- METALNI MOSTOVI -

Drumski mostovi
Opte
Glavni elementi nosee konstrukcije tipinog elinog mosta su:

kolovoz,
kolovozni nosai (poduni i popreni),
glavni nosai (jedan, dva ili vie),
poprena ukruenja,
leita.

Kolovoz
Kod drumskih mostova kolovoz je uvek zatvoren, pa je nosea konstrukcija mosta ili AB ploa
koja je spregnuta sa elinim nosaima ili pak ortotropna ploa. Kako su ove ploe krute u svojoj ravni nije
potreno postavljati dodatni horizontalni spreg, izuzev onog koji je montanog karaktera. Po potrebi,
horizontalni spreg se moe postaviti u nivou donjih pojaseva glavnih nosaa i to u cilju poveanja torzione
krutosti prseka mosta kod kojeg je kolovoz na gornjem pojasu, ili pak u nivou gornjih pojaseva reetkastih
glavnih nosaa kod mostova sa kolovozom na donjem pojasu.
U irem smislu noseu konstrukciju kolovoza ine kolovozna tabla i kolovozni nosai. Kolovozne
table se danas izvode kao AB i eline.
AB kolovozne ploe, koje u nekim sluajevima mogu biti i prednapregnute, spreu se sa elinom
noseom konstrukcjom mosta, te kao takve predstavljaju sastavni deo preseka spregnutog nosaa, odnosno
njegov gornji pojas. Izvode se kao ploe livene na licu mesta ili kao prefabrikovane. Najmanja debljina
betonskih kolovoznih ploa je 18cm. Preko njih se postavljakolovozni zastor sa odgovarajuom
hidroizolacijom. Debljina AB ploe na delu peakih staza kree se od 6-12cm. AB ploe se uglavnom
izvode kao oslonjene ili spregnute sa glavnim elinim nosaima, sa oslonakim vutama i bonim
konzolnim ispustima.Minimalna debljina AB ploe na delu oslonakih vuta je 30cm. Ukoliko se AB ploa
spree i sa glavnim i sa poprenim nosaima, gde je irina mosta 8-12m, a razmak glavnih nosaa 4-7m,
uobiajeni razmak poprenih nosa 4-8 m. Kod mostova veih irina AB ploa moe da se osloni sa
sprezanjem i na meuoslonce-podune nosae. Domen racionalne primena kolovoznih tabli od betona
ogranien je zbog njihove velike spostvene teine, i to kod punih glavnih nosaa:

prosta greda max 50m,

kontinualna greda max 120m.

Kolovozne table od elika izvode se kao lake kolovozne table u vidu tz. ortotropne ploe. Njihova
racionalna primena je kd mostva sistema:

prosta greda 40-80m,

kontinualna greda 50-300m.

Ortotropna ploa se sastoji od ravnog kolovoznog lima, podunih rebara i poprenih nosaa.
Poduna rebra i popreni nosai su zavareni za kolovozni lim, ukruuju ga i zajedno sa njim prenose
kolovozno optereenje. Kolovozni lim zajedno sa podunim rebrima je u sklopu pojasa (obino gornjeg)
glavnih nosaa. Kolovozni lim moe imati debljinu od 12-20mm, a minimalna debljina je 12mm, odnosno
10mm za peake i biciklistike staze. Takoe treba imati u vidu da odnos razmaka podunih rebara e
prema debljini kolovoznog lima d zadovolji uslov: e/d25 na delu gde se odvija drumski saobraaj,
odnosno e/d40 na delu peakih i biciklistikih staza. Najee se usvaja da je deblina kolovoznog lima
d=12mm, a razmak podunih rebara e=300mm. Poduna rebra su na ekvidistantnim rastojanjima e,
prolaze kroz rebro poprenog nosaa i za isti se zavaruje. Prema obliku poprenog preseka poduna rebra
su:

torziono meka, otvorenog preseka-jednozidna,

torziono kruta, zatvorenog preseka-dvozidna.

- METALNI MOSTOVI Razmak poprenih nosaa koji su zavareni T preseci iznosi 2-3m kod torziono mekih podunih
rebara, odnosno 3-5m kod torziono krutih. Savremena mostovska reenja, naroito kod mostova veih
raspona, podrazumevaju primenu torziono krutih podunih rebara, dok se torziono meki preseci primenjuju
na delu peakih i biciklistikih staza. Minimalna debljina dvozidnih rebara je t6mm, a jednozidnih
t8mm.
Od posebne vanosti kod kolovozne table ortotropne ploe je njeno izvoenje u radionici i montaa
na gradilitu. Postoje dva sistema montae ortotropnih kolovoznih ploa: sistem podune i sistem poprene
orjentacije. Kod savremeih reenja mostova treba teiti poduno orjentisanom sistemu montae, sa velikim
prostornim jedinicama, vodei rauna pri tome o mogunostima transporta i raspoloivim sredstvima za
montau. Prednosti ovakvog sistema montae ogledaju se u manjem broju montanih nastavaka podunih
rebara, manjem broju montanih nastavaka glavnih nosaa kao i u manjem broju jae napregnutih
poprenih sueonih avova. Kolovozni lim ortotropne ploe na montai se danas zavaruje sueonim
avovima.
Glavni nosai
Drumski mostovi se danas najee izvode sa punim glavnim nosaima otvorenog ili zatvorenog
poprenog preseka i kolovozom na gornjem pojasu. Kako se kolovozne table izvode kao AB spregnute i
eline ortotropne ploe, glavni nosai su irokopojasni i pri njihovom dimenzionisanju treba uzeti u obzir
sadejstvujuu efektivnu irinu pojasa koga ini kolovozna tabla. Popreni preseci mostovske konstrukcije
mogu se podeliti na dva naina.
Prema obliku preseci su:

otvoreni,
meoviti (otvoreno-zatvoreni),
zatvoreni preseci.

Prema statikom sistemu u poprenom smislu, preseci su:

torziono meki,
preseci sa poprenom raspodelom optereenja,
torziono kruti preseci.

Popreni preseci otvorenog oblika sastoje se iz kolovozne table i dva jednozidna glavna nosaatorziono mek presek, ili iz kolovozne table i vie jednozidnih glavnih nosaa koji ine torziono mek presek
ili presek sa poprenom raspodelom optereenja. Preseci meovitog, otvoreno-zatvorenog oblika su
sistema sa poprenom raspodelom optereenja. Mogu biti preseci sa dva ili vie sanduastih glavnih
nosaa na koje se oslanja kolovozna tabla ili kombinovani od sanduastih i jednozidnih glavnih nosaa sa
kolovoznom tablom. Preseci zatvorenog oblika su istovremeno i torziono kruti preseci. Sastoje se iz
kolovozne ploe, vertikalnih limova glavnih nosaa i donje pojasne ploe koji zajedno obrazuju
jednoelijiski ili vieelijski sanduasti presek.
Za drumske mostove manjih i srednjih raspona, okvirno za:

prosta greda max 50m,

kontinualna greda max100m,

glavni nosai se izvode kao puni limeni glavni nosai otvorenog preseka. Visina punih glavnih
nosaa otvorenog preseka odreuje se iz empirijskih izraza i to:

za prostu gredu h=l/10-l/12,

za kontinualnu gredu h=l/12-l/30,

gde je l raspon mostovske konstrukcije. Kod punih glavnih nosaa kontinualnog sistema sa
kolovozom na gornjem pojasu potrebno je obezbediti stabilnost pritisnutog donjeg pojasa protiv bonog
izvijanja, pa je neophodno predvideti horizontalni spreg koji ujedno poveava i torzionu krutost gavnih
nosaa.

- METALNI MOSTOVI Glavni nosai zatvorenog, sanduastog preseka nalaze svoju racionalnu primenu za raspone
drumskih mostova sistema:

prosta greda l50m,

kontinualna greda l100m.

Visina sanduastih glavnih nosaa obino iznosi:

za prostu gredu h=l/20-l/10,

za kontinualnu gredu h=l/30-l/15, gde je h konstantno,
za kontinualnu gredu h=l/20-l/30 nad srednim osloncima i h=l/60-l/40 nad krajnjim
osloncima i u polju, gde je h promenljivo.

Debljina donjeg pojasa se kree od 10-30 (40)mm, a debljina vertikalnog lima 10-18mm.
Sanduasti popreni preseci nalaze primenu kod irokih mostova i mostova u krivini zbog ekscentrinog
optereenja od vozila, zbog svoje znatne torzione krutosti. Torziona krutost je neophodna i kod
konstruktivnih sistema mostova sa kosim kablovima i viseim mostovima.
Posebnu panju pri projektovanju mostvskih konstrukcja treba posvetiti obezbeenju stailnosti
vertikalnih limova i donjeg pojasnog lima u zonama pritiska na izboavanje, kako u toku eksploatacije,
tako i u toku montae. Stabilnost limova se obezbeuje podunim ukruenjima otvorenog ili zatvorenog
preseka i poprenim ukruenjima koji su u vidu zatvorenih okvira u presecima gde su popreni nosai
ortotropne ploe, pri emu svaki 3-6 (ili 8-12m) zatvoreni okvir ima i dodatne dijagonale. Ova reetkasta
poprena ukruenja imaju za cilj da obezbede poveanu nedeformabilnost sanduka. Kod spregnutih
mostovskih konstrukcija elini deo preseka je pun limeni nosa I preseka, simetrian ili nesimetrian, ili
je pak u pitanju zatvoreni sanduast presek. Nesimetrini preseci su ekonominiji, a gornja pojasna lamela
treba da bude toliko iroka da je mogue izvesti zavarivanje modanika na nju.
Orijentaciono, dimenzije poprenog preseka nesimetrinog I preseka mogu se odrediti iz sledeih
empirijskih relacija:

b fo ,max 200 250mm

t fo ,max 10 12mm e/10

t w 8 l (cm)/750 (mm)
d l / 25 l / 15 kod proste grede,
d l / 30 l / 20 kod kontinualne grede,

b f 1 d / 4 100mm, b f 1,min h / 6
50mm

t f 1 ,t f 2 ,t f 3 30mm

Sprezanje AB ploe i elinog nosa ostvaruje se krutim, elastinim modanicima, njihovom

kombinacijom, kao i visokovrednim prednapregnutim zavrtnjevima, u zavisnosti od naina prenoenja
smiuih sila. Kruti modanici se najee koriste kod spregnutih mostova gde su smiue sile vee, a
kolovozne ploe veih debljina. Ovi modanici prenose smiue sile pomou ela smicanjem, a rade od
delova valjanih profila I, U, L, T ili od cevi i limova debljine 15-30mm. Rastojanje izmeu modanika
treba da bude to manje, i ne treba da prekorai 2-3 debljine ploe. Na ovaj nain postie se ravnomernije
uvoenje pritiska sa modanika na plou. Elastini modanici smiue sile prenose savijanjem, zatezanjem
i smicanjem. U ovu grupu spadaju epovi sa glavom, otvorena i zatvorena sidra. Najrasprostranjeniji tip
modanika su epovi sa glavom. Njihovo minimalno rastojanje u pravcu nosaa je 5d, a upravno na pravac
3,5d, gde je d prenik epa. Najvei razmak epova je 600mm. Da bi se ostvarilo uspeno zavarivanje epa
elektrinim otporom, prenik im je ogranien na 22m. Sidra se u mostogradnji najee koriste u

- METALNI MOSTOVI -

kombinaciji sa krutim modanicima. Rade se od glatke armature prenika d=12-18mm. Duina

ubetoniranog sidra u pritisnutoj zoni betona je min30d. Na kraju sidra je obavezno kuka. Ukoliko je sidro
zatvoreno, prenik ome ke vei od 15d. Kod prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva sila smicanja se
prenosi trenjem izmeu betona i elika. Primenjuju se kada se za kolovoznu tablu koriste gotove montane
AB ploe.