UNIVERZETUNION-NIKOLA TESLA-BEOGRAD

FAKULTET ZA PRAVO, BEZBEDNOST I MENADMENT

KONSTANTIN VELIKI -NI

SEMINARSKI RAD
TEMA: Peroidizacija rimskog prava i pregled
izvora prava
PREDMET: RIMSKO PRIVATNO PRAVO

Mentor:
dr Mila Jovanovi

Student:
Slobodan Miljkovi
PR 27-4/2015
Ni, decembar, 2015.

Sadraj
1.

UVOD..................................................................................................................................3

2.

POJAM RIMSKOG PRAVA...............................................................................................4

2.1.

3.

4.

PROBLEM DEFINISANJA PRAVA......................................................................5

PODELA RIMSKOG PRAVA.............................................................................................6

3.1.

PRVA PODELA.......................................................................................................6

3.2.

DRUGA PODELA...................................................................................................7

3.3.

ETVRTA PODELA :..............................................................................................7

3.4.

PETA PODELA :......................................................................................................8

IZVORI PRAVA..................................................................................................................9
4.1.

MATERIJALNI IZVORI PRAVA.............................................................................9

4.2.

IZVORI PRAVA U FORMALNOM SMISLU.........................................................9

5.

ZAKON XII tablica...........................................................................................................10

6.

Reforma Servija Tulija (555. Pr.n.e.).................................................................................22

7.

PEROIDIZACIJA RIMSKOG PRAVA ............................................................................22

8.

KLASINO PRAVO.........................................................................................................24

9.

POSTKLASINO PRAVO...............................................................................................24

10.

CORPUS IURIS CIVILIS.............................................................................................27

11.

IUS HONORARIUM.....................................................................................................28

12.

ZAKLJUAK................................................................................................................30

13.

LITERATURA...............................................................................................................31

1. UVOD

Poznato nam je da je ve dugi niz godina rimsko pravo izuzetno vaan elemenat u
obrazovanju svih evropskih pravnika. Kao takvom mu se posveuje velika panja. Izuavanje
samog Rima je jedan veliki rudnik u kojem je svaka, i najmanja sitnica bitna. Iz tih razloga
ovaj seminarski rad mogu nazvati i istraivakim. Kroz ovaj rad upoznat emo se sa samim
pojmom pravo, ali i s injenicama na emu se to zasniva ovako vana stavka u studiranju bilo
kojeg pravnog fakulteta. Rimljani nikada nisu dali tanu definiciju prava( iz tog razloga je
danas jako teko dati pravu definiciju prava), ali danas pravo moemo definisati kao sistem
pravila i drutvenih normi. S obzirom da su Rimljani jedini u imali pravnu nauku, u dananjici
je neizbeno susresti se s njima u bilo kojem pravnom apektu rada. Pre Rimljana, ali i dugo
vremena posle njih (skoro do modernog doba) ljudi su verovali da su svi zakoni bogom dani.
Majstorstvo Rimljana je upravo u tome to su oni prvi koji su shvatili da zakone mogu
donositi i ljudi. Pravna vetina, kao i sama praksa su ne samo stvoreni, ve i do visokog nivoa
izgraeni u rimskom drutvu. O tim izvornim saznanjima znamo preko orginalnih pravnih
tekstova, kao i analitike literature, poput dela velikog Cicerona i istoriara Tita Livija, koji e
takoe dobiti par svojih stranica u nastavku ovog seminarskog rada. U nastvaku emo se
takoe upoznati i s tim ta su to bile vodilje velikih rimljana u izuavanju neeg to nazivamo
rimsko pravo, na kojim temeljima i zato su zasnivani odreeni zakoni. Neizbeno je naglasiti
da e poseban akcent biti stavljen na uveni Zakon XII tablica koji predstavlja jedan od
vanijih temelja rimskog prava. U nastavku izlaganja na ovu temu osvrnuemo se i na vreme
nastanka Zakona 12 tablica kao i na njegovu formu ,podruje i karakter i svakako na sadraj
zakona po tablicama sa kraim osvrtom ,sadraja svake tablice posebno. Meutim da bi
uopte mogli neto rei o Zakonu 12 tablica ,potrebno pre svega osvrnuti se na drutvene i
socijalne prilike vremena u kojem je ovaj zakon i nastao. To je neophodno jer se razlog
nastanka ovog zakona moe traiti upravo u klasnim , pravnim i svim drugim razlikama koje
su preovladale u to vreme izmeu patricija i plebejaca.

2.

POJAM RIMSKOG PRAVA

Rimsko pravo, ius Romanorum, je pravni sistem koji je primenjivan u rimskoj dravi od
osnivanja (754. god. pr. n. e), do smrti cara Justinijana (565. god. n. e). Iako je Zapadno
Rimsko Carstvo propalo 476. god. istorija rimskog prava se smatra zaokruenom tek smru
cara Justinijana, zbog velike vanosti koju ima kodifikacija donesena u vreme njegove
vladavine.
Rimljani su pravo nazivali ius. Kako su rimski pravnici bili prvenstveno praktiari, izbegavali
su definisanje pojmova i formulisanje optih naela. Zbog toga nisu ostavili ni definiciju
prava. Za njih je re ius oznaavala pravo u objektivnom smislu, kao skup pravnih normi koje
proovlaenja koje pojedinac stekne na temelju objektivnih pravnih normi.
Na poetku je ova re oznaavala versku formulu koja obvezuje, ali ve u vreme Zakonika
XII tablica (V v. pr. n. e), za religijska se pravila koristi re fas, dok je termin ius vezan
iskljuivo za nereligijska, svetovna pravila.
Ugledni rimski pravnici su ostavili vie izreka o pravu u kojima su izraene opte ideje o
pravu, pravinosti i pravnoj nauci.
Ulpijan: "Honesto vivere, alterum non laedere suum cuique tribuere." (temeljna naela prava,
iuris praecepta1).
(poteno iveti, drugoga ne vreati, svakome dati ono to mu pripada)
Celzo: "Ius est ars boni et aequi."
(pravo je umetnost dobroga i pravicnog.)

2.1. PROBLEM DEFINISANJA PRAVA

1 Mirela arac-Zdravko Lui ,Rimsko privatno pravo , Pravni fakultet Univerziteta, Sarajevo, 2006. godine, 7.
4

Pravo se moe uglavnom posmatrati kao drutvena pojava, kao sreena celina pravnih normi i
drutvenih odnosa (pravni poredak) i kao sistem prava, povezanost odredenih pravnih normi
kao sistem.
Kao drutvena pojava pravo se vezuje za mnoge druge drutvene pojave, a posebno za obicaj i
moral. Meutim, zajedniko za pravo i druge drutvene norme da su to pravila koja reguliu
ponaanja ljudi u drutvu. Drava je dala osnovne elemente i ucinila razliku kod pravnih
normi u odnosu na druge drutvene norme. Dakle drava je ta koja daje pravno obeleje
normama i to se manifestuje u obezbedenju primene norme, obezbedjenju sankcije u slucaju
da se norme ne primenjuju. Drava stvara prvane norme ali ih mogu stvarati razne
organizacije, pa i privatna lica (statuti, ugovori). Prema tome za karakter pravnih normi nije
bitno ko ih stvara, vec da drava obezbeduje primenu pravnih normi, da ih sankcionie jer
drava za razliku od drugih organizacija raspolae monopolom sile koja se manifestuje u
primeni normi. Pojam prava odreduju teoreticari i filozofi prava. Razlikujemo deskriptivne
(vrednosna neutralnost) i preskriptivne ( nisu neutralne, kriticki preispituju pravo prema
moralnim opteljudskim standardima) definicije prava. Prvi problem na koji nailazimo
prilikom razmatranja uvodenja u pravo svodi se na definiciju samog prava.Pravnici ne mogu
definisati jednu definiciju o pravu. Od toga kako je on odreden i shvacen zavisi dalje
odredivanje pojmova i proucavanja prava. Izgleda da nema apsolutno savremene najbolje
definicije. Cilj pravne nauke jeste da sistematizuje dostignuti nivo grade o pravu kako bi
moderna nauka prava imala materiajal za konstruisanje sopstvenog odnosa prema prema
optem shvatanju prava.

3.

PODELA RIMSKOG PRAVA

Podela prava 2koju su izvrili rimski pravnici, velikim je delom prihvaena i u savremenoj
nauci. Rije ius oznaava pravo u objektivnom smislu, kao skup pravnih normi koje propisuju
odreeno ponaanje pojedinca, ali i pravo u subjektivnom smislu, kao skup pravnih
ovlaenja koje pojedinac stekne na temelju objektivnih pravnih normi.
Na poetku je ova re oznaavala versku formulu koja obvezuje, ali ve u vreme Zakonika
XII tablica (V v. pr. n. e), za religijska se pravila koristi rije fas, dok je termin ius vezan
iskljuivo za nereligijska, svetovna pravila.
Ugledni rimski pravnici su ostavili vie izreka(koje u kasnije spomenuti) o pravu u kojima su
izraene opte ideje o pravu, pravinosti i pravnom znanju.

3.1. PRVA PODJELA

a)

IUS CIVILE ( graansko pravo ) - je pravni sastav sastavljen od pravila koja su

nastala u najstarijem razdoblju Rima. Taj pravni sastav je veoma siromaan,
primitivan, strogo formalistian i konzervativan. Ovim pravnim sastavom mogli su se
koristiti samo Rimski graani

b)

IUS GENETIUM ( opte pravo ) je pravni sastav koji je nastao u vezi s trgovinom
i prometom s peregrinima, koji se zbog naela personaliteta nisu smeli koristiti
civlinim pravom. Ovaj pravni sastav je puno razvijeniji, elastiniji i manje formalan.
Njime su se mogli koristiti i peregrini i rimski graani. Za reavanje odnosa peregrina
i rimljana nadlean je poseban pravosudni magistrat praetor peregrinus. U 3. v. Nove
ere ova dva pravna sastava su se stopila

c)
IUS HONORARIUM ( honorarno pravo ) pravo nastalo delatnou pravosudnog
magistrata, tj. pretora pa se i naziva IUS PRAETORIUM ( pretorsko pravo )
d)

IUS NATURALE ( prirodno pravo ) sadri ona naela i prava to ih je priroda

usadila ljudskim biima, pa se smatra apsolutnim i nepromenjivim pravom
( zajednikim ne samo ljudima, nego svim ivim biima ).Ono se javilo pri kraju
republike pod uticajem grkih filozofa. To je jedno opte pravo zajedniko za sva iva
bia. Ono je veno i nepromenljivo. Sinonim za ius naturale je ius gentium. Pravo

2 O. Stanojevi, RIMSKO PRAVO, Beograd, 1986. godine, 27.

6

koje rimljani koriste za svoj narod se zove ius civile, dok za sve ljude koriste ius
gentium. U Justinijanovim zbornicima postoji razlika izmeu ius naturale i ius
gentium.

1.2.
e)

DRUGA PODELA

IUS PUBLICUM ( javno pravo ) obuhvata norme koje se odnose na Rimsku dravu
IUS COGENS ( kogentne pravne norme ) nametnuto pravo, tj. one pravne norme
koje stranke svojim dogovorom ne mogu izmeniti niti od njih odstupiti

f)

IUS PRIVATUM ( privatno pravo ) obuhvata norme koje se odnose na pojedica

IUS DISPOSITIVUM ( dispozitivne pravne norme ) one pravne norme koje stranke
po svojoj volji mogu promeniti ili izostaviti, ako posebnim ugovorom nije drugaije
odreeno

TREA PODELA :
g)

IUS COMMUNE ( opte pravo ) ona pravna pravila koja vae za sve graane

h)

IUS SINGULARE ( posebno pravo ) ona pravna pravila koja se odnose samo na
uu grupu graana ili ak samo na odreenog pojedinca ( ono je izuzetak koji se pravi
iz nekih razloga, kao npr. vojnici koji su morali udovoljiti znatno manjim zahtevima .

1.3.

i)

ETVRTA PODELA :

IUS SCRIPTUM ili IUS EX SCRIPTO ( pisano pravo ) one pravne norme koje
potiu od organa dravne vlasti sa zakonodavnom funkcijom ( zakoni, magistratski
edikti, senatska miljenja, carske konstitucije, miljenja pravnika )

j)

IUS NON SCRIPTUM ili IUS EX NON SCRIPTO ( nepisano pravo ) po

shvaanjima rimskih pravnika, to je ono pravo koje nastaje bez uticaja dravnih
organa3, a karakter tog prava se ne menja, ako bi ga neko i pismeno redigirao
(

obiaji

)consuetudo,mores.

- ako je neka obiajem prihvaena norma dobila formu zakona, onda se i takav izvor
3 http://sr.wikipedia.org/wiki/ , 26.12.2015, 21:36
7

smatrao pisanim pravom, premda mu je poreklo u nepisanom pravu ( npr. Zakonik 12

tablica )

1.4.

PETA PODELA :

Gaj, Institutiones triparticija

k)

IUS QUOAD AD RES PERTINET ( stvari ) odnos meu ljudima s obzirom na

stvari, a ne odnos meu stvarima :
1.) inter vivos meu ivima
2.) mortis causa u sluaju smrti

l)

IUS QUOD AD PERSONAS PERTINET ( osobe )

1.) statusno pravo
2.) porodino pravo

m)

IUS QUOD AD ACTIONES PERTINET ( tube )

- postupovno pravo sa tri tipa postupaka :
1.) legisakcijski postupak ( staro civilno pravo )
2.) formularni postupak ( klasino pravo )
3.) kognicijski postupak ( postklasino pravo )

4. IZVORI PRAVA
Termin izvori upuuje na to da pojedinane pravne odluke koje reavaju jedan konkretan
sluj izviru iz optih pravnih akata-zakona, uredbi i sl. Smatra se da je Tit Livije prvi

upotredbio ovaj izraz za Zakon XII tablica, nazivajui ga izvorom celokupnog javnog i
privatnog prava.
Postoje 2 izvora prava, a to su:
- materijalni (FONTES IURIS ESSENDI) koji stvaraju pravo
- formalni (FONTES IURIS COGNOSCENDI) pojmovni oblici iz kojih crpimo sadraj
prava
4.1.

MATERIJALNI IZVORI PRAVA

1. magistratski edikti (MAGISTRATUUM EDICTA)

2. delatnost pravnika (RESPONSA PRUDENTIUM)
3. obiajno pravo (CONSUETUDO, MORES)
4. zakoni (LEGES)
5. senatska miljenja (SENATUS CONSULTA)
6. carske konstitucije (CONSTITUTIONES PRINCIPUM)
-

EDICTA (opteobvezni predmeti)

MANDATA (konstitucije upuene dravnim organima i slubama)

DECRETA (odluke donete pred carskim sudovima)

- RESCRIPTA (odgovori, pravna miljenja careva)

1.5.

IZVORI PRAVA U FORMALNOM SMISLU

To su pojave i oblici iz kojih se moe saznati sadraj nekog prava.

U rimskom pravu to su:
1. sauvana dela uglednih rimskih pravnika (Justinijanove kodifikacije, Gajeve institucije)
2. sauvane javne i privatne isprave
3. dela nepravnih pisaca (knjievnika, ekonomista, istoriara, govornika itd.)
4. epigrafski natpisi (natpisi na hramovima, nadgrobnim spomenicima, javnim graevinama)
5. zapisi sa papirusa

5. ZAKON XII tablica

(Lex duodecim tabularum) (451. I 450 g.pr.n.e.)

Kao to smo u uvodu ve izloili da bi detaljno mogli analizirati Zakon 12 tablica potrebno je
objasniti sastav stanovnitva rimske drave u tom peridu.
Ve u najstarijem razdoblju rimske istorije dolazi do deobe drutva na slobodne i robove.U
kategoriju slobodnih ulazili su patriciji i plebejci.Pored njih postajala je i kategorija zavisnih
ljudi tzv.klijenti i robovi.4
Patriciji su bili punopravni lanovi stare gentilne organizacije.Zbog toga su se samo oni
mogli koristiti zajednikim umama i panjacima(tzv. Ius gentilicius).Svaka novoosvojena
zemlja u ratu postajala je njihovim plenom,jer su jedino oni imali sva politika i graanska
prava.
Osnovna razlika izmeu patricija i plebejeca jeste u tome to su patriciji inili rodovsku
organizaciju,dok su plebejci bili van nje. Poto su patriciji sainjavali vladajui stale za sebe
su zadrali pravo davati lanove senata i kurijatskih skuptina,obnaati magistrature i
svetenike slube(ius honorum).bavili su se zemljoradnjom,to im je omoguilo prevlast.
Plebejci su bili slobodni ljubi ije porijeklo nije sa sigurnou utvreno.U odnosu na patricije
bili su diskriminisani u politikom i gospodarskom pogledu zbog toga to nisu pripadali staroj
gentilnoj oranizaciji.preteno su se bavili obrtom i trgovinom koji u to vrijeme nisu bili
unosni zbog opteg siromatva.Imali su pravo sklapati pravneposlove civilnog prava da bi
mogli poslovati sa patricijima.Nisu mogli izvravati dravne ni svetenike slube(nisu imali
ius honorum),niti su mogli sklopiti zakonit brak sa patricijima (nisu imali ius conubii).Premda
su teret ratovanja snosili podjednako sa patricijima,najvei deo ratnog plena pripadao je
patricijima.to su bili razlozi zbog kojih su plebejci vodili ogorenu borbu za politiku
emancipaciju i dodeljivanje zemlje
Poloaj plebejaca je donekle popravljen reformom Servija Tulija i svakaklo donoenjem
Zakonika XII tablica.

4 arac,M/Lui,Z;Rimsko privatno pravo,Pravni fakultet,Sarajevo,200,,str.15.

10

Klijenti su bili siromani ljudi koji su se stavljali pod zatitu nekog patricija(patronus).5Odnos
klijent-patron je meavina starih,rodovskih,i novih,klasnih elemenata.To je lina veza izmeu
pripadnika viih slojeva i jednog broja siromanijih graana,sa obostranim pravima i
obvezama. Patron je pruao zatitu davao poklone u hrani i novcu,a klijenti su pratili patrona
na sudu,sakupljali otkupninu ako dopadnu ropstva.
Robovi u ovom razdoblju nemaju veliku ulogu u ivotu.Svi lanovi porodice prinueni su
raditi.zato ropstvo ima patrijarhalni karakter.Izvori ropstva bili su ratovi i duniko ropstvo u
koje se padalo povodom tadanjeg pravnog posla tzv.nexum.Poloaj robova u ovo vreme nije
bio puno gori od poloaja klijenata.U kasnijem razdoblju rimske drave polaaj robova e
postati veoma teak,robove su smatrali stvarima(res).
Rimljani nisu voleli kodifikacije,to je bio jedan od razloga za elastinost njihovog pravnog
sisitema.Zakon 12 tablica, iako skromnog karaktera,ipak predstavlja pravni
zbornik,kodifikaciju koja je prema definiciji zakonski tekst koji na iscrpan nain regulie
itavu oblast drutvenih odnosa.
Zakon 12 tablica je donesen 451.i 450.god.pr.n.e.Premda je to ve vreme rane
republike,Zakonik 12 tablica je kodifikacija starog civilnog prava nastalog u najstarijem
periodu.6 Donoenje Zakona 12 tablica je rezultat nastojanja plebejaca da se pravo popie i
objavi,ali je ujedno i sasvim normalna posljedica osnivanja i uvrivanja dravne vlasti.Iako
je smatran osnovom celokupnog javnog i privatnog prava,Zakon 12 tablica najveu panju
posveuje onim pravilima obiajnog prava koja su izazivala sporove i razliita tumaenja. Pre
toga izabrana je grupa od deset ljudi koja je preuzela vlast. Jedna delegacija je otila u Grku i
grke kolonije na jugu Italije da prouava Solonove reforme i druge grke zakone. Ova
komisija (decenviri legibus scribundis-desetorica koja trebaju napisati zakone),sastavljena od
patricija objavila je deset tablica. Trebalo je reiti jo neka pitanja ,pa su sledee 450
god.pr.n.e. izabrani novi decenviri,od kojih su petorica bili plebejci i oni su dodali jo dve
tablice. Tablice su bile izloene na forumu,ali su u poaru pri upadu Gala 390 god.stare ere
izgorele jer su bile od drveta.Napravljene su nove bronzane koje naalost do danas nisu
sauvane. O sadrini Zakona 12 tablica mnogo se zna, jer je citiran ne samo u delima
pravnika,ve i u raspravama gramatiara govornika,istoriara,to je omoguilo rekonstrukcije.
Ipak ti citati nisu dovoljno autentini ,jer obino ne donose doslovni tekst,ve njegovo
5 arac,M/Lui,Z;Rimsko privatno pravo,Pravni fakultet,Sarajevo,200,,str.15.
6 arac,M/Lui,Z;Rimsko privatno pravo,Pravni fakultet,Sarajevo,2006,str.19.
11

prepriavanje,a samo u pet-est sluajeva pominje se tablica iz koje je uzeta odreena

odredba.Pisci koji se pozivaju na Zakon 12 tablica su ponekad modernizirali jezik (to nije
arhaini latinski) i sadraj (navode novane iznose kazne,a u to vreme Rimljani jo ne kuju
svoj novac). Kako god rekonstrukcije nisu dovoljno pouzdane i verovatno u njima ima njima
ima vie reda nego to je bilo u orginlnom tekstu. Jezik zakona je saet ,jasan. U tom pogledu
Rimljani ve nagovetavaju svoj talent za pravo. Po sadrini nije mnogo iznad slinih
zbornika drugih naroda,ali ih u pogledu konciznosti znatno nadmauje.
Sadaj Zakona po tablicama:
1. TABLICA
1. Ako je neko pozvan na sud, neka ide. Ako ne doe, neka se pozovu svedoci, zatim neka ga
privedu.
2. Ako pokua da prevari ili da bei, neka ga privedu.
3. Ako je zbog bolesti ili starosti nemoan, naka mu se dade stoka za prevoz; ako nee, ne
treba mu dati pokrivena kola.
4. Neka imunom jemac bude imuni, a graaninu proleteru jemac neka bude ko hoe.
5. Za sluge i robove, za ugledne i tienike, neka vai isto pravo.
6. Ako se nagode u sporu, neka se to oglasi.
7. Ako se ne nagode, neka se pre podneva zajedno pojave na skuptini ili na trgu i iznesu spor.
Za vreme izlaganja neka obojica budu prisutni.
8. Posle podneva neka se parnica rei u korist prisutnog.
9. Ako su obojica prisutni, neka zalazak sunca bude krajnji rok za donoenje presude.
10. Kada neto nestane proleterima, bogatima i tienicima u vrednosti do 25 asa,
pretraivanje krae se vri sa zdelom i pregaom.
2. TABLICA
1a. Kazna na osnovu opklade je 500 ili 50 asa. Naime, u stvarima od 1000 ili vie asa
zahtevala se kazna na osnovu opklade od 500 asa, a u manje vrednim stvarima je 50 asa. Pa, i
kada je spor o slobodi oveka, iako je ovek najvea vrednost, ipak se zahtevala kazna na
osnovu opklade od 50 asa, to je propisano ovim zakonom.
1b. Postupak se vodi uz zahtev da bude odreen arbitar.
2. Ako teka bolest zadesi sudiju, arbitra ili tuenog, tog dana nee se odrati suenje.

12

3. Ako se nekome ne odazove svedok, treeg dana neka ide pred njegovu kuu i glasno ga
doziva.
3. TABLICA
1. Onaj ko prizna dug ili mu je tako presueno, po zakonu mu pripada 30 dana da plati.
2. Posle toga poverilac moe da ga vodi pred sud.
3. Ako dunik ne izvri presueno ili niko za njega nee da bude jemac pred sudom, neka ga
poverilac vodi sa sobom vezanog remenom ili okovima od 15 funti za noge, ne lakim, a ako
hoe moe i teim.
4. Ako dunik eli, neka ivi o svom troku. Ako ne ivi o svom troku, onaj ko ga dri
okovanog neka mu svaki dan dade mericu hleba (327 gr). Ako hoe neka mu dade vie.
5. Postoji pravo meusobne nagodbe, a ako ne objave sporazum, dunici se dre u okovima
60 dana. Tokom tih dana, u tri uzastopna pazarna dana, izvode se na skuptinu pred pretora,
gde se oglaava za koliko novca su osueni. Treeg pazarnog dana se kanjavaju smrtnom
kaznom ili se prodaju tuinima preko Tibra.
6. Treeg pazarnog dana neka duniku odsecaju delove tela. Ako odseku vie ili manje, nee
se smatrati prevarom.
4. TABLICA
1. Nakazno dete treba odmah ubiti.
2a. Otac nad sinom ima pravo ivota i smrti.
2b. Ako otac tri puta proda sina, neka sin bude slobodan od oca.
3. Mu ima pravo da otera enu. Moe da joj naredi da pokupi svoje stvari i uzme joj
kljueve.
4. Ako ena rodi jedanaest meseci posle smrti mua, i to bude utvreno, smatra se da je zaela
posle smrti mua, jer su decemviri zapisali da se ovek moe roditi u desetom mesecu, ali ne i
u jedanaestom.
5. TABLICA
1. Stari su hteli da ene, makar bile i punoletne, zbog lakoumnog rasuivanja budu pod
starateljstvom, osim devica Vestalki za koje su hteli da budu slobodne.
2. Ne mogu se odrajem stei line stvari u svojini ene, koja je pod starateljstvom roaka,
osim ako ih ena nije predala uz odobrenje staratelja.
3. Kako je neko u testamentu odluio o svojoj imovini, tako neka bude pravo.
4. Ako neko umre bez testamenta, a nema svog naslednika, neka imovinu dobije najblii
roak.
13

5. Ako nema roaka, neka imovinu dobije rodbina.

6. Licima kojima u testamentu nije odreen staratelj, po zakonu su im staratelji roaci.
7a. Ako je neko duevno bolestan, neka vlast nad njim i njegovom imovinom imaju roaci i
rodbina.
7b. Ako mu nije postavljen staratelj
7c. Rasipniku se zabranjuje da upravlja svojom imovinom. Rasipnik, kome je zabranjeno da
upravlja svojom imovinom, po zakonu mora da bude pod starateljstvom roaka.
8. Zaostavtina osloboenika, rimskog graanina, koji je umro bez testamenta, a nema
najblieg naslednika, po zakonu pripada njegovom gospodaru.
9. Ostavinski dug se deli srazmerno pojedinim naslednim delovima.
10. Tuba za podelu porodine imovine zasniva se na ovom zakonu.
6. TABLICA
1. Kada ljudi kupuju slugu ili roba, kako izgovore rei, tako neka bude pravo.
2. Kada neko neto objavi reima, neka to ispuni. Onaj ko porie svoje rei kanjava se na
dvostruki iznos, a od strane uenih pravnika ustanovljena je i kazna za preutkivanje.
3. Odraj za zemljite traje dve godine, a za sve ostale stvari godinu dana.
4. Prema tuinu neka vlast bude vena.
5. ena, koja ne eli da doe pod vlast mua odrajem, treba svake godine tri noi da provede
izvan kue i da na taj nain svake godine prekine odraj.
6a. Ako neko pred pretorom stavi ruku
6b. Zakon priznaje sticanje svojine pred svedocima i sticanje svojine pred sudijom.
7. Kada se vodi spor o neijoj slobodi, po zakonu da se odredi privremena sloboda.
8. Greda, koja je upotrebljena za zgradu ili vinograd, da se ne izdvaja i ne potrauje. Zakon
nareuje tubu na dvostruki iznos protiv onoga za koga se dokae da je ugradio ukradenu
gredu, koja je bila povezana u zgradi ili vinogradu.
9. Kada bude oiena, dok ne bude skinuta
7. TABLICA
1. Ambitus je zemljite oko graevine u irini od dve i po stope. Poto sestercij vredi dva i po
asa, onda se ove dve i po stope zovu sestercijska stopa.

14

2. Kod tube za ureenje mea treba voditi rauna o onome to je zapisano u ovom zakonu po
ugledu na zakon koji je u Atini doneo Solon.
3a. U ovom zakonu se ne pominje izraz vila, kao seosko imanje, ve uvek u znaenju bate,
pa otuda po bati izraz batina.
3b. Krovinjare su prosta seoska obitavalita nazvana po krovu.
4. Nije dozvoljen odraj mea u irini od pet stopa.
5a. Ako se sporekaju
5b. Spor oko mee reavaju tri arbitra.
6. irina slubenosti puta je osam stopa gde je put prav, a na krivini je esnaest.
7. Put da se odrava. Ako nije nasuto kamenje na put, neka titular slubenosti tera stoku kuda
hoe.
8a. Ako kinica nanosi tetu
8b. Ako kanal ili vodovod sa dravnog zemljita nanese tetu privatnom zemljitu, po zakonu
postoji tuba u korist privatnog lica, da bi se vlasniku naknadila teta.
9a. Da se odseku grane drveta koje nisu vie od petnaest stopa.
9b. Ako se drvo sa susedovog zemljita, nagnuto vetrom, nae nad tuim zemljitem, po
zakonu vlasnik zemljita moe valjano tuiti radi njegovog uklanjanja.
10. Plodovi, koji padnu na tue zemljite, pripadaju vlasniku zemljita.
11. Prodate i predate stvari postaju svojina kupca tek kada on prodavcu isplati cenu ili mu na
neki drugi nain prui obezbeenje, na primer, jemstvom ili zalogom.
12. Kada je testamentom odreeno da e rob biti osloboen ako nasledniku plati deset hiljada,
pa ga naslednik proda, dobie slobodu kada kupcu isplati novac.
8. TABLICA
1a. Onaj ko pesmom bajalicom baci ini
1b. Smrtna kazna za onoga ko se glasno rugao nekome ili je spevao pesmu kojom je drugoga
obeastio ili osramotio.
2. Ako je neko drugome neki ud osakatio, pa se ne nagode, neka se primeni odmazda.
3. Tuba za laku povredu je zakonska ili pretorska. Zakonsko pravilo glasi: Onaj ko drugome
nanese povredu, neka plati kaznu od 25 asa, i to je opte pravilo. Postoje i posebna pravila,
kao ovo: Ako neko rukom ili tapom slomi kost slobodnom oveku, neka plati kaznu od 300
sestercija, a ako slomi kost robu, neka plati kaznu od 150 sestercija.
15

4. Onaj ko drugome nanese povredu, neka plati kaznu od 25 asa.

5. Uinjena teta da se plati.
6. Kada etvoronona ivotinja nekome uini tetu, neka se preda onome ko je oteen ili da
se ponudi naknada procenjene tete.
7. Ako plodovi sa stabla padnu na tue zemljite, pa vlasnik zemljita pusti stoku da ga
popase, vlasnik stabla ne moe da tui ni za popau, jer se ne napasaju na njegovom zemljitu,
niti za tetu koju uine ivotinje.
8a. Onaj ko zaara tue plodove
8b. Onaj ko zaara tue useve
9. Ako neko nou plugom preore tue useve ili posee tue plodove, za punoletnog je smrtna
kazna veanjem u ast Cerere; a za maloletnog da se odredi kazna po pretorovom miljenju:
da se iiba ili da plati tetu ili oboje.
10. Ako je neko zapalio kuu ili stog sena smeten pored kue, da se vee, iiba i spali, ako je
to uinio svesno i pri zdravoj pameti; ako je to uinio sluajno, iz nehata, da naknadi tetu ili
ako je manje imuan, da se lake kazni.
11. Onaj ko bespravno posee tua stabla, neka plati za svako 25 asa.
12. Onaj ko nou poini krau, pa bude ubijen, neka je s pravom ubijen.
13. Onaj ko po danu poini krau, ako se brani orujem, neka oteeni glasno vie.
14. Uhvaeni lopovi, slobodni ljudi, koji su po danu to uinili i nisu se branili orujem, da se
iibaju i dodele onome kome su poinili krau; robovi i slobodni ljudi koji su nou poinili
krau, da se batinaju i bace sa stene; maloletnici da se po pretorovom miljenju iibaju i da se
od njih naknadi uinjena teta.
15a. Kanjava se na trostruki iznos onaj kod koga je naena ukradena stvar i onaj ko je
ukradenu stvar podmetnuo.
15b. Pretraivanje krae se vri sa zdelom i pregaom.
16. Onaj ko tui lopova, koji nije uhvaen na delu, i ne dokae njegovu krivicu, neka bude
osuen na dvostruki iznos.
17. Zabranjuje se odraj ukradene stvari.
18a. Zabranjuje se kamata vea od jedne dvanaestine zajma.
18b. Lopov da se osudi na dvostruki iznos, a zelena na etvorostruki iznos.
19. Za tetu uinjenu na stvari koja je data na ostavu propisuje se tuba na dvostruki iznos.
16

20a. Starateljstvo da se vri savesno.

20b. Ako staratelji ukradu tienikove stvari, tuba protiv njih je na dvostruki iznos i svaki
pojedinano je solidarno odgovoran.
21. Ako gospodar nanese tetu tieniku, neka je proklet.
22. Onaj ko je prihvatio da svedoi ili da bude mera sa vagom, pa ne svedoi, neka se smatra
za neasnog i bez prava da pravi testament.
23. Svedok, za koga se nepobitno utvrdi da je lano svedoio, da se baci sa Tarpejske stene.
24a. Kome koplje odleti iz ruke vie nego to je baeno, da rtvuje ovna.
24b. Onaj ko nou preore ili posee tue plodove, sleduje mu smrtna kazna veanjem u ast
Cerere, to je tea kazna nego za ubistvo.
25. Onaj ko kae: otrov, treba da doda: tetan ili koristan, jer i lekovi su otrovi.
26. Niko da ne saziva none skupove u gradu.
27. Ortacima zakon daje ovlaenje da sebi utvrde sporazum kakav ele, ali tako da se ne
prekri neto po javnom pravu. Ovaj propis je prenet iz Solonovog zakonodavstva.
9. TABLICA
1. Privilegije da se ne predlau.
2. O glavi graanina da se ne odluuje, osim na najvioj skuptini.
3. Smrtna kazna za sudiju, koji je imenovan pred pretorom, ako se nepobitno utvrdi da je
primio novac za sluaj koji je trebalo da presudi.
4. Istrane sudije koji vode postupak u sluajevima sa smrtnom kaznom se zovu istraitelji za
oceubistva.
5. Smrtna kazna za onog ko podstie neprijatelja protiv Rima ili izrui rimskog graanina
neprijatelju.
6. Niko da se ne ubije bez presude.
10. TABLICA
1. Neka se mrtav ne sahranjuje ili spaljuje u gradu.
2. Ovo da se vie ne radi: da se lomaa ne ureuje sekirom.
3. Ograniavaju se trokovi za sahranu na tri marame, purpurnu tuniku i deset sviraa, a
zabranjuje se naricanje.
17

4. ene da ne grebu lice, niti da nariu na sahrani.

5a. Kosti mrtvog da se ne vade posle sahrane.
5b. Izuzetak su poginuli u ratu ili umrli u tuini.
6a. Zabranjuje se miropomazanje roba. Da se ne dozvoli rasipniko posipanje mrtvog
mirisima i vinom, ni veliki venci, niti posude sa tamjanom.
6b. Pie od mira da se ne stavlja mrtvom.
7. Ako je neko imanjem, au ili vrlinom stekao venac, pa po njegovoj ili roditeljevoj smrti
on bude izloen u kui ili izvan nje, neka to bude dozvoljeno.
8. U grob da se ne stavlja zlato; ali ako su nekome zubi bili povezani zlatom, pa on s njim
bude sahranjen ili spaljen, neka to bude dozvoljeno.
9. Ne sme se protiv volje vlasnika podizati lomaa ili grob na manje od 60 stopa od tue
zgrade.
10. Zabranjuje se odraj predvorja groba i samog groba.
11. TABLICA
1. Poto su decemviri zapisali sve zakone na deset tablica s najveom pravinou i
mudrou, sledee godine je izabrana druga grupa decemvira, koji su dodali dve tablice
zakona o pravu na zakljuenje braka, pa su tim propisima utvrdili da plebejci ne treba da se
venavaju sa patricijima.
2. Decemviri, koji su postojeim tablicama dodali dve, izneli su pred narod predlog o
kalendaru. Kasnije e o njima pisati da su zaetnici kalendara.
3. Objavljuje se kalendar sudskih dana.
12. TABLICA
1. Uvodi se zakonska zaloga protiv onoga ko je kupio rtvenu ivotinju, a nije platio cenu;
takoe protiv onoga ko nije platio najamninu za stoku koju je uzeo u najam. Dobijeni novac
da se utroi za obrednu trpezu, to jest za rtvu.
2a. Ako je rob izvrio krau ili naneo tetu
2b. Zbog protivpravnih radnji sinova ili robova mogu se podii tube da bi se dozvolilo ocu ili
gospodaru da plati procenjenu vrednost spora.
3. Ko podie svojinsku tubu, ako hoe, neka predloi vie arbitara i neka se odrede samo tri,
po njihovoj odluci. Ako se utvrdi da je tuba lana, neka plati dvostruki iznos za izgubljene
plodove.
4. Stvar koja je predmet spora ne sme se posvetiti bogovima, u suprotnom se plaa dvostruka
kazna.
18

5. Sve to narod kasnije izglasa, to treba da bude pravo.

Religijski uticaj je veliki,ipak se pravi jasna razlika izmeu normi koje rreguliu religijske
odnose (fas) i pravnih pravila (ius). Ali zato nisu dovoljno odvojeni javno pravo od privatnog,
stvarno od obligacionog.
Zakon titi vlast porodinog stareine ( pater familias ) i privatnu svojinu. Proglaava se pravo
na sastavljanje testamenta ,to nijedan narod na tomstepenu nije imao. Mee su svete,a za
nevraeni dug preti ropstvo ili smrt.

Pitanje postupka je bilo od velike vanosti kako za plebejce,koji su nastojali smanjiti

samovolju patricijskih magistrata,tako i za dravu,koja je osnivanjem sudova i uzimanjem
pravosua u svoje ruke nastojala spreiti potpunu samovolju u zatiti prava.7 Teak poloaj
plebejaca vidljiv je iz propisa koji reguliu postupak. Dunik ,koji ne bi vratio dug,bacan je u
okove i konano prodavan u ropstvo ili ubijen. Primitivna i varvarska obeleja se ogledaju i u
kaznenopravnim propisima. Zakonik predvia kaznu taliona ( oko za oko,zub za zub ). Ipak
predviena je mogunost da se kazna taliona zameni nagodbom ili sporazumom o oprostu po
emu su Rimljani svakako bili mnogo ispred ostalih naroda u tom periodu. Poto je zakonik
nastao primitivnoj i praznovjernoj sredni, Zakonik sadri i propise o arolijama za koje su
predviene najstroije kazne. Za neka kaznena dela su predviene religijske sankcije ,npr.
Kazna saceriteta za patrona ( svako ga je mogao nekanjeno ubiti jer je bio izuzet iz ljudske i
boanske zatite ) koji izigra klijenta (tab.VII).
Iz oblasti obveznog prava ima veoma malo propisa , to je posledica siromanog
naroda,nerazvijene razmene dobara i slabog pravnog prometa. Zakonik poznaje mali broj
ustanova obveznog prava: kupoprodaju,zajam (nexum i stipulatio ),neke obavezne odnose
nastale iz protivpravnih radnji-delikata,ali i one su vrlo nerazvijene. Obvezno pravo jo uvijek
nije u potpunostiizdefinisano od ostalih grana prava. Poslovi su apstaktni i formalistiki to
odaje veliki uticaj religije. Poslovi moraju biti zaljueni u strogo propisanoj formi u prisustvo
svedoka ili pred magistratom ,a ispunjenje svih formalnosti je bitan i konstitutivan elemenat
ugovora. Vea je panja posveena privatnim deliktima,ijim izvrenjem nastaje obligacioni
odnos izmeu delikventa i oteenog. Npr. Kod telesne povrede (iniuria),ako neko slobodnom
oveku slomi kost mora platiti kaznu u iznosu od 300 asa,za roba 150 asa itd.
7 arac,M/Lui,Z;Rimsko privatno pravo,Pravni fakultet,Sarajevo,2006,str.19.
19

Formalizam koji je bio prisutan u ovim poslovima praen je simbolikom. Ruka je bila simbol
vlasti , tap-svojine, koplje-dravnog autoriteta. Ako ne moe donieti cela stvar, donosi se
njen simbol: kamen od kue, pramac od broda,runo od ovce.
Meutim ugovori su se morali potovati,vaio je princip Cum nexum faciet mancipiumque ,
uti lingua muncupassit,ita ius esto (kada zakljue nexum ili mancipaciju,kako izgovore rei
neka to bude zakon).
to se tie stvarnopravni propisa Zakonik posebnu panju posveuje pitanjima vlasnitva na
nekretninama, te susedovnim i meanim odnosima. Kako se u to vreme formira u uvruje
privatno vlasnitvo na nekretninama, Zakonik propisuje uslove za sticanje vlasnitva putem
zaposedanja predvia rok zaposedanja za nekretnine od dve godine , a za sve ostale stvari
jednu godinu. Mnogo propisa ukazuje na seljako-poljoprivredni karakter ondanjeg rimskog
drutva. Velika je panja posveena ureenju mea(tab.VII), regulie se pravo sakupljanja
plodova koji padnu na susdovo zemljite , visina grana sa susedovog zemljita, predvieno je
da onaj ko bi nou posekao ili preorao tue plodove bude obeen u ast boginje Cerere ( i u
ovom sluaju vidljiv je odreeni uticaj religije na stvaranje pojedinih djelova Zakona 12
tablica ).
Pored mnogo primitivnih obeleja Zakon sadri mnoge napredne misli.8 Na podruju
privatnog prava se proklamuje naelo tzv. Privatne autonomije:doputeno je slobodno
ugovaranje i uduivanje uz uslov da se ne povredi pravni poredak;sklopljeni ugovori se
moraju potovati.
U podruju naslednog prava se uvodi ideja o slobodi raspolaganja imovinom za sluaj
smrti(pravo na sastavljanje testamenta) (tab.V). U sluaju da je pater familias umro ,a da iza
sebe nije ostavio testament, predvien je zakonski red nasleivanja utemeljen na agnatskom
srodstvo.
to se tie kaznenog prava nasluuje se postojanje subjektivnog elementa krivice. Propisano
je da za ubistvo iz nehata treba samo izvritit ritualno rtvovanje ovna , to da u takvom
sluaju osveta nije doputena. Ovo jerovatno treba tumaiti da se ubistvom treba smatrati
treba smatrati samo ono oduzimanje tueg ivota koje je uinjeno svesno i namerno. Takvo su
ubistvo mogli osvetiti roaci ako ne bi dolo do nagodbe.

8 arac,M/Lui,Z;Rimsko privatno pravo,Pravni fakultet,Sarajevo,2006,str.2

20

Ova navedena teza jasno upuuje na to da su Rimljani poznavali umiljaj kakav je poznat u
modernoj pravnoj nauci.Navedene injenice jasno oslikavaju talent Rimljana za stvaranje
prava.
Zakonik proglaava naelo legaliteta u izvravanju smertne kazne zabranjujui da se ubije
ovek koji nije bio prethodno sudjen (tab.IX).
O smrtnoj kazni graana mogla je odluivati samo najvia skuptina. Zabranjeno je donoenje
propisa koji bi bili na tetu odreenog pojedinca.9 Jedna od velikih vrednosti Zakona 12
tablica je u tome to je , izuzev robova na sve jednako primenjivan. udno je da je zadrana
zabrana sklapanja braka izmeu patricija i plebejaca, ali je i ovo uskoro ukinuto donoenjem
Kanulijevog zakona 445 god.pr.n.e.
Zakon je rezultat kompromisa izmeu patricija i plebejaca, izmeu tradicije i inovacije. Jedni
su uspeli u nastojanju da se slovo zakona objavi i da se za sve primeni isti postupak, da se
ublae kamate , a drugi : da se titi privatna svojina , da se insolventni dunik strogo kazni ,
da se zabrane meoviti brakovi.
Zakon 12 tablica nikada nije zvanino ukinut. On je toliko potovan , da su ga Rimljani u
kolama uili napamet jo u vreme Cicerona , a rimski pravnici iz II veka piu njegove
komentare. ak je i u Justinijanovim Institucijama bilo pozivanja na tekst Zakona 12 tablica
iako je ovaj donesen hiljadu godina pre toga.
Donoenjem Zakona 12 tablica razvitak rimskog preva je omoguen na vrstoj osnovi , ali i
elastino jer su se njegove odredbe interpretacijom mogle prilagoavati promenjenim
okolnostima. Naravno da su mnoge odredbe zastarele. Neke su izgubile izgubile svaki smisao
i prestale su da se primenjuju (zabrana bacanja ini, magijske pesme), druge su bile izriito
ukinute odredbama zakona ili pretorovim ediktom (nasledni redovi,kanjavanje telesnim
povredama,zabrana meovitih brakova ). Dosta veliki broj pravila nategnutim tumaenjem
dobio novu sadrinu,koja je odgovarala potpuno drugaijim uslovima u drutvu , porodici
i privredi (pravila o odraju, emancipacija lanova porodice).

9 arac,M/Lui,Z;Rimsko privatno pravo,Pravni fakultet,Sarajevo,2006,str.21.

21

6. Reforma Servija Tulija (555. Pr.n.e.)

Ovom reformom unitena je stara organizacija bazirana na gensovima te se pojavila nova
organizacija vojske i skuptine. Sav narod (bez obzira o kome je re) pojeljeno je u 5
razreda prema bogatstvu. Svaki razred je davao odreen broj centurija. Uskoro su
centurijanske skuptine potisnule kurijatske skuptine, i postale glavnim organom za odluke.
Svaka centurija je imala po jedan glas. Izvrena je podela zemlje na teritorijalne jedinice
(tribuse) 10i podreivanje graana upravnoj vlasti po teritorijalnom a ne po gentilnom
ureenju. Patriciji i dalje nadmoni, plebejci i dalje zapostavljeni premda su kasnije dobili
neka prava.

7.

Peroidizacija Rimskog prava

Rimsko pravo se deli na: (1) staro civilno pravo, od nastanka Rima do stvaranja Republike
tzv. Period kraljeva, (2) civilno pravo, od 509 godine p.n.e. period Republike, (3)
klasino pravo od 27. g.p.n.e. period Principata, koje se stvara od punskih ratova i dostie
svoj vrhunac u principatu (4)postklasino pravo, period dominata.

Najstarije rimsko pravo je bilo obiajno i primitivno pravo. Pravo se ne mea u porodine
odnose. Kao obiajno pravo ono se pamti i prenosi usmeno. Proeto je religioznim i
magijskim elementima. Religiozni strah je bio vaan oslonac potovanju prava, u vreme kad
je drava jo bila slaba. Veza prava i religije je bila velika. Svetenici (pontifici) su jedini
poznavali pravo. Objavljivanje prava u pisanom obliku, Zakon XII tablica, oznaava ne samo
raskid prava sa religijom ve i okonanje primitivne epohe.
Pravo uvek sadri i element forme. Forma ima svoju svrhu. Forme su nastale iz tradicije,
dugotrajnim ponavljanjem dok nisu standardizovane i shvaene kao sutinski deo pravnog
akta. Bez forme nema pravnog posla.
U primitivnom pravu, neko kome je nainjena nepravda pribegava osveti. Potom se stvara
sudski postupak sa ciljem da se osveta dovede pod kontrolu.
10

Obrad Stanojevi, RIMSKO PRAVO, Beograd, 1986. Godine, str.64

22

U primitivnom pravu, na prvom mestu je religija, potom etika, pa tek onda pravo. Najvia
vrednost je odanost otadni. Ljudi su deo zajednice, kojoj su podredjeni i bez koje nemaju
smisla. U privatnim odnosima najvei znaaj je imala vera, u obliku boanstva koje je iz svog
hrama bdilo nad graanima i pratilo ta rade, njihove sporazume i potovanje zadate
rei. Apstraktni poslovi su davali mogunost zloupotrebe i ne bi funkcionisali bez vere
(fides). Re Rimljanina je, i bez svedoka, za njega zakon! Posle punskih ratova vera (fides)
postaje pravna ustanova bona fides.
Obiajno pravo je skup normi koje su nastale dugotrajnim ponavljanjem ponaanja ljudi u
odreenim situacijama. Ljudi vre svakodnevne poslove i interakcije, a ukoliko se pojavi spor
oni trae nain da zatite svoje interese. Poto se obiajno pravo ne pie, neko ga je morao
pamtiti i tumaiti. U Rimu su to bili svetenici (pontifices). Oni bi esto tumaili zakon na
nain da zatite interese patricija.
Zakon XII tablica je prvo pisano pravo u Rimu. Napisano je pod pritiskom Plebejaca,
kojima je bilo u interesu da se zakon javno objavi, radi njegove nepristrasne
primene. Patriciji su pristali te je 451. god. p.n.e. napisan zakon na XII tablica i okaen na
forumu. Tablice 1-3. su se bavile sudskim postupkom, 4. i 5. porodinim i naslednim pravom,
6. i 7. imovinskim odnosima, 8. i 9. deliktima, 10. sahranjivanjem, 11. i 12. odredbama
raznovrsnog sadraja. Zakon je napisan sveanim i saetim stilom. Zakon je kodifikacija
dopunjenog obiajnog prava. Sadri normu kojom se ozakonjuje pravo naroda da (ubudue)
sam donosi zakone. Odmah potom je skuptina poela da donosi nove zakone. Zakon XII
tablica nikad nije ukinut u celini, a Rimljani su prema njemu uvek imali izuzetno potovanje.
Pontifici su bili najkreativniji u periodu osvajanja Italije. Konstruisali su razne forme za
postizanje odreenih ciljeva. Na primer, promena poloaja u porodici
(emancipatio i adoptio), raspolaganje imovinom, uslove za primenu testamenta. Pravo koje je
tom prilikom nastalo zove se ius civile.

8. KLASINO PRAVO

23

Klasino pravo obuhvata poslednja dva veka republike i celu epohu principata. Deli se
na doba stvaranja i doba sreivanja novog rimskom prava. Novine su nastajale najee
zahvaljujui radu magistrata (pretora). Pojavljuje se novi pravni sistem razliit od ius civile,
nazvan ius honorarium jer su ga stvorili magistrati. U poslednja dva veka republike su
podignuti temelji onom rimskom pravu koje e kasnije posluiti kao osnova evropskog prava.
Klasino pravo se pojavilo usled promena u drutvu posle punskih ratova, kad se razvila
trgovina i novana privreda, za koje staro civilno pravo nije imalo adekvatna reenja. Grka
filozofija i retorika su takoe doprineli oblikovanju klasinog prava. Pojavljuje se misao o
pravu zajednikom svim ljudima ius gentium ije se norme primenjuju i na strance
(peregrine).
Poetkom principata rimljani koriste dva pravna sistema: civilno i honorarno pravo. U
najveem broju sluajeva, graanin moe izabrati kojim pravom e tititi svoje
interese. Mogua pravna nesigurnost zbog postojanja dva pravna sistema je ublaena sa
pojavom ius gentium, koji je imao zajednike elemente i sa civilnim i sa honorarnim
pravom. Na kraju razvoja rimskog prava, ono se svelo na ius gentium.
Gnej Flavije je oko 300. god. p.n.e. ukraoverovatno sa dozvolom ili uz podsticaj svog
nardreenogformule legisakcija i pravnih poslova te ih objavio kaoius Flavianum. Potom
Tiberije poinje prva javana predavanja o pravu. Prvi pravnici (iuris prudentes poznavaoci
prava) su bili nobili koji zbog svoje politike karijere, besplatno pruaju graanima pravne
usluge, koje su pre njih radili svetenici. Pravnici su poznavaoci i tumai prava a ne njegovi
stvaraoci. Delatnost pravnika je postojala sve do kraja principata. Jurispodencija se moe
podeliti na tri perioda: (1) republiku (2) doba dve kole (3) epoha Antonina i Severa.
Dve kole su bile: sabinijanci i prokuleanci.
Pravnici su preuzeli ulogu pontifika: oni se ne bave istinitou injenica, ve na osnovu
injenica tumae pravo. Daj mi injenice, dau ti pravo. No u sutini, pravnici su u znatnoj
meri i stvarali pravo, popunjavajui pravne praznine koristei analogiju ili argumentum a
contrario. Rimsko pravo je slinije anglosaksonskom, precedentnom pravu, nego evropskomkontinentalnom pravu (koje se inae razvija po uzoru na rimsko). Razlikovanje pravnih od
faktikih pitanja te iznalaenje reenja unutar logike pravnog poretka su predstavljali kljune
osobine rimske jurisprudencije, koja je ostavila dubok trag na evropsku pravnu kulturu.

24

Magistrat je davao predlog zakona koji je potom donosila skuptina.

Dekret (decreta) je bio pojedinani pravni akt ili onaj koji je doneo pretor.
Pravo koje su stvarali imperatori preko konstitucija postepeno postaje novi pravni sistem, koji
je paralelan sa ius civile i ius honorarium. Danas se to pravo zove ius extraordinarium.
Magistrati donose odluke da li do suenja treba doi i organizuju suenja dok presude donose
sudije (obini graani) koje su izabrale same stranke u sporu. Magistrati su mogli objavljivati
edikte od kojih je nastalo ius honorarium. Edikti se odnose samo na graane u odreenoj
regiji, gde magistrat ima nadlenost. Pravna snaga edikta je godinu dana (dok traje mandat
magistrata). No magistrati su praktikovali da preuzmu edikte od svojih predhodnika.

9.

POSTKLASINO PRAVO

Aurelijanovo i Dioklecijanovo obnovljeno carstvo, posle vojne anarhije se mnogo

razlikovalo: privreda je opadala, latifundije zatvarane, kolonat umesto klasinog ropstva,
apsolutna monarhija, kulturna dekadencija a kasnije i hrianstvo. Sve to je ostavilo trag na
pravu.

Jurisprudencija [pravnici koji tumae pravo] je nestala tokom perioda vojne anarhije i nije se
mogla obnoviti u birokratizovanoj dravi koja je usledila, u ijem sastavu je bila
profesionalna sudska organizacija.
Sve to princeps odlui ima snagu zakona. U dominatu, jedini izvori prava su vladareve
konstitucije (leges). Pravo koje je nasleeno iz principata i koje nije doneo vladar se zove ius.
Carsko zakonodavsto je postalo nepregledno. Kodifikacije su bile nain da se zakon
sredi. Kodifikacije (zbornici prava) su postale jedno od kljunih obeleja postklasinog
perioda.

25

Postklasino pravo je palo na niske grane i odlikuje se duhovnim siromatvom. Presude su

donoene na mehaniki nain: sudije su morale znati stavove pet preminulih pravnika (senat
mrtvih: Papinijan, Pavle, Gaj, Ulpijan, Modestin).
U dominatu, pravnici vie ne piu originalna dela i svojim miljenima ne doprinose razvoju
prava. Pravnici su postali deo dravnog aparata. Uskoro su shvatili da je neophodno sakupiti
na jednom mestuu zborniku pravasve zakonske odredbe.
Prvi veliki zbornik Codex Gregorianus sastavljen je 292. god. Sadrao je reskripte od
Hadrijana do Dioklecijana. Codex Theodosianus je izdao Teodosije II, 438. god. Zbornik je
sadrao preko 3000 konstitucija od Konstantina pa na dalje. Bilo je i drugih zbornika.
Justinijan je vladao od 527. do 565. god.. Roen je na Balkanskom poluostrvu, u Taureziju
[Cariinom Gradu blizu Lebana]. Bio je obrazovan i ambiciozan. eleo je obnoviti veliko
jedinstveno carstvo. Imao je velike planove za obnavljanje rimskog prava i to putem
kodifikacije (bez koje rimsko pravo ne bi postalo kulturni temelj Evrope).

10.

CORPUS IURIS CIVILIS

Justinijan je bio posljednji car Rimskog Carstva koji je ve na poetku vladavine odluio
kodificirati celokupno rimsko pravo: IUS i LEGES.
Za kodifikatorski posao je formirana komisija od istaknutih pravnika i profesora sa
Tribonijanom na elu.
529. godine stupa na snagu CODEX IUSTINIANUS - zbirka carskih konstitucija izdatih pre
26

Justinijana i prilagoenih novim potrebama. Taj kodeks nije sauvan.

533. godine proglaene su DIGESTA ili PANDACTAE - veliki zbornik pravnikog prava IUS. Od 50 knjiga sve osim 30. 31. i 32. se dele na titule, koje se sastoje od fragmenata, uzetih
iz dela rimskih pravnika. Vei fragmenti su dalje podeljeni na uvod - principum i paragrafe.
Digeste imaju posebnu vrednost jer su Justinijanovi kompilatori u naslovu svakog fragmenta
oznaili ime pravnika i naziv dela uzetog teksta. Najvei broj tekstova je uzet od pravnika koji
su sainjavali "senat mrtvih" (Ulpijan, Paul, Papinijan, Scevola, Julijan, Gaj itd.)
Najvei deo Digesta se odnosi na privatno pravo, pa su one vaan izvor za recipirano
(pandektno) pravo.
INSTITUTIONES - predstavljaju prirunik rimskog prava sa zakonskom snagom. Napisane
su po uzoru na Gajeve Institucije sa podelom na 4 knjige, koje se dele na titule i paragrafe.
Tu je obraeno statusno, porodino, stvarno, obvezno i nasjedno pravo, kao i pitanja
graanskog i kaznenog postupka. Nakon objavljivanja Kodeksa Justinianusa, Justinijan je
doneo 50 novih konstitucija koje su 534. godine objavljene pod imenom CODEX
REPETITAE PRAELECTIONIS.
Nakon kodifikacije Justinijan je objavio i NOVELLAE koje se odnose na sva podruja
privatnog ivota. One su sauvane u privatnim zbirkama

11.

IUS HONORARIUM

Sporovi ija reenja nisu bila pruena civilnim pravom, nadomestio je novi pravosudni
magistrat - PRETOR. Rimljani su imali dva pretora: gradski pretor (praetor urbanus) - koji
je bio nadlean za sporove izmeu rimskih graana i peregrinski pretor (praetor peregrinus)
- koji je bio nadlean za sporove izmeu rimskih graana i peregrina i peregrina meusobno.
Prilikom stupanja na dunost, pretori su bili duni obznaniti program svoga rada u formi tzv.
petorskog edikta (edictum). U tom programu oni su oznaavali odnose kojim e pruati
pravnu zatitu, kao i pravna sredstva te zatite (putem tubi - actio i prigovora na tubu 27

exteptio* kao i drugih pravnih sredstava).

Taj pretorski edikt (edictum) je u poetku saoptavan u usmenoj formi, a kasnije i u pismenoj
(album). Pretori su imali potpunu slobodu delovanja, tako da edikt jednog pretora nije
obvezivao njegovog sledbenika, meutim s vremenom e odreena reenja, prihvaena u
praksi biti preuzeta i preneena iz jednog u drugi edikt, tako da nastaje jedan prenosni dio
edikta - edictum translatitium.
Kriterijum kojim se pretor rukovodio bilo je naelo pravinosti - aequitas.
Sve se vie uvaava dobra vera 11- bona fides, koja u pravnim poslovima postaje pravni
pojam.
Pretor nije bio zakonodavac. Nije smeo ukinuti stare, niti donositi nove zakone. Njegova
funkcija je bila tumaenje prava. Pretor nije neposredno odluivao u sporovima. Donoenje
presude je preputeno sudiji. Pretor je utvrivao postoje li pretpostavke za voenje spora, te bi
odobrio tubu - actionem dare ili je uskratio - actionem denegare.

DODATAK, SLIKE

ZAKON XII PLOA

11 Obrad Stanojevi, Rimsko pravo, Beograd, 1986. Godine,91str.
28

JUSTINIJAN

CEZAR

12.

ZAKLJUAK

Kroz ovaj rad upoznali smo sve ono na emu je izgraeno svaki rimsko pravo, od njegovih
poetaka, razvoja kroj vekove, do pogleda na njega u dananjici.
Rimsko pravo po svom znaaju za razvoj evropske kulture prevazilazi svako drugo.
Zbog toga se i danas izuava rimsko pravo, kao posebna pravna disciplina. Veliina rimskog
prava je i u tome to je prevazilo svoje nacionalne granice i ostvarilo sintezu svoje
epohe. Pravna genijalnost Rimljana je u tome to su prvi shvatili da zakon nije dat od boga
29

ve da ga ljudi mogu sami stvarati i menjati. Pored svih injenica koje smo naveli u pogledu
ove teme, moe se zakljuiti takoer i velika vaznost Zakona XII tablica, jer je u pravom
smislu rei oslikava drutvo i drutveno-politike probleme u klasnoj strukturi Rima u periodu
u kome je nastao.
Iako zakon ima veliki broj primitivnih reenja u pogledu odreenih situacija,ovaj Zakon ipak
predstavlja jednu veliku prekretnicu u istoriji rimskog privatnog prava.
Ovim zakonom je u mnogo emu popravljen poloaj plebejeca, naroito u pogledu vodjenja
postupka ,to je plebejcima i bio primarni cilj. Meutim uprkos velikom pomaku u pogledu
izjednaavanja plebejaca sa patricijima,u praksi su ostala i dalje odreana diskriminatorska
reenja kao to je zabrana sklapanja braka izmeu patricija i plebejaca i nexum koji je
pretvarao plebejce u dunike robove.
Ipak sa donoenjem Kanulejevog zakona iz 445 god.pr. n.e. ukinuta je zabrana sklapanja
braka izmeu patricija i plebejaca, a sa lex Poetelia Papiria iz 326 god.pr.n.e. ukinut je nexum
posao starog prava koji je pretvarao plebejce u dunike robove .
Vrhunac i kraj duge borbe plebejaca za jednaka prava predstavlja lex Hortensia (Hortenzijev
zakon) iz 287 god.pr.n.e.koji je dao plebiscitima snagu zakona tj.da odluke plebejskih
skuptina obavezuju celokupni rimski narod.

13.

LITERATURA

Prof. Dr ika Bujukli, RIMSKO PRIVATNO PRAVO,Pravni fakultet u Beogradu,

2015. godine
Prof. Dr Obrad Stanojevi, RIMSKO PRAVO,Pravni fakultet u Beogradu, Obrad

Stanojevi, RIMSKO PRAVO, Beograd, 1986. godine

arac,M/Lui,Z;Rimsko privatno pravo,Pravni

fakultet,Sarajevo,2006,
http://sr.wikipedia.org/wiki/
30

31