Gosovic - Mrse - Jerotijevic - Petrovic - Tomic 2012 - Vodic Za Unapredjivanje Interkulturalnog Obrazovanja

See
discussions, stats, and author profiles for this publication at:

https://www.researchgate.net/publication/283123055
Vodi za unapreenje
interkulturalnog obrazovanje
BOOK JANUARY 2012
READS
26
5 AUTHORS, INCLUDING:
Danijela S. Petrovic
University of Belgrade
32 PUBLICATIONS 6 CITATIONS
SEE PROFILE
Available from: Danijela S. Petrovic

Retrieved on: 12 March 2016
Grupa MOST, Beograd
VODI
ZA UNAPREIVANJE
INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA
Pictures drawn by African Children
Pictures drawn by Japanese Children
Mariam Hesham
Tawakol
Lajili
Bahija
Azusa
Chikatamatsu
Mizuki
Yamada
Mandaw Fall
Galland
Aminata
Deme
Ryoko
Suzuki
Nobuhiro
Ninomiya
Tsinampoigina
Soamananioma
Rakotoarimanana
Ginno
Aki
Kanamori
Merii
Matsumoto
Khay
Said
Praise
Izinyon
Miho
Fukuzawa
Keisuke
Ono
Idealna kola prema crteima dece iz Afrike i Japana

(The ideal School As Drawn by African and Japanese Children)
jeste projekat Ministarstva spoljnih poslova Japana i UNICEF-a Japan
FONDACIJA ZA OTVORENO DRUTVO, SRBIJA

OPEN SOCIETY FOUNDATION, SERBIA
VODI
ZA UNAPREIVANJE
Izdava
Fondacija za otvoreno drutvo
Kneginje Ljubice 34, Beograd
Tel: 30 25 800; Faks: 32 83 602
Email: office@fosserbia.org
www.fosserbia.org
Autorke
Radmila Goovi
mr. Snjeana Mre
Milena Jerotijevi
Docent dr. Danijela Petrovi
Vojislava Tomi
Za izdavaa
Jadranka Jelini, izvrni direktor
Urednik
Tatjana Stoji
Lektor
Aleksandra Stani
Tira
1.000
ISBN 978-86-82303-51-0
Priprema i tampa
Dosije studio, Beograd
Radmila Goovi Snjeana Mre

Milena Jerotijevi Danijela Petrovi
Vojislava Tomi
VODI
ZA UNAPREIVANJE
INTERKULTURALNOG
OBRAZOVANJA
DRUGO IZDANJE
Beograd
2012
Sadraj
Uvodno poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
I DEO
INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE
Kljuni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Razvoj interkulturalne osetljivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11
Interkulturalno obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
18
Svetska iskustva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
25
Srbija, izazovi i oslonci za interkulturalno obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
41
II DEO
KRITERIJUMI, INDIKATORI I PRIMERI DOBRE PRAKSE
Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
45
Oblast 1: Politika kole. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
47
Oblast 2: Nastava i uenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
63
Oblast 3: kolska klima (etos) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
74
Oblast 4: Struno usavravanje nastavnika / nastavnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
78
Oblast 5: Povezanost kole i lokalne i ire zajednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
85
Literatura i drugi izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
93
Uvodno poglavlje
O Vodiu
Vodi za unapreivanje interkulturalnog obrazovanja nastao je u okviru projekta Interkulturalno/multikulturalno obrazovanje od prakse ka politici (Grupa
MOST, 200607), koji je finansirao Fond za otvoreno drutvo Beograd. Projekat je deo
ireg Fondovog programa demokratizacije obrazovanja i obrazovanja za demokratiju, u
okviru kojeg su nastali: Vodi za unapreivanje rada nastavnika/nastavnica i kola (FOD
i ROK, 2005), Vodi za unapreivanje uenike participacije (FOD i ROK, 2006) i Vodi za
unapreivanje inkluzivnog obrazovanja (FOD i ROK, 2007).
Projekat Interkulturalno/multikulturalno obrazovanje od prakse ka politici ima za svoj dugoroan cilj unapreivanje i razvijanje kvalitetnog multikulturalnog
suivota u multietnikim zajednicama kroz obrazovnu praksu i kolsku politiku. U
projektu je aktivno uestvovalo vie od 50 nastavnika, strunih saradnika i direktora
osnovnih i srednjih kola, kao i strunjaka iz lokalnih institucija kulture i NVO-a iz vie
multietnikih sredina (Beograd, Ni, Dimitrovgrad, Novi Pazar, Preevo, Bujanovac i Vranje). Nastavnici i ostali strunjaci delovali su kroz mreu interkulturalnog obrazovanja,
uestvovali u razvijanju kriterijuma i indikatora i prikupljanju primera dobre prakse.
Vodi se oslanja na inovativnu praksu interkulturalnog obrazovanja iz razliitih
zemalja, kao i na postojee primere iz naih kola. Iako su malobrojni, primeri iz nae
kolske prakse predstavljaju veoma dragocen oslonac za razvoj obrazovanja. Oni svedoe o mogunostima i spremnosti kola da doprinesu razvoju i pripremljenosti uenika/
uenica za odgovoran ivot i kompetentno delovanje u multikulturalnoj sredini i u uslovima kada opta obrazovna politika to ne podrava dovoljno.
Vodi je pisan s namerom da bude doprinos razvoju naeg drutva u zajednicu
u kojoj se kulturna, etnika, jezika i svaka druga razliitost smatraju vrednostima, i iji
graani kroz obrazovanje stiu i razvijaju interkulturalne kompetencije. On je namenjen svima koji su ukljueni i zainteresovani za obrazovanje na nivou osnovne i srednje
kole: nastavnicima/nastavnicama i njihovim uenicima/uenicama, upravi kole, onima
koji su odgovorni za obrazovanje u lokalnoj zajednici, roditeljima, autorima/autorkama
VODI ZA UNAPREIVANJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA
udbenika, radnog materijala i programa strunog usavravanja nastavnika/nastavnica i

kreatorima obrazovne politike na nivou lokalne i ire zajednice. Ipak, dok smo pisale
Vodi, mislile smo pre svega na sve nastavnike/nastavnice koji su spremni da poveaju
svoju osetljivost i kompetencije u oblasti interkulturalnosti i da unaprede svoju praksu.
Verujemo da e Vodi biti koristan ne samo kolama u multietnikim zajednicama ve i kolama u sredinama u kojima dominira veinska zajednica, budui da su sve
zajednice i kulture deo dinaminog savremenog sveta u kome izolacija ne samo to
nije mogua nego je i nepoeljna.
Vodi moe da poslui kao jedan od oslonaca razvoja obrazovne politike i kolskog razvojnog planiranja, koji kolu treba da uini osetljivom za razliite nacionalnosti, etnicitete, religije, jezike, tradicije, uzraste, rodove i marginalizovane grupe i
sposobnom da obezbedi kvalitetno obrazovanje za sve.
ta Vodi sadri
Materijal u Vodiu podeljen je na dva poglavlja:
Prvo poglavlje razmatra znaenje kljunih pojmova vezanih za oblast interkulturalnog obrazovanja (kultura, multikulturalizam i interkulturalizam, multikulturalno i interkulturalno obrazovanje). Zatim se prelazi na temu razvoja interkulturalne osetljivosti u kojoj se prikazuje Benetov razvojni model, ukazuje
na barijere u interkulturalnoj komunikaciji i opisuje interkulturalna kompetentnost.
U okviru teme interkulturalno obrazovanje ukazano je na kljune elemente
ovog kompleksnog pojma, razmotrene su njegove uloge i ciljevi, kao i meunarodni instrumenti, principi i smernice na kojima se ono zasniva.
U odeljku koji je posveen stranim iskustvima dat je pregled nekih iskustava

steenih u SAD-u, a zatim je ukazano na specifinost razumevanja interkulturalnog obrazovanja u Evropi. Strana iskustva su ilustrovana primerima dobre
prakse.
Na kraju ovog poglavlja otvoreno je pitanje izazova i oslonaca interkulturalnog obrazovanja u Srbiji.
Drugo poglavlje sadri kriterijume i indikatore kvaliteta/dobre prakse, od kojih su neki praeni ilustracijama. Svi kriterijumi i indikatori organizovani su u
pet oblasti: politika kole, nastava i uenje, kolska klima (etos), struno usavravanje nastavnika/nastavnica, povezanost sa lokalnom i irom zajednicom,
to su kljuna podruja uvoenja i razvoja interkulturalnosti na nivou kole.
Razmatranje kriterijuma i indikatora praeno je poetnom, malom zbirkom
primera dobre prakse, tj. idejama za unapreivanje obrazovne prakse.
Na kraju drugog poglavlja navedeni su literatura i internet adrese, kao
dodatni izvori nastavnicima/nastavnicama za istraivanje i unapreivanje sopstvene prakse u ovoj oblasti.
I DEO
Interkulturalno obrazovanje
Autorke:
Radmila Goovi
Snjeana Mre
Milena Jerotijevi
Danijela Petrovi
Vojislava Tomi
KLJUNI POJMOVI
/ Kultura
Pojam kultura definie se na razliite naine. Tako, na primer,. nailazimo na odreenje kulture kao ukupnog skupa znakova kojima lanovi datog drutva prepoznaju
... jedni druge, i koji ih razlikuju od ljudi koji ne pripadaju tom drutvu1. Kultura
se takoe odreuje kao skup distinktivnih duhovnih, materijalnih, intelektualnih i
emocionalnih obrazaca nekog drutva ili grupe ljudi ... zajedno s njihovom umetnou,
knjievnou, ivotnim stilovima, nainima zajednikog ivota, sistemima vrednosti, tradicijom i verovanjem2. Ako se kiltura posmatra iz ugla socijalne kohezije, moe se sa
sigurnou rei da je ona u sreditu individualnog i drutvenog identiteta i da je glavna
komponenta u razumevanju grupnih identiteta. Kada se razmatra kultura, uzimaju se u
obzir svi faktori koji oblikuju individualne naine miljenja, uverenja, oseanja i delovanja
lanova nekog drutva.
Razmiljanje o kulturi uvek vodi razmiljanju o odnosu meu kulturama, tj. njihovoj interakciji. Kulturne razlike koje opaamo meu ljudima omoguuju nam da postanemo svesni postojanja kulture. Kulturu je nemogue razumeti kao pojam u jednini
uvek je re o kulturama.3
1
2
3
UNESCO (1992): International Conference on Education, 43rd Session, The Contribution of Education to
Cultural Development, p. 5, 10
UNESCO: Universal Declaration on Cultural Diversity (2001).
Interkulturalno uenje, T-KIT, No. 4, Grupa Hajde da..., CoE, EC, Beograd, 2005.
10
// Multikulturalno i interkulturalno
Termin multikulturalno opisuje kulturnu razliitost ljudskog drutva. On se ne odnosi samo na elemente etnike ili nacionalne kulture nego ukljuuje jeziku, religioznu i
socioekonomsku razliitost. Multikulturalizam ukazuje na injenicu da ljudi razliitih kultura ive jedni pored drugih.
Termin interkulturalno je dinamiki pojam i odnosi se na uspostavljanje i razvijanje odnosa izmeu grupa ljudi koje pripadaju razliitim kulturama. Interkulturalizam
oznaava situaciju kada razliite kulture ive u interakciji. Ta interakcija podrazumeva
prisustvo uzajamne zainteresovanosti, prihvatanje i potovanje. Interkulturalizam pretpostavlja multikulturalizam i ukazuje na razmenu meu kulturama i dijalog na razliitim
nivoima: lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili meunarodnom.
Oba termina (interkulturalno i multikulturalno) opisuju situaciju u kojoj ima vie od
jedne kulture u nekoj zemlji ili zajednici. Dok se termin multikulturalno esto koristi
da opie drutvo u kojem razliite kulture ive jedna pored druge bez mnogo interakcije,
termin interkulturalizam izraava verovanje da svaki ovek postaje bogatiji kroz kontakte
i iskustvo sa drugim kulturama. Interkulturalizam je, takoe, izraz uverenja da ljudi razliitih kultura mogu i treba da budu u stanju da se poveu i da ue jedni od drugih.
/// Multikulturalno i interkulturalno obrazovanje

Kako je u svakom demokratskom drutvu jedan od kljunih ciljeva obrazovanja
unapreivanje demokratije u zajednici, obrazovni sistem mora da uzme u obzir multikulturalni karakter drutva i da tei da aktivno doprinese miroljubivom suivotu i
pozitivnoj interakciji meu razliitim kulturnim grupama.
U tradicionalnom pristupu postoje dva koncepta: multikulturalno i interkulturalno
obrazovanje.
Multikulturalno obrazovanje kroz uenje o drugim kulturama nastoji da
omogui prihvatanje drugih kultura, ili bar toleranciju na njih.
Interkulturalno obrazovanje tei da prevazie pasivnu koegzistenciju i ostvari razvijen i odriv nain zajednikog ivota u multikulturalnom drutvu. To se
ini kroz: izgradnju razumevanja, uzajamnog potovanja i dijaloga meu grupama razliitih kultura, kao i kroz obezbeivanje jednakih mogunosti, odnosno
borbu protiv diskriminacije.
Interkulturalno obrazovanje, prema Ueleu,4 tei da promovie i razvije:
bolje razumevanje kultura u modernom drutvu
sposobnost komunikacije izmeu ljudi koji pripadaju razliitim kulturama

fleksibilniji stav prema kulturnim razliitostima u drutvu
veu spremnost ljudi da se aktivno ukljue u socijalnu interakciju s ljudima
drugog kulturnog porekla i prepoznavanje osnovnih odlika ljudske prirode
kao neega to im je zajedniko.
Ouellet, F. (1991) L Education interculturelle essays sur contenu de la formation des maitres. Paris: Editions LHarmattan.
I DEO: INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE
11
Interkulturalno obrazovanje je proces koji od svakog od nas zahteva da poznajemo

sebe i sopstvenu kulturu kako bismo bili sposobni da razumemo kulture drugih. Ovaj
proces je veoma izazovan i obuhvata rad na promeni duboko ukorenjenih uverenja o
tome ta je dobro a ta loe, na preispitivanju sopstvenog pogleda na svet i sopstvenog
ivota. Sve ono to uzimamo zdravo za gotovo u interkulturalnom uenju dovodi se u
pitanje i kritiki promilja. Interkulturalno uenje je izazov kako za lini tako i za grupni
identitet, ali moe da postane i nain na koji obogaujemo identitet. Budui da je interkulturalno uenje proces u kojem uimo kako da ivimo zajedno u svetu razliitosti, ono
je i polazna taka izgradnje zajednikog ivota u miru.5
RAZVOJ INTERKULTURALNE OSETLJIVOSTI6
Benetov razvojni model interkulturalne osetljivosti

Ljudi se razlikuju po svojoj sposobnosti da uoe i prihvate kulturne razlike. To se
moe rei i za drutva kao celine. Benetov razvojni model interkulturalne osetljivosti
opisuje stadijume kroz koje ljudi prolaze kada se suoe s tekoama u susretu s drugim
kulturama (Bennett, 1993). Istananost u tretiranju kulturnih razlika razvija se od stadijuma poricanja postojanja razlika, tj. krajnjeg etnocentrizma, ka stadijumima uoavanja i
prihvatanja kulturnih razlika koje Benet naziva etnorelativizam.
Benet razlikuje tri osnovna stadijuma etnocentrizma i tri stadijuma etnorelativizma, a unutar svakog od njih jo nekoliko razvojnih meustadijuma (pogledati tabelu).
Tabela: Stadijumi razvoja interkulturalne osetljivosti (Benetov model)
ETN OC EN TRIZAM
1
poricanje
odbrana
minimiziranje
prihvatanje
adaptacija
integracija
izolacija
omalovaavanje
fiziki
univerzalizam
bihejvioralni
relativizam
empatija
separacija
superiornost
obrtanje u
suprotnost
5
6
E T NORELAT I V IZAM
pluralizam
transcendentalni
univerzalizam
vrednosni
relativizam
kontekstualna
evaluacija
konstruktivna
marginalnost
Benett, Milton J. (1993) O etnocentrizmu: razvoj modela interkulturalne osetljivosti.

Raeno prema Petrovi, D. (2006). Interkulturalno (ne)razumevanje u Popadi, D. (ed.) Uvod u mirovne studije, II tom. Beograd: Grupa MOST, str. 6787.
12
Stadijumi etnocentrizma
1. Poricanje razlika je poetni stadijum etnocentrizma. Osobe koje se nalaze na ovom stadijumu sopstveni pogled na svet tretiraju kao jedino mogue
shvatanje realnosti, te otud poriu da postoje i drugi, razliiti pogledi na svet.
Tipino ponaanje za ovaj stadijum jeste zanemarivanje, ignorisanje ili indiferentnost prema kulturnim razlikama. Ovakvo ponaanje najee se javlja kod
osoba koje su odrasle u kulturno homogenim sredinama i nisu imale mnogo
kontakata s ljudima izvan svoje kulturne grupe.
Postoje i dva meustadijuma poricanja razlika:
Izolacija oznaava nenamerno odvajanje od pripadnika drugih kultura. Ona
se deava usled sticaja ivotnih okolnosti u kojima osoba zapravo i nema priliku da bude izloena kulturnim razlikama da ih doivi i iskusi.
Separacija predstavlja namerno odvajanje od pripadnika druge kulture kako
bi se zadralo stanje izolacije. Osobe na ovom stupnju smatraju da je za jedno
drutvo bolje ukoliko se pripadnici razliitih kultura dre odvojeno, pa zato izmeu sebe i ljudi iz drugih kulturnih grupa postavljaju razliite vrste barijera.
Ekstremni primer separacije jeste sistem aparthejda koji je postojao u Junoj
Africi, kao i razliiti vidovi rasne segregacije.
2. Odbrana od razlika je drugi stadijum etnocentrizma. Osoba na ovom stadijumu uoene razlike opaa kao pretnju. Ona nastoji da se odbrani od razlika
jer one predstavljaju alternativu njenom pogledu na svet i doivljaju identiteta. Kratko reeno, osoba uoava kulturne razlike, ali ih ne prihvata, nego se
bori protiv njih. Za ovaj stadijum karakteristino je postojanje stereotipa o
pripadnicima drugih kultura i pojednostavljeno (dihotomno, esto crno-belo)
razmiljanje u kategorijama mi-oni. Kao ekstremni vid odbranatva mogu
se pojaviti rasizam i svi drugi vidovi rasno (ili etniki) zasnovanih izama.
Postoje tri forme, tri meustadijuma odbrane:
Superiornost oznaava tendenciju da se u poreenju s drugim kulturama istiu i preuveliavaju pozitivne karakteristike sopstvene kulture. Na primer: osoba na ovom stupnju smatra da nain ivota u njenoj kulturi treba da bude
model za ostatak sveta7. U isto vreme, svaka kritika upuena kulturi kojoj se
pripada doivljava se kao napad. Valja imati na umu da velianje sopstvene
kulture ne mora nuno da ukljui i omalovaavanje drugih kultura.
Omalovaavanje je forma odbrane u kojoj osoba tretira druge kulture kao inferiorne, koristi uvredljive izraze za njihovo opisivanje i primenjuje negativne
stereotipe na druge kulturne grupe. Ekstremne verzije ove forme odbrane jesu
nacizam i Kju kluks klan.
Obrtanje u suprotnost je forma odbrane u kojoj se druga kultura opaa kao
superiorna, a u isto vreme osoba osea otuenost od sopstvene kulturne
grupe ili sa omalovaavanjem gleda na sopstveno kulturno poreklo. To je
kombinacija pozitivnog vrednovanja drugih grupa i negativnog vrednovanja
sopstvene grupe.
Benet navodi primer modernizacije u kojima se istie superiornost zapadnih zemalja i pretpostavlja da je
cilj zemalja u razvoju da slede zapadni model.
13
3. Minimiziranje razlika je trei stadijum etnocentrizma. Na ovom stadijumu

razvoja osoba uoava da postoje kulturne razlike, ali nastoji da ih umanji i minimizira tako to zastupa stanovite da su svi ljudi u sutini isti.
I na ovom stadijumu postoje dva meustadijuma:
Fiziki univerzalizam insistira na fiziolokim slinostima, tj. istie se da svi ljudi imaju iste bazine potrebe (npr.: potrebu za vodom, hranom, sklonitem itd.). Kulturno se tretira kao produetak biolokog i time se minimalizuje njegov znaaj.
Transcendentalni univerzalizam je verovanje da su svi ljudi isti zahvaljujui duhovnim, politikim i drugim slinostima.
Stadijumi etnorelativizma
4. Prihvatanje razlika je prvi stadijum etnorelativizma. Osoba na ovom stadijumu razvoja uoava i prihvata kulturne razlike. Kulturne razlike se vie ne
procenjuju na osnovu standarda sopstvene kulturne grupe, ve se prouavaju
u kulturnom kontekstu. Vodei princip je kulturni relativizam nijedna kultura
sama po sebi nije ni bolja ni loija od drugih.
Postoje dve forme ispoljavanja prihvatanja razlika:
Bihejvioralni relativizam oznaava da osoba prihvata postojanje razlika u ponaanju, tj. svesna je toga da obrasci ponaanja variraju od jedne do druge
kulture i da se ponaanje menja zavisno od kulturnog konteksta.
Vrednosni relativizam u ovom modelu oznaava prihvatanje injenice da vrednosti i uverenja takoe postoje u kulturnom kontekstu, odnosno da variraju
od jedne do druge kulturne zajednice. Osobi na ovom meustadijumu prihvatljivo je da ljudi iz razliitih kultura ne moraju da imaju iste kulturne vrednosti i ciljeve. Ona, na primer, razume da pojmovi dobra i zla imaju vrednosnu
orijentaciju i da se mogu razlikovati od jedne do druge kulture.
5. Adaptacija na razlike je drugi stadijum etnorelativizma. Osoba na ovom stadijumu svesno nastoji da zamisli kako pripadnici drugih kultura razmiljaju
o odreenim stvarima. Osoba je svesna sopstvene perspektive gledanja na
svet i sposobna je da se sa te unutranje take gledita pomeri na spoljanju
taku, sa koje moe da sagleda razliite perspektive (poglede na svet). Ona na
taj nain, po potrebi, razvija i menja lini pogled na svet, tj. referenti okvir. S
promenom referentnog okvira dolazi i do promene ponaanja, i to bez nekog
velikog svesnog napora.
Ako je asimilacija proces usvajanja razliitih vrednosti, pogleda na svet i ponaanja na utrb sopstvenog kulturnog identiteta, onda je adaptacija proces dodavanja. Kroz adaptaciju se naueni novi obrasci ponaanja, pogodni
za funkcionisanje u razliitim kulturnim kontekstima, pridodaju postojeem
repertoaru ponaanja. Osobe koje su dostigle stadijum adaptacije umeju da
koriste alternativne naine razmiljanja prilikom reavanja problema i donoenja odluka. One mogu efikasno da komuniciraju i stupaju u interakciju s
ljudima iz razliitih kultura i da menjaju svoje ponaanje kako bi se prilagodile
novim uslovima.
14
Postoje dva meustadijuma adaptacije:

Empatija je sposobnost da se razumeju drugi tako to e se stati u njihove
cipele, tj. zauzeti njihov ugao gledanja.
Pluralizam oznaava da je osoba usvojila (internalizovala) vie razliitih pogleda na svet, da poseduje viestruki kulturni okvir. Da bi se takav okvir razvio,
potrebno je due ivljenje u razliitim kulturnim kontekstima.
6. Integracija razlika je poslednji stadijum etnorelativizma. Dok se na stadijumu adaptacije osoba rukovodi veim brojem referentnih okvira (koji paralelno
postoje), na ovom stadijumu osoba je te razliite kulturne poglede na svet
integrisala u jedinstveni, sopstveni pogled na svet. Njen identitet ukljuuje i
nadmauje kulturne grupe kojima pripada, to je jo znaajnije.
Integracija se moe javiti u dve varijante:
Kontekstualna evaluacija je sposobnost da se u proceni date situacije koriste
razliiti kulturni referentni okviri.
Konstruktivna marginalnost se odnosi upravo na prihvatanje identiteta koji
nije prvenstveno baziran na jednoj od kultura. Pripadnost odreenim kulturnim grupama za osobu vie nema tolikog znaaja, jer ona sebe doivljava kao
osobu u stalnom razvoju (struni termin za ovaj vid oseanja nepripadanja jeste osoba na kulturnoj margini). Osoba poseduje sposobnost da inicira i olaka
konstruktivan kontakt izmeu razliitih kultura i da bude istinski interkulturalni posrednik.
Benet upozorava da mnoge institucije i organizacije minimiziranje tretiraju
kao finalni stadijum razvoja interkulturalne osetljivosti i nastoje da izgrade
svet u kojem e ljudi deliti iste vrednosti i imati zajedniku polaznu osnovu.
Problem je u tome to se ideja o univerzalnim vrednostima obino zasniva
na sopstvenom vrednosnom sistemu svi smo mi deca jednog boga, ali mog
boga.
Barijere u interkulturalnoj komunikaciji

U interkulturalnoj komunikaciji esto se sudaramo s nevidljivim zidovima barijerama koje oteavaju, a esto i onemoguavaju, razumevanje. Prouavajui uzroke nerazumevanja u interkuturalnom susretu, Barna je izdvojio est takvih prepreka kamena
spoticanja u interkulturalnoj komunikaciji (Barna, 1998).
1. Pretpostavka o slinostima je prvi kamen spoticanja.
Kad ne posedujemo dovoljno informacija o drugoj kulturi, prirodno je da
pretpostavimo slinosti, a ne razlike. Meutim, ukoliko se u komunikaciji s
ljudima koji potiu iz druge kulture iskljuivo ponaamo u skladu s pretpostavkom o slinostima, suoiemo se s potekoama ili doiveti niz iznenaenja i
neprijatnosti. Opasnost je u tome to, zbog pretpostavljene slinosti, nismo
u stanju da uvidimo znaajne razlike. Zato je najbolje da u susretu s novom
kulturom nita ne pretpostavljamo, ve da pitamo i da se informiemo o
tome kakvi obiaji i norme postoje u datoj kulturi.
15
Poznat je sluaj jedne Dankinje koja je u Americi uhapena zbog zanemarivanja deteta. Ona je provela dve noi u zatvoru jer je ispred restorana na Menhetnu ostavila svoju bebu u kolicima. Naime, u Danskoj je sasvim normalno
da roditelji dok ruaju ostave svoju decu da spavaju u kolicima ispred restorana, ali to nije sluaj i u Americi, pa su zabrinuti graani, videvi to, odmah
pozvali policiju.
2. Korienje razliitih jezika i stilova komunikacije je drugi kamen spoticanja.
Pogreno prevoenje/razumevanje rei, izraza i fraza u situaciji viejezine komunikacije moe da dovede ne samo do pogrene procene namera drugih
osoba ve i do sasvim netane procene druge strane kao neiskrene, nepotene, arogantne, agresivne ili zlonamerne.
Tipina tekoa je tendencija da reima i izrazima iz stranog jezika pripiemo
samo jedno znaenje, tj. esto doslovno upotrebljavamo rei i izraze, to
moe biti izvor nerazumevanja. Drugi tip potekoa je upotreba razliitih stilova govora (direktan naspram indirektnog, preopiran nasuprot jezgrovitom,
agresivni nasuprot pomirljivom i sl.).
3. Pogrene interpretacije neverbalnih poruka su trei kamen spoticanja.
Neverbalni znaci (poruke) mogu da nose razliito znaenje u razliitim kulturama. Pored toga, u pojedinim kulturama neverbalnim znacima se pridaje vie
panje i oni imaju vei znaaj u komunikaciji nego to je to sluaj u drugim
kulturama.
Pogrene interpretacije neverbalnih poruka u interkulturalnoj komunikaciju
mogu da stvore vee probleme i od samog jezika. Pojedine neverbalne znake
i simbole (gestovi ili pokreti tela) lake je uoiti, dok je druge (prostorna distanca ili tretiranje vremena) mnogo tee identifikovati. Postoje brojni primeri
kako neverbalne poruke mogu biti pogreno interpretirane. Ovo su samo neki
od njih:
o Gestovi imaju vanu ulogu u komunikaciji, ali njihovo znaenje moe biti
vrlo razliito.
Recimo, spojeni palac i kaiprst u vidu kruga jeste gest koji se u Francuskoj
koristi da oznai nulu ili neto to nema vrednost, u SAD-u se isti gest
korsti kao oznaka da je neto prihvatljivo i u redu, u Brazilu ovaj gest ima
uvredljivo, pa ak i opsceno znaenje, dok je isti gest u Japanu oznaka za
novac. Podignuti prsti u obliku slova V u nekim zemljama su simbol za
pobedu, dok u Velikoj Britaniji ovaj gest ima uvredljivo znaenje.
o Kontakt oima se razliito koristi u komunikaciji. U arapskim zemljama,8 Latinskoj Americi i Junoj Evropi sagovornik se prilikom komunikacije gleda
direktno u oi, dok ljudi iz Azije i Severne Evrope u komunikaciji uglavnom koriste samo povran pogled ili ga u potpunosti izbegavaju. Dok
Englezi retko odravaju kontakt oima tokom razgovora, u Francuskoj je
kontakt oima est i veoma intenzivan.
o Tiina u komunikaciji se takoe razliito interpretira. U nekim kulturama,
kao to je Kina, ona je znak potovanja i poeljna je, dok se u Australiji
utanje tretira kao znak stidljivosti ili nezainteresovanosti.
8
Misli se na sagovornika istog pola.
16
o Odnos prema vremenu se razlikuje od kulture do kulture. Vreme se razliito

i shvata (cirkularno ili linearno) i koristi; na primer: injenica da je poslovni
sastanak zakazan za 10 sati i 30 minuta moe da ima razliito znaenje.
U Nemakoj, Engleskoj i Japanu se oekuje da doete i pre zakazanog
vremena. U Francuskoj i paniji tolerisae vam kanjenje. U Rusiji i Saudijskoj Arabiji testirae vae strpljenje, a pa je mogue da sastanak pone i
sa velikim zakanjenjem.
o Odnos prema prostoru se takoe razlikuje. Distanca koja se zauzima prilikom razgovora s nepoznatom osobom razlikuje se od kulture do kulture. U
arapskim zemljama je distanca izmeu pripadnika istog pola mnogo manja
nego u evropskim zemljama ili Severnoj Americi. Na primer, pristojna distanca u Francuskoj je manja nego u Nemakoj ili Velikoj Britaniji. Ukoliko
neko prekri ovo nepisano pravilo, izazvae, u najmanju ruku, nelagodnost
u komunikaciji.
Korisno je i informisati se o specifinim verovanjima, navikama i obiajima koji
su na snazi u pojedinim kulturama a koji se iskazuju i na neverbalan nain. Zato na
primer, nije na odmet znati:
U Japanu je vano zaviti poklon, ali nikako u beli papir jer se bela boja vezuje
za smrt;
Na Tajlandu ne treba pomilovati dete po kosi jer se time ugroava dua
deteta koja je nastanjena u glavi;
Broj 17 je nesrean u Italiji, a broj 14 u Japanu;
U arapskim zemljama se jede iskljuivo desnom rukom (leva ruka se smatra
neistom jer se koristi za odravanje higijene) a za domaina je uvredljivo
ukoliko pojedete svu hranu iz tanjira jer ostaci hrane simboliu obilje.
4. Pretpostavke (prekoncepcije) i stereotipi su etvrti kamen spoticanja.
Stereotipi su pojednostavljena, preterana i veoma uoptena miljenja o pripadnicima pojedinih grupa. Stereotipi postoje jer ljudima pomau da smanje
pretnju od neizvesnog tako to ine svet predvidljivim. Na taj nain stereotipi poveavaju oseaj sigurnosti, naroito kada se osoba nae u stranoj
i nepoznatoj sredini (Barna, 1989). Vano je da imamo na umu da stereotipi
esto nisu u skladu sa objektivnim stanjem stvari i da zbog toga mogu biti
ogroman kamen spoticanja u komunikaciji. Drugaije reeno, kada imamo
izvesne stereotipne pretpostavke o osobi iz druge kulture, mi emo njeno ponaanje interpretirati u skladu s tom pretpostavkom, bez obzira ta je stvarni
razlog njenog ponaanja, a to, svakako, ne dovodi do razumevanja.
5. Tendencija da vrednujemo je peti kamen spoticanja.
Ljudi su skloni da svoju kulturu i svoj nain ivota tretiraju kao prirodno stanje
stvari i da o drugima prosuuju polazei od sopstvenih kulturnih standarda.
Kad ne posedujemo dovoljno informacija o drugoj kulturi, mi obino odobravamo (ili ne odobravamo) postupke i izjave ljudi iz drugih kultura poredei ih
iskljuivo sa standardima koji potiu iz nae kulture i naeg naina ivota.9 (Ne
kae se bez razloga da stvari ne vidimo onakvim kakve jesu, ve onakvim kakvi smo mi.) Da bi se uspostavila uspena interkulturalna komunikacija i ra9
to zapravo predstavalja vid etnocentrizma.
17
zumevanje, potrebno je da budemo otvorenog uma i da stavove i ponaanja

ljudi iz drugih kultura istraimo gledajui ih upravo s njihove take gledita.
6. Anksioznost ili tenzija10 je esti kamen spoticanja.
Svaka interkulturalna komunikacija sadri izvesnu dozu neizvesnosti i zbog
toga su anksioznost i tenzija este pojave. Recimo, kada se nalazimo u inostranstvu, izloeni smo velikom broju verbalnih, neverbalnih, fizikih i psiholokih drai koje se razlikuju od onih na koje smo navikli. To moe da bude veoma stresno po nas. Visok nivo anksioznosti gotovo uvek zahteva neku vrstu
oduka ili pranjenja i to nam oteava da iskaemo ono to elimo, oteava
da se izrazimo. Pravi problem nastaje kada, kao nain osloboenja od tenzije,
izaberemo neki vid nekonstruktivnog ponaanja ili neku formu odbrane, kao
to je iskrivljena percepcija ili izbegavanje i neprijateljstvo.
Svest o tome da se pri interkulturalnoj komunikaciji moemo spotaknuti o
brojne barijere, upuuje nas na vanost sticanja znanja o razliitim kulturama i
vetina prepoznavanja i prevazilaenja vidljivih i nevidljivih barijera u komunikaciji. Jo je vanije da tekoe i zastoje u komunikaciji tretiramo kao prilike
za novo uenje. Ukoliko nerazumevanje i konflikte pri interkulturnom susretu
tretiramo kao probleme koje treba izbegavati, uskratiemo sebi ansu za lini
rast i razvoj.
Interkulturalna kompetentnost
Interkulturalna kompetentnost je sposobnost da se prepoznaju i koriste kulturne
razlike kao jedan od resursa za uenje (Berthoin-Atal and Friedman, 2003). Polazna pretpostavka je da ljudi mogu vie da naue jedni od drugih kad se meusobno dosta
razlikuju. Za to je potrebno da postoji uzajamno potovanje i dovoljna doza radoznalosti
kako bi se savladala tenzija koja obino prati jedan interkulturalan susret.
Neki od kljunih elemenata intekulturalne kompetentnosti su:
svest o sebi kao o kompleksnom kulturnom biu
svest o uticaju kulture kojoj pripadamo na nae miljenje i ponaanje

sposobnost da se zajedno sa drugima angaujemo u istraivanju preutnih
pretpostavki koje utiu na nae ponaanje
otvorenost da se testiraju razliiti pogledi na svet, naini miljenja i reavanja
problema.
Znanje o dimenzijama kulturnih razlika moe nam biti dragocen oslonac i polazni
okvir u interkulturalnoj komunikaciji. Napraviemo manje greaka i i oseaemo se sigurnije ukoliko znamo: kako se u odreenoj kulturi tretiraju informacije, kontekst, vreme
i prostor; kakva je raspodela moi; da li je data kultura individualistiki ili kolektivistiki
orijentisana; da li je maskulina ili feminina i slino. Bitno je uzeti u obzir da se pojedini
segmenti drutva unutar jedne kulture mogu razlikovati, kao i da uvek postoje individualne razlike koje nisu zanemarljive.
10
Sve ostale barijere u komunikaciju su esto praene visokom anksioznou i tenzijom.
18
Etnocentrizam u velikoj meri oteava (a nekad i onemoguava) interkulturalnu

komunikaciju i razumevanje. Zato je potrebno da se na razliitim poljima radi na njegovom prevazilaenju, a posebno kroz reformu obrazovanja i integrisanje interkulturalne
komponente u kolske kurikulume. To ne znai da istovremeno ne treba da razvijamo
privrenost sopstvenom kulturnom poreklu i nasleu, ili da treba da damo prvenstvo
drugim kulturama nad sopstvenom.
Sposobnost da se produktivno deluje u multikulturalnom kontekstu ne razvija se

intuitivno. Ona mora biti nauena. Budui da obrazovanje nije samo izraz okruenja i
drutva u kojem se razvija ve i samo utie na razvoj tog okruenja, kola ima znaajnu
ulogu u razvoju harmonine multikulturalne zajednice. Istina, ne moe se od obrazovanja oekivati da jedino ono snosi odgovornost za suprotstavljanje predrasudama,
diskriminaciji i netoleranciji i da obezbedi uspenu promociju i razvoj interkulturalnih
kompetencija graana jedne zajednice.
Ipak, obrazovanje moe i treba da ima veoma znaajanu ulogu u stvaranju i
podrci razvoju interkulturalnih vetina, sposobnosti, vrednosti i znanja koji su potrebni
za ivot u multikulturalnoj zajednici kakva je naa. Da bi to bilo mogue, neophodno
je u kolski program uneti elemente koji bi otklonili etnocentriku i/ili hijerarhizovanu
sliku kultura i, objektivno i s potovanjem, uvaili osobenosti razliitih kultura koje kohabitiraju unutar pojedinih specifinih oblasti.
Osim toga, neophodno je obezbediti povezanost interkulturalnog obrazovanja i
obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo. Ukoliko se realizuju aktivnosti interkulturalnog obrazovanja, a ne vodi se rauna o demokratskom ueu u ivotu zajednice i
o realnim potrebama razliitih kulturnih grupa, postoji opasnost da se interkulturalno
obrazovanje svede na upoznavanje s folklorom, tradicijom, spomenicima kulture i slino.
Ovakvim uproavanjem zanemaruje se injenica i imperativ realnosti da su uenici/
uenice zainteresovani za sadanjost i budunost, a ne samo za prolost. Ukoliko se pak
realizuju aktivnosti obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo, a ne uzme se u
obzir interkulturalni kontekst, ignorie se sutinska dimenzija drutvene realnosti i ugroava sposobnost uenika/uenica da odgovorno deluju u multikulturnom kontekstu.
Izvesno je da kola neprestano treba da promilja i preispituje svoju ulogu. Dogaa se da ona prenosi i uvruje postojee stereotipe i predrasude o drugim grupama i kulturama. Kad se obezbedi ukljuenost i konstruktivna komunikacija izmeu svih
aktera obrazovnog procesa, suava se podruje za nerazumevanje i netoleranciju prema
razliitostima i na taj nain kola postaje znaajan inilac razvoja harmonine multikulturalne zajednice.
19
/ Definicija
U novijoj literaturi o interkulturalnosti esto se susreemo s pojmom interkulturalno obrazovanje, koji sadri dve kljune dimenzije:
Interkulturalnim obrazovanjem smatra se obrazovanje koje uvaava i podrava razliitost u svim oblastima ljudskog ivota. Ono ini uenike/uenice
osetljivim na ideju da su ljudi prirodno razvili niz razliitih naina ivota, obiaja i pogleda na svet i da ta raznolikost ljudskog ivota sve nas obogauje.
Istovremeno, re je o obrazovanju koje promovie ravnopravnost i ljudska
prava, suprotstavlja se nepravednoj diskriminaciji i promovie vrednosti na
kojima se izgrauje ravnopravnost.
Dakle, interkulturalno obrazovanje je sinteza uenja iz oblasti multikulturalnog i
antidiskriminatornog obrazovanja.11
// Uloga i ciljevi interkulturalnog obrazovanja

Zbog svoje multidimenzionalne prirode, interkulturalno obrazovanje ne moe
da bude puki dodatak kolskom planu i programu, iako je to jedan od naina zapoinjanja interkulturalne reforme u raznim zemljama. Ono se odnosi na sve dimenzije
obrazovnog procesa: ivot kole, donoenje odluka, obrazovanje i struno usavravanje
nastavnika/nastavnica, kolski program, jezik poduavanja, jezik kojim nastavnici/nastavnice daju instrukcije (zadatke), metode poduavanja, interakciju meu uenicima/
uenicama, udbenike i radne materijale. Interkulturalno obrazovanje treba da obuhvati
i ukupno okruenje u kojem se odigrava uenje.
Ovako shvaeno, interkulturalno obrazovanje zahteva ukljuivanje (inkluziju) razliitih perspektiva i pogleda (multiperspektivnost). Dobar primer da se to ostvari jeste
razvoj inkluzivnog kurikuluma, koji sadri uenje o jezicima, istoriji i kulturama manjinskih grupa u drutvu. Na taj nain, uenicima/uenicama omogueno je da pojmove,
teme i probleme sagledavaju iz razliitih uglova i kulturnih perspektiva.
Zato je cilj interkulturalnog obrazovanja da:
promovie uslove koji vode pluralizmu u drutvu kroz poveanje osetljivosti
za sopstvenu kulturu, da ukae deci na injenicu da postoje drugi naini postupanja i drugi vrednosni sistemi
kod dece razvija potovanje za ivotne stilove koji se razlikuju od njihovog, da
bi mogli da razumeju i cene jedni druge
kultivie posveenost ravnopravnosti t a k o t o osposobljava decu da odgovorno (na osnovu poznavanja injenica) prave izbore i preduzimaju akcije
usmerene protiv diskriminacije i predrasuda
uvaava slinosti i razliitosti u pogledu vrednosti i osposobljava svu decu da
govore u svoje ime i da artikuliu svoju kulturu i istoriju.
11
Intercultural Education I Primary School, NCCA, Dablin, 2005.
20
Multidimenzionalni i multiperspektivni karakter interkulturalnog obrazovanja

istaknut je u specifinim ciljevima kroz etiri stuba obrazovanja koje je identifikovala
Meunarodna komisija za obrazovanje za 21. vek.12 Prema zakljuku ove komisije, obrazovanje bi trebalo da se oslanja na sledee ciljeve/stubove:
Uiti da znam zahteva kombinovanje irokog opteg obrazovanja s mogunou praktinog rada na nekoliko projekata. Opte obrazovanje nam omoguuje kontakt i komunikaciju s drugim jezicima i oblastima znanja. Ono nam
prua neke od osnovnih vetina koje bi trebalo da budu prenete kroz interkulturalno obrazovanje.
Uiti da uradim znai sticati profesionalne vetine, ali i mnogo vie od toga.
To znai sticati kompetencije za snalaenje u razliitim situacijama, kao i kompetencije za rad u timu. Imajui u vidu nacionalni i meunarodni kontekst,
uiti da uradim ukljuuje i sticanje neophodnih kompetencija koje osposobljavaju pojedinca da nae svoje mesto u drutvu.
Uiti da ivim zajedno s drugima znai razvijati razumevanje za druge i uvaavanje uzajamne zavisnosti u duhu potovanja vrednosti pluralizma, meusobnog razumevanja, mira i kulturne razliitosti. To se ostvaruje kroz realizaciju
zajednikih projekata i uenje kako da se upravlja konfliktima. Ukratko, uenici/uenice treba da steknu znanja, vetine i vrednosti koje doprinose duhu
solidarnosti i saradnje meu razliitim pojedincima i grupama u drutvu.
Uiti da budem razvijenija linost znai biti u stanju da se deluje s najveim
stepenom autonomije, prosuivanja i line odgovornosti. Ove vrednosti kod
uenika/uenica osnauju oseaj identiteta i pomau u otkrivanju smisla, a
istovremeno koriste razvoju kognitivnih sposobnosti. Zbog toga, obrazovanje
ne sme da zanemari nijedan aspekt sveukupnog potencijala uenika/uenica,
ukljuujui i kulturni potencijal, i mora biti zasnovano na pravu na razliitost.
/// Meunarodni instrumenti, principi i smernice za

interkulturalno obrazovanje
Postoji niz meunarodnih instrumenata i drugih dokumenata na kojima se temelji
interkulturalni pristup u obrazovanju. U ovom odeljku naveemo samo neke od meunarodnih instrumenata, a vie panje bie posveeno Uneskovim Smernicama za interkulturalno obrazovanje i projektima Saveta Evrope, kojima se promovie interkultaralno
obrazovanje.
Meunarodni instrumenti na kojima se temelji interkulturalno/multikulturalno obrazovanje su:
Povelja o graanskim i politikim pravima UN-a (1946)
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948)
12
Konvencija o pravima deteta (1989)
Delors, Jacques: Learning: The Treasure Within Report to UNESCO of the International Commission on
Education for the Twenty-first Century, UNESCO, 1996.
21
Konvencija i preporuke protiv diskriminacije u obrazovanju, Unesko

(1960)
Meunarodni pakt o ekonomskim, drutvenim i kulturnim pravima

(1966)
Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije
(1965)
Deklaracija o eliminaciji svih formi netolerancije i diskriminacije na

osnovu verske pripadnosti (1981)
Dakarski okvir za akciju (2000)
Uneskova Konvencija o zatiti i promociji razliitosti kulturnog izraavanja (2005)
Uneskova Univerzalna deklaracija o kulturnoj razliitosti (2001)
Okvirna konvencija o zatiti nacionalnih manjina; Evropska povelja o

regionalnim ili manjinskim jezicima (1992)
Borba protiv rasizma i netolerancije prema Romima (1998)
Milenijumski ciljevi razvoja, UN (2002)

Svet po meri deteta, UN (2002)
Kvalitetno obrazovanje za sve, Unesko, Dakar (2002)

Meunarodna konvencija o uklanjanju svih formi rasne diskriminacije
(ICERD)
Konvencija o uklanjanju svih formi diskriminacije ena (1982)
Uneskova Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju.
U Uneskovim Smernicama za interkulturalno obrazovanje13 istaknuta su tri

osnovna principa interkulturalnog obrazovanja:
I princip
II princip
III princip
Interkulturalno obrazovanje potuje kulturni identitet uenika/uenica kroz

pruanje kulturalno odgovarajueg i responzivnog
kvalitetnog obrazovanja
za sve.
Interkulturalno obrazovanje prua svim uenicima/

uenicama kulturalna znanja, vetine i stavove koji
su im neophodni da budu
aktivni i odgovorni graani drutva.
Interkulturalno obrazovanje prua svim uenicima/uenicama kulturalna

znanja, vetine i stavove
koji ih osposobljavaju da
doprinose potovanju, razumevanju i solidarnosti
meu pojedincima, etnikim, socijalnim i kulturnim
grupama i nacijama.
13
UNESCO Guidelines on Intercultural Education, Education Sector UNESCO (ED2006/WS/59) CLD

29366, Paris, 2006.
22
Ovi principi mogu se realizovati na razliite naine.

I princip Interkulturalno obrazovanje potuje kulturni identitet uenika/uenica kroz pruanje kulturalno odgovarajueg i otvorenog kvalitetnog obrazovanja za sve
moe da bude ostvaren kroz:
korienje kurikuluma i materijala za poduavanje
razvijanje i primenu iskustvenih i participativnih metoda poduavanja koji odgovaraju datim kulturama
razvoj i primenu metoda ocenjivanja koje su u skladu sa specifinostima razliitih kultura
izbor jezika instrukcija, to ukljuuje maternji jezik uenika/uenica (gde je to

mogue)
odgovarajuu obuku nastavnika/nastavnica, koja ima cilj da:
o upozna nastavnike/nastavnice s kulturnom tradicijom njihove zemlje
o upozna nastavnike/nastavnice sa iskustvenim, participativnim i kontekstualnim metodama poduavanja
o razvije osetljivost za obrazovne i kulturne potrebe manjinskih grupa
o podri sposobnost nastavnika/nastavnica da obrazovni sadraj, metod

rada i material koji koristi adaptira potrebama grupa ije su kulture drugaije od veinske o nastavnicima olaka korienje razliitosti kao sredstva
za uenje.
promociju okruenja za uenje koje uvaava kulturne razlike
interakciju izmeu kole i zajednice i ukljuivanje roditelja i lokalnih zajednica
u obrazovni proces.
II princip Interkulturalno obrazovanje prua svim uenicima/uenicama kulturalna

znanja, vetine i stavove koji su im neophodni da budu aktivni i odgovorni graani drutva moe da bude ostvaren:
garantovanjem ravnopravnih i pravednih uslova u obrazovanju (npr. jednaka
dostupnost kvalitetnom obrazovanju, eliminacija diskriminacije i sl.)
korienjem kurikuluma, udbenika i radnog materijala tako da:

o prui znanje veinskoj kulturi/zajednici o manjinskim kulturama
o omogui manjinskim grupama znanje o drutvu kao celini
o ukljui razliite kulturne sisteme kroz predstavljanje znanja iz razliitih kulturnih perspektiva i sl.
korienjem odgovarajuih metoda poduavanja (aktivno, participativno, kooperativno uenje i sl.)
jasno definisanim i preciznim ocenjivanjem uenikih postignua (znanja, vetina, stavova i vrednosti)
korienjem odgovarajueg jezika poduavanja koji prua priliku svakom ueniku/uenici da komunicira (da se izrazi) na maternjem i na zvaninom jeziku
zemlje, kao i na jednom ili vie stranih jezika
odgovarajuim nastavnikim obrazovanjem i strunim usavravanjem.
23
III princip Interkulturalno obrazovanje prua svim uenicima/uenicama kulturalna znanja, vetine i stavove koji ih osposobljavaju da doprinose potovanju, razumevanju i
solidarnosti meu pojedincima, etnikim, socijalnim i kulturnim grupama i nacijama
moe da bude ostvaren kroz:
razvoj kurikuluma koji doprinosi razumevanju i uvaavanju kulturalne razliitosti, ali i globalne zavisnosti meu ljudima, razvoju svesti o pravima i obavezama, razumevanju neophodnosti meunarodne solidarnosti i saradnje
primenu odgovarajuih metoda poduavanja i uenja

razvoj vetina komunikacije i saradnje preko kulturnih granica
poduavanje i uenje stranih jezika i unapreivanje kulturne komponente uenja jezika
odgovarajue obrazovanje nastavnika/nastavnica i permanentno struno usavravanje.
***
Poeci formalnog interkulturanog obrazovanja u Evropi vezani su za projekat

Saveta Evrope Demokratija, ljudska prava, manjine: obrazovni i kulturni aspekti, kojim su
na evropskom nivou zvanino predstavljeni principi interkulturalnog obrazovanja. Razmatranjem pitanja emigracije u Zapadnoj Evropi i pitanja poloaja nacionalnih manjina
u Istonoj Evropi, ovi principi su proireni panevropski nivo.14
Smernice Saveta Evrope na polju interkulturalnog obrazovanja integrisane su u
prve projekte koji su zapoeti 70-ih godina prolog veka, posle ega su dalje razvijane.
Projekti Saveta Evrope u poetku su bili usmereni na integraciju manjina i
pokuaj da se obezbedi jednakost u obrazovanju.
Kasnija istraivanja i primeri iz prakse istakli su vanost religije koja je tada
bila marginalizovana u okviru obrazovanja. Nakon toga usledili su poduhvati koji su
usmerili panju na razliitosti u kontekstu jezika, istorije, geografije i religije, pravei tako temelje za integraciju interkulturalnog obrazovanja s projektima: Graansko
obrazovanje i Obrazovanje za demokratsko graanstvo.
U Atini je 2003. doneta deklaracija evropskih ministarstava obrazovanja o intekulturalnom obrazovanju u novom evropskom kontekstu. Ovom deklaracijom podrana je odluka da se na nivou zemalja lanica naprave neophodni dogovori da se
interkulturalno obrazovanje postavi kao vana komponenta obrazovne politike, to
ukljuuje i donoenje odgovarajuih mera na nivou kolskog programa, upravljanja
kolom i strunog usavravanja nastavnika. U deklaraciji su identifikovana dva
pravca u interkulturalnom obrazovanju: tolerancija na razliitosti i uenje da ivimo
zajedno.14
Specifinost razumevanja interkulturalnog obrazovanja u okviru Saveta Evrope i Evropske komisije ogleda se i u jednoj od najnovijih smernica njegovog
razvoja. Kao glavna kompetencija koja stoji u osnovi interkulturalnog uenja istie
14
Postoji niz preporuka koje se odnose na nastavni plan, upravljanje i obuku nastavnika. http://www.coe.
int/t/e/cultural_co%2Doperation/education/intercultural_education/EMED21_5.pdf.
24
se sposobnost za toleranciju na neizvesnost (tolerance to ambigiuty). Ovim se izlazi

iz okvira razumevanja kulture koja je definisana nacionalnou, etnicitetom, religijom, jezikom, tradicijom i istie se ire shvatanje kulture u kontekstu savremenih
trendova globalizacije, kojim neki novi vidovi kulture dobijaju vie znaaja od tzv.
tradicionalnih. (Npr.: esto u socijalnim interakcijama kulturna pripadnost koja je
odreena neijim zanimanjem postaje relevantnija od pripadnosti koja je odreena
mestom roenja i sl.)
U Evropi, koja se iri i razvija, mobilnost je jo jedan pojam koji se namee kako bi se razumela interkulturalnost. Poveanje mobilnosti, ili pak n jen nedostatak, uzima se kao jedan od faktora koji su doveli do toga da interkulturalno
obrazovanje dobija rastui znaaj u drutvu. Stvaranje tzv. Evrope ljudi (Europe of
people), kao zajednice ljudi koji dele sline vrednosti, namee pitanje razumevanja
pojma evropskog graanstva. Ovaj pojam nije vezan za politike i pravne okvire,
ve za lini identitet i vrednosti svakog pojedinca. Da bi uspeno odgovorile na
te izazove, mnoge zemlje i kole identifikovale su razvoj graanskih vetina kao
jedan od obrazovnih prioriteta.
Potvrivanje koherentnog sistema vrednosti i drutvene prakse sa uvaavanjem slinosti i razlika vidi se kao osnovna komponenta evropskog graanstva. U
skladu s tim, identifikovano je osam kljunih kompetencija (European key competencies) koje su neophodne za uspean ivot u drutvu koje se bazira na znanju.
Preporuka je da se mladima da prilika da tokom obrazovanja razviju svih osam
kompetencija, pri emu su interpersonalne, interkulturalne i socijalne kompetencije
identifikovane kao glavne.15
U Evropi su izraena dva pravca i vida interkulturalnog obrazovanja formalno i
neformalno. Trenutno se velika panja pridaje povezivanju i usaglaavanju ova dva
pristupa. Kod tzv. formalnog interkulturalnog obrazovanja istie se neophodnost strukturalnih promena unutar kole, zato to kole odraavaju prisustvo (ili odsustvo) stereotipa i diskiriminacije u drutvu. Dve glavne preporuke u vezi s tim su:15
interkulturalno obrazovanje treba da bude jedan od kljunih faktora u obrazovanju svih prosvetnih radnika i u tom smislu istaknuta je vanost linog iskustva ivota u drugoj kulturi
udbenici treba da budu revidirani tako da u tumaenju i razumevanju istorijskih fenomena uzimaju i druge kao polaznu osnovu, tako da deca u koli
mogu da naue da je normalno imati razliite perspektive i stanovita. (Npr.
uenici/uenice upoznaju se s tim kako udbenici istorije iz razliitih zemalja
opisuju bitku kod Vaterloa ili kako se na razliitim mapama sveta u sreditu
nalaze razliite zemlje i delovi sveta).
Ogromne su tekoe koje se u okviru kolskih sistema javljaju tokom uvoenja
ovih promena, ali su ogromni i uspesi do kojih dolazi kada se promene uvedu16.
15
16
vie o evropskim kljunim kompetencijama saznajte na veb-sajtu http://europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do?reference=MEMO/05/416&format=HTML&aged=1&language=EN&guiLanguage=en a NCCA

vodi potraite na veb sajtu http://www.ncca.ie/uploadedfiles/publications/Interc%20Guide_Eng.pdf.
Antonio Perotti u knjizi The Case for Intercultural Education daje briljantan pregled iskustava Saveta
Evrope u saradnji sa ljudima iz obrazovanja.
25
SVETSKA ISKUSTVA
Treba imati u vidu da je pisanje o praksi interkulturalnog obrazovanja u svetu interkulturalno iskustvo samo po sebi. Postoje razliiti pristupi ovom obrazovanju (prioriteti, forme i fokusi, razliita terminologija i sl.), pa je nemogue govoriti o multikulturalnom
ili interkulturalnom obrazovanju a ne posmatrati ga sa kulturalno razliitih perspektiva i
stanovita.
U okviru ovog odeljka nalazi se pregled nekih iskustava u SAD-u, gde je tokom
poslednjih 25 godina interkulturalno obrazovanje postalo dominantan trend reforme
obrazovanja, a zatim je pojanjena specifinost razumevanja interkulturalnog obrazovanja u Evropi (Savet Evrope i Evropska komisija). Na kraju je priloena mala zbirka
primera dobre prakse.
/ ISKUSTVA ZEMALJA SEVERNE AMERIKE

Opseg delovanja interkulturalnog obrazovanja17
U poslednjih 25 godina uvoenje interkulturalnog obrazovanja kao nove dimenzije kolskog kurikuluma postalo je dominantan pravac reforme obrazovanja u SAD-u i dovelo je do velikih promena u razmiljanju o obrazovanju uopte. Savremeni strunjaci
esto govore o interkulturalnom nivou obrazovanja kao o dimenziji koja otvara nove
horizonte uenja (multicultural floor of new horizonts for learning). U osnovi, interkulturalno obrazovanje predstavlja socijalnu promenu kroz obrazovanje. Zbog toga, ono zahteva duboko i kritiko promiljanje, matu i posveenost viziji boljeg sutra, te ukljuivanje
(inkluziju) bogatstva svih ljudskih zajednica i njihovih pria. Ono je jedan vid ljudske
tenje i traganja za pravinijim i istinski demokratskim drutvom.
Opseg interkulturnog obrazovanja moe se, po Banksu (1999), odrediti kroz
opis pet dimenzija ili meusobno prepletenih oblasti delovanja:
1. Intregracija sadraja odnosi se na uvoenje i uvezivanje materijala, sadraja, koncepata i vrednosti iz razliitih kultura u redovni proces nastave i uenja.
2. Konstrukcija znanja odnosi se na prihvatanje postavke da su sva znanja
socijalno konstruisana i kreirana u mislima ljudi da bi objasnila njihovo
iskustvo, i zato su podlona preispitivanju. Ideje koje oblikuju drutvo se menjaju. Interkulturalno obrazovanje podrazumeva (re)konstrukciju znanja. Da bi
bio u stanju da poduava interkulturalno, nastavnik/nastavnica mora da bude
u stanju da prvo rekonstruie sopstveni pogled na svet.
17
The Scope of Multicultural Education by Mary Stone Hanley.
26
3. Pedagogija jednakosti i pravednosti (Equity pedagogy) odnosi se na uvoenje razliitih metoda poduavanja radi prilagoavanja kulturnim razlikama u stilovima uenja koje postoje meu uenicima/uenicama i stimulisanje
njihovih kolskih postignua.
4. Smanjenje predrasuda odnosi se na menjanje stavova uenika/uenica prema rasnim i etnikim razlikama. Ono moe ukljuiti i uenje tolerancije prema
razlikama u verskim i seksualnim opredeljenjima, fizikim i mentalnim sposobnostima itd.
5. Osnaujua kolska kultura (etos) odnosi se na stvaranje kolskog ambijenta i ukupne atmosfere koja omoguava i podstie potpuni razvoj svakog
uenika/uenice, tj. podjednako osnauje pripadnike (uenike/uenice i njihove porodice) razliitih etnikih grupa.
Vano je imati na umu da ova oblast/dimenzija interkulturalnog obrazovanja omoguava realizaciju ostale etiri dimenzije.
Pristupi interkulturalnoj reformi kurikuluma18

Ukoliko u fokus razmiljanja o interkulturalnom obrazovanju stavimo kolski
program (kurikulum), onda je, po Banksu (1999), mogue razlikovati etiri osnovna pristupa reformi kurikuluma:
Doprinos je pristup minimalnog ukljuivanja interkulturalnog obrazovanja u kurikulum, kada se povremeno obrauju odabrane knjige i slave znaajni datumi, heroji
ili dogaaji iz razliitih kultura. Ovaj pristup ne podrazumeva sistematsko ukljuivanje
knjiga i tema iz razliitih kultura u kurikulum. Tipian primer je planiranje posebnog
vremena u januaru u SAD-u, kada se ita i govori o Martinu Luteru Kingu.
Dodavanje je pristup u kojem su sadraji, koncepti, teme i perspektive razliitih
kultura dodate kurikulumu, ali tako da se ne menja njegova postojea struktura. Iako
se ovim pristupom knjige i teme iz razliitih kultura ukljuuju u ve postojei kurikulum,
dodavanje ne obezbeuje i promenu naina miljenja kod uenika/uenica. Tipian
primer jeste istraivanje vienja Dana zahvalnosti iz ugla amerikih Indijanaca, kao dodatak tradicionalnom (veinskom) vienju tog praznika u SAD-u.
Transformacija je pristup kojim se menja struktura kurikuluma tako da su uenici/
uenice ohrabreni da iz razliitih uglova i kulturnih perspektiva sagledavaju koncepte,
teme i probleme. Tako, na primer: tema Dana zahvalnosti postaje nastavna celina koja
istrauje sukob kultura. Ovaj pristup nastavi i uenju podrazumeva razvoj kritikog
miljenja kod uenika/uenica i prihvatanje razliitosti kao polazne pretpostavke.
Socijalna akcija je pristup koji kombinuje transformaciju i aktivnosti koje tee
socijalnoj promeni. Uenici/uenice se ne poduavaju samo da razumeju i preispituju
aktuelna socijalna pitanja ve i da u vezi s tim pitanjima urade neto znaajno. Tipian primer je da uenici/uenice, nakon uvedene teme o statusu emigranata u SAD,
piu pismo senatorima, Kongresu i novinama u kojem izraavaju svoje miljenje o politici
drave prema emigrantima.
18
Banks, J. A. (1999). An Introduction to Multicultural Education (2nd ed.). Boston: Allyn & Bacon.
27
Kljune kompetencije nastavnika/ nastavnica

Uspenost realizacije interkulturalnog obrazovanja u kolama zavisie u velikoj
meri od znanja i umenosti nastavnika/nastavnica. Banks razlikuje etiri kljune vrste
kompetencija nastavnika/nastavnica:
1. Poznavanje karakteristika uenika/uenica
Nastavnik/nastavnica: treba da poznaje specifian stil uenja svakog uenika/uenice i da svoj stil poduavanja prilagodi svakom od njih. Istraivanja pokazuju da je ueniko postignue vie to je vea slinost izmeu stila poduavanja i uenikovog stila
uenja. Uenici/uenice treba da budu u mogunosti da ue na nain koji njima odgovara19 (koristei komplementarne resurse kao to su: auditivna, vizuelna i manipulativna
sredstva, kinestetike igre i vebe itd.).
2. Detaljno i fleksibilno poznavanje predmeta/sadraja
Da bi bili u stanju da naue sve uenike/uenice, nastavnici/nastavnice treba
da razumeju kako su razliiti sadraji u okviru jednog predmeta povezani sa sadrajima drugih predmeta i sa svakodnevnim ivotom uenika/uenica. Nastavnik/nastavnica treba da je u stanju da dizajnira as koji e omoguiti svakom ueniku/uenici
da formira koherentnu i primenljivu mapu znanja, da povezuje razliite ideje i uoava
neloginosti ili greke20.
Poduavanje treba da se osloni na iskustva uenika/uenica. To znai da nastavnici/nastavnice treba da poznaju kulturne razlike koje postoje meu uenicima/
uenicama, da te razlike uvedu u nastavni sadraj i ravnopravno ih tretiraju tokom
poduavanja.
3. Vetina upravljanja odeljenjem
Nastavnik/nastavnica treba da podstie i odrava:
a) saradnju meu uenicima/uenicama tokom procesa uenja (upravljanje sadrajem)
b) pozitivno i odgovorno ponaanje uenika/uenica kroz korienje asertivne
komunikacije, dogovaranje osnovnih pravila, uvoenje sistema nagraivanja
i sl. (upravljanje ponaanjem)
c) razliite kulturne obrasce grupnog ponaanja koji su specifini za kolu i sredinu u kojoj ive uenici/uenice (upravljanje odeljenjem kao socijalnim sistemom).
4. Svest o etici sopstvene profesije (pedagogije)
Nastavnik/nastavnica treba da je u stanju da preispituje postojeu kolsku praksu
i koncept uenja i znanja na kojem ta praksa poiva, te da predlae i uvodi novine za
unapreivanje kole i obrazovanja.
Nastavnici/nastavnice koji su uspeno ukljuili interkulturalnu dimenziju u svoju
nastavu i rad sa uenicima/uenicama mogu se prepoznati i po tome to:
19
20
Videti Gardnerovu teoriju multiple inteligencije (osam tipova inteligencije).

Videti ulmanov model pedagokog rezonovanja.
28
potpuno pravilno izgovaraju ime i prezime svakog uenika i uenice

znaju na koji nain njihove vrednosti, stavovi i oekivanja deluju na motivaciju
za uenje i postignua uenika/uenica
trae i uvaavaju vrednosti, stavove i miljenja roditelja ili staratelja/starateljki
o razliitim aspektima vaspitno-obrazovnog rada (npr. razgovaraju sa roditeljima o odnosu kolskih i porodinih pristupa i metoda motivisanja i disciplinovanja dece)
ispituju i prepoznaju razlike u stilovima uenja i trae dominantne stilove uenja kod uenika/uenica razliitog socijalnog i kulturnog porekla
veruju da svako moe da naui i najkomlikovanije gradivo kad se odabere pravi pristup i gradivu i ueniku i trude se da postignue svakog uenika/uenice
bude visoko.
Tipine greke u shvatanju interkulturalnog obrazovanja21

Iako je uvoenje interkulturalnog obrazovanja u kole bilo podrano od velikog broja strunjaka i praktiara u SAD-u, ono je nailazilo (i jo uvek nailazi) na znaajne
otpore, prepreke i odstupanja od originalne ideje i koncepta. Aldrid, Kahon i Aman
(Aldridge, J., Calhoun, C. and Aman, R., 2000) uoili su i opisali 15 tipinih greaka u shvatanju i primeni interkulturalnog obrazovanja:
1. Pogreno je uverenje da ljudi iz iste nacije, istog geografskog regiona ili ljudi
koji govore istim jezikom pripadaju istoj kulturi.
Brojni su primeri irom sveta (od SAD-a, preko Latinske Amerike i Kine do junoslovenskih zemalja) koji ukazuju da isto geografsko, nacionalno ili jeziko
poreklo ljudi ne znai da svi ti ljudi pripadaju istoj etnikoj grupi i kulturi.
Naprotiv, pokazuje se da su razlike meu njima znaajne i da moraju biti
uzete u obzir.
2. Pogreno je uverenje da porodice iz iste kulture imaju iste vrednosti.
Ovo posebno vai za pripadnike nedominantnih grupa u nekoj kulturi ili za
pridolice koji mogu u potpunosti prihvatiti novu kulturu, imati dvostruki
kulturni identitet ili razviti nove, sebi svojstvene, kulturne identitete. Pored
toga, u okviru iste porodice jedna generacija (obino najstarija) moe zadrati stari kulturni model i identitet, dok druga (obino najmlaa) moe biti
bikulturalna i slino.
3. Pogreno je uverenje da su knjige za decu koje govore o drugim kulturama
obino autentine.
Mnoge deje knjige, iako veoma zabavne, kvalitetne i prilagoene uzrastu, sadre etnike stereotipe i predrasude o kulturama o kojima govore. Da je ovo
esta pojava, pokazuje i formiranje Saveta za interrasne /etnike knjige u SADu, koji je 1980. godine doneo uputstvo za izbor knjiga koje e se koristiti u
obrazovanju.
21
Aldridge, J., Calhoun, C. and Aman, R. (2000). 15 Misconceptions About Multicultural Education. Focus on Elementary, Spring 2000, Vol. 12, #3.
29
4. Pogreno je uverenje da se interkulturalno obrazovanje bavi samo rasnim i

etnikim temama i pitanjima.
Iako rasna i etnika pitanja ine najvei deo njegovog sadraja, interkulturalno
obrazovanje obavezno ukljuuje i pitanja rodne i socioekonomske ravnopravnosti, tj. istrauje kulturalne razlike koje postoje izmeu grupa koje se razlikuju
po polu i socioekonomskom statusu. Zato savremeni autori/autorke obavezno
navode vie ciljeva interkulturalnog obrazovanja, meu kojima su najee
promocija socijalne pravde i pravednosti za sve, ili stavljaju naglasak na jednakoj distribuciji moi i prihoda izmeu razliitih grupa u drutvu.
5. Pogreno je uverenje da su putovanja ili posete drugim kulturama adekvatan
pristup interkulturalnom obrazovanju.
Problem je to ovaj pristup obino podrazumeva povremeno (a ne sistematsko) ukljuivanje tema i izvora iz razliitih kultura u kurikulum; o drugim kulturama se govori samo povodom odreenih datuma i dogaaja (minimalistiki
pristup reformi kurikuluma). Opasno je ako takva putovanja ili posete samo
pojaaju stereotipe i predrasude o drugim kulturama, ili ako uenici/uenice
imaju doivljaj da je taj program (ili poseta) organizovan zbog drugih, a ne
zbog njih.
6. Pogreno je uverenje da interkulturalno obrazovanje treba da bude poseban
predmet.
Kao i u prethodnom sluaju putovanja i poseta, na ovaj nain se samo dodaje novi sadraj koji nita bitno ne menja u ve postojeem kurikulumu ili
nainu miljenja uenika/uenica o sopstvenoj i drugim kulturama (dodavanje
kao pristup reformi kurikuluma). Opasno je kada nastavnici/ nastavnice ili uenici/uenice ovo doive samo kao dodatno optereenje u radu.
7. Pogreno je uverenje da je interkulturalno obrazovanje opteprihvaeno.
U mnogim zemljama postoje razne vrste otpora ovakvom obrazovanju, pa ak i
zalaganja pojedinih strunjaka i medija da se interkulturalnost izbaci iz kola.
8. Pogreno je uverenje da interkulturalno obrazovanje razdvaja umesto da spaja.
Ovo uverenje proistie iz negiranja postojee raslojenosti nekog drutva i
straha da se s tim stanjem suoimo, da prouimo njegove uzroke i otkrijemo
bolje naine zajednikog ivota to jeste jedan od ciljeva interkulturalnog
obrazovanja.
9. Pogreno je uverenje da jednonacionalna drutva ili zajednice koje imaju jednu ili dve kulture nemaju potrebu za interkulturalnim obrazovanjem (ili
uenjem o drugim kulturama).
Mnogo je razloga koji ovo uverenje ine pogrenim. Savremeni nain ivota
drastino umanjuje razdaljine izmeu razliitih kultura i poveava vidove i
uestalost njihovih susretanja. ak i kada to ne bi bilo tano, istina je da
upoznavanjem drugih kultura uenici/uenice dobijaju priliku da bolje razumeju sopstvenu kulturu i steknu vetine koje e im omoguiti da se snau u
drugim kulturama i zajednicama koje su u njihovom okruenju.
30
10. Pogreno je uverenje da je interkulturalno obrazovanje primereno samo starijim uzrastima uenika/uenica koji su razvojno u stanju da prevaziu faze
egocentrizma i etnocentrizma.
Ba kao to je to sluaj sa uenjem stranih jezika, praksa pokazuje da deca
ue nove kulturne obrasce mnogo lake od odraslih. Naravno, sadraji i pristup interkulturalnog obrazovanja moraju biti prilagoeni uzrastu.
11. Pogreno je uverenje da uvoenje interkulturalnog obrazovanja dovodi do gubitka oseanja zajednitva ili pripadnosti istoj veoj grupi.
Ovo uverenje proistie iz negiranja postojee raslojenosti nekog drutva i
strahovanja da suoavanje s razlikama moe dovesti do sukoba i unutranjih
nemira. Interkulturalno obrazovanje vodi konstruktivnom suoavanju s razlikama, razumevanju njihovih izvora i uzroka i otkrivanju boljih i pravednijih
naina zajednikog ivota.
12. Pogreno je uverenje da interkulturalno obrazovanje treba nemultietnikim
drutvima koja prihvataju kulturne razlike.
Upoznavanjem drugih kultura, ueniici/uenice dobijaju priliku da bolje razumeju sopstvenu kulturu i izgrauju drutvo koje je pravednije i tolerantnije
prema razlikama.
13. Pogreno je uverenje da interkulturalno obrazovanje relativizuje istorijsku istinu (tanost).
Kad se kod uenika/uenica razviju sposobnosti preispitivanja nedodirljivih
tema i istina, oni e biti u stanju da istrauju diskrepance koje postoje u razliitoj istorijskoj literaturi.
14. Pogreno je uverenje da se ljudi uglavnom identifikuju s jednom kulturom.
Podaci nam govore da je u svetu sve vei broj dece i porodica koje su u svojoj
prirodi multietnike (multikulturalne). Brojni su primeri meovitih brakova ili
porodica koje su privremeno ili trajno promenile mesto stanovanja, preselivi se iz jedne kulture (regiona, drave ili kontinenta) u drugu. Interkulturalno
obrazovanje bavi se i interpersonalnim kulturnim identitetima omoguavajui
na taj nain uenicima/uenicama da se konstruktivno nose sa unutranjim
konfliktima.
15. Pogreno je uverenje da nema dovoljno resursa (materijala, izvora) potrebnih
za interkulturalno obrazovanje.
Stara izreka kae da ko trai taj i nae, a to praktino znai: ponite
od pretraivanja vebsajtova, prouite resurse svoje lokalne zajednice i, to je
najvanije, prihvatite uenike/uenice kao najvanije izvore interkulturalnosti.
Prevaziite frontalni pristup uenju tako to ete stvoriti uslove u kojima uenici/uenice ue jedni od drugih kroz razmenu razliitih koncepata, iskustava
i perspektiva.
31
Faze interkulturalne transformacije kole22

Na nivou kolske prakse uvoenje interkulturalnog obrazovanja predstavlja proces koji dovodi do postepenih i znaajnih promena u svim aspektima ivota i rada
kole. Pol Gorski (Paul C. Gorski, 2000) razlikuje 6 faza u interkulturalnoj transformaciji
kole:
Faza odsustva promene (Status Quo)
kola neguje tradicionalnu obrazovnu praksu u kojoj nema mesta kritikom promiljanju postojeih oblika nejednakosti u razliitim aspektima kolskog ivota i obrazovnog sistema. Kurikulum, nain poduavanja i nain uenja i dalje odraavaju pristupe koji
su tipini za dominantne ili privilegovane drutvene grupacije.
Faza heroja i praznika
U kurikulum ili nastavni materijal kola uvodi malo novina, koje se iskljuivo vezuju za uoljive ali povrne specifinosti drugih kultura i koje su najee zasnovane na
preteranom uoptavanju i stereotipima. Primer za ovaj nain praktikovanja interkulturanog obrazovanja jesu organizovanje meunarodnog festivala hrane ili dana dalmatinske (romske, bugarske itd.) kuhinje. Uenici/uenice prave delove odee ili sportske
rekvizite koji su specifini za pojedine kulture. Tokom kampanje borbe za prava ena,
nastavnici/nastavnice pripremaju plakat ili pano na kojem su predstavljene poznate
ene.
Faza interkulturalnog (etnikog) poduavanja i uenja
kola u kurikulum uvodi prouavanje obiaja i ponaanja u kulturama iz kojih
potiu njeni uenici/uenice s ciljem da oni razumeju kako bi trebalo da se odnose prema njima. Nastavnicima/nastavnicama treba da budu dostupni prirunici koji im pomau
u ophoenju prema pripadnicima specifinih grupacija ili etnikih zajednica.
Faza meuljudskih odnosa (Zato se svi ne bismo bolje slagali?)
kola u kurikulum uvodi novine koje se odnose na uvianje i prihvatanje razliitosti kroz negovanje veza izmeu pripadnika razliitog kulturalnog identiteta. Nastavnici
su podstaknuti da dublje upoznaju razliite kulture, da se oslanjaju na iskustva uenika
razliitog kulturnog naslea i da stvaraju uslove u kojima uenici/uenice ue jedni od
drugih kroz razmenu linih iskustava i perspektiva.
Faza selektivnog interkulturalnog obrazovanja (Radili smo to prolog meseca)
kola u kurikulum uvodi novine koje se odnose na prepoznavanje nejednakosti i
nepravinosti u raznim aspektima obrazovanja, ali tako to se tim pitanjima bavi samo
u odreeno vreme ili privremeno, kroz posebne kolske projekte. Na primer: kola inicira
i organizuje sastanak na nivou lokalne zajednice, na kome se diskutuje aktuelni etniki
sukob ili realizuje tromeseni projekat iji je cilj da podstakne zainteresovanost devojica za matematiku i prirodne nauke. Ovakva nastojanja se, uglavnom, javljaju kao reakcija
na neki aktuelni dogaaj ili trend u drutvu, te su najee kratkog daha.
22
Paul C. Gorski. Stages of Multicultural School Transformation. EdChange and the Multicultural Pavilion.
32
Faza transformativnog interkulturalnog obrazovanja (socijalna pravda i pravedno obrazovanje) kola sistematski uvodi novine i transformie postojei kurikulum
tako da svaki aspekt kolskog ivota i obrazovanja uini podjednako dostupnim i pravednim za sve uenike/uenice koji pripadaju razliitim grupama i kulturama.
// EVROPSKA ISKUSTVA
Temu interkulturalno obrazovanje u Srbiji razmatramo i u evropskom kontekstu.

To je prvo ire prirodno okruenje u kojem se nalazi nae drutvo, i ijim standardima i vrednostima tei. Srbija (poput nekih evropskih zemalja) ima dugotrajno iskustvo
etnike, kulturne, jezike i religijske razliitosti. Zato evropska iskustva mogu biti dobri
modeli iz kojih se moe uiti.
U veini evropskih zemalja interkulturalni pristup jedan je od optih ciljeva nacionalnog nastavnog plana ili se reflektuje u drugim zvaninim dokumentima o obrazovanju. Skoro polovina zemalja identifikovala je posebne nastavne predmete kroz koje
bi trebalo da se razvija interkulturalni pristup. Interkulturalno obrazovanje se najee
ukljuuje u predmete kao to su: Istorija, Geografija, strani jezici i Religijsko vaspitanje.
Definisani su interkulturalni sadraji koji bi trebalo da budu ukljueni (npr. prouavanje tekstova strane literature na asovima jezika). Izraene su i preporuke za
nastavnike/nastavnice. U njima se istie znaaj asova istorije, na kojima se organizuju
diskusije sa uenicima/uenicama drugaijeg kulturnog porekla od veinske nacionalne
kulture. U preporukama su istaknute i vrednosti koje treba da se razvijaju kod uenika/
uenica U treini evropskih zemalja interkulturalni pristup ukljuen je u asove koji se
tiu poznavanja i razumevanja drutva. Na primer: u Grkoj se uenicima/uenicama
nude dva sata nedeljno (van nastavnog plana) tokom kojih se obrauju teme kao to su
evropski identitet, multikulturalizam i globalizacija i sl.
Moe se rei da se u evropskim zemljama interkulturalnom obrazovanju posveuje znaajna panja. U tom smislu se izdvaja primer Irske. Specifine drutvene prilike u ovoj zemlji i jasna osetljivost na njih reflektuju se na obrazovnu politiku tako
to se interkulturalnost pojavljuje kao kljuna obrazovna dimenzija na svim obrazovnim
nivoima od predkolskog do univerzitetskog. Jedan od primera nastavnog plana za
interkulturalno obrazovanje moe se nai u okviru Nacionalnog saveta za nastavni plan
i procenu Republike Irske (NCCA National Council of Curriculum and Assesment)23.
NCCA je izdao i Vodi za interkulturalno obrazovanje sa uputstvima vezanim za nastavni
plan, kolsko planiranje, opremanje uionica, kulturnu razliitost i ocenjivanje.
23
Vie o nastavnom planu Irske moete nai na http://www.ncca.ie/index.asp?locID=61&docID=-1. a NCCA

vodi potraite na http://www.ncca.ie/uploadedfiles/publications/Interc%20Guide_Eng.pdf.
33
/// PRIMERI DOBRE PRAKSE
Primer 1: Model dobrog programa

Kljune karakteristike programa interkulturalnog obrazovanja24
Osmiljavanje i realizovanje programa interkulturalnog obrazovanja nije nimalo
lak zadatak ni za strunjake niti za praktiare. U tom poduhvatu mogu nam biti od
pomoi smernice koje je dao Pol Gorski (Paul C. Gorski).
1. Izvoenje programa
Program treba da je tako osmiljen da prepoznaje i koristi raznovrsne stilove uenja prilikom rada na otkrivanju raspodele moi i privilegija u datom okruenju (uionici,
lokalnoj zajednici i sl.). Tokom realizacije programa vano je da:
Koristite razliite tehnike uenja.
o predavanje
o kooperativno uenje
o dijalog
o individualni rad
o vrnjako uenje/poduavanje.
24
Prethodno ispitate i razumete kakva je stvarna raspodela moi i privilegija u

datom okruenju, kako ne biste svojim postupcima doprineli uvrivanju postojeih privilegija i opresije.
o Koga najee prozivate, opominjete i sl.
o Koga najee podstiete da doe do nekog reenja i kome pomaete postavljanjem potppitanja ili davanjem odgovora.
Stalno proveravate tezu da je poduavanje majstorstvo.
o Pitajte uenike/uenice ta znaju o temi koju uvodite.
o Pitajte uenike/uenice ta ele da naue o temi koju uvodite.
o Pozovite uenike/uenice da uestvuju u predavanju/uvoenju nove
teme.
Paul C. Gorski. Key Characteristics of a Multicultural Education Curriculum. EdChange and the Multicultural
Pavilion.
34
2. Sadraj programa
Sadraj programa/tema treba da bude kompletan i taan, tj. da ukljui doprinose
i perspektive svih relevantnih kultura i grupa.
Obezbedite da sadraj bude to kompletniji i taniji.
o Na primer: Iskaz Kristofer Kolumbo je otkrio Ameriku nije ni kompletan ni
taan (zamislite samo kako bi na to reagovao neki ameriki Indijanac).
Izbegavajte etiketiranje i upotrebu stereotipnih termina, fraza i naina govora
o marginalnim ili manjinskim grupama (npr. neromi, osobe s posebnim potrebama, obojeni, mali ljudi, govor iskljuivo u mukom rodu i sl.)
o Da li manjinske grupe prilikom prezentacija svrstavate u kategoriju i drugi?
o Da li o manjinskim grupama govorite samo kroz posebne nastavne jedinice (npr. Romska muzika i poezija), ili su one ukljuene i protkane kroz ceo
nastavni program (npr. Raznovrsnost muzike naeg podneblja)?
o Da li program ima cilj da konstatuje i slavi razliitost ili da istrauje, prepoznaje i prihvata razlike kao dodatnu dimenziju celog nastavnog programa?
Prouite istoriju diskriminacije u nastavnom programu i postarajte se da je ne
ponovite.
o Da li sadraj podrava stereotipe (npr. uimo o Romima kao o nomadima
i/ili skupljaima sekundarnih sirovina), ili ih preispituje (uimo o Romima
koristei njihove resurse i izvore)?
o Da li sadraj podrava ili preispituje pretpostavke da naa kultura i drutvo
po pravilu sagledava svet iz perspektive koja je tipina za belu rasu (Evropu, mukarce, hriane, heteroseksualce, srednju klasu itd.)?
3. Radni materijali
Radni materijali za uenje treba da budu raznovrsni i kritiki preispitani sa stanovita naklonosti i predrasuda prema razliitim grupama.
Koristite razliite materijale:

o tekstove
o novine i magazine
o video materijale i filmove
o igre
o radne sveske
Prethodno proverite materijale i otklonite sve elemente koji podravaju predrasude i diskriminaciju.
o Da li udbenik istorije na stereotipan ili nepotpun (netaan) nain prikazuje
pripadnike odreenih grupa ili epoha?
o Da li radni materijal iz oblasti prirodnih nauka koristi iskljuivo muki govor/jezik?
35
o Da li radni materijal iz oblasti knjievnosti koristi govor mrnje ili stereotipne prikaze?
o Da li govor/jezik koji koristite podrazumeva samo muki rod, porodicu
otac majka dete, srpsku nacionalnost i slino?
Uinite raznovrsnim (diversifikujte) predstave i sadraje na svim izloenim i
vidljivim materijalima (oglasnim tablama, slikama i fotografijama, posterima,
kolskim asopisima, uilima kao to su geografske karte i dr).
o Da li to stalno inite ili samo kada se radi o posebnim datumima ili projektima?
4. Multiperspektivnost
Sadraj mora da ukljui (integrie) razliite perspektive i uglove gledanja da
bi bio kompletan i taan.
Prikaite sadraj/temu iz razliitih uglova, a ne samo iz ugla veinske grupe ili
dominantne kulture.
o Kako definiete klasinu literaturu ili najbolje knjige i iz koje/ije perspektive dolazi ta odrednica?
o Iz koje perspektive poduavate istoriju? Prisetite se dogaaja kada je ekspanzija Zapada isto to i genocid, a heroji slobode isto to i ratni zloinci.
Prikaite sadraj/temu kroz vienje razliitih aktera, a ne samo kroz vienje
nekoliko herojskih likova.
o Na primer: Da li o ropstvu uimo samo na osnovu onoga to o njemu govore robovlasnici, ili koristimo i prie i predanja robova?
5. Inkluzivnost pristupa
Uenici/uenice moraju biti aktivno ukljueni u proces poduavanja i uenja. Prevaziite frontalni pristup uenju tako to ete stvarati uslove u kojima uenici/uenice
ue jedni od drugih kroz razmenu razliitih iskustava i perspektiva.
Istaknite razliita iskustva i perspektive uenika/uenica tokom procesa uenja.
Ohrabrite uenike/uenice da postavljaju kritika pitanja o svim informacijama
koje dobijaju (od nastavnika/nastavnica ili preko udbenika) i modelirajte kritiko miljenje.
o Ko je pisao neku informaciju (i sa kog stanovita)?
o Ko je kreirao neki veb-sajt?
o ije miljenje ujem, a ije ne ujem?
Postarajte se da sadraj i nain izvoenja budu relevantni za uenike/uenice;

modelirajte proces uenja tako da uenici/uenice mogu povezati sadraj sa
svakodnevnim ivotom.
Prihvatite vae uenike/uenice kao najvanije izvore multikulturalnosti.
36
6. Socijalna i graanska odgovornost

Ukoliko elimo da osposobimo uenike/uenice da postanu aktivni uesnici u demokratskom drutvu (equitable democracy), onda ih moramo upoznati s temama socijalne pravde i razvijati njihov oseaj graanske odgovornosti kroz ceo nastavni program.
Unesite diskusije o razlikama i neravnopravnosti u nastavne jedinice svih predmeta tako to ete poeti s najmlaim uenicima/uenicama.
o Na primer: Kako su pojedina nauna saznanja zloupotrebljena da se opravdaju rasizam i antisemitizam?
Potraite razliite naine na koje su poznati ljudi iz mnogih oblasti (prirodnih
nauka, umetnosti itd.) koristili svoj rad i ugled da se bore za socijalnu pravdu.
o Posebno je vano nai primere u kojima su se predstavnici veinske grupe
borili za ugroena prava manjinskih grupa (npr. Albert Ajntajn).
Sa uenicima/uenicama. razmotrite pitanja rasizma, seksizma, homofobije i
slinih oblika opresije kad god vam se za to ukae prilika.
Stvorite uslove za otvorenu i iskrenu diskusiju sa uenicima/uenicama o istoriji privilegija i opresije u drutvu.
Poveite poduavanje i uenje s kljunim globalnim temama i temama vae
lokalne zajednice.
Ohrabrite uenike/uenice da kritiki misle o svojoj dravi, kapitalizmu/socijalizmu i drugim tradicionalno nedodirljivim temama.
7. Evaluacija i provera
Nastavni program mora biti stalno procenjivan sa stanovita kompletnosti, tanosti i predrasuda.
Oformite timove nastavnika/nastavnica i radite (horizontalna samoevaluacija)
na uzajamnom proveravanju nastavnih programa, jedinica i pristupa koje koristite.
Traite povratne informacije od svojih uenika/uenica, otvoreno ih sasluajte
i konstruktivno primite.
S vremena na vreme vratite se ovom modelu i proverite da li je vaa praksa u
skladu s njim, ili ste se rutinski vratili nekim starim navikama.
Primer 2: Kriterijumi za selekciju sadraja
EK-LISTA ZA IZBOR OBRAZOVNOG SADRAJA SA STANOVITA

Da li je sadraj dostupan svim kulturnim grupama

o Koji se jeziki zahtevi postavljaju u kolskim resursima i aktivnostima?
o Da li se jezik pokazije kao prepreka da neki uenici/uenice dou do informacija?
o Jesu li su resursi savremeni/novi, relevantni i inkluzivni?
o Da li sadraji izraavaju znanja i iskustva ljudi razliitih kategorija sociokulturalnog porekla?
o Ko su heroji a ko negativni junaci u literaturi?
Da li sadraj uvaava socijalno i kulturno poreklo svih uenika/uenica
o Je li sadraj kompatibilan sa kulturalno osetljivim uenjem i praksom u
nastavi?
o Izraava li sadraj osetljivost na raznovrsnost kultura?
o Da li sadraj istie slinosti i razlike meu kulturama?
o Mogu li se sve grupe identifikovati sa sadrajem?
o Postoje li znaajne oblasti u sadraju koje interesuju uenike iz razliitih
sociokulturnih sredina?
o Da li sadraj ukljuuje doprinose znaajnih ljudi iz razliitih kultura?
o Da li sadraj podrava jezike kompetencije uenika/uenica u maternjem
jeziku?
Da li je kritika analiza primenjena na kontekst
o Koja su predubeenja o sadraju prisutna u kolskom programu?
o Da li kolski program ograniava sadraj i resurse tako da su jednosmerni,
neuvaavajui ili diskriminatorski?
o Bavi li se sadraj posledicama diskriminatorskog jezika?
o Da li sadraj ukljuuje kritiku analizu drutvene strukture koja ima za posledicu predrasude i diskriminaciju?
o U kojoj meri kulturalno inkluzivni sadraji postaju prioritet pri raspodeli
razliitih resursa?
Da li ukupan kolski program podrava participaciju svih uenika/uenica
u koli i iroj zajednici i da li ohrabruje:
o jezik razumevanja
o kooperativno uenje
o obuku u asertivnosti/samopouzdanju
o pregovaraki proces donoenja odluka
37
38
o
o
o
o
o
reavanje konflikata
uenje koje su uenici inicirali
kroskurikularnu interakciju
korienje kolske kulturne raznolikosti kao resursa
akciju koja vodi ka pravednom i harmoninom drutvu
Primer 3: Mali kolski projekat

Kako uiti o kompleksnim dogaajima u istoriji kroz primer
holokausta25
Uneskova pridruena kola u SAD-u razvila je model razumevanja osetljivih i kompleksnih dogaaja u istoriji. Model je korien u Srednjoj koli 3 Rivers u Ohaju sa
uenicima od 12 do14 godina.
Citat i pitanja od kojih se polazi
Svet je suvie opasno mesto za ivot ne zbog ljudi koji ine zlo, ve zbog
ljudi koji dozvoljavaju da se zlo deava.
Albert Ajntajn
Da li se istorija ponavlja?
Ima li smisla porediti sline dogaaje u istoriji?
Da li se istorija deava i u uionici?
Proces
25
Ljudsko ponaanje se objanjava preko kategorija: rtva, nasilnik, posmatra;

oni koji pruaju otpor i oslobodioci koje se povezuju sa dogaanjima iz kolskog okruenja. Sa uenicima/uenicama se diskutuje u ovim kategorijama.
Diskutuje se o tome zato se viktimizacija povezuje sa stereotipima i predrasudama. Naglaava se uloga medija i poziva na Deklaraciju o ljudskim pravima
UN-a.
Za celu verziju programa rada pogledati veb-stranu Teaching the Holocaust and other sensitive events in
history The diagram used in the teaching model.
39
Nasilje se razmatra i u kontekstu vrnjakog nasilja u koli. Povezujui termine

sa svakodnevnim ponaanjem, uenici/uenice osveuju da se istorija deava
i u uionici; odnosno da nije vano okruenje u kojem se zloin pojavljuje, ve
da li se on desio ili nije.
Posmatrai nasilja definiu se kao neko ko svojim nereagovanjem podrava
nasilje, ali moe postati i njegova rtva.
Rei Alberta Ajntajna se koriste kao jedan od podsticaja za diskusiju kad se
identifikuju primeri vrnjakog nasilja iz kolskog dvorita.
Oni koji pruaju otpor mogu to raditi na fiziki ili duhovan nain; kao primer se
daje otpor u Danskoj za vreme holokausta.
Oslobodioci se posmatraju sa stanovita osobina koje imaju i meusobno
se uporeuju heroji iz razliitih perioda, bilo da su u pitanju pojedinci ili
grupe.
Primer 4: Plan nastavne jedinice

Naziv:
Izvor:
http:
Uzrast:
Multietnika zajednica moj dom!

Adaptiran prilog Richard Oakes Peters, Ed.D. / US (1999).
www.eduref.org/cgi-bin/lessons.cgi/Social_Studies/Multicultural_Education.
stariji osnovci
Predmeti: tematski pristup

Trajanje: 59 kolskih asova
Kratak opis aktivnosti: Uenici/uenice istrauju multikulturni karakter svoje lokalne zajednice koristei dostupne resurse kao to su: ljudi, znaajne lokacije, dogaaji,
materijalna dobra i dr.
Ciljevi. Kroz ovaj tematski blok uenici/uenice:
1) upoznae kulturnu/etniku razliitost lokalne zajednice (nekad i sad)
2) opisae doprinose koje su pripadnici svake od kultura (etnikih grupa) dale
na polju ekonomskog, politikog i socijalnog razvoja lokalne zajednice
3) upoznae specifinosti ivotnog stila razliitih kultura (etnikih grupa) prisutnih u lokalnoj zajednici
4) razumee vrednosti likovnih umetnosti, knjievnosti i muzike svake kulture (etnike grupe) koja postoji u lokalnoj zajednici
5) postae svesni vrste i kvaliteta svakodnevnih odnosa (na ekonomskom, politikom i socijalnom polju) izmeu razliitih kultura (etnikih grupa).
40
Materijal i resursi koji su potrebni

Filmovi koji prikazuju ivotne
Saradnja sa strunjacima iz
stilove razliitih kultura (etnikih grupa)
lokalne zajednice, kao mentorima u uenikom timskom

istraivanju konkretnih tema
Diskovi ili audio-trake s muzikom razliitih kultura (etnikih grupa)
Posete najbliim muzejima,

bibliotekama i kulturnim manifestacijama
Gostovanja predavaa (javne

i kulturne linosti, roditelji i
sl.) na kolskim asovima
(tribinama)
Inicijalni spisak literature iz

razliitih izvora (i kulturalnih
perspektiva) o razvoju lokalne zajednice
Inicijalna zbirka materijala

(novi i stari novinski lanci
i mape, fotograje, kopije
kljunih istorijskih dokumenata i sl.)
Postupak (proces):
Koristei asove razliitih predmeta (Istorija, G eografija, M aternji j e z i k , drugi
jezik, M atematika, Muzika i Likovna kultura, Tehniko obrazovanje itd.), kroz kombinaciju individualnog i timskog rada (multietnike grupe, 37), uenici/uenice dobie
zadatke da u istom vremenskom periodu:
1) naprave mape koje prikazuju nekadanji i sadanji multietniki sastav lokalne
zajednice i geografske oblasti (kontinent, drava, region) odakle potiu pojedine etnike grupe (asovi geografije);
2) napiu sastav o nekom aspektu ivota ili razvoju lokalne zajednice s fokusom na znaajne osobe, lokacije ili dogaaje (biraju predmeti);
3) naprave audiovizuelnu prezentaciju (film, performans i sl.) neke odreene kulture/etnike grupe (prezentacija treba da obuhvata likovnu umetnost, knjievnost i muziku);
4) realizuju intervju sa osobama koje vae za lokalne hroniare, a zatim napiu
kratak novinski lanak o nekom dogaaju iz prolosti lokalne zajednice, koji je
doneo vanu novinu ili izmenio neki aspekt ivota u njoj (asovi istorije);
5) u saradnji s mentorom napiu izvetaj o nekom aspektu ekonomskog, politikog i socijalnog razvoja lokalne zajednice, koristei numerike podatke, tabelarne i grafike prikaze trendova itd. (asovi drutvenih nauka i matematike);
6) u saradnji s mentorom osmisle i realizuju anketu sa stanovnicima lokalne zajednice o dobrim i loim stranama zajednikog ivota i prezentuju rezultate
vrnjacima (asovi drutvenih nauka);
7) nacrtaju (ili napiu pismo nastavnicima, direktoru kole i sl.) kako treba da
izgleda idealna multietnika kola ili kako njihova kola moe postati bolja
(vannastavna aktivnost ili mali kolski projekat videti sliku ispod);
8) naprave kolski pano ili osmisle kolsku predstavu pod nazivom Multietnika zajednica moj dom.
41
Idealna kola, prema crteima dece iz

Afrike i Japana (The Ideal School As Drawn
by African & Japanese Children) jeste projekat koji je sponzorisalo Ministarstvo spoljnih
poslova Japana i UNICEF Japan (jul 2005).
Petogodinja Mitamura Ayako iz Japana
nacrtala je dvoslojnu torta kolu koja plovi po
nebu.
Moj san je kola u koju moe slobodno da doe i iz nje da ode u nebo ili u more.
Moja idealna kola je mesto gde deca iz celog
sveta mogu da ue zajedno.
Slika: Crte idealne kole
(petogodinja Mitamura Ayako, Japan)
SRBIJA, IZAZOVI I OSLONCI ZA

Srbija je vienacionalna zajednica26 u kojoj razliite nacije ive na istom prostoru i u kojoj se svaka od njih moe nai u poziciji veine ili manjine, u zavisnosti od teritorijalnog i politikog okvira. U Srbiji do sada nije bilo neke iroko prihvaene strategije za
podsticanje interkulturalnih vrednosti i principa. Na obrazovni sitem ne obezbeuje
interkulturalnost i dijalog meu razliitim etnikim grupama i kulturama, ve bi se pre
moglo rei da podrava paralelno egzistiranje razliitih kultura, ija saradnja i komunikacija nije strateki postavljena.
Bolno iskustvo rata na teritoriji bive Jugoslavije i injenica da su nacionalizam,
ksenofobija i diskriminacija u duem periodu bili socijalno poeljni i podsticani modeli
miljenja i ponaanja, doveli su do etnikog animoziteta i netolerancije meu ljudima u
Srbiji. Mladi su esto bili manipulisani od strane politikih predstavnika etnikih zajednica u funkciji promovisanja nacionalizma i uestvovanja u konfliktima s drugim etnikim
grupama. Zato ne iznenauju rezultati istraivanja o postojanju velike socijalne distance
meu studentima razliitih etnikih grupa.27 Jedan od moguih razloga zbog kojeg kod
26
27
Etnika struktura stanovnitva Srbije (ne raunajui Kosovo i Metohiju) prema popisu iz 2002: 82.86%
populacije su Srbi, 3,91% Maari, 1,82% Bonjaci, 1,44% Romi, 0,94% Hrvati, 0,82% Albanci, 0,79% Slovaci,
0,53% Vlasi, 0,46% Rumuni, 0,27% Bugari i ostali (http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu).
Istraivanje koje je Strategic Marketing sproveo 2004. na Univerzitetu u Beogradu, Novom Sadu, Niu i
Kragujevcu pokazalo je da postoji velika socijalna distanca meu studentima.
Npr: 70% studenata u Srbiji ne bi delilo sobu sa Albancima a 63% sa Romima, a veliki broj meu njima bi
prihvatio da deli sobu sa studentima iz Makedonije (75%) i Slovenije (70%). Ako imamo u vidu podatak
Udruenja studenata da 68% studenata pre upisa na fakultet nije nikada putovalo izvan Srbije, jasno je
da su ovakvi stavovi nastali pod uticajem trenutne politike propagande, a ne na osnovu linog iskustva
iz neposrednog kontakta sa susednim etnikim zajednicama.
42
mladih jo uvek dominiraju negativni stavovi prema drugima (posebno komijskim

etnikim grupama) jeste injenica da im kultura i dobri obiaji suseda nisu dovoljno
poznati. Postoji i problem nedovoljnog i/ili iskrivljenog poznavanja istorije i kulture sopstvenog naroda, kao i tradicije povezanosti i saradnje s drugim etnikim zajednicama.
To stanje je pothranjivano kroz obrazovni sistem, medije, dominatnu izdavaku delatnost
devedesetih itd.
Za razvoj demokratije vano je da mladi izotre sliku drutva u kojem ive ljudi
razliitog etnikog porekla i da prepoznaju prednosti i kvalitete ivota u multietnikom
okruenju. Sveobuhvatna reforma obrazovanja 20012004. za kljune strateke ciljeve
postavila je demokratizaciju obrazovanja, obrazovanje za demokratiju i graansko drutvo i obrazovanje manjina. Koncipirana kao Kvalitetno obrazovanje za sve28, reforma
obrazovanje definie i kao orue socijalnog i ekonomskog napretka, pomirenja, socijalne
kohezije i integracije.
Ipak, interkulturalno obrazovanje u Srbiji jo nije postalo integralni deo opteg
kolskog programa, ve su pojedini sadraji, koncepti ili teme razliitih kultura dodati
kurikulumu tako da se ne menja njegova postojea struktura.
Obrazovanje o svetskim kulturama, religijama i tradiciji ukljueno je u kurikulum
kao deo kolskih predmeta (Istorija, Geografija, Srpski jezik i knjievnost, strani jezici,
Muzika umetnost i Likovna kultura). Umetnike kole (likovne i muzike) ukljuuju u
svoj kolski kurikulum umetnika iskustva iz razliitih delova sveta. Na asovima knjievnosti obrauju se tekstovi pisaca nacionalnih kulturnih manjina.
Organizovanje nastave na maternjem jeziku i mogunost da se ui jezik zajednice (kada veinska grupa ui jezik manjina), predstavljaju znaajan doprinos interkulturalnom razumevanju i ostvarivanju ljudskih prava manjinskih grupa. Kad je u
pitanju jezik nastave, vano je istai da je kod nas zakonom predvieno da se nastava realizuje na srpskom jeziku; u podrujima gde ive nacionalne manjine moe se
realizovati i na jeziku nacionalne manjine na svim nivoima obrazovanja, na osnovu
zahteva i dostupnosti nastavnog kadra. Na predkolskom, osnovnom i srednjem nivou
obrazovanja (a delimino i u viem i visokom obrazovanju), kompletna nastava postoji
na albanskom, maarskom, slovakom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku. Izborna nastava maternjeg jezika organizuje se na bugarskom i romskom jeziku u vie
osnovnih kola.
28
U toku 2004. animozitet izmeu mladih na teritoriji Srbije, a posebno u Sandaku, pokazuje se kroz
(samo)izolaciju etnikih grupa (npr. odvojena mesta za zabavu i poveanje broja incidenata na sportskim susretima). Srpsko-maarski odnosi su kljuni multietniki odnosi za stabilnost Vojvodine, pa je
serija etniki zasnovanih incidenata ove odnose uinila temom kojom su se bavili najvii organi dravne
vlasti, ali i evropske i svetske organizacije i institucije. www.cdcs.org.yu/docs/etnicki_vojv.doc.
U poreenju sa 2004, u toku 2005. u Vojvodini su ublaeni incidenti koji su etniki motivisani, ali su
pogorani u drugim delovima Srbije. Oni se javljaju obino u obliku antisemitskih, antimuslimanskih
grafita ili fizikih napada na Rome, kako se kae u izvetaju HRW (Human Rights Watch), uz naglasak
da je kanjavanje nasilja bilo blago. I ovih dana smo svedoci niza incidenata na nacionalnoj osnovi,
to ukazuje na nestabilnost ovog podruja i zahteva sistematski i strateki pristup reavanju ovog
problema.
Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije: Kvalitetno obrazovanje za sve: Put ka razvijenom drutvu,
Beograd (2002).
43
PRAVNI OKVIR
Interkulturalno obrazovanje u Republici Srbiji ima svoje pravne
oslonce u meunarodnim instrumentima i nacionalnom zakonodavstvu. Izdvojiemo samo osnovne pravne instrumente Republike Srbije
kojima se uvaava multietniki karakter naeg drutva i koji mogu da
budu osnov za razvoj interkulturalnog obrazovanja:
Ustav Republike Srbije (2006)

Savezni Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina
(2002)
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2003,
2004)
SMERNICE, STRATEGIJE I AKCIONI PLANOVI

Sveobuhvatna analiza sistema osnovnog obrazovanja u SRJ,
Unicef, Beograd (2001)
Kvalitetno obrazovanje za sve put ka razvijenom drutvu,
MPS, Beograd (2002)
Strategija za smanjenje siromatva, Vlada Republike Srbije,
Beograd (2003)
Kvalitetno obrazovanje za sve izazovi reforme obrazovanja
u Srbiji, MPS, Beograd (2004)
Akcioni plan Dekade integracije Roma, Vlada Republike Srbije (20052015)
Jedinstveni akcioni plan za unapreivanje obrazovanja
Roma, JAP, Beograd (2005).
Da bi se obezbedilo obrazovanje za razvijen i odriv nain zajednikog ivota u

multikulturnom drutvu, potrebno je da obrazovni sistem ukljui interkulturalnu perspektivu u obrazovanje svih, a ne samo manjina. Takoe, nije dovoljno samo bavljenje
lekcijama ili vannastavnim aktivnostima iji je cilj poznavanje kulturne specifinosti jedne zajednice. Neophodno je razviti programe za integraciju interkulturalne perspektive
u sveukupni kolski ivot. Programi treba da obuhvate razliite predmete, vannastavne
aktivnosti, kolski etos i otvaranje kole prema zajednici. Ovakvo sistematsko ukljuivanje interkulturalnosti u obrazovni sistem (interkulturalna reforma obrazovanja) podrazumeva, pre svega, davanje sistematske podrke nastavnicima/nastavnicama i kolama za
primenu i praenje odgovarajuih programa.
Obuka nastavnika/nastavnica za rad s razliitim grupama jo uvek nije sistemski
organizovana ni obavezna i ona se, po pravilu, svodi na malobrojne programe koje u
kole donose nevladine organizacije. Obrazovni sistem i kole ne prepoznaju vrednost
ovih programa jer oni nemaju nikakvu ulogu u kriterijumima prilikom zapoljavanja ili
ocenjivanja nastavnika/nastavnica.
44
Uprkos injenici da bi upravljanje razliitostima trebalo da bude shvaeno kao

sutinska vetina nastavnike profesije, ni nastavnici/nastavnice nisu do sada pokazali naroitu potrebu za tom vrstom obuke. Prilikom izbora akreditovanih programa,
nastavnici/nastavnice daju prednost usko strunim znanjima ili tehnikim vetinama
potrebnim za poduavanje u njihovom predmetu, a zanemaruju vetine koje jaaju njihovu interkulturalnu kompetentnost i sposobnost da zajedno ive i deluju u drutvu u
kojem postoje razliitosti.
Obrazovanje za ivot u multietnikoj zajednici, i uopte za ivot u svetu razliitosti,
trebalo bi da bude ukljueno u nastavne programe studija na nastavnikim fakultetima
kao deo reforme visokog obrazovanja u okviru Bolonjskog procesa. Odgovarajui trening
za obrazovanje za razliitost koji e obavezno obuhvatiti sve nastavnike/nastavnice, a
ne samo one iz regija u kojima ima vie razliitih populacionih grupa, trebalo bi da
bude deo nacionalne strategije/kurikuluma.
II DEO
Autorke:
Radmila Goovi
Milena Jerotijevi
Snjeana Mre
Kriterijumi, indikatori i primeri dobre

prakse
Posebni doprinosi:
Lokalni timovi iz Nia, Bujanovca, Preeva,
Vranja, Dimitrovgrada, Beograda i Novog Pazara
koje su koordinirali Gordana Digi, Gafur Hiseni,
Evgenija Jokanovi i Nevresa Skarep
UVOD
U ovom delu Vodia ponueni su:
kriterijumi i indikatori kvaliteta (dobre prakse) po odabranim oblastima,
uz koje su dati i kratki primeri (ilustracije)
poetna mala zbirka ideja za unapreivanje obrazovne prakse, u kojoj se
mogu nai opisi nekoliko celovitih primera dobre prakse (iz naih i nekih stranih kola) kao predlozi postupaka koji mogu biti isprobani u praksi.
Pod kriterijumima kvaliteta (dobre prakse) podrazumevamo pedagoki relevantne aspekte rada kola u datoj oblasti, koji ukazuju na neka vana svojstva, dimenzije ili
karakteristike:
(a) uslova u kojima se realizuje obrazovanje (materijalni, tehniki, prostorni, kvalitet
nastavnih sredstava itd.)
(b) obrazovnih procesa
(c) rezultata (sadraj i svojstva znanja, vetina i dr.).
Kriterjumi su neophodni da bi se rad kole odvijao na kvalitetan nain i sa zadovoljavajuim efektima.
Pod indikatorima kvaliteta (dobre prakse) podrazumevamo vidljive pokazatelje prisutnosti nekog relevantnog aspekta rada kola (kriterijuma). Na osnovu indikatora moe se
meriti i procenjivati stanje u datoj oblasti ili ostvarenost nekog ishoda (promene).
Ukupna kolska praksa podeljena je na 5 oblasti koje su od posebne vanosti za
uvoenje interkulturalnog obrazovanja u nae kole i za njegovo unapreivanje:
1. Politika kole
injenica je da je na obrazovni sistem jo uvek strogo centralizovan i da se nastavnici/nastavnice i uenici/uenice esto smatraju samo primaocima lekcija i zadataka. Zbog toga je poloaj naih kola inferioran u poreenju s mnotvom kolskih
46
inicijativa koje se javljaju u obrazovnim sitemima u kojima postoji visok stepen autonomije kola i nastavnika/nastavnica.
Ipak, neka sistemska reenja u naem obrazovanju (npr. uvoenje kolskog razvojnog planiranja i sl.) otvaraju prostor za kolske inicijative iji su ciljevi: podsticanje
i/ ili praenje novih programa, kvaliteta rada nastavnika, atmosfere u uionici i koli kao
celini, i postavljanje specifinih statekih ciljeva (politika kole) u okviru pojedinanih
kolskih kurikuluma.
2. Nastava, uenje i ocenjivanje
Budui da formalno obrazovanje nije vie jedini izvor znanja, ono se suoava sa sve
veim pritiskom da razvija efikasnije i privlanije oblike uenja. Inovativne metode nastave i
uenja bie odluujui faktori kojima e se obezbediti motivisanost uenika/uenica.
Znanja potrebna za ivot u modernom demokratskom i multikulturalnom drutvu
postaju sve kompleksnija, te se naini uenja koji se neguju u tradicionalnoj koli moraju zameniti novim oblicima (iskustveno, kooperativno, kontekstualno, individualizovano
itd.) koji su osetljivi za sloenost lokalne i ire drutvene zajednice.
3. kolska klima (etos)
kolu ne karakteriu samo akademska postignua njenih uenika/uenica ve i
manje opipljivi aspekti kao to su: odnosi zaposlenih i aka, model upravljanja (eksplicitno ili implicitno prisutan), nivo saradnje meu nastavnim osobljem, stepen razumevanja i podrke koja se prua tekoj deci i nedovoljno uspenim acima itd.
Nesumnjivo je da su akademska postignua kljuna za odreenje budueg napredovanja uenika/uenica, ali diskretan aspekt kolskog ivota kakav je kolska klima/etos deca esto upamte i on ima snaan uticaj na njihove kasnije izbore, prioritete i
vrednosti. Zbog toga kola treba da bude mnogo svesnija (skrivenih) poruka koje deca
primajui da vodi rauna da li je neka od tih poruka u sukobu s onim to se p o duava
(npr. u lekcijama o demokratiji).
4. Struno usavravanje nastavnika
Uspenost realizacije interkulturalnog obrazovanja u kolama zavisie u velikoj
meri od znanja i umenosti nastavnika i nastavnica. Struno usavravanje za interkulturalno obrazovanje treba da omogui nastavnicima/nastavnicama da razviju 4 vida kompetencija (prema Banksu): poznavanje karakteristika uenika/uenica, detaljno i fleksibilno poznavanje predmeta/sadraja, vetinu upravljanja odeljenjem i svest o etici
sopstvene profesije (pedagogije).
Nastavnik/nastavnica treba da je u stanju da preispituje postojeu kolsku praksu
i koncept uenja i znanja na kojem ta praksa poiva, te da predlae i uvodi novine za
unapreivanje kole i obrazovanja.
5. Saradnja kole sa lokalnom i irom zajednicom
U uslovima optih promena u modernom pristupu obrazovanju drastino se menja sredina za uenje uopte, a posebno za uenje za ivot u demokratiji i upravljanje
razliitostima. Pored uionice, ona obuhvata itavu kolu, lokalnu i iru zajednicu.
Uenje za interkulturalnost obavlja se u raznim formalnim i neformalnim sredinama i zahteva koordinaciju i saradnju relevantnih institucija i organizacija u zajednici.
II DEO: KRITERIJUMI, INDIKATORI I PRIMERI DOBRE PRAKSE
II DEO: Oblast 1
47
INTERKULTURALNOST I POLITIKA KOLE
KRITERIJUMI I INDIKATORI DOBRE PRAKSE

OBLAST 1: POLITIKA KOLE
KRITERIJUMI
1. Interkulturalne
vrednosti i
principi
zastupljeni su
u svim
relevantnim
segmentima
politike kole
INDIKATORI/
POKAZATELJI
VERIFIKATORI I ILUSTRACIJE
1.1. Sva dokumenta kojima

se definie politika kole
sadre delove koji se bave
promocijom, primenom i
razvojem interkulturalnih
vrednosti i principa (ili
postoji poseban plan koji to
obuhvata)
Verifikator: kolski razvojni plan (RP), pravilnici, godinji plan rada kole, plan rada saveta roditelja, plan
rada akog parlamenta itd.
1.2. Kriterijumi za formiranje

razliitih kolskih tela
ukljuuju i uvaavanje
principa multietnike
ravnopravnosti
Verifikator: kriterijumi i preporuke o formiranju kolskih

tela (interni dokument); spisak i etnika struktura svih
etnikih tela
1.3. kola ima programe/

projekte koji obezbeuju
ravnopravan tretman
kultura svih etnikih
zajednica kojima uenici/
uenice pripadaju i
promoviu svetsku kulturnu
batinu
Verifikator: kolski kalendar, odeljci o interkulturalnom

obrazovanju u RP-u, godinjem planu kole i delu
kolskog programa koji se definie na nivou kole
Ilustracija:
1. U svakom od pomenutih dokumenata postoji
odeljak koji se odnosi na planiranje kole u oblasti
interkulturalnog obrazovanja.
2. kolski razvojni plan kao jedan od ciljeva navodi
uvoenje interkulturalnog obrazovanja kroz
tematsku nastavu (za predmete kao to su: Srpski
jezik, Istorija, umetnosti u V razredu osnovne kole).
Ilustracija:
1. Preporuka kolskog odbora da u kolskim telima
budu zastupljeni predstavnici svih (ili veine)
etnikih grupa prisutnih u koli.
2. Odluka Saveta roditelja o meri afirmativne akcije za
romske roditelje.
(U koli koja ima znaajan broj romske dece Savet
roditelja je doneo odluku o proirenju broja lanova
Saveta ukljuivanjem jo dva roditelja romske nacionalnosti.)
Ilustracija:
kolski kalendar uzima u obzir datume koji imaju
kulturni i religijski znaaj za razliite grupe.
kola organizuje kviz uenika VII i VIII razreda na
temu Poznavanje kultura evropskih naroda.
48
2. Obrazovanje je
jednako

1.4. kolska dokumenta,
programi i aktivnosti
usklaeni su s
meunarodnim i
nacionalnim standardima
etnike ravnopravnosti
i interkulturalnog
obrazovanja
Verifikatori:
Kljuna kolska dokumenta pozivaju se na
relevantne meunarodne konvencije i deklaracije i
nacionalna zakonska i podzakonska dokumenta.
U kolskim dokumentima, koji se odnose na
programe i planove aktivnosti kole, eksplicirani su
principi i/ili standardi na osnovu kojih se osigurava
etnika ravnopravnost.
1.5. kola ima i sistematski

primenjuje mehanizme/
procedure za spreavanje
diskriminacije i prati
njihovu primenu
Verifikatori: Pravilnik o spreavanju diskriminacije;

procedura za prigovaranje na diskriminaciju roditelja i
uenika/uenica; evidencija o prijavljenim sluajevima
diskriminacije i nainima njihovog reavanja; izvetaj
Nastavnikom veu i kolskom odboru o stanju na
polju etnike ravnopravnosti u koli i uspenosti
preduzetih mera; usvojene preporuke za unapreenje
etnike ravnopravnosti.
1.6. U koli postoji plan

strunog usavravanja
nastavnika/nastavnica u
oblasti interkulturalnosti
Verifikator: Deo o strunom usavravanju nalazi se u

kolskom razvojnom planu i godinjem planu rada
kole.
1.7. kola ima plan i razvijene

mehanizme za irenje
interkulturalnih vrednosti u
lokalnoj zajednici
Verifikator: odeljci o interkulturalnom

obrazovanju u RP-u, godinjem planu rada i
projektima koji su razvijeni na nivou kole Ilustracija:
kola organizuje javno zagovaranje i uenike
kampanje za osnivanje fonda za finansijsku podrku
kolovanju socijalno ugroene romske dece (u
skladu sa Strategijom za smanjenje siromatva u
Republici Srbiji).
aki parlament realizuje projekat multikulturalnosti
pod nazivom: Proetaj gradom, upoznaj svet (niz
javnih manifestacija).
1.8. kola u okviru svog

budeta planira i stavke za
programe interkulturalnog
obrazovanja i trai
finansijska sredstva za
njihovu realizaciju
Verifikator: kolski budet i prijave na konkurse

za dodelu grantova projektima iz oblasti interkulturalnosti
Ilustracija:
kola je, zajedno sa lokalnom NVO Slovaka obrazovna
inicijativa, napisala predlog projekta za unapreivanje
interkulturalnog obrazovanja u lokalnoj zajednici i
prijavila se na konkurs za dodelu grantova kod Unicefa
(i/ili MPS, lokalne samouprave ili nekog drugog
domaeg/stranog donatora).
2.1. U koli se primenjuju

posebne mere i aktivnosti
za ukljuivanje dece iz
obrazovno ugroenih
etnikih zajednica i uopte
dece iz kategorije ranjivih
grupa u obrazovni sistem
(mere afirmativne akcije)
Verifikator: dokument o merama afirmativne akcije

koje se sprovode na nivou kole
Ilustracija:
Romska deca su upisana u 1. razred osnovne kole, bez
obzira da li poseduju sva potrebna dokumenta (npr.
izvod iz matine knjige roenih, prijava stana i sl.).

dostupno za
sve
etnike
zajednice
3. kola stalno
unapreuje
svoju politiku
49
2.2. U koli se primenjuju

posebne mere i aktivnosti
za unapreivanje
obrazovanja (i smanjenje
odustajanja od kolovanja)
dece iz obrazovno
ugroenih etnikih
zajednica
Verifikator: dokumenti (planovi, izvetaji) o merama

koje se sprovode radi unapreivanja obrazovanja
dece iz obrazovno ugroenih etnikih zajednica
Ilustracija:
U koli je uveden program Romski asitent kao podrka
obrazovanju romske dece.
2.3. kola organizuje nastavu

na maternjem jeziku i
jeziku drutvene sredine
(sa elementima nacionalne
kulture) za sve uenike/
uenice i u skladu sa
zakonom
Verifikator: podaci o organizovanju i realizovanju

nastave izbornog predmeta Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture za uenike/uenice koji su se
za to opredelili
Ilustracija:
U osnovnoj koli, u kojoj se izvodi nastava na srpskom
jeziku, realizovani su asovi iz predmeta Maternji jezik
sa elementima nacionalne kulture za svih 17 uenika
albanske nacionalnosti koji su se za to opredelili.
3.1. U koli postoje mehanizmi

za praenje realizacije
interkulturalne obrazovne
politike
Verifikator: plan praenja realizacije interkulturalne

obrazovne politike na razliitim kolskim nivoima s
preciziranim kriterijumima i indikatorima praenja,
vremenskom dinamikom i odgovornim osobama/telima
3.2. kola evaluira i donosi

redovne preporuke
za unapreivanje
interkulturalnosti i
dostupnosti obrazovanja
Verifikator: evaluacioni izvetaj sa preporukama
3.4. RP se jedanput godinje

poboljava u skladu s
preporukoma proisteklim iz
evaluacije interkulturalnosti
i dostupnosti obrazovanja
Verifikator: aneks na odeljak u RP-u koji se odnosi

na interkulturalno obrazovanje i koji sadri mere za
njegovo unapreivanje
3.5. kola koristi kriterijume

i procedure za
prepoznavanje i
izbor programa koji u
najveoj meri doprinose
unapreivanju
nterkulturalnog
obrazovanja
Verifikator: spisak kriterijuma i opis procedura koje

kola koristi u proceni kvaliteta programa iz oblasti
interkulturalnog obrazovanja
Ilustracija:
U okviru redovne samoevaluacije, kola je procenila
kvalitet realizovanih programa interkulturalnog obrazovanja (koristei kriterijume i indikatore iz ovog
vodia) i, na osnovu dobijenih podataka, zakljuila da
u narednoj kolskoj godini treba da:
a proiri teme interkulturalnosti u redovnoj nastavi
na predmete Geografija, Matematika i Likovna
umetnost
b) vannastavne aktivnosti, koje su pokazale da doprinose unapreenju interkulturalne osetljivosti kod
uenika/uenica, realizuje u saradnji sa drugim
kolama u lokalnoj zajednici.
Ilustracija: v. primer broj 1 ispod tabele
Ilustracija:
kola je raspisala interni konkurs za najbolje
planove asa za interkulturalno obrazovanje
formirala je tim od 5 uiteljica
tim je, na osnovu kriterijuma i indikatora datih
u Vodiu (odeljak Nastava i uenje), ocenio sve
prikupljene planove
tim je napravio selekciju planova i najbolje
preporuuje svim uiteljima/uiteljicama za
primenu u narednoj kolskoj godini
50
PRIMERI IZ KOLSKE PRAKSE
Primer 1
OBLAST 1
POLITIKA KOLE
IZVOD IZ KOLSKOG RAZVOJNOG PLANA

(Osnovna kola Nikola Tesla, BANATSKO KARAOREVO)
U NAOJ RAZLIITOSTI JE NAE BOGATSTVO
POTREBE I PRIORITETI
Na osnovu izloenih potreba prioriteti nae kole su:
1. negovanje tradicije i kulture kod uenika/uenica, razmena kulturnih specifinosti izmeu uenika/uenica razliitih etnikih grupa (srpska, maarska, romska), bolje meusobno upoznavanje kroz razne vidove vannastavnih aktivnosti i
sadraja pojedinih nastavnih predmeta
2. poboljanje kolske klime radom na razvijanju humanosti i empatinosti organizovanjem akcija pomoi dece i kole ugroenim kategorijama uenika/
uenica i stanovnitva uopte (usmeravanje energije uenika/uenica na prave
ljudske vrednosti, uz vee angaovanje odeljenskih stareina);
3. zbog veoma stereotipnog naina rada nastavnika/nastavnica, potrebno je intenzivirati edukaciju nastavnika/nastavnica za primenu savremenih metoda i oblika
rada u skladu s potrebama uenika/ uenica; dakle, poboljati kvalitet nastave.
RAZVOJNI CILJEVI:
1. NEGOVANJE TRADICIJE I KULTURE KOD UENIKA/UENICA

2. POBOLJANJE KOLSKE KLIME U DUHU HUMANOSTI I EMPATINOSTI
3. PODIZANJE KVALITETA NASTAVE UVOENJEM SAVREMENIH METODA, OBLIKA
RADA I NASTAVNIH SREDSTAVA
1. NEGOVANJE TRADICIJE I KULTURE KOD UENIKA

Meu naim kolama ne postoji dovoljna povezanost. Matina kola u Banatskom
Karaorevu nema vrstu vezu sa svojim izdvojenim odeljenjima u esteregu i Tordi. Torda je najslabije povezana sa okolnim selima (uticaj lokacije i homogenosti stanovnitva).
Zbog postojanja jezike barijere ne ostvaruje se kulturna saradnja (priredbe, manifestacije), nemogu je rad strunih aktiva, nastavni programi su razliiti. Pri obradi nastavnih
jedinica nedovoljna panja se obraa na mogunost negovanja tradicije i kulture (maternji jezik, priroda i drutvo, istorija). Uenici/uenice nedovoljno poznaju kulturu svog
naroda, opada nivo kulture ponaanja, nedovoljno se poznaju tradicija i kultura susednih
mesta, nije dovoljna iskorienost ispoljavanja specifinosti obiaja romskog naroda.
Razmena kulturnih dobara izmeu Maara (Torda), Roma (Torda i estereg) i Srba
(Ban. Karaorevo i estereg) obogatila bi duhovni, kulturni i obrazovni razvoj linosti
51
naih uenika/uenica. Specifian mentalitet ljudi u Ban. Karaorevu, kao i u esteregu, mogao bi se iskoristiti za negovanje i upoznavanje razliitih obiaja. Deca bi se od
ranog uzrasta uila toleranciji i uvaavanju razliitih kultura i razliitosti linosti. Zbog
specifinosti vere, kulture i obrazovanja Maara, bilo bi korisno razvijati nacionalne
obiaje i tradiciju i u okviru kole kao pojedinane ustanove i na nivou sve tri kole,
kao dela jedne celine.
SPECIFINI CILJEVI:
1.1. obogaivanje nastave i vannastavnih aktivnosti elementima tradicije i kulture
1.2. razvijanje duha pripadnosti, meusobno potovanje individualnosti i tolerancija razliitosti kod uenika/uenica tri kole i
1.3. podsticanje lokalne zajednice na zajednike kulturne aktivnosti.
Mere i aktivnosti
1.1. Obogaivanje nastave i vannastavnih aktivnosti elementima tradicije i kulture
Aktivnosti
Uesnici
Vreme realizacije
u okrivu nastave likovne kulture: Izuavanje narodnih

rukotvorina, nonji i ilima razliitih sociokulturnih
sredina (ilustrovati nastavnu jedinicu Ornament u
petom razredu)
nastavnik/nastavnica
likovne kulture
po rasporedu plana i
programa
u okviru nastavne jedinice Vizuelna metaforika: Analiza

heraldikih motiva razliitih naroda (osmi razred)
obrada pesme Ciganin hvali svoga konja na
romskom jeziku
Ciganski slavuj, obrada pesme uz osvrt na
specifinosti romskog ivota
obrada teme: Stanovnitvo SCG nacionalne manjine
uz korienje dijaprojektora (posmatranje, ilustracije,
zanimljivosti), u okviru predmeta poznavanje drutva
muziki kviz (kompozicije razliitih kultura s akcentom
na izvornim pesmama)
nastavnik, nastavnica
likovne kulture
uitelj/uiteljica, deca
romske nacionalnosti
uitelj/uiteljica, deca
romske nacionalnosti
odravanje predmeta Narodna tradicija (u svim

kolama)
programa
programa
programa
uitelji
uitelji
programa
programa
nastavna jedinica Stanovnitvo Srbije (nacionalna

obeleja stanovnika Srbije: nonja, jezik i obiaji
korienje slika, kaseta i dijaslika za ilustrovanje
kulturalnih razliitosti) u okviru predmeta priroda i
drutvo
obrada nastavne jedinice Likovne konvencije kao mogunost sporazumevanja narodne nonje stanovnika Srbije
(kola, olovka, novine, prirodni i vetaki materijali)
programa
uiteljice
programa
tokom sve tri godine
52
1.2. Razvijanje duha pripadnosti, meusobno potovanje individualnosti i

tolerancija razliitosti kod uenika tri kole
Aktivnosti
Uesnici
Vreme realizacije
organizovanje priredbi (Sv. Sava, Vidovdan, Uskrs:

praznici i obiaji slinosti i razlike)
nast. srpskog jezika,

muzike kulture,
struni saradnik
lanovi likovne i
etnosekcije
svake godine
uoi praznika (Boi,
Uskrs)
uenici/ uenice svih

kola
januar, februar, mart,

april, jun
uestvovanje na prodajnim izlobama uenikih

radova (promovisanje dejih radova)
druenje uenika/uenica iz razliitih kola
(Karaorevaka prela, Toranski dani, Sv. Sava,
Ispraaj osmog razreda u Tordi, Uskrs)
organizacija sekcija (etno, runi rad)
uitelji, uiteljice
organizacija takmienja (Narodna tradicija)
redakcija k. lista, nast.

likovne k., informatike
i srpskog jez.
obnavljanje kolskog lista
lanovi likovne i
etnosekcije, uenici/
uenice niih razreda
ureivanje kolske zgrade dejim radovima
direktor
uspostavljanje saradnje sa Udruenjem Roma
direktor
uspostavljanje saradnje sa KUD-ima
odeljenske stareine,
struni saradnik
pospeivanje saradnje sa roditeljima
u vreme praznika
septembar 2005.
jednom godinje
poetak u septembru
2005.
tokom kolske
2005/2006. godine
tokom kolske
2005/2006. godine
tokom kolske
2005/2006. godine
1.3. Podsticanje lokalne zajednice na zajednike kulturne aktivnosti

Aktivnosti
Uesnici
Vreme realizacije
uee u organizovanju priredbi (Sv. Sava, Vidovdan,

Uskrs: praznici i obiaji slinosti i razlike)
mesna zajednica
u vreme praznika,
svake godine
sponzorisanje prodajnih izlobi uenikih radova

(promovisanje dejih radova)
sponzori, mesna
zajednica
uoi praznika (Boi,

Uskrs)
obezbeivanje uslova za druenje uenika iz razliitih

kola (Karaorevaka prela, Toranski dani, Sv. Sava,
Ispraaj osmog r. u Tordi, Uskrs)
mesna zajednica
januar, februar, mart,

april, jun
Imajui u vidu injenicu da je naa kola organizovana kao matina kola sa

dva izdvojena odeljenja u tri susedna naselja: Karaorevo, estereg i Torda elimo
da se meusobno bolje upoznamo i vie saraujemo. Proteklih godina saradnja naih
uenika/uenica. postojala je u smislu druenja na sportskim takmienjima i kvizovima
znanja, pa bismo eleli da se budua saradnja usmeri na upoznavanje uenika/uenica.
s tradicijom i kulturom svojih suseda. Naime, kolu u Tordi pohaaju uenici maarske i
romske narodnosti, u esteregu Srbi i Romi, a u Karaorevu Srbi kolonisti iz Like.
Obrada sadraja pojedinih nastavnih predmeta, kao i vannastavnih aktivnosti, koje
upoznaju decu sa slinostima i razlikama tradicije, kulture i vere, doprinela bi boljem razumevanju, toleranciji meu uenicima i obogatila bi njihovu linost.
53
Deca razliitog etnikog, kulturnog i religioznog porekla uestvovala bi u zajednikim kreativnim aktivnostima. Takoe, jaala bi sopstveni identitet i identitet grupe kojoj
pripadaju.
2. POBOLJANJE KOLSKE KLIME U DUHU HUMANOSTI I EMPATINOSTI
Humanitarne akcije koje su u proteklom periodu realizovane u naoj koli nailazile su na veoma dobar odziv, kako meu uenicima/uenicama tako i meu lanovima
kolektiva. U akcije prikupljanja sredstava u okviru Deje nedelje, Crvenog krsta, borbe
protiv raka i u nekoliko akcija koje su sprovedene radi prikupljanja pomoi ugroenima
(u vidu odevnih predmeta, hrane, sredstava za higijenu, dobrovoljnih priloga u novcu),
ukljuivali su se svi nai uenici/uenice i njihovi roditelji.
Duh humanosti (potencijal za realizaciju ovog cilja razvojnog plana) u naoj ustanovi, evidentno, postoji. Meutim, meuljudski odnosi na nivou sve tri kole su na veoma niskom nivou. Kod uenika/uenica se ne zapaa oseaj potrebe da se pomogne
drugu u nevolji.
Kod uenika/uenica od najranijeg uzrasta treba razvijati ljubav prema oveku,
to je jedan je od prioritetnih ciljeva vaspitno-obrazovnog procesa uopte. To e uticati
da se kod njih razvije sistem vrednosti u kojem je ovek u prvom planu, bez obzira na
nacionalne, kulturoloke, verske, socijalne i druge razlike. Realizacija ovog cilja uticae na
poboljanje meuljudskihodnosa u koli.
SPECIFINI CILJEVI:
2.1. Poboljanje komunikacije izmeu uenika/uenica i nastavnika/nastavnica i
meu uenicima/uenicama
2.2. Razvijanje samostalnosti, individualnosti i tolerancije meu uenicima/uenicama
2.3. Jaanje uzajamnog poverenja i podrke izmeu svih aktera kolskog ivota
Mere i aktivnosti
2.1. Poboljanje komunikacije izmeu uenika/uenica i nastavnika/nastavnica i
meu uenicima/uenicama
Aktivnosti
Uesnici
Vreme realizacije
ohrabrivanje uenika da ispoljavaju sopstveno

miljenje
odelj. stareine,
struni saradnici/
saradnice uenici/
uenice
tokom sve 3 godine
usmeravanje uenika na prave vrednosti (iz razliitih

izvora: internet, literatura, deja tampa)
nastavnici, uenici/
uenice
tokom sve 3 godine
sprovoenje ankete o aktuelnim deavanjima u koli
struni saradnik,
saardnica saradnica
jednom godinje
54
2.2. Razvijanje samostalnosti, individualnosti i tolerancije meu uenicima

Aktivnosti
Uesnici
Vreme realizacije
ohrabrivanje uenika/uenica da ispoljavaju

individualnost
odelj. stareine,
struni saradnici/
saradnice uenici/
uenice
nastavnici/nastavnice
struni sar., uenici/
uenice
odelj. stareine,
direktor, uenici
primena znanja steenog na seminaru

(oblast komunikacija/asertivnost)
formiranje akog parlamenta
u skladu sa
realizacijom seminara
oktobar 2005. g.
2.3. Jaanje uzajamnog poverenja i podrke izmeu svih aktera kolskog ivota
Aktivnosti
Uesnici
Vreme realizacije
pokretanje akcije dobrosusedske pomoi

(pomo starijim komijama)
realizacija zajednikih akcija sa lokalnom zajednicom
(dobrosusedska pomo)
direktor, struni sar.,

n. graanskog v.,
verouitelj, odelj.
stareine, uenici/
uenice lovako
drutvo, KUD, roditelji,
n. biologije, n. fizikog
v., savet roditelja
decembar 2005. g.
korienje prostorija za potrebe kole (dom kulture,

lovaki dom)
kontinuirano
u vreme sveanosti
mesna zajednica
U proteklom periodu u naoj koli je sprovedena anketa u kojoj su uenici/uenice

i iskazali svoje miljenje o postojeim problemima u koli, promenama koje su potrebne i
aktivnostima koje bi eleli da se uvedu.
Rezultati ankete su pokazali da uenici/uenice ele ureenu kolu, drugarske
odnose i uspeniju saradnju sa nastavnicima/nastavnicama. Nedostaju im dodatne aktivnosti, sport i druenje.
Poboljanje kolske klime imalo bi viestruku korist. Nastavnici/nastavnice i uenici/uenice imali bi bolju saradnju, a uenici/uenice meusobno bi razvijali drugarstvo
i saoseajnost. Prijatna atmosfera u koli uticala bi na zadovoljstvo i poveala bi motivaciju za rad.
3. PODIZANJE KVALITETA NASTAVE UVOENJEM SAVREMENIH METODA, OBLIKA
RADA I NASTAVNIH SREDSTAVA
Nedostaci u nastavi nae kole su: esta primena metode izlaganje udbenik
odgovaranje i frontalnog oblika rada i zapostavljanje diferencirane individualizovane
nastave. Nedovoljna je zainteresovanost za primenu savremenih metoda rada sa uenicima/uenicama. Iz ovoga proizilaze nedovoljna zainteresovanost svih uenika/uenica i
zapostavljanje uenika/uenica koji imaju posebna interesovanja iz odreenih predmeta.
Dakle, potrebno je osavremeniti nastavu, uvesti nove metode rada i oplemeniti sadraj
nastave kreativnim inovacijama.
55
SPECIFINI CILJEVI:
3.1. Podsticanje strunog usavravanje nastavnika/nastavnica
3.2. Podizanje nivoa aktivnosti uenika/uenica uvoenjem interaktivnog oblika nastave
3.3. Osavremenjavanje nastave primenom razliitih metoda rada
Mere i aktivnosti
3.1. Podsticanje strunog usavravanje nastavnika
Aktivnosti
Uesnici
Vreme realizacije
dodatna edukacija (pohaanje seminara) i primena

steenih znanja
rad strunih aktiva srodnih nastavnih predmeta
dva puta godinje
predmetni nastavnici/
nastavnice istih i
srodnih predmeta
uesnici/ce seminara
jednom meseno
prezentovanje sadraja seminara sa procenom

kvaliteta (na sednicama)
korienje raznovrsnih didaktikih sredstava i
obrazovne tehnologije (dijaprojektor, internet) u cilju
postizanja vee aktivnosti uenika
nastavnici/ice fizike,
biologije, srpskog
j., ruskog j., istorije i
razredne nastave
nastavnik/nastavnica
fizikog v. nastavnik/
nastavnica srpskog
jez.,
bibliotekar direktor
uvoenje sportske sekcije
korienje dodatne literature (nabavka strune

literature)
nabavka opreme i filmova
na sednicama nakon
seminara
jednom meseno
septembar 2005. g.
kontinuirano od
septembra 2005. g.
oktobar 2005. g.
3.2. Podizanje nivoa aktivnosti uenika uvoenjem interaktivnog oblika nastave

Aktivnosti
Uesnici
Vreme realizacije
jednom meseno
obuka za radioniarski rad i uvoenje u nastavu
odeljenske stareine,
uenici/uenice
dva puta godinje
posete pozorinim i bioskopskim predstavama (dva

puta godinje)
odeljenske stareine
tokom maja sve tri

godine
poseta lokalnim preduzeima (Van Drunen, Mlin, Mala

privreda)
struni sar., odelj.

stareina
korienje raznovrsnih didaktikih sredstava

obrazovne tehnologije (dijaprojektor, internet)
56
3.3. Osavremenjavanje nastave primenom razliitih metoda rada

Aktivnosti
korienje raznovrsnih didaktikih sredstava
obrazovne tehnologije (dijaprojektor, internet)
obuka nastavnika/ca optih predmeta za primenu
viefrontalnog naina rada
Uesnici
Vreme realizacije
predmetni nastavnici/
nastavnice,
tokom kolske godine
nastavn.
tokom kolske
2005/06. g.
projektovanje edukativnih filmova (nabavka opreme i

filmova)
dva puta godinje
EVALUACIJA
ta?
Pokazatelji promena
Nain praenja
Ko?
Kada?
1. NEGOVANJE TRADICIJE I KULTURE

Obogaivanje
duha i
razmena
kulturanih
vrednosti
Razvijanje poz. osobina

linosti
Poboljana meusobna
komunikacija Razvijanje
drugarstva
Proirenje znanja i vidika
Razgovori
Ankete
Posmatranje
Struni sar.
Nastavnici/
nastavnice
Direktor
Na kraju k.
god. (sve 3
godine)
Bolja
meusobna
saradnja
izmeu kola
Poboljana meusobna
komunikacija
Poboljana atmosfera
Poveana tolerancija
Posmatranje
Anketa
Direktor/ka
Struni sar.
Nastavnici/
nastavnice
Na kraju k.
god. (sve 3 god.)
Vee
zadovoljstvo
tokom
boravka u
koli
Smanjena agresivnost
Razvijanje poz. osobina
linosti
Poboljana meusobna
komunikacija
Razvijanje drugarstva
Razgovori
Ankete
Posmatranja
Struni sar.
Nastavnici/
nastavnice
Odelj. stare.
Polugodinje
Bolje
organizovanje
slobodnog
vremena
Vee zadovoljstvo
Poboljana atmosfera u koli
Vii nivo kulture
Vii nivo znanja
Upitnici
Razgovori
ek liste
Roditelji
Struni sar.
Odelj. stare.
Nakon
tromeseja
Struni sar.
Odelj. stare.
Polugodinje
2. POBOLJANJE K. KLIME U DUHU HUMANOSTI I EMPATINOSTI

Kvalitetnija
komunikacija
na relaciji
nastavnik/
nastavnica
uenik/enica
Poboljana atmosfera
Lake usvajanje nast. gradiva
Negovanje razliitosti
Masovnije ukljuivanje u
vannas. akt.
Razvijanje individualnosti i
samostalnosti
Podrka uenicima
Jaanje samopouzdanja
Razgovori
Posmatranje
Upitnici
57
irenje
toleranciije i
podrke
Bolja atmosfera u odeljenju

Vea individualnost i
samopouzdanje Stabilnija
linost Prihvatanje razliitosti
Posmatranje
Anketa
Procena
Nastavnici/ce
Odelj. stare.
Struni sar.
Na kraju
svake k. god.
Negovanje
humanosti i
empatinosti
Radost davanja
Vee zadovoljstvo
Bolji meugeneracijski odnosi
Razgovori
Posmatranje
Upitnici
Verouitelj
Odelj. stare.
Struni sar.
Godinje
Jaanje
uzajamnog
poverenja i
podrke
Brojnost u uklj. ljudi iz

okruenja
Bolja komunikacija Uspeniji
rad kole Vii nivo kulture
Posmatranje
Razgovori
Svi
Godinje
3. PODIZANJE KVALITETA NASTAVE

Poboljanje
kvaliteta rada
Vea zainteresovanost u.
Poboljanje atmosfere u
odeljenju
Poboljani odnosi u kolektivu
Vee zaodovoljstvo roditelja
i u.
Evaluacione
liste
Sist.
posmatranje
Anketa
Procenjivanje
Odelj. stare.
Struni sar.
Direktor
Tromeseno
Vee
zadovoljstvo
u radu
Vee zaodovoljstvo roditelja

i u.
Poboljana meusobna
komunikacija
Vee zalaganje u radu
Razgovori
Posmatranja
Nastavnici/ce
Polugodinje
Afirmacija
kvaliteta
uenika
Vea angaovanost u radu

Vea zainteresovanost
Bolji uspeh
Radna atmosfera
Kviz znanja
Provera znanja
Procena
Nastavnici/ce
Struni sar.
Godinje
Sastav strunog aktiva za kolsko razvojno planiranje:

1. predstavnici kole
uki Bojan, profesor likovne kulture
Jari Milena, profesor razredne nastave
Crnjanski Dragana, diplomirani psiholog Ribi Vesna, nastavnik razredne nastave
Savi Valentina, diplomirani biolog
Ronto Bozoki Judit, profesor istorije
Slavica Stojanov, profesor pedagogije
2. predstavnik Saveta roditelja
Ester Dani, domaica.
58
Primer 2
IGRAMO SE I UIMO ZAJEDNO O Vuk Karadi Ni
Na nivou predkolskih grupa u koli su organizovane radionice za decu i roditelje

u okviru mini-projekta Igramo se i uimo zajedno, dela projekta Jednake anse koji je
realizovan u koli u periodu od 2003. do 2006. godine uz podrku Ministarstva prosvete
i sporta RS i Fonda za otvoreno drutvo. Zahvaljujui ukljuivanju porodice u vaspitnoobrazovne aktivnosti i zajedikom radu roditelja i dece u edukativnim radionicama, postie se cilj projekta uspenija priprema romske dece za ukljuivanje u kolu.
Meu realizovanim aktivnostima bile su:
izrada estitki za 8. mart
dramatizacija tekstova za decu
ukraavanje prostora Prolena bata
kviz Pokai ta zna takmienje u znanju, pevanju, recitovanju i pantomimi.
U ovim aktivnostima uestvovalo je etrdesetoro romske dece i njihovih roditelja,
dve vaspitaice i dva romska asistenta.
U tri odeljenja drugog razreda O Vuk Karadi u okviru projekta Naa deca
naa budunost organizovane su aktivnosti u kojima su uestvovali uenici/uenice,
njihovi roditelji, uitelji/uiteljice i romski asistent.
Ciljevi ovog projekta su: poboljanje kvaliteta obrazovanja kroz izgradnju partnerskih odnosa s porodicom, ukljuivanje porodice u vaspitno-obrazovni proces, poboljanje
komunikacije na svim relacijama i bolja informisanost roditelja o kolskim aktivnostima.
Sprovedene su sledee aktivnosti:
izrada cestitki, nakita i ukrasnih predmeta za mame i bake
Porodino stablo izrada porodinih albuma i njihova prezentacija
sportski dan u nikoj tvravi
sportske igre u kojima su uestvovali deca i roditelji (koarkaka utakmica, fudbalska utakmica, navlaenje konopca, igre bez granica).
(primere poslale Suzana Stefanovi i Dragana Mitrovi)
Primer 3
MREA UNESKOVIH KOLA, BEOGRAD
Kao lanica Uneskove mree pridruenih (ASP) kola, O NH Sinia Nikolajevi

opredelila se da potuje i sprovodi u praksi osnovna naela Uneska mir, razumevanje
i uvaavanje.
Glavni cilj ovog projekta jeste stvaranje bezbednog i podsticajnog okruenja za
uenje i razvoj u koli. Vizija kole je formiranje kole kao centra nenaslilne komunikacije
u svim aspektima kolskog ivota.
Cilj: Orijentacija kole je da radi na razvijanju sledeih principa:
uvaavanje razliitosti
razvoj tolerancije i saradnje

mirno i konstruktivno reavanje sukoba.
59
U okviru svog programa rada kola planira, realizuje i prati programe koji doprinose ostvarivanju navedenih ciljeva:
1. Obrazovanje nastavnika/nastavnice (jaanje vaspitne kompetencije nastavnika/nastavnica kroz sticanje znanja i vetina)
Svi nastavnici/nastavnice su, po sopstvenom izboru, proli neki od
programa
obuke za nenasilne modele komunikacije i konstruktivne naine reavanja sukoba, kao
I programe obuke za razumevanje i podsticanje dejeg razvoja (NNK Rei su prozori ili
zidovi, uvari osmeha, Umee odrastanja).
2. Primena u radu sa uenicima/uenicama
Nastavnici realizuju jedan od navedenih programa (ceo program ili deo programa) u radu sa uenicima/uenicama na asovima odeljenskih zajednica i asovima
razrednog stareine.
3. Posebni vidovi rada
Grupe uenika/uenica petog, estog i sedmog razreda prole su obuku Rei su
prozori ili zidovi 2 u cilju formiranja tima za vrnjako posredovanje u sukobima.
(Primer poslala Slobodanka Jovanovi)
Primer 4
UVOENJE BOSANKOG JEZIKA KAO IZBORNOG

PREDMETA NOVI PAZAR, SJENICA, TUTIN
Na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2003) i Pravilnika o nastavnim planovima i programima za prvi ciklus osnovnog obrazovanja, u osnovne kole uveden je predmet Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture. Program se
realizuje od prvog do etvrtog razreda kao izborni predmet sa po dva asa nedeljno.
Nastavu izvode nastavnici/nastavnice razredne nastave bez obzira na nacionalnost, koji
su prethodno proli obuku u organizaciji Bonjackog nacionalnog vea i Ministarstva
prosvete i sporta RS.
Na ovaj nain nastavnici/nastavnice su pokazali izuzetnu korektnost, solidarnost
i uvaavanje za potrebe lokalne sredine i Bonjaka Sandaka.
(Primer poslala Nevresa Skaret)
60
Primer 5
ISKUSTVA IZ IRSKE
INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE KROZ KURIKULUM
(NCCA, Irska)
1. IDENTITET I PRIPADNOST
VETINE I SPOSOBNOSTI
Sposobnost da se angauje u
demokratskom procesu
Sposobnost da se kritiki
analizira stereotipno
predstavljanje grupa
Sposobnost da se uporede i
suprotstave razliita miljenja i
perspektive
Sposobnost da se slua sa
empatijom i uestvuje u
dijalogu s ljudima razliitog
porekla
VREDNOSTI I STAVOVI
ZNANJE I RAZUMEVANJE
Samopotovanje:
potovanje sopstvene grupe i
identiteta
Razumevanje raznovrsnosti
nasledstva razliitih grupa i
njihovog doprinosa drutvu u
kome ivimo
Potovanje bogatstva kultura i

tradicija
Posveenost demokratskim
principima i prihvatanje
odgovornosti za njihovu
zatitu i promociju uz
priznanje da svako ima pravo
da se uje i potuje njegovo
miljenje
Verovanje u sposobnost
pojedinca da pravi razliku i
utie na promenu
Znanje o evropskim i drugim

kulturama
Razumevanje doprinosa naih
generacija razliitim drutvima
irom sveta
Svest o razliitim nainima
izraavanja identiteta
Svest o vezi izmeu identiteta i
pripadnosti
Razumevanje posledica
predrasuda, stereotipa i
rasizma
2. SLINOSTI I RAZLIKE
Sposobnost da se uporeuju
razliita miljenja i perspektive
Sposobnost da se uestvuje u
dijalogu i traga za uzajamnom
istinom
Sposobnost da se bude
otvoren/a za promenu na
osnovu razgovora, razmiljanja
i analize
Sposobnost da se slua sa
empatiojom i da se uestvuje
u dijalogu sa ljudima razliitog
porekla
Sposobnost da se kritiki
analizira stereotipno
predstavljanje grupa
Sposobnost da se sa drugima
pregovara o razlikama na
miroljubiv nain
VREDNOSTI I STAVOVI
Potovanje sebe i drugih
Uvaavanje razliitosti
afirmisanjem vrednosti
koja moe da proistekne iz
postojanja razliitih gledita i
kulturnih izraza
Otvorenost za dijalog
i traenje uzajamnog
razumevanja
Potovanje uzajamne
zavisnosti svih ljudi
Verovanje u sposobnost
pojedinca da pravi razliku i
da doprinese promenama
Razumevanje izazova
demokratskog naina
odluivanja i njegove
mogunosti u drutvima u
kojima postoje razlike
Razumevanje da nas kultura
ne determinie
Razumevanje rasizma i
njegovog funkcionisanja (kako
na individualnom tako i na
institucionalnom nivou)
Razumevanje meusobne
zavisnosti svih ljudi
61
3. LJUDSKA PRAVA I ODGOVORNOST

VREDNOSTI I STAVOVI
Sposobnost da se primene
pojmovi i standardi ljudskih
prava na lokalnu i globalnu
situaciju
Saoseanje sa onima ija su

prava ugroena
Spremnost da se primenjuju
principi ljudskih prava
Sposobnost da se integriu
kljuni principi ljudskih prava u
svakodnevne situacije
Sposobnost da se s punim
razumevanjem uestvuje u
promociji i zatiti ljudskih
prava
Spremnost da se promovie
ravnopravnost i pravednost
Verovanje da pojedinac moe
da donese promene
Znanje o Univerzalnoj
deklaraciji o ljudskim
pravima i drugim kljunim
instrumentima
Znanje o nacionalnom
zakonodavstvu i institucijama
iji je cilj zatita ljudskih prava
Znanje o pokretima za zatitu
ljudskih prava, kako onih u
prolosti tako i savremenih
Razumevanje individualnosti
ljudskih prava
Razumevanje rasizma kao
specifine pojave krenja
ljudskih prava
4. DISKRIMINACIJA I RAVNOPRAVNOST
VREDNOSTI I STAVOVI
Sposobnost da se prepoznaju
stereotipi i predrasude: u
pisanoj formi, u slikama, u
interpersonalnim diskusijama
Empatija sa onima koji su

diskriminisani
Sposobnost da se dovedu
u pitanje izvori informacija
i njihovi otvoreni i skriveni
ciljevi
Zdrav skepticizam prema

predrasudama i stereotipima
Sposobnost da se prave
zakljuci koji su izbalansirani i
utemeljeni na informacijama
Sposobnost da se suprotstavi
diskriminaciji
Spremnost da se promovie
ravnopravnost

da donese promene
Razumevanje pojmova kao to
su:
diskriminacija,
ravnopravnost, dominacija,
iskljuenost, mo itd.
Razumevanje direktne i
indirektne diskriminacije
Razumevanje rasizma kao
forme diskriminacije
Razumevanje predrasuda
i stereotipa kao forme
diskriminacije
Razumevanje uloge
antidiskiminatorske legislative
na nacionalnom nivou, nivou
EU i meunarodnom nivou
62
5. SUKOBI I NJIHOVO RAZREAVANJE

VREDNOSTI I STAVOVI
Sposobnost da se ispitaju
razliiti izvori pre nego to se
izvede zakljuak
Spremnost da se na miroljubiv
nain reavaju neslaganja i
sukobi
Sposobnost uvida u uzroke i

posledice sukoba
Otvrenost za shvatanja drugih
Sposobnost da se praktikuju
vetine reavanja konflikata
Sposobnost sluanja sa
empatijom i povezivanja s
ljudima iz razliitih sredina i s
razliitim shvatanjima
Razumevanje da je sukob
ormalan deo ljudskog ivota
Spremnost da se ui iz tuih
shvatanja
Razumevanje faktora koji

doprinose razvoju sukoba na
interpersonalnom, lokalnom i
internacionalnom nivou

da donese promene
Razumevanje principa i vetina

reavanja sukoba
Razumevanje izazova i
demokratskog naina
odluivanja u drutvima u
kojima postoje razlike
Razumevanje posledica
sukoba na interpersonalnom,
lokalnom i internacionalnom
nivou.
Primer 6
ISKUSTVA IZ IRSKE
EK-LISTA ZA OCENJIVANJE KOLE (NCCA, Irska)
(NCCA, Irska)
STAVKE ZA PROVERU
Misija ili vizija kole
Je li misija kole napisana tako da je svima razumljiva?
Ukljuuje li misija (ili vizija) spremnost da se pomogne svakom ueniku/ci
da ostvari svoj puni potencijal?
Da li ona izraava principe ravnopravnosti i razliitosti?
Promovie li pozitivnu svest o sebi kod svakog uenika/ce?
kolska praksa
Jesu li kolske organizacione i administrativne procedure pravedne i
uzimaju li u obzir potrebe svih uenika/ca?
Da li je jezik koji se u koli koristi (govorni i pisani) inkluzivan za sve
kulture?
Je li kolsko okruenje (fiziko i socijalno) inkluzivno za sve kulture?
Imaju li svi aspekti godinjeg plana kole (i kolskog razvojnog plana)
interkulturalnu perspektivu?
Deluje li kola u skladu sa zakonskim propisima koji su relevantni za ovu
oblast?
DA
DELIMINO
NE
63
O EMU JO TREBA VODITI RAUNA

Kakve su pomene nastale u naoj praksi
u poslednje vreme sa stanovita kulturne
razliitosti?
Na koje aspekte kolske politike i prakse bi

to planiranje trebalo da se odnosi?
Na koje dokumente bi trebalo da se poziva
u procesu planiranja?
Kojim interkulturalnim pitanjima se

trenutno najvie bave zaposleni u koli?
Koji resursi u koli (ljudski i finansijski)

stoje na raspolaganju za interkulturalno
obrazovanje?
Ko bi sve trebalo da bude ukljuen u

planiranje interkulturalne kole?
II DEO: Oblast 2
INTERKULTURALNOST I NASTAVA,
UENJE I OCENJIVANJE

OBLAST 2: POLITIKA KOLENASTAVA, UENJE I OCENJIVANJE
KRITERIJUMI
INDIKATORI/
POKAZATELJI
VERIFIKATORI I PRIMERI
Verifikator: kolski program; globalni i operativni pla1. U nastavi i

1.1. U nastavnom planu
novi nastavnika; pripreme za asove
vannastavnim
i programu (kolski
aktivnostima su
kurikulum) postoje
Ilustracija:
zastupljeni
sadraji koji se odnose na
Na asu Muzike kulture uenici su gledali i sluali
sadraji
upoznavanje, razumevanje i autentina izvoenja savremene etnomuzike sa porelevantni
uvaavanje razliitih kultura druja Balkana i potom dobili zadatak da identifikuju
za inter(s posebnim akcentom na
instrumente koje koriste svi, kao i one koje koriste
kulturalnost
kulture u lokalnoj zajednici). samo neke kulture ili etnike zajednice.
1.2. kola nudi uenicima/
uenicama izborne
predmete i/ili programe
vannastavnih aktivnosti koji
omoguuju razumevanje
i uvaavanje sopstvene
kulture i kultura drugih.
Verifikator: kolski program; globalni i operativni planovi nastavnika/ica; pripreme za asove; dnevnik rada;
kolski razvojni plan
1.3. Deca su aktivno ukljuena

u raznovrsne aktivnosti
iji je cilj upoznavanje,
razumevanje i uvaavanje
razliitih kultura (s
posebnim akcentom na
kulture u lokalnoj zajednici).
Verifikator: planovi interkulturalnih asova; dnevnik

rada; evaluacioni izvetaj kole
Ilustracija:
V. primer broj 1 oblast 1 (Politika kole)
Ilustracija:
U okviru kolske akcije Upoznajmo druge kulture da
bismo bolje razumeli svoju uenici/uenice 6. i 7. razreda
u meovitim timovima (po uzrastu, polu, etnikoj
pripadnosti i sl.) pripremaju materijal i prezentuju
razliite kulture sveta.
64
1.4. Interkulturalno uenje se

realizuje i kroz participaciju
uenika/uenica
pripadnika razliitih kultura
koje su prisutne u lokalnoj
zajednici.
Verifikator: planovi interkulturalnih asova; dnevnik

rada; evaluacioni izvetaj kole
1.5. Kroz razliite oblike

obrazovno-vaspitnog
rada uenici/uenice se
upoznaju i podstiu na
potovanje ljudskih prava i
prava deteta, sa naglaskom
na pravima vezanim za
etniku, kulturnu i versku
pripadnost.
Verifikator: kolski program; globalni i operativni

planovi nastavnika; pripreme za asove
Ilustracija:
Na nivou kole formiran je multietniki tim uenika/
uenica koji zajedno sa nastavnicima/nastavnicama i
roditeljima odluuje o sadraju i formama obeleavanja
svih praznika i datuma znaajnijih za etnike grupe u
lokalnoj zajednici.

1.6. U nastavi se koriste
materijali i izvori iz razliitih planovi nastavnika/nastavnica; pripreme za asove
kultura (kako oni koji
potiu od dominantne
tako i onih koje potiu iz
drugih kultura) sa ciljem da
se obezbedi ukljuivanje
(integrisanje) razliitih
perspektiva i uglova
gledanja.
1.7. Pojmovi i sardaji koji se
koriste u nastavi u razliitim
predmetima prilagoeni su
iskustvima dece razliitih
kultura.

planovi nastavnika/ica; pripreme za asove
1.8. U nastavi se koriste

lokalni kulturni resursi koji
olakavaju upoznavanje,
razumevanje i uvaavanje
razliitih kultura u zajednici.

Ilustracija:
1. Nastavnica matematike daje uenicima primere
problemskih zadataka (u kojima se koriste razliiti
izrazi i jezike forme, nazivi, relacije, imena, lokacije
i sl.) koji potiu iz razliitih kultura te zajednice.
2. Na asu Srpskog jezika i knjievnosti, prilikom
uvoenja teme Ljubavna poezija 20. veka, nastavnik
trai od uenika razliite etnike pripadnosti da
daju primere ljubavnih stihova koji su najee
recitovani u njihovoj porodici (i sve primere tretira
s punim uvaavanjem).
Ilustracija:
U okviru obrade teme Zanimanja u 19. veku nastavnik
je koristio lokalnu arhivu razliitih lokalnih kulturnih
grupa i sredina (stare novinske lanke, fotografije,
etnografsku literaturu i druge materijale/izvore).

2. Naini na koje
se obrauju
interkulturalni
sadraji u koli
razvijaju multiperspektivno
miljenj i
razumevanje
kod uenika/
uenica
65
2.1. Nain rada je baziran na

kontekstualnom uenju,
tj. uvek uzima u obzir
specifinosti kulture
(obiaje, vrednosne
orjentacije, stremljenja,
naine promiljanja,
drutvene odnose itd.).

2.2. U nastavi se koriste metode

aktivnog, iskustvenog i
kooperativnog uenja i
kritikog miljenja koje
pruaju mogunost
razliitih interpretacija i
multiperspektivni odnos
prema sadrajima.

2.3. U kolskim aktivnostima se

koriste tradicionalni naini
izraavanja kultura koji su
specifini za razliite kulture
i etnike grupe prisutne u
lokalnoj zajednici.
Verifikator: globalni i operativni planovi nastavnika/

nastavnica; pripreme za asove
2.4. Nastavnici/nastavnice
koriste jeziki osetljiv nain
poduavanja i viejezini
radni materijal koji
reprezentuju multietninost
lokalne zajednice.
Verifikator: operativni planovi nastavnika; pripreme

za asove
Ilustracija:
Uenici/ice starijih razreda osnovne kole istraivali
su kako je isti dogaaj iz nedavne prolosti (istorijskidogaaj, nauno otkrie, novi zakon ili institucija,
klimatski poremeaj i sl.) opisan i interpretiran u
razliitim dnevnim novinama (novine razliitih
politikih orijentacija; novine koje se itaju u razliitim
sredinama, kulturama i na razliitim jezicima itd.).
Ilustracija:
Prilikom uvoenja nove teme, uenici/ice u malim
grupama izlistavaju svoja znanja I iskustva u vezi s
temom, a zatim ih uporeuju sa ponuenim strunim
tekstom (kratak pregled teme sainjen na osnovu
izvora iz razliitih kulturnih sredina) i diskutuju uoene
slinosti i razlike. Na osnovu sadraja ovog uvodnog
asa, nastavnik/nastavnica planira sledei as.
Ilustracija:
Nastavnici koriste tradicionalne metode kao to su:
prianje pria, drama, poezija, pevanje, ples, igre, tradicionalne vetine i rukotvorine, tradicionalne sportske igre itd.
Ilustracija:
Mlaim osnovcima nastavnica uvodi pojam porodica tako to prvo zajedniki navode sve termine koji
se koriste u lokalnoj sredini (koristei sve jezike); zatim pita decu da objasne ta kod njih podrazumeva
termin koji koriste i tek na kraju demonstrira (crtei
i fotografije porodica iz razliitih izvora) i objanjava
razliite kulturne kontekste znaenja tog pojma. (Npr:
U tradicionalnim kulturama porodica po pravilu ima
oca majku i bar jedno dete, dok neka savremena zapadna drutva pod porodicom podrazumevaju jednog roditelja i dete ili samo dva roditelja itd.).
66
3. Ocenjivanje
3.1. Postoje definisana
postignua
oekivana postignua
uenika/
uenika/uenica u
uenica je
oblasti interkulturalnog
interkulturalno
obrazovanja koja su
osetljivo
ukljuena u proces
ocenjivanja.
3.2. Naini ispitivanja i
ocenjivanja prilagoeni su
iskustvima uenika/uenica
koji pripadaju razliitim
grupama i kulturama.
Verifikator: nacionalni dokument o standardima uenikih postignua; kolski pravilnik o ocenjivanju

ica; pripreme za asove
kola moe da napravi specifian dokument kojim
se smanjuju razliiti oblici neravnopravnosti prilikom
ocenjivanja uenika.
Ilustracija:
Nastavnik/ica koristi nain obraanja iprimere/zadatke koji su bliski kulturalnom iskustvu deteta
koga ocenjuje.
Nastavnik/ica planira dodatno vreme za ispitivanja
uenika/ca koji prate nastavu na jeziku koji nije
maternji.
Nastavnik/nastavnica koristi raznovrsne naine
provere znanja uenika/uenica da bi se smanjio
negativan uticaj kulturnih specifinosti na nivo postignua.
3.3. Kad god je primenljivo,

ocena uenikog
postignua pored
poznavanja sopstvene
kulture ukljuuje i
poznavanje drugih kultura,
razumevanje slinosti i
razlika meu kulturama
i koristi koje kulturni
pluralizam donosi

nastavnice; pripreme za asove
3.4. Ocena uenikog

postignua obuhvata i
vetine potrebene za ivot
u multikulturalnoj zajednici,
odnosno stepen u kojem
ih uenici/ce praktino
primenjuju.

nastavnice; pripreme za asove
Ilustracija:
Nastavnica prilikom ocenjivanja podstie poreenja junaka nekog romana s junacima iz literature
drugih kultura ili sa linostima iz stvarnog ivota iz
razliitih kultura.
Nastavnica prilikom ocenjivanja proverava i sposobnost uenika/ica da isti dogaaj (nauno otkrie, novi zakon, klimatski poremeaj itd.) sagleda iz
perspektiva razliitih sredina, kultura, grupacija i
sl.
Ilustracija:
Prilikom ocenjivanja aktivnosti uenika/uenica procenjuje se i njihova sposobnost da: sarauju s pripadnicima drugih grupa i kultura, ravnopravno s vrnjacima uestvuju u ivotu i radu kole i doprinose izgraivanju boljih meuljudskih i meuetnikih odnosa u
koli i lokalnoj zajednici.
Primer 1
67
OBLAST 2
NASTAVA, UENJE I OCENJIVANJE
UPOZNAVANJE I AFIRMACIJA KULTURE ROMA, NI
U srednjoj strunoj koli Filip Kljaji u Niu u toku je projekat Jednake anse u
srednjokolskom obrazovanju u organizaciji CIP-a, FOD-a, REC-a i Pestalocija. Projekat,
osim strunog usavravanja nastavnika/nastavnica, ukljuuje i kolske mini-projekte i
akcije sa uenicima/uenicama i roditeljima u koli.
Posle dobijene obuke i podrke, u koli su relizovani projekti posveeni upoznavanju i afirmaciji kulture Roma:
na asovima graanskog vaspitanja obraena je tema Romska kultura
na asovima muzike kulture uenici/uenice su sluali romsku muziku
na asovima fizikog vaspitanja uenici/uenice su nauili neke romske igre.
Izloba Romska i srpska nonja pripremljena je na asovima strunih predmeta
tekstilne struke. Prikupljane su fotografije romske i srpske nonje, napravljene skice i
izraeni modeli a zatim izloeni u etnosobi kole. Izloba je privukla veliku panju aka,
profesora, roditelja i ostalih gostiju.
kolski tim u akciji deo je projekta Jednake anse u srednjokolskom obrazovanju,
u okviru kojeg su organizovanje radionice posveene stereotipima, predrasudama i konfliktima. Ove radionice su realizovali voditeljski parovi sastavljeni od jednog nastavnika i
jednog predstavnika romske NVO REC.
(Primer poslala Sneana undri-Peri)
Primer 2
LUTKARSKA PREDSTAVA AKO JE NASTALA DUGA,

BEOGRAD
U okviru O NH Sinia Nikolajevi ve est godina postoji lutkarsko pozorite

Ognjeni zmaj. Postojanje lutkarskog pozorita u koli podstaklo je primenu nove metode rada u nastavi graanskog vaspitanja, tako da su kroz lutkarsku predstavu obraivane
teme: tolerancija, prihvatanje i uvaavanje razliitosti, uoavanje i prevazilaenje stereotipa (vezanih za pol, uzrast, izgled, ponaanje), reavanje konfliktnih situacija, razvijanje
svesti o sebi i drugima itd.
Za realizaciju ove predstave koriena je pria Kako je nastala duga iz knjige Kopriva i druge basne o cveu knjievnika Radomira Putnikovia, koja se radi u graanskom
vaspitanju u treem razredu u okviru radionice KAO DUGA.
(Primer poslala Slobodanka Jovanovi)
68
Primer 3
S DECOM OKO SVETA, BEOGRAD
Osnovna kola Kralj Petar Prvi je u okviru rada produenog boravka (12 grupa uenika/uenica od prvog do treeg razreda) u toku drugog polugodita kolske
2005/06. g. organizovala realizaciju projekta S decom oko sveta.
Svako odeljenje se opredelilo za jednu zemlju i tokom celog polugodita organizovane su razne aktivnosti preko kojih su uenici/uenice imali priliku da se upoznaju
sa odreenom zemljom (poloaj, osnovne karakteristike stanovnitva, zanimljivi podaci
iz istorije zemlje, poznate slavne linosti, narodna muzika, osobenosti kuhinje itd.).
Uenici/uenice su do ovih saznanja dolazili na razliite naine: kroz edukativne
radionice, gledanjem filmova, sluanjem muzike, uenjem pesama i osnovnih rei za komunukaciju na jeziku odabrane zemlje, kroz izradu panoa i zidnih novina i pozivanjem
gostiju iz odabranih zemalja.
Ceo projekat je zavren velikom priredbom za Dan kole, na kojoj su prikazane
odabrane zanimljivosti iz tih zemalja.
(Primer poslala Vesna Radoni)
Primer 4
SVI SMO MI POD ISTIM NEBOM, BEOGRAD
Organizacija Prijatelji dece iz Inije organizovala je 2006. godine na Letenki

(Fruka gora) interkulturalni kamp pod nazivom Svi smo mi pod istim nebom.
Kamp je bio organizovan za dvadesetoro dece slovake, rumunske, maarske, hrvatske, srpske, rusinske i romske nacionalnosti, uzrasta od 12 i 13 godina.
Deca su predstavljala svoje nacionalne kulture, uila o drugim kulturama i tragala za slinostima i razlikama meu kulturama.
Ciljevi aktivnosti koje su se odvijale u okviru kampa bili su: proirivanje znanja o
kulturama suseda; upoznavanje i razumevanje razlika kao bogatstva zajednikog ivota,
a ne kao izvora sukoba, nerazumevanja i razdvajanja; negovanje prijateljstva kod dece i
nastavnika razliitih kultura i nacionalnosti.
(Primer poslala Ljiljana Simi)
Primer 5
NA IZVORIMA KULTURE I TRADICIJE, NOVI PAZAR
Da bi uenici/uenice upoznali istoriju i raznovrsnost tradicije i kulture novopazarskog kraja, koji ima dugu multietniku tradiciju, godinjim programom rada Osnovne
kole Dositej Obradovic iz Osaonia Novi Pazar, planiraju se posete kulturno-istorijskim spomenicima. Osnovna ideja ovako organizovane nastave jeste da se uenici neposredno upoznaju sa nasleem razliitih kultura prisutnih u ovom kraju. Muzej grada
Ras obavezna je destinacija jer sadri eksponate iz istorije i umetnosti svih naroda koji
ive na ovom podruju. Kako Novi Pazar i blia okolina obiluju istorijskim spomenicima,
nastavnici/nastavnice i roditelji zajedno prave izbor poseta.
Uenici/uenice su kroz posete saznali da su u prolosti manastir Sopoani i Antun
Alem damija igrali vanu ulogu u obrazovanju, razvoju i negovanju kultura.
69
Cilj ovih aktivnosti je produbljivanje znanja uenika/uenica o kulturnoj prolosti

svog kraja, kulturi kojoj pripadaju i drugim kulturama iz lokalne zajednice.
Ovu aktivnost podrava kolski odbor, S avet roditelja i lokalno stanovnitvo
koje vrlo esto uestvuje u organizovanju prevoza uenika.
(Primer poslala Sunana Dumi)
Primer 6
STARA KNJIEVNOST, NOVI PAZAR
Tokom niza godina nastavnici/nastavnice srpskog jezika Tehnike kole iz Novog

Pazara posveuju nekoliko asova obradi stare knjievnosti i tekstovima iz Biblije i Kurana. Analiziraju se i uporeuju odabrani delovi svetih spisa.
Uenici/uenice otkrivaju prisustvo istih tema u spisima obeju religija i njihove
slinosti i razlike. (Npr.: itaju se tekstovi o nastanaku sveta, o potopu, Hristu, Muhamedu...) Ovaj pristup, kojim se na ravnopravan i uvaavajui nain tretiraju obe religije, pokazao se korisnim. Uenici/uenice su bili veoma aktivni i zainteresovani za rad.
(Primer poslala Elvira eki)
Primer 7
INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE KROZ POJEDINE

PREDMETE (NCCA, IRSKA)
MATEMATIKA
Uenici/uenice treba da budu svesni istorije matematike, tj. njene nekadanje,

sadanje i budue uloge u kulturi.
Predrasude koje se pojavljuju u nastavnom planu i programu mogu da izgledaju
irelevantne za nastavnike matematike, posebno za one koji veruju da je njihov predmet
vrednosno neutralan. Ipak, nema neutralnog obrazovanja. Nastavnik/nastavnica matematike takoe se nalazi pred izborima i mogunostima da promovie interkulturalnu perspektivu, jer uenici/uenice provode dosta vremena u reavanju matematikih problema.
Kada odabere matematiki problem koji predstavlja temu iz stvarnog ivota
(npr. koliko procenata svetskih resursa koriste razliite zemlje), nastavnik/nastavnica matematike moe da igra vanu ulogu u razvoju uenikog prirodnog smisla za pravdu i ravnopravnost.
Matematika moe da bude vano orue u interkulturalnom obrazovanju zbog
toga to razvija vetine reavanja problema, logikog razmiljanja i rasuivanja
i sposobnost da se analiziraju podaci i izvode racionalni zakljuci.
U inkluzivnom matematikom programu uenicima/uenicama prua se mogunost da:
analiziraju informacije o pojedinim temama/problemima na lokalnom i globalnom nivou (npr. o promenama u populaciji, o strukturi potronje, o razlici
izmeu procenata koji se iz nacionalnog dohotka izdvajaju za vojsku i zdravstvo)
70
analiziraju informacije o pojedinim temama/problemima na lokalnom i globalnom nivou (npr. o promenama u populaciji, o strukturi potronje, o razlici
izmeu procenata koji se iz nacionalnog dohotka izdvajaju za vojsku i zdravstvo)
se angauju u grupnim aktivnostima i istraivakom uenju
uporeuju kalendare, sisteme brojeva i doprinose matematici iz itavog sveta
koriste podatke iz drutvenih nauka (iz istraivanja, popisa, izvetaja) da bi
izuavali trendove, projekcije, dijagrame i grafikone
istrauju doprinos razliitih kultura zajednikoj matematikoj kulturi
ue da cene skriveni doprinos matematike u kulturnoekonomskim aktivnostima (npr. kako matematiku koriste odreene kulturne grupe, plemenske
zajednice, oni koji nemaju formalno obrazovanje itd.).
Primer 8
Izvor
Trajanje
Predmet(i)
Materijal
Cilj
PRIMER SCENARIJA KOLSKOG ASA

NAI IZBORI IVOTNIH STILOVA UTIU NA DRUGE LJUDE
Changing Perspectives, Cultural values, Diversity and Equality in Ireland and
the Wider World, (2002), A Resource for Civic, social and Political Education,
Dublin.
45 minuta
Psihologija, Graansko vaspitanje, Ustav i graanska prava, Trgovinsko
poslovanje, Ekonomika trgovine i as odeljenske zajednice
fotokopije radnog materijala (Informacije o patikama i injenice o radnicima), olovke i flomasteri, FC i markeri
Pomoi mladima da postanu svesni koliko na potroaki ivotni stil moe
da bude nepravian prema ljudima u drutvima koja su siromanija od
naeg. Podstai ih da razmotre mo koju imaju kao potroai u funkciji
dobrobiti drugih ljudi.
Koraci
1. Uvod
Ova aktivnost se odnosi na meuzavisnost i fer odnose u trgovini. Mladi su esto zainteresovani da imaju pravu etiketu/brend garderobe ili obue i ne razmiljaju o
tome gde su ti predmeti proizvedeni i pod kojim uslovima. Veliki deo naeg sadanjeg
ivotnog stila baziran je na sistemu svetske trgovine, kojom se favorizuju bogatije
zemlje, a eksploatiu radnici u siromanim zemljama. Siromane zemlje uglavnom obezbeuju sirovine za bogate, ali su u toj razmeni izloene nepravednim uslovima. Ovo je
veoma iroka oblast za istraivanje sa uenicima/uenicama i postoje dobri materijali za
bavljenje mnogim problemima u ovom podruju. Navodimo jedan primer eksploatacije od strane multinacionalnih kompanija u oblasti sportske obue koja je bila predmet
zabrinutosti i kampanja u poslednjih nekoliko godina.
71
2. Priprema
Fotokopirati radni list: Informacije o patikama (tako da svaki uenik/uenica ima
svoju kopiju) i injenice o radnicima u Indoneziji. Verovatno ete eleti da pogledate neku
od veb-stranica koje dajemo u nastavku teksta, kako biste se i sami o ovom problemu
informisali pre asa.
3. Zadatak za uenike/uenice
Voditelj/voditeljka poziva uenike/uenice da se sete koji nas proizvodi (koje svakodnevno koristimo ili jedemo) povezuju sa drugim delovima sveta. (bujica ideja) Zatim uenike/uenice deli u male grupe i poziva da razgovaraju o sledeim (ili slinim) pitanjima:
Da li biste kupili neki proizvod

kada biste znali da fabrika eksploatie ljude koji su ga napravili? Zato?
Da li biste kupili proizvod koji je
proizveden u fabrici koja je tetna
po zdravlje radnika u njoj ili drugih
ljudi? Zato?
Da li biste bili spremni da platite

veu cenu za neki proizvod (garderobu, hranu) pod uslovom da ljudi
koji su ga napravili dobiju pravednu/
fer platu? Koliko biste platili patike ili
okoladu u tom sluaju? Zato?
Da li biste bili spremni da bojkotujete neto to vam se stvarno
dopada ako bi to pomoglo da se
ostvare ljudska prava radnika u
drugim zemljama? Zato?
Uenici/uenice u grupama prezentuju stavove opteg karaktera, a voditelj/voditeljka od njih trai da naglase najvanije razloge koje su naveli.
Zatim uenicima podeli kopiju radnog lista: Informacije o patikama i trai od njih
da proitaju informacije i zabelee pitanja koja imaju u vezi sa informacijama. Voditelj/
voditeljka objanjava da su mnogi ljudi zabrinuti za ljudska prava i vode kampanju protiv
kompanija koje radnike tretiraju na nepravedan nain.
Diskusija se nastavlja u vezi sa sledeim pitanjima:
Koliko su poslednji put platili patike i koliko je osoba koja ih je pravila dobila od tog novca u poreenju s kompanijom i firmom koja ih
prodaje?
Kakva je bila njihova spontana reakcija na informaciju?
Kakvo je njihovo miljenje o kompaniji koja je u pitanju?
Da li smatraju da kompanije ne
potuju ili kre ljudska prava. Zato
i kako?
ta oni, kao potroai, mogu da
urade?
Grupe prezentuju svoje stavove a voditelj/voditeljka belei kljune ideje o tome

ta uenici/uenice kao potroai mogu da urade. Na kraju se uenicima/uenicama
podeli tekst o nainima na koje se moe pokazati multinacionalnim kompanijama da potroai brinu o pravima radnika. Sledi diskusija o tekstu.
72
IDEJE ZA PRATEE AKTIVNOSTI:

Uenici/uenice timski razmatraju ta bi hteli da urade s obzirom na to ta
su nauili. Posle toga piu pismo, kratak novinski tekst, prave poster ili piu
pesmu u kojoj izraavaju svoju zabrinutost.
Radni materijali
INJENICE O RADNICIMA/RADNICAMA KOJI PROIZVODE PATIKE U INDONEZIJI
Radnici/radnice u fabrikama u Indoneziji zarauju meseno oko 42.
Radnici/radnice ne mogu da ive sa svojom decom, ve moraju da ih ostave kod roaka u selima odakle su i da ih viaju jednom meseno, ili jo ree.
Radnici/radnice esto dobijaju trovanje od otrovnog lepka i drugih preparata koji se koriste u proizvodnji obue.
Radnici/radnice esto rade 6070 sati nedeljno i kanjavaju ih ukoliko
na ostvare normu koja je tako visoko postavljena da je praktino nemogue
postii je.
Nesreni sluajevi su uobiajeni.
Verbalno, ziko i seksualno zlostavljanje je takoe uobiajeno.
Radnicima/radnicama nije dozvoljeno da se udruuju u sindikate i preti
im se u sluaju da pokuaju da se organizuju.
Kompanije ostvaruju enorman prot i mogle bi lagodno da daju pristojne
plate i povoljne uslove rada u fabrikama.
Koliko je kotao poslednji par patika koje ste kupili?

Pogledajte procente pored crtea i izraunajte koliko je bio plaen radnik
koji je pravio te patike.
Veb-sajtovi
U svetu postoji veliki broj grupa i organizacija koje vode kampanje za prava
radnika i proizvoaa ili zatitu okruenja. One esto imaju sajtove na kojima bi se
nastavnici i uenici mogli informisati o temama koje smatraju interesantnim. Trebalo
bi pogledati sajtove:
Babzmilk Action Campaign
www.rionraonline.org
www.bebzmilkaction.org
Trainers
www.cleanclothes.org
www.caa.org.au
www.trocaire.org
Fair Trade
www.fairtrade.net
www.christina-aid.org.uk
Bananas
www.bananalink.org.uk
Tekst
TA POTROAI MOGU DA URADE?
Postoje razliiti naini na koje se moe pokazati multinacionalnim kompanijama da potroai brinu o pravima radnika/radnica koji proizvode ono to
kupujemo.
Saznajte vie
Koristite internet da biste saznali vie o uslovima u kojima radnici/radnice rade i kampanjama koje su voene u vezi s tim. Lista veb-sajtova data je
u nastavku.
Pitajte pre nego to kupite
Firme koje prodaju robu prvenstveno interesuje prot. Ako veliki broj ljudi
pita gde su patike proizvedene i da li su radnici/radnice poteno plaeni za
svoj rad, onda e trgovci poeti da obraaju panju i na taj problem.
Pokaite ta oseate
U nekim sluajevima radnici/radnice iz siromanih zemalja ne ele da
kupci bojkotuju kompanije jer tako mogu da ostanu bez posla. Zato se ljudi
podstiu da ne bojkotuju kompanije, ve da kupuju etikete/brendove do kojih
im je stalo, ali da piu kompaniji da kao potroai ele da budu sigurni da su
uslovi u kojima rade radnici/radnice u njihovim fabrikama dostojanstveni, nadgledani od strane nezavisnog kontrolora i da su radnici plaeni dovoljno za
normalan ivot. Na taj nain potroai alju snanu poruku da vode rauna o
pravima radnika/radnica.
73
74
Bojkot
Moete da bojkotujete proizvode rme na koju elite da utiete. Da li
bojkot deluje? Da, posebno ako obavestite kompaniju o svom bojkotu i razlozima za bojkot. Primeri moi bojkotovanja nalaze se na navedenim sajtovima.
Kupujte proizvode iz fer poslovanja (Fair Trade)
Kad kupujete proizvode koji nose oznaku fair traid (fer poslovanje),
imate garanciju da su radnici/radnice plaeni po pravednoj ceni za svoj rad
ili za dobra koja su proizveli i da su uslovi u kojima rade dobri. Kafa i aj sa
oznakom Fair Trade su sada dostupni u mnogim supermarketima. To vai i
za druge proizvode.
II DEO: Oblast 3
INTERKULTURALNOST I KOLSKA KLIMA (ETOS)

OBLAST 3: KOLSKA KLIMA (ETOS)
KRITERIJUMI
1. Ukupna
atmosfera i
meuljudski
odnosi u koli
uvaavaju
multietniki
karakter
lokalne
zajednice i
principe
interkulturalnosti
INDIKATORI /
POKAZATELJI
1.1. Standardi ponaanja

uenika/uenica i
zaposlenih ukljuuju i
uvaavanje razlika izmeu
razliitih grupa i kultura.
Verifikator: pravilnik o kunom redu
1.2. kola primenjuje mere i

mehanizme (procedure,
tela, pravilnik ponaanja
uenika/uenica i
nastavnika/nastavnica
itd.) za podsticanje
meusobnog potovanja
svih, kako izmeu
pojedinaca tako i meu
razliitim etnikim
grupama.
Verifikator: statut kole, pravilnik o kunom redu
Ilustracija:
Na asu odeljenske zajednice uenici/uenice, zajedno sa razrednim stareinom, prave pravila ponaanja
imajui u vidu etniku, versku, obiajnu, jeziku i rodnu ravnopravnosti.
Ilustracija:
Nastavniko vee, Savet roditelja i Ueniki parlament redovno razmatraju stanje u meuljudskim
osnosima u koli i donose mere/preporuke za njihovo unapreivanje.
Dvojezinost svih kolskih dokumenata, obavetenja i sl.

1.3. U koli postoje aktivnosti
kroz koje se pripadnici svih
etnikih zajednica (kultura)
afirmiu i ine drutveno
vidljivim.
Verifikator: godinji plan i izvetaj o radu kole
1.5. Postoje kolske aktivnosti

(akcije) koje zajedno
realizuju nastavnici/
nastavnice, uenici/uenice
i roditelji (pripadnici
razliitih etnikih grupa) i u
kojima su vidljivi principi i
vrednosti interkulturalnosti.
1.6 Postojei kolski

mehanizmi za reavanje
sukoba i problema oslanjaju
se na (nenasilne) modele
koji su korieni u razliitim
tradicijama i kulturama.
2.1. Evaluacija kole pokazuje

2. U svim
da pripadnici svih etnikih
aspektima
zajednica smatraju da u
ivota i rada
kole potuje se
koli vlada ravnopravnost.
ravnopravnost
pripadnika
2.2. Fiziko okruenje
razliitih
reprezentuje sve kulture
kulturnih grupa
(etnike zajednice) kojima
pripadaju uenici/uenice
kole na pozitivan (a ne
stereotipan) nain.
75
Ilustracija:
U kolskim novinama vodi se rauna o ravnopravnoj zastupljenosti svih zajednica/kultura kojima
pripadaju uenici kole.
Nastavnica je obezbedila da na kolskoj priredbi
budu ravnopravno zastupljena deca razliitih etnikih (kulturnih) zajednica.
Ilustracija:
kola je organizovala sportske Igre bez granica u kojima uestvuju svi kolski akteri, pripadnici razliitih
etnikih grupa.
Ilustracija:
Po uzoru na tradicionalne oblike reavanja sukoba u
zajednici kao to je posredovanje (npr. vee staraca),
kola je stvorila uslove da se formira Vee uenika/
uenica koji posreduju u vrnjakim sukobima po
principima nenasilne komunikacije.
Verifikator: izvetaj kolske samoevaluacije
Ilustracija: Unutar svake etnike grupe bar 60% ispitanika (uenika/uenica) smatra da su u koli ravnopravni sa vrnjacima druge nacionalnosti.
Ilustracija:
U multietnikoj koli su sva obeleja (oglasna tabla,
naziv uionica i sl.) ispisana na vie jezika (zavisno od
lokalne sredine).
2.3. U koli se obeleavaju svi

vaniji datumi razliitih
kultura prisutnih u lokalnoj
sredini.
2.4. Pitanje ravnopravnosti se

otvoreno i konstruktivno
diskutuje u kolskim
telima na svim nivoima
upravljanja.
Verifikator: kolska dokumentacija, zapisnici odeljenske zajednice, kolskog parlamenta (odluke, spiskovi,
plan odeljenske zajednice) zapisnici sa roditeljskih sastanaka, strunih tela
Ilustracija:
kolska tela (Nastavniko vee, Savet roditelja, kolski
odbor, aki parlament i dr.) razmatrala su nedavni
incident (grafit nacionalistikog sadraja na zidu kole) i predlagala mere za prevenciju slinih incidenata.
Ilustracija:
kola ima multietniki kalendar na osnovu kojeg obeleava datume koji su vani za razliite etnike zajednice i kulture.
76
3. U svim
3.1. Uenici/uenice koji
aspektima
pripadaju razliitim
ivota i
kulturama i etnikim
rada kole
grupama imaju jednake
obezbeuje
anse za uee u svim
se pravedan
aktivnostima kolskog
tretman
ivota u skladu sa svojim
pripadnika
potrebama i sklonostima.
razliitih
kulturnih grupa
3.2. Sprovode se mere
afirmativne akcije kojima se
uenicima/uenicama koji
pripadaju ranjivim grupama
obezbeuje ravnopravno
uee u kolskim
aktivnostima.
Verifikator: kolska dokumentacija, zapisnici, spiskovi

uesnika koji su uestvovali u razliitim aktivnostima
Ilustracija:
kola je tokom trajanja pripreme kolskog hora za republiko takmienje horova obezbedila hranu i prevoz za uenike/uenice koji pevaju u horu, a stanuju
u udaljenim prigradskim naseljima.
Verifikator: planovi, zapisnici, odluke, spiskovi uenika/uenica koji pokazuju stepen potovanja kolskih
propisa i planova o merama afirmativne akcije za uenike/uenica koji pripadaju ranjivim grupama
Ilustracija:
U koli je organizovana pozorina predstava u kojoj
su uloge dobila deca koja imaju tekoe u govoru. To
je za njih bila prilika da se afirmiu angaujui druge
sposobnisti, vetine i forme izraavanja.
OBLAST 3
KOLSKA KLIMA (ETOS)
Primer 1
NEGOVANJE JEZIKA SREDINE, DIMITROVGRAD
U Osnovnoj koli Moa Pijade organizovano je obeleavanje Dana

evropskih jezika. U okviru ove manifestacije sproveden je niz aktivnosti (radionice, kvizovi, tematski
panoi, posteri i tandovi) posveenih jezicima koji su zastupljeni u
koli. Cilj ovih aktivnosti bio je poveanje znanja o sopstvenoj kulturi, drugim kulturama i razumevanje razliitosti. U ovim aktivnostima uestvovali su svi nastavnici/
nastavnice i uenici/uenice kole.
(primere poslala Katarina Simeonov)
Priredbe u koli Moa Pijade se

organizuju tako da pruaju priliku
za negovanje i uvaavanje svih jezika lokalne sredine. Na priredbama uenici/uenice glume, pevaju
i recituju na svim jezicima etnikih
grupa koje ive u Dimitrovgradu.
U koli se organizuju pesnike radionice na kojima se uenici/uenice
osposobljavaju za literarno stvaralatvo na dva jezika (srpskom i bugarskom). Jednom godinje kola
priprema i objavljuje dvojezine
zbirke pesama ovih uenika/uenica.
Primer 2
77
OBIAJI PORODICA RAZLIITE NACIONALNE

PRIPADNOSTI, NI
U jednom odeljenju drugog razreda Osnovne kole Desanka Maksimovi iz okota uenici/uenice su na asovima odeljenske zajednice priali o nainima na koje se
u njihovim porodicama proslavljaju obiajni/tradicionalni praznici (slave, Boi, Uskrs...).
U odeljenju ima 29 uenika, od kojih su 3 uenika bugarske nacionalnosti, 2 romske i 24
srpske. U ovoj razmeni uestvovali su svi uenici/uenice. Ono to su deca ispriala uneto
je u Odeljenski dnevnik dogaanja koji se u tom odeljenju inae redovno vodi. To je
bila prilika da uenici/uenice uoe slinosti i razlike u obiajima i nainu proslavljanja
praznika u razliitim kulturama.
(primere poslala Ljiljana Radovanovi-Toi)
Primer 3
UREVAK, NI
U Osnovnoj koli Sreten Mladenovi Mika sprovedena je aktivnost pod nazivom

urevak kao deo projekta Jednake anse. Dvanaest uenika treeg i etvrtog razreda
romske i srpske nacionalnosti i njihovi roditelji radili su na osmiljavanju, uvebavanju i
izvoenju zajednike predstave. Sadraj predstave je graen na obiajima obe nacionalnosti. Predstava je izvedena u poslednjoj nedelji kolske godine u prisustvu velikog
broja roditelja, uenika i nastavnika kole.
(primer poslala Gordana igi)
Primer 4
NASTAVNICI UPOZNAJU KULTURE REGIONA, NOVI PAZAR
Osnovna kola Jovan Jovanovi Zmaj iz Novog Pazara na kraju svake kolske godine organizuje zajedniku ekskurziju za zaposlene. Tako su nastavnici/nastavnice imali
priliku da obiu Zlatibor, Sarajevo, Mostar, Beograd, Novi Sad, Suboticu i Paliko jezero.
Prilikom izbora destinacije vodi se rauna da se posete kulturno-istorijski spomenici, muzeji, znaajne graevine, verski objekti itd.
Ekskurzije organizuje Sindikat kole uz podrsku direktora i kolskog odbora.
(primer poslala Nevresa Skarep)
Primer 5
&
&
&
&
29
Lista kriterijuma za procenu kolskog etosa29
Upravljanje kolom jasnoa vizije

Sveukupni odnosi u koli
Ravnopravnost, pravednost i disciplina
Uee uenika/uenica u ivotu kole
SICI Workshop report, School Ethos and School Improvement, Assuring Qualitz in School Education, Octobe, Edinbrurgh.
78
&
&
&
&
&
Saradnja sa irom drutvenom zajednicom i sa drugim kolama

Pozitivna atmosfera u kojoj se odvija uenje, u uionici i van nje
Sistem pohvala i nagrada
Prijateljsko okruenje za roditelje i posetioce kole
Pozitivan stav nastavnika/nastavnica, uenika/uenica i roditelja prema uenju
& Uvaavanje uenikih postignua koje ukljuuje i ponaanje, vrednosti i vetine
II DEO: Oblast 4
INTERKULTURALNOST I STRUNO
USAVRAVANJE NASTAVNIKA/NASTAVNICA

OBLAST 4: STRUNO USAVRAVANJE NASTAVNIKA/NASTAVNICA
KRITERIJUMI
INDIKATORI /
POKAZATELJI
1. kola podstie 1.1. kola koristi kriterijume

nastavnike/
kvaliteta prilikom
nastavnice
selekcije preporuenih
da stiu nova
programa obuke iz oblasti
znanja i vetine
interkulturalnosti.
iz oblasti interkulturalnosti
i da ih
1.2. kola informie
primenjuju u
nastavnike/nastavnice o
praksi
mogunostima strunog
usavravanja iz oblasti
interkulturalnosti.
Ilustracija:
kola je izradila kriterijume i procedure za izbor programa obuke nastavnika/nastavnica koji u najveoj
meri doprinose unapreivanju interkulturalnog obrazovanja i irenju interkulturalnih vrednosti u koli i
lokalnoj sredini.
Ilustracija:
Na osnovu utvrenih kriterijuma napravljena je lista
preporuenih programa obuke za narednu kolsku
godinu i distribuirana svim nastavnicima/nastavnicama u koli.
2. kola razvija
razliite oblike
horizontalnog
uenja i
razmenu
iskustava
nastavnika/
nastavnica iz
79
1.3. Nastavnici iniciraju/trae

struno usvravanje iz
oblasti interkulturalnosti i
svake kolske godine jedan
broj nastavnika/nastavnica
pohaa obuke.
1.4. kola ima razraen sistem

nagraivanja nastavnika/
nastavnica koji primenjuju
programe iz oblasti
interkulturalnosti (i/ili se
struno usavravaju u tom
domenu).
1.5. U koli raste broj predmeta

i nastavnika/nastavnica koji
primenjuju programe iz
oblasti interkulturalnosti.
Ilustracija:
kola je razradila plan za kroskurikularno ugraivanje
interkulturalnosti i, pored ve postojeih, odredila
pripritetne predmete u kojima e se posebna panja
obratiti interkulturalnim temama.
2.1. U koli se redovno

odravaju interne obuke,
radionice za razmenu
iskustava, posete asovima
i drugi vidovi horizontalnog
uenja nastavnika/
nastavnica.
2.2. kola ima mere za

podsticanje timskog rada
(jedan od oblika
horizontalnog uenja) i u
2.3. kola podstie i organizuje

razmenu iskustava iz
oblasti interkulturalnosti sa
nastavnicima/nastavnica
iz drugih kola (domaih i
stranih).
1.5. U koli raste broj predmeta

i nastavnika/nastavnica koji
primenjuju programe iz
Ilustracija:
kola je razradila plan za kroskurikularno ugraivanje
interkulturalnosti i, pored ve postojeih, odredila
pripritetne predmete u kojima e se posebna panja
obratiti interkulturalnim temama.
Ilustracija:
kola je razvila proceduru za prijavljivanje i selekciju
nastavnika/nastavnica za struno usavravanje. Vodi
se evidencija o broju zahteva i vrsti traenih obuka,
a Nastavniko vee razmatra broj obuenih nastavnika/nastavnica i kvalitet strunog usavravanja koje su
dobili.
Ilustracija:
kola je razvila interni pravilnik o nagraivanju nastavnika koji uvode novine u obrazovnu praksu ili
unapreuju ivot kole u celini (putem promocije
rada/prezentacija na veb-portalu kole, zahvalnica,
napredovanja u karijeri, prava prvenstva pri predstavljanju kole ili uestvovanja u privlanim aktivnostima
itd.).
Ilustracija:
kola redovno organizuje tematske poludnevne radionice iz oblasti interkulturalnosti (za razmenu iskustava) i pravi zbirku primera dobre prakse koja je dostupna svim nastavnicima/cama.
Ilustracija:
kola trai da se formira tim nastavnika/ca (a po potrebi i drugih strunjaka iz lokalne zajednice) koji ima
kompetencije potrebne za uspenu realizaciju konkretnih programa. To je jedan od poetnih uslova za
razvijanje i realizaciju novih interkulturalnih programa.
Ilustracija:
Bar jedanput godinje kola omoguava timu zainteresovanih nastavnika/ca posetu drugoj koli koja
uspeno realizuje programe za unapreivanje interkulturalnog obrazovanja.
80
2. kola razvija
razliite oblike
horizontalnog
uenja i
razmenu
iskustava
nastavnika/
nastavnica iz

2.1. U koli se redovno
odravaju interne obuke,
radionice za razmenu
iskustava, posete asovima
i drugi vidovi horizontalnog
uenja nastavnika/
nastavnica.
2.2. kola ima mere za

podsticanje timskog rada
(jedan od oblika
horizontalnog uenja) i u
2.3. kola podstie i organizuje

razmenu iskustava iz
oblasti interkulturalnosti sa
nastavnicima/nastavnica
iz drugih kola (domaih i
stranih).
2.4. U koli je dostupna

literatura i drugi izvori
materijala i informacija
koji su neophodni za
interkulturalno obrazovanje
nastavnika/nastavnica.
Ilustracija:
kola redovno organizuje tematske poludnevne radionice iz oblasti interkulturalnosti (za razmenu iskustava) i pravi zbirku primera dobre prakse koja je dostupna svim nastavnicima/cama.
Ilustracija:
kola trai da se formira tim nastavnika/ca (a po potrebi i drugih strunjaka iz lokalne zajednice) koji ima
kompetencije potrebne za uspenu realizaciju konkretnih programa. To je jedan od poetnih uslova za
razvijanje i realizaciju novih interkulturalnih programa.
Ilustracija:
Bar jedanput godinje kola omoguava timu zainteresovanih nastavnika/ca posetu drugoj koli koja
uspeno realizuje programe za unapreivanje interkulturalnog obrazovanja.
Ilustracija:
U kolskoj biblioteci medijateci postoji poseban
odeljak posveen interkulturalnosti koji nudi znaajan broj jedinica (knjiga, prirunika, diskova, broura,
flajera i dr.), kao i mogunost sistematizovanog internet pretraivanja znaajnih sajtova iz te oblasti.
Primer 1
Prioriteti
81
OBLAST 4
STRUNO USAVRAVANJE
KOLSKI PLAN STRUNOG USAVRAVANJA (SU)

NASTAVNIKA/NASTAVNICA
Fokus
Vreme
Odgovornost
Budet
Ishodi
kola
Program
tehnologgije
uenja (TU)
Prioriteti u linom
planu SU
Projektni timovi u
svakom KLA i dva
kroskurikularna
projekta
Program mentorske
obuke
Februar
Koordinator/
SU
koordinator/ka
SU
23
Koordinator/
KLA
tromeseja koordinatorka za
kurikulum i KLA
program
Svi nastavnici/
nastavnice izvetavaju
da koriste vei broj
strategija za ukljuivanje
odgovarajuih
tehnologija uenja u
program rada.
U toku
Svi nastavnic/nastavnice
i izvetavaju o
napretku u razvoju
vetina poduavanja
i njihovoj adekvatnoj
primeni u odeljenju,
kolskom planiranju
i administrativnim
poslovima.
Program strune
podrke zaposlenima
TU
Koordinator/
koordinatorka
za tehnologiju
uenja
Program strune
obuke uenika
Diskusione grupe/
sajtovi za atovanje
Kada je
dostupno
Praktikum Navigator
kole
Koordinator/
koordinatorka
za struno
usavravanje
SU
Koordinator/
koordinatorka
za Program
pismenosti
Pismenost
Svi nastavnic/nastavnice
i izvetavaju o veem
samopouzdanju u
vetinama praenja
i registrovanja
napredovanja uenika u
korienju KIDMAP-a.
Aktivnosti udruenja
nastavnika/
nastavnica razliitih
predmeta
Program
pismenosti
Program za razvoj
zaposlenih
Sastanak
zaposlenih
jednom
u tromeseju
Slobodan dan za
uenike/uenice
1.
Koordinatori/
tromeseje koordinatorka
za Program
pismenosti,
za stru.
usavravanje i
kurikulum
Radna grupa za
pismenost
U toku
Nastavnici/nastavnice e
koristiti vei dijapazon
efektivnih strategija
poduavanja koje su
usmerene na uenje
pismenosti.
82
Program LOTE
(program za
manjine)
Primena
programa CSF

Radna grupa za
pismenost
U toku
Nastavnici/
nastavnice petog
i estog razreda
koji su obueni u
indoneanskom
jeziku
U toku
Nastavnici/
nastavnice
petog i estog
razreda
kola SU
Razmena poseta sa
lokalnim srednjim
kolama
Tri puta u
tromesju
Pomonik/
pomonica
direktora/
direktorke
LOTE
kolski timovi KLA

projekta
1 sastanak
nedeljno
Voe timova KLA kola SU

projekta
Program za
profesionalni razvoj
zaposlenih
1 sastanak
nedeljno
Koordinator/
koordinatorka
za SU
ta dobro radim
3. tromeseje
Koordinator/
koordinatorka za
kurikulum
Kurikulum
@Radne sesije
Curriculum
@Work Sessions
U toku
KLA lideri
KLA
Konferencija
2. tromeseje
Koordinator/
koordinatorka
za mlai kolski
uzrast
kola SU
Nastavnici/nastavnice
petog i estog
razreda e stei vee
samopouzdanje da
samostalno realizuju
indoneanski program.
Nastavnici/nastavnice su
istraili, isprobali i koriste
kurseve koji se temelje
na CSF a koji su razvijeni
u lokalnoj sredini.
Svi nastavnici/
nastavnice su
kompetentni za
korienje Curriculum
@Work CD.
Grupno
Program za
rani kolski
uzrast
Program
Podrka
administraciji
Nastavnici/nastavnice
pripravnici su
napredovali u
razumevanju ranog
kolskog uzrasta u
razvoju dece.
Program strunog
usavravanja
zaposlenih
3. tromeseje
Trening u CASES
programu
U toku
DoE / biznis
menader/
menaderka
Program
profesionalnog
razvoja zaposlenih
seminar
4. tromeseje
Koordinator/
koordinatorka
za SU
kola SU
Zaposleni su razvili
vetine u pisanju svojih
radnih biografija (CV)
i prijava za posao,
odgovaranja na
kriterijume selekcije i
pitanja sa intervjua.
1. tromeKoordinator/
seje
koordinatorka
nenastavni za SU
radni dan
kola SU
Odabrani zaposleni su
zavrili trening i dobili
sertifikate.
Zaposleni u
administraciji su proli
najnoviji trening u
CASES.
Individualno
Program
planiranje
karijere
Program obuke Kurs St Johns

u CPR
ambulante

Program
Obdareni i
talentovani
uenici
Program za razvoj
zaposlenih
2. i 4. tromeseje
Profesionalna
spremnost
U toku
Regionalna mrea
U toku
83
Koordinator/
koordinatorka
za SU
kola SU
Nastavnici//nastavnice
su unapredili
strategije poduavanja
talentovane dece.
http://www.sofweb.vic.edu.au/pd/tchdev/pdplan/pplan.htm
Primer 2
MINI-INFORMATOR O RASPOLOIVIM I PREPORUENIM

OBUKAMA
OBLAST: INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE

NAZIV OBUKE IZVOA
TEMA FOKUS METODE
TRAJANJE UZRAST
PREPORUKE
Kultura
kritikog
miljenja
Institut za
psihologiju
Kritiko
miljenje
Iskustveno i
kooperativno
uenje
3 dana
(20 sati)
Srednjo
kolski
Ministarstvo
prosvete,
akreditacija
Graansko
vaspitanje
MP
Komunikacija,
ljudska i
deja prava,
graanski
aktivizam
Iskustveno i
kooperativno
uenje
3 dana
(20 sati)
Svi
uzrasti
Ministarstvo
prosvete,
akreditacija
Uionica
dobre volje
Grupa MOST
Svi
uzrasti
UNICEF, MP
akreditacija
CARE
Iskustveno i
kooperativno
uenje
Iskustveno i
kooperativno
uenje
3 dana
(20 sati)
Rodna ravnopravnost
Komunikacija
i reavanje
sukoba
Ljudska prava,
diskriminacija i
ravnopravnost
3 dana
(20 sati)
Svi
uzrasti
CARE
Ni crno ni belo CIP
Razvoj
tolerancije
Iskustveno i
kooperativno
uenje
4 dana
(24 sata)
Filozofija sa
decom
Kritiko i
kreativno
miljenje
Iskustveno i
kooperativno
uenje
3 dana
(18 sati)
Primer 3
Grupa MOST
Ministarstvo
prosvete,
akreditacija
Svi
uzrasti
Ministarstvo
prosvete,
akreditacija
OBUKA ROMSKIH ASISTENATA/ASISTENTKINJA, NI
U Niu je organizovana obuka za oko 50 potencijalnih romskih asistenata/asistentkinja koje je Ministarstvo prosvete RS odabralo po konkursu. Obuka ima cilj da pripremi budue asistente/asistentkinje za rad sa romskim porodicama, decom u kolama
i predkolskim ustanovama i za saradnju sa zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama u kojima e biti angaovani. Obuku je realizovao Centar za interaktivnu pedagogiju iz Beograda u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta RS.
84
Ciljevi ovog projekta su: uspenije ukljuivanje romske dece u kole, njihovo due
zadravanje u sistemu obrazovanja, bolje kolsko postignue i vea prihvaenostromske
dece od strane vrnjaka i nastavnika/nastavnica.
Posebna vrednost ovog projekta jeste otvaranje kole za uvoenje romskog asistenta/asistentkinja kao podrke deci, nastavniku/nastavnici i roditeljima u ostvarenju
zajednikog cilja.
(Primer poslala Gordna igi)
Primer 4
UPOZNAVANJE ROMSKE KULTURE, NI
U okviru projekta Jednake anse organizovane su radionice za nastavnike/nastavnice koji rade s romskom decom. Radionice su tematski obuhvatile istoriju, obiaje, umotvorine, sistem vrednosti, verovanja i religiju Roma.
Nastavnici/nastavnice su se upoznali sa specificnostima romske kulture i tradicije.
Na taj nain se uticalo i na prevazilaenje stereotipa i predrasuda, pribliavanje kultura i
poboljanje komunikacije s pripadnicima ove nacionalne manjine.
(Primer poslale Suzana Stefanovi i Dragana Mitrovi)
Primer 5
SENZIBILIZACIJA NASTAVNIKA/NASTAVNICA ZA
RAZLIITOST UPOZNAVANJE ROMSKE KULTURE, NI
U srednjoj strunoj koli Filip Kljaji u Niu u toku je projekat Jednake anse u
srednjokolskom obrazovanju u organizaciji CIP-a, FOD-a, REC-a i Pestalocija.
Nastavnici/nastavnice su proli nekoliko seminara koji su ih pripremili za rad sa
romskom decom. Izdvojiemo one koji na posredan ili neposredan nain utiu na
obrazovne procese:
itanjem i pisanjem do kritikog miljenja (RWCT)
Radionice za rad sa romskim roditeljima
PROI (Program unapreenja obrazovnih institucija)
Senzitivizacija za rad sa manjinskim i marginalizovanim grupama
Ni crno ni belo
Istorija, obiaji i jezik Roma.
Primer 6
STUDENTKINJA ZA UENIKE I UENICE, NOVI PAZAR
Studentkinje uiteljskog fakulteta, koje su edukovane u programu Pravo u svakodnevici Demokratija za sve, organizovale su radionice za uenike/uenice Koarsko
tekstilne kole u Novom Pazaru.
Teme radionica bile su iz oblasti ljudskih prava i uticaja kulture na njihovo ostvarivanje.
(Primer poslala Ajsela krijelj)
Primer 7
85
PREDAVANJA ZA PROSVETNE RADNIKE, NOVI PAZAR
Forum za etnike odnose realizovao je projekat Borba protiv ksenofobije, rasizma i diskriminacije prema etnikim manjinama i ugroenim narodima. U okviru projekta
u Novom Pazaru organizovana su razliita predavanja za prosvetne radnike. Njihov cilj
je bio analiza suivota u multietnikim sredinama u Srbiji i Crnoj Gori.
(Primer poslala Ajsela krijelj)
Primer 8
AKI PARLAMENT, NOVI PAZAR
U tehnikoj koli u Novom Pazaru posebno je aktivan aki parlament. lanovi

akog parlamenta organizuju seminare o demokratiji i toleranciji na kojima uestvuju i uenici/uenice i nastavnici/nastavnice. Posebna vrednost ovih seminara ogleda
se u tome to se realizuju u formi vrnjake edukacije koja nije esto prisutna u naim
kolama. Istovremeno, ovo je sigurno veoma redak primer obuke koju uenici/uenice
organizuju i realizuju i za nastavnike/nastavnice kao uesnike.
(Primer poslala Elvira eki)
II DEO: Oblast 5
INTERKULTURALNOST I SARADNJA SA
ZAJEDNICOM

OBLAST 5: POVEZANOST KOLE SA LOKALNOM I IROM ZAJEDNICOM
KRITERIJUMI
INDIKATORI /
POKAZATELJI
1. kola realizuje 1.1. kolska dokumenta,

svoju politiku i
programi i aktivnosti,
programe interusklaeni su sa lokalnim
kulturalnosti u
strategijama i akcionim
saradnji sa
planovima za unapreenje
lokalnom
ravnopravnosti (etnike,
zajednicom.
rodne i sl.).
Ilustracija:
kolski projekat je usklaen sa etvrtim ciljem Akcionog plana za unapreenje obrazovanja Roma (MPS,
2005), koji se odnosi na potovanje razliitosti i promociju multikulturalnih vrednosti kao i sa predloenim merama za unapreivanje obrazovnog okruenja
u pravcu potovanja razlika i multikulturalizma.
1.2. kola sarauje s lokalnom

samoupravom, savetima
nacionalnih manjina,
ombudsmanima,
predstavnicima
manjinskih zajednica,
lokalnim medijima,
institucijama i NVO-ima
koji se bave unapreenjem
ravnopravnosti (etnike,
rodne i sl.).
Verifikator: izvetaji i dnevnici rada kolskog odbora,

Nastavnikog vea i uenikih organizacija (s prilozima iz medija i produktima uenika/uenica)
Ilustracija:
U osmiljavanje kolskog projekta Proetaj svojim
gradom i upoznaj razliite kulture Balkana/sveta
ukljueni su i predstavnici maarske, romske i nemake manjinske zajednice, kao i predstavnici medija svih
nacionalnih manjina.
86
2. kola je
otvorena za
programe
lokalne
zajednice
koji se bave
unapreivanjem interkulturalnog
razumevanja i
saradnje

1.3. kola dobia finansijski
ili drugi vid materijalne
podrke od lokalne
zajednice (skuptina
optine, NVO, privredna
oranizacija i sl.) za
realizaciju svojih programa
interkulturalnosti.
Verifikator: godinji izvetaj o radu kole
1.4. Uz podrku lokalne

zajednice kola ostvaruje
regionalnu i meunarodnu
saradnju na programima
interkulturalnosti/
multikulturalnosti.
Verifikator: Godinji izvetaj o radu kole
2.1. U koli se realizuju

pojedine aktivnosti koje su
predviene interkulturalnim
programima lokalne
zajednice.
Ilustracija:
Paralelno sa Meunarodnom likovnom kolonijom,
koja se odvija u lokalnoj zajednici, kola redovno
organizuje Multietniku likovnu koloniju za uenike/uenice i roditelje i omoguava njihov susret sa
umetnicima iz celog sveta.
Ilustracija:
Privatno trgovako preduzee obezbedilo je ruak za
200 uenika/uenica koji uestvuju u kolskoj akciji
Proetaj svojim mestom/gradom i upoznaj razliite
kulture Balkana/sveta.
Ilustracija:
Skuptina optine je finansijski podrala letnji meunarodni kamp na kojem su izuavani tradicionalni
zanati.
Ilustracija:
2.2. kola je ukljuena u
kola redovno priprema prigodni ueniki nastup
tradicionalne kulturne
aktivnosti lokalne zajednice. (kolski hor, orkestar, izloba tradicionalnih rukotvorina, poetsko vee i slino) na manifestaciji Tradicija
naeg kraja koja se odrava u lokalnoj zajednici.
2.3. kola organizuje (ili je
ukljuena u) humanitarne,
ekoloke, sportske i sline
akcije koje su od interesa
za etnike grupe i lokalnu
zajednicu u celini.
Verifikator: programi, izvetaji, medijski prilozi

Ilustracija:
kola redovno inicira ili uestvuje u akciji Ulepajmo
nae mesto tako to organizuje nastavnike/nastavnike,
uenike/uenice i roditelje da zajedniki oplemene
mesto unosei humana i kulturna obeleja u kolski i
drugi prostor (mesnu pijacu ili park, obale reke, siromano naselje na periferiji mesta i slino).
2.4. kola neguje saradnju

i realizuje zajednike
aktivnosti (meusobne
posete, razmena
interkulturalnih programa,
zajednike akcije,
zajedniko obeleavanje
praznika itd.) sa drugim
kolama u kojima se
obrazuju pripadnici
razliitih etnikih grupa.
Ilustracija:
Ueniki parlament kole u kojoj se nastava izvodi na
srpskom jeziku i kole u kojoj se nastava izvodi na albanskom jeziku zajedniki su izradili predlog mera za
unapreivanje poloaja mladih u lokalnoj zajednici i
predstavili ga lokalnoj samoupravi.
Primer 1
87
OBLAST 5
POVEZANOST KOLE I ZAJEDNICE
GRANTOVI ZA PODRKU UKLJUIVANJU ROMSKE DECE U

KOLU, NI
Za predstavnike predkolskih ustanova i kola, romskih organizacija i lokalne zajednice organizovana je obuka za izradu predloga projekata s kojima predkolske ustanove ili kole mogu da konkuriu za grantove namenjene irem obuhvatu romske dece
predkolskim vaspitanjem i obrazovanjem. Na taj nain se podrava adekvatnija priprema romske dece za polazak u kolu. Uslov za dobijanje granta jeste da u predkolskoj
grupi budu i romska i neromska deca, kako bi se izbegla segregacija.
Ovu obuku je kreirao i realizovao Centar za interaktivnu pedagogiju iz Beograda u saradnji s Nacionalnim savetom Roma i Ministarstvom prosvete i sporta RS.
Primer 2
ZAJEDNO DO FILMA, NI
Dvadeset uenika/uenica starijih razreda Osnovne kole Vuk Karadi, iz razliitih etnikih zajednica, radilo je na projektu izrade tri filma, od kojih je jedan dokumentarni a dva igrana. Aktivnosti su se realizovale uz podrku tima Agencije lokalne
demokratije i produkcijske kue Cumulus Production Group.
Raspisan je konkurs za pisani sastav na temu Poverenje, predrasuda i nacija, nakon ega je odabrana grupa uenika/uenica za uee u multimedijalnim radionicama
i radionicama za struni i praktini rad na izradi filma.
Uenici/uenice i su obuavani za sledee aktivnosti:
rad na scenarijima koje su predloila deca
uvod u film i televiziju
finalno oblikovanje projekata
priprema za produkciju, snimanje usvojenih projekata i montaa
promocija filmova.
Zahvaljujui zajednikom radu na ovom projektu, deca iz razliitih kulturnih i etnikih sredina imala su priliku da se bolje meusobno upoznaju, drue, sarauju i uspostave prijateljstva.
(Primer poslala Gordana igi)
Primer 3
NAUKA BEZ GRANICA, PIROT
Projektom Nauka bez granica ostvarena je meunarodna saradnja i razmena

iskustava Osnovne kole 8. septembar iz Pirota i jedne osnovne kole iz Sofije. Ostvarene su uzajamne posete nastavnika/nastavnica i uenika/uenica. U oba grada su
88
organizovane istovetne aktivnosti: prisustvo asovima geografije, upoznavanje sa principima i metodama rada u kolama i obilazak znaajnih geografskih objekata i prirodnih
lepota lokalne zajednice.
Organizovane su radionice sa temama:
obiaji
folklor
tradicija
slinosti i razlike izmeu kultura.
(Primer poslala Olgica Najdanovi)
Primer 4
MULTIETNIKI DAN NA GRADSKOM TRGU, PIROT
Romski obrazovni centar Pralipe organizovao je multietniki dan. Na gradskom

trgu deca svih etnikih zajednica i kultura imala su sledee aktivnosti:
crtanje
kooperativne igre
sportske aktivnosti
ples, folklor
maskenbal
pevanje.
Organizovano je direktno ukljuenje u TV program.
(Primer poslala Olgica Najdanovi)
Primer 5
LOKALNA STRATEGIJA UNAPREENJA OBRAZOVANJA

ROMA, NI I RAGUJEVAC
Ministarstvo prosvete i sporta, kolske uprave Nia i Kragujevca, Fond za otvoreno drutvo i Centar za interaktivnu pedagogiju izradili su Lokalnu strategiju unapreenja obrazovanja Roma. Tim koji je radio na izradi lokalne strategije dobio je prethodno
dvodnevnu obuku za rad na stratekom dokumentu.
Cilj dokumenta je da povee relevantne institucije i organizacije i omogui koordinisano delovanje u podrci romskim roditeljima i deci u unapreivanju obrazovanja u
skladu s Jedinstvenim akcionim planom (JAP) koji je usvojilo Ministarstvo prosvete i sporta
u okviru Dekade Roma.
(Primer poslala Mirjana Vojvodi)
Primer 6
BOGATSVO RAZLIITOSTI, NI
U okviru programa Abeceda demokratije Bogatsvo razliitosti (Grupa 484) organizovani su susreti srednjokolaca iz razliitih kultura u Srbiji. Organizovan je letnji kamp,
a aktivnosti su se odnosile na uenje o ljudskim pravima i demokratiji, upoznavanje
s civilnim drutvom, podsticanje uenika/uenica na aktivizam na osnovu upoznavanja
89
Konvencije o pravima deteta, podsticanje delovanja uenika/uenica u lokalnoj zajednici,

razvijanje i praktikovanje tolerancije i upoznavanje razliitosti.
U programu su uestvovali uenici/uenici profesori/profesorke i strunjaci razliitih profila.
Ovaj oblik saradnje u lokalnoj zajednici i na nivou itave Srbije omoguio je uenicima/uenicama i nastavnicima/nastavnicama sticanje novih znanja i vetina, druenje
uz uenje, nove naine komunikacije u grupi i sl. kola je ovako uvela novu vannastavnu aktivnost, novi vid i podruje komunikacije uenika/uenica i profesora/profesorki,
gostovanja srednjokolaca iz drugih etnikih grupa itd. Program je afirmisao kolu kao
zajednicu otvorenu za razliitosti i razvoj demokratskih vrednosti.
Uestvujui u ovim aktivnostima, lokalna zajednica je obogatila svoju praksu saradnje sa kolom i podrala delovanje kole kroz male lokalne akcije uenika/uenica.
(Primer poslala Mirjana Vojvodi)
Primer 7
BUKVAR DEIJIH PRAVA PROKUPLJE, VELIKA PLANA
Desanka Aranelovi, prof. srpskog jezika, prevela je Bukvar dejih prava na romski
jezik kako bi se romska deca upoznala s Konvencijom o pravima deteta. Promociji Bukvara
dejih prava na romskom jeziku prisustvovao je veliki broj pesnika, novinara i graana
raznih nacionalnosti.
(Primer poslala Svetlana uri, Mira Vojvodi i Desanka Aranelovi, Prokuplje
Velika Plana)
Primer 8
SUSRETI KOLA, DIMITROVGRAD
U periodu od 1962. do 1999. godine redovno se odvijala manifestacija Susreti

kola naroda i narodnosti Srbije.
U okviru ove manifestacije prezentovane su tradicija i kultura svih naroda i
etnikih zajednica koje ive u Srbiji. U programu je uestvovalo po 30 uenika/uenica i nastavnika/nastavnica iz 14 kola iz cele zemlje. To je bila jedinstvena prilika neposrednog uenja i upoznavanja razliitih kultura s ciljem boljeg razumevanja i uvaavanja
multiperspektivnosti.
(primer poslala Katarina Simeonov, O Moa Pijade, Dimitrovgrad)
Primer 9
KOLA I LOKALNI MEDIJI, DIMITROVGRAD
Osnovna kola Moa Pijade je sa lokalnim medijima ostvarila saradnju u okviru koje se lokalna sredina informie o svim aktivnostima kole na negovanju multikulturalnosti. U medijima gostuju uenici/uenice i nastavnici/nastavnice kao nosioci interkulturalnih aktivnosti, to prua mogunost promocije interkulturalnih vrednosti i uloge
kole u razvoju kulture, uvaavanju razlika i razvoju demokratije.
Cilj ove saradnje jeste senzibilisanje javnosti za ovu problematiku, razvijanje
svesti o bogatstvu razliitosti i potrebi saradnje. Na ovaj nain kola daje svoj doprinos
razvoju socijalne kohezije u svojoj sredini.
(Primer poslala Katarina Simeonov)
90
Primer 10
AKI PARLAMENTI TRI KULTURE, OKOT, NI
U Osnovnoj koli Desanka Maksimovi formiran je Public Achievment Team koji

planira projekat povezivanje dece iz Bugarske, Poljske i Srbije. U aktivnosti projekta ukljueni su aki parlamenti 3 kole, po jedne iz Sofije i Varave i O Desanka Maksimovi
iz okota. Sadraj aktivnosti na kojima e raditi aki parlamenti ukljuenih kola ine
obiaji karakteristini za narode i zemlje iz kojih su kole.
Cilj projekta je upoznavanje razliitih naroda i kultura, razvijanje duha otvorenosti i saradnje, razmena dobre prakse, vrnjako uenje itd.
(Primer poslala Ljiljana Radovanovi-Toi)
Primer 11
HRAST IZ NIA I OMLADINSKI MULTIETNIKI CENTAR U

BUJANOVCU
U omladinskom multietnikom centru u Bujanovcu odran je seminar Nenasilna

komunikacija u multietnkim zajednicama. Program seminara osmislila je i sprovela NVO
Hrast iz Nia (Centar za podsticanje psiholokog rasta i razvoja).
Osnovna ideja projekta jeste da konflikt predstavi kao problem koji pogaa sve
strane u sukobu i podjednako ih ograniava u ostvarivanju svojih potreba i interesa.
Kroz obuku o nenasilnoj komunikaciji uesnici su vebali vetine konstruktivnog reavanja sukoba, to ih je osnailo za dalji rad u omladinskom multietnikom centru.
Uesnici seminara bili su uenici/uenice starijih razreda osnovne kole, uenici/
uenice srednjih kola i nastavnici/nastavnice albanske, romske i srpske nacionalnosti.
(Primer poslala Slaana Golubovi)
Primer 12
FESTIVAL DEJE ROMSKE PESME U NIU
Udruenje Roma Amaro Drom iz Nia organizuje festival deje romske pesme.
Na festivalu se svake godine izvode nove deje pesme na romskom jeziku. Festival
je prilika za afirmaciju romskog jezika i kulture i podrka naporima za prevazilaenje
socijalne distance i predrasuda prema Romima. Festival se odrava ve sedam godina
svakog 8. aprila na Svetski dan Roma.
Na festivalu uestvuju deca od 4 do 14 godina. Sva deca pevaju na romskom
jeziku, iako 50 posto njih nisu romske nacionalnosti.
(Primer poslao Raid Kurti)
Primer 13
EVROPSKA MLADOST, VRANJE, LESKOVAC
OEBS je 2005. podrao program Evropska mladost za uenike/uenice srednje medicinske kole iz Vranja u cilju podsticanja saradnje na multikulturnom planu. U okviru
ovog programa dvadeset etvoro uenika razliitih nacionalosti (Srba, Albanaca i Roma)
uestvovalo je na radionicama iz oblasti ljudskih prava, demokratije i tolerancije. U
realizaciji programa uestvovala je i NVO Edukacioni centar iz Leskovca.
91
Organizovan je kamp na Besnoj kobili kao i poseta uenika/uenica i nastavnika/

nastavnica Narodnoj skuptini i seditu predsednika Republike Srbije.
(Primer poslala Sunica Tasi)
Primer 14
MULTIKULTURNI KAMP U MAKEDONIJI
Inter-Etnik Projekt iz Kumanova, Nova vizija iz Preeva i Omladinski centar iz Gnjilana organizovali su 2004. godine omladinski kamp u planinarskom domu Matka u Makedoniji. Uestvovali su uenici/uenice drugog i treeg razreda srednje kole iz Gnjilana,
Kumanova, Preeva i Trgovita. To su bila deca albanske, srpske, romske, makedonske
i turske nacionalnosti. U okviru kampa radilo se na predstavljanju jezika, verovanja, obiaja i drugih obeleja kultura.
(Primer poslala Sneana Stamenkovi)
Primer 15
O NAIM KULTURAMA, BUJANOVAC
U Osnovnoj koli Branko Radievi u Bujanovcu, koja ima meovit nacionalni

sastav uenika, realizovane su aktivnosti upoznavanja lokalnih kultura. Ovim projektom
bilo je obuhvaeno sedam odeljenja mlaih razreda.
Aktivnosti su se odvijale u nekoliko faza.
Kroz likovnu radionicu uenici/uenice predstavljali su obiaje, praznike, tradicionalni izgled kua ili dvorita i nacionalne nonje svog naroda.
U sledeoj fazi imali su zadatak da o temi koju su likovno predstavili napiu
kratak sastav na osnovu razgovora sa svojim ukuanima.
Radovi su prezentovani na nivou odeljenja, a organizovana je i izloba na nivou
kole.
cele
(Primer poslali Gafur Hiseni i Nedmedin Veljiu)
Primer 16
ZAJEDNIKE PROSLAVE, NOVI PAZAR
U Novom Pazaru, povodom nacionalnih ili verskih praznika Bonjaka i Srba, realizuju se proslave u organizaciji Bonjakog nacionalnog vea, pravoslavne crkve i drutva
Ras.
U ovim proslavama uestvuje osnovna kola J. J. Zmaj i druge kole.
(Primer poslao Miladin Nedeljkovi)
Primer 17
REAVANJE SUKOBA MIRNIM PUTEM, PREEV0 I

BUJANOVAC
Za uenike/uenice drugog, treeg i etvrtog razreda Gimnazije Skenderbeg u

Preevu organizovane su radionice na temu reavanja sukoba mirnim putem.
Realizacija ovog projekta ostvarena je u saradnji sa NVO Nova vizija i ambasadom Norveke.
92
Radionice su se odvijale kao vannastavne aktivnosti na kojima su uesnici upoznati s ljudskim pravima i pravima deteta, prirodom sukoba i nainima njihovog konstruktivnog reavanja. Ova tema je posebno znaajna zbog potrebe razvijanja naina
suivota u multikulturnoj zajednici, koja je jo uvek optereena negativnim iskustvima
pripadnika svih etnikih zajednica, vezanim za sukobe iz prolosti.
(Primer poslali Gafur Hiseni i Nedmedin Veljiu)
Primer 18
ASOPIS BRIDGES JOUTH PREEVO, TRGOVITE,

GNJILANE, KUMANOVO
Uz podrku East West Institute izaao je asopis Bridges Jouth. Njegovu redakciju
ine uenici/uenice Gimnazije Skenderbeg, Srednje strune kole Preevo iz Preeva
i uenici/uenice dve kole iz Gnjilana, Trgovita i Kumanova.
Zajedniki rad i saradnja u kreiranju i izdavanju asopisa omoguili su mladima
razliitih nacionalnosti iz ove etiri sredine da se bolje upoznaju i ostvare vei stepen
razumevanja razliitih kultura i tradicija.
Istovremeno je to bila prilika da i njihovi nastavnici/nastavnice, koji su bili ukljueni u projekat, daju svoj doprinos podjednakom uvaavanju razliitih kultura i razvoju
multiperspektivnosti u pristupu razliitim temama obraivanim u asopisu.
(Primer poslala Sneana Stamenkovi)
Literatura
J. C. Ady, Negotiating Across Cultural Boundaries: Implication of Individualism Collectivism and Cases for Application, in Singelis, T. M. (ed.) Teaching About Culture, Ethnicity and Diversity, Thousand Oaks, Sage Publications, 2007.
J. Aldridge, C. Calhoun, R. Aman, 15 Misconceptions About Multicultural Education.
Focus on Elementary, Vol. 12, #3, 2000.
J. A. Banks, An Introduction to Multicultural Education (2nd ed.). Boston: Allyn& Bacon, 1999.
J. A. Banks, Cultural Diversity and Education Foundations, Curriculum and Teaching (5th ed.), Boston: Pearson, 2006.
L. M. Barna, Stumbling Blocks in Intercultural Communication in Bennett, M. J. (ed.) Basic Concepts of Intercultural Communication: Selecting Readings, Yarmouth,
Maine, Intercultural Press, 1998.
M. J. Bennett, Towards Ethnorelativism: A Developmental Model of Intercultural
Sensitivity in Paige R. M. (ed.) Education for the Intercultural Experience, Yarmouth, Maine, Intercultural Press, 1993.
A. Berthoin-Antal, V. Friedman, Negotiating Reality as an Approach to Intercultural
Competence, Discussion Paper SPIII 2003 101, Wissenschoftzentrum Berlin fur
Sozialforschung (WZB), 2003.
R. Y. Bourhis, Towards an Interactive Acculturation Model: A Social Psychological
Approach, International Journal of Psychology, vol. 32, issue 6, p 369, 1997.
J. Delores, Learning: The Treasure Within Report to UNESCO of the International Commission on Education for the Twenty-first Century, Paris, UNESCO, 1996.
T. Fang, A Critique of Hofsteds Fifth National Culture Dimension, Intercultural Journal
of Cross Cultural Management, Vol. 3, No. 3, 2003.
A. Gillert, Concepts of Intercultural Learning, in Intercultural Learning T-kit, Strasbourg, Council of Europe and European Commission, 2000.
E. T. Hall, Beyond Culture, New York, Anchor Books, 1989.
E. T. Hall, The Power of Hidden Differences, In Bennett, M. J, (ed.) Basic Concepts of Intercultural Communication: Selecting Readings, Yarmouth, Maine, Intercultural
Press, pp. 5367, 1998.
E. T. Hall, M. R. Hall, Understanding Cultural Differences, Yarmouth, Maine, Intercultural
Press, 1990.
G. Hofstede, Cultures and organizations: Software of the mind, New York, McGrawHill, 1991.
94
F. E. Jandt, Intercultural communication: An introduction, (third ed.), Thousand Oaks,

Sage Publications, 2001.
F. E. Jandt, An Introduction to Intercultural Communication: Identity in a Global Communication, Thousand Oaks, Sage Publications, 2003.
M. N. Kim, Cross-Cultural Comparisons of the Perceived Importance of Conversational
Constraints, Human Communication Research, 21 (1), 1994, 128151.
C. Kluckholn, F. Strodtbeck, Variations in value orientations. Evanston, IL: Row, Peterson, 1961.
Kvalitetno obrazovanje za sve: Put ka razvijenom drutvu, Ministarstvo prosvete i
sporta Republike Srbije, Beograd, 2002.
Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji, Ministarstvo
prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd, 2004.
K. Lvi-Strausse, Race, History and Culture, in Jandth, F. E. (ed.) Intercultural Communication: A Global Reader, Thousand Oaks, Sage Publication, 2003.
U. Maroshek, Betzavta (Together), Guide to Teaching Democracy Through Games, Israel:
Kinneret Publishing Hous, 1993.
B. McSweeney, Hofstedes model of national cultural differences and their consequences: A triumph of faith a failure of analyses, Human Relations, Vol. 55, No. 1,
2002.
Petrovi, D.: Interkulturalno (ne)razumevanje, u Popadi, D. (ed.) Uvod u mirovne studije, II tom, Grupa MOST, Beograd, 2006.
E. Shein, Organizational Culture, American Psychologist, Vol. 45, No. 2, 1990.
L. S. Vygotsky, Mind and society: The development of higher mental processes, Cambridge, MA: Harvard University Press, 1978.
Prirunici/vodii
Changing Perspectives, Cultural values, Diversity and Equality in Ireland and the
Wider World A Resource for Civic, social and Political Education, Dublin: CDVEC,
2002.
Changing Teaching Practices using curriculum differentiation to respond to students diversity, Paris: UNESCO, 2004.
Compass, A manual on Human Rights Education with Young People, Strasbourg: CoE,
2002.
D@dalos, obrazovni server za nastavnike i multiplikatore u Srbiji i Crnoj Gori, Unesko,
Sarajevo, 2006.
Filozofija s decom, Kreativni centar, Beograd, 2007.
Graansko vaspitanje za prvi razred srednje kole prirunik za nastavnike, Ministarstvo prosvete i sporta, Beograd, 2001.
Intercultural Encounters, Training Manual, A guideline for practitioners, Graz: OMEGA,
2004.
Literatura
95
Intercultural Education in Primary School, Dublin: NCCA, 2005.

Intercultural learning T-Kit, F67075 Strasbourg, Cedex: CoE, EC, 2005.
Interkulturalno obrazovanje i razumevanje prirunik za nastavnike i nastavnice, Beograd: Grupa MOST (CIDA), 2005.
Its Only Right! A Practical Guide to Learning About the Convention on the Rights of the
Child, New Yourk: UNICEF, 1993.
Kako moemo zajedno Prirunik za voditelje radionica iz oblasti obrazovanja za prava
deteta i deje participacije, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd, 2000.
Kultura kritikog miljenja, Institut za psihologiju i Grupa MOST, Beograd, 2007.
Nasilje zasnovano na rodnoj pripadnosti iz perspektive preivelih, Praktini prirunik za trenerice i trenere, Incest trauma centar, Beograd, 2005.
Pametniji ne poputa vodi kroz sukobe do sporazuma, CAA i Grupa MOST, Beograd,
1998.
Rodna ravnopravnost prirunici za trenere/ice i nastavnike/ce, CARE, Beograd, 2002.
Twinning Tehnikarijum zbirka inovativnih postupaka i tehnika za unapreivanje rada
kola i kolskih uprava Ministarstva prosvete, MPS, Beograd, 2004.
Uionica dobre volje, Grupa MOST, Beograd, 1995.
UNESCO Guidelines on Intercultural Education, UNESCO, Paris, 2006.
Vodi za unapreenje inkluzivnog obrazovanja, ROK (FOD), Beograd, 2007.
Vodi za unapreenje rada nastavnika i kola, ROK (FOD), Beograd, 2005.
Vodi za unapreenje uenike participacije, ROK (FOD), Beograd, 2006.
Drugi izvori
Internet adrese/linkovi
Savet Evrope ima veliki broj projekata vezanih za interkulturalno obrazovanje a jedan od
njih je Intercultural education and the challenge of religious diversity and dialogue
in Europe
http://www.coe.int/t/e/cultural_co%2Doperation/education/Intercultural_education/_Intro.asp
Obrazovanje za demokratsko graanstvo (EDC Education for Democratic Citizenship) je
veliki projekat Saveta Evrope koji je sada u treoj fazi (20062009). On predstavlja
skup znanja i aktivnosti koje su dizajnirane da pomognu mladim ljudima i
odraslima da preuzmu aktivnu ulogu u drutvu kroz koncepte kao to su mir i
interkulturalno obrazovanje. Obrazovanje za ljudska prava je osnova i neodvojiv
deo EDC-a. Vie o programu EDC videti na veb-sajtu
http://www.coe.int/t/dg4/education/edc/Default_en.asp
CLIEC (Cooperative learning in European contexts) je Sokrates projekat Centra za interkulturalno obrazovanje univerziteta u Gentu. Izvetaj iz ovog projekta daje primere
96
iz prakse i navodi razliite izazove na koje je nailo interkulturalno obrazovanje u

razliitim zemljama (Island, panija, Poljska). Ceo izvetaj moete pogledati na
http://www.steunpuntico.be/files/folder%20cliec/CLIEC%20booklet.pdf.
Jedan od primera nastavnog plana za interkulturalno obrazovanje moe se nai u okviru
Nacionalnog saveta za nastavni plan i procenu Irske (NCCA National Council of
Curriculum and Assesment)
http://www.ncca.ie/index.asp?locID=61&docID=-1
NCCA je izdao i Vodi za interkulturalno obrazovanje sa uputstvima vezanim za nastavni
plan, kolsko planiranje, opremanje uionice, kulturnu razliitost i ocenjivanje. Postoji
Vodi za osnovne kole
http://www.ncca.ie/uploadedfiles/Publications/Intercultural.pdfi
i srednje kole
http://www.ncca.ie/uploadedfiles/publications/Interc%20Guide_Eng.pdf.
Postoji mnogo primera iz prakse sa konkretno razraenim nastavnim jedinicama. vebstrana projekta Teaching Tolerance
http://www.tolerance.org/teach/activities/index.jsp
Veliki broj kolskih aktivnosti moete nai na sajtu Peacecorps World Wise Schools, gde
moete pretraiti asove po razliitim kriterijumima (Primeri: I had a hero lesson,
International curiosity nad national pride, Two different persepctives of the same
event, World map, Beauty standards i sl.) V.
http://www.peacecorps.gov/wws/educators/lessonplans/
Primere planova asa moete pronai i na
www.edchange.org/multicultural/sites/lesson.html.
Unesko nudi globalan kompleksniji pristup koji u sebi integrie jo vee bogatstvo multikulturalnosti. Unesko nudi vodi o interkulturalnom obrazovanju koji je osmiljen
kao praktian izvor za nastavnike, uenike, sve one koji se bave razvojem nastavnih planova, kreatore politike i sve lanove zajednice koji ele da promoviu
interkulturalno obrazovanje u interesu mira i razumevanja. Neki od kljunih pojmova koje Unesko istie jesu pluralizam i inkluzivnost u nastavnim planovima. Postoje 3 osnovna principa za koje se Unesko zalae. Kompletan vodi ete nai na
http://unesdoc.unesco.org/images/0014/001478/147878e.pdf.
Veliki broj raznovrsnih ideja za unapreivanje interkulturalnog obrazovanja moete nai
na Multicultural Education Links Resources Sites, koji e vam ponuditi sledee
kategorije za lake snalaenje u obilju internet adresa:
General Multicultural Paths

Essays and Articles
Higher Education
Journals and Magazines
Multicultural Education
Organizations and Associations
Literatura
97
Multicultural Education: Subjects and Fields

Art, Music, and Drama

Counseling and Psychology
Education Technology
ESL and Bilingual Education
Evaluation and Research
Health and Medicine
Language Arts
Librarianship

Literature and Reading

Mathematics
Physical Education and Athletics
Science
Social Studies and History
Special Education
World Languages
Multicultural Education: Teaching and Learning

Classroom Activities

Collaborative Teaching and Learning
Curriculum Transformation

Interactive Online Learning Tools
Lesson Plans and Curriculum

Resources
Link Indexes and Search Tools
Online Dialogues
Equity in Education
Digital Divide
(Dis)Ability and Education
Homophobia and Education

White Privilege and Anti-Racism
Equity and Social Justice Inspirations

Bella Abzug
Gloria Anzalda
John Brown
Csar Chvez
Chief Joseph

W.E.B. Du Bois
Audre Lorde
Malcolm X
Eleanor Roosevelt
Multicultural Education: Historic Collections

African American History
John Brown
Classic African American Literature
Classic Literature w/ Multicultural
Themes
Historic Documents
Historic Speeches

Holocaust
Japanese Internment
Native American History
Native American Literature
Womens History
CIP
,
371.3:37.035.1(035)
316.722:37(035)
371.13(035)
VODI za unapreivanje interkulturalnog obrazovanja /
[autorke Radmila Goovi ... [at al.]. 2. izd. Beograd : Fondacija
za otvoreno drutvo, 2012 (Beograd : Dosije studio). 97 str. :
ilustr. ; 24 cm
Tira 1.000. Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Bibliografija: str. 93-97.
ISBN 978-86-82303-51-0 (bro.)
1. , [], 1948
a) -
b)
c) -
COBISS.SR-ID 190611724
ISBN 978-86-82303-51-0
9 788682 303510

Gosovic - Mrse - Jerotijevic - Petrovic - Tomic 2012 - Vodic Za Unapredjivanje Interkulturalnog Obrazovanja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gosovic - Mrse - Jerotijevic - Petrovic - Tomic 2012 - Vodic Za Unapredjivanje Interkulturalnog Obrazovanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

See

discussions, stats, and author profiles for this publication at:

Available from: Danijela S. Petrovic

Grupa MOST, Beograd

Pictures drawn by Japanese Children

Idealna kola prema crteima dece iz Afrike i Japana

FONDACIJA ZA OTVORENO DRUTVO, SRBIJA

Radmila Goovi Snjeana Mre

Razvoj interkulturalne osetljivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Srbija, izazovi i oslonci za interkulturalno obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Oblast 1: Politika kole. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Oblast 2: Nastava i uenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Oblast 3: kolska klima (etos) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Oblast 4: Struno usavravanje nastavnika / nastavnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Oblast 5: Povezanost kole i lokalne i ire zajednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Literatura i drugi izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

VODI ZA UNAPREIVANJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA

udbenika, radnog materijala i programa strunog usavravanja nastavnika/nastavnica i

U odeljku koji je posveen stranim iskustvima dat je pregled nekih iskustava

VODI ZA UNAPREIVANJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA

/// Multikulturalno i interkulturalno obrazovanje

sposobnost komunikacije izmeu ljudi koji pripadaju razliitim kulturama

I DEO: INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE

Interkulturalno obrazovanje je proces koji od svakog od nas zahteva da poznajemo

RAZVOJ INTERKULTURALNE OSETLJIVOSTI6

Benetov razvojni model interkulturalne osetljivosti

Benett, Milton J. (1993) O etnocentrizmu: razvoj modela interkulturalne osetljivosti.

VODI ZA UNAPREIVANJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA

I DEO: INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE

3. Minimiziranje razlika je trei stadijum etnocentrizma. Na ovom stadijumu

VODI ZA UNAPREIVANJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA

Postoje dva meustadijuma adaptacije:

Barijere u interkulturalnoj komunikaciji

I DEO: INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE

Misli se na sagovornika istog pola.

VODI ZA UNAPREIVANJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA

o Odnos prema vremenu se razlikuje od kulture do kulture. Vreme se razliito

to zapravo predstavalja vid etnocentrizma.

I DEO: INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE

zumevanje, potrebno je da budemo otvorenog uma i da stavove i ponaanja

svest o uticaju kulture kojoj pripadamo na nae miljenje i ponaanje

Sve ostale barijere u komunikaciju su esto praene visokom anksioznou i tenzijom.

VODI ZA UNAPREIVANJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA

Etnocentrizam u velikoj meri oteava (a nekad i onemoguava) interkulturalnu

Sposobnost da se produktivno deluje u multikulturalnom kontekstu ne razvija se

I DEO: INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE

// Uloga i ciljevi interkulturalnog obrazovanja

Intercultural Education I Primary School, NCCA, Dablin, 2005.

VODI ZA UNAPREIVANJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA

Multidimenzionalni i multiperspektivni karakter interkulturalnog obrazovanja

/// Meunarodni instrumenti, principi i smernice za

Konvencija o pravima deteta (1989)

I DEO: INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE

Konvencija i preporuke protiv diskriminacije u obrazovanju, Unesko

Meunarodni pakt o ekonomskim, drutvenim i kulturnim pravima

Deklaracija o eliminaciji svih formi netolerancije i diskriminacije na

Okvirna konvencija o zatiti nacionalnih manjina; Evropska povelja o

Milenijumski ciljevi razvoja, UN (2002)

Kvalitetno obrazovanje za sve, Unesko, Dakar (2002)

Uneskova Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju.

U Uneskovim Smernicama za interkulturalno obrazovanje13 istaknuta su tri

Interkulturalno obrazovanje potuje kulturni identitet uenika/uenica kroz

Interkulturalno obrazovanje prua svim uenicima/