljom
institucijom od Donjeg doma?
LORD ILINGVORT: Mnogo boljom institucijom, naravno. Mi u Gornjem domu nikada
ne dolazimo u kontakt sa javnim mnjenjem. To nas ini civilizovanom institucijom.
KELVIL: Da li ozbiljno zastupate takvo miljenje?
LORD ILINGVORT: Prilino ozbiljno, gospodine Kelvil. (GOSPOI ALONBI)
Vulgarna navika koju ljudi u dananje vreme imaju je da pitaju nekoga, nakon to iznese
svoju ideju, da li to misli ozbiljno ili ne. Nita nije ozbiljno osim strasti. Intelekt nije
ozbiljna stvar, i nikada nije ni bio. To je instrument na kome neko svira, to je sve. Jedina
ozbiljna forma intelekta koju poznajem je britanski intelekt. A po britanskom intelektu
nepismeni lupaju kao po bubnju.
LEDI HANSTENTON: ta to priate lorde Ilingvort, o bubnju?
LORD ILINGVORT: Samo sam priao gospoi Alonbi o uvodnim lancima u
londonskim novinama.
LEDI HANSTENTON: Ali da li vi verujete svemu to pie u novinama?
LORD ILINGVORT: Ja verujem. U dananje vreme deava se samo ono to je neitljivo.
(Ustaje sa GOSPOOM ALONBI).
LEDI HANSTENTON: Idete, gospoo Alonbi?
GOSPOA ALONBI: Samo do staklene bate. Lord Ilingvort mi je jutros rekao da se

tamo nalazi orhideja lepa kao sedam smrtnih grehova.

LEDI HANSTENTON: Draga moja, nadam se da nije ba tako. Morau da porazgovaram
s batovanom.
(GOSPOA ALONBI i LORD ILINGVORT izlaze.)
LEDI KEROLAJN: Markantna ena, gospoa Alonbi.
LEDI HANSTENTON: Ponekad se preputa svom pametnom jeziku, da je ponese.
LEDI KEROLAJN: Da li je to jedino emu se gospoa Alonbi preputa, Dejn?
LEDI HANSTENTON: Nadam se Kerolajn, sigurna sam. (Ulazi LORD ALFRED) Dragi
lorde Alfrede, pridruite nam se. (LORD ALFRED seda pored LEDI STATFILD.)
LEDI KEROLAJN: Ti veruje u dobro u svakome Dejn. To je velika mana.
LEDI STATFILD: Da li zaista, zaista mislite ledi Kerolajn, da bi ovek trebalo da veruje
da u svakome postoji zlo?
LEDI KEROLAJN: Mislim da je mnogo bezbednije tako misliti ledi Statfild. Dok se,
naravno, ne ispostavi da su ljudi dobri. Ali to u dananje vreme zahteva mnogo
preispitivanja.
LEDI STATFTLD: Ali ima tako mnogo neprijatnih skandala u modernom ivotu.
LEDI KEROLAJN: Lord Ilingvort me je, sino za veerom, podsetio da je osnova
svakog skandala apsolutno nemoralan dogaaj iz realnog ivota.
KELVIL: Lord Ilingvort je, naravno, veoma pametan ovek, ali ini mi se da mu
nedostaje ono fino poverenje u plemenitost i istotu ivota koje je toliko vano u ovom
veku.
LEDI STATFILD: Da, zaista, zaista vano, zar ne?
KELVIL: On na mene ostavlja utisak oveka koji ne ceni lepotu naeg engleskog
domaeg ivota. Rekao bih da su ga zanele inostrane ideje u vezi sa tim.
LEDI STATFILD: Ne postoji nita, nita slino lepoti domaeg ivota, zar ne?
KELVIL: To je osnova naeg moralnog sistema u Engleskoj, ledi Statfiid. Bez toga
bismo postali isti kao nai susedi.
LEDI STATFILD: To bi bilo tuno, tako tuno, zar ne?
KELVIL: Bojim se da LORD ILINGVORT posmatra enu samo kao igraku. E pa, ja
nikada nisam posmatrao enu kao igraku. ena je intelektualna pomo mukarcu kako u
javnom, tako i u privatnom ivotu. Bez nje bismo zaboravili prave ideale. (Seda pored
LEDI STATFILD).
LEDI STATFILD: Veoma, veoma mi je drago to to ujern.
LEDI KEROLAJN: Vi ste oenjeni, gospodine Ketl?
SER DON: Kelvil draga, Kelvil.
KELVIL: Oenjen sam ledi Kerolajn.
LEDI KEROLAJN: Da li imate porodicu?
KELVIL: Da.
LEDI KEROLAJN: Od koliko lanova?
KELVIL: Osam. (LEDI STATFILD skree svoju panju na LORDA ALFREDA)
LEDI KEROLAJN: Gospoa Ketl i deca su, pretpostavljam, na moru? (SER DON slee
ramenima.)
KELVIL: Moja supruga je na moru sa decom, ledi Kerolajn.
LEDI KEROLAJN: Vi ete im se kasnije pridruiti, nema sumnje?
KELVIL: Ako mi to dopuste moje javne obaveze.
LEDI KEROLAJN: Va javni ivot mora biti veliki izvor zadovoljstva za gospou Ketl.

SER DON: Kelvil ljubavi moja, Kelvil.

LEDI STATFILD (LORDU ALFREDU): Kako su divne te vae cigarete sa zlatnim
vrhom, lorde Alfrede.
LORD ALFRED: Uasno su skupe. Mogu sebi da ih priutim samo kada sam u
dugovima.
LEDI STATFILD: Mora da je strano, strano neprijatno biti u dugovima.
LORD ALFRED: ovek u dananje vreme mora da ima neku preokupaciju. Kad ne bih
imao svoje dugove ne bih imao o emu da razmiljam. Svi momci koje poznajem su u
dugovima.
LEDI STATFILD: Ali zar vam ljudi kojima dugujete novac ne prave mnogo, mnogo
neprilika? (Ulazi sluga)
LORD ALFRED: O ne, oni ih belee, ja ne.
LEDI STATFILD: Veoma, veoma udno.
LEDI HANSTENTON: Ah, Kerolajn, evo pisma od drage gospoe Arbutnot. Nee biti
na veeri. Tako mi je ao. Ali doi e posle. Zaista mi je drago zbog toga. Ona je jedna
od najslaih ena. Ima divan rukopis, tako krupan, tako vrst takoe. (Prua pismo LEDI
KEROLAJN.)
LEDI KEROLAJN (gleda ga) Malo nedostaje enstvenosti, Dejn. enstvenost je kvalitet
koji najvie cenim kod ena.
LEDI HANSTENTON (ponovo uzima pismo i stavlja ga na sto): O, ona je veoma
enstvena Kerolajn, i tako dobra, takoe. Treba da uje kako preasni pria o njoj.
Smatra je svojom desnom rukom u parohiji. (Obraa joj se sluga.) U utom salonu.
Hoemo li svi unutra? Ledi Statfild, hoemo li da uemo na aj?
LEDI STATFILD: Sa zadovoljstvom ledi Hanstenton. (Ustaju i kreu. SER DON se
nudi da ponese ogrta LEDI STATFILD)
LEDI KEROLAJN: Done! Ako bi dopustio svom neaku da se pobrine za ogrta ledi
Statfild, mogao bi da mi pomogne da ponesem svoju korpicu za rad. (Ulaze LORD
ILINGVORT i GOSPOA ALONBI.)
SER DON: Naravno, ljubavi moja. (Izlaze.)
GOSPOA ALONBI: Kako je udno to su obine ene uvek ljubomorne na svoje
mueve, a lepe ene nikada nisu!
LORD ILINGVORT: Lepe ene nikada nemaju vremena. Uvek su zauzete time da budu
ljubomorne na tue mueve.
GOSPOA ALONBI: Pomislila bih da se ledi Kerolajn do sada ve umorila od elje za
brakom! Ser Don joj je etvrti!
LORD ILINGVORT: Toliko brakova sigurno nije pametno. Dvadeset godina ljubavi
napravi od ene ruinu, ali dvadeset godina braka ini od nje neto kao javnu instituciju.
GOSPOA ALONBI: Dvadeset godina ljubavi! Zar to postoji?
LORD ILINGVORT: Ne, u dananje vreme. ene su postale i suvie pametne. Nita
toliko ne kvari ljubav kao enski smisao za humor.
GOSPOA ALONBI: Ili muka elja za njim.
LORD ILINGVORT: Potpuno ste u pravu. U hramu bi svako trebalo da bude ozbiljan,
osim onoga ko je oboavan.
GOSPOA ALONBI: A to bi trebalo da bude mukarac?
LORD ILINGVORT: ene tako divno klee, mukarci ne.
GOSPOA ALONBI: Mislite na ledi Statfild!

LORD ILINGVORT: Uveravam vas da na ledi Statfild nisam pomislio poslednjih

petnaest minuta.
GOSPOA ALONBI: Zar je ona takva misterija?
LORD ILINGVORT: Ona je vie od misterije ona je raspoloenje.
GOSPOA ALONBI: Raspoloenja ne traju.
LOHD ILINGVORT: To je njihova glavna ar. (Ulaze HESTER i DERALD.)
DERALD: Lorde Ilingvort, svi mi estitaju, ledi Hanstenton i ledi Kerolajn i... svi.
Nadam se da u biti dobar sekretar.
LORD ILINGVORT: Biete sekretar za primer, Deralde. (Razgovara sa njim)
GOSPOA ALONBI: Uivate u seoskom ivotu, gospoice Vorsli?
HESTER: Veoma, zaista.
GOSPOA ALONBI: Zar ne eznete za londonskim veernjim zabavama?
HESTER: Ne volim londonske veernje zabave.
GOSPOA ALONBI: Ja ih oboavam. Pametni nikada ne sluaju, a glupi nikada ne
priaju.
HESTER: Ja mislim da glupi ljudi dosta priaju.
GOSPOA ALONBI: Ah, ja nikada ne sluam!
LORD ILINGVORT: Dragi moj mome, da mi se niste sviali, ne bih vam to ponudio.
Upravo zato to mi se toliko sviate elim da vas imam pored sebe. (lzlaze HESTER i
DERALD.)
LORD ILINGVORT: Divan momak, Derald Arbutnot!
GOSPOA ALONBI: On je zaista veoma fin. Ali mladu damu iz Amerike ne mogu da
podnesem.
LORD ILINGVORT: Zato?
GOSPOA ALONBI: Jue mi je rekla, i to prilino glasno, da ima samo osamnaest
godina. Bilo je jako neprijatno.
LORDILINGVORT: Nikada ne treba verovati eni koja govori svoje prave godine. ena
koja govori to, govori sve.
GOSPOA ALONBI: Osim toga je i puritanka.
LORD ILINGVORT: Oh, to je neoprostivo. Ne smeta mi da obine ene budu puritanke.
To je jedini izgovor koji imaju zato to su obine. Ali ona je zaista lepa. Neizmerno joj se
divim. (Gleda netremice u GOSPOU ALONBI)
GOSPOA ALONBI: Vi mora da ste istinski lo ovek!
LORD ILINGVORT: ta vi podrazumevate pod loim ovekom?
GOSPOA ALONBI: Vrstu ljudi koja se divi nevinosti.
LORD ILINGVORT: A pod loom enom?
GOSPOA ALONBI: Oh! Onu vrstu ena od koje se ovek nikada ne umori.
LORD ILINGVORT: Vi ste surovi prema sebi.
GOSPOA ALONBI: Definiite nas kao pol.
LORD ILINGVORT: Sfinge bez tajni.
GOSPOA ALONBI: Da li tu spadaju i puritanke?
LORD ILINGVORT: Da li znate da ja ne verujem da puritanke postoje? Mislim da ne
postoji na svetu ena kojoj ne bi bar malo laskalo da joj se neko udvara. Upravo to ene
ini tako neodoljivo ljupkim.
GOSPOA ALONBI: Vi mislite da ne postoji ena na svetu koja bi se usprotivila
poljupcu?

LORD ILINGVORT: Vrlo malo njih.

GOSPOA ALONBI: Gospoica Vorsli vam ne bi dopustila da je poljubite.
LORD 1UNGVORT: Da li ste sigurni?
GOSPOA ALONBI: Prilino.
LORD ILINGVORT: ta mislite da bi uradila kad bih je poljubio?
GOSPOA ALONBI: Ili bi se udala za vas, ili bi vas oamarila nukavicom. ta biste
uradili kada bi vas oamarila rukavicom?
LORD ILINGVORT: Zaljubio bih se u nju, verovatno.
GOSPOA ALONBI: Onda je srea to je neete poljubiti!
LORD ILINGVORT: Da li je to izazov?
GOSPOA ALONBI: To je odapeta strela.
LORD ILINGVORT: Zar ne znate da sam ja uvek uspean u onome to radim?
GOSPOA ALONBI: ao mi je to to ujem. Mi ene oboavamo neuspene. Oni se
oslanjaju na nas.
LORD ILINGVORT: Vi oboavate uspene. Vi se drite za njih.
GOSPOA ALONBI. Mi smo lovorovi venci koji sakrivaju njihove ele.
LORD ILINGVORT: I uvek ste im potrebne, osim u trenucima trijumfa.
GOSPOA ALONBI: Tada su neinteresantni.
LORD ILINGVORT: A koliko ste vi izazovni? (Pauza.)
GOSPOA ALONBI: Lorde Ilingvort, postoji jedna stvar zbog koje ete mi se uvek
sviati.
LORD ILINGVORT: Samo jedna stvar? A ja imam toliko mana.
GOSPOA ALONBI: O, ne budite suvie uobraeni zbog njih. Moda ete ih izgubiti
kada ostarite.
LORD ILINGVORT: Ja nemam namem da ikada ostarim. Dua se raa stara, a postaje
mlaa. To je komedija ivota.
GOSPOA ALONBI: A telo se raa mlado, a postaje staro. To je tragedija ivota.
LORD ILINGVORT: I to je ponekad komedija. Ali koji je misteriozni razlog zbog koga
u vam se ja uvek sviati?
GOSPOA ALONBI: To to mi se nikada niste udvarali.
LORD ILINGVORT: Ja sam uvek samo to radio .
GOSPOA ALONBI: Zaista? Nisam primetila.
LORD ILINGVORT: Kakva nesrea! Mogla je to biti tragedija za nas oboje.
GOSPOA ALONBI: Oboje bismo preiveli.
LORD ILINGVORT: Danas ovek moe sve da preivi, osim smrti i da sauva sve osim
dobre reputacije.
GOSPOA ALONBI: Da li ste probali da imate dobru reputaciju?
LORD ILINGVORT: To je jedna od mnogih neprijatnosti na koju nikada nisam pristao.
GOSPOA ALONBI: Moda ete morati.
LORD ILINGVORT: Zato mi pretite?
GOSPOA ALONBI: Rei u vam kada poljubite puritanku. (Ulazi sluga.)
FRENSIS: aj je posluen u utom salonu lorde.
LORD ILINGVORT: Recite ledi da dolazimo.
FRENSIS: Da, lorde.
LORD ILINGVORT: Hoemo li ui na aj?
GOSPOA ALONBI: Volite tako jednostavna zadovoljstva?

LORD ILINGVORT: Oboavam jednostavna zadovoljstva. Ona su poslednje utoite

kompleksa. Ali, ako elite, hajde da ostanemo ovde. Da, hajde da ostanemo ovde. Knjiga
ivota poinje sa mukarcem i enom u vrtu.
GOSPOA ALONBI: Zavrava se Otkrovenjem.
LORD ILINGVORT: Divno maujete. Ali vam je spalo dugme sa floreta.
GOSPOA ALONBI: Jo uvek imam masku.
LORD ILINGVORT: Koja vam oi ini lepim.
GOSPOA ALONBI: Hvala vam. Doite.
LORD ILINGVORT (ugleda na stolu pismo GOSPOE ARBUTNOT, uzima ga i gleda
koverat) Kakav neobian rukopis! Podsea me na rukopis ene koju sam poznavao pre
mnogo godina.
GOSPOA ALONBI: Ko je ona?
LORD ILINGVORT: O, niko. Niko posebno. Nevana ena. (Baca pismo i penje se
stepenicama terase sa GOSPOOM ALONBI. Smee se jedno drugom.)
Zavesa
DRUGI IN
Scena: Salon u letnjikovcu Hanstentonovih posle veere, lampe su upaljene. Vrata levo.
Vrata desno. Dame sede na sofi.
GOSPOA ALONBI: Kakvo je olakanje otarasiti se mukaraca, na kratko!
LEDI STATFILD: Da, mukarci nas proganjaju, zar ne?
GOSPOA ALONBI: Proganjaju? Volela bih da je tako.
LEDI HANSTENTON: Draga moja!
GOSPOA ALONBI: Najneprijatnije je to ti bednici mogu biti savreno sreni bez nas.
Zato mislim da je dunost svake ene da ih nikada ne ostavi same ni na trenutak, osim za
vreme ovakvog kratkog predaha posle veere, bez koga bismo se, verujem, mi jadne ene
pretvorile u senke. (Ulaze sluge s kafom.)
LEDI HANSTENTON: Pretvorile u senke, draga?
GOSPOA ALONBI: Da, ledi Hanstenton. Tako je naporno drati mukarce uz sebe.
Oni uvek nastoje da pobegnu od nas.
LEDI STATFILD: ini mi se da mi uvek nastojimo da pobegnemo od njih. Mukarci su
tako, tako bezduni. Oni znaju kakvu mo imaju i koriste je.
LEDI KEROLAJN (uzima kafu od sluge): Kakve su to prie i gluposti o mukarcima!
Mukarce samo treba drati tamo gde im je mesto.
GOSPOA ALONBI: Ali gde im je mesto ledi Kerolajn?
LEDI KEROLAJN: Tamo gde se brinu o svojim enama gospoo Alonbi.
GOSPOA ALONBI (uzima kafu od sluge): Zaista? A ukoliko nisu oenjeni?
LEDI KEROLAJN: Ukoliko nisu oenjeni, treba da trae enu. Prosto je skandalozan
broj neenja koji se kreu u drutvu. Trebalo bi doneti zakon koji bi ih naterao da se
oene u roku od godinu dana.
LEDI STATFILD (odbija kafu): A ako su zaljubljeni u nekoga ko je, moda, vezan za
nekog drugog?
LEDI KEROLAJN: U tom sluaju ledi Statfild, trebalo bi ih u roku od nedelju dana
oeniti nekom obinom potenom devojkom, da bi nauili da ne diraju tue vlasnitvo.

GOSPOA ALONBI: Mislim da o nama nikada ne bi trebalo govoriti kao o neijem

vlasnitvu. Svi mukarci su vlasnitvo udatih ena. To je prava definicija toga ta je zaista
vlasnitvo udatih ena. Ali mi ne pripadamo nikome.
LEDI STATFILD: Oh, tako mi je drago, tako drago to to ujem.
LEDI HANSTENTON: Ali da li ti stvarno misli draga Kerolajn, da e zakoni popraviti
stvari? Ja sam ula da u dananje vreme svi oenjeni mukarci ive kao neenje, a sve
neenje kao oenjeni tnukarci.
GOSPOA ALONBI: Ja zasigurno ne umem da ih razlikujem.
LEDI STATFILD: Oh, ja mislim da se odmah vidi da li je mukarac srean u svom
porodinom ivotu ili nije. Primetila sam veoma, veoma tuan izraz u oima toliko
oenjenih mukaraca.
GOSPOA ALONBI: Ah, sve to sam ja primetila je da su uasno dosadni kada su dobri
muevi, i uasno uobraeni kada to nisu.
LEDI HANSTENTON: Pa, pretpostavljam da se pojam mua mnogo promenio od
vremena kada sam ja bila mlada, ali se drim miljenja da je siroti dragi Hanstenton bio
najdivnije bie, dobar kao hleb.
GOSPOA ALONBI: Ah, moj mu je kao neka vrsta osiguranja, dosadilo mi je da ga
viam.
LEDI KEROLAJN: Ali vi ga obnavljate s vremena na vieme, zar ne?
GOSPOA ALONBI: O, ne ledi Kerolajn. Do sada sam imala samo jednog mua.
Prepostavljam da me smatrate pravom amaterkom.
LEDI KEROLAJN: Sa vaim pogledima na ivot udi me da ste uopte udati.
GOSPOA ALONBI: I mene.
LEDI HANSTENTON: Drago moje dete, mislirn da ste vi jako sreni u svom branom
ivotu, ali da volite da krijete svoju sreu od drugih.
GOSPOA ALONBI: Uveravam vas da sam se uasno prevarila u pogledu Ernesta.
LEDI HANSTENTON: Oh, nadam se da niste draga. Dobro sam poznavala njegovu
majku. Ona je od Stretonovih, Kerolajn, jedna od erki lorda Kroulenda.
LEDI KEROLAJN: Viktorija Streton? Savreno dobro je se seam. Glupava plavua bez
brade.
GOSPOA ALONBI: Oh, Ernest ima bradu. Ima veoma jaku, etvrtastu bradu.
Ernestova brada je ak suvie etvrtasta.
LEDI STATFILD: Ali da li zaista smatrate da muka brada moe biti previe etvrtasta?
Ja mislim da mukarac mora da izgleda veoma, veoma snano, i mora da ima jako, jako
etvrtastu bradu.
GOSPOA ALONBI: Onda morate upoznati Ernesta ledi Statfild. Moram samo da vas
upozorim unapred da on ne razgovara.
LEDI STATFILD: Ja oboavam mukarce koji ute.
GOSPOA ALONBI: O, Ernest ne uti. On sve vreme pria. Ali sa njim nema
razgovora. Nemam pojma o emu pria. Ne sluam ga ve podinama.
LEDI STATFILD: Onda mu znai nikada niste oprostili? Kako je to tuno! Ali itav
ivot je jako, jako tuan, zar ne?
GOSPOA ALONBI: ivot je, ledi Statfild, samo mauvais quart dheure koji se sastoje
od izuzetnih trenutaka.
LEDI STATFILD: Da, ima trenutaka, zaista. Ali da li je to to je gospodin Alonbi uradio
bilo tako, tako strano? Da li se on naljutio na vas, ili je rekao neto neljubazno ili

istinito?
GOSPOA ALONBI: Oh, draga, ne. Ernest je uvek miran. To je jedan od razloga zato
mi uvek ide na nerve. Nita tako ne iritira kao mirnoa. Postoji neto istinski brutalno u
dobroj naravi veine modernih mukaraca. Pitam se kako mi ene to trpimo.
LEDI STATFILD: Da, dobra narav kod mukaraca znai da oni nisu tako osetljivi kao
mi, da nisu od tako finog tkanja. To esto stvara veliku barijeru izmeu mua i ene, zar
ne? Ali ja bih toliko elela da saznam ta je to pogreno uradio gospodin Alonbi.
GOSPOA ALONBI: Pa, ispriau vam, ako date re da ete ispriati svima ostalima.
LEDI STATFILD: Hvala vam, hvala vam. Ponavljanjem u priu uiniti boljom.
GOSPOA ALONBI: Kada smo se Ernest i ja verili, on mi se zakleo na kolenima da
nikada u ivotu nikoga nije voleo pre mene. Ja sam tada bila jako mlada, pa mu nisam
verovala, nema potrebe da vam priam. Naalost, nisam se raspitivala o tome jedno etiri
ili pet meseci poto sam se udala. Tada sam otkrila da je to to mi je rekao bila istina. A
tako neto mukarca uini potpuno neinteresantnim.
LEDI HANSTENTON: Draga moja!
GOSPOA ALONBI: Mukarci uvek ele da eni budu prva ljubav. To je njihova glupa
sujeta. Mi ene imamo istananiji instinkt za te stvari. Ono to mi elimo je da budemo
poslednja ljubav muskarcu.
LEDI STATFILD: Shvatam ta govorite. To je veoma, veoma lepo.
LEDI HANSTENTON: Drago moje dete, neete valjda rei da neete oprostiti svom
muu zato to nije voleo nikoga drugog? Da li si ikada ula neto slino Kerolajn? Ja sam
prilino iznenaena.
LEDI KEROLAJN: Oh, ene su danas visoko obrazovane Dejn, i nita u dananje
vreme ne bi trebalo da nas iznenauje, osim srenih brakova. Oni oigledno postaju
izuzetno retki.
GOSPOA ALONBI: O, oni su potpuno deplasirani.
LEDI STATFILD: Osim u srednjim staleima, kako mi je reeno.
GOSPOA ALONBI: Kako to lii na srednje stalee!
LEDI STATFILD: Da zar ne? veoma, veoma lii na njih.
LEDI KEROLAJN: Ako je ovo to nam govorite o srednjim staleima istina ledi Statfild,
to im slui na ast. Veoma je za aljenje to se u naem staleu od supruge oekuje da
bude tako frivolna, oigledno misle da je to prava stvar koja treba da se uradi. Tome
pripisujem nesree tolikih brakova za koje svi znamo u drutvu.
GOSPOA ALONBI: Znate ledi Kerolajn, ja mislim da frivolnost supruge nema nikakve
veze sa tim. Danas vie brakova propadne zbog zdravog razuma supruga nego zbog bilo
ega drugog. Kako se moe oekivati da ena bude srena sa ovekom koji insistira da se
ponaa prema njoj kao da je ona potpuno racionalno bie?
LEDI HANSTENTON: Draga moja!
GOSPOA ALONBI: Mukarac jadan, udan, pouzdan, neophodan pripada polu koji je
racionalan milionima i milionima godina. On ne moe pomoi sebi. To mu je u vrsti.
Istorija ena je mnogo drugaija. Mi smo uvek bile ivopisni protesti protiv samog
postojanja zdravog razuma. Mi smo odmah otkrile opasnosti koje nam prete.
LEDI STATFILD: Da, zdrav razum mueva zaista, zaista nastoji da se nametne. Recite
kako vi zamiljate idealnog mua. Mislim da bi to bilo od velike, velike pomoi.
GOSPOA ALONBI: Idealan mu? Tako neto ne postoji. lnstitucija je pogrena.
LEDI STATFILD: Idealan mukarac onda, u odnosu prema nama.

LEDI KEROLAJN: On bi morao verovatno da bude izuzetno realan.

GOSPOA ALONBI: Idealan mukarac! O, idealan mukarac bi trebalo da nam se
obraa kao da smo boginje, a da se ponaa prema nama kao da smo deca. Trebalo bi da
odbije sve nae ozbiljne zahteve, a da ispuni sve nae kaprice. Trebalo bi da nas ohrabri
da imamo hirove, a da nam zabrani da imamo misije. Trebalo bi da uvek govori mnogo
vie nego to misli, a da uvek misli mnogo vie nego to kae.
LEDI HANSTENTON: Ali kako moe da radi i jedno i drugo, draga?
GOSPOA ALONBI: Ne bi trebalo da juri za lepim enama. To bi znailo da nema
nimalo ukusa, ili bi neko posumnjao da ga ima previe. Ne, trebalo bi da bude ljubazan
prema svima, ali da kae da ga nekako ne privlae.
LEDI STATFILD: Da, to je uvek veoma, veoma prijatno uti o drugim enama.
GOSPOA ALONBI: Ako mu postavimo neko pitanje, trebalo bi da nam da odgovor
koji govori sve o nama. Trebalo bi da nas, u svakom sluaju, hvali za sve one kvalitete za
koje zna da ih ne posedujemo. Ali trebalo bi da bude i nemilosrdan, prilino nemilosrdan,
prebacujui nam za vrline o kojima nikada nismo ni sanjale da ih posedujemo. On nikada
ne bi trebalo da shvati da mi znamo korisne stvari. To bi bilo neoprostivo. Ali trebalo bi
da nas zaspe svime to ne elimo.
LEDI KEROLAJN: Koliko ja vidim, on samo treba da plaa raune i i da daje
komplimente.
GOSPOA ALONBI: Trebalo bi da nas stalno kompromituje u javnosti, a da se prema
nama ponaa sa apsolutnim potovanjem kada smo sami. A ipak trebalo bi da uvek bude
spreman na uasnu scenu i kad god je napravimo da bude tuan, apsolutno tuan odmah,
pa da nas za manje od dvadeset minuta zaspe prebacivanjem, zatim da bude istinski
napadan kad protekne pola sata i da nas zauvek napusti u petnaest do osam, kada
ponemo da se oblaimo za veeru. A kada ga nakon toga vidimo zaista poslednji put, i
kada odbije da uzme sve sitnice koje nam je poklonio, i kada nam obea da nikada vie
nee razgovarati sa nama, i da vie nee pisati budalasta pisma, njemu e srce biti
potpuno slomljeno, zatim e po ceo dan slati telegrafske poruke i porukice svakih pola
sata po privatnom kuriru, i veerati sasvim sam u klubu, samo da bi svi videli koliko je
on nesrean. I posle itave strane nedelje, tokom koje je izlazio svuda i sa svaijim
muem, samo da pokae kako je strano usamljen, moda e uvee doi da se trei put
konano pozdravi, a onda ako je njegovo vladanje bilo potpuno bez greke, i ako ste bile
zaista loe prema njemu, trebalo bi mu dati ansu da prizna da nije bio u pravu, a kada on
to uini, onda je dunost ene da oprosti i to se moe ponoviti sve ispoetka, sa
varijacijama.
LEDI HANSTENTON: Kako ste pametni, draga moja! Vi nikada ne mislite ono to
govorite.
LEDI STATFILD: Hvala vam, hvala vam. Bilo je zaista, zaista zapanjujue. Potrudiu se
da sve zapamtim. Ima tako mnogo detalja koji su toliko, toliko vani.
LEDI KEROLAJN: Ali jo nam niste rekli kakva je nagrada za idealnog mukarca.
GOSPOA ALONBI: Nagrada? O, beskrajno ekanje. To mu je sasvim dovoljno.
LEDI KEROLAJN: Ali mukarci su tako strano, strano uzbudljivi, Zai ne?
GOSPOA ALONBI: To nita ne menja. Ne treba se nikada predavati.
LEDI STATFILD: Ni idealnom mukarcu?
GOSPOA ALONBI: Njemu sigurno ne. Osim, naravno, ako ne elite da se umorite od
njega.

LEDI STATFILD: O!... Da. Vidim. To je od velike, velike pomoi. Da li mislite gospoo
Alonbi, da u ja ikada upoznati idealnog mukarca? I da li postoji vie nego jedan?
GOSPOA ALONBI: Ima ih samo etiri u Londonu ledi Statfild.
LEDI HANSTENTON: O, draga moja!
GOSPOA ALONBI (prilazei joj): ta se desilo? Recite mi.
LEDI HANSTENTON (tiho): Potpuno sam zaboravila da je mlada dama iz Amerike sve
vreme u sobi. Bojim se da ju je neto od ovih pametnih razgovora pomalo okiralo.
GOSPOA ALONBI: O, to e joj puno pomoi!
LEDI HANSTENTON: Nadajmo se da nije mnogo razumela. Bolje da odem do nje i da
porazgovaram. (Ustaje i prelazi HESTER VORSLI.) Pa, draga gospoice Vorsli. (Seda
pored nje.) Kako ste sve vreme bili tihi u svom slatkom malom kutku! Pretpostavljam da
ste itali knjigu? Ima toliko knjiga ovde u biblioteci.
HESTER: Ne, sluala sam razgovor.
LEDI HANSTENTON: Ne bi trebalo da verujete u sve to ujete, znate draga.
HESTER: Nisam poverovala ni jednu re.
LEDI HANSTENTON: Potpuno ste u pravu, draga.
HESTER (nastavlja): Nisam sanjala da ijedna ena moe da ima takve poglede na ivot
kakve sam ula veeras od vaih goi. (Neprijatna pauza.)
LEDI HANSTENTON: ujem da imate tako prijatno drutvo u Americi. Slino je naem
u nekim mestima, pisao mi je sin.
HESTER: Klike postoje u Americi kao i svuda ledi Hanstenton. Ali pravo ameriko
drutvo ine jednostavno sve dobre ene i svi dobri mukarci u naoj zemlji.
LEDI HANSTENTON: Kakav razuman sistem i, usuujem se da kaem, veoma prijatan
takoe. Bojim se da, u Engleskoj, ima isuvie vetakih drutvenih barijera. Mi se ne
sreemo, koliko bi trebalo, sa srednjim i niim klasama.
HESTER Mi u Americi nemamo nie klase.
LEDI HANSTENTON: Zaista? Kakva dobra organizacija!
GOSPOA ALONBI: O emu govori ta uasna devojka?
LEDI STATFILD: Neprijatno je prirodna, zar ne?
LEDI KEROLAJN: Reeno mi je da vi u Americi nemate mnoge stvari, gospoice
Vorsli. Kau da nemate ruevina, ni znamenitosti.
GOSPOA ALONBI (LEDI STATFILD): Kakva glupost! Imaju svoje majke i svoje
manire.
HESTER: Engleska aristokratija nas snabdeva znamenitostima ledi Kerolajn. Oni stiu
do nas svakog leta, parobrodima, i prose nas istog asa kada se iskrcaju. to se ruevina
tie, mi se trudimo da sagradimo neto to e trajati due od cigle ili kamena. (Ustaje da
uzme svoju lepezu sa stola.)
LEDI HANSTENTON: ta je to, draga? A, da, izloba gvoa, zar ne, u onom mestu sa
udnim imenom?
HESTER (stojei pored stola): Mi se trudimo ledi Hanstenton da izgradimo ivot, na
boljoj, istinskijoj, istijoj osnovi od one na kojoj ivot poiva ovde. To svima vama
udno zvui, zar ne? Kako bi vam i zvualo drugaije, nego udno? Vi, bogati ljudi u
Engleskoj, ne znate kako ivite. Kako biste i znali? Vi iz svog drutva izbacujete ljubazne
i dobre. Smejete se jednostavnima i istima. ivite od drugih i uz njihovu pomo,
podsmevate se rtvovanju, i ako bacite siromasima hleb, to je samo da neko vreme budu
mirni. Sa svom svojom pompom i bogatstvom i umetnou vi ne znate da ivite vi ak ni

to ne znate. Vi volite lepotu koju moete da vidite i da dodirnete i da rukujete njome,

lepotu koju moete da unitite i koju unitavate, ali o skrivenoj lepoti ivota, o skrivenoj
lepoti vieg ivota vi ne znate nita. Izgubili ste tajnu ivota. O, vae englesko drutvo mi
izgleda plitko, sebino i budalasto. Zatvorilo je samo sebi oi i zapuilo ui. Bakari se
kao gubavac u purpuru. Sedi kao mrtvac u zlatnom pokrovu. To je sve pogreno, potpuno
pogreno.
LEDI STATFILD: Mislim da za takve stvari ne treba znati. To nije ba, ba lepo, zar ne?
LEDI HANSTENTON: Draga moja gospoice Vorsli, mislila sam da vam se svia
englesko drutvo. Postigli ste u njemu takav uspeh. I najbolji ljudi su vam se toliko divili.
Potpuno sam zaboravila ta je za vas lord Henri Veston rekao, ali bilo je jako pohvalno, a
vi znate kakav je on arbitar lepote.
HESTER: Lord Henri Veston! Seam ga se ledi Hanstenton. ovek sa uasnim osmehom
i uasnom prolou. On je svuda pozvan. Nijedna veernja zabava nije kompletna bez
njega. ta je sa onima koje mu duguju svoju propast? One su otpadnice. One su
bezimene. Ako biste ih sreli na ulici okrenuli biste glavu. Ja se ne bunim zbog njihove
kazne. Neka sve ene koje su zgreile budu kanjene. (GOSPOA ARBUTNOT ulazi
preko zadnje terase u ogaau i sa velom od ipke preko ruke, uje poslednje rei i trgne
se)
LEDI HANSTENTON: Draga moja mlada damo!
HESTER: Pravo je da budu kanjene, ali ne treba dopustiti da one jedine pate. Ako su
mukarac i ena zgreili, neka oboje idu u pustinju i neka se tamo vole ili mrze. Neka
oboje budu obeleeni. Obeleite ih, ako elite, i jedno i drugo, ali nemojte kanjavati
jedno, a drugo pustili da ode slobodno. Nemojte imali jedan zakon za mukarce, a drugi
za ene. Vi ste u Engleskoj nepravedni prema enama. I dok god ne shvatite da je ono to
je za enu sramota za mukarca bezonost uvek ete biti nepravedni, a pravednost,
plameni stub, i greh, magleni stub, bie nejasni pred vaim oima, ili ih uopte neete
videti, ili ih neete primeivati iako ih gledate.
LEDI KEROLAJN: Mogu li draga gospoice Vorsli poto stojite, da vas zamolim da mi
dodate moj ogrta koji je tano iza vas? Hvala vam.
LEDI HANSTENTON: Draga gospodo Arbutnot! Tako mi je drago to ste doli. Ali
nisam ula da su vas najavili.
GOSPOA ARBUTNOT: O, dola sam sa terase ledi Hanstenton, upravo sam ula. Niste
mi rekli da pravite zabavu.
LEDI HANSTENTON: Nije zabava. Samo nekoliko gostiju koji su odseli kod nas i koje
verovatno poznajete. Dopustite mi. (Pokuava da joj pomogne sa stvarima. Zvoni
posluzi.) Kerolajn, ovo je gospoa Arbutnot; jedna od mojih najdraih prijateljica. Ledi
Kerolajn Pontefrakt, Ledi Statfild, gospoa Alonbi i moja mlada prijateljica iz Amerike,
gospoica Vorsli, koja nam je upravo priala koliko smo pokvareni.
HESTER: Mislite da sam govorila suvie grubo ledi Hanstenton. Ali ima nekih stvari u
Engleskoj...
LEDI HANSTENTON: Draga moja mlada damo, usudujem se da kaem da ima dosta
istine u tome to ste rekli, i delovali ste jako lepo dok ste to govorili, to je mnogo vanije
kako bi rekao lord Ilingvort. Jedino gde mislim da ste bili malo tvri bilo je kada ste
govorili o bratu ledi Kerolajn, o jadnom lordu Henriju. On je zaista tako prijatno drutvo.
(Ulazi sluga)
LEDI HANSTENTON: Uzmi stvari gospode Arbutnot. (Sluga izlazi sa ogitaem.)

HESTER: Ledi Kerolajn, nisam imala pojma da je on va brat. ao mi je zbog bola koji
sam vam nanela, ja...
LEDI KEROLAJN: Draga moja gospoice Vorsli, jedini deo vaeg malog govora, ako
tako smem da ga nazovem, sa kojim se u potpunosti slaem, je deo o mom bratu. Nita
to biste mogli da kaete ne bi bilo dovoljno loe za njega. Smatram Henrija bezonim,
apsolutno bezonim. Ali i dalje mislim, kao to si ti primetila Dejn, da je on odlino
drutvo, a ima jednog od najboljih kuvara u Londonu i posle dobre veere moete
oprostiti svakome, ak i sopstvenim roacima.
LEDI HANSTENTON (GOSPOICI VORSLI): Sada doite draga da se upoznate sa
gospoom Arbutnot. Ona je jedna od tih dobrih, slatkih, jednostavnih osoba za koje ste
rekli da ih mi nikada ne primamo u drutvo. ao mi je to moram da kaem da mi
gospoa Arbutnot veoma retko dolazi. Ali to nije moja greka.
GOSPOA ALONBI: Kako je dosadno kada se mukarci toliko zadre posle veere!
Pretpostavljam da govore najuasnije stvari o nama.
LEDI STATFILD: Da li zaista tako mislite?
GOSPOA ALONBI: Sigurna sam u to.
LEDI STATFILD: Kako je to grozno, grozno od njih! Da ii da preemo na terasu?
GOSPOA ALONBI: O, bilo ta, samo da pobegnemo od bogatih udovica i runo
obuenih ena. (Ustaje i kree ka vratima sa leve strane zajedno sa ledi Statfild.) Idemo
samo da gledamo zvezde ledi Hanstenton.
LEDI HANSTENTON: Videete ih mnogo draga, veoma mnogo. Ali nemojte da se
prehladite. (GOSPOI ARBUTNOT): Derald e nam svima mnogo, mnogo nedostajati
draga gospoo Arbutnot.
GOSPOA ARBUTNOT: Ali, da li je lord Ilingvort zaista ponudio Deraldu da bude
njegov sekretar?
LEDI HANSTENTON: O, da! Bio je zaista divan u vezi s tim. O vaem sinu ima najbolje
mogue miljenje. Mislim da vi ne znate lorda Ilingvorta draga.
GOSPOA ARBUTNOT: Nikada ga nisam upoznala.
LEDI HANSTENTON: Znate ga po imenu, nesumnjivo?
GOSPOA ARBUTNOT: Bojim se da ne. Ja ivim tako izdvojeno od sveta i viam tako
malo ljudi. Seam se da sam pre mnogo godina ula za nekog starog lorda Ilingvorta koji
je iveo u Jorkiru, ini mi se.
LEDI HANSTENTON: A, da. To mora da je bio poslednji erl. On je bio veoma udan
ovek. Hteo je da se oeni ispod svog stalea. Ili nije hteo, mislim. Bio je neki skandal u
vezi sa tim. Sadanji lord Ilingvort je mnogo drugaiji. On je veoma otmen. On se bavi
dobro, ne bavi se ni sa im, to bi naa lepa goa iz Amerike smatrala i da je pogreno, i
ne znam da li mu je mnogo stalo do tema koje vas toliko zanimaju gospoo Arbutnot. Da
li misli Kerolajn, da je lord Ilingvort zainteresovan za prihvatilita za siromane?
LEDI KEROLAJN: Mislim da to nije sluaj, Dejn.
LEDI HANSTENTON: Svi mi imamo razliite ukuse, zar ne? Ali lord Ilingvort je na
veoma visokom poloaju i nema niega to ne bi mogao da dobije samo ako bi zatraio.
Naravno, on je i dalje prilino mlad ovek i doao je do svoje titule tek koliko ima tano
Kerolajn otkada je lord Ilingvort dobio titulu?
LEDI KEROLAJN: Mislim oko etiri godine Dejn. Znam da je to bilo iste godine kada
je poslednji put o mom bratu izalo u veernjim novinama.
LEDI HANSTENTON: A, seam se. Bie da ima etiri godine od tada. Naravno,

ispreilo se mnogo ljudi izmeu sadanjeg lorda Ilingvotta i tiiule gospoo Arbutnot. To
je bilo - ko je to bio Kerolajn?
LEDI KEROLAJN: Dete sirote Margaret. Zna koliko je elela da dobije deaka i bio je
deak, ali je umro, a i mu joj je umro ubrzo zatim, i ona se ubrzo udala za jednog od
sinova lorda Eskota, koji je kako sam ula bije.
LEDI HANSTENTON: A, to im je u porodici draga, to je u porodici. Takoe se seam
nekog, svetenika koji je eleo da bude ludak, ili ludak koji je eleo da bude svetenik,
zaboravila sam kako je bilo, ali znam da je Sud za pravinost istraivao sluaj i zakljuio
da je potpuno normalan. I posle sam ga videla kod sirotog lorda Plamsteda sa slamkama u
kosi, ili sa tako neim udnim. Me seam se sa im. ao mi je ledi Kerolajn to draga ledi
Sisilija nije doivela da vidi kako joj sin dobija titulu.
GOSPOA ARBUTNOT: Ledi Sisilija?
LEDI HANSTENTON: Majka lorda Ilingvorta, draga gospoo Arbutnot, bila je jedna od
prelepih keri vojvotkinje od Derningema, i udala se za ser Tomasa Harforda koji se u to
vreme nije smatrao ba dobrom prilikom za nju, iako je bio jedan od najlepih mukaraca
u Londonu. Znala sam ih jako dobro i oba njihova sina, Artura i Dorda.
GOSPOA ARBUTNOT: Stariji sin je, naravno, nasledio titulu, ledi Hanstenton?
LEDI HANSTENTON: Ne, draga, on je poginuo u lovu, ili je to biio na pecanju
Kerolajn? Zaboravila sam. A Dord je nasledio sve. Uvek mu govorim da nijedan mlai
sin nije imao sree kao on.
GOSPOA ARBUTNOT: Ledi Hanstenton elim odmah da razvovaram sa Deraldom.
Da li mogu da ga vidim? Moete ii poslati po njega?
LEDI HANSTENTON: Naravno draga. Poslau slugu po njega u trpezariju. Ne znam
zato su se gospoda toliko zadrala. (Zvoni) Kada sam upoznala lorda Ilingvorta kao
obinog Dorda Harforda, on je bio samo pametan momak bez prebijene pare, osim
onoga to mu je davala sirota draga ledi Sesilija. Ona ga je zaista voiela. Uglavnom zato
to se nije slagao sa svojim ocem. Oh, evo dragog preasnog. (slugi) Ne treba. (Ulaze
SER DON i doktor DOBENI. SER DON prilazi LEDI STATFILD, DOKTOR
DOBENl LEDI HANSTENTON.)
PAROH: Lord Ilingvort je bio jako zabavan. Nikada se nisam bolje zabavio. (Ugleda
GOSPOU ARBUTNOT) Ah, gospoo Arbutnot.
LEDI HANSTENTON (DOKTOR DOBENIJU) Vidite uspela sam da me gospoa
Arbutnot konano poseti.
PAROH: To je velika ast ledi Hanstenton. Gospoa Dobeni e biti jako ljubomoma na
vas.
LEDI HANSTENTON: Oh, tako mi je ao to gospoa Dobeni nije mogla da dode sa
vama veeras. Glavobolja kao i obino, pretpostavljam.
PAROH: Da ledi Hanstenton, pravo muenje. Ona je najsrenija kada je sama.
Najsrenija kada je sama.
LEDI KEROLAJN (svom muu): Done! (SER DON prilazi svojoj eni. DOKTOR
DOBENI razgovara sa gospoom ARBUTNOT i LEDI HANSTENTON. GOSPOA
ARBUTNOT sve vreme gleda LORDA ILINGVORTA On je preao preko sobe ne
primetivi je, i zatim prilazi GOSPOI ALONBI koja sa LEDI STATFILD stoji pored
vrata koja gledaju na terasu.)
LORD ILINGVORT: Kako je najarmatnija ena na svetu?
GOSPOA ALONBI (hvata LEDI STATFILD za ruku): Obe smo ba dobro, hvala lorde

Ilingvort. Ali kako ste malo vremena proveli u trpezariji! Kao da ste tek otili.
LORD ILINGVORT: Umirao sam od dosade. Nisam otvorio usta sve vreme. Samo sam
eznuo da doem ovde do vas.
GOSPOA ALONBI: Trebalo je da doete Amerikanka nam je drala predavanje.
LORD ILINGVORT: Zaista? Svi Amerikanci dre predavanja, ini mi se. Mislim da to
ima veze sa njihovom klimom. O emu je drala predavanje?
GOSPOA ALONBI: Oh, o puritanizmu, naravno.
LORD ILINGVORT: Ja u da je preobratim, zar ne? Koliko mi vremena dajete za to?
GOSPOA ALONBI: Nedelju dana.
LUitD ILINGVORT: Nedelju dana je vie nego dovoljno. (Ulaze DERALD i LORD
ALFRED.)
DERALD (prilazi GOSPOI ARBUTNOT): Draga majko!
GOSPOA ARBUTNOT: Deralde, uopte se ne oseam dobro. Otprati me kui
Deralde. Nije trebalo ni da dolazim.
DERALD: ao mi je majko. Naravno. Ali prvo morate da upoznate lorda Ilingvorta.
(Prelazi preko sobe)
GOSPOA ARBUTNOT: Ne veeras Deralde.
DERALD: Lorde Ilingvort, eieo bih da vam predstavim moju majku.
LORD ILINGVORT: Sa najveim zadovoljstvom. (GOSPOI ALONBI): Odmah se
vraam. Majke drugih ljudi su mi uvek na smrt dosadne. Sve ene postanu iste kao svoje
majke. To je njihova tragedija.
GOSPOA ALONBI: Nijedan mukarac ne lii na svoju majku. To je njegova tragedija.
LORD ILINGVORT: U kakvom ste divnom rasploenju veeras! (Okree se i sa
DERALDOM prilazi GOSPOI ARBUTNOT. Kada je vidi, ustukne zauden. Onda
polako skree pogled ka DERALDU)
DERALD: Majko, ovo je lord Ilingvort koji mi je ponudio posao svog linog sekretara.
(GOSPOA ARBUTNOT se hladno pokloni.)
DERALD: To je odlina ansa za mene, zar ne? Nadam se da se nee razoarati u mene,
to je sve. Zahvaliete se lordu Ilingvortu majko, hoete li?
GOSPOA ARBUTNOT: To je veoma lepo od lorda Ilingvorta to je trenutno
zainteresovan za tebe.
LORD ILINGVORT (stavljajui ruku na DERALDOVO rame) O, Derald i ja smo ve
veliki prijatelji, gospoo... Arbutnot
GOSPOA ARBUTNOT: Nema nieg zajednikog izmeu vas i mog sina lorde
Ilingvort.
DERALD: Draga majko, kako moete da kaete tako neto? Naravno, lord Ilingvort je
jako pametan i sve ostalo. Nema niega to lord Ilingvort ne zna.
LORD ILINGVORT: Dragi moj mome!
DERALD: On zna vie o ivotu nego iko koga sam sreo. Oseam se kao potpun
nesposobnjakovi kada sam sa vama lorde Ilingvort. Naravno, ja sam imao tako malo
ansi. Ja nisam pohaao Iton ili Oksford kao drugi momci. Ali izgleda da to lordu
Ilingvortu ne smeta. On je bio jako dobar prema meni majko.
GOSPOA ARBUTNOT: Lord Ilingvort moe da promeni miljenje. Moda on zaista ne
eli da mu ti bude sekretar.
DERALD: Majko!
GOSPOA ARBUTNOT: Ne zaboravi da si kao to si sam rekao, imao tako malo ansi.

GOSPOA ALONBI: Lorde Ilingvort, elim da razgovaram sa vama na trenutak. Hodite.

LORD ILINGVORT: Hoete li me izviniti, gospoo Arbutnot? Hajde, i nemoj dopustiti
da tvoja divna majka sada pravi probleme Deralde. Stvar je skoro dogovorena, zar ne?
DERALD: Nadam se. (LORD ILINGVORT prilazi GOSPOI ALONBI.)
GOSPOA ALONBI: Mislila sam da nikada neete ostaviti damu u crnom pliu.
LORDUJNGVORT: Ona je izuzetno lepa. (Gleda GOSPOU ARBUTNOT)
LEDI HANSTENTON: Kerolajn, hajdemo svi u muziki salon? Gospoica Vorsli e
svirati. Ii ete i vi draga gospoo Arbutnot, zar ne? Ne znate kako ete uivati.
(DOKTORU DOBENIJU): Zaista, moram jedno popodne da dovedem gospoicu Vorsli
u parohiju. Tako bih volela da je draga gospoa Dobeni uje kako svira violinu. Ah,
zaboravila sam. Sluh drage gospoe Dobeni je malo oslabio, zar ne?
PAROH: Slab sluh joj stvara velike probleme. Sada ak ne uje moje ni propovedi. ita
ih kod kue. Ali ona ima bogat unutranji ivot.
LEDI HANSTENTON: Mnogo ita, zar ne?
PAROH: Samo najvea slova. Vid joj rapidno propada. Ali nikada se ne ali, nikada.
DERALD (LORDU ILINGVORTU): Porazgovarajte sa mojom majkom, lorde
Ilingvort, pre nego to uete u muziki salon. Izgleda da ona ne veruje da mislite ozbiljno
ono to ste mi rekli.
GOSPOA ALONBI: Idete li?
LORD ILINGVORT: Za nekoliko trenutaka. Ledi Hanstenton, ako bi mi dopustila
gospoa Arbutnot voleo bih da razmenim par rei sa njom, a kasnije emo vam se
pridruiti.
LEDI HANSTENTON: O, naravno. Imaete mnogo toga da joj kaete, a ona e morati
mnogo da vam se zahvaljuje. Ne dobija svaki sin takvu ponudu gospodo Arbutnot. Ali
znam da vi to cenite, draga.
LEDI KEROLAJN: Done!
LEDI HANSTENTON: E pa, nemojte suvie dugo zadrati gospodu Arbutnot, lorde
Ilingvort. Ne moemo bez nje. (Izlazi za ostalim gostima. Zvuk violine dopire iz
muzikog salona.)
LORD ILINGVORT: Znai to je na sin, Rejel! Pa, ponosim se sa njim. On je pravi
Harford, od glave do pete. Uzgred, zato Arbutnot, Rejel?
GOSPOA ARBUTNOT: Svako ime je dobro, kada neko nema pravo na ime.
LORD ILINGVORT: Pretpostavljam, ali zato Derald?
GOSPOA ARBUTNOT: Po oveku ije sam srce slomila po mom ocu.
LORD ILINGVORT: Pa Rejel, to je gotovo, gotovo je. Sve to sada imam da kaem je
da sam veoma zadovoljan sa naim deakom. Svet e ga poznavati samo kao mog linog
sekretara, ali on e meni biti jako blizak, i jako drag. udno je to Rejel, inilo mi se da
je moj ivot kompletan. A nije bio. Neto mu je nedostajalo, nedostajao mu je sin. Sada
sam pronaao svog sina. Drago mi je to sam ga pronaao.
GOSPOA ARBUTNOT: Nema prava na njega, ni na najmanji deli njega. Deko je
potpuno moj i ostae moj.
LORD ILINGVORT: Draga moja Rejel, imala si ga za sebe preko dvadeset godina.
Zato ga sada malo ne da meni? On je isto moj koliko je i tvoj.
GOSPOA ARBUTNOT: Da li ti govori o detetu koje si napustio? O detetu koje je, to
se tebe tie, moglo da umre od gladi i bede?
LORD ILINGVORT: Zaboravlja Rejel, ti si ostavila mene. Nisam ja tebe ostavio.

GOSPOA ARBUTNOT: Ostavila sam te zato to si odbio da da ime detetu. Pre nego
to se rodio moj sin, preklinjala sam te da se oeni sa mnom.
LORD ILINGVORT: Tada nisam imao emu da se nadam. A osim toga Rejel, nisam
bio mnogo stariji od tebe. Imao sam samo 22 godine. Dvadeset jednu, ini mi se, kada je
sve poelo u vrtu tvoga oca.
GOSPOA ARBUTNOT: Kada je ovek dovoljno odrastao da ini ioe stvari, trebalo bi
takoe da bude dovoljno odrastao da ini i dobre.
LORD ILINGVORT: Draga moja Rejel, intelektualna opta mesta su uvek interesantna,
ali opta mesta koja se tiu morala ne znae ba nita. A to se tie toga to kae, da sam
ostavio nae dete da gladuje, to je, naravno, la i glupost. Moja majka ti je ponudila est
stotina godinje. Ali ti nisi htela nita da uzme. Jednostavno si nestala i odvela dete sa
sobom.
GOSPOA ARBUTNOT: Ne bih prihvatila ni peni od nje. Tvoj otac je bio drugaiji.
Kada smo bili u Parizu, rekao ti je preda mnom da je tvoja dunost da se oeni sa mnom.
LORD ILINGVORT: Oh, dunost je ono to ovek oekuje od drugih, a ne ono to sam
ini. Naravno, na mene je uticaj imala moja majka. Tako je sa svakim ovekom kada je
mlad.
GOSPOA ARBUTNOT: Drago mi je da ujem da to kae. Derald sigurno nee otii
sa tobom.
LORD ILINGVORT: Kakva budalatina Rejel!
GOSPOA ARBUTNOT: Da li ti misli da u ja dopustiti mom sinu...
LORD ILINGVORT: Naem sinu.
GOSPOA ARBUTNOT: Mom sinu (lord Ilingvort slee ramenima) da ode sa ovekom
koji mi je upropastio mladost, koji mi je unitio ivot, zagorao mi svaki trenutak? Ti
nema ni predstavu o tome kroz koliku sam patnju i sramotu ja prola.
LORD ILINGVORT: Draga moja Rejel, moram ti otvoreno rei da je Deraldova
budunost mnogo vanija od tvoje prolosti.
GOSPOA ARBUTNOT: Derald ne moe razdvojiti svoju budunost od moje
prolosti.
LORD ILINGVORT: To je upravo ono to bi trebalo da uradi. To je upravo ono to bi ti
treblo da mu pomogne da uradi. Tipina si ena! Govori sentimentalno i oduvek si bila
sebina. Ali hajde da ne pravimo scenu. Rejel budi razumna, razmisli ta je najbolje za
naeg sina, a mene i tebe ostavi izvan toga. ta je sada na sin? Loe plaen slubenik u
maloj provincijskoj banci u treerazrednom engleskom gradu. Ako misli da je on
zadovoljan na takvom mestu, grei. On je istinski nesrean.
GOSPOA ARBUTNOT: Bio je zadovoljan dok tebe nije upoznao. Ti si to napravio od
njega.
LORD ILINGVORT: Naravno da sam ja to napravio od njega. Nezadovoljstvo je prvi
korak ka napretku oveka ili naroda. Ali ga ja nisam pustio samo da ezne za stvarima
koje ne moe da ima. Ne, ja sam mu ponudio neto divno. Nema potrebe da kaem da je
on to oberuke prihvatio. Svaki mladi bi to uinio. A sada samo zato to se ispostavilo
da sam ja mladiev roeni otac, a on moj roeni sin, ti praktino hoe da uniti njegovu
karijeru. Da sam ja potpuni stranac ti bi dopustila Deraldu da pode sa mnom, ali poto je
on moja krv i meso ti to nee. Kako si neverovatno nelogina!
GOSPOA ARBUTNOT: Neu mu dopustiti da ode.
LORD ILINGVORT: Kako e mu zabraniti? Koji izgovor mu moe pruiti da odbije

ovakvu ponudu kao to je moja? Nema potrebe da kaem da mu ja neu rei u kakvoj
sam vezi sa njim. Ali ti mu ne sme rei. Ti to zna. Pogledaj kako si ga odgajila.
GOSPOA ARBUTNOT: Odgajila sam ga da bude dobar ovek.
LORD ILINGVORT: Tako je. A kakav je rezultat? Ti si ga odgajila tako da te osudi ako
ikada otkrije. Nemoj se varati Rejel. Deca prvo vole svoje roditelje. Posle ih osuuju.
Retko, ako i ikada, im oprataju.
GOSPOA ARBUTNOT: Dorde, nemoj mi odvoditi sina. Ja sam imala dvadeset
godina tuge, i samo jednu osobu koja me je voieia, samo jednu osobu da volim. Ti si
imao radostan ivot, pun zadovoljstva i uspeha. Bio si prilino srean, nikada nisi mislio
na nas. Nije bilo razloga, u skladu sa tvojim pogledima na ivot, da nas se ikada seti. To
to si nas sreo bila je ista sluajnost, uasna sluajnost. Zaboravi to. Nemoj sada dolaziti
i krasti mi sve to imam na svetu. Ti si tako bogat u drugim stvarima. Ostavi mali
vinograd mog ivota; ostavi ograeni vrt i zdenac vode, jagnje koje mi je Bog poslao u
saaljenju ili u besu, oh! Oslavi mi to. Dorde, ne uzimaj mi Deralda.
LORD ILINGVORT: Rejel u ovom trenutku ti nisi neophodna za Deraldovu karijeru;
ja jesam. O ovome nemamo vie ta da razgovaramo.
GOSPOA ARBUTNOT: Ja ga neu pustiti da ide.
LORD UJNGVORT: Evo Deralda. Ima pravo sam da odlui. (Ulazi DERALD.)
DERALD: Pa, draga majko nadam se da ste se sve dogovorili sa lordom Ilingvortom?
GOSPOA ARBUTNOT: Nisam Deralde.
LORD ILINGVORT: Izgleda da se tvojoj majci iz nekog razloga ne dopada to to ide sa
mnom.
DERALD: Zato majko?
GOSPOA ARBUTNOT: Mislila sam Deralde da si srean ovde sa mnom. Nisam znala
da ti se toliko uri da me ostavi.
DERALD: Majko kako tako neto moete da kaete? Naravno da sam bio srean sa
vama. Ali ovek ne moe zauvek da ostane sa svojom majkom. Nijedan momak ne
ostaje. elim da sebi stvorim poloaj, da uradim neto. Mislio sam da ete biti ponosni da
me vidite kao sekretara lorda Ilingvorta.
GOSPOA ARBUTNOT: Ja ne misiim da bi ti bio pogodan za linog sekretara lorda
Ilingvorta. Nema kvalifikacije.
LORDILINGVORT: Ne bih eleo da se meam ni na trenutak gospoo Arbutnot, ali to
se tie vae poslednje primedbe, sigurno je da ja mogu najbolje da prosudim. A samo
mogu da vam kaem da va sin ima sve kvalifikacije kojima sam se nadao. Ima ih i vie
nego to sam, ustvari, mislio. Mnogo vie. (GOSPOA ARBUTNOT uti.) Imale li jo
neki razlog gospoo Arbutnot, zbog koga ne biste eleli da va sin prihvati ovo
nametenje?
DERALD: Imate li majko? Odgovorite.
LORD ILINGVORT: Ako imate gospoo Arbutnot, molim vas, molim vas recite. Sasvim
smo sami ovde. ta god da je, nema potrebe da vam kaem da ja to neu ponavljati.
DEKALD: Majko?
LORD ILINGVORT: Ako biste eleli da ostanete nasamo sa svojim sinom, ostaviu vas.
Moda postoji neki drugi razlog neto to ne elite da ujem.
GOSPOA ARBUTNOT: Ne postoji nikakav drugi razlog.
LORD ILINGVORT: Onda dragi moj mome, moemo smatrati da je stvar sreena.
Doi, ti i ja emo zajedno popuiti po cigaru na terasi. A gospoo Arbutnot, dopustite mi

da vam kaem da ste postupili veorna pametno. (lzlazi sa DERALDOM. GOSPOA

ARBUTNOT ostaje sama. Stoji nepomino s izrazom neizmerne tuge na licu.)
Zavesa.
TREI IN
Scena: galerija slika u letnjikovcu hanstentonovih. U pozadini su vrata koja vode na
terasu. (LORD ILINGVORT i DERALD, desno. LORD ILINGVORT lekari na sofi.
DERALD sedi u stolici.)
LORD JUNGVORT: Tvoja majka je razumna ena Deralde. Znao sam da e se
opametiti na kraju.
DERALD: Moja majka je puna obzira, lorde Ilingvort, i znam da misli da nisam
dovoljno obrazovan da budem va sekretar. Ona je, takoe, potpuno u pravu. Bio sam
uasno lenj dok sam iao u kolu a ni sada ne bih mogao da poloim ispit ak i kada bi mi
ivot zavisio od toga.
LORD ILINGVORT: Dragi moj Deralde, ispiti ionako nisu ni malo bitni. Ako je
mukarac gospodin, on zna dovoijno, a ako nije gospodin, ta god da zna loe je po njega.
DERALD: Ali ja nita ne znam o svetu lorde ilingvort.
LORD ILINGVORT: Ne boj se Deralde. Seti se da je na tvojoj strani najlepa stvar na
svetu mladost! Nista nije kao mladost, sredoveni imaju poloenu hipoteku na ivot. Stari
su u ostavi ivota. Ali mladost je gospodar ivota. Mladost ima kraljevstvo koje je eka.
Svako se rada kao kralj, ali veina umire u izgnanstvu, ba kao i veina kraljeva. Nema
niega to ne bih uradio Deralde da povratim svoju mladost osim vebanja, ranog
ustajanja, ili da budem koristan lan zajednice.
DERALD: Ali vi valjda sebe ne smatrate starim lorde Ilingvort?
LORD ILINGVORT: Dovoljno sam star da ti budem otac Deralde.
DERALD: Ja ne pamtim svog oca, on je davno umro.
LORD ILINGVORT: Tako mi je rekla ledi Hanstenton.
DERALD: Veoma je neobino, ali majka mi nikada nije priala o ocu. Ponekad mislim
da se udala ispod svog nivoa.
LORD ILINGVORT (malo se trgne): Stvarno? (Prilazi i stavlja ruku DERALDU na
rame.) Nedostajalo ti je to nisi imao oca Deralde, zar ne?
DERAUD: O, ne, moja majka je bila jako dobra prema meni. Niko nikada nije imao
majku kao ja.
LORD ILINGVORT: Siguran sam u to. A siguran sam i da veina majki ne razume ba
svoje sinove. Mislim, one ne shvataju da sinovi imaju ambicije, elju da upoznaju ivot,
da postanu neto. Konano Deralde, od tebe se nije moglo oekivati da provede ceo
svoj ivot u rupi kao to je Rokli, zar ne?
DERALD: O, ne! To bi bilo strano!
LORD 1L1NGV0RT: Majinska ljubav je veoma dirljiva, naravno, ali majka je esto i
neobino sebina. Mislim, postoji mnogo sebinosti u njoj.
DERALD (lagano): Pretpostavljam da je tako.
LORD ILINGVORT: Tvoja majka je istinski dobra ena. Ali dobre ene imaju tako
ograniene poglede na ivot, njihov horizont je tako uzak, njihovi interesi su tako sitni,
zar ne?

DERALD: Istina je, jako se zanimaju za stvari do kojih nama nije mnogo stalo.
LORD ILINGVORT: Pretpostavljam da je tvoja majka veoma religiozna, i sve tome
slino.
DERALD: O da, ona stalno ide u crkvu.
LORD ILINGVORT: Ah! Nije moderna, a u dananje vreme jedino vredi biti moderan.
Ti eli da bude moderan, zar ne Deralde? Ti eli da upozna ivot kakav stvarno
jeste. Ne eli da te spreavaju neke staromodne teorije o ivotu. Pa, ono to danas treba
da uradi je da se jednostavno ukljui u najbolje drutvo. ovek koji moe da vlada za
stolom za vreme veere u Londonu, moe da vlada svetom. Budunost pripada dendiju.
Oni najbolji e vladati.
DERALD: Voleo da se lepo oblaim, ali su mi uvek govorili da ovek ne treba toliko da
razmilja o tome.
LORD ILINGVORT: Ljudi su danas toliko povrni da ne razumeju filozofiju povrnosti.
Uzgred, Deralde, trebalo bi da naui da bolje vezuje kravatu. Oseaj se tie rupice na
reveru. Ali sutinska stvar za kravatu je stil. Dobro vezana kravata je prvi ozbiljan korak
u ivotu.
DERALD (smejui se): Moda u moi da nauim kako da vezujem kravatu, lorde
Ilingvort, ali nikada neu umeti da govorim kao vi. Ja ne umem da govorim.
LORD ILINGVORT: O! Razgovaraj sa svakom enom kao da je voli, a sa svakim
mukarcem kao da ti je dosadan, i na kraju prve sezone imae dobru reputaciju.
DERALD: Ali veoma je teko ui u drutvo, zar ne?
LORD ILINGVORT: Da bi se ulo u najbolje drutvo, danas, mora ljude ili hraniti, ili
zabavljati, ili ih okirati to je sve!
DERALD: Pretpostavljam da je drutvo prosto boanstveno!
LORD ILINGVORT: Biti u njemu je prosto dosadno. Ali biti van njega je prosto
tragedija. Drutvo je nephodna stvar. Nijedan ovek ne postie pravi uspeh u ovom svetu
ako nema ena koje ga podravaju, a ene vladaju drutvom. Ako ene nisu na tvojoj
strani, loe ti se pie. Moe biti advokat i berzanski meetar, novinar ili sve odjednom.
DERALD: Da li je teko shvatiti ene?
LORD ILINGVORT: Nikada se ne trudi da ih razume. ene su slike. Mukarci su
problemi. Ako eli da sazna ta je stvarno ena to je, uzgred, uvek jako opasno uraditi
gledaj je, nemoj je sluati.
DERALD: Ali ene su jako pametne, zar ne?
LORD ILINGVORT: Treba im uvek govoriti da jesu. Ali za filozofa dragi moj Deralde,
ene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao to mukarci predstavljaju pobedu
duha nad moralom.
DERALD: Kako onda ene mogu da imaju toliku mo kao to vi kaete?
LORD ILINGVORT: Istorija ena je istorija najgoreg oblika tiranije koji je svet ikada
video. Tiranije slabih nad jakima. To je jedina tiranija koja traje.
DERALD: Ali zar ene nemaju finiji uticaj?
LORD ILINGVORT: Nita nema uticaj kao intelekt.
DERALD: Ipak, ima mnogo razliitih vrsta ena, zar ne?
LORD ILINGVORT: Samo su dve vrste u drutvu: obine i ivopisne.
DERALD: Ali ima dobrih ena u drutvu, zar ne?
LORD ILINGVORT: Isuvie.
DcRALD: Ali da li vi mislite da ene treba da budu dobre?

LORD ILINGVORT: To im nikada ne treba rei, sve bi odjednom postale dobre. ene su
neverovatno samovoljan pol. Svaka ena je buntovnik i obino se bori protiv sebe same.
DERALD: Vi se nikada niste enili, zar ne lorde Ilingvort?
LORD ILINGVORT: Mukarci se ene zato to su umorni, ene se udaju zato to su
radoznale. I jedni i drugi se razoaraju.
DERALD: Ali zar ne mislite da neko moe da bude srean u braku?
LORD ILINGVORT: Savreno srean. Ali srea oenjenog oveka dragi moj Deralde,
zavisi od onih sa kojima se nije oenio.
DERALD: A ako je neko zaljubljen?
LORD ILINGVORT: Treba uvek biti zaljubljen. To je razlog zbog koga se nikada ne bi
trebalo eniti.
DERALD: Ljubav je predivna stvar, zar ne?
LORD ILINGVORT: Kada se neko zaljubi poinje tako to obmanjuje sebe. A zavri
obmanjujui druge. To je ono to svet naziva ljubavlju. Ali istinski velika strast je danas
prilino retka. Ona je privilegija ljudi koji nemaju ta da rade. To je jedina korist od
lenjih stalea na selu i jedino mogue objanjenje za nas Harforde.
DERALD: Harforde, lorde Ilingvort?
LORD ILINGVORT: To je moje prezime. Trebalo bi da proui plemstvo, Deralde. To
je jedina knjiga koju bi mladi iz grada trebalo potpuno da poznaje, i to je najbolje
knjievno prozno delo koje su Englezi ikada napisali. A sada Deralde, ti kree u nov
ivot sa mnom i elim da naui ta je. (GOSPOA ARBUTNOT se pojavljuje na terasi
iza njih.)
LORD ILINGVORT: Jer su svet stvorile budale da bi u njemu iveli pametni ljudi! (S
leve strane ulaze LEDI HANSTENTON i DOKTOR DOBENI.)
LEDI HANSTENTON: Ah! Tu ste, dragi lorde Ilingvort. Pa, pretpostavljam da ste priali
naem mladom prijatelju Deraldu, koje e biti njegove nove dunosti i da ste mu dali
mnogo dobrih saveta uz uivanje u cigarama?
LORD ILINGVORT: Dao sam mu najbolje savete ledi Hanstenton, i najbolje cigare.
LEDI HANSTENTON: Tako mi je ao to nisam bila ovde da vas ujem, ali
pretpostavljam da sam sada suvie stara da uim. Osim od vas dragi paroe, kada ste za
vaom divnom propovedaonicom. Ali ja obino uvek znam ta ete rei, pa se ne
uzbuujem. (Ugleda GOSPOU ARBUTNOT.) Ah! draga gospoo Arbutnot doite i
pridruite nam se. Doite, draga. (Ulazi GOSPOA ARBUTNOT.) Derald je imao tako
divan, dug razgovor sa lordom Ilingvortom, sigurna sam da vam mnogo laska kako je sve
ispalo dobro za njega. Hajde da sednemo. (Sedaju) A kako napreduje va predivan vez?
GOSPOA ARBUTNOT: Jo ga uvek radim ledi Hanstenton.
LEDI HANSTENTON: Gospoa Dobeni takoe pomalo veze, zar ne?
PAROH: Nekad je bila veoma veta sa iglom, prava umetnica. Ali kostobolja je prilino
ubogaljila njene prste. Nije dotakla eref devet ili deset godina. Ali ima i mnogo drugih
zanimacija. Okupirana je svojim zdravljem.
LEDI HANSTENTON: To je uvek lepa zabava, zar ne? A o emu sada priate, lorde
Ilingvort? Recite nam.
LORD ILINGVORT: Upravo sam objanjavao Deraldu da se svet uvek smejao
sopstvenim tragedijama, jer je to bio jedini nain na koji je mogao da ih podnese. I da, u
skladu sa tim, sve ono to svet tretira kao ozbiljno jeste komedija.
LEDI HANSTENTON: Sada sam se potpuno izgubila. Obino je to tako kada lord

Ilingvort neto kae. A ljudsko drutvo je jako nepaljivo. Nikada me ne spaavaju.

Ostavljaju me da potonem. ini mi se dragi lorde Ilingvort, kao da ste vi uvek na strani
grenika, a ja se trudim da uvek budem na strani svetaca, ali samo dotle stiem. Konano,
to moe biti samo fantazija davljenika.
LORD ILINGVORT: Jedina razlika izmedu svetaca i grenika je ta to svaki svetac ima
prolost, a svaki grenik budunosl.
LEDI HANSTENTON: Ah! To mi je dovoljno. Nemam vie ta da kaem. Draga
gospoo Arbutnot, vi i ja smo zaostale u vremenu. Ne moemo da pratimo lorda
Ilingvorta. Suvie su nas dobro obrazovali, bojim se. Biti dobro vaspitan je velika mana
danas. Liava nas mnogo ega.
GOSPOA ARBUTNOT: Bilo bi mi alosno da sledim lorda Ilingvorta u bilo kojem od
njegovih miljenja.
LEDI HANSTENTON: Potpuno ste u pravu, draga moja. (DERALD slee ramenima i
gleda iznervirano u svoju majku. Ulazi LEDI KEROLAJN.)
LEDI KEROLAJN: Dejn da li si videla Dona?
LEDI HANSTENTON: Ne bi trebalo da se brine za njega, draga. On je sa ledi Statfild;
malopre sam ih videla u utom salonu. izgledalo je da im je lepo zajedno. Ne ide valjda,
Kerolajn? Molim te, sedi ovde.
LEDI KEROLAJN: Milslim da je bolje da potraim Dona. (Izlazi LEDI KEROLAJN.)
LEDI HANSTENTON: Ne treba pridavati toliku panju mukarcima. A Kerolajn zaista
nema razloga za brigu. Ledi Statfild je jako paljiva. Ona se saosea sa svakim. Divna
priroda. (Ulaze SER DON i GOSPOA ALONBI.)
LEDI HANSTENTON: Ah! Evo Ser Dona! I gospoe Alonbi! Pretpostavljam da sam ga
videla sa gospoom Alonbi. Ser Done, Kerolajn vas je svuda traila.
GOSPOA ALONBI: Mi smo je ekali u muzikom salonu, draga ledi Hanstenton.
LEDI HANSTENTON: Ah! U muzikom salonu, naravno. Mislila sam da je to bio uti
salon, pamenje mi slabi. (PAROHU) Gospoa Dobeni ima tako dobro pamenje, zar ne?
PAROH: Nekada je bila poznata po tome, ali od poslednjeg napada sea se uglavnom
samo dogaaja iz svog ranog detinjstva. Ali u tim priseanjima nalazi veliko
zadovoljstvo, veliko zadovoljstvo. (Ulaze Ledi STATFILD i GOSPODIN KELVIL)
LEDI HANSTENTON: Ah! Draga ledi Statfild! I o emu vam je priao gospodin Kelvil?
LEDI STATFILD: O bimetalnosti, koliko se seam.
LEDI HANSTENTON: Bimetalnost! Da li je to lepa tema? U svakom sluaju, znam da
ljudi danas o svemu diskutuju veoma slobodno. O ernu je vama priao ser Don, draga
gospoo Alonbi?
GOSPOA ALONBI: O Patagoniji.
LEDI HANSTENTON: Zaista? Kakva neobina tema! Ali veoma edukativna, ne
sumnjam.
GOSPOA ALONBI: Bio je veoma zanimljiv dok je priao o Patagoniji. Izgleda da
divljaci imaju skoro iste poglede kao i kulturni ljudi. Oni su izuzetno napredni.
LEDI HANSTENTON: ta oni rade?
GOSPOA ALONBI: Izgleda sve.
LEDI HANSTENTON: Pa, to je veoma uteno, dragi paroe zar ne. otkriti da je ljudska
priroda jedna. U celini, svet je isti, zar ne?
LORD ILINGVORT: Svet je jednostavno podeljen na dve klase na one koji veruju u
neverovatno, kao to je javnost i na one koji rade te neverovatne stvari.

GOSPOA ALONBI: Kao to ste vi?

LORD ILINGVORT: Da, ja uvek samog sebe zadivljujem. To je jedina stvar zbog koje
vredi iveti.
LEDI STATFILD: A ta ste to skoro uradili pa vas je zadivilo?
LORD ILINGVORT: Otkrivao sam lepotu svoje prirode.
GOSPOA ALONBI: Ah! Nemojte postati potpuno savreni odjednom. Uradite to
postepeno!
LORD ILINGVORT: Uopte nemam nameru da postanem savren. Barem se nadam da
neu postati. Bilo bi to jako nezgodno. ene nas vole zbog naih mana. Ako ih imamo
dovoljno, oprostie nam sve, ak i nae izuzetne umove.
GOSPOA ALONBI: Prerano je traiti od nas da oprostimo analiziranje. Mi opratamo
oboavanje, to je sve to treba oekivati od nas. (Ulazi LORD ALFRED. On se
pridruuje LEDI STATFILD.)
LEDI HANSTENTON: Ah! Mi ene bi trebalo sve da oprostimo, zar ne, draga gospodo
Arbutnot? Sigurna sam da se po tom pitanju slaete sa mnom.
GOSPOA ARBUTNOT: Ne slaem se ledi Hanstenton. Mislim da ima mnogo stvari
koje ene ne treba nikada da oproste.
LEDI HANSTENTON: Koje stvari?
GOSPOA ARBUTNOT: Kada se uniti ivot druge ene. (Polako kree ka pozadini
scene.)
LEDI HANSTENTON: Ah! Te stvari su jako tune nema sumnje, ali ja verujem da ima
divnih domova gde se takve osobe paze i prevaspitavaju i mislim da je tajna ivota u
sutini shvatati stvari veoma olako.
GOSPOA ALONBI: Tajna ivota je da nikada ne gajite emociju koja nije prikladna.
LEDI STATFILD: Tajna ivota je ceniti zadovoljstvo toga to smo strano, strano
prevareni.
KELVIL: Tajna ivota je odoleti iskuenju ledi Statfild.
LORD ILINGVORT: Ne postoji tajna ivota. Cilj ivota je, ako postoji, jednostavno
uvek traiti iskuenja. Nema ih ni izbliza dovoljno. Ponekad mi proe itav dan, a da ne
naiem ni na jedno. To je zaista uasno. ovek se tako iznervira zbog budunosti.
LEDI HANSTENTON (zamahujui lepezom na njega) Ne znam kako to lorde Ilingvort,
ali sve to ste rekli danas izgleda mi nemoralno. Bilo je jako interesantno sluati vas.
LORD ILINGVORT: Svaka misao je nemoralna. Njena prava sutina je unitenje. Ako
na neto pomislite, vi to ubijete. Nita ne preivi pomisao na sebe.
LEDI HANSTENTON: Nita vas ne razumem lorde Ilingvort Ali ne sumnjam da je sve
tano. Ja lino imam malo ta da prebacim sebi, to se tie miljenja. Mislim da ene ne
treba previe da misle. ene treba umereno da misle, kao to sve treba da rade umereno.
LORD ILINGVORT: Umerenost je pogubna ledi Hanstenton. Nita nije uspeno kao
neumerenost.
LEDI HANSTENTON: Nadam se da u to zapamtiti. Zvui kao divna maksima. Ali
poinjem sve da zaboravljam. To je velika nesrea.
LORD ILINGVORT: To je jedna od vaih najlepih osobina ledi Hanstenton. Nijedna
ena ne treba da ima pamenje. Pamenje kod ene je poetak aljkavosti. Uvek moete
po eninom eiru rei da li ona pamti ili ne.
LEDI HANSTENTON: Kako ste armantni dragi lorde Ilingvort. Vi mislite da je neija
najupadljivija mana ustvari njegova najvea vrlina. Imate veoma utean pogled na ivot.

(Ulazi FARKVAR)
FARKVAR: Koija dr Dobenija!
LEDI HANSTENTON: Moj dragi paroe! Tek je pola jedanaest!
PAROH (ustaje): Bojim se da u morati da krenem ledi Hanstenton. Utorkom uvee se
gospoa Dobeni uvek osea loe.
LEDI HANSTENTON (ustaje) Pa, neu vas odvajati od nje. (Prati ga do vrata.) Rekla
sam Farkvaru da stavi par jarebica u koiju. Nadam se da e se dopasti gospoi Dobeni.
PAROH: To je veoma ljubazno od vas, ali gospoa Dobeni sada vie ne jede vrstu
hranu. Jede samo kaasto. Ali neverovatno je vesela, neverovatno vesela. Nema na ta da
se poali. (Izlazi sa Ledi HANSTENTON)
GOSPOA ALONBI (prilazi LORDU ILINGVORTU): Mesec je prelep veeras.
LORD ILINGVORT: Hajde da ga pogledamo. Gledati bilo ta to je nestalno danas je
oaravajue.
GOSPOA ALONBI: Imate ogledalo.
LORD ILINGVORT: Ono je nepravedno. Samo mi pokazuje bore.
GOSPOA ALONBI: Moje se bolje ponaa. Nikada mi ne govori istinu.
LORD ILINGVORT: Onda je zaljubljeno u vas. (Izlaze SER DON, LEDI STATFILD,
GOSPODIN KELVIL i LORD AIFRED.)
DERALD (LORDU ILINGVORTU): Mogu li i ja da poem?
LORD ILINGVORT: Hajde, dragi moj deae. (Ide ka vratima sa GOSPOOM
ALONBI i DERALDOM. Ulazi LEDI KEROLAJN, prelazi pogledom po sobi i izlazi
na suprotnu stranu od one na koju su izali SER DON i LEDI STATFILD.)
GOSPOA ARBUTNOT: Deralde!
DERALD: Molim, majko! (Izlazi LORD ILINGVORT sa GOSPOOM ALONBI.)
GOSPOA ARBUTNOT: Kasno je. Hajdemo kui.
DERALD: Draga moja majko. Hajde da saekamo jo malo. Lord Ilingvort je tako
divan i, osim toga, majko, imam veliko iznenaenje za vas. Kreemo za Indiju krajem
ovog meseca.
GOSPOA ARBUTNOT: Hajdemo kui.
DERALD: Ako to zaista elite majko, ali moram prvo da poelim laku no lordu
Ilingvortu. Vratiu se za pet minuta. (Izlazi.)
GOSPOA ARBUTNOT: Neka me ostavi ako tako izabere, ali ne zbog njega ne zbog
njega! Ne bih to mogla da podnesem. (eta gore-dole. Ulazi HESTER.)
HESTER: Kako je divna no gospoo Arbutnot.
GOSPOA ARBUTNOT: Zaista?
HESTER; Gospoo Arbutnot volela bih da budemo prijateljice. Vi se toliko razlikujete
od drugih ena ovde. Kada ste veeras uli u salon nekako ste uneli oseaj onoga to je
dobro i isto u ivotu. Bila sam glupa. Postoje stvari koje treba rei, ali koje mogu biti
reene u pogreno vreme i pogrenim ljudima.
GOSPOA ARBUTNOT: ula sam ta ste rekli. Slaem se sa tim gospoice Vorsli.
HESTER:Nisam znala da ste uli. Ali znala sam da ete se sloiti sa mnom. ena koja je
zgreila trebalo bi da bude kanjena, zar ne?
GOSPOA ARBUTNOT: Da.
HESTER Njoj ne bi trebalo dozvoliti da ue u drutvo dobrih mukaraca i ena?
GOSPOA ARBUTNOT: Ne bi trebalo.
HESTER A mukarca bi trebalo kazniti na isti nain?

GOSPOA ARBUTNOT: Na isti nain. A decu, ako ima dece na isti nain takoe?
HESTER: Da, pravo je da grehe roditelja ispataju i deca. To je pravedan zakon. To je
Boji zakon.
GOSPOA ARBUTNOT: To je jedan od uasnih Bojih zakona. (Staje ispred kamina.)
HESTER Teko vam pada to vas sin ostavlja, gospoo Arbutnot?
GOSPOA ARBUTNOT: Da.
HESTER Da li ste sreni to odiazi sa lordom Ilingvortom? Naravno, dobie poloaj u
drutvu i novac, ali poloaj i novac nisu sve, zar ne?
GOSPOA ARBUTNOT: Nisu nita, oni donose nesreu.
HESTER Zato onda doputate svom sinu da ode sa njim?
GOSPOA ARBUTNOT: On to eli.
HESTER: Ali ako biste ga zamolili, on bi ostao, zar ne?
GOSPOA ARBUTNOT: On eli da ide.
HESTER: Vama nita ne bi mogao da odbije. Suvie vas voli. Zamolile ga da ostane.
Dozvolite da ga pozovem. Sada je na terasi sa lordom Ilingvortom. ula sam kako se
smeju dok sam prolazila kroz muziki salon.
GOSPOA ARBUTNOT: Ne zamarajte se gospoice Vorsli, mogu da saekam. Nije
vano.
HESTER: Ne, rei u mu da vam je potreban. Zamolite ga zamolite ga da ostane.
(HESTER izlazi)
GOSPOA ARBUTNOT: Nee doi, znam da nee doi. (Ulazi LEDI KEROLAJN.
Gleda oko sebe zabrinuto. Ulazi DERALD.)
LEDI KEROLAJN: Gospodine Arbutnot da li je ser Don negde na terasi?
DERALD: Ne ledi Kerolajn, nije na terasi.
LEDI KEROLAJN: To je veoma udno. Vreme je da se on povue. (Izlazi Ledi
KEROLAJN.)
DERALD: Draga majko bojim se da ste me dugo ekali. Potpuno sam zaboravio na to.
Tako sam srean veeras majko, nikada nisam bio tako srean.
GOSPOA ARBUTNOT: Zato to odlazi?
DERALD: Ne gledajte tako na to, majko. Naravno da mi je ao to vas ostavljam. Pa vi
ste najbolja majka na itavom svetu. Ali konano, kao to kae lord Ilingvort, nemogue
je iveti u mestu kao to je Rokli. Vama to ne smeta. Ali ja sam ambiciozan, ja elim
neto vie od toga. elim da imam karijeru. elim da uradim neto zbog ega eie bili
ponosni na mene, a lord Ilingvort e mi pomoi. On e uiniti sve za mene.
GOSPOA ARBUTNOT: Deralde, ne idi sa lordom Ilingvortom. Preklinjem te da to ne
uini. Deralde, molim te!
DERALD: Majko, kako vi menjate miljenje! Izgleda da ne znate ta vam se u glavi
dogaa. Pre sat i po u salonu sle pristali na sve, sada sve preokreete i stavljate primedbe,
pokuavate da me naterate da se odreknem svoje jedine anse u ivotu. Da, svoje jedine
anse. Ne mislite valjda da se ljudi kao to je lord Ilingvort sreu svakog dana, majko?
Veoma je udno to da, kada sam konano imao sree, jedina osoba koja pokuava da me
sprei je moja roena majka. Osim toga, da znate majko, ja volim Hester Vorsli. Ko bi
mogao da je ne voli? Volim je vie nego to sam vam ikada rekao, mnogo vie. A kada
bih imao poloaj, kad bih imao perspektive, mogao bih mogao bih da je pitam... Zar ne
razumete, majko, ta za mene znai da postanem sekretar lorda Ilingvorta? Pocti tako
znai imati ve gotovu karijeru pred sobom koja me eka. Kada bih postao sekretar lorda

Ilingvorta, mogao bih da zaprosim Hester. Kao bedni bankarski slubenik sa stotinom
godinje to bi bila drskost.
GOSPOA ARBUTNOT: Ne treba da gaji lane nade u vezi gospoice Vorsli. Znam
njene poglede na ivot. Upravo mi je rekla. (Pauza)
DERALD: Onda mi ostaje ambicija, u svakom sluaju. To je neto drago mi je to to
imam! Oduvek ste pokuavali da unitite moju ambiciju, majko zar ne? Govorili ste mi
da je svet pokvaren, da uspeh ne vredi postizati, da je drutvo isprazno, i sline stvari ali,
ja ne verujem u to, majko. Mislim da je svet divan. Mislim da je drutvo izuzetno. Mislim
da uspeh vredi postii. Vi ste pogreili u svemu to ste me uili majko, sasvim ste
pogreili. Lord Ilingvort je uspean ovek. On je moderan ovek. On je ovek koji ivi u
svetu i za svet. Pa, ja bih dao sve da budem ba kao lord Ilingvort.
GOSPOA ARBUTNOT: Ja bih te radije videla mrtvog.
DERALD: Majko, ta vi zamerate lordu Ilingvortu? Recite mi recite mi iskreno. ta je
to?
GOSPOA ARBUTNOT: On je lo ovek.
DERALD: Na koji nain lo? Ne razumem ta mislite.
GOSPOA ARBUTNOT: Rei u ti.
DERALD: Pretpostavljam da ga smatrate loim, zato to ne veruje u iste stvari kao i vi.
Pa, mukarci su drugaiji od ena majko. Prirodno je da imaju drugaije poglede.
GOSPOA ARBUTNOT: To to ga ini loim nije ono u ta veruje ili ne. Nego to to on
jeste.
DERALD: Majko, da li je to neto to znate o njemu? Neto to zasigurno znate?
GOSPOA ARBUTNOT: To je neto to znam.
DERALD: Neto u ta ste potpuno sigurni?
GOSPOA ARBUTNOT: Potpuno sigurna.
DERALD: Koliko dugo ste to znali?
GOSPOA ARBUTNOT: Dvadeset godina.
DERALD: Da li je poteno vraati se dvadeset godina nazad? I kakve veze imamo vi ili
ja sa mnom mladou lorda Ilingvorta? Kakve veze imamo mi sa tim?
GOSPOA ARBUTNOT: Ono to je taj ovek bio on je i sada, i uvek e biti.
DERALD: Majko recite mi ta je uradio lord Ilingvort? Ako je uradio neto sramno,
neu otii sa njim. Sigurno me poznajete dovoljno da znate da je tako?
GOSPOA ARBUTNOT: Deralde, dodi. Prii sasvim blizu, kao to si prilazio kada si
bio mali deko, kad si bio mamin deko. (DERALD seda pored svoje mojke. Ona mu
provlai prste kroz kosu i miluje mu ruke) Deralde, bila jednom jedna devojka, bila je
iako mlada, tek je prela osamnaestu u to vreme. Dord Harford to je tada bilo ime lorda
Ilingvorta. Dord Harford ju je sreo. Ona nije znala nita o ivotu. On je znao sve.
Uinio je da ga ta devojka zavoli. Uinio je da ga zavoli toliko da je jednog jula sa njim
napustila kuu svoga oca. Ona ga je mnogo volela, a on joj je obeao da e se oeniti sa
njom! Sveano je obeao da e se venati i ona mu je verovala. Bila je veoma miada i
nije znala kakav je ivot zapravo. Ali, on je odlagao venanje iz nedelje u nedelju, iz
meseca u mesec. Ona mu je sve vreme verovala. Volela ga je. Pre nego to se dete rodilo
jer imala je dete molila ga je da se venaju radi deteta, da bi dete imalo ime, da se njen
greh ne bi preneo na dete koje je bilo neduno. On je to odbio. Poto se dete rodilo, ona
ga je napustila i odvela dete sa sobom ivot joj je bio uniten i dua upropaena, sve to
je bilo slatko, dobro, isto u njoj takoe je bilo uniteno. Uasno je patila pati i sada.

Uvek e patiti. Za nju nema radosti, nema mira, nema oprotaja. Ona je ena koja vue
lanac kao osuenik. ena koja nosi masku, kao leprozni bolesnik. Vatra ne moe da je
proisti. Voda ne moe da ugasi njenu muku. Nita ne moe da je izlei. Nikakvo
sredstvo za umirenje ne moe da joj pomogne da zaspi! Nikakav opijum da zaboravi!
Izgubljena je! Ona je izgubljena dua! Zato zovem lorda Ilingvorta loim ovekom. Zato
ne elim da moj deko bude sa njim.
DERALD: Draga moja majko sve to zvui jako tragino, naravno. Ali usuujem se da
kaem da devojku treba kriviti isto koliko i lorda Ilingvorta. Konano, zar bi zaista jedna
fina devojka, devojka sa bilo kakvim lepim oseanjima uopte, napustila svoju kuu i
otila sa ovekom za koga nije bila udata i ivela sa njim kao da mu je ena? Nijedna fina
devojka to ne bi uradila.
GOSPOA ARBUTNOT (nakon pauze) Deralde povlaim sve svoje primedbe.
Slobodan si da ide sa lordom Ilingvortom kada i kuda eli.
DERALD: Draga majko, znao sam da me neete spreiti. Vi ste najbolja ena koju je
Bog ikada stvorio. A, to se tie lorda Ilingvorta, ne verujem da je on sposoban za neto
tako sramno i nisko. Ne mogu u to da poverujem ne mogu.
HESTER (napolju): Pustite me! Pustite me! (Ulazi HESTER prephena, pritrava
DERALDU i baca mu se u naruje.)
HESTER: Oh! Spasite me spasite me od njega!
DERALD: Od koga?
HESTER: On me je uvredio! Uasno me je uvredio! Spasite me!
DERALD: Ko? Ko se usudio...? (LORD ILINGVORT ulazi iz zadnjeg dela pozornice.
HESTER puta DERALDA i pokazuje na njega. Derald van sebe od besa i ogorenja)
Lorde Ilingvort vi ste uvredili najistije bie na zemlji, bie koje je isto kao moja roena
majka. Ako ima Boga na nebesima, ubiu vas!
GOSPOA ARBUTNOT (tri i zgrabi ga): Ne! Ne!
DERALD (gurajui je unazad): Ne drite me, majko! Ne drite me ubiu ga!
GOSPOA ARBUTNOT: Deralde!
DERALD: Kaem da me pustite!
GOSPOA ARBUTNOT: Stani Deralde, stani! On je tvoj otac!
(DERALD hvata majku za ruke i gleda je u lice, Ona polako posramljena klizi na pod.
HESTER se iskrada ka vratima. LORD ILINGVORT se mrti i grize usnu. Posle nekog
vremena DERALD podie svoju majku, grli je i izvodi iz sobe.)
Zavesa.
ETVRTI IN
Scena: dnevna soba u kui gospoe Arbutnot u Rokliju. irom otvoren francuski prozor u
pozadini koji gleda na vrt. Vrata na desnoj i na levoj strani. Derald Arbutnot pie za
stolom. (Ulazi ELIS sa desne strane sa LED! HANSTENTON i GOSPOOM ALONBI)
ELIS: Ledi Hanstenton i gospoa Alonbi. (Izlazi na leva vrata.)
LEDI HANSTENTON: Dobro jutro, Deralde.
DERALD (ustaje): Dobro jutro ledi Hanstenton. Dobro jutro gospoo Alonbi.
LEDI HANSTENTON (seda) Dole smo da se raspitamo za tvoju dragu majku Deralde.
Nadam se da je bolje?

DERALD: Moja majka jo uvek nije sila ledi Hanstenton.

LEDI HANSTENTON: Ah, bojim se da je sino bilo suvie vreline za nju. Mislim da je
bilo grmljavine u vazduhu. Ili je to moda bila muzika. Muzika toliko ini ljude
romantinim ili nekom ide na nerve.
GOSPOA ALONBI: To je jedno te isto u dananje vreme.
LEDI HANSTENTON: Tako mi je drago to ne znam ta mislite, draga. Bojim se da
neto pogreno mislite. Ah, vidim da prouavate divnu sobu gospode Arbutnot. Zar nije
divna i starinska?
GOSPOA ALONBI (gledajui sobu kroz svoj lornjon): Izgleda kao pravi sreni
engleski dom.
LEDI HANSTENTON: To je prava re draga; ona ga upravo opisuje. Svako moe
oseati dobar uticaj vae majke da sve to je u vezi sa njom, Deralde.
GOSPOA ALONBI: Lord Ilingvort kae da je svaki uticaj lo, ali da je dobar uticaj
najgori na svetu.
LEDI HANSTENTON: Kada lord Ilingvoit bolje upozna gospou Arbutnot promenie
miljenje. Moram ga obavezno dovesti ovamo.
GOSPOA ALONBI: Volela bih da vidim lorda Ilingvorta u srenom engleskom domu.
LEDI HANSTENTON: To e mu mnogo pomoi, draga. Veina ena u Londonu, danas,
izgleda da ukraava svoje sobe samo orhidejama, strancima i francuskim romanima. Ali
ovde imamo sobu slatke svetice. Svee prirodno cvee, knjige koje nikoga ne okiraju,
slike koje moete gledati a da ne pocrvenite.
GOSPOA ALONBI: Ali ja volim da crvenim.
LEDI HANSTENTON: Pa, ima mnogo toga to treba rei o crvenilu ako neko to moe da
uradi u pravom trenutku. Jadni dragi Hanstenton mi je govorio da ja ni priblino dovoljno
ne crvenim. Ali on je bio tako poseban. Nije mi dopustio da upoznam nijednog njegovog
prijatelja, osim onih koji su imali sedamdeset godina, kao jadni lord Eton koji je, uzgred,
posle dospeo do suda za razvod. Veoma nesrean sluaj.
GOSPOA ALONBI: Uivam u mukarcima koji su preli sedamdesetu. Oni nude
odanost do kraja ivota. Mislim da je sedamdeset godina idealno doba za mukarce.
LEDI HANSTENTON: Ona je nepopravljiva Deralde, zar ne? Uzgred, Deralde nadam
se da e tvoja draga majka dolaziti ee i da e me sada poseivati. Ti i lord Ilingvort
kreete gotovo odmah, zar ne?
DERALD: Odustao sam od toga da postanem sekretar lorda Ilingvorta.
LEDI HANSTENTON: Nije valjda, Deralde! To bi bilo jako glupo od tebe. Koji je
razlog tome?
DERALD: Mislim da ne odgovaram tom radnom mestu.
GOSPOA ALONBI: Volela bih da meni lord Ilingvort ponudi da budem njegov
sekretar. Ali on kae da nisam dovoljno ozbiljna.
LEDI HANSTENTON: Draga moja, zaista ne smete tako govoriti u ovoj kui. Gospoa
Arbutnot ne zna nita o pokvarenom drutvu u kome svi mi ivimo. Ona ne eli da bude u
njemu. Previe je dobra. Smatram da je velika ast to me je sino posetila. Njenim
prisustvom zabava je dobila na ugledu.
GOSPOA ALONBI: A, to mora da je bilo ono to vi smatrate grmljavinom u vazduhu.
LEDI HANSTENTON: Draga moja kako moete to da kaete? Nema nikakve slinosti
izmeu te dve stvari. Ali zaista Deralde, ta podrazumeva pod tim da ne odgovara?
DERALD: Pogledi na ivot lorda Ilingvorta i moji suvie se razlikuju.

LEDI HANSTENTON: Ali dragi moj Deralde, u tvojim godinama ne bi trebalo da ima
nikakve poglede na ivot. To je neprimereno. Drugi treba da te vode u tim stvarima. Lord
Ilingvort ti je uinio veoma laskavu ponudu i putujui sa njim video bi svet onoliko
barem, koliko treba da se vidi u najboljim okolnostima i bio bi sa svim pravim ljudima,
to je veoma vano za ovaj odluujui trenutak u tvojoj karijeri.
DERALD: Ne elim da vidim svet, dovoljno sam video.
GOSPOA ALONBI: Ne mislite valjda da ste ve sve preiveli, gospodine Arbutnot.
Kada mukarac to kae, zna se da ga je ivot istroio.
DERALD: Ne elim da ostavim svoju majku.
LEDI HANSTENTON: Deralde to je isla lenjost sa tvoje strane. Da ne ostavi majku!
Da sam ti ja majka insistirala bih da ode. (ELIS ulazi s leva.)
ELIS: Pozdravi moja ledi, od gospoe Arbutnot ali ona ima jaku glavobolju i danas ne
moe nikoga da primi. (Izlazi desno.)
LEDI HANSTENTON (ustaje) Jaka glavobolja! Tako mi je ao! Moda e je dovesti do
Hanstentona danas popodne, ako joj bude bolje, Deralde.
DERALD: Bojim se da to nee biti danas popodne ledi Hanstenton.
LEDI HANSTENTON: Pa, sutra onda. Ah, da ima oca Deralde, on ti ne bi dopustio da
trai svoj ivot ovde. On bi te odmah poslao sa lordom Ilingvortom. Ali majke su tako
slabe. Poputaju sinovima u svemu. Mi smo srce, isto srce. Hajde draga, moram svratiti
u parohiju i raspitati se za gospou Dobeni koja je, bojim se, daleko od toga da je dobro.
Neverovatno je kako paroh sve to podnosi, neverovatno. On je najsaoseajniji mu. Pravi
uzor. Do vienja, Deralde, prenesi moju najiskreniju ljubav tvojoj majci.
GOSPOA ALONBI: Dovienja, gospodine Arbutnot.
DERALD: Dovienja. (Izlaze LEDI HANSTENTON i GOSPOA ALONBI.
DERALD seda i ita svoje pismo.) Kako da se potpiem? Ja, koji nemam prava ni na
jedno ime. (Potpisuje se, stavlja pismo u koverat, pie adresu i kada se sprema da stavi
peat, otvaraju se vrata sa leve strane i ulazi GOSPOA ARBUTNOT DERALD sputa
vosak za peat. Majka i sin gledaju jedno u drugo.)
LEDI HANSTENTON (kroz francuski prozor u pozadini): Dovienja jo jednom
Deralde. Idemo preicom kroz vau divnu batu. Seti se mog saveta kreni odmah sa
lordom Ilingvortom.
GOSPOA ALONBI: Au revoir, gospodine Arbutnot. Setite se i donesite mi neto lepo
sa vaih putovanja - ne indijsku maramu, nikako indijsku maramu. (Izlaze.)
DERALD: Majko, upravo sam mu pisao.
GOSPOA ARBUTNOT: Kome?
DERALD: Svom ocu. Pisao sam da bih ga pozvao da doe ovamo danas u etiri sata
popodne.
GOSPOA ARBUTNOT: Nee doi ovamo. On nee prei prag moje kue.
DERALD: Mora da doe.
GOSPOA ARBUTNOT: Deralde ako odlazi sa lordom Ilingvortom, idi odmah. Idi
pre nego to me to ubije, ali nemoj traiti od mene da se sretnem sa njim.
DERALD: Majko, vi ne razumete. Nita na svetu me ne moe naterati da odem sa
lordom Ilingvortom, ili da napustim vas. Sigurno me toliko dobro poznajete. Ne, pisao
sam mu da mu kaem...
GOSPOA ARBUTNOT: ta ima da mu kae?
DERALD: Zar ne znate majko ta sam napisao u ovom pismu?

GOSPOA ARBUTNOT: Ne.

DERALD: Majko sigumo moete da pogodite. Razmislite, razmislite ta mora biti
uraeno, sada, odmah, u nekoliko sledeih dana.
GlSPODA ARBUTNOT: Nita ne treba uraditi.
DLRALD: Pisao sam lordu Ilingvortu jer on mora da se oeni sa vama.
GOSPOA ARBUTNOT: Da se oeni sa mnom?
DERALD: Majko, ja u ga naterati da to uradi. Zlo koje vam je naneseno mora biti
ispravljeno. Mora doi do pokajanja. Pravda je moda spora, ali na kraju dostina. Za
nekoliko dana vi ete biti zakonita supruga lorda Ilingvorta.
GOSPOA ARBUTNOT: Ali, Deralde...
DERALD: Insistirau da on to uradi. Naterau ga da to uradi, nee se usuditi da odbije.
GOSPOA ARBUTNOT: Ali Deralde, ja odbijam. ja neu da se udam za lorda
Ilingvorta.
DERALD: Neete da se udate za njega? Majko!
GOSPOA ARBUTNOT: Neu da se udam za njega.
DERALD: Ali vi ne razumete ja vam govorim za vae dobro, ne za moje. Ovaj brak,
ovaj neophodan brak, ovaj brak koji mora da se ostvari iz oiglednih razloga nee mi
pomoi, nee mi dati ime koje e biti moje, zaista moje da ga sa pravom nosim. Ali
siguno e vama znaiti neto, da vi majko moja postanete, iako pomalo kasno, supruga
oveka koji je moj otac. Zar to nee znaiti neto?
GOSPOA ARBUTNOT: Neu za njega da se udam.
DERALD: Majko, morate.
GOSPOA ARBUTNOT: Neu. Ti pria o pokajanju za loe delo. Kakvo pokajanje
moe biti uinjeno za mene? Ne postoji pokajanje. Ja sam osramoena, on nije. To je sve.
To je uobiajena pria o mukarcu i eni, neto to se obino dogada, neto io se uvek
dogaa. A kraj je uvek takav. ena pati. Mukarac odlazi slobodan.
DERALD: Ne znam da li je to uvek tako majko, nadam se da nije. Ali va ivot se, po
svaku cenu nee se zavriti tako. Mukarac mora da prui bilo kakvo mogue
obeteenje. I to nije dovoljno. To ne brie prolost, znam. Ali barem ini budunost
boljom, boljom za vas majko.
GOSPOA ARBUTNOT: Odbijam da se udam za lorda Ilingvorta.
DERALD: Ako bi on sam doao i zaprosio vas, vi biste mu dali drugaiji odgovor.
Setite se, on je moj otac.
GOSPOA ARBUTNOT: Kada bi doao sam, to nee uraditi, moj odgovor bi bio isti.
Seti se, ja sam tvoja majka.
DERALD: Majko, mnogo mi je teko kada tako govorite i ne razumem zato ne gledate
na ovu stvar sa prave, sa jedine istinske take gledita. To bi trebalo da izbaci gorinu iz
vaeg ivota, da izbrie senku koja se nadnosi nad vaim imenom, zato bi ovaj brak
trebalo da se sklopi. Nema drugog reenja, a posle venanja vi i ja moemo zajedno da
odemo. Ali prvo bi trebalo da se venate. To je vaa dunost, ne samo prema sebi, nego
prema svim drugim enama da, prema svim drugim enama na svetu, da ih on vie ne bi
varao.
GOSPOA ARBUTNOT: Ne dugujem nita drugim enama. Nijedna mi ne bi pomogla.
Nijedna na svetu me ne bi saaljevala, niti saoseala. Ona devojka, sino, iako je dobra,
pobegla je iz sobe kao da sam ja neto prljavo. Ali moje greke su samo moje, i ja u ih
sama nositi. Ja moram sama da ih nosim. Kakve veze imaju ene koje nisu zgreile sa

mnom, ili ja sa njima? Mi se ne razumemo. (Iz pozadine ulazi HESTER)

DERALD: Preklinjem vas da uradite to to traim.
GOSPOA ARBUTNOT: Koji je sin traio od majke tako strano rtvovanje? Nijedan.
DERALD: Koja majka je ikada odbila da se uda za oca svog deteta? Nijedna.
GOSPOA ARBUTNOT: Pusti me onda da budem prva. Neu to da uradim.
DERALD: Majko, vi ste vernik, i odgajali ste me tako da i ja verujem. Pa, sigurno vam
vaa vera, vera kojoj ste me uili kada sam bio deak, majko, mora rei da sam ja u
pravu. Vi to znate, vi to oseate.
GOSPOA ARBUTNOT: Ja to ne znam. Ja to ne oseam, nit u ikada stati pred Boji
oltar i protraiti Boji blagoslov zbog takve parodije kao to je brak izmedu mene i
Dorda Harforda. Ja neu izgovoriti rei koje crkva trai od nas da izgovorimo. Ja ih
neu izgovoriti. Ne usuujem se. Kako mogu da se zaklinjem da volim oveka koga se
gnuam, da potujem onoga koji me je nauio nepotenju, da sluam onoga koji me je,
svojim zapovedanjem, naterao da zgreim? Ne, brak je svetinja za one koji se vole. Nije
za takve kao to je on, ni za ovakve kao to sam ja. Deralde, da bih te sauvala od
poruga i podsmeha sveta, ja sam lagala svet. Dvadeset podina laem svet. Nisam mogla
da kaem istinu. Ko bi mogao? Ali neu zbog sebe lagati Boga, niti u lagati u Bojem
prisustvu. Ne Deralde, nikakva ceremonija crkvena ili optinska nee me vezati za
Dorda Harforda. Moe biti da sam ve i suvie vezana za njega, za onoga koji me je
opljakao, a ipak uinio bogatijom jer sam u kaljuzi svog ivota nala dragoceni biser ili
sam mislila da e to postati.
DERALD: Sada vas ne razumem.
GOSPOA ARBUTNOT: Mukarci ne razumeju svoje majke. Ja se ne razlikujem od
drugih ena osim po zlu koje mi je uinjeno i zlu koje sam uinila, po tekim kaznama i
velikoj nesrei. A ipak, da bih te rodila, gledala sam smrti u oi. Da bih te othranila
morala sam da se borim. Borila sam se protiv smrti za tebe. Sve ene moraju da se bore
sa smru da bi sauvale svoju decu. Smrt, poto je besplodna, eli nau decu. Deralde
kada si bio go ja sam te oblaila, kad si bio gladan ja sam te hranila. Nou i danju tokom
te duge zime sam te pazila. Nijedna dunost nije loa, nijedna briga nije niska za ono to
mi ene volimo a, oh, kako sam ja volela tebe. Ne Hana, vie Samuel. A tebi je bila
potrebna ljubav, jer si bio slab i samo je ljubav mogla da te odri u ivotu. Samo ljubav
moe da odri ljude u ivotu. A deaci su esto nemarni i bez razmiljanja nanose bol, a
mi se uvek nadamo da e nam to nadoknaditi kada postanu mukarci i bolje nas upoznaju.
Ali nije tako. Svet ih odvlai od nas i oni nalaze prijatelje sa kojima su sreniji nego sa
nama, i imaju zabave iz kojih smo mi iskljuene, i interesovanja koja nisu i naa, i esto
su nepravedni, jer kada misle da je ivot gorak nas krive za to, a kada misle da je sladak,
mi ne probamo tu slatkou s njima... Ti si imao mnogo prijatelja i odlazio si u njihove
kue i bilo ti je lepo sa njima, a ja sam ivela sa svojom tajnom, nisam se usuivala da
idem sa tobom, ve sam ostajala kod kue i zatvarala vrata, ostajala bez sunca i sedela u
tami. Moja prolost je uvek bila sa mnom... A ti si mislio da mi nije stalo do lepih stvari u
ivotu. Kaem ti da sam eznula za njima, ali se nisam usuivala da ih dotaknem, oseala
sam da nemam prava. Ti si mislio da sam srenija kada radim sa siromanima. To je bila
moja misija, tako si mislio. Nije bila, ali gde sam drugde mogla da idem? Bolesni ne
pitaju da li je ruka koja im nameta jastuk ista, umirui ne mare da li su usne koje im
dotaknu obrvu upoznale poljubac greha. Sve vreme sam mislila na tebe, njima sam
davala ljubav koja tebi nije bila potrebna, obasipala sam ih ljubavlju koja nije bila

namenjena njima... A ti si mislio da provodim suvie vremena u crkvi, i da se posveujem

crkvenim dunostima. Ali gde sam drugo mogla da odem? Boja kua je jedina kua u
kojoj su grenici dobrodoli, a ti si uvek bio u mom srcu Deralde, u mom srcu oduvek.
Jer, iako sam iz dana u dan, ujutru i uvee kleala u Bojoj kui, nikada nisam okajala
svoj greh. Kako sam mogla da okajem svoj greh kada si ti, moja ljubav, bio njegov plod.
ak i sada kada si ogoren ja ne mogu da ga okajem. Ne kajem se zbog njega. Ti mi
znai vie nego ednost. Drae mi je to sam tvoja majka, o, drae! nego da sam ostala
zauvek ista... Oh, zar ne vidi? Zar ne razume! Upravo je moje beae uinilo da mi
bude tako drag. Nesrea me je vezala za tebe. Zbog cene koju sam platila za tebe cene
due i tela ja te toliko volim. I nemoj traiti od mene da uradim tu uasnu stvar. Dete
moga greha, budi i dalje dete moga greha!
DERALD: Majko, nisam znao da me toliko volite. I biu vam bolji sin nego to sam
bio. I vi i ja nikada ne smemo da napustimo jedno drugo... ali majko... ja ne mogu
drugaije... vi morate postati njegova supruga. Morate se udati za njega. To je vaa
dunost.
HESTER (pritrava i grli GOSPOU ARBUTNOT) Ne, ne, neete. To bi bila prava
sramota, prva za koju ste ikada saznali. To bi bila prava nesrea, prva koja bi vas
zadesila. Ostavite ga i podite sa mnom. Ima i drugih zemalja osim Engleske... Drugih
zemalja preko mora, boljih, mudrijih i manje nepravednih zemalja. Svet je veoma
prostran i veoma velik.
GOSPOA ARBUTNOT: Ne, ne za mene. Za mene je svet mali kao dlan, i kuda ja
kroim tu je trnje.
HESTER: Nee biti tako. Mi emo negde nai zelene dolinu, svee potoke, a ako i
plaemo, pa plakaemo zajedno. Zar ga nismo obe zavolele?
DERALD: Hester!
HESTER (odguruje ga od sebe) Nemoj, nemoj! Ne moe me voleti uopte ako ne voli i
nju. Ne moe me potovati ukoliko ti ona nije vie sveta. U njoj je muenitvo svih ena.
Ne pati samo ona, ve i mi koje smo oko nje.
DERALD: Hester, Hester ta da radim?
HESTER: Da li potuje oveka koji ti je otac?
DERALD: Da li ga potujem? Ja ga prezirem! On je bezoan.
HESTER Hvala ti to si me sino odbranio od njega.
DERALD: Ah, to nije nita. Ja bih umro da te spasem. Ali ti mi ne kae ta sada da
radim!
HESTER: Zar ti nisam zahvalila to si me spasao?
DERALD: Ali ta da radim?
HESTER: Zapitaj svoje srce, a ne moje. Ja nikad nisam imala majku koju treba da
spasem, ili osramotim.
GOSPOA ARBUTNOT: On je ljut on je ljut. Pustite me da idem.
DERALD (umo prilazi i pada na kolena pored svoje majke): Majko, oprostite mi, ja
sam kriv.
GOSPOA ARBUTNOT: Ne ljubi mi ruke, hladne su. Srce mi je hladno neto ga je
slomilo.
HESTER: Ah, ne govorite to. Srca ive od ranjavanja. Zadovoljstvo moe da pretvori
srce u kamen, bogatstva mogu da ga uine neosetljivim, ali tuga tuga ne moe da ga
slomi. Osim toga, kakvu vi sad tugu oseate? Pa, u ovom trenutku ste mu drai nego

ikada ranije, dragi, iako ste i bili! Oh, koliko ste mu uvek bili dragi. Ah, budite ljubazni
prema njemu.
DERALD: Vi ste mi i majka i otac. Ne treba mi jo jedan roditelj. Ja sam govorio radi
vas, samo radi vas. Oh, recite neto majko. Da li sam naao jednu ljubav da bih drugu
izgubio? Ne recite mi to. O, majko, vi ste okrutni. (Ustaje i jecajui pada na sofu.)
GOSPOA ARBUTNOT (HESTER): Ali da li je on zaista naao drugu ljubav?
HESTER: Vi znate da sam ga ja oduvek volela.
GOSPOA ARBUTNOT: Ali mi smo ]ako siromani.
HESTER: Ko je siromaan, ako je voljen? O, niko. Ja mrzim svoje bogatstvo. Ono je
teret. Dozvolite mu da ga podeli sa mnom.
GOSPOA ARBUTNOT: Ali mi smo osramoeni. Mi smo otpadnici. Derald nema ime.
Gresi roditelja prenose se na decu. To je Boji zakon.
HESTER: Pogreila sam. Boji zakon je jedino ljubav.
GOSPOA ARBUTNOT (Ustaje, uzima HESTER za ruku i prilazi polako DERALDU
koji lei na sofi sa glavom zarivenom u ruke. Dodirne ga i on pogleda u nju) Deralde, ne
mogu ti dati oca, ali sam ti dovela suprugu.
DERALD: Majko, ja nisam vredan ni nje ni vas.
GOSPOA ARBUTNOT: Dok je ona prva, vredan si. A kad bude daleko, Deralde...
sa... njom... o, pomisli nekada na mene. Ne zaboravi me. A kada se moli, moli se za
mene. Treba da se molimo onda kada smo najsreniji, i bie srean Deralde.
HESTER: O, ne razmiljate valjda o tome da nas napustite?
DERALD: Majko, neete nas napustiti?
GOSPOA ARBUTNOT: Mogla bih da vas osramotim!
DERALD: Majko!
GOSPOA ARBUTNOT: Onda samo na kratko, a ako mi dopustite biu uvek blizu vas.
HESTER (GOSPOI ARBUTNOT): Izadite sa nama u batu.
GOSPOA ARBUTNOT: Kasnije, kasnije. (HESTER i DERALD izlaze. GOSPOA
ARBUTNOT ide ka vratima s leve strane. Staje ispred ogledala koje je iznad kamina i
ogleda se. ELIS ulazi sa desne strane.)
ELIS: Jedan gospodin eli da vas vidi, gospoo.
GOSPOA ARBUTNOT: Kaite da nisam kod kue. Pokaite mi posetnicu. (Uzima
posetnicu sa posluavnika i gleda je.) Recite mu da ga neu primiti. (Ulazi LORD
ILINGVORT GOSPOA ARBUTNOT ga ugleda u ogledalu i trgne se, ali se ne okree.
ELIS Izlazi)
GOSPOA ARBUTNOT: ta danas ima da mi kae Dorde Harforde? Nemam o
emu da razgovaram sa tobom. Mora napustiti ovu kuu.
LORD ILINGVORT: Rejel, Derald sada zna sve o tebi i meni, zato moramo napraviti
neki dogovor koji e odgovarati svima. Uveravam te da e u meni nai najdivnijeg i
najvelikodunijeg
GOSPOA ARBUTNOT: Moj sin moe doi svakog trenutka. Ja sam te sino spasla.
Moda neu moi ponovo da te spasem. Motn sinu teko pada moja sramota, jako teko.
Molim te da ode.
LORD ILINGVORT (seda) Prola no je bila izuzetno nesrena. Ta glupa puritanka je
napravila scenu samo zato to sam eleo da je poljubim. ta ima loe u poljupcu?
GOSPOA ARBUTNOT (okree se) Poljubac moe da uniti neiji ivot Dorde
Harforde. Ja to znam. Ja to isuvie dobro znam.

LORD ILINGVORT: Neemo sada o tome raspravljati. ta je vano danas kao i jue je,
jo uvek, na sin. Meni je on izuzetno drag kao to zna, i ma kako da ti to udno zvui,
ja sam sino bio zadivljen njegovim ponaanjem. Neverovatnom brzinom je krenuo je da
se tue za onu lepu istunicu. On je upravo onakav kakav bih eleo da mi bude sin.
Jedino to moj sin ne bi trebalo da staje na stranu puritanaca, to je uvek greka. Dakle, ja
predlaem sledee.
GOSPOA ARBUTNOT: Lorde Ilingvort, nijedan va predlog me ne zanima.
LORD ILINGVORT: U skladu sa naim glupim engleskim zakonima, ne mogu da
priznam Deralda. Ali mogu da mu ostavim svoju imovinu. Ilingvort je zaduen,
naravno, ali to je dosadno i runo mesto. Moe da dobije Ebi koji je mnogo lepi,
Harborou koji ima najbolje lovite u severnoj Engleskoj i kuu na trgu Sent Dejms. ta
jo na svetu moe da poeli jedan gospodin?
GOSPOA ARBUTNOT: Nita vie, sigurna sam.
LORD ILINGVORT: to se tie titule, ona je zaista vie smetnja u ovim demokratskim
vremenima. Kao Dord Harford imao sam sve to sam poeleo. Sada imam samo ono
to drugi ljudi ele, to nije ni priblino tako prijatno. Dakle, moj predlog je sledei.
GOSPOA ARBUTNOT: Rekla sam ti da me ne zanima, i molim te da ode.
LORD ILINGVORT: Deko e biti sa tobom prvih est mesec, a sa mnom drugih est.
To je poteno, zar ne? Ti moe da dobije koliko god hoe meseno izdravanje, i da
ivi gde poeli. to se tie tvoje prolosti, niko ne zna nita osim mene i Deralda. Tu
je i puritanka, naravno, puritanka u belom muslinu, ali ona se ne rauna. Ona ne bi mogla
da ispria priu, a da ne pomene da se protivila poljupcu, zar ne? A sve bi je ene
smatrale budalom, a mukraci dosadnom. I ne treba da se plai da Derald nee biti moj
naslednik. Ne moram ni da ti kaem da nemam nameru da se enim.
GOSPOA ARBUTNOT: Dolazi suvie kasno. Mom sinu vie ne treba. Nisi mu
potreban.
LORD ILINGVORT: ta hoe da kae Rejel?
GOSPOA ARBUTNOT: Da nisi neophodan Deraldu da bi stvorio karijeru. Ne treba
mu.
LORD ILINGVORT: Ne razumem te.
GOSPOA ARBUTNOT: Pogledaj u batu. (LORD ILINGVORT ustaje i odlazi do
prozora.) Bolje se potrudi da te ne vide, ti budi neprijatne uspomene. (LORD
ILINGVORT pogleda napolje i trgne se.) Ona ga voli. Oni se vole. Spaeni smo od tebe, i
mi odlazimo.
LORD ILINGVORT: Kuda?
GOSPOA ARBUTNOT: Neemo ti rei, a ako nas pronae praviemo se da te ne
poznajemo. Izgleda iznenaen. Kakvu dobrodolicu bi ti poelela devojka ije si usne
hteo da uprlja, momak iji si ivot osramotio, majka ijeg si beaa uzrok?
LORD ILINGVORT: Postala si okrutna Rejel.
GOSPOA ARBUTNOT: Jednom sam bila suvie slaba. Dobro je za mene to sam se
promenila.
LORD ILINGVORT: Ja sam tada bio jako mlad. Mi mukarci suvie rano upoznamo
ivot.
GOSPOA ARBUTNOT: A mi ene suvie kasno. To je razlika izmedu mukaraca i
ena. (Pauza)
LORD ILINGVORT: Rejel ja elim svog sina. Moda mu moj novac sada nije potreban.

Moda mu ja sada nisam od koristi, ali ja elim svog sina. Pomozi nam da se zbiimo,
Rejel. Ti to moe da uradi samo ako hoe. (Vidi pismo na stolu.)
GOSPOA ARBUTNOT: U ivotu mog deka nema mesta za tebe. Njega ti ne
interesuje.
LORD ILINGVORT: Zato mi onda pie?
GOSPOA ARBUTNOT: ta hoe da kae?
LORD ILINGVORT: Kakvo je ovo pismo? (Podie pismo.)
GOSPOA ARBUTNOT: To je... nije nita. Daj mi to.
LORD ILINGVORT: Adresirano je na mene.
GOSPOA ARBUTNOT: Ne treba da ga otvori. Zabranjujem ti da ga otvori.
LORD ILINGVORT: A i rukopis je Deraldov.
GOSPOA ARBUTNOT: Nije trebalo da bude poslato. To je pismo koje ti je on napisao
jutros, pre nego to se video sa mnom. Ali sada mu je ao to ga je napisao, jako ao. Ti
ne treba da ga otvara. Daj ga meni.
LORD ILINGVORT: Ono pripada meni. (Otvara ga, seda i polaku ita. GOSPOA
ARBUTNOT sve vreme gleda u njega.) Ti si proitala ovo pismo, pretpostavljam Rejel?
GOSPOA ARBUTNOT: Ne.
LORD ILINGVORT: Ti zna ta pie u njemu?
GOSPOA ARBUTNOT: Da!
LORD ILINGVORT: Ne priznajem ni za trenutak da je deko u pravu u ovome to kae.
Ne priznajem da je moja dunost da se oenim sa tobom. To potpuno poriem. Ali da bih
dobio nazad svog sina ja sam spreman... da, spreman sam da se oenim sa tobom,
Rejel... i da se prema tebi ophodim uvek sa potovanjem i ugledom koji pripadaju mojoj
supruzi. Ja u se oeniti sa tobom im ti odlui. Dajem ti svoju asnu re.
GOSPOA ARBUTNOT: Jednom si mi ve dao to obeanje i prekrio ga.
LORD ILINGVORT: Sada u ga odrati. I lo e ti pokazati da ja volim svog sina, bar
onoliko mnogo koliko ga li voli. Jer kada se oenim sa tobom Rejel, ima nekih
ambicija kojih u morati da se odreknem. Uzvienih ambicija takoe, ukoliko je i jedna
ambicija uzviena.
GOSPOA ARBUTNOT: Ja odbijam da se udam za vas lorde Ilingvort.
LORD ILINGVORT: Jesi li ozbiljna?
GOSPOA ARBUTNOT: Da.
LORD ILINGVORT: Reci mi svoje razloge. Jako me zanima.
GOSPOA ARBUTNOT: Ve sam ih objasnila svom sinu.
LORD ILINGVORT: Pretpostavljam da su izuzetno sentimentalni, zar ne? Vi ene ivite
u skladu sa svojim emocijama i za njih. Vi nemate ivotnu filozofiju.
GOSPOA ARBUTNOT: U pravu si. Mi ene ivimo u skladu sa svojim emocijama i za
njih. U skladu sa svojim strastima i za njih, ako eli. Ja imam dve strasti lorde Ilingvort
moju ljubav prema njemu i moju mrnju prema tebi. Ne moe da ih uniti. One hrane
jedna drugu.
LORD ILINGVORT: Kakva je to ljubav kojoj je potrebno da joj mrnja bude brat?
GOSPOA ARBUTNOT: To je ljubav koju oseam prema Deraldu. Da li misli da je
ona uasna? Pa, uasna je. Svaka ljubav je uasna. Svaka ljubav je tragedija. Jednom sam
vas volela lorde Ilingvort. O, kakva je tragedija za enu da voli vas!
LORD ILINGVORT: Dakle, ti stvarno odbija da se uda za mene?
GOSPOA ARBUTNOT: Da.

LORD ILINGVORT: Zato to me mrzi?

GOSPOA ARBUTNOT: Da.
LORD ILINGVORT: A da li me moj sin mrzi kao i ti?
GOSPOA ARBUTNOT: Ne.
LORD ILINGVORT: Drago mi je zbog toga Rejel.
GOSPOA ARBUTNOT: On te samo prezire.
LORD ILINGVORT: Kakva teta! Kakva teta za njega, hou da kaem.
GOSPOA ARBUTNOT: Ne varaj se Dorde. Deca prvo vole roditelje. Kasnije ih
osuuju. A vrlo retko, ako i ikada im oprataju.
LORD ILINGVORT (ponovo ita pismo, veoma lagano): Smem li da pitam koje
argumente si upotrebila da bi postigla da deko koji je napisao ovo pismo, ovo divno
strano pismo, poveruje da ne bi trebalo da se uda za njegovog oca?
GOSPOA ARBUTNOT: Nisam ga ja naterala da to uvidi. To je bio neko drugi.
LORD ILINGVORT: Koja fin-de-siecle osoba?
GOSPOA ARBUTNOT: Puritanka, lorde Ilingvort. (Pauza)
LORD ILINGVORT (trgne se, onda polako ustane i prilazi stolu na kome se nalaze
njegov eir i rukavice. GOSPOA ARBUTNOT stoji pored stola. On uzima jednu
rukavicu i poinje da je navlai) Onda ja ovde nemam vie ta da traim Rejel?
GOSPOA ARBUTNOT: Nema.
LORD ILINGVORT: To je zbogom, zar ne?
GOSPOA ARBUTNOT: Ovog puta, zauvek, nadam se lorde Ilingvort.
LORD ILINGVORT: Kako je to udno! Sada izgleda isto kao to si izgledala one noi
kada si me ostavila pre dvadeset godina. Ima isti izraz na usnama. Kunem se Rejel,
nijedna ena me nije volela kao ti. Ti si mi se predavala kao cvet, davala da radim sa
tobom ta poelim. Bila si najlepa igraka, najlepa kratka romansa... (Vadi sat) Petnaest
do dva! Moram da se odetam nazad do Hanstentona. Pretpostavljam da te vie neu
videti tamo. ao mi je, zaista. Bilo je zabavno iskustvo meu ljudima svoga ranga sresti i
videti kako se ozbiljno ophode prema neijoj ljubavnici i neijoj... (GOSPOA
ARBUTNOT zgrabi rukavicu i udari sa njom LORDA ILINGVORTA po licu. LORD
ILINGVORT ustukne. On je prvo okiran i uvreen zbog kazne. Onda se kontrolie,
prilazi prozoru i gleda u svog sina. Uzdahne i napusti sobu.)
GOSPOA ARBUTNOT (pada jecajui na sofu): On bi to rekao. Rekao bi to. (Ulaze
DERALD i HESTER iz bate.)
DERALD: Dakle, draga majko. Na kraju uopte niste izali. Zato smo mi doli po vas.
Majko, niste valjda plakali? (klekne pored nje)
GOSPOA ARBUTNOT: Sine moj! Sine moj! Sine moj! (provlai mu prste kroz kosu)
HESTER (prilazi): Ali vi sada imate dvoje dece. Dopustiete da vam ja budem kerka?
GOSPOA ARBUTNOT (gleda u nju): Da li bi me ti izabrala za majku?
HESTER Vas od svih ena koje sam ikada upoznala. (idu ka vratima koja vode u batu
zagrijene oko struka. DERALD prilazi stolu levo da bi uzeo eir. Kada se okrene vidi
rukavicu LORDA ILINGVORTA koja lei na podu i podie je.)
DERALD: Majko, ija je ovo rukavica? Imali ste posetioca. Ko je to bio?
GOSPOA ARBUTNOT (okree se): Niko. Niko poseban. Nevaan ovek.
Zavesa.

Kraj