Entropija

Entropija (gr. , "obrt ka unutra"), uveo Rudolf Julijus manuel Klauzijus 1865; veliina
stanja koja se moe posmatrati kao mera za "vezanu" energiju nekog zatvorenog materijalnog
sistema, tj. za energiju koja se, nasuprot "slobodnoj", vie ne moe pretvoriti u rad. Suprotni
pojam je ektropija.
Od Bolcmana (Predavanja o principima mehanike, 1897. do 1904) entropijom se u smislu
"kinetike teorije gasova" oznaava toplotni sadraj nekog sistema kao energija kretanja
njegovih molekula.
Entropija definicija
Entropija je tenja sistema da spontano pree u stanje vee NEureenosti, dakle, entropija je
merilo NEureenosti sistema. Najvea ureenost sistema je temperatura apsolutna nula.
(pogledaj: Magnetno hlaenje ) Poto ona ne moe da se postigne, prema Treem principu
termodinamike (Nernstova teorema) uzima se da entropija asimptotski tei nuli kada
temperatura sistema prilazi apsolutnoj nuli.
Entropija - termodinamika definicija
Entropija je veliina odreena kolinikom toplote i apsolutne temperature. Ova definicija ne
otkriva pravi smisao entropije, ali omoguava njeno merenje
Drugi princip termodinamike opisuje posledice entropije: Nije mogu perpetuum mobile druge
vrste. Ili prostije, ne moe se dobiti rad prenosom toplote sa hladnijeg na toplije telo.
Sa etropijom se neprekidno sreemo u svakodnevnom ivotu. Svako je video knjigu kako padne
sa stola pri emu se njena kinetika energija pretvoila u toplotu i malko ugrejala podlogu na koju
je pala. Ali niko nije video da knjiga sa poda poleti na policu uz spontano hlaenje poda. U
prvom sluaju entropija sistema raste a u drugom opada. Svi spontani procesi se odigravaju u
smeru porasta entropije. Normalno, niko nas ne spreava da knjigu podignemo i vratimo u
policu. Ali tada smo smanjili entropiju na raun rada koji je izvren podizanjem knjige. A da bi se
dolo do te energije morala je da poraste entropija na nekom drugom mestu pri emu je ukupan
rezultat porast entropije u svemiru.