Hollov efekat

Holov effekat je pojava imenovana po amerikom naun

niku Edvinu Herbertu
H
Ho
olu (eng. Edw
win
Herbert Hall,
H
1855-19
938) u kojoj u materijalu
u (vrstog ag
gregatnog sta
anja) kroz ko
oji je proputena
struja i ko
oji je postavlljen u spoljanje magnettno polje dollazi do pojavve napona iji je pravac
upravan na pravac magnetnog
m
p
polja.
H
efekat se odnosi na napon, tzvv. Holov nap
pon, koji se javlja na sup
protnim
Termin Holov
stranama
a trakastog elementa
e
ovo
og provodno
og ili polupro
ovodnog matterijala. Taka
av trakasti
element se
s jo naziva
a i Holova iipka ili van der
d Pauov ellement.
Zanimljiv
vosti
Hol je na ovom ekspe
erimentu poeo da radi pripremajui svoju dokto
orsku diserta
aciju. Hol je
zapravo pokuao
p
da odgovori na
a pitanje koje
e je ranije po
ostavio Makssvel a glasi: da li se
otpornostt provodnika
a u obliku za
avojnice men
nja u prisustvvu magneta?
?
Ovim ekssperimentom
m, Hol je osm
mislio nain kojim
k
je mog
gue odreditti polaritet slo
obodnih nossioca
naelektrissanja u neko
om materijalu. U irim na
aunim krug
govima, Holo
ov eksperime
ent je posluio
kao prvi dokaz
d
da se struja u me
etalnim provo
odnicima mo
oe prenositii ne samo ne
egativnim ve
e i
pozitivnim
m naelektrisa
anjima. Interresantno je da
d je ovaj ekksperiment posluio
p
i ka
ao smernica da je
u nekim supstancam
s
a (posebno poluprovodn
nicima) uputtnije pozitivn
na naelektrissanja posmatrati
kao pozittivne rupe a ne kao neg
gativne elekktrone. Kod Holovog
H
efekkta primenje
enog na
aluminijum i magnezijum, eksperrimetnalne vrednosti
v
su jasno ukaza
ale na pozitivvan predzna
ak
nosioca naelektrisanj
n
ja, odnosno postojanje pozitivnih
p
ru
upa. Ovim otkriem
o
je direktno
d
raspreno
o tadanje verovanje
v
u naunim
n
kru
ugovima po kome
k
su elektroni iskljuivi prenosio
oci
naelektrissanja.
Kelvin, ko
oji je u to vre
eme bio jeda
an od najpozznatinih naunika, upore
edio je Holovvo otkrie sa
a, po
njemu na
ajveim od sv
vih otkria, Majkla
M
Farad
deja. Veliina Holovog otkria
o
posta
aje jo vea ako
a
se zna ko
oliko se malo
o znalo o ele
ektricitetu u to
t vreme. Ilu
ustracije radi, elektron je
e identifikova
an tek
10 godina
a kasnije.
Prikaz Holovog eksperimenta

Dijagram Holovog efe

ekta na kom
me su prikaza
ani elektroni kao nosiocii naelektrisanja (umesto
standardnih nosioca naelektrisan
nja).
Legenda:
1. Elektro
oni (a ne standardni nossioci naelektrrisanja)
2. Holov element ili Holov
H
senzorr
3. Magne
eti
4. Magne
etno polje
5. Izvor napajanja
n
Opis:
Na crteu
u "A", vidimo
o Holov elem
ment, unutar koga se neg
gativna naelektrisanja usmeravaju ka
k
gornjoj ivvici (osenen
na plavom bo
ojom) a poziitivna ka don
njoj ivici (ose
enenoj crve
enom bojom). Na
slikama "B"
" i "C", su prikazane posledice obrrtanja polaritteta bilo mag
gnetnog poljja, bilo izvora
a
struje, ussled ega se menja polarizacija i smer kretanja naelektrisanj
n
ja. Istovremeno obrtanje
e
polariteta
a magnetnog
g ponja (prikazano na sliici "D") dovo
odi do istovetne situacije
e kao na crte
eu
"A".
Holov efe
ekat se javlja
a usled sila koje
k
deluju unutar
u
provo
odnika izloe
enog magnettnom polju. Kada
K
se provod
dnik unese u spoljanje magnetno polje,
p
indukccije V, tada na
n slobodne nosioce
naelektrissanja deluje tzv. Lorenc
cova sila.
Hol je u ovom
o
eksperrimentu korisstio trakasti provodnik, kako
k
bi prakttino realizo
ovao
pretposta
avku iskljuiv
vo ravanskog kretanja naelektrisanja
a unutar poljja, odnosno kretanja kojje je
potpuno upravno na pravac vekto
ora magnetn
ne indukcije.. Ova pretpo
ostavka olakava
izraunavvanje Lorenc
cove sile i isstovremeno rezultate
r
ekssperimenta ini
jasnijim i oiglednijim
m.
Tako se, usled ravan
nske geomettrije provodn
nika, tok elekktrona smatrra priblino jednoslojnim
ma
njihovo kretanje unuttar tog jedno
og sloja provvodnika isklju
uivo u (vidi sliku) horizzontalnom i
vertikaln
nom pravcu.

erimenta
Matemattika interprretacija Hollovog ekspe
Kada se ovakav rava
anski provod
dnik unese u magnetno polje
p
indukciije B tada na
a slobodne
nosioce naelektrisanj
n
ja koji se kre
eu unutar provodnika
p
p
poinje
da de
eluje Lorencova sila. Sm
mer i
pravac de
ejstva Loren
ncove sile od
dreen je sle
edeim vekto
orskim proizvvodom :

gde je F - vektor Lore

encove sile, Q - koliina naelektrisan
nja koja se nalazi
n
pod de
ejstvom
magnetno
og polja, v - vektor brzin
ne nosioca naelektrisanj
n
a, B - vektorr magnetne indukcije
spoljanje
eg polja.
Iz formule
e se vidi da intenzitet i naroito
n
pravvac vektora Lorencove
L
s zavisi od
sile
d pravca i sm
mera
dva vekto
ora: brzine naelektrisanj
n
a i magnetne indukcije. Taj pravac e
biti, usled
d osobina
vektorsko
og proizvoda
a, upravan na
n vektore B i v, odnosno prostirae se u ravni provodnika
p
i to u
vertikalno
om pravcu. Smer
S
Lorenccove sile e za naelektrisanja suprotnog polarite
eta biti supro
otan
tako da e,
prema sliici, za negativne nosioce
e biti usmere
en navie a za
z pozitivne
e nanie. Dakkle,
usled dejstva Lorenc
cove sile poja
avie se, pored linijskog-horizontaln
nog kretanja naelektrisan
nja u
pravcu prrovodnika i bono-vertik
b
kalno kretanje. Tako e se
s negativni nosioci nagomilavati uzz
gornju ivicu provodnika a pozitivn
ni nosioci uzz donju ivicu provodnika.. Usled nago
omilavanja
naelektrissanja suprottnog znaka, doi e do pojave
p
elektrrinog polja unutar traka
astog elemen
nta,
ija je apsolutna vred
dnost:

gde su Vneg i Vpoz - po

otencijali kra
ajeva trakasttog elementa
a sa negativvnim i pozitivvnim
naelektrissanjem, EH - Holov napo
on, v - brzina
a naelektrisa
anih estica,, B - intenzite
et magnetne
e
indukcije spoljanjeg magnetnog
g polja i d - irina

trakasttog elementa
a.
avanje naele
ektrisanja e
e dovesti do porasta razlike potencija
ala i intentzitteta elektrin
nog
Nagomila
polja na suprotnim
s
iv
vicama trakastog provodnika koje e
e trajati do tre
enutka kada
a intenzitet polja
p
dostigne intenzitet Lo
orencove sile
e. U tom tren
nutku e se uspostaiti dinamika ravvnotea koja
a se
ednainom:
modelira sledeom je

s
u traka
astom eleme
entu se moe izraunati pomou sle
edee formulle:
Gustina struje

gde je J - gustina stru

uje naelektriisanja, Q - koliina
k
naele
ektrisanja, N - koncentra
acija slobofn
nih
nosioca naelektrisanj
n
ja i v - brzina
a naelektrisa
anih estica.
Ako iz pre
ethodne jednaine izrazzimo brzinu naelektrisan
n
z
je
e u formulu
ih estica i zamenimo
jednakossti Holovog napona
n
i razllike potencija
ala, dobiem
mo izraz:

gde je N - koncentrac
cija slobodnih nosioca naelektrisanja
n
a.
m
Holove teorije je u tome
t
to se tee primen
njuje na meta
ale koji su vievalentni, tj.
Jedina mana
imaju vie
e od jednog valentnog elektrona.
e
Prroblem tano
og odreivan
nja veliine N jeste jedin
na
potekoa u praktinoj primeni Holovog
H
efekkta. Ako pretp
tpostavimo da
d je metalnii provodnik
jednovale
entan tada se
s N moe izzraunati pom
mou sledee formule:

gde je N - koncentrac
cija slobodnih nosioca naelektrisanja
n
a, NA - Avog
gadrov broj, - gustina mase
m
a i M - atoms
ska masa materijala.
m
materijala
U tom slu
uaju je mog
gue odgova
arajuim insttrumentima izmeriti razlikku potencija
ala Vneg - Vpooz,
gustinu struje
s
i irinu trakastog elementa, kao i koliinu naelektrisanj
n
ja tako da ka
ao jedina
nepoznatta veliina preostaje inte
enzitet vekto
ora magnetne
e indukcije B te se ova metoda
m
na ovaj
o
nain efikkasno primenjuje u mere
enjima magn
netne indukccije. Senzori koji koriste Holov efeka
at se
zato zovu
u Holovi sen
nzori.
Pored dirrektnih mere
enja indukcije
e magnetnog
g polja Holo
ovi senzori se
e koriste i u indirektnim
merenjim
ma protoka i pritiska
p
fluida ili snage elektrinih
e
po
otroaa. Ta
ako se, pored
d Holovog
napona koji
k je pretho
odno opisan,, u indirektnim merenjima naroito koristi
k
jo jed
dna izvedena
a
veliina koja
k
takoe nosi
n
ime ovo
og naunika. Naime, kolinik Holovo
og napona i izmerene
koliine struje
s
se naz
ziva Holova otpornost.

U feromagnetnim materijalima (ali i paramagnetnim materijalima unetim u spoljanje magnetno

polje) Holova otpornost sadri i dodatnu komponentu koja je poznatija kao Anomalija Holovog
efekta (ili Poseban Holov efekat) koji direktno zavisi od stepena magnetizacije materijala i esto
je daleko veeg intenziteta od standardnog Holovog efekta (napominjemo da ovaj efekat nije
povezan sa doprinosom koji magnetizacija ima na spoljanje polje, kako bi se moglo
pretpostviti). Iako je pojava Posebnog Holovog efekta zapaena, jo uvek ne postoji saglasnost
o poreklu ovog efekta koji se javlja u razliitim materijalima. Poseban Holov efekat moe biti ili
spoljanjeg porekla (potie od neureenosti) usled rasejanja nosioca naelektrisanja koje je
zavisno od svojstva spina, ili unutranjeg porekla usled efekta Berijeve faze u prostoru momenta
kristala (k-prostor).
Primene Holovih senzora
Ureaji zasnovani na Holovom efektu po prirodi proizvode odzivni signal koji je malog intenziteta
i zahteva pojaavanje. Pojaavai na principu vakuumskih cevi, korieni u prvoj polovini
dvadesetog veka, bili su zbog visoke cene, gabarita, potronje energije, i nepouzdanosti u
uslovima svakodnevne upotrebe, primenljivi iskljuivo u laboratorijskim uslovima. Tek sa
prodorom tehnologije integrisanih kola i pojavom daleko manjih, jeftinijih i pouzdanijih
pojaavaa, Holovi senzori ulaze u masovnu primenu. Brojni ureaji koji su trenutno dostupni na
tritu, u sebi zapravo sadre Holov senzor i integrisano kolo koje je zapravo pojaava sa
visokim koeficijentom pojaanja. Ova dva ureaja se na nivou dananje tehnologije isporuuju u
jedinstvenom zajednikom kuitu.
Kada su pravilno proizvoaki upakovani i zatieni, Holovi senzori su otporni na prainu, blato i
vodu. Ova osobina ini Holove senzore kvalitetnijim u primenama detekcije poloaja u odnosu
na konkurentske tehnologije kakve su optiko ili elektromehaniko detektovanje. Prvenstvena
prednost se ogleda u teorijskoj linearnoj zavisnosti merene veliine u odnosu na ulazne veliine.