DODATAK F - Uvod u Mathcad

Mathcad je sofverski paket koji je dokazao da ima irok opseg primenljivosti na

raunske probleme u inenjerstvu. Ovaj dodatak sadri osnovne informacije i uputstva za rad
u Mathcad-u i trebalo bi da omogui razumevanje Mathcad- fajlova sa reenjima primera iz
materijala. Deo njegovog sadraja je preuzet iz vrlo informativnog i instruktivnog tutorijala
iji je autor prof. Radovan Omorjan i koji se moe nai na adresi:
www.tf.uns.ac.rs/omorjan/radovan_omorjan_003a/DODATNI MATERIJAL.htm.
Mathcad ima veoma slian korisniki interfejs programima iz MS Office paketa,
sadri: Menu Bar, Standard Toolbar, Formatting Toolbar i ono to razlikuje Mathcad od
ostalih programa Math Toolbar. Math Toolbar ini izvravanje matematikih prorauna
veoma jednostavnim, tako to korisnicima
omoguava jednostavan pristup svim
matematikim simbolima i operacijama; klikom na bilo koje dugme u ovom toolbar-u dobija
se proirena paleta u odreenoj kategoriji. Math Toolbar ukljuuje :
1. Calculator Toolbar
2. Graph Toolbar
3. Matrix Toolbar
4. Evaluation Toolbar
5. Calculus Toolbar
6. Boolean Toolbar
7. Programming Toolbar
8. Greek Symbol Toolbar
9. Symbolic Keyword Toolbar
Drugi nain da dobijete neki od navedenih toolbar-ova da izaberete iz glavnog menija:
View=>Toolbars=>traeni toolbar. Funkcije ovih toolbar-ova su prilino jasne iz njihovih
naziva.
Mogunost Mathcada da jednaine prikazuje na isti nain kao da su pisane na papiru
ini Mathcad-ov radni list itljivim. Izraunavanja u Mathcadu uvek se vre s leva na desno i
odozgo na dole, to je veoma intuitivno. To znai da pre nego to se promenljiva ili funkcija
koristi mora biti definisana negde iznad ili levo od izraza u kome figurie.

323

F.1 Operatori "jednakosti"

U Mathcadu se koriste sledea tri razliita simbola u vezi sa jednakou, koja imaju
potpuno razliite funkcije.
1. Operator za dodeljivanje vrednosti nekoj promenljivoj ili funkciji
Operator := za dodeljivanje vrednosti nekoj promenljivoj ili funkciji se moe dobiti
iz Calculator Toolbar-a klikom na taj simbol, ili sa tastature, tasterom dvotaka : . Ako
otkucate:
x:3/4[razmaknica]+7
na ekranu, odnosno u radnom listu ete dobiti:
x :=

3
4

Na ovaj nacin je promenljiva sa imenom x dobila vrednost izraza sa leve strane znaka

a efekat je dodeljivanje vrednosti 7.75 promenljivoj x. Dodela vrednosti promenljivoj, u

opstem slucaju se realizuje u formi:

promeljiva:=izraz
izraz se sastoji od brojeva, prethodno definisanih promenljivih, operatora i funkcija. Izraz se
izrauna i njegov rezultat se dodeljuje promenljivoj (unosi u memorijsku lokaciju rezervisanu
za tu promenljivu).
Primetili ste da se prilikom unoenja opisanog sadraja u radni list, formira
pravougaoni region, tj. samo unoenje se vri u tom regionu. To je matematiki region
(neto se rauna). Dok kucate, na ekranu se pojavljuje crni kvadrati koji emo zvati
plejsholder (placeholder) i plava horizontalna i sa njene desne strane vertikalna crta koje
emo zvati linije za editovanje (editing lines). Plejsholder znai da se oekuje od vas da tu
neto unesete. Linije za editovanje uokviruju ono to e biti operand za sledei operator.
Moete posmatrati linije za editovanje i kao zagrade. Pozicija ovih linija se menja strelicama
i/ili razmaknicom. Kada zavrite sa unoenjem eljenog sadraja u region, kliknete negde
izvan njega. Evo nekoliko primera jednostavnih dodela vrednosti:
R := 8.315

T := 273.15

p := 101.325

v :=

R T
p

Pokuajte da objasnite zato su sadraji sledeih regiona, po okonanju unosa,

pocrveneli. Mathcad "pocrveni" ako je neto uneseno nekorektno tj. ne potujui pravila..
Kliknite u njih i dobiete objanjenje zato se Mathcad-u ti regioni "ne svidjaju"
A+

5 := 8

P V := R T

1
2

1
4

:=

P V =

324

2. Operator za dobijanje rezultata izraunavanja ili vrednosti neke

promenljive
Otkucajte :

4+3^2[razmaknica]/7=
i na ekranu e se dobiti:
2

3
4+
= 5.286
7

Kada otkucate znak = , Mathcad je izraunao to to ste uneli i prikazao rezultat. Evo kako se
dobija vrednost prethodno izraunate molske zapremine idealnog gasa:
R := 8.315

T := 273.15

p := 101.325

v :=

R T
p

v = 22.415

Ugradjene promenljive u Mathcad. Neke promenljive su u Mathcad-u ve

definisane. Uverite se traei vrednosti sledeih promenljivih, koje su pod istim imenom
poznate u matematici (grko slovo ete nai u Greek Symbol Toolbar-u ):
e=

2.718

= 3.142

Ako potraite vrednost promenljive koja nije predefinisana, a i ni vi je niste definisali, rezultat
e biti kao u primeru:
Aca :=

Dakle dobiemo znak za dodeljivanje vrednosti i crveni plejsholder. Zato to ova promenljiva
nije definisana, Mathcad oekuje da je definiete.

Poto je vrlo vano savladati vetinu unoenja matematikih izraza, kao i editovanje
(ispravljanje i ureivanje radnog lista) za dodatne informacije upuujemo itaoca na pomenuti
tutorijal.

3. Operator logike jednakosti

Operator logike jednakosti = naznaava da vrednost izraza sa njegove leve strane
treba da bude jednaka izrazu sa desne strane i tako omoguava definisanje jednaina u
Mathcadu-u. Realizuje se sa tastature kombinacijom tastera Ctrl+ , ili ga uzimamo iz Boolean
Toolbar-a. Unesite naprimer jednainu idealnog gasnog stanja, pV=RT. Ako ste to korektno
uradili, dobiete u radnom listu:
pV

nRT

325

F.2 Korienje mernih jedinica u proraunima

Mathcad omoguuje proraun sa mernim jedinicama. Pri tom, pored ugraenih
jedinica mogu se koristiti i jedinice koje definie korisnik, pomou ugraenih jedinica.

Mogli smo recimo prethodno izvedeni proraun molske zapremine idealnog gasa na
zadatoj temperaturi i pritisku izvesti sa mernim jedinicama. Tako bi radi unoenja gasne
konstante kucali:

R:8.315*J/mol*K
Rezultat je,
R := 8.315

J
mol K

Neku jedinicu unosimo sa tastature, kao u ovom primeru, ili je insertujemo poto
izaberemo iz glavnog menija Insert=>Unit. Dobiemo polje sa dva dijalog prozora i u
gornjem izaberemo dimenziju (vreme, masa, povrina,...). U donjem se pojavljuje niz jedinica
iz razliitih sistema jedinica koje se koriste za tu dimenziju. Kliknemo na odgovarajui
jedinicu, a zatim na tipku OK u polju, ako je to poslednja jedinica u grupi jedinica koju
elimo da unesemo (recimo K u grnjem primeru) ili na tipku Insert, ako nije zavren unos
svih jedinica u toj grupi. Tako, u postupku unoenja gasne konstante, poto sa tastature
unesemo,
R:8.315*
na ekranu dobijamo
R := 8.315

i sledi unoenje jedinice J (Dul) : biramo Insert=>Unit i u gornjem polju izaberemo: energy,
a onda u donjem kliknemo na : Joules [J] . Na ekranu vidimo:

Poto kliknemo na Insert, matematiki region koga popunjavamo dobija izgled,

326

R := 8.315 J

Dakle uneli smo J. Sa tastature unosimo operator deljenja / i mol dobijamo poto u gornjem
prozoru izaberemo: Substance, a u donjem kliknemo na: Mole (mol) , a potom na Insert.
Preostaje da analognim postupkom unesemo jedinicu za temperaturu, poto sa tastature
ukucamo operator mnoenja *. Kada smo i to uradili, kompletiramo unos gasne konstante
tako to kliknemo na OK.
Nastavimo sa reavanjem postavljenog zadatka izraunavanja zapremine gasa. Poto
smo uneli i temperaturu i pritisak, rezultat e biti:

R := 8.315

J
mol K

T := 273.15K

p := 101.325 kPa

Jedinica kPa je "pocrvenela" i ako klinknemo na taj region dobiemo dijagnozu:

Dakle, kilopaskal nije ugraena jedinica i treba da ga definiemo. Sada moemo da

kompletiramo reenje:

R := 8.315

J
mol K

p := 101.325 kPa

T := 273.15K
v :=

R T
p

kPa := 1000Pa
3

-1

v = 0.022 m mol

Dobili smo zapreminu sa jedinicom i sa podrazumevanom (default) preciznou od 3

decimale. Ako elimo rezultat sa 5 decimala, poto kliknemo na matematiki region sa
vrednou zapremine, biramo iz glavnog menija Format=>Result... , u dobijenom prozoru
promenimo broj decimala sa 3 na 5 i kliknemo na OK. Rezultat e biti:

R := 8.315

J
mol K

p := 101.325 kPa

T := 273.15K
v :=

R T
p

kPa := 1000Pa
3

-1

v = 0.02242 m mol

Moda elimo da rezultat dobijemo u m 3 kmol . Da bi smo to postigli, moramo pre

svega da definiemo izvedenu jedinicu kmol. Kada potraimo vrednost za v Mathcad e je
opet dati u osnovnim SI jedinicama:

327

Da bi smo je dobili sa eljenom jedinicom, kliknemo u matematiki region sa vrednou v i

dobijamo na ekranu:

(poloaj linija za editovanje zavisi od mesta na kome ste kliknuli). Plejsholder omoguuje da
upiete eljenu kombinaciju jedinica i dobijete rezultat (pomerite liniju za editovanje do
plejsholdera , ili kliknite direktno u njega) :

Moda ete eleti i da smanjite broj decimala na 2 (prethodno opisanim postupkom) i konaan
rezultat je :

Treba rei da, poto na opisani nain jednom promenite kombinaciju jedinica i radi nove
izmene ponovo kliknete u isti matematiki region, ne dobijate opet plejsholder, pa novu
izmenu izvodite editovanjem postojee kombinacije jedinica.
Ako bi u okviru ovog problema potraili vrednost gasne konstante, dobili bi:

Dakle, dobijamo jedinicu kao kombinaciju osnovnih jedinica (m, kg, s, K, mol) i ako nismo
zadovoljni, na opisani nain izmenimo kombinaciju jedinica i dobijemo recimo :

R = 8.315

J
molK

ili

kJ := 1000J

R = 8.315

kJ
kmolK

Pored SI jedinice J (molK ) u upotrebi su i jedinice: lit atm (mol K ) i cal (mol K ) za
univerzalnu gasnu konstantu. Predlaemo itaocu da potrai vrednosti R u tim jedinicama, sa
preciznou od 4 znaajne cifre, dakle da dobije rezultat:

R = 0.08206

Latm
molK

R = 1.986

cal
molK

U anglosaksonskom sistemu jedinica gasna konstanta ima jedinicu BTU (lbmol R) . Da bi

smo dobili brojnu vrednost gasne konstante u tom sistemu, neophodno je najpre definisati
jedinicu lbmol , imajui u vidu da je odnos lbmol i kmol isti kao odnos funte (lb) i
kilograma. Postupak bi bio sledei:

328

R := 8.315

J
mol K
2 -2

kmol := 1000mol

-2

-1

R = 29.725 kgm s K mol

BTU
lbmol R

lbmol := kmol

lb
kg

Sta je ovo ?!

Zato nismo dobili oekivani rezultat ? Zato to je dolo do 'konflikta'. Oznaka za ugraenu
jedinicu stepen Rankina je R kao i oznaka koju smo odabrali za gasnu konstantu. Tako, kada
smo definisali gasnu konstantu pod imenom R, znai da smo redefinisali promenljivu R koja
je imala ulogu stepena Rankina, tj. 'izgubili' smo stepen Rankina - R vie nije stepen Rankina,
nego gasna konstanta sa jedinicom J (molK ) . Problem emo reiti promenom imena jedne
od te dve veliine. Praktinije je da ne menjamo ime stepenu Rankina, nego gasnoj konstanti,
recimo dodajui imenu R indeks g. Rezultat e biti:

Rg := 8.315

J
mol K

Rg = 1.986

BTU
lbmol R

kmol := 1000mol

lbmol := kmol

lb
kg

Indeks g u imenu gasne konstante se dobija tako to se nakon R otkuca taka (.) i onda g. Sve
sto se u imenu neke promenljive otkuca posle take se sputa u indeks. To nije brojni indeks
koji se koristi kod nizova i vektora (o emu emo govoriti kasnije) ve literalni indeks koji
ima samo 'estetsku' funkciju. Zato emo takav indeks zvati 'lani indeks', za razliku od
'pravog indeksa', koji se koristi radi izbora lana nekog niza ili elementa nekog vektora.
Znaajna prednost Mathcad-a je da podatke za neki proraun nije neophodno uneti sa
konzistentnim jedinicama (recimo sve sa SI jedinicama), tj. da Mathcad automatski vri
neophodne konverzije i rezultate prorauna daje u osnovnim SI jedinicama.

PRIMER F1. Stakleni valjak sa pokretnim klipom sadri 5 grama hlora u obliku gasa, na
pritisku 1 atm. Kada je gas na sobnoj temperaturi ( 250 C ) klip se nalazi na rastojanju od 0.8
ina od dna kontejnera. Pretpostavlja se da se hlor u ovim uslovima ponaa kao idealan gas.
Molekulska masa hlora je 35.45 g/mol.
a) Izraunati zapremina gasa u staklenom valjku (u litrama), sa preciznou od 3 znaajne
cifre.
b) Gas se zagreva po konstantim pritiskom dok se klip ne udalji 2.5 ina od dna kontejnera.
Izraunati krajnju temperaturu hlora ( 0 C ) sa jednom decimalom.

Molekulska masa hlora je 35.45 g/mol. Za univerzalnu gasnu konstantu uzeti

R = 1.986 cal (molK ) .

329

Primetite da smo izbegli uobiajenu oznaku m za masu, da ne bi izgubili ugraenu jedinicu za

duinu, metar (m)

Uklanjanje jedinica
Nekada je potrebno ukloniti jedinice nekih veliina. Na primer, zato to neke funkcije
u Mathcad-u ne podravaju rad sa jedinicama, ili pri crtanju grafika: ako ne elimo da brojne
vrednosti te veliine budu u grafik unete u osnovnim SI jedinicama, nego nekim drugim.
Postupak je logian: podelimo tu veliinu njenom jedinicom i dobijamo samo njenu brojnu
vrednost, koja odgovara jedinici sa kojom smo delili. Na primer:
Rg := 8.315

Rg

mol K

J
molK

= 8.315

Rg
Latm

molK

= 0.082

Rg
cal
molK

= 1.986

Dodavanje jedinica
Ako smo u proraunu dobili bezdimenzionu vrednost za neku veliinu, koja inae nije
bezdimenziona, moemo, ako je to potrebno, da joj dodamo jedinicu na nain koji smo
prethodno opisali - mnoenjem odgovarajuom kombinacijom osnovnih jedinica. To emo
ilustrovati sledeim primerom.

PRIMER F2. U oblasti niih i umerenih temperatura, za napon pare toluola vai Antoanova
jednaina
ln pvap = A

B
C +T

330

Za toluol su brojne vrednosti parametara : A = 4.0800, B = 1345.1, C = 53.63 , pri emu je T

apsolutna temperatura (K), a napon pare pvap se dobija u barima. Koristei jedinice u
Mathcadu,
a) Izraunati normalnu taku kljuanja toluola.

b) Izraunati napon pare toluola na 50 0 C i to u kilopaskalima i atmosferama.

Najpre se suoavamo sa problemom definisanja parametara A C jer datim brojnim

vrednostima treba pridruiti adekvatne jedinice. Jedinice slede iz uslova dimenzione
homogenosti jednaine. Mathcad naravno proverava dimenzionu homogenost izraza iju
vrednost treba da izrauna i ako uslov nije ispunjen 'pocrveni' uz komentar :
Imajui u vidu da leva strana jednaine, ln pvap nema jedinice, mora biti bezdimenziona i
desna strana, odakle sledi da je parametar A bezdimenzion, a da parametri C i B moraju imati
dimenziju temperature. Da bi smo izraunali temperaturu kljuanja Tk , treba reiti Antoanovu
jednainu po temperaturi, pri emu umesto napona pare treba zameniti normalan atmosferski
pritisak: pvap = p0 = 1atm :

Tk =

B
C
A ln p0

Raunanje po toj formuli realizujemo u Mathcad-u otkucavi na tastaturi:

T.k:B/A-ln(p.0) [razmaknica] [razmaknica]-C

(Pratite pomeranje linija za editovanje). Alternativno, elementarnu funkcija ln(x) moemo
dobiti iz Calculator toolbar-a. Kada kliknemo na ln u Calculator-u, dobiemo ime funkcije i
plejsholder izmeu dve zagrade u koga treba uneti broj, prethodno definisanu promeljivu ili
izraz za koji raunamo logaritam. Ovde je to prethodno definisana promenljiva p0 . Nakon
opisanih koraka dobijamo:

Problem je u tome to argument x, funkcije ln x mora da bude bezdimenzion (to vai i za

trigonometrijske funkcije, eksponencijalnu funkciju i sve ostale transcedentalne elementarne
funkcije). Dakle, potrebno je ovde ukloniti jedinicu za pritisak i to bar (jer formula sa datim
parametrima zahteva napon pare u barima):

331

U zadatku b) raunamo:

pvap = e

A+

B
C +T

Rezultat izraunavanja e biti traeni pritisak, ali bez jedinice, pa imajui u vidu da se on
dobija u barima, izraz kojim se rauna pritisak pomnoiemo prethodno definisanom
jedinicom bar:

Izraunavanje konverzionih faktora

Recimo, zanima nas koliko u jednoj funti (lb) ima kilograma, odnosno treba nam
konverzioni faktor c (kg lb) , kojim mnoimo masu datu u funtama, da bi je dobili u
kilogramima. Ako potraimo vrednost promenljive lb, dobiemo:

Iz te jednakosti sledi da je vrednost traenog konverzionog faktora 0.45359 i da se moe

izraunati kao:

Konverzioni faktori, izraunati na opisan nain su bezdimenzioni brojevi. Moemo da

uoptimo: vrednost konverzionog faktora c kojim mnoimo brojnu vrednost neke veliine u
jedinicama j1 , da bi je dobili u jedinicama j2 , izraunava se u Mathcad-u kao:

Na primer, konverzioni faktor za dobijanje specifine toplote u SI sistemu ( J /(kg K ) iz

njene vrednosti u anglosaksonskim jedinicama ( BTU /(lb R ) ) dobijamo kao:

332

F.3 Funkcije
U prethodnom primeru smo videli da Mathcad ima ugraene matematike funkcije.
Nekolicina njih, najee korienih, se moe insertovati iz Calculator toolbar-a. Mathcad
meutim raspolae vrlo velikim brojem funkcija, iji manji deo ine nama poznate
elementarne funkcije iz matematike. Kada vam treba neka ugradjena funkcija, nju moete
dobiti pomou Insert=>Function opcije ili izborom:
Dobijate sledei dijalog prozor:

Funkcije su razvrstane po kategorijama (Function Category). Iz odredjene kategorije birate

potrebnu funkciju (Function name). Pored toga vidite koliko funkcija ima argumenata
(acos(z) ima jedan argument z) i kratko objanjene ta ta funkcija daje. Ako vam to nije
dovoljno moete kliknuti na ? i ui u opiran Help system Mathcad-a. Kada odaberete eljenu
funkciju kliknete na Insert i funkcija se ubacuje u radni list sa plejsholderima u koje unosimo
konkretne brojeve, promenljive ili izraze. U poetku ete moda esto koristiti ovu opciju za
insertovanje funkcija, ali ete ih vremenom zapamtiti jer je bre unositi ih sa tastature.

333

Korisnike funkcije
Korisnik moe za potrebe nekog prorauna da sam definie neku funkciju. Definicija
funkcije ima oblik:

ime funkcije (niz promenljivih razdvojenih zapetama) := izraz

Promenljive navedene u zagradama se nazivaju fiktivni argumenti, jer pri definisanju
funkcije nemaju nikakve konkretne vrednosti. Zato njihova imena nisu od znaaja - moemo
da ih zamislimo kao prazna mesta u formularu u koja e tek biti neto upisano - onda kada
definisana funkcija bude 'pozvana', radi raunanja njene vrednosti. Dakle, jasno je da se pri
definisanju funkcije ne rauna njena vrednost.

Izraz sadri fiktivne argumente i u optem sluaju i druge, prethodno definisane

promenljive, ugraene, kao i druge, prethodno definisane, korisnike funkcije.

Funkcija je 'pozvana' kada se u okviru nekog izraza pojavi njeno ime, pri emu se
umesto fiktivnih argumenata u zagradi zamenjuju konkretne brojne vrednosti, ili, prethodno
definisane promenljive, ili izrazi ijim izraunavanjem se dobija konkretna vrednost, koja se
zamenjuje umesto odgovarajue fiktivne promenljive ('upisuje u formular'). Jasno je da mora
da postoji direktna korespondencija izmeu fiktivnih promenljivih i onoga to se pri
pozivanju funkcije zamenjuje umesto njih. Naprimer, kada smo u Primeru F2 pozvali
ugraenu funkciju ln(x), umesto fiktivnog argumenta x, zamenili smo bezdimenzionu
p
vrednost pritiska, tj. izraz 0 , u skladu sa problemom koji smo reavali. To to zamenjujemo
bar
umesto neke fiktivnog argumenta, zvaemo realan argument (broj, promenljiva ili izraz).
Da bi ste bolje razumeli razliku izmeu fiktivnih i realnih argumenta i pravila pri
pozivanju funkcije, analizirajte sledei primer iz Tutorijala * .

prva( x) := 1 + x
druga( x) := 2 + x
3

treca( x , y) := x + y

cetvrta( x , y) := ( x + y)

Definisali smo etiri funkcije. Prve dve imaju jedan argument, a druge dve dva argumenta.

x := 2

y := 3

prva( y) = 4

Ovi x i y nemaju nikakve veze sa fiktivnim x i y u funkcijama

Nadam se de ovde nema zabune

druga( x + y) = 7

a ovde?

treca( y , x) = 11

a ovde?

cetvrta( y + 1 , x 4) = 4

a ovde?

Iskoristiemo ovu priliku da objasnimo kako su u Mathcad-u dobijeni komentari, koji mogu
da budu od velike pomoi pri formulisanu i analizi radnog lista.. Komentari se ispisuju u tzv.
334

tekstualne regione. Kreiranje tekstualnog regiona se vri na sledei nacin. Kliknite na mesto
u listu gde elite unos tekstualnog regiona (tu se pozicionira crveni krstic). Izaberite Text
Region iz Insert opcije glavnog menja ili otkucate znak navoda". Pojavljuje se kvadrat sa
vertikalnom crtom. Otkucajte eljeni tekst i kada zavrite kliknite negde van regiona. U novi
red u okviru tekstualnog regiona se prelazi sa Enter.
PRIMER F3. Parametri u Antoanovoj jednaini (Primer F2.) za 1-butanol imaju vrednosti:

A = 5.3215, B = 1781.7, C = 55.47 . Izraunati temperature kljuanja toluola i 1-butanola

pozivajui prethodno definisanu funkciju prema formuli u Primeru F2.

Zato je za temperaturu kljuanja dobijena ista vrednost kao za toluol iako smo redefinisali u
radnom listu parametre A - C?. Zato to funkcija zadrava za sve promenljnive, izuzimajui
fiktivne argumente, koje figuriu u definicionom izrazu vrednosti koje su one imale u
momentu definisanja! To bi znailo da ovde moramo ponovo da definiemo funkciju funTk(p)
nakon definisanja parametara za 1-butanol. Svakako je bolje reenje da i parametre A - C
uvrstimo u fiktivne argumente pri definisanju funkcije:

Ako bi eleli da na raunski program uinimo jo fleksibilnijim tako da omuguuje i izbor

jedinice za pritisak (u literaturi esto nalazimo parametre A-C za Antoanovu formulu koja

335

daje pritisak u mmHg ili atm, u listu fiktivnih argumenata bi dodali jo jedan umesto koga
emo zamenjivati odgovarajuu jedinicu za pritisak, pri pozivanju funkcije.

PRIMER F4. Parametri u Antoanovoj jednaini za benzol imaju vrednosti:

A = 15.905 B = 2788.9, C = 52.4 , pri emu se napon pare dobija u mmHg (torr). Izraunati
temperature kljuanja benzola, toluola i 1-butanola sa jednom decimalom.

F.4 Analitika izvoenja

Mathcad prua mogunosti analitikog reavanja jednaina, diferenciranja, integracije,
traenja graninih vrednosti, uproavanja izraza itd. Ovi postupci se u Mathcad-u nazivaju
simboliki prorauni i izvode se uz pomo Calculus i Symbolic toolbar-a. Alternativno
moemo da koristimo opciju Symbolics iz glavnog menija.

Analitiko reavanje jednaina

Ilustrovaemo analitiko reavanje jednaina na primeru kvadratne jednaine:
ax + bx + c = 0 . Nju zapiemo u radni list, vodei rauna da ne izostavljamo operator
mnoenja i da se kao znak jednakosti koristi logiki znak jednakosti (Ctrl+ sa tastature). Poto
je zapiemo, ne naputajui matematiki region, izaberemo iz Symbolic toolbar-a opciju
Solve. Pojavie se re solve, plejsholder i strelica u desno. U plejsholder upisujemo
promenljivu po kojoj reavamo jednainu (ovde x) i pritisnemo Enter. Rezultat e biti:
2

336

Ako elimo da dobijemo reenje za konkretne vrednosti parametara a i b, prethodno ih

definiemo :

Konano, ako elimo da nam Matcad izrauna vrednosti reenja, kliknemo u dobijeni
matematiki region i ukucamo operator = za dobijanje rezultata. Dobiemo:

Treba rei da bi Mathcad 'pocrveneo', ako bi prethodno u radnom listu bila definisana
promenljiva x. Dakle, nije dozvoljeno simboliko reavanje neke jednaine po promenljivoj
kojoj je prethodno dodeljena numerika vrednost.

Diferenciranje i integraljenje
Operatore diferenciranja (prvi i n-ti izvod) i integracije (neodreeni ili odreeni
integral) unosimo iz Calculus toolbar-a : kliknemo na eljeni operator. Poto kompletiramo
izraz, popunivi na odgovarajui nai plejsholdere, kliknemo na strelicu u desno Symbolic
toolbar-a i konano pritisnemo tipku Enter. Ostavljamo itaocu da na opisani nain dobije
rezultate:

337


1
1

dz 2 atan( z 2)

2
2
1 + 2z

1
1

dz atan( 2) 2
2
1 + 2z2
0
1

F.5 Intervalne promenljive

Pored obinih promenljivih koje imaju po jednu vrednost, u Mathcadu postoje
promenljive kojima se dodeljuje vie vrednosti. To su intervalne i indeksirane promenljive.
Indeksirane promenljive omoguuju definisanje nizova, vektora i matrica u Mathcad-u i
operacije sa njima. Intervalne promenljive uzimaju numerike vredosti od neke poetne do
krajnje sa zadatim korakom, a najvanije primene ovakvih promenljivih su :
1. Definisanje vrednosti indeksa pri radu sa indeksiranim promenljivima,
2. Definisanje vrednosti nezavisno promenljive pri crtanju grafika neke funkcije
Opti oblik definisanja intervalne promenljive je:

interv:=prvi,drugi..poslednji
gde je interv intervalna promenljiva, prvi je promenljiva ili izraz koji definise prvu vrednost,
a drugi je promenljiva ili izraz koji definise drugu vrednost, poslednji je promenljiva koja
definie poslednju u nizu ekvidistantnih vrednosti (razlikuju se za isti korak). Korak se,
naravno, odredjuje kao razlika druge i prve vrednosti (moe biti i negativan). Otkucajte na
primer:

y:2,2.5;5

Na ekranu e biti:
y := 2 , 2.5 .. 5

Ako potraimo vrednost promenljive y, dobiemo:

y=
2
2.5
3

3.5
4
4.5
5

338

Zapazite da se operator .. ne unosi sa tastature kao dve take .. nego kao taka zarez ;. U
sluaju da je korak jednak jedinici (vrlo est sluaj pri definisanju vrednosti indeksa), druga
vrednost se moe izostaviti. Na primer, ako ukucamo:

y:2;5
rezultat je:

y := 2 .. 5

y=
2
3
4
5

F.6 Indeksirane promenljive

Kao to znamo iz matematike, lan nekog niza brojeva od n lanova, ai , i = 1,2,..., n
se identifikuje preko vrednosti njegovog indeksa, dok se za identifikaciju elementa neke
matrice dimenzija (m n) , koriste dva indeksa: indeks vrste, i = 1,2,..., m i indeks kolone,
j = 1,2,..., n . Vektori su analogni nizovima, a mogu se posmatrati i kao specijalni sluajevi
matrica. Tako, u matrinoj algebri se razlikuju vertikalni i horizontani vektor. Vertikalni
vektor sa n elemenata je matrica dimenzija (n 1) , dok je horizontalni vektor iste duine,
matrica dimenzija (1 n) . Nizove Mathcad prikazuje kao vertikalne vektore. esto je zgodno,
radi realizacije matematikih formula, prvom lanu niza dodeliti indeks 0, a ne 1. Zato je
poetna vrednost indeksa po default-u, u Mathcad-u jednaka 0, ali se moe redefinisati
preko ugraene promenljive ORIGIN. Recimo:
ORIGIN := 1

PRIMER F5. Pokuaemo da reimo sledei raunski problem (Primer C1). Reakcija sinteze
amonijaka,
N 2 + 3H 2
2 NH 3

se izvodi u katalitikom reaktoru na pritisku p = 40bar, pri emu se reaktanti uvode u

molskom odnosu N 2 : H 2 = 1 : 4 . Izlazna temperatura je 510K. Ako se pretpostavi
uspostavljanje reakcione ravnotee u reaktoru, stepen konverzije azota x (0< x < 1) se dobija
reavanjem uslova reakcione ravnotee:

4 x 2 (5 2 x) 2
= K R = 360
(1 x)(4 3 x) 3
Potrebno je izraunati ravnoteni stepen konverzije azota. Umesto date jednaine lake je
reavati njoj ekvivalentnu jednainu:
4 x 2 (5 2 x) 2 K R (1 x)(4 3 x)3 = 0

339

Ona je meutim jednaina etvrtog stepena - leva strana je polinom 4. stepena, i ne moe se
reiti analitiki. Tako, ako pokuamo da dobijemo njeno analitiko reenje u Mathcad-u ,
rezultat e biti:

Dijagnoza je nejasna, ali svakako govori o tome da Mathcad ne moe da rei postavljeni
problem. Zato emo pristupiti numerikom ili priblinom reavanju jednaine (Dodatak C)
iteracionom metodom tangente. Polazei od neke polazne procene reenja neke jednaine,
f ( x) = 0

koju emo oznaiti kao x0 , sledeu bolju procenu, x1 dobijamo iz formule:

x1 = x0

f ( x0 )
f ( x0 )

Nastavljamo uzastopno korigovanje procene ponavljanim (iterativnim) korienjem

formule:
xk +1 = xk

f ( xk )
f ( xk )

k = 0,1,...

koju zovemo iteraciona formula i tako dobijamo niz procena reenja - tzv. iteracioni niz:
x1 , x2 , x3 ,... . Ako je postupak uspean, teorijski e beskonaan iteracioni niz {xk } da
konvergira tanom reenju jednaine. Tada kaemo da je sam iteracioni postupak
konvergentan. Praktino, iteracioni proces se zavrava kada se dovoljno pribliimo tanom
reenju, na ta ukazuje mala razlika izmeu uzastopnih procena.

U Mathcad-u reavanje poinjemo definisanjem dve funkcije f ( x) i f ( x) - leve

strane jednaine i njenog prvog izvoda. Poto definiemo f (x) funkciju f ( x) emo
definisati korienjem analitikog diferenciranja na sledei nain. Poto ukucamo ime
funkcije (recimo fprim), fiktivni argument u zagradama i operator dodeljivanja vrednosti, u
nastavku sprovedemo opisani postupak dobijanja prvog izvoda. Jasno je da pri tom u donji
plejsholder operatora diferenciranja ukucamo x, a u desni gornji, ukucamo f(x). Rezultat e
biti:

340

Za formiranje niza uzastopnih procena stepena konverzije azota neophodno je

unoenje 'pravih' indeksa. Plejsholder za pravi indeks (indeks lana niza) se dobija tako to
se nakon imena niza (ovde x) ukuca sa tastature znak [ ili izborom x n iz Matrix toolbar-a.
Lociranje reenja emo pokuati primenjujui datu iteracionu formulu osam puta, a kao
polaznu procenu stepena konverzije usvojiemo 0.5. Tako emo dobiti delimini iteracioni
niz xk , k = 0,1,...,8 primenom formule,
xk +1 = xk

f ( xk )
, k = 0,1, ,...,7
f ( xk )

i proveriti da li iteracioni proces konvergira i da li se kao priblino reenje moe usvojiti

poslednji element niza, x8 . Za formiranje niza neophodno je prethodno definisati vrednosti
koje uzima indeks k pri primeni iteracione formule ( 0,1,...,7 ) i to emo postii pomou
intervalne promenljive.

Primetite da je definisanje vrednosti indeksa kao intervalne promenljive imalo kao efekat
ponavljanu primenu formule u kojoj figurie taj indeks, za sve zadate vrednosti indeksa
(onako, kako je to u izvornom, matematikom obliku naznaeno). Poto je uoljiva
konvergencija iteracionog niza, za stepen konverzije azota moemo da uzmemo vrednost
poslednje- najbolje procene, zaokruene na odabran broj decimala, recimo pet. Zaokruivanje
smo izveli pomou ugraene funkcije round. Provera reenja potvruje da je ono
prihvatljivo, jer smenom u levu stranu jednaine daje broj blizak nuli.

341

Za definisanje i rad sa vektorima i matricama koristi se Matrix toolbar i objasniemo

znaenja najvanijih operatora u tom toolbar-u:

Vektorizacija
Neka smo definisali funkciju za izraunavanje vrednosti neke (zavisno) promenljive
za razliite vrednosti jedne ili vie nezavisno promenljivih (argumenata). Neka imamo po n
vrednosti za svaku od nezavisno promenljivih, i elimo da izraunamo zavisno promenljivu
za prve, druge, ..., n-te vrednosti nezavisno promenljivih. Prirodno je da i nezavisno
promenljive i zavisno promenljivu, tretiramo u Mathcad-u kao vektore sa po n elemenata.
Tada se vektor vrednosti zavisno promenljive moe dobiti samo jednim pozivanjem
definisane funkcije, ako se ona vektorizuje tj. na nju primeni operator vektorizacije, pri
emu se umesto argumenata zamenjuju zadati vektori njihovih vrednosti. To emo ilustrovati
u sledeem primeru.

PRIMER F6. U Primeru F5 smo izraunavali temperature kljuanja tri supstance iz

Antoanove jednaine za napon pare. Pozivali smo tri puta odgovarajuu funkciju u kojoj su
kao argumenti figurisali parametri Antoanove jednaine. Namee se ideja da vrednosti
parametara A, B i C definiemo kao vektore sa po tri elementa i da, koristei vektorizaciju,
samo jednim pozivanjem funkcije dobijemo sve tri temperature kljuanja.
Da bi smo to jednostavnije realizovali ovu ideju, potrebno je da parametri za sve tri
supstance budu konzistentni, tj. da daju napone para sa istom jedinicom. U tom cilju emo
preraunati vrednost parametra A benzola tako da sa datim parametrima B i C daje napon pare
u barima. Ostavljamo itaocu da izvede sledei postupak preraunavanja:

342

Sledei problem je definisanje, tj. unos vrednosti parametara. Reiemo ga u dva

koraka. U prvom koraku emo uneti vrednosti parametara kao elemente jedne (3 3) matrice,
ije vrste odgovaraju supstancama, a kolone parametrima (A-C). Ovim emo ilustrovati

Potrebno je uneti broj redova (Rows) i broj kolona (Columns). Ovde ostavljamo 3 reda i 3
kolone i potvrdimo sa OK. Dobiemo sledeu emu sa plejsholderima za unos pojedinih
elemenata, koja lii na prikaz matrice u matematici:

Preostaje da u plejsholdere unesemo odgovarajue vrednosti parametara i to bez jedinica, jer

Mathcad ne prihvata razliite jedinice pojedinih elemenata u nekoj matrici.Po matrici 'etamo'
pomou strelica ili pomou mia. U drugom koraku emo definisati vektore A, B i C sa po tri
elementa, koristei operator za izdvajanje kolone matrice. Na njega kliknemo poto unesemo
ime matrice (ovde je to Podaci) i time dobijamo plejsholder u koga unosimo indeks kolone.
Konano, radi unoenja jedinica, potrebno je i pomnoiti tako izdvojene kolone
odgovarajuom jedinicom.
Preostaje da definiemo funkciju za izraunavanje temperature kljuanja i da je
pozovemo uz vektorizaciju (nakon unosa imena funkcije, kliknemo na operator vektorizacije).
Izgled radnog lista e biti:

ORIGIN := 1
1
A := Podaci

9.2848 2788.9 52.4

Podaci := 4.08 1345.1 53.63
5.3215 1781.7 55.47

2
B := Podaci K

p0 := 1atm

bar := 10 Pa
5

3
C := Podaci K

343

funTk ( p , A , B , C) :=

B
A ln( p)

p0

Tk := funTk
, A , B , C
bar

353.2
Tk = 384.4 K
391.1

Definisanje funkcije za izracunavanje temp. kljucanja

Pozivanje funkcije sa vektorizacijom

Izracunate temperature kljucanja benzola,

toluola i 1-butanola

Definisanje matrice kopiranjem tabele iz Word dokumenta

Mathcad dozvoljava da se matrica definie kopiranjem numerikog dela neke tabele
(samo brojne vrednosti, bez zaglavlja) iz Word dokumenta. Poto se ukuca ime matrice i znak
za dodeljivanje vrednosti, prenese se pomou Edit=>Paste (CtrlV) prethodno iskopirana
tabela brojnih vrednosti (sa CtrlC) iz Word dokumenta.

Neka smo naprimer formulisali problem u Primeru F6. u Word-u, pri emu smo
podatke o parametrima A , B i C upisali u tabelu:
Supstanca

B(K)

C (K)

Benzol

9.2848

2788.9

-52.4

Toluol

4.0800

1345.1

-53.63

1-Butanol

5.3215

1781.7

-55.47

Postupak prenoenja vrednosti parametara iz tabele u matricu Podaci je sledei.U prvom

koraku obeleimo u word dokumentu (pomoi Shift i strelica) deo tabele sa brojevima i
ukucamo CtrlC (ili izaberemo Edit=>Copy). U drugom, prelazimo u Mathcad dokument i
ukucamo: Podaci:. Konano, ukucamo CtrlV (ili izaberemo Edit=>Paste). Rezultat je:

F.7 Grafici
U Primeru F5. smo radi odreivanja stepena konverzije azota, iteracionom metodom
tangente, reavali jednainu:
4 x 2 (5 2 x) 2 K R (1 x)(4 3 x)3 = 0, K R = 360, 0 x 1

344

odnosno traili nulu funkcije f ( x) = 4 x 2 (5 2 x) 2 K R (1 x)(4 3 x)3 . Kao polaznu procenu

reenja uzeli smo x0 = 0.5. Da bi smo priblino locirali reenje jednaine, tj. nali dobru
polaznu procenu, koja garantuje brzu konvergenciju iteracionog postupka, korisno je nacrtati
grafik funkcije f ( x) .

Dobijanje grafika sa nedefinisanom nezavisno promenljivom

Poto definiemo funkciju,

KR := 360

f ( x) := 4 x ( 5 2 x) KR ( 1 x) ( 4 3 x)

postavimo kursor negde na radni list, ispod definicije i biramo Insert=>Graph=>X-Y plot iz

glavnog menija,ili satastature Shift@ ,iliizaberemo

iz Graph palete. Dobijamo:

Tri crna kvadaratia na rubu slue za menjanje veliine grafika - 'skupljanje' i 'razvlaenje',
pomou mia (drimo levi taster na miu). Logino, u plejsholder ispod x - ose unesemo x, a u
plejsholder uz y - osu unesemo f(x). Rezultat e biti:

Primetite da u naem radnom listu x kao nezavisna promenljiva nije definisana. Mathcad u
takvom sluaju sam odredi opseg x [ 10, 10] u grafiku. Poto je izbor oznake nezavisno
promenljive slobodan, mogli smo je oznaiti recimo i sa z, to ostavljamo itaocu da se uveri.
Meutim, evo ta bi dobili da smo odabrali oznaku T :

345

Zato se ne prikazuje eljena funkcija ? Problem je u tome to je promenljiva T ve definisana

u Mathcad-u, kao jedinica gustine magnetnog fluksa, Tesla (pronaite je pomou
Insert=>Unit).

Menjanje opsega vrednosti nezavisno i zavisno promenljive

Poto naa funkcija ima smisla samo u opsegu x [0, 1] , potrebno je da promenimo
opseg vrednosti za x. U tom cilju klikemo u grafik i poto ga na opisani nain i poveamo,
dobijamo:

itamo opseg vrednosti za x : [-10,10], a za funkciju : [ 1.554 108 , 50.294 ]. Kada kliknemo
u te vrednosti moemo da ih promenimo onako kako nam odgovara.Promeniemo levu
granicu za x na 0, a desnu na 1:

346

Vizuelno procenjujemo da grafik see x- osu (x = 0) negde u intervalu 0.8 < x < 1, tj. da u tom
intervalu lei traeno reenje. Da bi smo preciznije locirali presek, tj. reenje, smanjiemo
opseg x - vrednosti na [0.8, 1]:

i sada procenjujemo da je presek negde oko 0.95. Umesto da reenje lociramo grafiki kao
presek grafika funkcije f ( x) sa x -osom, s obzirom da je posmatranoj jednaini ekvivalentna
jednaina,
4 x 2 (5 2 x) 2 = K R (1 x)(4 3 x), K R = 360, 0 x 1 ,

mogli smo da procenjujemo reenje traei poloaj preseka krivih:

f1 ( x) = 4 x 2 (5 2 x) 2 i f 2 ( x) = K R (1 x)(4 3 x)

Dakle, u novi grafik emo ucrtati krive f1 ( x) i f 2 ( x) u odabranom opsegu za x: [0.8, 1]. To
postiemo unosei u plejsholder za funkciju ime prve funkcije, zapetu i ime druge funkcije:

347

Vidimo da je Mathcad sam odabrao boju i tip linija za grafike, a o tome kako korisnik sam
bira te parametre bie rei kasnije.

Lociranje neke take na krivoj pomou opcije Trace

Da bi smo preciznije procenili traeno reenje, kao presek krive f ( x) sa x -osom, ili
kao presek krivih f1 ( x) i f 2 ( x) , koristimo opciju Trace. Aktiviramo je tako to desnim
klikom kliknemo negde u grafik i izaberemo Trace. Dobiemo:

Sada, pomou mia pomeramo se du krive i itamo koordinate taaka. Kada lociramo
vrednost za Y blisku nuli, vrednost X e biti traena procena nule funkcije:

348

Kada smo zavrili operaciju, kliknemo na Close. Ostavljamo itaocu da locira reenje kao
presek krivih f1 ( x) i f 2 ( x) .

Crtanje grafika funkcije zadavanjem vrednosti nezavisno promenljivoj

Za zadavanje vrednosti nezavisno promenljive, pogodno je koristiti intervalnu
promenljivu. Tako moemo da dobijemo grafik posmatrane funkcije f ( x) u odabranom
intervalu na sledei nain:

Mada kriva izleda glatka ona je dobijena spajanjem izraunatih taaka duima. To e biti
jasno, ako primenite opciju Trace za lociranje preseka sa x - osom.

Ucrtavanje eksperimentalnih taaka

esto je, potrebno radi analize meusobne zavisnosti dve veliine ucrtati
eksperimentalne vrednosti, tj. take ije apscise predstavljaju izmerene vrednosti jedne
veliine, a ordinate su izmerene vrednosti one druge veliine.

349

PRIMER F7. Neka imamo za odmrzavanje neke smrznute namirnice dva seta
eksperimentalnih podataka: vreme i odgovarajue temperature pri odmrzavanju u friideru
(Tab.1.) i vreme i temperature u toku odmrzavanja na sobnoj temperaturi (Tab. 2.):
Tabela 1 - Temperatura T u zavisnosti od vremena odmrzavanja, t u friideru
t(min)

60

120

180

240

300

360

420

480

540

T( 0 C )

-18

-8.75

-5.75

-5

-3.5

-3.5

-3.5

-3.5

Tabela 2 - Temperatura T u zavisnosti od vremena odmrzavanja, t u friideru

t(min)

T( 0 C )

t(min)

-18

210

30

-8.5

240

11.75

60

-6

270

14.25

90

-5

300

16

120

-1.75

330

17.75

150

-1.25

360

18.55

180

T( 0 C )

Potrebno je tabelarne vrednosti ucrtati u dijagram vreme-temperatura.

Pogodno je da tabelarne vrednosti vremena i temperatura posmatramo kao
vektore. Pretpostaviemo da su tabele u Word dokumentu i da iz njih treba podatke preneti u
Mathcad radni list. Ovo je prilika da se upoznamo sa realizacijom operacije transponovanja
matrice primenom odgovarajueg operatora iz Matrix toolbar-a i primenom ugraenih
funkcija: stack za spajanje (nadovezivanje) matrica ili vektora i submatrix za izdvajanje
podmatrice iz neke matrice.
Postavljanje pocetne vrednosti indeksa:
Definisanje stepena Celzijusa:

ORIGIN := 0

C := K

Podaci o odmrzavanju u frizideru:

60
120 180 240 300 360 420 480 540
0

18 8.75 5.75 5 3.5 3.5 3.5 3.5 1 4

Tab1 :=

Brojne vrednosti su
iskopirane iz tabele

Da bi izdvojili vektor vremena i vektor temperatura , neophodno je da to uradimo na ransponovanoj

matrici Tab1, uzastopnom primenom operatora transponovanja i operatora izbora kolone .Da bi
dodali jedinice mnozimo tako dobijene vektore odgovarajucim jedinicama (minut i stepen Celz.)

350

T 0
tfriz:= ( Tab1 )

T 1
TOfriz := ( Tab1 )

min

tfriz =

Obratite paznju na to da je ORIGIN=0 !

-18

3.610 3

-8.75

7.210 3

-5.75

1.0810 4

-5

1.4410 4

-3.5

1.810 4

-3.5

2.1610 4

-3.5

2.5210 4

-3.5

2.8810 4

3.2410 4

TOfriz =

Podaci o odmrzavanju na sobnoj temperaturi:

0
30

60

Tab2 := 90

120
150

180

18

210

270

8.5 240
5

300

1.75 330
1.25 360
1

11.75

14.25

16

17.75
18.55

0
6

Formiranje vektora vremena:

0
2
tsoba := stack Tab2 , Tab2

Nadovezivanje trece na prvu kolonu:

Izbacivanje poslednjeg elementa (0) i
dodavanje jedinice:

tsoba := submatrixtsoba
(
, 0 , 12 , 0 , 0) min

(unesite funkciju submatrix pomocu Insert=>Function da bi ste razumeli njenu primenu )

Formiranje vektora temperatura:

1
3
TOsoba := stack Tab2 , Tab2

TOsoba := submatrixTOsoba
(
, 0 , 12 , 0 , 0) C

351

-18

1.810 3

-8.5

3.610 3

-6

5.410 3

-5

7.210 3

-1.75

910 3

-1.25

1.0810 4

1.2610 4

1.4410 4

11.75

1.6210 4

14.25

10

1.810 4

10

16

11

1.9810 4

11 17.75

12 2.1610 4

12 18.55

tsoba =

TOsoba =

20
U plejsholder uz y-osu unesemo imena
vektora temperatura, odvojena zapetom,
a u plejsholder uz x-osu unesemo
odgovarajucim redosledom imena vektora
vremena.

TOfriz
0

TOsoba

20

1 .10

4
4
2 .10
3 .10
tfriz , tsoba

4 .10

Dobili smo na x- osi podelu u sekundama. Da bi dobili podelu u minutama, delimo vektore sa
min

20

TOfriz
TOsoba

20

200

400

600

tfriz tsoba
,
min min

352

Vidimo da je Mathcad formirao grafik spajajui take uzete iz tabele plavim i crvenim
duima.(po deafult-u). Ako nismo zadovoljni takvim izgledom grafika moemo da ga
preformatiramo.

Formatiranje grafika
Izgled (format) grafika se moze menjati klikom u region grafika, a zatim izborom
Format=>Graph=>X-Y plot, dvoklikom u grafik, ili desnim tasterom mia i izborom opcije
Format. U svakom sluaju se dobija sledei dijalog prozor :

etiri kartice sluze za formatiranje grafika (X-Y Axes, Traces, Labels, Defaults). Izabraemo
karticu Traces i dobiti sledei dijalog prozor:

353

Svaka promena se vri prethodnim izborom ucrtane zavisnosti (trace1, trace 2 itd.) i
menjanjem opcija u ovom delu prozora:

Moemo da menjamo naziv zavisnosti, tipove simbola, tipove linija, boju, tip zavisnosti i
veliinu simbola odnosno debljinu linija.

Klikom u formirani grafik za svaku zavisnost emo pomou ovog dela prozora promeniti
opcije tako da budu:

354

Klikom na OK, grafik dobija sledei izgled:

18.55

20

TOfriz
TOsoba

18 20

0
0

200

400

tfriz tsoba
,
min min

600
540

F8. Rekalkulacija
Veoma korisna mogunost Mathcad-a je automatska rekalkulacija (ponovno
izraunavanje kompoletnog radnog lista, ukljuujui i grafike) nakon redefinisanja neke
promenljive ili funkcije, tj. uopte, bilo kog koraka u proraunu. To je veoma korisno za
inenjersku analizu uticaja pojedinih parametara na neki pokazatelj kvaliteta procesa.
Ako u glavnom meniju izaberete opciju Math dobiete:

355

Treba da je odabrano (tiklirano): Automatic Calculation. U protivnom, Mathcad je u

manuel calculation modu i nee automatski vriti rekalkulaciju. Ukoliko primetimo da
Mathcad, iako je u modu automatske rekalkulacije, nakon neke promene u radnom listu nije
potpuno ponovio ceo proraun, rekalkulaciju postiemo izborom Math=>Calculate
Worksheet.

356