3.4.

FORMULISANJE STRATEGIJE
- SVAKO PREDUZEE TREBA DA FORMULIE STRATEGIJU.
- FORMULISANJE STRATEGIJE DEFINIE PUT RAZVOJA, METODE I
TEHNIKE ZA OPERACIONALIZACIJU MISIJE I CILJEVA PREDUZEA.
- STRATEGIJU FORMULIU TOP MENADERI PREDUZEA, KOJI MOGU DA
PREDVIDE I ANTICIPIRAJU PONAANJE SISTEMA U BUDUNOSTI.
- FORMULISANJE STRATEGIJE, SLEDI NAKON STRATEKE ANALIZE I ANALIZE
POTENCIJALA PREDUZEA.
- DEFINISANU STRATEGIJU TREBA REALIZOVATI, I TO OD STRANE SVIH
ZAPOSLENIH U PREDUZEU, PREMA HIJERARHIJSKOM NIVOU.
ZA FORMULISANJE STRATEGIJE POTREBNO JE PRIMENITI
ISTRAIVANJA NA ETIRI NIVOA:
- DRUTVENOM (POLOAJ PREDUZEA U DRUTVU),
- NIVOU PREDUZEA (OPTIMALNOST, ALOKACIJA RESURSA),
- NIVOU GRANE (PODRUJE DELATNOSTI), I
- NIVOU FUNCIONALNIH PODRUJA (PRILAGOAVANJE U OKRUENJU).
SLIKA 3.10. PROCES FORMULISANJA RAZVOJNE POLITIKE
- RAZVOJNA POLITIKA PREDUZEA TREBA DA SE OSLANJA NA
MOGUNOSTIMA PREDUZEA I NA KRETANJA, TENDENCIJE U
OKRUENJU.
- S TOGA, PROCES FORMULISANJA RAZVOJNE POLITIKE TREBA DA UVAI:
1. SITUACIONU ANALIZU,
2. ANALIZU POTENCIJALA,
3. RAZVOJNE CILJEVE, I
4. RAZVOJNE OPCIJE.
- NA OVAJ NAIN PREDUZEE DOBIJA ODGOVORE NA NJEGOVU POZICIJU U ODNOSU
NA OKRUENJE I ODGOVOR GDE BI U BUDUNOSTI MOGLO DA IDE, I U KOM PRAVCU
RASTA.
- FORMULISNJE STRATEGIJE RASTA PROIZVODNO-POSLOVNOG SISTEMA
PODRAZUMEVA DONOENJE STRATEKIH ODLUKA KOJE SE ODNOSE
NA:
PRAVAC RASTA,
METOD RASTA,
TEMPO RASTA, I
FLEKSIBILNOST RASTA PREDUZEA.
SLIKA 3.11. ELEMENTI STRATEGIJE RASTA SISTEMA
- POLAZITE ZA FORMULISANJE STRATEGIJE RASTA PREDUZEA SU RAZVOJNI
CILJEVI I IZVORI RASTA.
- STRATEGIJA RASTA ORGANIZACIJE JE OSNOVA ZA ODREIVANJE RASTA
DELOVA ISTE I ODREIVANJE NJENIH AKTIVNOSTI NA FUNKCIONALNIM
PODRUJIMA (TRITU).
- - U SVOM RAZVOJU, PREDUZEE MOE DA BUDE AKTIVAN, OFANZIVAN
IGRA, DA INI PRODOR U OKRUENJU I DA INICIRA PROMENE U ISTOM, ILI
OBRNUTO.
- - PREDUZEE MOE VRITI STALNO PRILAGOAVANJE (UNUTRANJIM
PROMENAMA) PREMA OKRUENJU, SA DEFANZINOM ULOGOM.
3.4.1. PRAVCI RASTA
- PRAVAC RASTA PREDUZEA OGLEDA SE U POTENCIJALU NJEGOVE
PONUDE I POTENCIJALU TRITA.

REENJE: POVEANJE PROIZVODNJE I VEA PRODAJA POSTOJEIH

PROIZVODA ILI NOVIH PROIZVODA (DIVERSIFIKACIJA) U PROIZVODNI
PROGRAM.
- RAST I RAZVOJ PREDUZEA PODRAZUMEVA DVE KOMPONENTE:
1.
KOMPONENTU PROIZVODA (KOJA JE POD KONTROLOM PREDUZEA),
2. KOMPONENTU NA STRANI TRITA (IZVAN KONTROLE PREDUZEA).
-

RAST I RAZVOJ PREDUZEA MOGU JE PUTEM:

EKSPANZIJE, I
DIVERSIFIKACIJE
EKSPANZIJA POBOLJANJE KVALITETA POSTOJEEG TRITA I POSTOJEEG
TRITA.
- INTERNI RESURSI PREDUZEA SU VEOMA VANI KAO I POTENCIJAL, RADI
POVEANJA TRINOG UEA.
- EKSPANZIJA KAO PRAVAC RASTA, ZNAI ULAZAK PREDUZEA U
KONKURENTSKU BORBU SA OSTALIM PROIZVOAIMA U GRANI.
EKSPANZIJA KAO PRAVAC RASTA PODRAZUMEVA SLEDEE
STRATEGIJE:
1. STRATEGIJA PENETRACIJE TRITA (POVEANJE TRINOG UEA),
2. STRATEGIJA RAZVOJA TRITA (POSTOJEI PROIZVOD UVESTI NA NOVA
TRITA),
3. STRATEGIJA RAZVOJA PROIZVODA (USAVRAVANJE FUNKCIONALNIH I
ESTETSKIH KARAKTERISTIKA PROIZVODA),
4.
STRATEGIJA IRENJA PROIZVODNIH LINIJA (NOVI PROIZVODI U OKVIRU
POSTOJEIH PROIZODNIH LINIJA ILI ZAMENA POSTOJEIH PROIZVODA KOJI SU
MEUSOBNO POVEZANI).
2. DIVERSIFIKACIJA KAO PRAVAC RASTA UVOENJE NOVIH PROIZVODA U
PROIZVODNI PROGRAM
SLIKA 3.12. VRSTE DIVERSIFIKACIJE
- DIVERSIFIKACIJA MOE BITI KONCIPIRANA KAO KONCENTRINA I
KONGLOMERATSKA.
- KONCENTRINA SE OSTVARUJE NA BAZI HORIZONTALNE I VERTIKALNE
DIVERSIFIKACIJE. PODRAZUMEVA IRENJE NA VIE PROIZVODNIH LINIJA KOJE
PRIPADAJU ODREENOJ GRANI, PRI EMU PREDUZEE NASTAVLJA S RASTOM
PO SISTEMU KONCENTRINIH KRUGOVA.
- HORIZONTALNA KONCENTRINA DIVERSIFIKACIJA PROIRENJE PROIZODNIH
LINIJA I PROIZODNOG PROGRAMA, KNOW-HOW.
- VERTIKALNA KONCENTRINA DIVERSIFIKACIJA ODVOJENE FAZE U
PROIZODNJI I PRODAJI ODREENOG PROIZVODA. IMA DVA SMERA RASTA
-UNAPRED SNAGA PRODAJNIH KANALA,
-UNAZAD SNAGA PREDUZEA U VIDU PONUDE PROIZVODA.
KONGLOMERATSKA DIVERSIFIKACIJA RESTRUKTUIRANJE POSLOVNOG
PORTFOLIJA UVOENJEM NOVIH PROIZVODA U PROIZODNI PROGRAM.
- KONGLOMERAT NASTAJE PRIPAJANJEM DRUGIH PREDUZEA OSNOVNOM
SISTEMU.
- NOVI PROIZVODI ZAHTEVAJU PRIMENU NOVE TEHNOLOGIJE, STOGA SISTEM
ULAZI U NOVE GRANE INDUSTRIJE. POSTOJI VEI BROJ DODATNIH
DELATNOSTI
- KONGLOMERATI POSEDUJU EKSTERNU FLEKSIBILNOST, I IRE DELATNOST I NA
INO TRITA.

1.
2.
3.

KONGLOMARATSKA DIVERSIFIKACIJA DELUJE NA DOMAEM I

MEUNARODNOM TRITU.
3.4.2. METODI RASTA PREDSTAVLJAJU NAINE NA KOJE E ORGANIZACIJA
REALIZOVATI RAZVOJNE AKTIVNOSTI.
- AKTIVNOSTI MOGU BITI NA BAZI:
1) INTERNOG RASTA,
2) EKSTERNOG RASTA, I
3) KOMBINOVANI RAST.
1)INTERNI RAST INOVACIJE, INTERNO PREDUZETNITVO. RAZVIJANJE
SOPSTVENIH KAPACITETA I SOPSTVENIH PROZVODA, NA OSNOVU SOPSTVENOG
POTENCIJALA.
2) EKSTERNI RAST PODRAZUMEVA INTEGRACIJU S DRUGIM SISTEMIMA.
PREDUZEE SE AFIRMIE PUTEM PREUZIMANJA VE RAZRAENIH POSLOVA.
TIPINE STRATEGIJE EKSTERNOG RASTA SU:
1) UDRUIVANJE DOBROVOLJNO SPAJANJE DVA PREDUZEA U JEDNU
ORGANIZACIJU,
2) PRIPAJANJE PRVA ORGANIZACIJA GUBI SVOJ IDENTITET U KORIST
PRIPADAJUE; MERDER I FUZIJA,
3)PREUZIMANJE KADA JEDNA ORGANIZACIJA STIE IMOVINU I OBAVEZE
DRUGE ORGANIZACIJE, TZV. AKVIZICIJA,
4) KUPOVINA KUPOVINE CELINE ILI DELA ORGANIZACIJE.
5) KOMBINOVANI METOD RASTA KOMBINACIJA INTERNOG I EKSTERNOG RASTA. TO
JE NAJEFIKASNIJI NAIN DA SE OPTIMIZIRA STRUKTURA I VELIINA ORGANIZACIJE.
- NPR. ZAJEDNIKA ULAGANJA SA STRANIM PARTNERIMA.
3.4.3. TEMPO RASTA
- REFLEKTUJE SE KROZ BRZINU SVOG UKRUPNJAVANJA: BROJ ZAPOSLENIH,
SNAGA INSTALISANIH KAPACITETA, VELIINA OSVOJENOG TRITA, UKUPAN
PRIHOD, PROFIT, I DR.
- FORMULISANJE TEMPA RASTA ZAVISI OD STRATEKE POZICIJE
SVAKOG SISTEMA.
DVA OSNOVNA TEMPA RASTA SU:
1) OFANZIVNI RAST, I
2) DEFANZIVNI RAST.
1) OFANZIVNI RAST AKTIVNOST KOJA ISTRAUJE I INICIRA NOVE TEHNOLOKE
TRENDOVA SOPSTVENIM KADROVIMA.
- SNOSI ODGOVARAJUI RIZIK.
ALTERNATIVNE STRATEGIJE:
- PREDRUGIH LANSIRANJE PROIZVODA NA TRITE,
- PRAENJE AKTIVNOSTI KONKURENCIJE,
- KONTROLA TROKOVA,
- STRATEGIJA MODIFIKOVANJA PROIZVODA.
2) DEFANZIVNA STRATEGIJA TEMPA RASTA ODGOVARA MANJIM PREDUZEIMA.
- POVEANJE TRINOG UEA, KORISTEI MARKETIN MIKS MODEL 4P.
- OVA STRATEGIJA PODRAZUMEVA ODSUSTO NEIZVESNIH POSLOVA I SUKOBA.
- OVDE PREDUZEA KORISTE TUE SLABOSTI NA POJEDINIM AKTIVNOSTIMA,
KORISTEI PRI TOM, SVOJE FLEKSIBILNE PREDNOSTI.
- OBEZBEUJE SOLODAN FINANSIJSKI PRIHOD.
3.4.4. FLEKSIBILNOST RASTA SPOSOBNOST PREDUZEA DA REAGUJE NA
IZNENADNE PROMENE IZ OKRUENJA I DA MIMIMIZIRA NJIHOV
NEPOVOLJAN UTICAJ NA NJEGOVO FUNCIONISANJE.
-

- FLEKSIBILNOST SISTEMA JE MOGUA:

SMANJENJEM UTICAJA IZ OKRUENJA NA POSLOVANJE SISTEMA, I

POVEANJEM SPREMNOSTI REAGOVANJA NA TE PROMENE.
FLEKSIBILNOST SISTEMA MOE SE POSMATRATI KROZ:
- EKSTERNU FLEKSIBILNOST, I
- INTERNU FLEKSIBILNOST.
- EKSTERNA FLEKSIBILNOST UVEBAVANJE PREDUZEA DA SE PRILAGODI
IZAZOVIMA I PRETNJAMA, PUTEM STARANJA POGODNIH VEZA SA OKRUENJEM
U CILJU TO STABILNIJEG POSLOVANJA.
- INTERNA FLEKSIBILNOST POSTIE SE KROZ EFIKASNIJI PROCES
ODLUIVANJA, POBOLJANJE OGANIZACIONE STRUKTURE, JAANJE
FINANSIJSKE SNAGE I PROFITABILNO POSLOVANJE.